Arbitraža

Korisni linkovi:
 
- ZAKON O ARBITRAŽI

POJAM
Arbitraža je, za razliku od državnog suda, posebna sudska institucija kod koje
arbitri izabrani od stranaka meritorno rešavaju njihov spor. Arbitražni sudovi još se
nazivaju i "izbrani sudovi". Arbitražno sudovanje je zastupljeno kako u
nacionalnom, tako, još više, u međunarodnom prometu, jer je arbitraža brža,
manje formalna od državnog suda, spor se rešava u prvom stepenu ukoliko stranke
nisu ugovorile mogućnost pobijanja arbitražne odluke. Arbitri su dobri poznavaoci
trgovačkog prava, oni primenjuju važeće propise, a mogu rešavati, u određenim
slučajevima, i primenom načela pravičnosti (ex aequo et bono).

U Srbiji je do sada arbitražno sudovanje bilo prilično nerazvijeno. Posledica takvog

stanja je, s jedne strane, preopterećenost domaćeg pravosuđa i, s druge strane,
pribegavanje domaćih i stranih subjekata arbitraži u inostranstvu čak i u sporovima
koji su bitno vezani za Srbiju. Naime, arbitražno rešavanje unutrašnjih i
međunarodnih privatnopravnih sporova veoma je bitan element u sistemu zaštite
prava naročito u oblasti privrede, trgovine i odnosa sa inostranstvom. Arbitraža
omogućava alternativnu, bržu i jeftiniju pravdu od one koju pružaju državni sudovi
a rešenja koja pruža bolje su prilagođena naročito potrebama učesnika u
unutrašnjoj i međunarodnoj trgovini.

ZAKON
U Srbiji Zakon o arbitraži usvojen je 25. maja 2006. godine, objavljen u
"Službenom glasniku RS", br.46/2006 od 2. juna 2006. godine, stupio na snagu i
primenjuje se od 10. juna 2006. godine. Danom stupanja na snagu tog zakona
prestale su da važe odredbe trideset i prve glave (čl. 468a-487) Zakona o
parničnom postupku iz 1977. godine. Takođe, danom stupanja na snagu ovog
zakona prestale da važe odredbe čl. 97-100. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa
propisima drugih zemalja iz 1982. godine.

Zakon o arbitraži, u skladu sa međunarodno prihvaćenim pravilima, u potpunosti

uređuje sva pitanja arbitražnog sudovanja - formiranje arbitraže, arbitražni
postupak, donošenje arbitražne odluke, kao i njeno priznanje i izvršenje pred
nadležnim državnim sudovima. Zakon omogućava ubrzano osnivanje nezavisnih
arbitražnih sudova po ugledu na slične ustanove u najrazvijenijim državama, tako
da domaći i strani investitori, kao i druga zainteresovana lica prvenstveno u
privredi, mogu da eventualne sporove povere rešavanju arbitraži u Srbiji uz pravnu
sigurnost kakvu poznaju naročito Francuska, Švajcarska i Sjedinjene države,
zemlje u kojima je arbitraža najrazvijenija. Zakon o arbitraži zasniva se na
savremenom konceptu arbitraže i u njega su inkorporirana arbitražna pravila
UNCITRAL-a kao i rešenja iz uporednog prava, a naročito iz prava Francuske, SAD i
Švajcarske.

VRSTE
Zakon o arbitraži uređuje arbitražno rešavanje sporova bez stranog elementa
(unutrašnja arbitraža) i sa stranim elementom (međunarodna arbitraža). Osnov
arbitraže je sporazum stranaka - bez tog sporazuma nema arbitražnog sudovanja.

ARBITRABILNOST
Arbitraža se može ugovoriti samo za arbitrabilne sporove tj. sporove koji su
podobni da se podvrgnu arbitraži. Ovde se radi samo o imovinskim sporovima o
pravima kojima stranke slobodno raspolažu, osim sporova za koje je propisana
isključiva nadležnost državnog suda. Tako, predmet arbitraže ne može biti
rešavanje o ličnom statusu, odlučivanje u oblasti porodičnih odnosa, rešavanje o
pravima na nekretninama protivno pravilu forum rei sitae, i dr.

STRANKE
Svako fizičko i pravno lice koje po odredbama ZPP-a ima sposobnost da bude
stranka u postupku, može da ugovori arbitražu, uključujući i državu, njene organe,
ustanove i preduzeća u kojima ona ima svojinsko učešće.

