Recensent drDUSKA KLIKOVAG Urea prof dr SVETLANA STIBC! ne NEBOISA JOVANOVIC Za izdavaia prod. dr RADOS LJUSIC dlrekto | glavni uredik Ivan Klajn GRAMATIKA srpskog jezika ZAVOD ZA UD2BENIKE | NASTAVNA SREDSTVA BEOGRADNAPOMENA ‘Owvackiiiga ina ail da wsaSetomn,aipak iserpnom wide prudi neophodne podatke 0 foneticl, morfotogifi, evorkt vee tsintaksl srpskog jezika, Posledijth deceniter babii uno nekoliko dobrih wdzbenika sepskog (srpskolrvat- hog) jezika za strance, all se w njima gramaticko gradi- vomuino iclade nu delovemt | postupiia, dok vige prastara carczimaje tekstovi, vetbanja i tumaéenie novilt reek Kada éitalae takvog udzhenika ne uspeva da promace Wi Rojo) Je od ranijih lekcija obradeno neko pitanje, ilt had cakljuéi da on je potreban sisteratskl pogled me dates gramaticky pojavis, ovakya gramatika bez sume fea koristitt kao pormoéné prirucntk. Buduci da knjiga nije nmmenjena korisnicinna odre- denog maternjeg jezika, stroge kondrastivni pristup nife se mogao primenitt. Posebna patnja, ipak, poklonjena Je pojedtinim sitnijinn t krupmijinn pitanjima koja izvor- nin govornicima me zadajue teikoée, pa. se u sholskiin sramatikama najéesce i ne pominjat, To su, na primer, Joluakesti medu pactedina, promene esnove usted me- postojenog.a i prelasker| uo, upotreba liénils zamenica y subjektu, Cvofina zamenica i prideva (moja diva do- bona druga), pramena i znagenje neodredenih zamenica, enaienje rei u deiktichin trojnim opoziciiama (avail aj, ovako/takofonake, evo/eto/eno i dr), pritosé 1 meesto sa inkorporiranim predtogom (dokle, dorde, odande is), upiint i adreém oblict glagola, clypresivie upotrebe glagoiskih vremena, iskazivanie vrenena w pasivu (ola se olvara ~ prozer je otvoren, shala je otvorena u prottom veku), uticaj enklitike ma {i (videéu — jaéu videti, on mnogo govori ~ govo- 1 |i pn mnogo?) (alomatske Konserakcife kan ras tri, hive ti fepo, ne ide mi se, bilo je problema/ina pro-blema/ima jedan problem itd), raziihowanje delimnicnite fomarina kao (ove) veteri/(na} veéeri, dovesti (dave- dem) /dovesti (doverem), nuiglasene { nenaglatene liéne zamenice (mi, nas...) drugo. Sintaksa je izlozena po tradicionaleom skatskom modelu, bez pokwiaja da se Priment generadivisticki ilt neki drugi pristup Koji be teorijski neoéda bio opravdanijt, ali Koji ije priktactaes 2a uéenje jeztke ko stranog. O akcentwacijl su date sono osnovme naposrene, budtuci da fe to pojawa koje straniac iorako ne maze nawiti (2 knpige, ego sano au ditivniom putem i station vetbanier. SADRZAJ 1. POLOZA]JEZIKA TDIALERTT. 0.250) 19 2, PISMOAGRAFIIA)... - FONETIKA 3, GLASOVNI SISTEM | 3.1. Samoghasniet (vokall) 3.2, Suglasnici (komsonanti) . «+ 33. Akcentiidutine... 5. + BA, Prenabenje akcenta na proklitiku. . 3.5.Glasovne alternacije. «6... eee scone alll MORFOLOGIJA &.2; Promena imenica , 53, Deldinactje. 54, Prva dekdinacija ~ 55, Druga deklinacija 5.6, Treéa deklinacij 6 PRIDEV!. 6:1 Rod i osnova preva 62. Odredeni i neodredeni. 6.3. Deklinaeija prideva . . - 64, Poredenje prideva7-ZAMENICE . Pa. Ligne camenice . . . 7.2. Prisvojne zamenice . - 7.3. Pokazne zamenice , . . 74. Upitne zamenice . . 75, Odnosne zamenice . . 7.6. Neodlredene zamenice 8 BROJEVI . 8.1, Kardinalni brojevi . . 8.2, Redni brojevi. - 8.3. Zbirni brojevi.. . 8.4 Brojne imenice. PEGLAGOU 80 oak ee ee ey AOD 9.1. Kategorije promene. 103 9.2. Upitni oblik.. .. 108 9.3. Odreéni oblik . 104 94, Vid se 105 9.5. Nacini (modusi) “110 96. Vremena . : 14 97 Upotreba vremena. .. . « 20 ‘98, Neliéni glagolski oblici , 2 12S 99. Prelazni, oepedazni pvt lool. 132 9.10. Pasiv 136 9.11. Tipovi promenc glagola. . 137 9.12, Nepravilni glagoli. . . 45 9.13. Pomoéni gligoli 147 1O.PRILOZI. +153 10.1, Funkeija priloga . - +153 10.2. Znagenje priloga. . . . . . 153 10.3, Prilozi po pastanku. . 1 10.4. Priloakt sistemi - 2155 105, Slodeni prilozi - . «157 10.6, Poredenje priloga -157 WL PREDLOZT. oe pec 11.1, Pravi i nepravi predloz - 11.2. labor padeda 12. VEZNICI. . . 121, Vrste vernika. . 12.2, Veunike da. 123. Ostali veznici. « 13. RECCE. 169 1B.L. Definiclja. . - - - . 169 132, Beer za potedvane ih orien 168 133, Upitne reece. « eae 134. Ostaleredee. cee 170 WUC sagen eae ornrotatea aia LD JAA. Uzviel koji izeazavajuoseéanja .). 5 173 14.2. Uzvici za dozivanie. : 73 14.3. Onomatopele. . - AT TVORBA RECI 15, SUFIKSACIIA , . 15.1. Fonetske alternacije. 6. ess 15.2, Imenidki sufiksl. 6660 ss es 15.3. Pridevski sufikst ves 15.4, Glagolski sufiksi 155, Prefiksalno-sufiksalna worba. . 15.6, Slozene-sufiksalna tvorba. . Via cabs A ‘16, PREFIKSACTIA , . 16.1. Imenice s prefiksima 16.2. Pridevi s prefiksima , . 1633. Glagoli s prefiksima . 16.4, Prilozi-s prefiksima. 210in SLASANTE (ROMPOZICHA). sau ra --2u 17.2. Polustozenice . os Sala APB Amenigkeslotenice.... 1. 221 17-4. Bridevske slofenice 2218 17.5, Glagolske slodenice t 24 17.6. Slodenice w ostalim vrstama teal - 215, AR KONVERZIA 0000.00.00. 27 ASL, Poimenigenje, basal 18.2, Popridevijenie i aie 0 ea 183, Prefazak u prifoge bee 9 BD IBA. Prelazak u predloge. 0... 0. 6 5 220 SINTAKSA 19.SINTAGMA. +. -223 19.1. Vaste sintagmt. . 23 19.2, Slazene sintagme. . Ba 20. PROSTA RECENICA, +225 20,1, Delovi reéenice. , , 25 20.2, Subjekt. . a BS 20.3, Predikat +6227 20.4. Dopune 2.229 205, Atritrut. 22 20.6. Apoaiciin. Ba 20.7. Prilodke odredbe . 1285 21 SLOZENA RECENICA... . . os BSF 21.1.Odnost prostih recenica u sloteno} 237 ‘21.2, Nezavisno slodene regenice.. . - +237 21.3. Zavisnieslodene teéenice. . ec) 21.4, Viste zavisno slozenib reéenica.. 2a ‘215. Lzritne recenice. 21.6, Zavienoupitne reeenice . 21.7. Odnosne (relativne) recenioe , “Veemenskee (temporalne) recenice . 10, Naginske regenice. . ... 21.11, Uzroéne Ckauzalne} tegenice 242, Namerne (firtalne) regenice . . . 21.13. Posledin @ (konsekutivne) regenice. 21.14. Dopusne Ckoneesivne) retenice 21,15, Uslovne (pogedbene, ton isonaine) regenioe . -. . FERED REGL. . pe eee es 22.1. Neutralan i obelezen red regi... . - 22.2, Raspared subjekta, objekta | preitata 22.3. Polozaj subsjekta , 22.4. Polo#aj objekia , 2.5, Polota) litre zamenice . 22.6, Polozaj pridera , 22.7. Polodal priclevskih tamneniea 22.8, Polaia| brojeva.... . ‘ 229, Palo?aj atributivnih depuna-. . . 22,10, Poletal priloga 22.11, Polozal envklitika 22.12, Poloia} re€enica.1, POLOZAJ JEZIKA | DIJALEKTI Srpski jezik, zajédno sa hrvaiskim i bodnjackim', pri Phevskis pada juznoj geani slovenskih jerika, u kojo} se nalaze iishursbi jos 1 slovenadkt, makedonskt | bugarski. Za osnovu standardnog jeeika u srpskom, hrvatskam | bosnjackom uzet j¢ Hokavski dijalekat, take nazvan po upitno} zamenic fto(sear. Druga dva dijalekta, éakrvakt (ede ista zamenica glasi éa) | Rajkavski (2amenia kaj}, govore se samo na teritoriji Hevatske, a ni tama nisu priznati kaa standardai, U okviru dtokavskog dijalekta raulikuju se dva izgovora faekadasnjeg slovenskog glasa jat (b, u latinickoj translitereifi & ekavski 1 diokavski, (Postoyi 1 treet iugovor, ikavki, ali se njime neCemo baviti posto je iskijutivo regionalan,) Ekayskome,uregima koje sadrie jal (npr dete}, odgovara |jekavsko ie (diféte), odnosno * U svetsk avis, ao | Tuposlavi pos IL svetshog rat bio je wobiéajen termin srpskolkrentshi je, Srpoks | evatski su smatrani ajegavim varijantarna, a od sedamdesetih. godin peotlag veka postlo se gavority 1-0 sbosanskohercesovakom Standardnojestékom ixaias. Poste ratoveho sakraiemvec devel do ranpada Jugsstait, sovostvoreniew deavama msvojent st piedinadil naconalnt nazivi Reale (emedu srpshog, hevatshog. ‘ bosniackog, ipa, savin su witne (uporedive sazlikama bored britanskog 1 ameritkog engleskos), a mecusobna raxumlivast untowo je steprocentina,tako da ne u Gist lingvistighom pogleds = 2a rail od druétwern | politikog — ont | dalie maga sata vanjantams sing evita, U ddamatnjoj Bonn 1 Hescegorvini wsvajen fe avanti) nav Dosccnski evi, alg sepski lingvist ne pelea, fr je veden ix lunena Bosna, éemve pretend dae predstav! kao driavni jerk ‘ohaverim 2 svete nacjen ty zemlji. BovnjaCkinaproty tevedena Je te imenice Bedajact, bak se naziva rao ko! amie nazwa Mustimanirmje ako je vokal Kratak (ckavskt dice — ijekavaki diéca). Ispred nekih glasova to je pretazi u i (liteo ~ ijek. Int, “grejati — liek, grijati), a mode se adeaziti i na promenu pprethodnog suglasnika (Koleno — Koljeno, megovati ~ njegovatl). Vedi deo Stba govori ckavski, dok se bekavski govori na krajnjem jugozapadu Srbie, u Crnoj Gori tw Republici Sepsko}. U drzavi SCG oba jagovora priznata su kao standardna, ali nlsu jednake rasprostranjena a upotrebi, Sredstva informisanja u Stbijé sluée se skoro iskljuéive ekavskim izgovarom, a u Ctnoj Gori jiekayskim. $ obzirom na malocas pomenute razlike ‘izmedu ie, je 17, rodenom ekaveu veoma je tesko da covlada jickavskim izgavorom, Podrucje ijekavskog 4 Srbiji postepeno se suJavalo tokom postednja dva veka, Mnogi znacajni srpski pisci u proslosti, pocey od Vuka Karadéica, bili su ijekavei, ali se danas welika veéina enjiga objavliuje na ekavskom, U ovo) knjizi primeri ge se davati u ekavskom ‘obliku, Bolji ednojeviéni reénici (kao Sto su Sestotorni retnik Matice sepske i jo8 nedovrient retnik Srpske akademije nauka i umetnasti) navede, pored ekavske, i jiekavsku varijantu, 2. PISMO (GRAFIJA) ‘adicionalno pistno srpskog jezika jeste Cirilica, 1 obliku kojt fo) je dae Vuk Karadiié (1787-1864). Posle stvaranja jugoslovenske draave (1918) a Srbiji 1 Crnoj Gori pogela se nagla Firiti upatiebs latinice. ‘Danas je latinica rasprostranjenija, do te mete da se javio pokret 2a zaktitu cirilice, a poslednjih godina ‘preduzete su mere da se-éirilica zakonom definige kao ‘asnovno pismo ut zvanigno] i javno} upotrebi. Mada je naporedna upotreba dvaju. pisama, za kaj je skovan termin dvoachuénost, jedinstven sluta) u Evropi, ako he iu svetu, moze se predvideti da ¢e ona potrajati i 1u buduénosti, Ouida je svakome ko uch srpski jexik neapkodno poznavanje oba pisma | iriliea j latiniea imaje ish 30 slova, tako da medu njima postoji dyosmerna konvertibilnost. Uobizajent redosled tih slova, medutim, nije isti, jer s¢ u eirilich navode po azbuct, poreklom iz. crkvenoslovenskog, odnasne u daljo) perspektivi ie yxtkog jexika: Aa B6 Bo Tr Aa Bh Ee Ha 3a Mw 7 Ke Aa tow Mat Hn thw Oo Tn Pp Ce Tr Bh Vy @ Xx Uo Yo Wy Mw dok su u latinici poredana po abecedi: Aa Bb Ce Cé Cé Dd Didi Da Ee Fi Ge Hh 1i Jj Kk Li Lj] Mm Nn Njnj Oo Pp Rr Ss $8 Tt Un Vv Z2 22 Iz ova dva spiska.vidljivo je da je u éiriliet w Axbual) Fonotothi potpunosti sproveden fonoloski princip »jedan glas eee?