Forenzičko inženjerstvo

Univerzitet u Beogradu
Mašinski fakultet
Mašinski fakultet
Katedra za motorna vozila

OSNOVE
FORENZIČKOG INŽENJERSTVA
Č Ž

Popović V. / Duboka Č. oktobar 2015.
Forenzičko inženjerstvo

Forenzička nauka se bavi naučnim proučavanjem dokaza ili primenom naučnih

metoda u rešavanju slučajeva.
slučajeva

Forenzičko inženjerstvo je moderna inženjerska disciplina koja se koristi za

objektivno utvrđivanje (pravog) uzroka otkaza tehničkog sistema,
sistema posebno ako
je posledica tog otkaza havarija usled koje je nastala materijalna šteta, ili
povređivanje / usmrćivanje ljudi.

Kada se primenjuje u oblasti automobilske tehnike, ova disciplina se naziva

Automobilsko forenzičko inženjerstvo.

Popović V. / Duboka Č.
Forenzičko inženjerstvo

Otkazi, kao poseban vid neispravnosti tehničkog sistema, događaju se kao

posledica:
• grešaka u projektovanju,
• grešaka u osobinama primenjenih materijala,
• grešaka u izradi elemenata i montaži sklopova,
• pogrešnog
š rukovanja,
k j a kod
k d vozila
il još
j ši
• u saobraćaju (tzv. "saobraćajne nezgode").

Pojam "neispravnost tehničkog sistema" označava stanje pri kome njegova

radna sposobnost ne zadovoljava prethodno definisane zahteve (funkcija
kriterijuma, funkcija cilja).

Popović V. / Duboka Č.
Forenzičko inženjerstvo

Moderan svet poklanja veliku pažnju zaštiti potrošača i njihovoj sigurnosti prilikom
korišćenja
j najrazličitijih
j j p proizvoda,, uključujući
j j i tehniku,, a p
pogotovo
g drumska vozila.
Ova oblast je uređena zakonima o zaštiti potrošača, propisima o odgovornosti
proizvođača za proizvod, i drugim propisima, a u slučaju vozila i nizom nacionalnih i
međunarodnih zakona, podzakonskih akata, preporuka, standarda i dr.

Odgovornost za proizvod (na engleskom "Product Liability") je izvorište potrebe da se

u slučaju otkaza nekog tehničkog sistema utvrdi uzrok otkaza, koji može da implicira
odgovornost za nastalu grešku!

Ako se iz bilo kog razloga vodi spor o odgovornosti za otkaz proizvoda koji je izazvao
materijalnu štetu, povređivanje ili usmrćivanje ljudi, onda objektivno utvrđivanje
uzroka otkaza predstavlja osnovu za pošteno i ravnopravno tretiranje svih učesnika
odgovarajućeg sudskog i drugog postupka.

Ovim se objašnjava uloga i značaj primene
Forenzičkog inženjerstva!

Popović V. / Duboka Č.
Forenzičko inženjerstvo

Pokušaji da se objasne havarije / udesi vozila stari su koliko i naučno

istraživanje samih udesa / havarija ("akcidenata" ili "accidents").

Bortkiewicz (1898), začetnik modernog istraživanja udesa, je smatrao da se

udesi događaju slučajno i da ih zato nije moguće objasniti. Kasnija istraživanja
su nastanak udese pripisivala individualnoj nesvesnoj sklonosti (Shaw i Sichel
1971), ljudskoj grešci (Sabey i Staughton 1975, Treat i dr. 1979), greškama
sistema (Perrow 1999), ili želji vozača da dosegne do graničnog rizika (Wilde
1982).
1982)

Empirijska istraživanja ukazuju na veliki broj faktora rizika koji su statistički

povezanii sa pojavom
j b ć j ih udesa,
saobraćajnih d tj.j ukazuju
k j na faktore
f k čij postojanje
čije j j
utiče na povećanje verovatnoće pojave udesa. U načelu, moguće je
objašnjavati saobraćajne udese drumskih vozila navođenjem svih takvih
faktora, uzimajući u obzir podatke o njihovom relativnom značaju, ali bi to
ipak ostalo samo na nivou osnova teorije o uzrocima udesa.

Po definiciji, udesi su iznenadni, nepredvidivi i neželjeni događaji.

