1 Excel 2010 Skripta - Funkcije

Agencija za obrazovanje
MICROSOFT EXCEL 2010

- skripta, srednji nivo (1) -
Skripta za srednji nivo obuke Microsoft Excel 2010
Sadržaj:
Adresiranje delija..................................................................................................................................... 2
Relativna adresa.................................................................................................................................. 2
Apsolutna adresa ................................................................................................................................ 2
Kombinovane adrese .......................................................................................................................... 3
Vežba................................................................................................................................................... 3
Davanje imena ........................................................................................................................................ 4
Tabela...................................................................................................................................................... 8
Funkcije ................................................................................................................................................. 10
Funkcija IF ......................................................................................................................................... 10
Funkcija SUMIF.................................................................................................................................. 12
Funkcija COUNTIF.............................................................................................................................. 13
Funkcije AND i OR ............................................................................................................................. 14
Ugnježdavanje funkcija ..................................................................................................................... 14
Vežba................................................................................................................................................. 15
Zadaci za vežbanje funkcije SUMIF ................................................................................................... 15
Prosleđivanje vrednosti, adrese i funkcije kao kriterijum................................................................. 15
Vežba................................................................................................................................................. 17
Funkcija WEEKDAY ............................................................................................................................ 18
Funkcija TEXT .................................................................................................................................... 19
Vežba................................................................................................................................................. 19
Funkcija TODAY ................................................................................................................................. 21
Vežba................................................................................................................................................. 21
Funkcije YEAR, MONTH i DAY ........................................................................................................... 22
Vežba................................................................................................................................................. 22
Uslovno formatiranje ............................................................................................................................ 23
Kreiranje listi jedinstvenih vrednosti .................................................................................................... 25
Sortiranje po prilagođenoj listi ............................................................................................................. 26
Validacija podataka ............................................................................................................................... 28
Funkcije ................................................................................................................................................. 30
Funkcija SUMIFS ................................................................................................................................ 30
Funkcija COUNTIFS ............................................................................................................................ 31
www.o-bi.rs office@o-bi.rs I
Funkcija DATEVALUE ......................................................................................................................... 33

Funkcija TRIM .................................................................................................................................... 34
Spajanje stringova ................................................................................................................................. 35
Operator & ........................................................................................................................................ 35
Funkcija CONCATENATE .................................................................................................................... 35
Funkcija LEFT ..................................................................................................................................... 36
Funkcija RIGHT .................................................................................................................................. 36
Funkcija MID ..................................................................................................................................... 36
Funkcija LEN ...................................................................................................................................... 37
Vežba................................................................................................................................................. 37
Funkcije UPPER, LOWER, PROPER..................................................................................................... 37
Rastavljanje složenog tekstualnog podatka na proste ......................................................................... 39
Fakturisanje........................................................................................................................................... 41
Funkcija VLOOKUP ............................................................................................................................ 42
Obrada greške u formuli ....................................................................................................................... 44
Funkcije ISERROR, ISNA, IFERROR ..................................................................................................... 44
www.o-bi.rs office@o-bi.rs II
Predgovor
Namena skripte je da bude pomodno sredstvo obuke. Kao
takva, prati predavanja i primere sa časova. Student koji je
odsustvovao sa časa može u potpunosti i kvalitetno, uz
skriptu, da nadoknadi propušteno gradivo.
Osim teksta, skripta sadrži brojne tabele, slike, izvode iz

help-a, kao i linkove ka internet stranicama sa korisnim
sadržajem. Tu su i vežbe koje bi studenti trebalo da
urade samostalno u cilju provere stečenog znanja.
Molimo Vas da eventualne primedbe i predloge u vezi

skripte, kao i obuke prosledite na mail office@o-bi.rs.
Hvala Vam na ukazanom poverenju.
O-BI tim
www.o-bi.rs office@o-bi.rs III