OSNIVANJE
Arbitražno rešavanje sporova organizuju stalne arbitražne institucije, u skladu sa
svojim pravilima i Zakonom o arbitraži, kada je to predviđeno sporazumom
stranaka. Osnovati, odnosno organizovati arbitražu mogu privredne komore,
profesionalna i strukovna udruženja, udruženja građana u skladu sa njihovim
osnivačkim aktom i Zakonom o arbitraži, ako je to u saglasnosti sa njihovom
delatnošću. Pored stalnih arbitraža, stranke mogu ustanoviti i privremenu (ad hoc)
arbitražu za rešavanje jednog određenog spora.

SPORAZUM
Sporazum o arbitraži definisan je kao sporazum kojim stranke poveravaju arbitraži
rešavanje svojih budućih ili nastalih sporova iz određenog pravnog odnosa, što
znači da se arbitraža može ugovoriti u bilo kom trenutku, pa i kada je spor nastao i
kada je iznet na rešavanje sudu, ali se može ugovoriti samo za jedan određeni
pravni odnos, odnosno spor, a ne za sve pravne odnose između određenih lica. Na
ovaj način se obezbeđuje supremacija državnog pravosuđa i izuzetnost arbitraže.
Takođe, utvrđuje se da sporazum o arbitraži može biti sadržan u ugovoru koji
uređuje dati pravni odnos (arbitražna klauzula) ili u posebnom sporazumu koji se
odnosi samo na arbitražu (sporazum o arbitraži). Sporazum je ništav ako: 1) vrsta
sporova na koji se odnosi nije podobna za arbitražu, 2) nije zaključen u formi
propisanoj ovim zakonom, 3) stranke nisu imale potrebna svojstva i sposobnost za
njegovo zaključenje, 4) je zaključen pod uticajem prinude, pretnje, prevare ili
zablude. Sporazum o arbitraži mora biti sačinjen u pismenoj formi, a detaljno su
propisani dozvoljeni modaliteti pismena. Sporazum ostaje na snazi u slučaju
prenosa (cesije) osnovnog ugovora ili potraživanja. Ako postoji punovažan
sporazum o arbitraži, sud je dužan, na prigovor stranke, da se oglasi nenadležnim i
da odbaci tužbu u istoj stvari. Bez obzira na postojanje sporazuma o arbitraži, pre
pokretanja ili u toku arbitražnog postupka, sud može da donese odluku o uvođenju
privremenih mera, na zahtev zainteresovane stranke.

ARBITRI
Arbitražni sud sačinjavaju jedan arbitar (arbitar pojedinac) ili tri, odnosno više
arbitara (arbitražno veće). Ako je sporazumom o arbitraži predviđeno više arbitara,
njihov broj mora da bude neparan.

Broj arbitara u arbitražnom sudu određuju stranke. Stranke sporazumno određuju i

postupak imenovanja arbitara. Arbitar može biti svako poslovno sposobno fizičko
lice, bez obzira na državljanstvo, koje ima svojstva koja zahtevaju stranke.
Naročito, arbitar mora biti nepristrasan i nezavisan u odnosu na stranke i predmet
spora. Arbitar prihvata dužnost pismenom izjavom, a dužan je da obavesti stranke
o svim bitnim pitanjima vezanim za obavljanje njegove funkcije, Arbitar dužnost
mora da obavlja savesno i efikasno i može biti izuzet ako nije nepristrasan ili
nezavisan ili ako nema svojstva koje zahtevaju stranke, a uređen je i postupak
njegovog izuzeća kao i prestanak funkcije i imenovanje novog arbitra. Arbitražni
sud može da rešava i o sopstvenoj nadležnosti, to jest o prigovorima nenadležnosti
i prekoračenju ovlašćenja.

POSTUPAK
Arbitražni postupak se uređuje sporazumom stranaka, u granicama imperativnih
normi, a posebno su propisana bitna načela postupka, način određivanja mesta
arbitraže, jezik postupka, način podnošenja tužbe i odgovora na tužbu, trenutak
započinjanja postupka, takođe, predviđena je mogućnost usmenog i pismenog
postupka, način dostavljanja i prijema pismena, obaveza obaveštavanja stranaka,
prigovori, status svedoka i veštaka, pomoć suda u izvođenju dokaza kao i način
okončanja arbitražnog postupka.