Popović V. / Duboka Č.
Forenzičko inženjerstvo

Logično je očekivanje da većina ljudi daje sve od sebe da izbegne udes, ali to
ipak nije uvek slučaj.
slučaj Mnogi vozači namerno prekoračuju propisanu brzinu, brzinu
čak i u slučajevima kada su svesni da neće biti u stanju da uspešno zaustave
vozilo na vreme ili da izvedu uspešan manevar pri izbegavanju iznenadne
prepreke.
k Sa druge
d strane, mnogi vozači,
č čak
č k i u visoko
k razvijenim zemljama,
l
će voziti dok su pod uticajem alkohola, lekova, narkotika, računajući da će
ipak srećno doći kući. Motociklisti svesno biraju vozilo koje im u slučaju udesa
pruža veoma malu zaštitu.

Da li jje sumanuto pponašanje

j ovih ljudi
j na način za kojij znaju
j da za njih
j nije
j
najbolji? U većini slučajeva verovatno nije reč o tome, već o trenucima kada
čovek prestane racionalno da se ponaša.

U vezi sa tim, u toku poslednjih 50 godina razvijana je čak i Teorija granične

racionalnosti, čiji začetnik je Herbert Simon, ali to nije tema ovog kursa.

Popović V. / Duboka Č.
Forenzičko inženjerstvo

Mnoge (kriminalne) radnje mogu da se smatraju slučajem, udesom ili izazvanom

pojavom.
p j Neko jje nešto p
pogrešno
g uradio na p
pogrešnom
g mestu u p
pogrešno
g vreme zbogg
toga što je do izražaja došla ljudska greška, greška rukovaoca, propust, nebriga, ili
namera.

U slučaju udesa sud se oslanja na mišljenje veštaka kako bi se došlo do saznanja o

uslovima pre samog udesa, o proceni rizika i slučajnosti, kao i o uzrocima udesa.

U slučaju saobraćajnih udesa treba razlikovati : (1) "ispitivače", tj. ljude koji vrše uviđaj,
nastojeći da utvrde uzroke nekog događaja i (2) veštake, odnosno stručnjake za
rekonstrukciju, koji treba da objasne uslove koji su doveli do udesa, odnosno koji su
vladali neposredno pred udes. Ispitivač nije i ne može da bude veštak!

"Ispitivači" su skoro uvek policajci i oni se posebno obučavaju kako da prikupe sve
relevantne
l t činjenice
či j i o određenom
d đ d đ j ("forenzički
događaju ("f ički materijal"
t ij l" ili dokaz!).
d k !) Način
N či
osposobljavanja i provere kompetentnosti veštaka se razlikuje od zemlje do zemlje, a
kod nas je to pitanje regulisano Zakonom o obavljanju poslova veštačenja.

Popović V. / Duboka Č.
Forenzičko inženjerstvo

U razvijenim zemljama se smatra da veštak mora da ima:

• odgovarajuće
g j "osnovno" obrazovanjej ((fakultet,, p
pre svega),
g ),
• relevantno dopunsko obrazovanje u struci i srodnim oblastima,
• redovno obnavljanje znanja i usavršavanje,
• "dozvolu za bavljenje veštačenjem" ili "licencu",
• da svoju kompetentnosti stalno dokazuje objavljivanjem rezultata svog rada,
• da bude član odgovarajućih stručnih udruženja,
• da ima adekvatno iskustvo, što se dokazuje brojem obavljenih veštačenja.

Kod nas se, takodje, traži zadovoljenje nekih od ovih uslova.

č
Pokretanje ovakvog kursa je, međutim, motivisano činjenicom da neki od važnihž gore
navedenih uslova kod nas još uvek ne postoje. Veštak za oblast drumskog saobraćaja,
odnosno motornih vozila ne mora bezuslovno da bude mašinski inženjer, ali ...

Posebna tema je šta se smatra saobraćajnim udesom / nezgodom?

Popović V. / Duboka Č.
Forenzičko inženjerstvo

ZAKON O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA, Službeni glasnik RS 41/2009, 
član 7., tačka 82
Saobraćajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na putu ili je započeta na putu, u
kojoj je učestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je najmanje jedno lice
poginulo ili povređeno ili je nastala materijalna šteta.

ISO 12353 1:2002 (Road vehicles Traffic accident analysis ‐‐

ISO 12353‐1:2002 (Road vehicles ‐‐ Traffic accident analysis Part 1: Vocabulary)
Part 1: Vocabulary)
Udes motornog vozila je slučajni događaj u kome učestvuju najmanje jedno drumsko
vozilo u pokretu i koji dovodi do povreda ljudi, štete na imovini, ili do jednog i drugog.
R d Vehicle
Road V hi l Accident
A id t is i unintended
i t d d eventt that
th t involves
i l att least
l t one road d vehicle
hi l in
i
motion and leads to personal injury, or property damage, or both.