Uvod
Microsoft Excel je alat za tabelarna izračunavanja. Deo je paketa programa MS Office. Namenjen je
korisnicima koji kolektuju podatke radi obrade i analize u cilju donošenja odluka o razvoju poslovanja.
Široku primenu i popularnost je stekao zbog lakode učenja i korišdenja. U poslednjim verzijama (2007,
2010, a pogotovo u 2013), Excel je postao modan alat u okviru tehnologije Business Intelligence.
Predmet ove skripte je značajna nadogradnja poznavanja Excel-a sa osnovnog nivoa ka profesionalnijem
načinu rada. Uz mnoštvo naprednih funkcija, obrađuju se i funkcionalnosti koje su neophodne u
svakodnevnom radu. Odabrani su primeri nad podacima koji se, realno, mogu sresti u širokom spektru
rada koji podrazumeva rukovanje podacima. Poznavajudi ove tehnike, dobit je i u sticanju osedaja za
optimalno organizovanje podataka radi efikasnije analize.
www.o-bi.rs office@o-bi.rs 1
Adresiranje ćelija
Kada je potrebno koristiti AutoFill alat ili kopirati formule, obavezno treba voditi računa o načinu
adresiranja delija i opsega u formuli. Postoje četiri vrste adresa: relativna, apsolutna i dve kombinovane.
Relativna adresa
Na slici 1 je prikazana formula koja izračunava ukupnu cenu po proizvodu. S obzirom da i ostali, prodati
proizvodi imaju podatke o jediničnoj ceni i količini, i da de se koristiti AutoFill (dvoklikom, ako ima mnogo
stavki), obe adrese moraju biti relativne.
Slika 1 – Primer korišdenja relativnih adresa
Apsolutna adresa
Kada u formuli osim podataka iz tabele učestvuje podatak koji nije deo niza podataka, onda je potrebno
da njegova adresa bude apsolutna da se ne bi menjala u ved opisane dve situacije: korišdenje AutoFill
alata i kopiranje formule (Slika 2).
Slika 2 – Primer korišdenja apsolutne adrese
Kombinovane adrese
Slika 3 - Primer korišdenja kombinovanih adresa
Kombinovane adrese (Slika 3) se najčešde koriste kada je opseg formula dvodimenzionalan. U primeru na
slici 3, početna formula mora da odgovara za sve cene proizvoda (kolona P) i obe strane valute (red 4).
Posle upisa formula radni list bi trebalo da izgleda ovako:
Slika 4 – Primena svih načina adresiranja
Trik:
Kada treba promeniti način adresiranja delije u formuli, dovoljno je postaviti kursor pored adrese i koristiti
taster F4 onoliko puta koliko je potrebno da bi se dobio željeni tip adrese.
Vežba
Primeniti kombinovane adrese na primeru tablice množenja.
Davanje imena
Svaka delija unapred ima definisano ime koje je jednako njenoj adresi. Korisnik može deliji koja sadrži
podatak ili formulu, opsegu ili konstanti da odredi ime koje asocira na sadržaj, u cilju lakšeg korišdenja
podataka u formulama. Ime ne sme da sadrži razmak, kao ni da počne brojem ili da bude jednako ved
postojedem imenu bilo da ga je zadao korisnik ili Excel.
Najjednostavniji način zadavanja imena je ako se posle selektovanja delije (opsega) postavi kursor u Name
Box, otkuca ime i pritisne Enter taster.
Na kartici Formulas u sekciji Defined Names, nalaze se dve komande za davanje imena: Define Name i
Create from Selection.
Slika 5 prikazuje formulu u kojoj je funkciji prosleđen opseg.
Trik:
Kliknuti na deliju G5, a zatim na tastaturi zadati kombinaciju tastera CTRL+SHIFT+. Excel de selektovati
opseg od aktivne delije do prve prazne (ali ne i nju) u željenom pravcu i smeru.
Slika 5 – Proseleđivanje opsega kao argumenta funkcije
Opsegu G5:G14 se može dati ime koje ved postoji u deliji G4, komandom Create from Selection.
Slika 6 – Ako pored podataka postoji ime koristiti Create from Selection
Excel pravilno pretpostavlja da se ime nalazi u gornjem redu selektovanog opsega. Prozor Name Manager
prikazuje zadata imena (slika 7), kao i njihove trenutne vrednosti, na šta ukazuju, opseg važenja i
komentar.
Slika 7 – Menadžer imena
Kada treba iskoristiti ime dovoljno je pritisnuti taster F3 koji otvara prozor Paste Name.
Slika 8 – Taster F3 otvara prozor sa imenima
Formula sa prosleđenim imenom izgleda ovako:
Slika 9 – Ime kao argument funkcije
Excel je umesto razmaka iskoristio podvlaku.
Kurs evra u deliji L5 takođe ima odgovarajude ime u deliji L4. Selektovati opseg delija F4:F5 i zadati
komandu Create from Selection. Kliknuti u deliju H5, otkucati formulu:
=G5/
Pritisnuti taster F3 i odabrati ime Kurs_€, tako da formula glasi:
=G5/Kurs_€
Slika 10 – Ime kao argument funkcije
Kurs dolara u deliji M5 nema odgovarajude ime pored sebe. Zato tom podatku ime treba dati komandom
Define Name.
Slika 11 – Prozor otvoren komandom Define Name
U prozoru New Name odrediti ime, opseg važenja (ceo dokument ili jedan radni list) i upisati odgovarajudi
komentar. Polje Refers to pokazuje adresu na koju se odnosi ime.
Da bi ime bilo upotrebljeno u formuli koristi se taster F3. Formula koja računa iznos fakture u dolarima je
prikazana na slici 12.
Slika 12 – Iznos fakture obračunat u dolarima
Pretpostavimo da je porez na dodatu vrednost konstanta. Kada se daje ime konstanti nije bitno koja je
delija aktivna, jer de se adresa aktivne delije u polju Refers to promeniti upisivanjem vrednosti konstante.
Doduše, s obzirom da ime PDV ved postoji u deliji J4 najlogičnije je da aktivna delija bude J5 da bi Excel
prepoznao ime koje treba dati. I konstanti dajemo ime komandom Define Name.
Slika 13 – Davanje imena konstanti
Slika 14 – Formula sa imenom konstante
Tabela
Podsetimo se osnovnih funkcija iz liste AutoSum (SUM, AVERAGE, COUNT, MAX i MIN - korišdene nad
opsegom G5:G14). U delijama K6 i K7 su korišdene funkcije COUNTA (prebrojava neprazne delije) i
COUNTBLANK (prebrojava prazne delije) nad opsegom E5:E14. Sve funkcije su iz kategorije statističkih,
osim SUM koja pripada kategoriji matematičko-trigonometrijskih funkcija.
Slika 15 – Osnovne funkcije primenjene nad „opsegom sa podacima“
Ako opsegu sa podacima dodamo novi red podataka rezultati formula se nede promeniti.
Slika 16 – Formule se nisu „apdejtovale“ posle dodavanja novih podataka u „data range“
Ispod korišdenih podataka nalazi se njihova kopija. Kliknuti u deliju koja sadrži podatak i sa kartice Insert
zadati komandu Table.
Slika 17 – Kreiranje „Tabele“
U prozoru Create Table odrediti opseg podataka (Excel de uglavnom sam prepoznati opseg), a Check Box
sadrži informaciju da li se u prvom redu podataka nalaze zaglavlja kolona ili ne.
Tabela, za razliku od „običnog“ opsega sa podacima ima svoj stil, uključuje automatski filter i prikazuje na
Ribbon-u karticu Design.
Upisati formulu sa funkcijom SUM u deliju I20 i proslediti opseg iz kolone Total.
Slika 18 – Kolona tabele prosleđena kao argument funkcije
Dodati red sa novim podacima u tabelu.
Slika 19 – Formula automatski računa novi opseg
Važno:
Tabela podržava dinamičke opsege i dinamička imena.
Funkcije
Funkcija IF
Nalazi se u kategoriji logičkih funkcija.
Slika 20 – Prozor funkcije IF
Funkcija IF ima tri argumenta. Prvi argument (Logical_test) je logičkog tipa i on vrada jednu od dve logičke
konstante: True ili False. U ovaj argument se upisuje izraz u kome se koriste operatori poređenja. Drugi
argument (Value_if_true) sadrži odgovor u slučaju da je izraz tačan, dok tredi (Value_if_false) sadrži
odgovor koji funkcija vrada ako izraz nije tačan.
U našem primeru – Ako je količina manja od 400 onda se „Ukupno“ povedava za 10%, inače ne menja
vrednost.
Vrednost koja služi za poređenje (400) je „ugrađena“ u formulu. Programeri to zovu „hardkodovanje“. To
nije dobro u situacijama kada se ta vrednost koristi u više formula, a predstavlja podatak koji se može
menjati. Tada je potrebno promeniti sve formule u kojima ona učestvuje.
U slededem primeru treba vrednosti iz kolone „Ukupno“ porediti sa vrednosti prosečne fakture. Primer de
biti urađen na tri načina.
1. Prosleđivanjem adrese delije koja sadrži rezultat formule (AVERAGE);

