Najstarija istorija Helande

Grcka brdovita zemlja na krajnjem jugu Balkanskog Poluostrva,bila

je naseljena jos u praistoriji.Njena istorija pocinje krajem III vijeka
ili pocetkom drugog milenijuma prije nove ere.Doseljavanjem
indoevropskih plemena koja su sebe nazvala Helenima a Rimljani
Grcima.Na ostrvu kritu.
Pod zezlom vladara grada Knosa,dok se na polu ostrvu Peloponezu
u srednjoj Grckoj razvila mikenska civilizacija.
Krajem III vijeka ili poctkom drugog milenijuma pre pne na
krajnjem jugu Balkanskog polu ostrva dosli su Grci ili,kako su se
drugacije nazvali Ahajci.
Smatra se da su se spustili sa sjevera iz oblasti oko Dunava.Dosli u
grcku,Ahajci su Pelazgima tj. stanovnistvu koje su zatekli vrlo brzo
nametnuli svoj jezik I obicaje.U poslednjim stoljecima I
milenijumima pre p.n.e podelili su se na dva plemena Jonce I
Elonce.

Minojska civilizacija

U vreme kada su helenska plemena prodirala u

Grcku,na ostrvu Kritu cvetala je bogata minojska
civilizacija,koja je naziv dobila po mitskom kralju
Minosu.Njen sjaj se ukazao 1890 godine kad je
enleski istrazivac Artur Evane poceo iskopavanje u
gradu Knososu.Istorija minojskog Krita zasniva se
pre svega na arhioloskim izvorima.Malobrojni
izvori se mogu koristiti jer pismo kojim su pisani/
linearno A do danas nije desifrovano.

Mikensko doba

Njemacki istrazivac Hajnrih Sliman,pokazali su da je

prestonica jedne jedne od najznacajnih ahajkih
kraljevina bila Mikena , u Argolidi na Peloponezu.Zbog
toga se period uspona ovih drzava naziva Mikenskim
dobom XVI/XII pne.Vazni centri mikenske kulture su jos
Polis I Tirint.Na Peloponezu kao I Orhmen u Beotiji.
Ahajci su vremenom postali jedna od najznacajnih sila
u istocnom delu Sresozemlja .
Podatke o drzavnom I drustvenom uredjenju
mikenskog doba pruzaju mikenske plocice nadjene u
rusevinama dvorca u Pilosu I Knososu.Pismo kojim su
bile ispisane = linearno B.Iz titula saznajemo da su
ahajskim drzavama vladali kraljevi koji su nosili titulu
vanaks.

U slizbi ahajskih kraljeva spominju se

zidari,grncari,stolari,tkaci itd.Znacajno mesto zauzimali
su kovaci.Posto je bronza od koje su izgradjivana
orudja I oruxija,billa skupa zalihe ovog metala cuvane
su u palatama.Ahajci su na stranim trzistima prodavali
vunu,maslinovo ulje,vino.

TROJANSKI RAT

Jedan od najkreativnih dogadjaja s kraja mikenske

epohe bio je Trojanski rad
Ovaj rat je u Antickoj tradiciji prestavljen kao sukob
Grka I Trojanaca,koji je izbio kada je trojanski princ
Paris oteo iz Sparte lepu Jelenu zenu kralja Menelaja.U
pomoc osvetoljubivom Menelaju priskocio je njegov
brat Agamemnom vladar Mikene.Zajedno su skupili
ogromnu vojsku I dosli pod zidine Troje.Opsada grada
je trajala punih 10 minuta.Grci su na kraju osvoji Troju
likavstvom ukrcali vojnike na Velikog Konja na dar
boginji Atini.U njegovoj unutrasnjosti bili su sakriveni
odbrambeni vojnici.Predvodjenjem Odisejem I
Manelajem.Kad je pala noc vonici su izasli iz utrobe
konja I napali Trojance posle duge I krvave utrobe
uspeli su da osvoje grad.Prema grckoj tradiciji to se
desilo 1184 godine p.n.e.I smatra se da su za to
odgovorni Ahajci.
Istorija Helade od XII veka p.n.e do
XIII p.n.e

U XII vijeku p.n.e istocno sredozemlje bilo je zahvaceno

talasom velikih previranja Narodi c Mora sejali su smrt
I razaranje obalama obalama Male Azije,Sirije,Fenikije I
Egipta.U Heladi su se pojavili Dorci,grcko pleme koje je
do tada zivjelo na obalama minkeskog sveta.Spusili se
sa severa,oni su osvojili ahajske prestonice I doneli
novo mracno doba.

Dorska seoba
Dorci su poslednje grcko pleme koje se naselilo u
Heladi.Oni su ostali van domasaja razvijene
mikenske civilizacije,tako da su bili na nizem
stepenu razvitka od svojih sunarodnika Ahajac I
Jonaca.Pre seobe su ziveli na severozapadu Grcke
u Epiru I u Jugozapadnoj Makedoniji.