— jaddno stovow (za izgevor slown vidi nize). U latinich nw Fa Pp ‘su u istom cilja pojedinim latinskim slovima dodati Pp Pe Rr dijakriticki enaci, pretedno pozajmljent iz Cefkog (C, ce Ee Ss C, B, 8, 2), ali ta) postupak nije sproveden do kraja, Tr Bie Tt pa su za suglasnike kojé se u Girilict oznmagavaju sa. fo, Ky ee Ce My, odnosno Me pene dyostovne kombinacije yy Y a ami LJ NJ, DZ* (digeami L Dp op Fe 'U sledeéoj tabeli uparedne su prikazana Ci 4 Upmnednd prior Xx Re Hh Jatinieka slova isteglasowne vrednosti, stim sto latinigka Ua He Ce ‘nisu data po wobiéajenom abecednom redu, ua Ve cé Uw ee De dé Cititica ‘Cirilies pisano Latinies. ie pn Ra Mu iw Se be bE Bb Be Be vy tr Fi Ge AA Oe Dea ‘Bb Be Dd Ee Be Ee kor We 2a as ay Ze Mw Ha lt Vi Fe MW KK Rn Kk Aa hs Ld fom tw aly Mat ae Mm He Bu No Hw Ba Ninf Oo Ce Do © Katkada 50, usled nedostatka odgovanajudeg aaa, upotce- bljava idigrate D] umesta Dy npe, Dior, view, urnestn praviiasieg ‘Darde, widen.FONETIKA3. GLASOVNI SISTEM 3.1. SAMOGLASNICI (VOKALI) Srpski jezik ima pet samoglasnika, 4 4 4, 0 a, Koji se izgovataju pribliznio kao | w drugim stovenskim jezici- ma, ili kao u italijanskom, Spanskom, nemadkom itd. Suglasnik y takode mote u pojedinim regima da sisgotvorne + bude nosilac sloga. Takvo r se ponekad maziva »vokal- sskittis, ali je tagniji naziv slogotverne r. Najéesce to biva izmeda dva suglasnika, kao w redima krst, sr-ce, treat sre-bra, alt ina podetku reél ispred suglasnika, kao u rt, r-2a-ti, r-va-ti (se). Kada glagoli kao 3to.su ova, postednja dva dobiju prefiks, rostaje slogotvorno, iako ‘mu prethodi samoglasnik: za-r-za-ti, po-r-veti (sc)? 3.2, SUGLASNICI (KONSONANTI) 3.2.1. Plorivi (oklurivi) p. t & bedi g iegovaraju se P60. bode g kao i u-vedini ostalih jezika, obrazujuci tri para po zva~ enosti: bexvudni wen po | t d k £ * Ustarjem jello je ostaalo slogorvorna tu atin rode radih prideva, kao w'me-n :a-er-o anak sa Rensbirn isecelajim: oom acti Horo, ta-tr-lte sata, Takay begovt danas Je ‘rastareo, pa be r iagovarekan obiGan saglasnik (u-nr, 2 70). U nckim pozajnbenicaraa i francuskog, je slogatvarno b ra raja re, bao w Seer, ma-w-ar, sim Sto gubi slogntvarnast ws padedima, ispred vealas Zany Zan-ru itd Inti je ogo) 30 ‘ouplsikom 4 u- malom beojapozajenienih wees, kao di-e-kd, sanrscbt (a padesima: bieiokta ici lth).2B, d,gsejednako igavaraju i na zavedetku reds, npe uw golich, rad, drug, a ne obeevudavaju se kao uw nekin, deugim slovenskim i neslovenskim jezicima, 3.2.2, Frikativi su prikazani u sledeco} tabell: bezvucni zwuéni s 2 & y £ Ww) b § se lagavara kan francusko ch, englesko. sit ili © nemacko seit. 2 je njegov 2vudni parnjak (francusko j u jour) Ji se izgovara § punom aspiracijom (kao memacko |/ chew Bach. Glas v je stavljen zagradu jes, mada je po mest | iagovora (labiodental) jednak glasu fon se ne ponada kao njegov zvucni parnjak nego kao sonant, 0 demu ve32d. 3.2.3, Afrikeate su: bexvuéne zvuene 23 i 6 4 Ctivek inta veednost slivenog ts (nemacko zu Zeit, jjansko z w pizza), nezavisno od slova hoje ru sleds tar, cura, lice, baciti,cvet, sri. Afrikate ¢ | é su po zvuku sliéne engleskom i ¢i¢ Spanskom chy italijanskom ci w ciao, ali-se ni jedna ni druga ne mogu izjednaditi 4 njima, C je stoplieno /U! 4 (Si: prt njegovom izgovoru vth je se aslanja a alveole, dok je pri izgovoru ¢ vrh jezike spusten, a srednji deo jezika ostanja se o alveole | prednje nepce. Po akusti¢kom utisku,, ¢ je »tvrde« nego malogas po- menute strane afrikate, & ¢ je »meksew od njih. Mada razlikovanje aftikate ¢ od € ponckad 2adaje teakate i ikovati. Postoje minimaini parovi koji se po znagenju razlikujsi samo tiny param fonema, kao éar dra" — éar ‘korist’ spavadica "Zena koja spava — spavacica spavaia kosulja Sve to smorekliza paré—éva#lizanjihovezvuene 0: (il parnjake. Zadz,steplieno /ly + /2f, poloda) jezika fe sti kaw za ¢, usled éega je ono etvrdéw od engleskog / il italijanskog gu Genova. Za d polotaj jerika je kao za é, je ono smekge. od ovih stranth suglasnika. 1 ovde postoji poneki minimalan par, npr: déak ‘vreéa’ — dak ‘ugenik. 3.24, Sonanti. ~ U sonante se ubraja nek tipo. ‘va suglasnikea: nazali mr maj likvidle fl a2 to. 4 Zajednicka. im je osnbina da ne uéestruju a opozicii avuéno—bervuéne i da pei njihovom lzgoworu vazdusna struja prolazi pored prepceke kojustvaraju delovi govor- hog aparatta. Mom Ukr ne zadaju pasebne teakoce pri udenjit, iupred &ie Kao { u drugim jezicima, fonema vr prelazi u velarnu varijantu ispred velara & ilig:alveolarno (vrhom jezika) jagovara seu Ana, tanak, ali yelarno (zadnjim delom jexika, kao rig u engleskom siayg) uAndar, Lanka tang. Glas ny je palatalni nazal, analogan Spanskom A (a) mafiana) il italijanskom | francuskom gu. [zgovara se pritiskanjem prednjeg | srednjeg dela jezika uz tvrde epee iza alveola Glas & je patatalizevan uw odnosu na |, kao ay Spanskom I! (u cabatlero) ili italijanskor gli (u_fighio). lugovara s¢ srednjim delom jezika, dok je vth jevika spuiten uzdonje 2ube, ‘Glas j se izgavara kao u nemackom, odnosno kao / ipsilon u engleskom yes, boy ili 4panskom yo, hay. Po artikulaeyt je veoma blizak vokalu (, usted éega dot24 do pravopisnih alternacija i kolebania (radto, gen. raci- Jia; Mideaito 1 Mito). Glas v svrstavamo uw sonante fer je neutralan a -odnosu na 2vucnast (v3.2.2, 3.6.1): ispred bezvuenih Ssuglasnilea ostaje v. a ne prelazi a /é npr. oved, ovsen, Cupavko; ispred njega mogu doei Kako bezvtiéni take i zuéni suglasnici (uporedi tvoje i dvoje, svekar i svektr), 3.2.5. Po mestu izgovora svi navedeni suglasnici mogu se podeliti ovake: labijalni (usneni):p, b, vt; fabiodentalni (usneno-zubni:f v7 dentalnt (2ubni} § dc. 5,22 alveolarni: nf prepalatalni (prednjonepéani tvrdik: & & & ds palatalni (prednjanepéani neki): ¢, ef), dj velarni (zadnjonepéani): kg, hy 3.3. AKCENTI I DUZINE 3.3.1, Akcenatski sistem. — Srpski jerik razlileujedetivi akcenta, i, Getiri veste lzgovora naglasenih vokala u po- igledu visine i dudine tona, ‘To sus dugosilazni tznak ”), dugouzlazni (znak * ), kratkosilazni (enak"), ‘kratkouzlazni (nak), Kod duigosilaznog akcenta, npr. ureti majha, visina tona opada tokom izgovora vokala. Kod dugouzlaznog. npr, béla, ton raste, ili bar ostaje na isto) visini. Kod krathosilaznog, npr.fstina, opadanje tona se tesko opaza zbog kratkece vokala, alt se siedeci slog, odnosne slogo- ‘vi, izgovara nie od naglasenog. Kod kratkourlaznog, npr. ditati, slede¢! slog (slogovi) imaju vi ‘kao naglaéeni slog. Cente wkcewea Lagevor akernata 25 Ista éetiri akcenta faviiaiu se i kad slogotornog, Sloyotvomner Fr (¥. gore, 3.1) kad je naglseno, npr Ary crac, thet, hcati, Vobienim tekstovimaakcenti se ne piéu, osirn u ret kim slugajevirna kad treba razlikowati de red iste grafi- je; npr: gr (varot} ~ grid (tedena kisa), dpisarn (pridev: deskriptivan) ~ dpisan (particip od glagola opisati). Lu proment jedne iste redi mogu se javiti razligitt akcenti, nprad ime, genitiv ?mena, nominativ mnodine je mene, genitiv mnotine je éména, 33.1. Za poloda) akeenata u reci vale ui osnovna Tri ppwihi ce pravila: (1) Nijedna reé ne moge biti naglasena na posled- njem slogu, (U gradskom govoru, poiedine reéi stra- ‘nog porekla odstupaju od ovog pravila, npr. dérégént, paradaiz nasuprot iegovora dirigent, panidajs kakav propisuje standard). (2) Jednosloine reéi uvek imaju silaeni akcent, dig ko w aed, list, die, zndm ili kratak kao u sprit, Kon, is sé, (8) Silazné akcenti mogu se javiti same na prvom slogu reéi. (1 od ovog pravila gradski govor neret ko odstupa, kao u dva. primera navedena pod 1, ili u airmbasador, televizija, nasuprot standardnom akcentu sambasadtor, telévizija:) 3.3.2. Nenaglagene dudine. — U upravo navedenim primerima ambasddor i telévizija vidimo da je vokal w tregem-slogu oznaéen znakom za duzinu. Nenaglaseni dugi vokali javijaju se u mnogim recima, npr. jitxk, ‘vijnih, peikét, néviden, fdealan, pBcitivern, dddvmo, Oni mogu doéi samo POSLE naglasenog sloga. U reéima iz jecika u Kojima je naglasen posled- iiji slog, kao to je francuski, buduei da takav niaglasake nije magué-u srpskom, om se zamenjuje nenaglaenom shorndudinom:ateli (< ft. atelier), Rasin(< ft. Racine), Paster ( p: Srbija ~ srpski d +t: sladak (m_rod) ~ slatka (2. rod), slatko (st: rod) 4+ 8: be hud — beskarcnik 4-04 tebak (m) ~ teskea (2), tesko (5r) Nekoliko primera za prelazak bezvudnih suglasni- kau evucne: rat maga, dele a prod Obey weavaniy Onadivunyep+ be top ~ tobdisja t+ di svat — avai kg hurek —buregdtiia 51:5 Rogom — ahogomn 0+ dbs uit — udébenik B.5.A. Ima sludajeva kada se ovo jednagenje nel provepi ‘odradavau pravopisu, To su pre svegaspojevi dsi ds, koji po tradiciji astaju nelzmenjent u pisanjst, np adseéan, predsednik, seadstva, pradsect podSéSate (tad je stvar- ni iegover sa /ts/ odnosno sa /t3/). Analogne:tome, pide ‘se d u vodtstvo (od vod), mada je izgovar /vodstvo!. Ber jednagenja se pigu | neke novije tvorenice s prefiksima, kao subpolaran, porltekst, predturski, pastel hi, jer bi tu jeenagenje ugeozilo prepoznatljivost reei. Najzad, u recima pozajmiljenim ix, stranih jezik iu fo- netski transkribovanim imenima jednatenje se obkéno odrazava i graffi, npr. fiedbad (od football), remdgen {od Ronigen}, ali se novije pozajmljenice najeesce pisu bez jednacenja: brekdens ( < breakdance), dragstor ( < drugstore), Maingion, Redford, Musargshi i stiéno, prema izvornoj geafiji, 3.5.1.2. Do jednagenja po zvudnost! dotazi i izmedur layin cotinr dvejut rect hada one cine tzgovornn celinut, U pisanju se takvo jednaéenje ne beled Takvi su primeri pod ka- nea (ing, poitkameny i iz huce (ing, tskuée), vee navedent 3.4 U spojevima kao fek danas, on nas gleda, mil bi pobegao, bar u br2om govoru, izgovaramo /tég dinas/, Jonnaz gléda/, /midbi pobegoo/, zbog jednacenja finalnog bezvucnog suglasnika prema 2vuénom u sledecoj red. 3.5.2. Jednacenjepo mestuizgovora.~Kadase dental- ni suglasnik s nade ispred prepalatalnih ili palatainih ¢, 43, éd, [j3li nj, on prelazi u prepalatal &, Dentalni sug- lasnik ¢, ispred istih suglasnika, pre-lazi w ist — lide ae Mlistje, "lise, grocd — geotite (preko “grozd-je, *grozde), (e+ 'dikatl) = Edikati, pasiti = pazijiv, voziti — vainje. 1 isto} reéi moze doéi najpre do jednacenja po #vudnosti a zatim po mesto izgavora, npr. bez cacti + *besiastan + beldastan, kz + Eupati— *isdupati —+ Héupati Hednadenja nema kad se prefiks| sa zayrsetkom na sill z nadu ispred J ili nj, npe. sljubiti (od 5 + jeudhiti), razljutiti od raz> + Hutiti), ienjihatt (od éz » mjthati). Nema ga ni u ijekavskim oblicima gde je [j ili nastalo od 14), odnosno-1 + j, npt: postjedmi (ekavski poste- dinyi), sliepoca (ok. slepuéa), bjesnjeti (ek. besucti), 3.5.2.1. Kad se alveolar n, u izvedenicama, nade is- pred labijala 6, on pretazi u labijal om: stambent (od stan), zelembad (od zen). Ovakvog jednagenja nema uslogenim recima: jedanput, vanbrodskt, 3.5.3. Gubljenje suglasnika, — Kad se dvaista suglasni ka, izmeda esnove i sufiksa iltizmedu prefiksa Losnove, nad jedan dodrugog, svode se na jedan: Rts + ski racski, bez cuba — hezitb, od + eteliti — odelitl. ‘Gasto talova dve nuglasnikanasinjuiusted jedneeala Do zvucnosti ili po mestu izgovora: pet + eset —> ‘ped: deset —+ pedeset, Sest + deset —+ Sesddeset —+ Secdieset —+ Seaiteset, bez stida —+ *besstldan —r bestidan, raz + dalostitt —» ‘rddalastiti—+ razalastiti, is + Setati—+ ‘usSetati —+ "iSetartl —+ (etath. 