Razlike izmedju ovih definicija su velike i suštinske

suštinske, a neprecizne i nejasne definicije
samo doprinose nesporazumima prilikom njihovog tumačenja, pa "pošten i
ravnopravan" tretman svih strana u sporu može da se obezbedi samo ako su pravila
ponašanja potpuno jasna. Ove razlike su:
• terminološke prirode: nezgoda ‐ nesreća ‐ udes (prevod reči "accident")
• u smislu definisanja mesta događaj ("nezgoda se dogodila ili je započeta na putu
..."),
), čime se ISO definicija
j uopšte
p ne bavi,,
• jezičke ‐ upotreba sveza "i / ili", odnosno "... Ili ... Ili ..."

Popović V. / Duboka Č.
Forenzičko inženjerstvo

Forenzička nauka (Forensic Science) se bavi naučnim proučavanjem dokaza i ona

predstavlja skup nauka koje se integralno koriste pri traženju uzroka određenih
pojava,
j odnosno
d argumentovanih
t ih i nepobitnih
bit ih odgovora
d na pitanja
it j odd značaja
č j za
pravni sistem u krivičnom ili procesnom pravu.

U novije vreme se pod forenzikom posebno podrazumeva kompleksna primena

stručnih i naučnih metoda i kriterijuma pri objašnjavanju činjenica koje se odnose
na neku pojavu, događaj, proizvod ili uslugu, onda kada oni predstavljaju neki
slučaj .
"slučaj"

Tako se forenzički koncept širi i na oblast identifikacije, tj. na utvrđivanje da li

određeni objekt ima osobine koje bi trebalo da ima, ili koje se od njega očekuju.

Govoreći u duhu Teorije efektivnosti sistema, Forenzičko inženjerstvo zapravo je

g j analize otkaza tehničkogg sistema,, kojom
metodologija j j uzroci nastanka
se utvrđuju
njegovog otkaza (ako je do njega došlo) ili se proverava da li posmatrani sistem
izvršava prethodno utvrđenu funkciju cilja, odnosno da li zadovoljava funkciju
kriterijuma.

Popović V. / Duboka Č.
Forenzičko inženjerstvo

Rekonstrukcija havarije je iterativan proces skupljanja činjenica, primene inženjerskih

principa, postavljanja teorija, ispitivanja. Takođe, to je najčešće i vrlo komplikovan
proces organizacije
p g j timskogg rada stručnjaka
j različitih specijalnosti,
p j , kojij u najkraćem
j
mogućem roku, a sa što većom pouzdanošću, moraju da se izjasne o uzroku havarije
(ili loma, na primer).

Istovremeno, rezultati takvih analiza mogu da imaju veliki značaj u prevenciji,

odnosno u sprečavanju otkaza kod istih ili sličnih konstrukcija. Ovo se posebno
odnosi na analizu uzroka loma / otkaza čeličnih konstrukcija, jer se forenzičko
inženjerstvo ili analiza otkaza konstrukcija redovno primenjuje kod "odgovornih
čeličnih konstrukcija“, iz razloga što je njena primena zakonski obavezna u mnogim
zemljama.

Forenzički inženjer je profesionalac koji se bavi inženjerskim delom pravnog postupka

(sudski ili drugi spor). On istražuje i tumači fizičke i tehničke uzroke havarije, piše
i št j ("Nalaz
izveštaj ("N l i mišljenje"),
išlj j ") brani
b i rezultate
lt t svojih
jih istraživanja
i t ži j pomoću ć čvrstih
č tih dokaza
d k
i objektivnog mišljenja i objašnjava stručna pitanja koja su predmet spora.

Popović V. / Duboka Č.
Forenzičko inženjerstvo

Stoga Forenzičko inženjerstvo označava tehnologiju pomoću koje se inženjerska nauka

i struka kvalifikovanih profesionalnih inženjera stavlja u funkciju potreba pravde.