2. Ugrađivanjem funkcije (AVERAGE) u formulu;
3. Korišdenjem imena delije sa izračunatim prosekom.
Delija P5 sadrži formulu koja računa prosečnu vrednost faktura. Izraz koji treba proslediti prvom
argumentu funkcije IF se vidi na slici 21 (ne zaboravite da adresa P5 treba da bude apsolutna).
Slika 21 – Izraz sadrži adresu delije
Ovaj primer je daleko profesionalniji od prethodnog jer nije potrebno menjati formule ako se promeni
prosečna vrednost fakture. No, ako smatrate da je suvišno pisati formulu za izračunavanje prosečne
vrednosti, onda tu funkciju možete iskoristiti u formuli za ispitivanje.
Slika 22 – Hardkodovana funkcija (ovog puta bez štetnih posledica)
Najprofesionalnije de, ipak, biti da podatku koji predstavlja prosečnu vrednost svih faktura damo ime.
Slično davanju imena konstanti, kada dajemo ime formuli nije bitno koja je delija trenutno aktivna.
Zadati komandu Define Name. U polje Name upisati Prosečna_količina,a u polje Refers to upisati izraz
=AVERAGE($I$5:$I$15).
Slika 23 – U izrazu je korišdeno ime formule
Funkcija SUMIF
Funkcija SUMIF služi za sabiranje pod jednim uslovom. Nalazi se u kategoriji matematičko-
trigonometrijskih funkcija.
U tabeli sa podacima se nalaze stavke faktura. Potrebno je izračunati zbir svake fakture sabiranjem njenih
stavki.
Slika 24 – Prozor funkcije SUMIF
Funkcija SUMIF ima tri argumenta. Argument Range sadrži opseg (šifre faktura u tabeli prometa) u kome
de biti tražen drugi argument Criteria (šifra fakture za koju se traži zbir). Kada šifra bude pronađena, u
istom redu iz opsega prosleđenom tredem argumentu Sum_range, funkcija de sabrati vrednost u deliji.
U vedini primera (ako je potrebno kasnije koristiti alat AutoFill) adrese podataka treba da budu apsolutne,
što je slučaj i u ovoj formuli.
Funkcija COUNTIF
Funkcija COUNTIF služi za prebrojavanje pod jednim uslovom. Nalazi se u kategoriji statističkih funkcija.
Ova funkcija de prebrojati stavke svake fakture.
Slika 25 – Prozor funkcije COUNTIF
Funkcija COUNTIF ima dva argumenta. Argument Range sadrži opseg u kome de biti tražen drugi
argument Criteria. Zadatak funkcije je da prebroji sva pojavljivanja kriterijuma u opsegu.
Funkcije AND i OR
Obe funkcije se nalaze u kategoriji logičkih funkcija. Ispituju tačnost prosleđenog izraza. U zavisnosti od
tačnosti izraza vradaju jednu od dve logičke vrednosti: True ili False. Kombinacije su sledede:
AND T  OR T 
T T  T T T
    T 
Tabela 1 – Bulova algebra
Prvo treba ispitati da li postoje fakture sa više od dve stavke i iznosom vedim od 30.000,00.
Slika 26 – Prozor funkcije AND
Ako treba umanjiti iznos fakture kada AND vrati TRUE, funkcija se može „ugnjezditi“ u argument funkcije
IF.
Ugnježdavanje funkcija
Postupak za ugnježdavanje je slededi:
1. Zadati funkciju IF;

2. S obzirom da funkciju AND treba iskoristiti u uslovu, potražiti je u Name Box-u, koji prikazuje
funkcije kategorije Recently Used (ako nije skoro korišdena zadati More Fuctions);
3. Argumentima funkcije AND proslediti izraze iz prethodne formule;
4. Za povratak u prozor funkcije IF kliknuti pored njenog imena u Formula Bar-u;
5. U drugi argument funkcije upisati izraz B19*0,9;
6. U tredi argument funkcije upisati izraz B19.
Prozor funkcije IF bi trebalo da izgleda ovako:
Slika 27 – Ugnježdavanje funkcija
Jedino je faktura 10250 zadovoljila oba uslova, te je iznos fakture smanjen za 10%.
Vežba
Slične uslove proslediti funkciji OR. Ova funkcija vrada TRUE, ako je bar jedan uslov tačan. Uočiti da je
popust za jedan ispunjen uslov 5%.
Slika 28 – Rezultat ugnježdavanja funkcija AND i OR
Zadaci za vežbanje funkcije SUMIF

Dati imena slededim kolonama podataka sa radnog lista „Promet“: Šifra, Proizvod, Kupac, Opština,
Zaposleni i Sektor. Na radnom listu „Vežba Zbir“ iskoristiti funkciju SUMIF za dobijanje zbirova po zadatim
kategorijama podataka. Za šifru fakture izračunati zbirove prosleđivanjem opsega, a zatim imena. Za
ostale kategorije koristiti imena.
Prosleđivanje vrednosti, adrese i funkcije kao kriterijum

Dati imena slededim kolonama podataka sa radnog lista „Fakture“: Datum i Zbir fakture.
Na radnom listu „Vežba Zbir“ iskoristiti funkciju SUMIF za dobijanje zbirova za fakture:
1. Čiji je iznos manji od 50.000,00:

2. Iz 2002 godine;
3. Čiji je iznos manji od prosečnog iznosa svih faktura.
Formule treba da izgledaju ovako:
Slika 29 – Kriterijumu prosleđena vrednost
Slika 30 – Kriterijumu prosleđena adresa
Slika 31 – Kriterijumu prosleđena funkcija
Primetimo da u prvom i tredem primeru nisu popunjeni tredi argumenti. Ako ime argumenta funkcije nije
ispisano boldovanim slovima, argument nije obavezan za unos. Funkcija SUMIF u tom slučaju u tredem
argumentu podrazumeva opseg iz prvog argumenta. Rezultati formula se vide na slici 32.
Slika 32 – Zbirovi faktura po različitim kriterijumima
Vežba
Komandom Move or Copy iskopirati radne listove „Fakture“ i „Vežba Prebrojavanje“u novi Excel
dokument i nazvati ga „Funkcije 1“. U prozoru Name Manager obrisati sva prethodno data imena.
Na radnom listu „Fakture“ selektovati sve podatke i kolonama dati odgovarajuda imena. Na radnom listu
„Vežba Prebrojavanje“ prebrojati fakture za Kupce, Opštine, Zaposlene i Sektore.
Takođe, prebrojati fakture iz 2002. godine i fakture čiji je iznos manji od proseka svih faktura.
Sve rezultate proveriti primenom filtera nad podacima.
Dodati zaglavlja kao na slici 33.
Slika 33 – Unos zaglavlja kolona za nove funkcije i vežbanje poznatih
Funkcija WEEKDAY
Funkcija Weekday vrada redni broj dana u nedelji. Nalazi se u kategoriji Date & Time.
U deliju H5 upisati slededu formulu: =Weekday(F5;2)
Slika 34 – Prozor funkcije Weekday
Funkcija Weekday ima dva argumenta. Prvi argument se zove Serial_number i predstavlja datum u obliku
broja čija je vrednost razlika prosleđenog datuma i 1.1.1900 u broju dana (u našem primeru 1.1.2002 ima
vrednost 37257). Drugi argument se zove Return_type i za Srbiju ima vrednost 2 (u Srbiji se ponedeljak
računa kao početak nedelje).
Formula result ima vrednost 2 što znači da je 1.1.2002 bio utorak tj. drugi dan u nedelji.
Funkcija TEXT
Funkcija Text se koristi za formatiranje raznih tipova podataka različitim formatima, ali je rezultat uvek
tekstualni podatak. Funkcija se nalazi u kategoriji Text. Funkciju demo iskoristiti da vrati naziv dana za
određeni datum.
U deliju I5 upisati slededu formulu: =Text(F5;dddd“)
Slika 35 – Prozor funkcije Text
Funkcija Text je potvrdila rezultat prethodne funkcije da je 1.1.2002. bio utorak.
Vežba
Koristedi naučene funkcije u delijama M5 i N5 upisati odgovarajude formule tako da za datume iz kolone F
rezultat bude True ako je datum pada u dane vikenda, odnosno False ako je radni dan (OR funkcija) i
obrnuto za funkciju AND.
Slika 36 – Kombinacija funkcija Or i Weekday
Slika 37 - Kombinacija funkcija And i Weekday
U delijama J5 i K5 upisati odgovarajude formule za izračunavanje popusta od 10%, ako je kupovina

obavljena u dane vikenda.
Formule de izgledati ovako:
Slika 38 – Formule za izračunavanje popusta
Funkcija TODAY
Funkcija Today vrada tekudi datum. Nalazi se u kategoriji Date & Time i nema argumenata.
U deliju I2 upisati formulu za prikazivanje tekudeg datuma.
Slika 39 – Prozor funkcije Today
Vežba
U deliji J2 napisati formulu koja prikazuje naziv dana za tekudi datum iz delije I2.
Slika 40 – Funkacija Text prikazuje naziv tekudeg dana
Iz dokumenta Formule.xlsx iskopirati radni list „Promet“ u novi Excel dokument i nazvati ga Funkcije2.xlsx.
Izbrisati sva imena koja se nalaze u prozoru Name Manager.
Funkcije YEAR, MONTH i DAY

Funkcije Year, Month i Day se nalaze u kategoriji Date & Time. Respektivno, iz datuma „izvlače“ godinu,
mesec i dan.
U opsegu delija K1:M1 uneti zaglavlja kao na slici 41:
Slika 41 – Zaglavlja za kolone sa funkcijama Year, Month, Day i Text
U deliju K2 uneti formulu: =Year(F2)
U deliju L2 uneti formulu: =Month(F2)
U deliju M2 uneti formulu: =Day(F2)
U deliju N2 uneti formulu: =Text(F2;“mmmm“)
Rezultati funkcija su:
Slika 42 – Rezultati funkcija
Vežba
Umetnuti red iznad prvog reda i uneti zaglavlja kao na slici 43.
Slika 43 – Zaglavlja u prvom redu
Uslovno formatiranje
Uslovno formatiranje služi za vizuelizaciju podataka. Podaci koji zadovoljavaju uslov bide na odgovarajudi
način formatirani. Komanda Conditional Formatting se nalazi na Home kartici.
Selektovati opseg E3:E7193. Iz liste Conditional Formatting odabrati stavku New Rule. Cilj je obojiti delije
kolone E u kojima piše „Istok“.
Slika 44 – Korišdenje određenog podatka za uslovno formatiranje
U prozoru za definisanje pravila odobrati drugu stavku: Format only cells that contain. U donjem delu
prozora zadržati Cell Value, umesto between odabrati equal to, i u trede polje upisati adresu E3. Zatim
kliknuti na dugme Format i sa kartice Fill odabrati boju delije.
Selektovati opseg A3:A7193. Iz liste Conditional Formatting odabrati stavku New Rule. Cilj je obojiti delije
kolone A u redovima sa datumom koji „pada“ u dane vikenda.
Slika 45 - Korišdenje formule za uslovno frmatiranje
Selektovati opseg J3:J7193. Iz liste Conditional Formatting odabrati stavku New Rule. Cilj je obojiti delije
kolone J u kojma je iznos vedi od 10.000,00.
Podesiti pravilo kao na slici 46.
Slika 46 – Rezultat formule kao kriterijum za formatiranje
Selektovati opseg I3:I7193. Iz liste Conditional Formatting odabrati stavku New Rule. Cilj je primeniti Data
Bars histograme.
Slika 47 – Data Bars
Selektovati opseg H3:H7193. Iz liste Conditional Formatting odabrati stavku New Rule. Cilj je primeniti
Icon Sets strelice.
Slika 48 – Icon Sets
Posle primenjenih formatiranja radni list bi trealo da izgleda ovako:
Slika 49 – Uslovno formatiranje
Uslovno formatiranje se poništava komandom Clear Rules.
Kreiranje listi jedinstvenih vrednosti