3.5.3.1. Tzuzetak od ovog pravila su superiativi s pre~ fiksom naj- od prideya koji poéinju na j: najpadi, ajfasniji, najieftiniyt \ sh, Takode se aba, suplasnika zadriavaju u nekim novijim prefiksalnim tvorenicama (up. gore 3.5.1.1), gde bi se svodenjem nn jedan glas zamaglile znagenje prefiksa: protivrredniast, mizcana- dda, precirtavni, transsibirski, superrevtzijan ish. Nidistiho. Miupred 6 ip SuipertanivéSamo u pisanju ponavlja se grupa st u broju geststo = Sest stotina, 600) trednom sestsrou. U izgovaru se st €uje samo jednom, ali je pravapisom odredeno pisanje udvojenog st radi razlikovanja od Sesto, srednieg toda rednag broja sesti (od 6), 3.5.3.2, Suglast Eli d: otae, genitiv “otea ~» oca, zadatik, mn. *zetdeltel —+ eadaci, predak, mn. *predci — “pretci — preci, go~ vedo + -ce —+ *eovedée —+ "govette + govete, radit(ip cu —+ vadiéu, sladoled + -d&ija —+ sladoledsifa. Gu- bijenja nema u tvorenicama x prefiksom (naddzilitati, poddakon), gcle dolazi samo do jednacenja po evuénosti tukoliko je potcebno: potéiniti (od pod-+ diniti). ote tod od + cepiti) 3.5.3.3. Mnoge trodlane suglasnigke grupe svode se na dvpdlane, time éto se f id gube ako su ispred njih fri- kativi s, =, £ ii & a tea nfl suglasmica By Ky (fh my, il nj ptaksi, ako odbacimo retke ili zastarele redi, ovo pravilo svodi se na grupe ctu. st, sth, stm, edb, Stn, koje ‘gube t, odnosno d, kao u éastan, Easma, éastro (tako bu padedima, éasmog itd: v6.3.4), vesnth (od vest + -nik}, alistak gen. zatiska, mn. zalisct, usmen (od ustlal + gozha (od gost, preko ‘gostha —+ "yazdba), ta- shina (od tast), pozoriéni (od pozariste), boraviini (ad Boraviite) ist ‘Od ovog pravila ima dost izuzetaka. Grupa stn ostaje u pridevima od strane osnove, kao azbestat, pro testni (od azhest, protest). Grupa’stk astaje-u Zenskim oblicima od imenica na -ist(a), kao telefonistkinja, soci- jatistkinja. Gd bolest sa sufiksom -Ii» imame bolesiiv (preko *bolestljiv — *holestji,s jednacenjem po mestu iagovora}, ali od popustiti pride je popusdijiv, gde je ¢ sa€uvand, Grupa stm éuva se u pozajmbjenicl asco (sa lzvedenicama astmiatican, astanaticar), Sextet Upmniéaranie suighisiichath eeu ibaa 3.5.3.4. U izvedenicamta na -ski { -stve glas s se obigno gubi ako mu prethodi é, ¢, § ilt 2 mladichi (od medi ++ ski), wukéicki (od imena grada NRC), Janacki (od *junak +-ski ~» “junaéahi), varoski fod varod), nidki (od Imena grada Ni‘), viteski (od vites, preko *vitetski — “viteiski), zelenaitve (od zelenai + -stvo), lupestvo (od luped + -stvo + *hipesstvo) itd, Ipak, € ostaje Ispred -stvo: magucstvo, pokucstve, pretimuestva ish 3.5.4, Palatalizacija. ~ Palatalizacijom se naziva pro- mena velarnih suglasnika &, g, Je w prepalatale ¢, 2, odnosno §, Do toga dolaai v slededim slucajevima: — ui vokativu jednine imenica muskog roda na -ky ges ispred nastavka -e: junak = jrusate, Bog ~ Bode, duke ~ cute, — u mnoaini imenica oko i who: oi (adap, odiema) A ei aun astra, ~ a mnogim izvedenicama od imenica sa aavetetkom -k, -g) -I ili -ka, ~ga, -hie: vk — vudica, vucka —rucerda, mrak — mragan, devojka — devojcin, dug — duzan, knjiga — kujizica, kovéeg — kovéesi¢, Stpeay Siptadie, dali — dasak, mathe — rusica, prrait — prasite idr; ~ woblicima prezenta nekih glagola dif je infinitiv danas na -¢i, ali éija se infinitivna asnova zavrsava na Ag odnosno -#, Tako pedi (ad nekadasnjeg ‘pek-ti) ima prezent pecem, pede’, pede itd; od seriei (osnova strig-) present je strifom, strides itd; od vrdt (osnova vwrk-) prezent je vriem, vrées itd, Pevobitna osnova jas je vidliiva u treéem Lica minggine prezenta pomenutih glagola, koje glasi peku, strigu, vrhu 3.5444. U tworbi rei, palatalizaeija se ne primenjuje na dosledan i sistemotigan nacin. U prisvojnim pridevina na -in nalazimo je uglaynom samo u majéie, devojéin i vladicin, dok kod astalih imenica ostaje nepromenjen ALE st Kbed be 33velar: sthin, bakin, (Apéerkin, Ztkin, slugin, Olgin, Dra- agin, snakin, Mihins itd. U derninutivima na tect palatalt- zacija wostaje ako se ispred velara nalari jo’ jedan sit- asnile, npr. Kookie, taékica, markice, mackie, ma gic, fezgica, zatim uw onima kojt imal hipokoristiéno znagenje, kao bakica, chica, rukia, negica, pat w poneko) drugo} reéi koja bi se palatalizacijom suyise udalfila od osnove, kao kukica, Kikiew, pegice, strokicat Palatalizacije po pravilu nema ni w izvedenicama od. imena: Vukica, Jetkica, Dokied, Olgica, Dragica t sh, fipak, od Anka postoji Avkica i Ancica). 3.5.4.2. Pod palatalizaciju obiéno se podvode i alter- nacijec + ¢i2—+ £, kao u: — siric, wokativ strié; dovac, vok. lave; 2ec, mn. avica, prisvojni pridev steri¢in: ptica, deminu- tiv ptigica: miesee ~ mesedina itd. = vitez, vok. vitefe: knec — knedevski, knedevina; ogee — rogodgina (pored rogocived) itd. 3.5.5, Sibilarizacijom (i drugom polatalizaciyom) neiva se prelazak suglasnika kg ko % Sedo éega gotove uvek dolazi ispred vokala i. Ta iva u sledecim, sludajeviena: = U mnodini imenica m. rada na -K, g.-e radnik ~ radnici, dak ~ daci, metak mete’) — mech, buebreg — bubrezi, gealog — geolnzi, etiftomg ~ diftonzi, oral — ‘orist, monah — Manasi ied, — U dativu # lokativw imenica na Ae, ge, has reka ~ seci, daske ~ desci, bitlinteka — bibliotect, briga — brizi, noga ~ noi, zadruge — zadracci, svrha — sv¥si ite. Od ovog pravila ima dasta odstupanja, o demu vidi 52, ~ Cbfiel memos vr edu ru, oxknosn nog sto snaeae magus imatl | oblici x palanallzaciyom. alt udion GeAGe ama dr i polis nedicw mali nog neko dela mamedtaja |e, Obama Ko erts ae — U imperativu glagols pomenutih w 3.5.4: pect, pecite (osnova pek-), strizi, strizite (asmava strig-), vrs, vesite {ostiova vrit-)! ~ Pri izvodenju. iekih nesvedenih glagola od svebenih: micati (od maknutt}, dizati (od dici, dignuti), uzalisatt (od nadachanuti), 3.5.6, Jotovanje. — Posebna, veama rasprostranjena vrsta palatalizncije jeste ona izazvana peisustvom glass j nazvana jatovanje ili jataeija (per grékom imenu tog slo- va ~ jot). Pa ievrSeno) fonetskof promeni, fiz nastavka ill sufiksa maj@eSée mestaje, stopivsi se s prethodnim su- glasnikom, taka da njegovo prisustvo Gesto ne modemo utvrditi bez istoriiske gramatike. Fotovanjem suglasnici prelaze u palatale ill prepa: latale, po sledegem obrascu: toe as dod ak Iai nova) Kg, brie se menjaja na nacin koji sme-vee vieeli w 35413.5.4.3, 4. caja koe hoe god coe Labifalni suglasnici ostaju.néizmenjeni prilikom jotovanja, ali im se pridruduje glas lj: ppl vovlh b+ bij m= mij 3.5.6.1. Do jotovanja dolazi u sledecim sluéajevinna: a) U prezentu pojedinih glagula (pretezne onih sa infinitivem na -sti), peed nastavaka -enr, -e itd, (prvobitne *jea, *je¥ itd): Kretati — krecenn, glodati — * Sobuartzacts se Jali aoxpeafcht ovat lagola (poet strisiialy eri ali em Je danas goto, ponpuine aslo Ie npatrehe “Utena J Kod glagite,36 plostem, mleti ~ meljens, disati - diem, ketzati ~ kazern, skakati ~ skadem, legati ~ teiean, jahati — jacsem, kicati —kligem, kapati — kapljewn, rimati — hramljern ite b) Utrpnam pridevu glapola na -ifd,tspred nastavka en (prvobitno ~‘jen): mlatiti — siladesi, roditi — redler, paliti — paljen, goniti ~ gonjer, gasiti — gaden, mnaziti maten, bacitt — agen, shupiti — skupljen, fubled ~ le- bljen, slaviti ~ slavéjen, zadimiti ~ zadimatien itd. ) U gradenju pojedinih nesvréenih ili udestalih glagola od svrSenih: plattti — placati, wgoditi ~ugadati, potpaliti ~ potpaljivath, sineniti —smenjivati, wkrastti — ukrasavati, zgroziti ~ zgratati, skupriti — skeplfati, care biti — zarobliavaté, uspavati ~ uspavijivati, posenith — poswajivat itl” d) U komparativu prideva (nastavak -ji, v. 6.4.1.2); But — Zid, nilaed — malas, ern — ernyi, visok — vis, bre ~ basis jak — jadi, dug — decki, tile — tii, shup — skp, grubs — greubbjiy sav ~ suv It, ¢) U instrumentals jednine imenica fenskog roda na suglasnik, Ispred nastavka ju (v, 561}: sonrd ~siarcte glad — glactu, so (soli) — solju, zelon ~ zetenjet, zob ~ z0- bljus kev — Rrvlju ita f) U tvorbi real, ispred pojedinth sufiksa koji hnekada imali glas j ili ga i danas imaju. Takvi su kalek- tivni sufikes -je, npr. prut +-fe—» prude, graala) + je —= granje, grin + -je—+ granje.drvfo) + -fe—» drvljes etmigki sufiks -(Janin, ope Beograd ~ Beogredanini, Atina ~ Atinjanin, Hetsinké ~ Helsinéanin, Prag — Prazanioy Rin — Riddianin; sutiks ak, npr cra ~ cranak, jee2mi ~ jictnjak, taba — Zabljak; pridewski sufiks -j, npr, pseta ~ psedi, govedo — govedi, bobila — Kobslji, jesent — jesenit, taba — dabljl, kravea ~ kravl 3.5.7, Prelazak 1 uo — Usted promene koja seu Stokavskim govorima javila krajem XIV veka, sughi- * fokovanje se java C4 Inaperfeltu, npr gradit— gid, atid ‘alah, nos — wos, slave! ~ slave, ult x0 vreme danas je satarco Koil peidews Inpprrd satin snik {na keaju redi | na kraju sloga vokalizuje se u 0, Morfoloski uslovi za tu promenu su sledeei: a} Na kraju jednine muskog roda aktivnog partici~ pa (trpnog prideva), npr. dao (dok je u denskom | sred- njem rodu dala, dafo, jer tu d nije na kraju ree), Tako + éitan (éitala, éitala), bin (bila, bilo), uzeo, gavoria, cue, tubo (od “taboo: plagol ubosti), wmro (alagol sreti), ra stao (od *rastt — *rastat: glagol rasti) itd. ib) U nominative jednine muskog rada prideva sa osnovam na.-E beo (gen. elog, 2. belar se. belo)", exo, tio, debeo isl. Ukolike je ispred o samoglasnik a, to a je nepostojano (v. nize, 3.5.8), tale dau drugim ol cima ispada: zao (zla, to}, topao (topla, ¢oplo), podao (pedta, podto}. ¢) U nominative imenica dja 8¢ osnova zavesava: na -/ u mugkom rodu vo (gen. wala}, sto (stola). soko (sokola), veo (vela), pepeo (pepela), andeo (andela) itd. Udenskom rodu so (gen. xoff). a over sluéaju a ispred. fo je nepostojane, kao u ova (gen. ova, pakeeo (peikla). Aotao (kotla), w #. rodu raisao (ris). 