Forenzičko inženjerstvo obuhvata primenu ispitivanja fizičkih i mehaničkih uzroka

havarija / udesa i drugih uzroka prigovora ili pritužbi, podrazumeva da se stavovi
f
forenzičkog
ičk inženjera
i ž j i ž j u pisanom
izražavaju i obliku,
blik kao
k i dad se usmeno brane
b na sudu
d
ili drugom mestu gde se spor vodi, a sve sa ciljem stvaranja osnova za najveću
moguću pravičnost u rešavanju sporova.

Marvin M. Specter, osnivač i predsednik NAFE ‐ Nacionalne akademije forenzičkih

inženjera, dao je još 1987. godine sledeću kratku definiciju ove inženjerske discipline:
Forenzičko inženjerstvo je naučno i stručno zasnovana primena profesionalne 
inženjerske prakse od strane veštaka u sporovima koji se vode pred sudovima ili pri 
arbitražama.

Forenzički inženjer mora da ima istraživački afinitet, jer se od njega očekuje da stvara
nova znanja o činjenicama i dokumentima [ASCE 1989].

Popović V. / Duboka Č.
Forenzičko inženjerstvo

Količina i pouzdanost raspoloživih podataka menjaju se od slučaja do slučaja. Po

pravilu, u slučaju automobilskih udesa forenzičar ima na raspolaganju ograničeni broj
informacija, a naročito ako se veštačenje vrši više godina pošto se udes dogodio.
Informacije se uglavnom svode na policijske izveštaje (uviđaj), fotografije i pisanu
dokumentacije (spise), uključujući izjave svedoka.

Veliki deo posla se tada odnosi na tumačenje prikupljenih podataka. U toku takvih
analiza, ispitivač mora da razvrsta bitne od nebitnih informacija. Podaci će uvek biti
nekompletni,
k l t i a u nekim
ki slučajevima
l č j i č k i redundantni.
čak d d t i

Takvi redundantni podaci su vrlo korisni zato što oni omogućavaju forenzičkom
inženjeru da sprovede unakrsno proveravanje činjenica.
činjenica Međutim,
Međutim događa se i da su
redundantni podaci kontroverzni, pa ih treba detaljno razvrstati na korisne i
nekorisne.

Važan aspekt prikupljanja podataka je i obezbeđenje (čuvanje) dokaza. Fizički dokazi

se moraju sačuvati bez obzira na troškove. Njihovo eventualno oštećenje može
potpuno da ugrozi njihov suštinski i pravni legitimitet.

Popović V. / Duboka Č.
Forenzičko inženjerstvo

Raspoloživo vreme je takodje kritična tačka ‐ često se od forenzičkog inženjera traži da

veoma brzo poseti mesto udesa, imajući u vidu da se iz puno razloga događa da
dokazi na licu mesta mogu veoma brzo da budu uništeni, svesno ili nesvesno ‐ na
primer usled želje da se što pre uspostavi saobraćaj na mestu gde se udes dogodio.
dogodio

Deo posla koji treba da uradi forenzički inženjer obuhvata istraživanje standarda koji
se koriste u konstrukciji i osobina materijala od kojih su urađeni određeni delovi. U
tom pogledu forenzički inženjer se često bavi "istorijom događaja". Otkaz se mora
posmatrati sa stanovišta tehničkog znanja i stručnih procedura u kontekstu koji može i
j da se razlikuje
znatnije j od uobičajene
j p p
prakse i sopstvenih konstruktorskih standarda
ispitivača.

Nikako ne sme da se zanemari razlika između istraživačkih (ispitivačkih) i

projektantskih znanja.

Dobar projektant ne mora neminovno da bude i dobar forenzičar. Njegov je posao da

primeni mere koje služe za sprečavanje nastanka otkaza, kao i one kojima se
alternativno rešavaju problemi ako otkaz nastane.

Po završetku
P š k veštačenja
š č j piše
iš se "Nalaz
"N l i mišljenje".
išlj j " To
T jej formalno
f l gledano
l d vrlo
l
značajan dokument i on može da posluži i kao "ogledalo" forenzičkog inženjera.
Popović V. / Duboka Č.
Forenzičko inženjerstvo

Postoje pisana i nepisana pravila o tome kako se piše "Nalaz i mišljenje".

Forenzički inženjer treba da raspolaže i posebnim znanjima, na primer iz oblasti prava,

psihologije,
ih l ij sociologije
i l ij ili fotografije,
f t fij i druga.
d

Pored toga, forenzički inženjer i sam treba da poseduje izvesne lične kvalitete koji su
preduslov za dobro obavljanje posla kojim se bavi.
bavi

Tu se, pre svega misli na visoku profesionalnost i na etiku, odnosno moral, a

zadovoljenje visokih zahteva u ovom pogledu je za forenzičkog inženjera važnije nego
za bilo kog drugog inženjera.