Selektovati kolone Sektor i Proizvod i iskopirati ih na novi radni list. Kolonama dati imena Sektor lista i
Proizvod lista, a zatim ih snimiti komandom Create from Selection.
Slektovati kolonu Sektor lista i sa kartice Data zadati komandu Remove Duplicates. Excel de porukom
obavestiti koliki je broj duplikata koje je obrisao i koliko je ostalo jedinstvenih vrednosti. Isto ponoviti nad
kolonom Proizvod lista.
Komanda Remove Duplicates je korisna za izdvajanje jedinstvenih vrednosti radi kreiranja šifarnika.
Sortiranje po prilagođenoj listi

Primetimo da stavke liste sektora idu slededim redosledom: Istok, Jug, Sever, Zapad. Dakle, abecednim
redosledom. Kako „naterati“ Excel da sortira po unapred definisanom redosledu koji se razlikuje od
abecednog?
Potrebno je uneti prilagođenu listu sektora. U Excel-u 2010 odgovarajuda opcija se nalazi na slededoj
lokaciji: File – Options – Advanced – Edit Custom Lists
Slika 50 – Dugme Edit Custom Lists...
Dugmetom Edit Custom Lists se otvara prozor Custom Lists.
Slika 51 – Prozor za unos nove prilagođene liste
Komanda NEW LIST omogudava unos nove prilagođene liste. Po unosu liste kliknuti na dugme Add.
Prilagođene liste su karakteristične ne samo po svojim stavkama nego i po redosledu stavki, i upravo tu
osobinu demo iskoristiti za sortiranje.
Kliknuti na jenu od delija opsega za sortiranje i sa kartice Data zadati komandu Sort. U Sort prozoru na
prvom nivou sortiranja u padajudim listama izabrati:
Sort By: Sektor lista; Sort On: Values; Order: Custom List...
Slika 52 – Prozor za sortiranje
Po odabiru korisničke, prilagođene liste uz dva klika na OK, redosled stavki de biti: Istok, Zapad, Sever, Jug.
Za vežbu sortirati i listu proizvoda.
Na novom radnom listu uneti zaglavlja kao na slici 53.
Slika 53 – Zaglavlja kolona
U delijama A2 i B2 potrebno je kreirati padajude validacione liste za izbor. U delijama C2 i D2 upotrebiti