4} U proment imenica s agentivnim sufiksom Lac, gde je @ nepostojano: # se javija iu genitivn mnodine (na -laca), dok u svim ostalim padesima prelazi uo. Tako imamo nosilac, gen. nosioca, dativ nesiacu itd, u mnoiini nosioci. gen. nastlace, dat. mastocima itd. Na isti maéin se menjaju i bravrilac (brantoca), tnZtlac, vrsilae, gledatae, siniatue, prevoditae, Ettalae, stvaralac, tailetc, Zetelac i mnoge deuge imenice. ¢) U ponekim izvedenim regima kao seoba (od seliti), deoba (od deliti), seoski (od sela), seoce (dem. od selo) i dr. 3.5.7.1. Promena {uo u srpskom jeziku nije nikada do kraja sprovedena. Ona nije zahvatila novije reti stranog porekla kaodtosu gemeral, skandal metal, krista, model, © Up. slodena ime Magra, prvobitno Relgraé: od state ‘blika nastall su obliet og imena v stranimtjeatelma Kod ylagola Knd pridera Kod imnteaHotel, tunel, fosil, idol, oreod, monopol, Konze itd., pani neke domace kao val, bol, pridev ahal i druge. Li nekim reéima postoje dubleti, npr. andeoski i andetské (pridew od imenice andeo), arhandeo i arhandel, stakatee i ida- has retko) stakaoce, Krilee | (danas retko) kridces Kodac ima promenu koca, kacw i kolee, kolcu, demimutiy kogié | kolléé. Znalac, iako izvedeno sufiksom -lac, zadréava E usvim padezima (zualea, znalew itd) B) SAMOGLASNICKE ALTERNACHIE 3.5.8. Nepastajano a. — Nepastojanim nazivamo onoa koje se javlia u pojedinim oblicima red da bi se razbila suglasnicka grupa koja nije uabiéajena."" Ono se javlja u slededim shucajevima: a) U imenicama muskog roda kao hore, potetak, ede Ge se javiti joS samo u genitiva mnodine (horaca, poéetaks), dok ga w ostalim padedima nema: gen. Bor- ca, rocetka, dat. barcu, pocetku, nem. min, bare, paced itd, Vidi 54.1.5, 1b) Jedino u nominativu jednine (i akuzativ, kada je jednak neminativu) javija se nepostajane a u imeni- cama éifa se mnozina zavréava na -ovi ili -evé, npr, rita (gen. riterd, mn. riémovt), bubany (gen. dubs, mn. Beib- njevi), onao, petao (gen. orta, pedia, mn, orlovi, petlovid Fu imenicama Zenskog roda na - koje je nastalo od. -l Kao misao, zantisao (gen. mist, zamisli, mn, misli, xa misli}, Vidi 5.1.5, 5.6. c) U nekim imenicama mugkog roda stranog pore- la kao student, Koncert nepostajana a se javlja samo genitive mnafine: studenata, Kericerata, "U ntacijon jeaikar raped ree nije ve mops zavekzvat na de ssuplasnika, osim na -st, ca ft id. Deukéije suglasnigke grape Isprvasu carbijanenepostojanimange pala fod grékerg aloes), fanac {od nemackog Scaunse), alk pod naletom mnegobeojih Tuidien bag pine, eva. salut, flo, port ed. ova opyanigenje 2a finalne suglasni¢he urupe prestalo jee vais Kod imeniea 4) Samo «genitive mnafine javlja se nepostojario at kod imenica srednjeg i Zenskog roda éija se osnova zavedava suglsni¢kom grupom, Takve su imenice stednjem rodu staklo, rebra, pismo, sredstvo, koplie itd. (genitiy mnozine stckalw itd}, uv Zenskom redu devo} ‘ka, tres, basna, erkva, sestrx itd, (genitiv mookine ddevojakeeitd.), Vidi 542.1 15.514 ©) Samo u nominativy jednine muskog toda kod piideva, wneadredenom vidu: dude (udna, cudno), dobar (dobre, elobro), tanak (tamka, tanko), supalj Gupha. Suptje). Tako i kod. pridevskih zamenica, npr. sav (sva, sve), Lakay (dakva, takvo). \ Kad broja jedast {Geetna, jedo) £) U glagolskom radnom pridevu, u mugkom rod jednine, nepostojano a se redovne kombinuje s prela- ‘skom Fu o (v. gore 35.7): degao (legla, teglo), dasaa (aloila, otto), grizao (grizla, grizto) itd. 'g) Nepostojano a se dedaje predlozima s, k, ie, vuig, kroz kada stoje ispred reei s kojom bi inaée obra- zovali tedko izgovorliiva kombinaciju suglasmika; sa holon, ka gradu, niza stra, wea zid, kroza zid i sl, 2a peva dva predloga ovo produtenje se uoptio, tako dase danas.redovno éuje i sa prijareljem, ka njenuj sh pored prvobitnog | pravilnijeg s prijateljem, & jenn. Ispred oblika inom(c}, instrumentala iene zamenice Ja, nepostojano a obavezno se dodaje predlozima 5, pod, nad i pred; sa mnom, pode mnom, nada mnom, preda mnom (oaglasak je na predlogu: izg. simnom, pédamnam itd.) 3.5.9. Pokretni samoglasnici. — Na zavréetku poje- dinihrecimoguseneobavezno,bez promene wznaéent, javiti vokall a, ¢ ili u, To-su slededi obli a) priloxi za vreme kaal(a), tadl(a), sada b) weenie weh(ery ©) obfici genitiva ili akuzativa jednine od prideva, npr. dobrog(a), domaceg(a), od zamenica, npr. 1nogla), naseg(a}, svakog(a), i brojeva, npr. jednagte); Rod pridera Kl orale40 4) oblicl dativa-lokativa jednine od istib Feti, ko- jima se moze dodati e, odnosno « ako padeski nastavak Blasi -em: dobram(e), tudem(u\ takvornte), vaseentae); druegon(e); e) neki jednostogni oblici instrumentala jednine ‘od zamenica: njirale) (od 07), Kime} (odo), tile) (ad taj), mnom(e) (od jak f) oblici dstivafokativa # instrumentala maozine priceva, zamenica | brojeva, koji po pravilu dobijaju -a ada int ne sledi imenica: obraéam se dobrins fudlmc, a ne toxiomas racim sa straunirn studentinne, ali is naéimna; ovo je upuceno svimay u jednim slucajevima uspevas druginea re, Real pod (a) i (b) otprilike su jednake: uobigajene u duzem i u keagem obliku. Padetki oblici pod (c) i (d) danas su ée8ct u kracem obliku, ali pokretne vokale jo8 dodaju pisci koji vode raguna 0 eufonifi, Posebna se -a dodaje prvom od dva susedna prideva, kao npr. u na slovu Recnik srpskolirvatshoge knjizevnog jezika (ree: Matice srpske), 3.5.10. Disimilacija samoglasnika, - Za imenice (gional muskog toda si zavrietkom na suglasnik nastavak instrumentala je -om (npr. éovek-ons}, ali postaje -en ‘poste palatalnog suglasn ka: pain/-emn, kralj-omn, bid-em, anié-erh, spanaé-ern itd. Da taga ipak ne dolazi ako jeu zavesnom slogu osnove samaglasnik e, jer tada e ~ eu ddva susedna sloga prelaze u e ~ or lake)-om, rastzej-om, dnnelj-om, flet-om, lavez-om, Beé-om, ergec-om, foledé-om, zee-om, mesee-om \ sl, Za inuzetke vidi SALT. U natn: manjo} meri, disimilacija deluje i na izbor nastayka -ovi odnosno ~cvé u mnozini nekih ime- nica mudkog roda (v: 541.1), pa tako imamo kej-ovi, sprej-ovi, uprkos palatalnom suglasniku j (up. kraj-evi, broj-evi). isimilacija je i razlog &to se poste padednog na- stavka -om javiia pakretni vokal e, ali posle -e#ri pokret- ni vokal rc, Sto smo videli u prethodnom odeljkat (3.59 pod d) 4MORFOLOGIJA4. VRSTE RECI U srpskom jeziku postoji deset vrsta ree: sees Tp imenice 6) prilozi = 2) pridevi 7) predlozi 3) zamenice 8) veznici 9) brojevi 9) reece (partikule) 5) plagali 10) wzvict Prvih pet vrsta edi su promentjive (mada kardi- nalni brojevi od pet navige nisu promentjivi). Ostale su we veste redi, & tim Sto jedan deo priloga ima stepene poredenja, po ugledu na prideve.5, IMENICE 5.1, ROD IMENICA Imenice u srpskem jeziku mogu imatl jedan od txt roda: smuiéki, Zenski ili srednji, Rod se moze, mada ne uvek, odrediti na osnovu, vavrictka imenice. Velika vecina imenica muskog roda zavréava se na suplasnik, dok im je genitiv na a, Imenice stednjeg roda zavriavaju se na -¢ ili na -e genitivom. na -a. Imenice Zenskog roda xavekavaju se na -a, 8 genitivom na -c, a manji deo ima suglasnieki zavesetak, s genitivom ma -i Rod. imenice je vazan jer se prema njemu upravlja Gosnwithi oblik odredbene reéi (prideva, zamenice, broja ili par- pista vt ticipa) Koja stoji mz nju ili se na nju odnosi. Pri tom, ako imentca oznagaya 2ivo bige, treba peaviti razkiku. izmedui gramati¢kog i prirodnog roda. U reéenici On fe velika pijanica, na primer, prirodni rad je musi (kao Mo pokazuje upotreba zamenice on), ali ree pyenica. ima promenu kao imenice Zenskog toda. pa Uz nju stoji pridev i Zenskom obliku. velika. 5.2. PROMENA IMENICA. U srpskom jeziku posto sedam padeda, u jednini | minodini, ‘Nominatiy je packed subjekta, ili imenice koja je Sownini'y upotrebljena izvan recenice, npr. u naslovima i natpi- sima Genitiv iskazuje mnogo raznth adnosa, medu ko~ Ceniy jima su pripadanje (posesivni genitiv), deo veée celine (partitivnd genitiv), odvajanje ili udaljavanje (ablativn genitiv), poreklo, osobina, vreme i drugo. U jezicima bez deklinacije najéesée se prevodi pomotu predloga48 Kojé odgovara srpskam od Lu srpskom se moe javiti s tim predlogom, kao i sa iz, bez i vide deugih predloga. Dativ iskazuje davanje (nekome necega), ili pi bliZavanje, usmerenost ka necemu, oseéanje prema nedemu idrugo. Znacenje usmerenosti li priblizavanja ima) i prediaei ka) i prema, koji se upotrebljavaju s dativom Akuzativ je, pie svega, pace? direktnog objekta, dakle oznagava bice ili predmet na kome se vréi rad- ja, Upotrebljava se | sa vide raznih predioga. Pri tom, sliéno kao-u latinskom ili nemaékom, jedan isti prediog. modesa akuzativom da ozna¢i cilj kretanja (apr. ddem na aerodram) a s lokativom baravak na odredenom rmestu (Bio srs nee aoroddramu): vidi 11.2. Vokativ sluzi 2a nbraéanje (oslovljavanje) « kao ta~ kay ne stupa u sintagmatske odnose sa ostalim reéima uregenici, Nominativ i vokativ éesto se nazivaju meza- visnim padle2ima, za razliku od ostalih kojé su zavisni ili kosi. Instrumental je toko nazvan jer ounaéava orud ali podjednako éesto, uz predlog s(a), on ima soci- jativaw vrednost, ti, oznaéava drustvo ili propratnu pojavu. Mofe znaéiti | prostor u kome se nesto krece, pribliéno vreme i drage Lokativ. je jedini paded koji se upotrebljaya iskljudive » predlazima (up. ruski naziv. ypedaomercnte nadex).S prediazima u ilina oznaéava mesto fli vreme, s predlagom presimet govora ili miljenja, a ina i vide drugih znaéenja. 5.2.1, Kav sredstvo 2a identifikactju padeda u skoli se tradicionalne upotrebljavaju padezni oblici upitne 22- menice ko (za ziva bia), odnosno ste (za stvati): Nominativ: ko? fta? Genitiv: koga? éega? Dativ: kone? emu? Akeuzativs hoger? Ste? Aluativ Vokativ Hustewimental Noha vadeze Instrumental: (s) kim? (s) Eber? Lokativ: o kore? 0 cena? Pravitan odgovor na ava pitanja (osim za vokatiy, za koji se ne maze postaviti pitanje) daje trazeni padeini sablik od imenice. 5.2.2. Postojanje sedam padeda za jedninu i mnozinu he znaét da svaka imenica ima éetrnaest razliditih oblika. Postoje edredene jednakosti koje je pozelino ‘zapamtiti: ~ Dativ i lokativ jednine su se medusobna igjednadili, uz iavesne akeenatske razlike koje su danas pretedno zastarele, — U mnaiini, datiy; instrumental | lokativ uvek su jednaki medu sobom. ~ Akuzativ muakog roda jednak je nominativu 29 sve imenice srednjeg roda, 7a imenicemutkog radakaje Ornagavaju nedive pejmoye, kao i za imenice Zenskog roda w mnozini ~Vokativ jeu jediinijednak nominativu za imenice srednjeg rada, a u mnofini za sve imenice. 