Ri koj chilam ri imul

[Inglés básico]
 c h le a m aq’
r i k’ a ch e laj re u lón,
Pa j ub ’ i ’ G r an d
k ’ o j u n ko
Argelia, k k ’ o j i’ r uk ’ le
e ko j a m aq’el xa
wa’ w x k’e x ta j i k
e w a w e ri’
n
arichil. Xa h ech.
i ’ij k ib ’ c
rumal kkix
.
wa we koj are kq’olonik chuquje
k’a’n, are’chi man kanimaxtaj
kk’anarik, xub’ana jun ramaj xknaj
utikel, xa utikelamchik man k’o taj
jun awaj chi kqib’ ruk’.
 Xub’ana jun ramaj k’o jun imul xk’oji’ pa ub’e
ri koj, xub’ij che: tak’ala chi la’, ri imul kraj
kanimajb’ik chwach le xib’ib’al koj, man xb’an
taj xanimajik rumal xuxib’ij ruk’ tzij: we
xatsilob’ik chuquje katb’ek katkamimik, la kwil
ri nu q’ab’ chilam ri nunimal, in in nim
chawach, kinkowinik katinpach’alej, ri imul
xuxij rib’ man xkowin taj xanimajik
Pineapple
 Ri imul xuchomaj cher man utz taj
kk’oji’ chuxe’ utaqanik chilam ri xi’n
ib’ rumal la’ xub’ij chech le koj chi
man kb’an taj ri taqanik, rumal la’
le koj xub’ij, jas che jela’ kinak’ulajij,
in in nim chawach, at at nitz chi
nuwach kinkowonik katinpach’alej
chanim.
 l x u b ’ij c h e c h, xa
u
Rumal la’ le im , maj
’n al a tik e la m
rumal le ak’a t aj
je m a n k a y a
awachil chuqu ’ le t zij
h ik , r u k ’ w a
kiq’ij ri enik’aj c
b ’ij c h e c h ja t man
le koj x u
c h w e c h , a r e c hi r i
kachokon taj
i’ p a a n im x elb ’ik
imul xuta’ r
 Ri koj xk’oji’ utikel pa ri ujul,
xuchomaj le xub’ij ri imul,
tek’uri le koj xrilo che man
k’o taj rachil xa rumal le
ub’anik, sib’alaj k’a’n kuk’ le
e’nik’ajchik awajib’
Rumal la’ xumajij oq’ej tek’uri’
xuk’ex rib’ che le k’ax ub’anom,
tek’uri’ xuta’ sachib’al umak kuk’
ri erachil xa rumal man utz taj
no’jinaq chuquje’ k’a’n kuk’ chilam
kuk’ le enik’aj chik le awajib’
xq’ax k’i q’ij, ri koj xuriq ri imul tek’uri’
xqib’ ri koj ruk’, xub’ij che chata at at
nutzukum pa taq ri q’ij, xa rumal kinta’
kuyib’al numak chawech jas le
xinb’an chawech. Maltyox chawech
chi xinchomaj aninaq chuquje’
xinriqna ri wachil, ri imul xub’ij che.
Utz aninaq xak’oxomaj chirij ri
tzijonik, xkiya le kiq’ab’ chuquje’
xkachilaj kib’
K’utb’al nojib’al:
kuk’ut chi qawach ri uj uj winaq
rajawaxik qanimaj ri ewinaq ri k’o
quk’ man kujb’e taj pa ri itzelal xa
rumal man k’o taj nim chi kiwach
[Bicicleta]
le enik’aj e’winaq xane junam
qab’anik
’’
 Maltyox Iwonojel.
4006139 Jennifer Yulisa López Sales.
4006138 Francisco Gibran Ramirez Enriquez.