Ovo zbog toga što forenzički inženjer svojim radom može da utiče na životne sudbine
mnogih učesnika u "prostoru" u kome deluje.

Zato zadatak traženja j istine kojim

j se forenzički inženjerj bavi od njega
j g traži najviši
j
moguć stepe objektivnosti i neutralnosti. Pored toga, forenzički inženjer ne sme da
bude isključiv, odnosno mora da bude dovoljno fleksibilan ‐ spreman da uvažava razna
mišljenja i materijalne dokaze, kao i da uzima u obzir sve raspoložive činjenice kako bi
na najbolji moguć način obavio povereni mu zadatak.

Popović V. / Duboka Č.
Forenzičko inženjerstvo

Forenzičko inženjerstvo je, dakle, savremeni naziv za više tehničkih disciplina

koje se bave istraživanjem uzroka otkaza tehničkih sistema čije posledice mogu
da dovedu do znatnije materijalne štete, a u posebnim slučajevima i do
povređivanja, pa čak i do usmrćivanja ljudi.

Reč "forenzika" potiče iz latinskog jezika a odnosi se na slučajeve "forumskog"

istraživanja krivice koji podrazumeva da i tužilac i branilac pred "forumom"
b
brane svoje
j teze i gded pobedjuje
b dj j onajj sa jačim
j či "forenzičkim
"f ički dokazima",
d k i "
odnosno jačim ("uverljivijim") argumentima.

Objekt istraživanja Forenzičkog inženjerstva su materijali, složeni proizvodi i

strukture, odnosno njihovi delovi ako oni ne izvršavaju predviđenu funkciju
j odnosno kojij ne rade na p
cilja, p
propisani j
/ željeni način. Zato Forenzičko
inženjerstvo takodje može da obuhvata i samo Projektovanje tehničkih
sistema, kao i Pouzdanost sistema.

Popović V. / Duboka Č.
Forenzičko inženjerstvo

Na posledice otkaza kojima se bavi Forenzičko inženjerstvo u najvećem

stepenu se odnose propisi iz oblasti "Odgovornosti za proizvod" (Product
Liability).

Oni mogu da budu u direktnoj vezi sa sporovima iz parničnog, a naročito i iz

oblasti krivičnog prava.

U najopštijem slučaju, cilj istraživanja koja se sprovode primenom metoda

Forenzičkog inženjerstva je utvrđivanje uzroka otkaza nekog tehničkog
sistema radi stvaranja osnova za poboljšanje njegovih performansi,performansi
uključujući produžavanje radnog veka, kao i radi naučno i stručno zasnovanih
tumačenja uzroka udesa nastalih usled otkaza nekog tehničkog sistema, a za
potrebe pravosudnih organa,
organa ali i za potrebe arbitraže koja se vodi u odnosu
na osiguravajuće organizacije ili ovlašćene i neovlašćene servise za vozila, kao
i u slučaju prometa vozila na osnovama procene njihove vrednosti.

Popović V. / Duboka Č.
Forenzičko inženjerstvo

Forenzičko inženjerstvo može da obuhvati i istraživanja u sporovima oko

intelektualnogg vlasništva,, a p
posebno u oblasti p
patenata.

Forenzičko inženjerstvo često koristi metode "obrnutog" inženjerstva, bavi se

dokazivanjem tačnosti izjava svedoka, kao i metodama analiza strukture "šta bi bilo
kada bi bilo", funkcije i načina rada sistema radi identifikacije njegovih tehnoloških
osnova. To može da znači da neki deo strukture treba izdvojiti iz celine radi
podvrgavanja detaljnoj analizi sa ciljem da se utvrdi šta i kako radi, a motivacija može
da bude i da se na tim osnovama stvori novi sistem koji će raditi isto što i postojeći, ali
da ovaj novi ipak ne bude potpuna kopija starog dela ili sistema.

fč
Posebna specifičnost č
Forenzičkog ž
inženjerstva š se ono bavi "a posteriori"
je u tome što
analizama, odnosno tumačenjima onoga što se dogodilo, tražeći objašnjenje uzroka
nekog događaja, i zato se veoma puno koristi u veštačenjima havarija tehničkih
sistema
it svih
ih vrsta,
t a posebno
b u veštačenjima
št č ji saobraćajnih
b ć j ih udesa
d drumskih
d kih vozila
il (tzv.
(t
"saobraćajnih nezgoda").