5.2.3. Poted jednine | mnodine delimigno je sacuvana i dvojina (dual ill paukal), koja se upotrebliavas we bro- jeve dea, tri, cetiré i uz zamenicu oba, Ona se za imenice ne mora posebno niavoditi, jer ima samo nominativ i akuzativ i jer su ti oblici jednaki genitivu jednine za imenice muakog i srednjeg roda, a nominativu mnazine za imenice Zenskog roda, Primera radi, od imenice donac (genitiv lonca) redi demo dva (tri, €etiri) lanca, oba fon- Ca, ali pet (Sest itd.) lonaea, mnogo lonaca (s genitivom mnoiine); od imenice matka ~ dve (tri, cetirt) make, abe mache, ali pet (est, itd.) magaka, mnogo macaka (5 genitivam mnodine). U ostalim padegima, juz brojeve -dva, trt, éetiri upatcebide se oblici mnodine (v. 8.1.4). Jednakost) ncaa pailezions Dvajina5.3. DEKLINACIJE Prema oblikw pade2nih nastavaks, imenice u srpskom jeciku mogu se podeliti na tri ili cetiri deklinacije, tradicionalno nazvane vrste promene ill samo vrste, © broju i redosledn tih deklinacija ne postoji slaganje ‘medu gramatiéarima. Ovde emo dati podelu na tri ‘deKlinacije, od kojih je prva najslozenija, jer se w okvira nije mogu razlikoyati dva ili tri podtips zavisno ad roda imenice i od zavréetka njene osnove: 5.4. PRVA DEKLINACIA U ova deklinaciju spadaju imenice muskag roda sa zavréetkom na suglasnik i one srednjeg toda sa zavesetkom na oo ili -e. | jedne i deuge imaju pretezno, iste nastavke, ali pri tom treba voditi raéuna o dva osnovna pravila: (a) Kod imenica muskog roda akuzatiy jednine je jednak genitive ako imenica oznacava Ijudsko bice ili Fivotinju, a jednak nominativi ako eznacava nezivi pojam. NeZivim se siniatraju svi nazivi biljaka (hnest, jablan, kupus ita), kao 1 imenice koje ozna€avaju kolektiv tivih bia, kao nared, skup, éopor i st, S drage strane, imenice kao rurtvac i pokajnik menjaju se po #ive| promenl, {b) Sve imenice srednjeg roda imaju jednak momi- nativ, akuzativ | vokativ, kako a jednini tako iw mnorini, Se. Imenice muskog roda. — Pored upravo pome- nute razlike izmedu imenica #ivog i netivog znaéenja, na promenu uti¢e i zavrini suglasnik imenice. Ukelike Je10 jedan od palatalnih ili prepalatalnih suplasnika j. |, nj, ¢, dd, 6d, & & insicumental jednine debice nastavak er (umeste -onr), a'vokativ nastavak - (umesto -2). Pivot activo: h ‘TabelaL JEDNINA Zivo nepalatal palatal N | daktor prijatel) G | doktora _ | priate) D | doktor-u | prijat ‘Al|dokiora | prijateli-a V | doktor-e ijatelj-n 1_| doktor-om_| prijatelj-em [| aoktor-u | priiatelj-w ‘Unnnaaini nema raulika izmedu Zivib i nezivib.niti jemed palatalnih | nepalatalnil zawrsctaka, tako da bi se sve navedene imenice menjale po istom obrascus MNOZINA W_| doktor 6 dokiors ‘D_| doktor: A | doktore V_| doktor “| 1_| doktor-ima doktor 54.1.1. Produzena mnazina, — Vedina jednosloznih | dobar deo dvosloénih imenica debijaju u mnozint is- pred padeinog nastavka umetak -¥-, odnosno poste palotalnog suglasnika seve; ‘Tabela 2 MNOZINA N_|stan-owi G_[stanovea D_| stan-ov-ima r [a [sta muud-e-e52 L__| stan-ov-ima [ mué-ev-ima Ponekad se | poste zavrSetha -c, 3, ez ili -t javlia produietak ev, npr vieevi, nosevi, mirazevt, pustovi. Medu jednastozne treba ubrajati | imenice s ne- postojanim a, kao rucéak, ritaam, kadar, ja se osnova gubitkom toga a sedi tia jedan skg, odakle eueckovi, ritmovi, kadrovi, UU imenicama kao orga, pete, Botao osnova je orf., petl., kotl-, odakle mnodina orlovi. pe- lov, Kotlovi, Od imenice.otac (G nea, od “otca) pastoje dya ablika mnodine, ogevi i rede ocevt (pored danaé 2a- starelog ili poetskog oct) Neke imenice, jako jednesloéne, imaju mnodinu ber produzetka, To su = nekolike obignijih jednostodnih imenica kao dan — dani, kon) — konyi, mrav — mravi, erv-— crvi, sub — subi, neev — nervi, prst — prsti, ukljucuiudd f imeni- eal pas s nepastojanim @ (G psa), odakle mnezina psi (Gmn. pasa, ~ imenice koje znaée meru ili noveanu jedinicu, npr, siti, volt, grav, Ine, joni, ztot itd; ~ imena naroda ili plemena, npr. Goti, Grel, Rust, Cesi, Buri, Bishi itd. ‘Za imenice s dyosloinom osnovem nije moguée dati opite pravilo kada imaju ptoduzetak. One koje ga imaju, imaju i kraéu mnotinu, npr. kamenovd 4 ka: ment, golubovi | golubi, deptirovi i leptirt, vitezovi i vitesi, sluéajevi i sheénji, pojasevi { pojasi, ali je oblik s produéetkom dese u upotrebi. 5.4.1.2. Imenice koje se zaveiavaju na vokal ~ Po prvoj deklinaciji menjaju se i mudka imena koja se zavetavaju na -a ill na -e, kao Marko, Atihailo, Dani- lo, Borde, Pavle, Radaje: Marko, G Marka, D Markuy A Marka itd,, Borde, G Borda, D Bordu ttd. Vokatiy je jednak nominativu, Na istinagin se menjaju iimenice sa Festa osnove Broslodne hipokoristi¢nim nastavkom -ko, ne. aestaska, cupavko, plailjivko. Nijedna od ovih imenica nema mnozine. U ovaj tip promene ukljucile su se i imenicestranog porekla, One ma -0, kan torpedo (G torpeda, D torpedie itd.), tornado, kimono, auto, libreto | sl, mada muskog oda u jednini, u mnodini su najgesce srednjeg roda na -a (orpeda itd,). Pojedine imenice stranog porekla imaju sia zavréetku dug vokal koji je-odraz naglagenog vokala Ws izvornom obliku: Aiipe, bife, atélje, hiro, erika, tabu, intérvfa itd. Taj vokal se zaddrzava u svim padedima kao deo osnave: kup, hiro, G Aupea, biraa, D kupets birot, uw mnofini kupet, bired itd Takode se zadrdava krajnje iu imenicama kao iri, taksi, viski, s tim éto se izmedu njega i padenog na- stavka pige /!: G gira, D Airiju ttd,, u mnodini Ziel 5.4.1.3, Imenice sa internacionalnim sufikson -ist(a) danas su: obiénije sa zavrSnim -a a nominative, npr, anarhista, stitiste, biciKlista, sadista, mada postoji 1 oblik bez toga -a (anearhist, stiist itd.). U svim dragim padlezima menjaju se kao imenice koje se zavréavaja ma, suglasnik, Sliéno se ponagaju i nekedruge imenice stra- nog porekla na -t odnosno -ta, npr. atlet(a), estet(a), diplosat(a), demokrata), arkitektla), stim Sto neki put imaju i mnodinu po deugoj deklinaciji: demokrate, diplomate ist 5.4.1.4, Imenice na -in, — favestan bro} imeniea koje oznaavaju Ijudska biéa zavrSavaju se 1a -Ur koje po- stojisamo ujednini, Takye sugradania (G gradanina, Dgradanin itd.), cobain, dvoranin, varvarin itd., ua toi mnagi etnieki nazivi kao Srbin, Bugaerin, Arapist, Jeveejin itd. U mnotini ée biti: gradani (G gradana, "= Naesnoru peavopisnog pravila po komese iamedu 1 i diupog saumoglasnia piiej, osim # spol io. Isto pravilo primen)use sem ppromeniimenica nao, npr: studio, G studi, Datu, | xtudtom itd Insenter strana boeekla Tineaiea 94-1 (adD gradanima itd), cobani, dvorani, varvart, Srbi, Bugaris Arapy, Jevrejt itd. Imenice gospadin 1 vlastelén umeste mnozine upotrebljavaju zbirne imenice gaspoda, vikestela, koje se menjaju kao imenice Yenskog roda na -a (y; tabelu br. 71, all se slagu 5 glagolom u mnodini (Gospoda vas covu). Nepravilna je | imenica Turéin, Gija je mnozina Turci. G Turaka, D Turcima, A Turke itd. 5.4.1.5. Glasovne alternacije.— Mnoge Imenice ove deklinacije imaju u postedejem slogu nominativa nepo. stojano ¢ (vy, 3.5.8), hoje se javija jos same u genitive minojine, npr. prodavac, G pradavea, mn. prodavci, G mn. prodavaca: tako se-ponagaju | cuperak, nokat, nakovanj, metar, semestari mnoge druge- Poste ispadanja nepostojanog a mode doci do jednagenja po zvuenosti (npr. vrabac, G vrapeea, utozark, G wdoika) ido gubljenja t ispred & svetac, G sveca; po- datak, mn. podaci (sibilarizacija), ali G mn. podataka, Neke imenice stranog (uglavnom latinskog) pore- Kia, sa zaveSetkom na -kt,-n, +r, moguimati nepostoja- no a1U nominativu jednine, ali neobaveznos subjekda)e, objebals efeKa)t, talenial, elementa)t, koverta)t. U genitivu mnodine to a je obavezna (subjekata, talena- ta, Roverata), dok ga u ostalim padedima nema (G le bjekta, O subjekte itd.), Danas je vide imenica sa ovim: aaveéecima koje nemaju a u nominativu, npr. kontakt, insekt, student, patent, kuntinent, koncert, ekspert i si. Imenice kao vo, sta, soko, andeo, predea postale su fad tanijih oblika vol sto! itd, eee je zavrine -I presio w -ai stopilo ses prethadnim a (val > *voe > v8), U sim ostalim padedima (osim u akuzativa jednine nezivih ‘imenica, koji je jednak nominativu) glas tse Cava. Tako ‘imame v9, G vola, D-L volt, A vola, V vole, 1 volom, uu mnodini valows 5 andeo, G andela, D-L amdein, A andela, V andele, | andelorm, a mnozini andeli itd. U imenicama na -ao « je nepostojano, tako daw padeZima oba vokala nestaju: orao, G orla, D=L orlu, A ola, V arte, orion, uw mnodini orfove ite. Take se menaju i metas, Kotae, ugaw i jos paneka reda imenica. 5.4.1.6. Naponrene o pojedinim padezima! vokativ jednine, — Usted palatalizacije (v, 35.4), ispeed voka- tivnog nastavka -¢ zavréeci -k, -g -h prelaze u -¢, - vojnik — wajnice, drug — druge, dik — dese | zavesno -¢ prelazi u ¢, npt stri¢ — stride, dovac — lovee. Zavesno <= prelari u 2 samo u imenicama knee ~ kntede 4 vitex = vitete, Ako se imenica zavréava na palatalni suglasnih, astavak vokativa je 1 : hero) ~ hreroje, prijatelp — pe jatelj.kanj — komt, vozaé—vozace, witadie — miladice, Koéijad- kadijasid” mie — ria. Imenice na se kolebaju izmedu jednog i drugag nastavka, Na -e imaju vokativ one sa zavrietkom -or (ddoktore, majore, majstore), anes nepostojanima (vetar — vetre, svekar — svekre) i imenica car — care. Ostale su obiénos vokativom na +: gaspodart pastiri, inenjert. pisaru (rede pisae). sekretaru (i sekretare) itd. Gubljenje nepostojanog a mote dovesti do jedna- éenja po avucnosti (vralac ~ vrapée), do jednaéenja po mest izgovars (lisue ~ li8ée), do oba jednacenja, kao Zenommzac (*Zeromrste) — Zenomride, ili do gubljenja t ispred ¢, kao u setae — (*svetée) — svece. Kod ponekih imeniea gde bi fonetske alternaci- Jeanatno izmenile osnavu, vokativ moje biti jednak nominativ, npe. fetak, mada, bratae; tako obléne biva ¢2astrana imena na -K, -pili -h, npr. Deek ( = Jack), Dag, King, Hajnril 5.4.1.7. Instrumental jednine. - Za imenice koje se zavréavaju. pa palatal (\. 3.2.5) nastavak je -em, npr. Mavuf ~ slacrujem, Kral} — kraljem, torant — tornjem, "Od wena kay Mila, Rada pak, danas jeunbséaqoni)wokatle Melos. Rado nega Milas, Rasta imac — maces, golad — gotaceom, smiud ~ smudtern, mis ~ mica, tae — racer." Po pravilt o disimilacijé (v. 3.5.20), mastavak de { posle palatala biti -om ako palatalu prethodi vokal & lakejom, Kejom, Senjom, krecom, koledEom, vesom, jezom. To ipak ne vaéi za imenice sa agentivnim sufi- ksom -tefj lcciteliem, prijateliem itd.) nith za one kao venac (v nie) ‘Oba nastavka se javijaju posle zavrietka -c. Na- stavak ghsi -em za imenice na -ac 5 nepostojanin «, npr. misfilac — mristiocens, crnae — erncerti, otac — acer itd. Nastavak -Om, usled disimilacije, bice sa imenicama ade Jeu osnovi vokal ¢ (zecom, kepecon, Svercom, 1me- ‘secumi ipak: vestac — vencem, svetac ~ svecems, xbox ne- postojanog a). Kad ostalih, kao lic, spre, princ, &vare, sobicnije je “om, ali se java i -en. Jako se zavesava na nepalatalni suglasnik, imeni- ‘ea pet ima instrumental puters (puto je zastarelo ili Ihevatski, Amenice na +r uglaynom imaja nastavak -pm1 (dok- toromn, vetrom, tira itd), ali katkad tev (caarems ga- spodarem pored eexéeg gospodaroin). Imena na-e imaju-em poste palatalnog suglasnika (Bordem, Milajeri) a -omt poste nepalatalnog (Paxvlom), Imenice na -1 imaju instrumental na -ijens (viskijer, faksijem) 4 one na -io instrumental na -iom (radio, Tokiom). 