Funkciju SUMIFS, a u deliji E2 funkciju COUNTIFS.
Validacija podataka
Validacija je provera ispravnosti unetog podatka. Postavljanjem validacije se utvrđuje pravilo ispravnog
podatka. Samo podatak koji zadovoljava pravilo de biti prihvaden pri unosu.
Kliknimo u deliju A2, a zatim na komandu Data – Data Validation.
Iz padajude liste Allow izabrati stavku List, postaviti kusor u polje Source, pritisnuti taster F3 i odabrati ime
Sektor_lista.
Slika 54 – Kartica Settings
Popunom opcija sa kartice Settings je validacija postavljena. Kartica Input Message sludi za kreiranje
ulazne poruke, tj. žute etikete koja de sadrdati uputstvo za korisnika.
Slika 55 – Ulazna poruka
Poruka ima naslov i tekst same poruke. Popuniti kao na slici 55.
Ako korisnik bira iz padajude liste ne može da pogreši pri unosu. Međutim, ako unosi podatak sa
tastature, može da napravi grešku. Tada bi trebalo da se pojavi poruka sa opisom greške. Kartica Error
Alert služi za kreiranje tipa poruke, kao i same poruke.
Postoje tri stila poruke: Stop, Warning i Information.
Slika 56 – Kartica Error Alert
Pri unosu podatka sa tastature jedino stil Stop nede prihvatiti pogrešan podatak. Ostala polja popuniti kao
na slici 56.
U deliji B2 kreirati sličnu padajudu validacionu listu za izbor proizvoda.
Slika 57 – Podešavanje padajude validacione liste za izbor proizvoda
Funkcije
Funkcija SUMIFS
Funkcija Sumifs se nalazi u kategoriji matematičko trigonometrijskih funkcija i služi za sabiranje pod više
uslova.
Na radnom listu „Promet“ selektovati podatke i komandom Create From Selection kolonama dati
odgovarajuda imena.
Kliknuti na deliju C2 radnog lista sa validacionim listama i zadati funkciju Sumifs.
Za razliku od funkcije Sumif, funkcija Sumifs kao prvi ima argument Sum_range, a zatim idu parovi
argumenata: opseg i njegov kriterijum.
Argumente popuniti kao na slici 58.
Slika 58 – Prozor funkcije Sumifs
Kliknuti u deliju D2 i zadati istu funkciju sa argumentima kao na slici 59.
Slika 59 – Finansijski zbir prodatog proizvoda u određenom sektoru
Funkcija COUNTIFS
Funkcija Countifs se nalazi u kategoriji statističkih funkcija i služi za prebrojavanje pod više uslova.
Kliknuti na deliju E2 i zadati funkciju Countifs. Popuniti argumente kao na slici 60.
Slika 60 – Prozor funkcije Countifs
Argumenti funkcije Countifs su parovi: opseg i njegov kriterijum.
Na radnom listu „Šifarnici“ kreirati listu godina od 2002. – 2008. Dati joj ime Godina_lista.
Slika 61 – Lista godina
Na radnom listu sa validacionim listama kreirati slededa zaglavlja:
Slika 62 – Zaglavlja za formule
U deliju G2 kreirati padajudu validacionu listu sa godinama.
U deliju I2 napisati formulu sa funkcijom Sumif (iskoristiti kolonu Godina u podacima).
Slika 63 – Godišnji promet funkcijom Sumif
Međutim, ako nije prethodno izračunata godina, onda se mora koristiti funkcija DATEVALUE koja
izračunava vrednost datuma iz tekstualnog podatka.
Funkcija DATEVALUE
Slika 64 – Funkcija Datevalue ugnježdena u argument funkcije Sumifs
Funkcija Datevalue konvertuje datum u tekstualnom obliku u datum u obliku serijskog broja.
Funkcija TRIM
Funkcija Trim se nalazi u kategoriji tekstualnih funkcija i uklanja iz podatka suvišne space karaktere.
Suvišni „spejsovi“ su svi pre i posle podatka i svi osim jednog između reči u podatku.
Slika 65 – Prozor funkcije Trim
Argument funkcije Trim je podatak koji sadrži suvišne razmake.
Spajanje stringova
String je niz karaktera tekstualnog tipa. Postoji dva načina za spajanje stringova. Prvi je upotrebom
operatora &, a drugi korišdenjem funkcije Concatenate.
Operator &
Upisati u dve delije podatke: novi i beograd, a zatim u tredu upisati slededu formulu: =A22&" "&B22
Obratiti pažnju da u izrazu postoje tri sabirka od kojih je kao drugi karakter „space“.
Slika 66 – Spajanje stringova operatorom &
Funkcija CONCATENATE
Funkcija Concatenate se nalazi u kategoriji tekstualnih funkcija i služi za spajanje stringova.
Slika 67 – Prozor funkcije Concatenate
Argumenti funkcije Concatenate su tekstualni podaci koje treba spojiti u jedan tekstualni podatak.
Funkcija LEFT
Funkcija Left se nalazi u kategoriji tekstualnih funkcija i sa leve strane podatka izvlači određen broj
karaktera.
Argumenti funkcije su podatak i broj karaktera.
Slika 68 – Prozor funkcije Left
Funkcija RIGHT
Funkcija Right se nalazi u kategoriji tekstualnih funkcija i sa desne strane podatka izvlači određen broj
karaktera.
Argumenti funkcije su podatak i broj karaktera.
Slika 69 – Prozor funkcije Right
Funkcija MID
Funkcija Mid se nalazi u kategoriji tekstualnih funkcija i iz sredine podatka izvlači određen broj karaktera.
Argumenti funkcije su podatak, početna pozicija i broj karaktera.
Slika 70 – Prozor funkcije Mid
Funkcija LEN
Funkcija Len se nalazi u kategoriji tekstualnih funkcija i izračunava dužinu podatka u broju karaktera.
Argument funkcije je podatak.
Slika 71 – Prozor funkcije Len
Vežba
Upisati podatke sa slike 72 i pomodu dve od četiri prethodno opisane funkcije iz podatka izvudi naziv
grada.
Slika 72 – Podaci
Postoji „regularno“ rešenje korišdenjem dve funkcije, a postoji i dosetka korišdenjem jedne funkcije. Oba
rešenja se vide na slici 73.
Slika 73 – Rešenja vežbe
Funkcije UPPER, LOWER, PROPER

Funkcije Upper, Lower i Proper služe za kontrolu malih i velikih slova.
1. Upper ispisuje podatak velikim slovima

2. Lower ispisuje podatak malim slovima
3. Proper ispisuje podatak sa prvim velikim slovom svake reči
Upisati formule kao na slici 74.
Slika 74 – Formule sa funkcijama koje kontrolišu mala i velika slova
Rezultati se vide na slici 75.
Slika 75 – Rezultati formula
Slika 76 – Prozori funkcija Upper, Lower i Proper
Rastavljanje složenog tekstualnog podatka na proste