Popović V. / Duboka Č.
Forenzičko inženjerstvo

Po tome se forenzičko razlikuje od projektnog inženjerstva.

Poznavanje
P j propisa
i i standarda
t d d je,
j međutim,
đ ti i u primeni
i i forenzičkog
f ičk inženjerstva
i ž j t
veoma značajno, jer ono često određuje osobine (performanse) koje mora da
poseduje posmatrano vozilo.

Dijagnostika, a posebno moderna elektronski podržana samo‐dijagnostika zauzima

posebno značajno mesto u Forenzičkom inženjerstvu.

Forenzičko inženjerstvo naročito se bavi ispitivanjem delova koji su otkazali, pa u

tom smislu važnu ulogu ima fraktografija, odnosno proučavanje površine loma kao
metod identifikacije, odnosno defektaže uzroka otkaza loma mašinskog elementa.
(Poznato je da se izgled površine loma razlikuje kod loma izazvanog nedovoljnom
statičkom nosivošću, od loma usled zamora).

Mehanizam otkaza može da se istražuje i pomoću raznih fizičko‐hemijskih analiza,

pomoću kojih se inače istražuju i tzv. "osnovni uzroci otkaza" (root cause analyses).

Popović V. / Duboka Č.
Forenzičko inženjerstvo

Korozija je jedan od veoma čestih uzroka otkaza kod kojih je od posebnog značaja da
j
se odredi izvor korozije.

Istraživanja uzroka požara posebno su izazovna i zato što se u toku požara obično
unište glavni dokazi. Ova istraživanja se vrše i prilikom rekonstrukcije udesa vozila
koji mogu da budu izazvani greškama u vodovima za gorivo i dr.

U Vikipediji se, na primer, navodi slučaj udesa u toku koga je putničko vozilo udarilo
u tegljač sa poluprikolicom koji je dolazio iz suprotnog pravca zato što je vozač
izgubio kontrolu nad vozilom usled proklizavanja točkova na kolovozu po kome je
curelo dizel gorivo iz kamiona koji se kretao ispred putničkog vozila. Jedan plastični
kl č k creva za gorivo je na tom kamionu
priključak k k usled
pukao l d istovremenog dejstva
d
mehaničkog opeterećenja i korozije izazvane kiselinom koja je curela iz akumulatora.
Proces razvoja prskotine je trajao 7 dana, ali mu vozač kamiona nije pridavao
nikakvu
ik k pažnju
ž j iako
i k je
j bio
bi svestan
t dad gorivo
i sve vreme curi.i

Popović V. / Duboka Č.
Forenzičko inženjerstvo

Metode Analiza oblika i posledica otkaza (FMEA) ili Analiza stabla otkaza (FTA) takodje
predstavljaju način proučavanja otkaza sistema na jedan struktuiran i sistematičan
način u sklopu
p opšteg
p g konteksta inženjerstva
j bezbednosti. Međutim,, p primena ovih
metoda ipak u velikoj meri zavisi od poznavanja određenih veličina kao što je
intenzitet otkaza, na primer, kao i od precizne identifikacije relevantnih vrsta i načina
otkaza.

Sa druge strane, postoje brojne metode koje se koriste u tehnici uopšte, kao i u
forenzičkoj nauci. Njihova zajednička tačka je mesto događaja koje mora veoma
pažljivo da se analizira radi obezbeđenja preduslova za integritet dokaza i učešće
eksperata na sudu.

Tu se, pre svega, misli na tzv. "trasologiju", odnosno nauku o tragovima. Značaj
prikupljanja tragova je objašnjen tzv. Locard‐ovim principom koji kaže da svaki
kontakt, bez obzira na jačinu, ostavlja tragove, što je veoma značajno i u analizama
saobraćajnih
b ć j ih udesa.
d T
Tragove na površini
ši i kontakta
k t kt ostavljaju
t lj j objekti
bj kti ili materijali
t ij li u
međusobnom dodiru, najčešće usled zagrevanja koje je posledica trenja između istih.
Tragovi na putu koje ostavljaju pneumatici mogu, na primer, uspešno da se iskoriste
za procenu brzine vozila neposredno pre,
pre odnosno na početku udesa,
udesa ako je vozilo pri
tome kočeno, itd.
Popović V. / Duboka Č.