5.4.1.8. Nominativ mnozine, — Usled sibilarizacije (¥. 3.5.5) suglasnici -f, -g- sh na kraju osnove prelaze uw ‘ominativu mnozine u -c,-, «: korak — koraed, predlog ~ prediozi, tepih ~ tepisi, Ista promena vaii iza-vokativ maodine (jednak nominativu), i za dativ, instrumental, odnasne lokativ (korecinea, predilazinra, tepisinra). 2a imenice § imena stranag porcblt na J, -2,-aF danas je twobigajenif nastavak -am: Bua ( = Bush), preston tintdom i t- rate), beidzons, mio, Disimitaclia ‘Sibilarizacije nema kod imenica sa mnozinom na vevil-evé (54.1.1), ali jedan manji bro} imenica ima ikracu i dudu mnoginu, npr. zeak — zeaci | znakovi, zvuk — zvucl t zvekovi, pak — pact i paskovi, greh ~ grest i grehovi, U tom slucaju dvojni oblik posto) i vokativu iu dativa—instrumentalu-lokativu (2nacina i snakevima, svuciid i evukovina, paucima i paukovt- sma, gresima | grekovima), dok se u genitivt uglavnom upotrebljava samo duéa mnotina (zxakown, vukova, paukove, grehova) Usled sspadanja nepastojanog a moze doci da jednacenja po avucnosti (poljubac — polfupei, obrazac ~obritsci, polazak — polasct, mnogobakac— mnogobosci, wlozak — ulosed) ili do gubljenja ¢ ispred c: seme — hie, vestac ~ veici, trenutak ~ tyenuci, pogadak — ("pogoelci —“pogotci) ~ pogoci, predak — (*predei ~ *pretei) — pre- a éovek ima supletivow mnozinu ljadé, Ge- (5 dugowzlaznim 1 umesto dugosilaznog akcenta), vokativ je jednak nominativu, dok ostala tri padeda glase [jridima, 5.4.1.9. Genitivmnozine.—Ovajpadedsejasno razliku- jead genitiva jednine samo kad imenica s produzenom mnokinont (ster — G stena, stanovi ~ G stasrova) i kod onih s nepostojanim a (netar — G meéra, metri ~ G metara). Kod ostalih, genitiv jednine 1 genitiv mnotine u pisanont obliku su jednaki, a ni u govor, ‘se mnogo ne razlikuju, (Genitiv mnogine ima dugo )elalz Nepostojano @ uw osnovi javija se samo u nekoliko imenica, u nominativu i akuzativu jednine, kao plesan (G plesni), ravan (G ravnn, saravan (G cavavni). Tu spada i imenica suisao, kod koje je nominativ-akwza Uv nastaa od "nisl > “nuisai, tako da je genitiv neisl, instrumental miifja ili mist Na isti nadin menjaju se | prefiksalne tvorenice camisao, pomisaa, prinrisao i jo m Teeata(G soli) zavesetak -o u nominativu—aku- So zeativus nastao je ix -, od starijeg ablika sol Samo oblik mnozine (phvalia tantiun) imajagruds Cet, woot i navéari (pored éeséex nancare, v. 6.5). 5.6:1. Napomeneo pojedinim padedima: instrumen- tal jednine. ~ Uovom padezu radije se upotrebljava na- stavak jue nego -/ jet se na taj naéin instrumental bolje Fazlikuje od ostalih padleza. -/urse narocite upotrebliava kad je imenica bez predlaga. Poneke imenice, medulim, hemaja oblika na -ju nego samo na -é, a nema opiteg pravila po kojem bi se jedne razlikovale od deugih. ‘Nastavak -/u izaaiva jotovanje zavrénog suglasni ka osnove, po pravilima koja smo naveli u 3.5.6. Tako. Imamo npr, paimet — pasetecu, glad — gtadlu, so (G solé) — soll, Giubav — huibavlju, Rod imenica na-st uz jatowa- nje dolazi i do jednagenja po mestu izgovora, ape. West (> “wlaseie) ~ viaddu, svest — (> *sveseu) — suedie. Tu spadaju i imenice ¢ veoma plodnim sufiksam -ost, npe miladost — mladoséu, spremuast - spreminoicie, veselost ~ veselogdu, Jednatenje po mestu izgovora imamo iu ‘imenici ariseto (G misil) — nrishiu, Kod imenica na -¢ if plas j iz nastavler idezava, jer se stapa s palatalom, npr. pomod — pomocn, cad — ead 5.6.2. Genitiv mnatine. — Imenice dust, doko’ i vais, pored regulamog kokot, Kosti, vasi, imaju jo8 eedée G mnodine na ijt: Kosetfa koko, vasa, Imenica ket je nepravilna samo u nominative, dok jojakuzativ glast Acer, au svi astalim padezima dabi- ja nastavke na tu osnovu: GB, V iL keri, | dderju ili Aderisu mnodini N, Ai V keri, G kéeri s dugim i, ostala, tri padeta keezima. U govornom jeziku najcesee se za- imenjuje izvedenicom keiérka ili era, koja spada w IT dekdinaciju, Analogne nastavke kao kéé w nominative i akuza- tivu ima | marti (A water), ali'u svim ostalim padetima ona pripsda II dektinac 5.6.3, Imenica veéer (2) u tom obliku danas se seca kao hrvatska ili zastarela, ali se svi njeni padedi, osim Hominativa-akwzativa—vokativa jednine, koriste za a ih él Severe)deklinacije: imenice veée, srednjeg toda, Tako dabijama imenicu koja nije istog roda « svim padezima: N (to} weée (s.) G (te) veceri (2.3 1D {toj) vederi (2) A {to) vede (s.) WV vece (s,) ftom) veceri (2) L (top) veceri (2) U mnodini su svi padeti denskog roda: N-A-V vederi, G veceri, D-I-L vecerima, ‘Ov imenicu ne smemo pomesati sx imenicom veéern (2), koja se menja pravilno po HI deklinacii i ko) ne oznaéava doba dana, nego vecernji abed. 6. PRIDEVI 6.1. ROD TOSNOVA PRIDEVA Posto se pridewslaées imenicam u rodu, brojui padedu, ssvaki pridev ima oblike 2a mugki, Zenski i srednji rod, npr tact — ratacta — lade Oshawa prideva se vidi kada od Zenskog ili stednjeg rodaadbacimo nastavak-aodnasno-o.U muskam rode, buduéi da vedina suglasni¢kih grupa, kao ni suglasnik f, ne mogu doéi na kraj redi, nastaju glasovne promene usled ubacivanja nepostojanog « i prelaska fo. Umetnuto nepostojano a x mugkom rodu imamo udobar ~ dobra — dobro, hitar ~ hitra — hitra, éudeua — éuctnae — duetnd, vndan — vadita — vedo, ogroman — ogromna — ogromme, tanak — tauka — tastho, dival) — elivlja — dive, Spal) — Supija — Splice itd, Zaveino ou nominative jednine mudkog roda, naspram [.u ostalim eblicima, imamo u manjem broju prideva, kao Sto su ntio ~ mila — milo, vesea ~ vesela = vexelo, topa = topla = roplo, akrugao — okrugla — okrugio ita. 6.2. ODREDENI | NEODREDENI VID ObliciKojesme u prethocinom odefjku navel za jedninw muskog reda.pripadaju neodredenom vidu prideva, i to su oblici pod kojima se pridevi navede u reenicima. Uedredenom vidu, isti taj mutki rod jednine imao bi dugo -/ na kraju, be2 nepostojanog a, adnosne pretaska Tuo, dakle umesto nifad, dobru, miotmali bismo mtadiy dolor, mati. Mada postoje posebni padeini nastavei za ava dva vida (v. nize, 62.2}, u danainjem jeziku razlika izmedu “Oumestaova dya vida saéuvala se praktiéno samo. naminativi, jednine muskog roda. Neki pridevi imaju samo odredeni vid, ‘To ~ ont koji se zavréavaju na sufikse -shi, on. yt; ~ svi Komparatiyi i superfativi prideva; ~ ptiddey mali, za kojim se delimigne povodi t nje~ ov antonim veld Ked prideva sx sufiksom -am (u odredenom vidu ‘vi) moramo napraviti razliku fzmedu episnih i odno- snih (relacionih). Opisni pridevt, kao malogas navedeni Guan, vazan, ogromam, imaju. | odeedeni: vid Cedi, ‘azn, ogromni. Kod odnesnih prideva postali samo ovaj drugi vid, npr. kucné (= koji pripada kui), sever { = kopi jena severu), lZepni ( = koji je namenjen déepu), noe (© haji se dogada pa nod), metarné (= koji jeopremljen smotonam} i minadtvo drugih, 6.2.1, U principu, odredeni vid stoji uz imeniee koje su ranije pomenate, ii su odredene samim syojim, amaéenjem. S te strane sedva pridevska vida mogu upo- rediti sa odredenim, ednasna neodredenim clanom i Jezicima koji imaju lan, Ne magu se ipak iziednaditi 'snjima, Sto vidimo po einjenici da odredeni vid make loci posle reei jedan ili neki Yecan madi gluntae, neki uti evel). Izbor izmedu ova dva vida ne mate se tagno. definisati pravilima, i esto izaziva nesiguenost | kod domagih govornika, Cd presudne vaznosti je samo jedno pravilo: kada je pridev bez imenice m predikatu, posle glagola biti ili nekog kopulativnog glagola, kaa prstati, tzgledati | sh, obavezno ¢e biti w neodredenom vidu, ukolike ova} postoji. ‘Tako kazZemo npr: ‘Ghumac je mad lagledas mi-wmaram dok bi retenice kao “Glumac je mladi, “Teyledad mi umorni bile nemoguée. U neodredenom vidi si privremeni atribut f apozitiv (y, 20.5.2), Pridevi tex Aki, jig neostivdenng Prides na sank H 6.3. DEKLINACIJA PRIDEVA, U tabelama 9 data jé deklinacija odredenog vids, asim u nominativu jedniine muskog roda, gde smo dali oba vida, Ukoliko se osnova pricleva zavrsava na palatal il prepalatalni suglasnik (jth 4 3 6 dé; d, pojedini haslavei imaée samoglasnik ¢ umesto 0. Bududi da ta razlike postoji samo u mugkom 4 sfedijem rodu jed- nine, samo:za njih smo dali primer pridevas palatalnim ravesetkom (uC) Kao Sto se vidi iztabela, u jednini su muski isrednyi rod jednakiu genitivu, dativu, instrumentalu i lokativu. U mnodini, a tim istim padezims, sva tri toda su jed- naka medu sobom. Pravilnosti koje smio videli za imenice (5.2.2) vale i ovde: Bativ je uvek jednak fokativus w nrinozini im je jednak i instrumental; u srednjem toda medusobno su jednaki nominativ, akuzativ i vokatis, kako « jednini tako i u mnodini. Ukoliko se prev odnasi na imenicu koja anaéi Zive bige, akuzativ muskog roda jednine biée jednak genitiva, u protivnam je jednak nominativuc Imamo novog direktora. Imamo nov projektor. U denskom i srednjem rodu, kao ni u sva tri roda mnotine, oposicija tivo—nedivo ne utiée na proment. Pojedini nastavci imaju neobavezne vokalske produzetke na kraju (3.5.9), koji su ovde dati u zagradi, Uabiéajen je samo nastavak fa u mnodini, | to jedine kad pridevu ne stedi imeniea, npr: Vi radite sarovim udabenicima, a ml sa staritrit, Jedeabosti medsTabela 9 JEDNINA MUSKI SREDNTL NSKI N ate now-o,vruée | nova |G nov-ogia), vrué-egta) D oy ome), vrué-er(u) nov-ogia), vrud-egiay a] ARE aaa sae Vv. nov-ivtucl [novo viwee | nova _| 1 nov-im, vruc-in_ hov-om L nov-omle}, vrue-em(u) novo} MNOZINA MUSKI SREDNII ZENSKI [N. OVI nova nove G nov-ih b now- ima) A hov-e now nov-e v nowt nova nove 1 nov-imia) L ‘noy-imfa) 6.3.1. Dvojina prideva (up, 5.2.3) javlja se same uz bro Doolin Jeve dua, tri, éetiri juz zamenicuoba.Od-mnotine se xa- wathows rly ‘alikuje'samo u muskom redu, ge ima samo oblik na -a, s vtednoitu nominativa i akuzativa, npr. Doéta su cotirt Zadobio je dva vruéa udarca. 5 obzirom nna sklonost brojeva ka nepromenljivasti (v, 8.1.6), poslé predloga se ovaj oblik mode javiti is vrednoseu drugih padeza, npr. instrumentala u Dolaziot s tri stara dewge (= § trojicom starth drugova), U srednjem | tenskom rodu dvojina se po obliku ne razlikuje ad nominativa— akuzative mnozine (dva nave maselja, tri nove ucenice). 