U deliju uposati složeni podatak koji sadrži: ime, prezime, naziv grada (od dve reči), datum i JMBG. Proste
podatke u unetom složenom podatku razdvojiti simbolom „space“.
Sa kartice Data zadati komandu Text to Columns.
Slika 77 – Prvi korak čarobnjaka
Otvoride se čarobnjak koji u prvom koraku traži da odredimo način na koji su razdvojeni podaci. Prva
opcija podrazumeva da je korišden neki simbol za razdvajanje, a druga da su podaci fiksne širine.
Odabrati prvu opciju i predi na slededi korak.
U drugom koraku odabrati simbol koji je korišden za razdvajanje.
Slika 78 – Drugi korak čarobnjaka
Polje za potvrdu Treat consecutive delimiters as one de više uzastopnih simbola za razdvajanje smatrati
jednim, dok de odabrani simbol u listi Text qualifier „zabraniti“ čarobnjaku da u delu podatka oivičenom
tim simbolom traži simbol za razdvajanje (to de omoguditi podatku Novi Beograd da ostane kao jedan
podatak).
Slika 79 – Tredi korak čarobnjaka
U tredem koraku čarobnjaka je mogude formatirati kolone određenim tipom podatka. To je naročito
korisno za podatke koji se sastoje od cifara, a po svojoj prirodi su tekstualni podaci kao što su: JMBG, Broj
telefona, Poštanski broj, Broj tekudeg i žiro računa, PIB i sl. Te podatke treba formatirati kao Text.
Datumskim podacima treba odrediti format koji je ved upotrebljen pri unosu podatka (ako ga Excel nije
automatski prepoznao). Po potrebi neku od kolona preskočiti opcijom Skip.
Ako se eksplicitno u polju Destination ne odredi delija od koje de Excel prikazati rezultat rada čarobnjaka,
polazna delija de biti delija sa podatkom.
Klikom na Finish, čarobnjak de proste podatke rasporediti u posebne kolone.
Fakturisanje
Primer kreiranja fakture de biti višestruko koristan. Bide primenjene mnoge ved naučene funkionalnosti
Excel-a, kao i nove uključujudi funkcije VLOOKUP i IFERROR.
Krerati novi Excel dokument i dati mu ime „Fakture“. Prvi radni list preimenovati u „Šifarnik“, a drugi u
„Faktura“. Na listu „Šifarnik“ kreirati dva šifarnika: proizvodi i radnici, i opsege sa podacima konvertovati u
tabele sa imenima „Tproizvodi“ i „Tradnici“.
Slika 80 - Šifarnici
Opsegu A2:A4 dati ime „šifra“, opsegu F2:F4 dati ime „radnik“ i opsegu A2:C4 dati ime „cenovnik“.
Na listu „Faktura“ u opseg od B3:B6 upisati redom: „broj fakture“, „datum izdavanja“, „datum valute“ i
„fakturu izdao“. Broj fakture de se unositi u deliju C3.
Pretpostavimo da se brojevi faktura formiraju na slededi način:
 F-001/2012
 F-002/2012
 F-003/2012
i tako redom.
Kreirademo sopstveni, prilagođeni format podatka. U deliju de se unositi samo redni broj fakture, a delija
de prikazivati prilagođeni format.
Otvoriti prozor Format Cells (Ctrl+1) i na prvoj kartici Category odabrati poslednju stavku Custom. U polju
Type umesto General uneti slededi sadržaj: “F-“000“/2012“
Među navodnicima se nalazi deo formata koji se uvek ispisuje. Nule znače da format očekuje unos brojeva
i do broja 99 de se videti „leve nule“. Istovremeno, to ne znači da de najvedi mogudi broj fakture biti 999.
U deliju C4 za datum izdavanja iskoristiti funkciju TODAY(). Na žalost, u praksi nede biti koristi korišdenje te
funkcije jer de ona na svim, ved izdatim fakturama uvek prikazivati tekudi datum iz sistema u trenutku
otvaranja dokumenta.
Deliju C5 validirati (Data Validation) tako da ispravni datumi budu u opsegu od datuma izdavanja i
slededih deset dana.
Slika 81 – Validacija datuma valute
U deliju C6 kreirati padajudu validacionu listu i kao Source joj proslediti ime „radnik“.
U opseg delija B8:F8 redom upisati sledede podatke: šifra, proizvod, cena, količina i ukupno. Selektovati
opseg B8:F12 i iskoristiti All Borders iz liste bordura. Isto primeniti i na opseg E13:F15. U opseg E13:E15
upisati redom: za uplatu, PDV, TOTAL.
Faktura bi trebalo da izgleda na slededi način:
Slika 82 – Izgled fakture
U opseg delija B9:B12 kreirati padajude validacione liste sa izvorom „šifra“.
Kada se izbere šifra iz validacione liste Excel bi trebalo da prikaže naziv proizvoda i cenu za odabranu šifru.
To de omoguditi funkcija VLOOKUP.
Funkcija VLOOKUP
Funkcija Vlookup služi za preuzimanje podataka iz šifarnika po zadatoj šifri. Nalazi se u kategoriji Lookup &
Reference. Ako su podaci organizovani po kolonama koristi se funkcija Vlookup, ako su organizovni po
redovima koristi se funkcija Hlookup.
Slika 83 – Prozor funkcije Vlookup
Prvi argument je odabrana šifra. Drugi argument je opseg (ili ime) podataka u čijoj de prvoj levoj koloni
funkcija tražiti šifru iz prvog argumenta. Tredi argument sadrži redni broj kolone iz koga de funkcija vratiti
podatak. Četvrti argument je logičkog tipa i može sadržati jednu od dve logičke konstante True (1) ili False
(0). U primeru klasičnog šifarnika gde je šifra, podatak tekstualnog tipa najčešde se koristi False. Tačnije
rečeno, ako de prvi argument biti sigurno pronađen u prvoj levoj koloni, vrednost četvrtog argumenta je
False. Četvrti argument je opcion i ako korisnik ne unese konstantu, funkcija de podrazumevati True.
Dakle, popuniti argumente kao na slici 83.
Preimenovati tredi radni list u „True“. Uneti podatke kao na slici 84.
Slika 84 – Primer za True vrednost četvrtog argumenta Vlookup funkcije
U deliji J2 treba pronadi vrednost kursa na dan 7.1.2012.
Ako se koriste podaci iz kolona A i B gde je kurs upisan i kada nije bilo promene, traženi datum de sigurno
biti pronađen, te de vrednost četvrtog argumenta biti False.
Ako se koriste podaci iz kolona E i F gde je kurs upisan samo na dan promene, traženi datum može biti
pronađen u prvoj levoj koloni tabele, ali i ne mora ako na taj dan nije bilo promene kursa. U ovakvom
primeru je vrednost četvrtog argumenta True. Da bi funkcija vratila korektan rezultat sa True vrednošdu,
mora biti zadovoljen slededi uslov: tabela sa podacima mora biti sortirana u rastudem redosledu upravo
po prvoj levoj koloni.
Slika 85 – Argumenti funkcije Vlookup
Vratimo se na radni list „Faktura“. Povucimo AutoFill alat sa delije C9 još tri delije na dole. Javide se greška
#N/A u redovima gde nije odabrana šifra proizvoda.
Slika 86 – Greška #N/A
Obrada greške u formuli

U Excel-u postoji nekoliko funkcija za obradu greške. Pomenudemo neke.
Funkcije ISERROR, ISNA, IFERROR

