ISTORIJAT MIKROSKOPIJE

Plinius Secundus Maior – rimski pisac – sočiva

Neron (smaragd konkavnog oblika - korekcija vida)
Alhazen – “Optički leksikon” (optički principi i anatomija oka)
(Roger Bacon, 1214-1294 ) “Perspektiva” (sferično staklo i kristali
za uvećanje teksta u knjizi)
Savremene naočare - Firenca (1280 i 1285)
 RODONAčELNICI
RODONA ELNICI MIKROSKOPA

Hans i Zacharias Janssen (Holandija oko 1590)

Jednostavni tubus sa sočivima na svakom kraju

Uveličanja 3x i 9x
 Robert Hooke (1635-1703 )

1665
 Anton van Leeuwenhoek
(1632-1723)
Prvi je opisao bakterije,
protozoe, pomogao da
dokaže teoriju o cirkulaciji
krvi
Prost mikroskop sa jednim
sočivom, najbolji mikroskop u to
vreme zbog obrade sočiva
Bikonkavna sočiva
Uvećanje 70 x - 250 x zavisno od
kvaliteta sočiva
Mikroskopi 17. veka
 Mikroskopi 18. veka

John Cuff - mikroskop sa efikasnim fokusnim mehanizmom

George Adams i braća William i Samuel Jons

unapreñuju Cuffov mikroskop (postolje,
funkcionalne nožice, pokretljivi stočić,
kondenzor i ogledalo).
 Mikroskopi 19. veka

Objektivi i kondenzori sa većim brojem

sočiva
Dizajn i konstrukcija mikroskopa
poboljšana

1886. Ernst Abbe sa Carl Zeiss-om uvodi apohromatske

objektive koji daju sliku sa redukovanim sferičnim
aberacijama i bez distorzije boje.
 Mikroskopi 20. veka

Preduzeće Carl Zeiss - mikroskopi, fotoaparati

“Olimpus” i “Nikon”…

Razvoj novih optičkih metoda za povećanje

kontrasta i kompjuterizacije
 Mikroskopi sa fotoaparatima, digitalnim
kamerama i kompjuterizovanom opremom

Vanox model Olimpusovog

mikroskopa iz 1971. godine
 Svetlosni i Elektronski Mikroskop

svetlosni - vidljivi deo spektra “osvetljava” objekat

elektronski - elektronski snop “osvetljava” objekat
Svetlosni mikroskop
 Svetlosni mikroskop

Osnovni delovi mikroskopa:

1. mehanički: postolje, stativ, tubus, revolverski ureñaj,

stočic, nosač ureñaja za osvetljenje i zavrtnji
(makrometarski, mikrometarski i kondenzorski)

2. optički: izvor svetla, kondenzorsko sočivo, objektiv,

okular, dijafragma
Svetlosni mikroskop

svetlosni snop za vizuelizaciju uzoraka

moć uveličanja oko 1500x

uzorci 1- 20 µm

rezolucija (razdvojna moć-250nm)- najmanje rastojanje

izmeñu dve tačke na kojem se one vide razdvojeno
Mikroskop sa tamnim poljem

Primena specijalnog
kondenzora sa
zatamnjenim
centralnim delom
Fazno kontrastni mikroskop

Za posmatranje živih uzoraka-

ćelija u kulturi
Cernike (Frizs Zernuke)
konstruisao 1936. godine
 Mikroskop sa faznim kontrastom

Zernikeov mikroskop

posmatranje živih, neobojenih mo i njihovih organela

na bojenim preparatima moguće uočiti organele

princip mikroskopiranja zasnovan na osobini ćelija da
imaju različit indeks prelamanja svetlosti od okolne
sredine
Fluorescentni mikroskop

kao izvor svetlosti koriste se živine lampe

kondenzor sa tamnim poljem

tri seta filtera kroz koje prolazi svetlost pre nego što stigne
do oka

molekul posmatranog objekta apsorbuje energiju
elektromagnetnog talasa (svetlosni zrak), dolazi do
njegove ekscitacije, emisijom svetlosti molekul se vraća u
prvobitno nepobudjeno stanje, a pojava se naziva
fluorescencija

tehnika podrazumeva primenu fluorohroma, supstanci
kojima se tretiraju objekti, kako bi postojala mogućnost
fluorescencije
Konfokalni mikroskop

Laserski snop se fokusira na malo područje

Uzorak je fluorescentan

Reflektirana i fluorescentna svetlost se razdvaja
ogledalom.

Apertura ispred detektora propušta fluorescentnu svetlost
samo iz dela uzorka u ravni žarišta objektiva

Velika rezolucija

Mogućnost rekonstrukcije 3D slike
Polarizacioni mikroskop

Polarizovana svetlost
prolazi kroz uzorak
Polarizator i
analizator
Polarizator se koristi
za detekciju
molekularne
orijentacije unutar
tkivnog uzorka
 Interferentni mikroskop
(Nomarski mikroskop, diferencijalno- interferencion kontrast )

(Georges Nomarski), uveo metodu povećanog

kontrasta (diferencijalno - interferencioni kontrast-
DIC)
Mikroskop daje pseudo - trodimenzionalnu reljefnu
sliku povećanog kontrasta
Postiže se velika reljefnost nativnih uzoraka