6.3.2. Neodredeni vid, kao Sta smo gore rekli, danas se o€uyag same u nominativy muskog reda jednine. ‘Ostatak deklinacije neodredenog vida, kakvu modemo rnaci u tekstavima starijih pisace ili ijekavskim govo- ima, razlikuje se od odredene deklinacije pre svega u genitivu i dativu~lokativu jednine muskog i srednjeg roda. Genitiv tu ima nastavak -a, a dativ—lokativ -u, da- le kao i imenice istog roda (zbog éeya se neodredena deklinacija naziva j »imenidkom pramenomy, za razli- ku od odvedene koja je »pridevsko-zameni¢ka«)}, Razli- ku mozemo videti ako uporedimo pridev sa imenicom Po jedan} | design} promeni: ODREDENI VID NEODREDENI VID N dabrigovek dobar éovek, G_ dobrogéoveka obra coveka D-L dobrom ¢oveku dobru Goveku U ostalim padezima razlika je jedino u duzini voka~ Ja w nastavku (u odredenoj promeni svi nastavei imaju dug vokal, u neodredenoj samo neki} | mestimitno w akcentu osnove, npr. odredleno fépa dete (dugosilaznit akcent, nenaglagena duiina na o)-neodredena lépo dese (dugouzlazni). Nijedna od ovih prozedijslah razlika ne odrazava se u pisanju 63.3, Nestajanje neodredene promene najbalje se vidi na primeru prisvojnih prideva na -ov, -ev ili -tn, apt, kuir-ov, kralj-er, gospod-in. Za njth su tradicio- fhalne gramatike priznavale samo ablike neodredenog vida, npr. od kwnov detir, goxpadin brat genitiv bi bio kumove detira, gaspodine brata, dativ kiemovu gesiru, _gospodinu brat. Danas, modutim, ta turdnja vadi jedi ho za nominativ muskog toda, gde su ovi pridevi je- inj koji nemaju du2i oblik na -i. U ostalim padezima upotrebljavaju se ablici odredene promene kumovog, gospodinog; kumover, gespodinom, ato danas peizesju. ‘najkoniervativniji gramatiéari, “promoGenitiv po neadredenoj promeni oéuvao se jos samo u nekim ustaljenini igeazima kao desk srea ‘nera- do, soklevanjem Cuda miéueda ‘nijeto nista neobieno, gra iz vedra meba i sliéno. Izvan ovih frazeologizama Upotrebio bi se genitiv po odredenaj prameni — teskog, éiudrog, vedrox. 6.3.4, Glasovne alternacije, — U 6,1 videli smo kakwve + se glasovne razlike javijaju izmedu muskog i deuga dva roda zhog ubacivanja nepostojanog a i pretvaranja lu o, Kad se nad u docliru dva suglasnika koja su uno- minativu Mm. roda razdvojena nepostojanim a, stalin) oblicima maze deci do jednacenja po zvuénasti, Tako nuspram redak imamo G rethog(a), D retkomne), 2. rad retka, st rod retko; naspram gibak ~ wipka, ginko; blizak ~ btiska, btiske: tesak — tesha, texko itd. U pridevima koi se zavrSavalu nia -stan, po ispa- danju. nepostojanog @ grupa -stn- se uprosdava w -3a-, npr Casta, dasa, Easno. Tako. se ponasaju i mastas, strastaty svestan, bolestan, urmestan, izvestan, kovistan, radostan, Zalastan, revnostan, pakostaa, izvrstan ite. ‘Grupa str ipak ostaje u pridevima stranog porekla, kao rohustan (robucstud, robustno), konteatstnt, protestii itd. Od imenica meéda prvobitno je laveden pridey muédan, mena, nugyo, s4 upeoscenjem grape -~idn-= naknadno se uprodcenye preneto i u muski rod, Lake da danas glasi naar. Donekle sliéno-se ponagaju i pridevi pristrasan (pored pristrasian: od imenice strast), pri- strasna, pristrasno, i éudoviien (pored éudovittan: od imenice cedavitte), ¢udovitna, éudoviine, 6.4, POREDENIE PRIDEVA, 6.4.1. Komparatiy, — Zagradenje kompatativa shade tri ‘sufiksa: if, 77 1-8, Sva tri se eekdiniraju po palatalno) promeni (kao svtecéwtabeli br.9), npr. novi, novifegta), ovijeardu) itd, Subljenge giana t 6.4.1.1, Nastavak -ijf (ia, -ije) dadaje se prvenstveno na osnovu dvoslodnih i vigesloznih prideva, npr posiuae poznatiji, zelen — zelewij, spantan ~ spontaniji. sure njiv — sunmjivif, twrdaglay ~ tvrdeglavijis éetvrtast — ¢etvrtastiji itd. Ty spada i veéina prideva 5 neposto- anim a, npr, worn — irornifi, zedovoljan — zaxdo~ volpaifi, okruxeo — okruglji, ukljucujuti 1 ane gija se ostiova gubitkom toga « svodi na jedan slog, npr. sf tant — side, tckcus — twin, hrabar — hrabriji, kvotad ~ hrothij, vitak ~ vithiji, jubak — sjupkij ine, — Takode se -iji dodaje i na osnevu jednoslaznih prideva, prvenstveno onih s kratkim samaglasnikom u “osnovi: ov — oii, vest — vestii, prav ~ praviji. sit ~ “itil, prost — prostij itd. Ta modemo ubrojati i prideve sa osnavoni ia glas -l, koji u nominativu prelazi u -o: amlo ~ mili, zre0 ~ zrelifi, vreo ~ vrei. 64.1.2. Nastavak -jise ne java u tom obliku, nego uvek izaziva jotavanje prethodnog suglasnika (9. 35.6.1).On, dolazi na osnovu jednosloznih prideva, pretezno nih S dugim samoglasnikom ul osovis Zue — uci, mad ~ madi, jak — jai, dvage — elatti, th ~ ti, bre ~ bri, orm — ernji, shup — skuplii, grub ~ grub, iv — Aivtji itd. 5 jotovanjem i jednagenjem po mestu iegovora (B52) bice gust — uch, dest — ceded, corse — évriel, hesari ~ betnjt, tesan ~ tetnpl isl. Pridevi na -ak, -ek, -ok odbacuju ta) zavedetak i dobijaju mastavak -7: kratak ~ kvadh, plitak — pli, sla dak — sladi, redak —redi, usak — udic blizak — dlizi, nizak — midi, dalek — dail, visok — visi, dubok — dich, 2estok — Beiti, U tezak — dedi i Sivak — siré glas fiz na- stavka se stopio s prethodnim suglasnikom. Ne gube zavréetak pridev gorak, s komparativom gorci, niti oni pomenuti u 6.4.4.1, Cyt je Komparatiy na “ ‘Od skeadene osnove tzveden je i komparativ price- vadebeo — deblji. Kounparatiy wait~ laksi, mek — mek lep ~ lei. 6-4-1.4, Upotreba komparativa, — Kao iw drugim Jezicima, komparativ se prvenstveno upotrebljava 2a Poredenje dva pojma. Pri tam poste njega dolazi kon- Strukeija od + genitiv, npr. fagode su skype out meatina, ili nego + nominativ, npr fagode su skuplje nego maine, Samo ova druga struktura je moguéa ako drugi termin Poredenja nije imenica nego odredba, npr, L sarap sluzt jagode su skuplie nego na pijaei, Pored ove, najéedée upotrebe, poneki pridevimagu Se javiti (44 apsolutnom komparativu, koji ne sluzi za Poredenje nego ogranicava ili ublazava osobinu iska- zanu pridevom. Primer; Veatio se pasle kraceg vremena ( = relativno leratleog, ne bas lupo. Direktor je-starifé€ovek ( = Covek Dilan jeanne uzeelim gor Bilo je mauyjilt problema { = ne paroéito ve~ ai problema { = ne naroéito 6.4.2. Superlativ se kod svih Prideva gradi dodava- njem prefiksa. naj- na kempatativ: ee n noviji. najmladi, najkraci, najlakéi itd. Prefiks maj- ima ‘dug vokal t vel je naglasen, s tim sto dudi pridevi pored tog naglaska imaju i naglasak na osnovi prideva, NDE ndjpornatiji, najslobdddniji, najzanimiivige. 64.3. Nepravilna komparacija. — Komparativ i su- fechlr 8 lzmenjenom ill sasvim drugom. osnovom imajus weliki — vedi ~majvees mati ~ manjt — najmanyj dobar — bol} — napbolje £00 ~ gori - najgori, ‘Oblici gori, aajgori danas se upotreblj ci ; © se upotrebljavaju: i kao, Homparty od prideva fo! tpared lasij, majlosiji) i od i. 6.4.1.3. Nastavak -# dolazi samo na tri prideva; lak 7, ZAMENICE U vedini zapadnoevropskih jezika zamenicama se fmewcke Razivajui samo obliei tipa on, ko, neko, koji w recent petewnka obavljaju imenigke funkcije, dak se obliei tipa moj ta cmenien ay, svaki, koji se odnose na imenicu i sladu se s njom, svrstavaju medu prileve. U sepsko) gramatici i jedn drugi spadaju u zamenice; samo se one prve nazivaju imenigkim a druge pridevskim zamenicama. Po znagenju, zamenice se defe na istih sest grupa Sevres koje postoje 1 u drugim jezicima, naime na ligne (5 enix povratnim), prisvojne, pokazne, upitne, ednosne i neodredene, Prve dye grupe imaju razli¢ite oblike za ica (tr liea jednine | tr lica mnazine). 7.1. LICNE ZAMENICE U trecem licu jednine i mnozine ligne zamenice imaju oblike za muski, 2enskt | srednji rod. Drugalicemnozine (vé) takode slu2i za udtive obraganje jednoj oobi. JEDNINA MNOZINA ia mi 2 ti vi 3 on,ona, ono oni, ene, ona Zamenice u subjektu nisu ohavezne, buduct da | ‘sam glagol pokazuje o kom je Liew reé, Upotrebljavaju se ako se doti¢no lice prvi put vod w razgovor, npr. fat ‘ivi we Beograd: jeu prethodnom tekstu vee bilo gavora a m: ci cu samo Zivinra Beograd, Tulle Promena li¢nih zamenica, — Kao i imenice, zamenice 5 Menjaju po padedima. Pri tom vokativ ne Morama posebno pominjati, jer on pastoji samo Neabayszne w1 2. licu jednine i mnozine § jednak je nominative (Ei adnasno va), Upenitive, dativatakuzativurazlikujusemagiadent Sowlslene ) vblici od nenaglasenih. Naghéeni se upotrebljayaju kada je potrebno istact lice radi kontrasta, npr, Ovaj anavac daje: tebi (a ne drugirna). Ako takvog isticania hema, upotrebice se nenaglaéena zamenica, koja je-en- Klitika (v. 3.3.3.2 ~ 3.33.3). To znaéi da se u izgovoru Yeauje za prethodnu ret: Dajenr ti (iag, dajemti) ava nowac; fa ti licg.jati) dajem ovaj nove, Kao enklitika, nenaglaiens zamenica nikada ne mote doci na potetak regenice (nemoguce je°Ti dajem Hovae), dok je s naglasenam to moguce: Tebi dajen va} rrovac. Naglaseni oblici takode se upotrebljavaj = pred leaitna, npr: Od ryt je mene kao i kad camenied stoji sama za sebe (u odgovorinna, a pitanja), npez ~ Kome je upuceno ove pismo? ~ Vane, U tabeli 10 su na prvom mest navedeni naglasen| oblick, Tamo gde postoje, odvojeni ta¢kom i zapetom, +e, imperativ 6e biti na -j, -fiio, -jte, npr, UNFINITIV: 3.L.MN-PREZENTA —IMPERATIV éckati éekaju Keka). Cekajmo, Kekajte pitt Pi Pij. pijmo, pijte razbi razbija ‘verovati veraju veruj, verujmo, verujte sejati seju sei, 8e)mn0, sejte = e =e Wi racumeti recumeju ——raeuimed, razuiiejino, razumejte ‘apojiti napoje nnapol, napojme, napojte Ibrojati broje bro}, brojma, brojte U manjem bro glagola koji u 3. L mn, prezenta inperatis na ispred nastavka je ili Je imaju dug vekal (naglasen Uli (1% nenaglasen), imperativ ce biti na -i, ime, -éte, npr: INFINITIV 3.L.MN.PREZENTA IMPERATIV prodavati prodaju preda) gaiiti gaje blejati bieje Imperatiy nai, -ima, -ite imaju i svi ostali glagol INFINITIV)3.L.MN.PREZENTA. IMPERATIV krenuti krenu kreni, krenime kkrenite tresti tres tresi, tresime, tresite brigu brigi, Brisimo, britite skacu skadi, skadimo, skadite dizati dizu dizi, diimo, dizite drzati drée drti, drzimo, govoriti govore govoriteV2 9.5.1.1. U glagolima kao peci, vice, seci, koji u 3.1. mn. Prezenta imaju peku, vaukn, sek, alas & Ce usted sibi- Tarizacije (35.5) preci uc : peci (pecimo, pecite), vuei (vucimo, vucite).sect (seciro, secite). U glagolima sesti (3, L mn. sedan), Jedi (3. 1 mn. fegyiu); pornect (3. L. mn. pomogn), pared oblika impe- rativa sedi, legni, pomagni Ee¥éi su oblici bez ~ sedi (sedimo, sedite), lezi (sa sibilarizacijom), pomozi (takade}, 9.5.1.2. Samo u imperativa. upotrebljava se defe- ktni glagol hajdle (dajelemo, hajdete). Sa odredbom ra pravac kretanja on znaci 'podi, npr. Hajdemo u park. S veenikam da i glagolomu prezentu sluki za iznosenie predloga (apr. Hajde da gledamo televiciju). Hajde (aide, ajd) upoteedljava se i samostalno, kao uzvik, sa znavenjem podsticanja, umirivanja i druge, © éemu se iscrpniji padaci mogu naéi wrecniku. 