Funkcije Iserror i Isna kao argument imaju izraz koji u nekim situacijama izaziva grešku. Sintaksa je
ISERROR(izraz), odnosno ISNA(izraz). Funkcije vradaju True kada izraz izaziva grešku, u suprotnom vradaju
False. Koriste se u kombinaciji sa funkcijom IF i tada formula glasi:
=IF(ISERROR(izraz);““;izraz)
=IF(ISNA(izraz);““;izraz)
Ako izraz izaziva grešku i funkcija za obradu greške vrati True, funkcija IF vrada string dužine nula (prazan
string – ““), u suprotnom se izraz izračunava.
U Excel 2007 je uvedena funkcija IFERROR. Sintaksa funkcije je: IFERROR(izraz; ““)
Ako izraz izaziva grešku funkcija vrada svoj drugi argument, u suprotnom se podrazumeva da ga treba
izračunati.
Prazan string se koristi kada je potrebno da se umesto poruke o grešci vidi prazna delija.
Primenimo obradu greške na formulu za pronalaženje naziva proizvoda i formula de glasiti:
=IFERROR(VLOOKUP(B9;cenovnik;2;0);"")
Formula za pronalaženje cene glasi:
=IFERROR(VLOOKUP(B9;cenovnik;3;0);"")
Upišimo neku vrednost za količinu, a zatim i formulu koja izračunava proizvod jedinične cene i količine:
=D9*E9
Kada iskoristimo alat AutoFill primetidemo da se javlja greška #VALUE. Razlog je što množimo vrednost
prazne delije 0 sa vrednošdu prazan string. Dakle množimo broj sa tekstom. I u ovoj formuli treba
primeniti obradu greške, te ona treba da glasi:
=IFERROR(D9*E9;"")
Iskoristimo alat AutoFill za ostale redove fakture. U deliju F13 upišimo formulu: =SUM(F9:F12)
Kreirajmo ime PDV za konstantu 20% (komanda Define Name) i u deliju F14 upišimo formulu: =F13*PDV
Na kraju, u deliji F15 treba da bude formula: =F13+F14
Ulepšajmo fakturu na slededi način.
Selektujmo kolonu H, a zatim kombinacijom tastera Ctrl+Shift+strelica na desno, selektujmo sve kolone na
desno i zadajmo komandu Hide. Selektujmo 18. Red, a zatim kombinacijom tastera Ctrl+Shift+strelica na
dole, selektujmo sve redove na dole i zadajmo komandu Hide. Sa kartice Print Layout u sekciji Sheet
Options isključimo oba Check Box-a View.
Faktura bi trebalo da izgleda na slededi način:
Slika 87 – Konačan izgled fakture

1 Excel 2010 Skripta - Funkcije

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

1 Excel 2010 Skripta - Funkcije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Agencija za obrazovanje

MICROSOFT EXCEL 2010

Funkcija DATEVALUE ......................................................................................................................... 33

Osim teksta, skripta sadrži brojne tabele, slike, izvode iz

Molimo Vas da eventualne primedbe i predloge u vezi

Hvala Vam na ukazanom poverenju.

www.o-bi.rs office@o-bi.rs III

Slika 1 – Primer korišdenja relativnih adresa

Slika 2 – Primer korišdenja apsolutne adrese

Slika 3 - Primer korišdenja kombinovanih adresa

Posle upisa formula radni list bi trebalo da izgleda ovako:

Slika 4 – Primena svih načina adresiranja

Slika 5 prikazuje formulu u kojoj je funkciji prosleđen opseg.

Slika 5 – Proseleđivanje opsega kao argumenta funkcije

Slika 7 – Menadžer imena

Slika 8 – Taster F3 otvara prozor sa imenima

Formula sa prosleđenim imenom izgleda ovako:

Slika 9 – Ime kao argument funkcije

Excel je umesto razmaka iskoristio podvlaku.

Pritisnuti taster F3 i odabrati ime Kurs_€, tako da formula glasi:

Slika 10 – Ime kao argument funkcije

Slika 11 – Prozor otvoren komandom Define Name

Slika 12 – Iznos fakture obračunat u dolarima

Slika 13 – Davanje imena konstanti

Slika 14 – Formula sa imenom konstante

Slika 15 – Osnovne funkcije primenjene nad „opsegom sa podacima“

Slika 17 – Kreiranje „Tabele“

Slika 18 – Kolona tabele prosleđena kao argument funkcije

Dodati red sa novim podacima u tabelu.

Slika 19 – Formula automatski računa novi opseg

Slika 20 – Prozor funkcije IF

1. Prosleđivanjem adrese delije koja sadrži rezultat formule (AVERAGE);

Slika 21 – Izraz sadrži adresu delije

Slika 22 – Hardkodovana funkcija (ovog puta bez štetnih posledica)

Slika 23 – U izrazu je korišdeno ime formule

Slika 24 – Prozor funkcije SUMIF

Ova funkcija de prebrojati stavke svake fakture.

Slika 25 – Prozor funkcije COUNTIF

Slika 26 – Prozor funkcije AND

1. Zadati funkciju IF;

Prozor funkcije IF bi trebalo da izgleda ovako:

Slika 27 – Ugnježdavanje funkcija

Slika 28 – Rezultat ugnježdavanja funkcija AND i OR

Zadaci za vežbanje funkcije SUMIF

Prosleđivanje vrednosti, adrese i funkcije kao kriterijum

1. Čiji je iznos manji od 50.000,00:

Formule treba da izgledaju ovako:

Slika 29 – Kriterijumu prosleđena vrednost

Slika 30 – Kriterijumu prosleđena adresa

Slika 31 – Kriterijumu prosleđena funkcija

Slika 32 – Zbirovi faktura po različitim kriterijumima

Sve rezultate proveriti primenom filtera nad podacima.

Dodati zaglavlja kao na slici 33.

Slika 33 – Unos zaglavlja kolona za nove funkcije i vežbanje poznatih

U deliju H5 upisati slededu formulu: =Weekday(F5;2)

Slika 34 – Prozor funkcije Weekday

U deliju I5 upisati slededu formulu: =Text(F5;dddd“)

Slika 35 – Prozor funkcije Text

Funkcija Text je potvrdila rezultat prethodne funkcije da je 1.1.2002. bio utorak.

Slika 36 – Kombinacija funkcija Or i Weekday

Slika 37 - Kombinacija funkcija And i Weekday

U delijama J5 i K5 upisati odgovarajude formule za izračunavanje popusta od 10%, ako je kupovina

Formule de izgledati ovako:

Slika 38 – Formule za izračunavanje popusta