*Реформација и католичка реакција:

1. До реформације је дошло почетком XVI века услед запажања учених људи да се у редовима
црквених достојанственика губи побожност и скроман живот. Народ није разумео богослужења,
због чега су критичари тражили да Библија буде преведена са латинског на народни језик. Папе
живе богато док не поштују целибат и злоупотребљују свој положај. Најбољи пример су
индулгенције тј. дозволе да свештеници у замену за новац продају опроштајнице грехова. Папа
Лав X који је дозволио опроштајнице грехова, хтео је да прикупи новац ради изградње Цркве
Св. Петра и других потреба за функционисање папског двора. Услед ових узрока настаје
реформација покрет верског и друштвенополитичког карактера за реформу римиокатоличке
цркве.

2. Мартин Лутер(1483-1546)- био је немачки свештеник и професор, чувен је по томе што је

започео реформацију и основао протестантизам (евангелизам или лутеранство). Студирао је
филозофију и право пре него што се повукао у августински манастир 1505. године. Две године
касније наставио је своје теолошке студије на Универзитету у Витенбергу, где је постао
професор библијских студија. Био је шокиран корупцијом свештенства на свом путу у Рим 1510.
године и касније су га мучиле сумње у вези са страхом од божанске осветничке правде. Услед
тога укључује се у спор око продаје индулгенција 31. октобра 1517. године. На врата катедрале
у Виртембергу закуцао је списак од 95 теза у којима је оспорио легалност и моралност
индулгенција и које су доводиле у сумњу католичка учења. У Риму већина Лутерових теза су
проглашене јеретичким, а од њега су тражили да се одрекне свог учења. Он је то одбио чиме је
искључен из Римокатоличке цркве. Лутер је спалио папску булу којом је искључен из цркве и
ствара протестантизам.
Лутерово учење сводило се на то да верник спасава душу једино искреном вером а не добрим
делима. Неопходно је било да Свето писмо буде доступно сваком човеку као извор вере, због
тога и преводи Библију на немачки језик. Прихватао је само три црквене традициције:
крштење, покајање и причешће. Присталице су биле из свих слојева друштва, а противници
су били људи одани папи. Карло V Хабзбуршки био је један од достојанственика оданих папи,
и на сабору у Вормсу 1521 одбацио је Лутерово учење и прогласио га јеретичким. Лутер налази
уточиште код саксонског кнеза где ствара протестантизам и њену црквену организацију. На
челу цркве би се налазио владар,а веће се састојало од пастора (свештеника). Пасторе су бирали
верници и они су могли да се жене. Цркве су биле скромно уређене (без украса, само представе
крста).

3. Калвинизам је учење проповедника Жан Калвина(1509-1564), чије присталице се зову

калвинисти. Ово учење се сводило на веровање у предестинацију тј. учење да је Бог унапред
одредио судбину људи. Људи не могу да измене своју судбину, али су дужни да се понашају као
да су предодређени на Божју милост. Због тога је Калвин строго контролисао верски живот
( забранио је позориште, игре, верне свечаности...). Калвинизам је настао у Женеви, а потом се
раширио у Француску (где су следбеници названи хугеноти).

4. Англиканска црква настала је као протестански покрет у Енглеској. Основао је Краљ Хенри
VIII (1509-1547) када под утицајем католичких краљева, папа није дозволио да се разведе од
своје прве жене Каталине од Арагона (ћерке Фернанда и Изабеле, Католичких краљева) да би се
оженио својом љубавницом Ен Болин, тада је прекинуо све везе са Ватиканом и Римом и Актом
о супремацији 1534. године прогласио се за врховног владара енглеске цркве и самим тим
енглеска црква је сврстана у протестантске, касније названа англиканска. Учење англиканца
преузето је од Лутера и Калвина, црква је задржала старо богослужење и стару хијерархију.
*Француска револуција:

1.Услед напретка природних наука и филозофске мисли у XVIII веку, дошло је до промене у
посматрању апсолутистичког начина владања, духовне превласти цркве и привилегија
свештенства и племства. Идејни покретачи Француске револуције су просветитељи који су
били образована лица и веровали су у напредак човечанства уз реформе које су засноване на
моћи људског разума, толеранцији, науци, просвећености и рационалности. Енциклопедисти су
били окупљени око рада на издавању Енциклопедије наука, уметности и заната(1751-1772).
Њих су предводили филозоф Деније Дидро и математичар Жан Даламбер,а водећи идејни
творци у Француској су били: Шарл Монтескије, Франсоа Волтер и Жан Жак Русо.
Француска за време друге половине XVIII века је била претежно агрегатна земља, индустрија се
слабо развијала у односу на друге земље западне Европе, уступила је и јако слаба жетва 1787. и
1788. године која је такође утицала на огромну финансијску кризу. Бројала је око 25 милиона
становника који су се делили у три сталежа: свештенство, племство и грађанство
(буржоазија). Прва два сталежа су били привилеговани слојеви друштва, убирали су приходе од
државних служби и пензија и имали су феудалне поседе. Ови услови и промена духовне климе у
Француској ( услед просветитељске идеологије и стварања новог државног уређења- републике
у Северној Америци) тежили су ка револуцији.

2. До пада Париске тврђаве Бастиље 1789. године, која је била симбол краљевске власти и
почетка Француске револуције дошло је услед одлуке Луја XVI да растера Народну скупштину.
Она је настала као сукоб између захтева трећег сталежа и краља и племства на скупштини
државних сталежа 1789. године у Версају. Месец дана после скупштине представници трећег
сталежа су се званично прогласили за представнике Народне скупштине. Луј XVI је опколио
Париз војском, али наоружан народ је 14. јула 1789. године напао и успео да освоји тврђаву уз
вођство истакнутог говорника Жан Жак Дантона.

3. Устав донешен 1791. године донео је: ограничену власт краља а Француска постаје- уставна
монархија, Народна скупштина има законодавну власт а краљ извршну, укинуто је наследно
племство, титуле, гробови, укинута је подела на на историјске провинције и уведена је подела на
83 департмана, распуштени су монашки редови и тиме уведено ново црквено уређење, сви
грађани изнад 25 година који су поседовали непокретну имовину и плаћали високе порезе имали
су право гласа( да бирају и буди бирани), а грађани који нису имали имовину и жене нису могли
да поседују право гласа.

4. Јакобинска диктатура је заправо период Француске револуције од 5. септембра 1793. до 28.

јула 1794. године, тада су се на власти налазили- јакобинци предвођени диктатором
Максимилајном Робеспјером. Власт су преузели сиротиња и ситна буржоазија. Ова
диктатура је карактеристична по „режиму гиљотине“ у којем је страдало преко 25000 људи.
Јакобинци су сјединили законодавну, извршну и судску власт, увели су општу мобилизацију и
народну војску и укинули сва феудална права. Увели су нови демократски устав 1793. године
који је предвиђао опште право гласа, федерално уређење, слободу штампе, изгласавање важних
закона путем референдума, личну слободу… Такође је у Француској уведен нови календар,
укинута је вера у Бога и уведен је култ Разума који је после замењен вером у култ Врховног
бића са Робспјером као првосвештеником. Робеспјер је погубљен на гиљотини и јакобинци су
свргнути са власти крајем јула 1794. године.

Ђурђија Стојанчић II-7