9.5.1.3. Za odretni imperativ najéeiée se koristi de- fektni glagol nemoj (wemojmo, nemojte), Kaji ide sa infinitivom, npr, Netto} msi smetati, ili s vernikom da i prezentom, npr. Nemoj da mi smretad, Nemojte da ka- snite. Upotrebljava se i samostalno kad se drugi glagol podrazumeva, npr. Da ti da dodemi? — Newop! ( = nem doci). Imperativ moze biti negiran tedcom ne, kao i drugi glagolski oblici, ali to vaii pre svega za glagole nesvrsenog vida, npr. Ne cekaji Ne bojte se. Negira surieni imperativ javija se simo u adredenim ustalj nim konstrukeijama, kaa Ne zaboravi da... ili Ne al (biblijska zapovest): ali nije moguce npr. ‘Ne naps to pismo, nego samo Nemoj napisati (Neeoy da napises) to pisino. 9.5.2. Patencijal (kondicional), koji se nsziva i pogod- beni nagin ili moguét naéin, gradi se ad radnog prideva i kraceg oblika aorista glagola biti (v. 13.1.3). Zavisno Suplasniche promene ‘Nevmu) ‘od rada subjekta, u dragon | tregem lieu postoje pa tri oblika, a u prvem po dva (buduei da niko ne govori o sebi u srednjem rodu): MNOZINA |. radili/radile bismo 2. radili/radilesradita biste 3. radili/radiile/radila bi®* JEDNINA 1, radio/radila bib, 2. radio/radiladt 3, radio/radila/radilo bi Za moguénu radnju u prostosti katkad se upatre- bljava prosli potencijal, sastavijen od potenctjata glago- la biti | radnog prideva, npr. Bie) bih closao- der ste me vali, On nije mnogo uobigajen i najéesée se zamen|ufe obignim kandicionalom (Dosao bik da ste me zvali). 9.5.2.1, Upotreba patencijala, ~ Osnoyna upotreba je u pogodbenim retenicama, a demu ¥. 21.3,13 i dalje. Pored toga, slitno kondicionalu u drugim jezicima ovaj natin izrazava moguénu, pretpostavijenu radnju, kaou Ka bi pomtisiio da e nas tako prevaritit Nema dokaza koji bi to potvrdili. SluZi{ za ublazavanje tvrdnje, npr. Rekaw bih da to nije taene, Projekat hi mogan da uspe. Ne dik znao, (Odgovor na pitanje, uétiviji i manje odseéan nego Ne znam). U prvom licu éesto se potencijalom izrigu elie, npr: Htela bik da pogledam radniu Molio bilt €a8u vode, Umesto glagola hited moze se u poveneifal stavitt i sam glagol koji iskazuje 2eljenu radnju, npr: Buduéi da st oblici pomoénog plagela enkliuke, onl 4 doe {speed participaak prethdi sibjekt sh nels eeu ed bir race, ‘amo bib radia, Zee bi rade U gnvomem jezik postoji tendenclia da se oblik bi prodici na sth dest lca (lle & fa radio i i rail, vi i rai) le taki ‘oblci ne spadajuu standard! jeath 113 Potencilal w prostints lutazavange blie114 Mi Bisa malo odspavali ( = Hiteli bismo malo da odspavamo}, U dijalogu se u ovom znagenju mote upotrebiti | sam pamoéni glagol, wz izostavifanje radnog prideva: — Biste li (= Biste Ii htelt) malo torte? — Hvala, ne bih, 9.5.2.2, jedna specifi¢na upotreba srpskog potencijala je zaradnju koja se ponavijala u proslosti: Sto bi zaradio, to bi oxtmal i potresia, i zate nikad nista nije stekao, 9.6. VREMENA Glagolskiby vremena ima ukupno sedam, Prosta vreme- ra su prezent, avrist | imperfekt, Slozena vremena, t). onasastavijenaod dveilitri reci, esuperfekt, pluskvam- perfekt, futur [ (koji je detimiéno i prosto yreme, ¥. ide) futur UL Kao Sto smo vee napomenull govoreci 0 potenci- jalu, radna pridev u slozenim vremenima maze imati tei roda, asim u prvom licu gde ima dva. Polozaj enklitika sam, si itd, prema radnom pridevu zavisi od toga da li im prethodi neka druga red; video san, ali ja saat video, ‘odnalt sam videos bila je videla, ali gospoda je bila vi- dela ish Kad se dva ili vige slazenih vremena niéu jednoza drugim sa istitn subjektom, pomoéni glagol se obiéna ne ponavija Bezduini kodijaé ih je psovao, grdio f udarae bigom, Usledecim odelicima opisujenio sama natin obra- ovanja vremena, dok se o njihovom mnagenju i upotre- bi govori kasnije, o« 9.7 nada, Peosta | slozena 9.6.1. Prezent (sadadnje vreme). — Litni nastayei za prezent su: UJEDNINI UMNOZINI Lem L.-ma ae 2ate 3, a (ulti nastavak) Bee, teil jee Prvo lice prezenta navodi se uz infinitiv u svakom boljem retniku, Treba obratiti paznju na glagole nrocé i hteti, éije je prvo lice jednine na -1; mogu, odnasno hogu (v. 9.12,9.13.2), Sto se tide treveg liea mnovine, treba voditi raéuna o sledecim pravilima: = Ako se 1. lice jednine zaveSava na iin, nastavale 3. Limn. je -e i dedaje se na okrnjenu osnava (bez zavrinog “A, npr. viden — vide, deion — adrde, mostin ~ nose ~ Ako se 1. lice jednine zavréava tia -em, nastavak 3. Lmn, je -1 i dodaje se na okrnjenu osnovu (bez zavrinog -¢), npr katem — kagu, padnem — padne, pijera — piju, kupujent — kupuju, prospem — prospu; izuzetak su glagoli navedeni u slededem: pravile. ~ Ako se I. lice jednine zavriava na am, nastavak 3.1. mn. je-ju, npe dam — dajy, Cita ~ citaje, spavern — spavaje. [sti je nastavak i kod glagola smeté (smeju), wonteti (wineju), razumeti (razconeyu). cespeti lespeju), dospeti (dospejue), prispeti (prispojt) i snabdeti (snab- deja) Navedime primere prezenta s rad mau 3 im nastavei- vidi viel vidi vidi-te peva-k peva-te vidi vid-e provd —pevafu ‘prerent Ws116 Gsnova tregeg lica mnodine razlikuje se-od ostali omens licasamo w glagolima na é. koja delule Isped nastavks -em, 23 ostal al ie ispeed -. Analagna ralika Jovja set cea danas rele gyal, sri — serie (3. lice mnie 'strga) inrd?~ wren (3. ice mnaiine vr). a? Peimeri: (pojest®) (sresti) pojed-oh pojed-osma stet-ali sret-osnto pojed-e —pojed-oste sete sret-oste pojed-e —pojed-o%e svete sret-oke Ispred nastavka -e dolaei do palatalizaciie & > é pet (puci) (podie) puk-oh puk-osnro podig-oh podig-osine puce— pruk-aste podize podig-este puc-e —puuk-ote podiz-e podig-oie 9.6.3. Imperfekt pastoji sama od nesvrsenih glagola Nastavci, donekle sli¢ni onima za aorist, uvek sadrée dugo a i glase: -ah -asma ase ste ~dée oahu uz retku varijantu -iial, ide itel. Kod glagola na itt t na -nuti dolazi do jotevanja osnove, Buduci da je ovo vreme danas krajnje retko u upotrebi (umesto njega upotrebljava se perfokt nesvrsenag vida), dajemo samo obrasce za pevati i za nositi (ovaj drugi s jotovanjem): pevah — pevasrao nosah — nosasme cpevade pewaste nosaie nolaste pevase pevaliu nosase naka 9.6.4, Perfekt. ~ Danas daleko najéeiée proslo vreme, ada pxidev perfekt je sastavijen od radnog prideva glagola koji se > sw menja i enklitiekih oblika prezenta glagola biti (v, 9.13); videoAvidela sam videlirvietete soo videowvidela/videla si videlirvidete/videla ste videoMidela/videlo je videli/videle/videla sw118 Ultregem licu jedaine powratnih glagola pomocni glagol je gotovo se uvek izostavlja, jer se stapa s pret. hodnom zamenicom se: Ou se radio 1797. godine (obienije nego On se je vodio..), 9.6.4.1. Upitni oblik perfekta se gradi s duzim (nagla- Senim) oblicima prezenta nd bidi (esa jest jester fe- sino, jeste, jes) i upitniom reéeom dé, npr: Jesam li dabro video? este lividele ovo? ili pomoéu konstrukeije dali, npr: «am dobro video? te videle ovo? 9.6.4.2, Odreéni oblik se gradi 5 negiranim prezentom, glagola biti (risatn, nisi, mje, nism, miste, nisu), dakle nnisamn video, wisi video itd. 9.6.5, Pluskvamperfekt (davno proslo vreme} tvari se na dva naéina. Ispred radnog prideva glagola koji se menja moze deci perfekt glagola biti, kom slucaju ceo blk ima tri rei bio sain video/bila sami videla bili smo vidolisbile sito videde ‘hia si vidleorbilasi videla/ bili ste videli/bile ste ilo si videlo videledbila ste videta ‘bioje video/bila je videla/ bili su videtibite sux ilo je videlo wideledtrila sia videla U starijem jeziku, pre svega u knjijevnosti, ume sto perfekta maze se upotrebiti imperfekt od biti, koji i sam ima dve varijante ~ dudu bejah, bejase, bejase, dujasmo, bejaste, bejaku i kraéu bely bese, Bede, besa, beste, bhi iw same ‘ena pridew eis adn peices belja}hr video/videla heljalsme videlidvidele helja}se video/videla/videlo _belja)ste videlt/vielele/ viola belja)ie video/videta/videlo —beljayhu videli/videle/ widela Samo na ovaj nagin obrazuje se pluskvamperfekt glagola biti (bejah bia}, jer ne posto|i “bio saan bio. 9.6.6, Futurl (buduce vreme).—Slozenjeod enktitiekih oblika plagola /ted (v. 9.13.2) | infinitiva glagola koji se menja. Ako mu prethodi subjekt ili neka druga reé, en- Idlitika dolaat ispred infinitiva | pise se edvojeno- ami Genno wieeti vi-éete videti oni (one, ona, drugo- Vio} de vidett ja cu videti 1 Se videts nt (ana, ono, Petar.) ce videti LU nidu od dva ili vige futura sa istim subjektom pomogni glago! se ne ponavlja: Jednog dana on ée zavesite studije, oéemiti se i potraZiti stan. 9.6.6.1. Ako nema prethodne redi, enktitika dolazi iza infinitiva i spaja se s njim, pri éeme otpada infinitivn’ nastavak -ti, taka da futur gubi osobine slozenog wre mena: videcu videcemo videces widecete videce videce Kod glagola na -sti, § ispred ¢ prelari u £ usled jednagenja po mestu izgovara (35:2), Tako od rasti imamo asi, od trestd ~ éreséu, od prevesti ~ prevescu ita Glagoli sa infinitivom na 2) rt > 3) ali tw je cet ‘danas rethira glagoliona hav doc, pee. ZeZemi — fen, sti, strizemn -strifen, wn, wrser—veien Neki ad ovals gligals imaju trpmi pride na ven, demu Vrped pridtest aver 9.8.2.3. Nastavak -vem, vena, tivnuasnovu, i Lo: (a) kod glagola na -it, -jexr ukoliko naspram njth pastoji nesvréeni na -fvati:takvi su paligi, prezent poli- Jein — poliven (i drugi na -Lith skriti, skrijere — skriven (i deugi na -Ariti)s waniti, uemifem ~ waiver; site, Sern = Aiven itd." (b) kod glagola na -ati (ali ne onih na -nuti, © ko~ jima v, nize): naduti — naduven, obuti — obuven, izuti ~ teaver {c) kod nekib, uglavnom nepravilnih, glagola na oti, mnteti — mufoven, posijett — posrfevers, odenuti — odeven, snabdeti — snabdeven, vena dolazi na infini- 9.8.2.4, Nastavak vu, ito {a) kod glagola ma -nuti: prekimutt — prekinut, nat dadnuti — nadahnut, ufasmuti ~ adasnut, zabrinuti — sabrinut, trgnacti ~ trgraet, zarnrzonti ~ camnrenut itd." (b) Kod glagela na -etf s nepravilnim prezentom u Kome se javija nazal m ili n: izeti, uzimem — uzet; otett, olmem ~ otet; sadeti, saimem —sadet; profeti, protmem ~ prozet; poéeti, poénem — poéet; nateti, naénem ~ nacet; zapett, zapnem — zapel; napeti, napnem — napet; prokleti, prokurens — proklet itd, (€) kod nekih glagola na -ati, naroéito ako prethod glas n: poznati — poznat, priznati ~ priznat, poravnati ~ poravnet, provagunati ~ provatunat ite. Tu spada i glagol dati — dat i njegove prefiksalne izvedenice: iz- dati ~ izdat, predati ~ predat, prodati ~ prodat, do- , sta, to dolai na infin wnt osnio- © Naspram syidenog dabei nesvrseni je dob i (danas rede) dobivati-otwda fe | njegay trpal prider dobiée, ede dobiven, " Qwake je sastala | Zuvem oe wlagols én, ali se danas upotre- bljava samo kao praut pridey, u anacenjs “dobro poznat, slavat * Pojediniglayoltimaju varijantu iafinitiva na cf, haja fe danas Sesto obignija neg ona na mat: paaci/ponakunti, dataci/data- ovat, szcici/azdigmuti 1 sl. Tepo priv je 1 tom shucaju samo poration fotki, zrdignart. epad pretend Trpni pridesi 129