Pediastrum
 Elektronski mikroskop

Snop elektrona za vizuelizaciju objekata

λ snopa elektrona je 100 000x kraća od λ svetlosti)

sistema sočiva zamenjen sistemo elektromagneta

vakum u kome se elektronski zrak kreće

Osnovni tipovi:
1. Skening elektronski-3D slika, uvećanje, e¯ se odbijaju
od objekta, uvelčanje oko 100 000x
2. Transmisioni -2D slika, e¯ prolaze kroz objekat,
uveličanje oko 1000 000x
Preseci oko 50-100nm, (kontrastirani-olovo, uranijum)
Skening elektronski mikroskop - SEM
Transmisioni elektronski mikroskop-
TEM
Tehnike bojenja ćelija i tkiva –
histološke tehnike

Eozin (kisela boja)- ružičasta obojenost (proteini)

eozinofilija

Hematoksilin (bazna boja)- plava obojenost
(DNK, RNK..)

bazofilija

HE bojenja
Histohemijska bojenja
 ISTORIJAT OTKRIĆA
OTKRI A VAŽNIH
VA NIH
ZA RAZVOJ BIOLOGIJE ĆELIJA
ELIJA

•1831. – Robert Brown – nukleus

•1838. – Mattias Schleiden – nukleolus

•1839. – Theodor Schwann – opisuje veći broj ćelija

•1849. – opisana mitoza

•1857. – A. v. Kölliker – mitohondrije u mišićnim ćelijama

•1858. – Rudolph Virchow – omnis cellula a cellula

•1858. –Max Schultze – ćelija je protoplazma sa nukleusom

•1883. – Schleiden i Schwann postuliraju “ćelijsku teoriju”

•1900. – “zlatno doba citologije”

•1925. – E. B.Willson – prva shema ćelije

----------------------------------------------------------
 vakuola
protplazma

nukleus
hromatin
nukleolus
Edmund Wilson
1925 centrozom
 POREKLO ĆELIJA
ELIJA
I
POSTOJEĆI
POSTOJE I TIPOVI
 ĆELIJSKA TEORIJA 1838-39.

Matthias Jakob Schleiden (1804-1881)

botaničar

Theodor Schwann (1810-1882) fiziolog, citolog

i histolog

Rudolf Virchow (1821-1902) lekar


1. Svi organizmi se sastoje od jedne ili više
ćelija.

2. Ćelija je najmanja organizaciona

(strukturna + funkciona) jedinica života

3. Ćelija može nastati samo od prethodno

postojeće (1858) (omnis cellula e cellula)

Gregor Mendel (1822-1884) pretpostavio postojanje
“naslednih faktora”

Wilhelm Roux (1850-1924) i

August Weismann (1834-1914) - hromozomi su nosioci
nasledne informacije

Avery, MacLeod, McCarty - DNK je nosilac genetičke

informacije (1944)

James Watson 1928 - molekularni biolog

Francis Crick 1916-2004 - molekularni biolog i fizičar

1953. predložili model DNK u obliku dvolančane

zavojnice

1962. Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu

SAVREMENA BIOLOGIJA ĆELIJA
ELIJA

CITOLOGIJA - struktura ćelije

GENETIKA – načini prenošenja genetičkih

informacija

BIOHEMIJA – funkcija ćelija

POSTANAK I EVOLUCIJA ĆELIJA
ELIJA

Prva ćelija - pre oko 3,5 – 4 milijarde godina

prokariotske grañe, anaerobni organizmi,

fotosinteza - aerobni organizmi

pre oko 1,6 milijardi god. prokariote eukariote

Australija -“arheološki” podaci
– (3.5 biliona godina)
VELIČINA ĆELIJA

mikrometar ( µm) 10-6 m – veličina ćelija i većih
organela

nanometar (nm) 10-9 m – veličina molekula i
subćelijskih struktura

Prokarioti 1- 2 µm

Eukarioti 5 - 100 µm

Biljke 10 - 100µm

Životinje 10 - 30 µm

Čovek 5 - 200 µm
NAČINI
NA INI ORGANIZOVANJA
ELIJA - POSTOJEĆI
ĆELIJA POSTOJE I TIPOVI ĆELIJA
ELIJA

Prokariotska ćelija

Eukariotska ćelija
ORGANIZACIJA ĆELIJA
ELIJA
PROKARIOTA

“Fundamentalno, sve eukariotske ćelije

poseduju membranom-zaokružen nukleus,
kompleksni endomembranski sistem i
citoskelet, dok ih prokariotske ćelije nemaju”
Prokariote - (bakterije i arhee)

Jednoćelijski organizmi bez diferenciranog

jedra i ćelijskih organela

(DNK) prokariota - nukleoid

Ribozomi (70S)
RAZNOVRSNOST PROKARIOTSKIH
ELIJA
ĆELIJA

1-2 µm
okrugle, štapićaste, spiralne
 E. coli

TEM
SM

SEM
 ĆELIJSKI ZID PROKARIOTA

Peptidoglukanski sloj – tejhojna kiselina

Gram (+)
20-80 nm)

2-7 nm)
Gram (-)
BIOFILM
KAPSULARNI OKOLOĆELIJSKI
MATRIKS
PILI I FLAGELE
KRETANJE
ORGANIZACIJA NUKLEOIDA

Cirkularni molekul DNK

Prokariotski ribozomi
ENDOMEMBRANSKE
STRUKTURE PROKARIOTA

tilakoidne membrane
 mezozomi
- respiratorni lanac enzima
- replikacija DNK
Magnetozomi
magnetotaksične bakterije
kristali magnetita (Fe3O4)
INKLUZIJE

Polifosfatne granule

Lipidna tela
glikogen
DEOBA
CITOLOŠKA ORGANIZACIJA

Prokariotski tip Eukariotski tip