ODLUKA
Arbitražni sud donosi konačnu odluku, kojom odlučuje o svim zahtevima stranaka,
a može da donese i međuodluku ili delimičnu odluku, kojom će odlučiti o delu
njihovih zahteva. Arbitražna odluka se donosi primenom prava, ugovora i običaja, a
samo ako se stranke o tome izričito sporazumeju odluka se može doneti primenom
pravde i pravičnosti. U međunarodnoj arbitraži merodavno pravo, odnosno pravna
pravila, određuju se sporazumom stranaka, a u nedostatku takvog sporazuma
prikladno pravo, odnosno pravila, određuje arbitražni sud. Arbitražna odluka donosi
se u pismenoj formi, posle većanja u kome učestvuju svi arbitri, ali je za donošenje
odluke dovoljna većina glasova. Arbitar koji nije saglasan sa odlukom može da
izdvoji mišljenje. Odluka mora da sadrži uvod, izreku, troškove i obrazloženje, a
može biti doneta i na osnovu poravnanja . Odluka se dostavlja strankama, a može
se deponovati kod suda mesta arbitraže ako stranke sporazumno to zahtevaju.
Arbitražbi sud dužan je da, na zahtev stranaka, odluku ispravi, protumači ili
dopuni.

Domaći sud u mestu arbitraže može da poništi odluku donetu u Republici primenom
domaćeg procesnog prava, bez obzira da li se radi o unutrašnjoj ili međunarodnoj
arbitraži, samo iz razloga propisanih Zakonom, pod uslovom da je tužba za poništaj
podneta u roku od tri meseca od dana kada je tužilac primio arbitražnu odluku. Sud
može da zastane sa postupkom poništenja ako, na zahtev stranke, naloži
arbitražnom sudu da otkloni razloge za poništaj. Na sudski postupak po tužbi za
poništaj arbitražne odluke primenjuju se odredbe Zakona o parničnom postupku.
Stranke ne mogu da se unapred odreknu prava na tužbu za poništaj.
U pojedinim slučajevima arbitražni postupak može da se nastavi i nakon što je
odluka poništena - naime, ako se razlog za poništaj ne donosi na postojanje i
punovažnost sporazuma o arbitraži, taj sporazum i dalje obavezuje stranke dok
one ne odluče drugačije.

IZVRŠENJE
Domaća arbitražna odluka ima snagu domaće pravnosnažne sudske odluke i
izvršava se u skladu sa odredbama zakona koji uređuje izvršni postupak.

Strana arbitražna odluka ima snagu domaće pravnosnažne sudske odluke pošto je
prizna nadležni sud Republike. Stranom arbitražnom odlukom smatra se odluka
koju je doneo arbitražni sud čije je mesto van Republike Srbije, kao i odluka koju
je doneo arbitražni sud u Srbiji ukoliko je na arbitražni postupak primenjeno strano
pravo. Nadležan za priznanje je okružni sud mesta gde treba sprovesti izvršenje, a
ako se stranom arbitražnom odlukom rešavaju trgovinski odnosi između stranaka,
nadležan je trgovinski sud.
Zakonom o arbitraži su uređeni nadležnost i postupak priznanja i izvršenja stranih
arbitražnih odluka, razlozi za odbijanje priznanja i izvršenja, dejstva postupka za
poništaj arbitražne odluke pokrenutog u inostranstvu, kao i sadržaj odluke o
priznanju i izvršenju.

STALNA SPOLJNOTRGOVINSKA ARBITRAŽA

PRI PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE
Pravilnik o Spoljnotrgovinskoj arbitraži

Spoljnotrgovinska arbitraža (osnovana 1947) je institucionalna (stalna)

medjunarodna privredna arbitraža opšteg tipa, sa sedištem u Beogradu, pri
Privrednoj komori Srbije, asocijaciji srpskih privrednika. Ona rešava sporove svih
vrsta iz medjunarodnih poslovnih odnosa.

Karakteristike STA:

- STA je autonoman i privatan (nedržavni) pravosudni organ zasnovan na volji

stranaka,
- STA je međunarodna arbitraža, samostalna i nezavisna u svom radu, koja
najčešće rešava sporove izmedu domaćih i stranih lica
- arbitri mogu da budu domaći i strani državljani, imenuju ih stranke, sa liste
arbitara ili van nje, a jedino predsednik arbitražnog veća mora da bude sa liste
arbitara
- sporove rešavaju arbitar pojedinac ili arbitražno veće sastavljeno od tri arbitra,
što zavisi od volje stranaka, a ako o tome nema sporazuma stranaka, kriterijum je
vrednost spora,
- STA je arbitraža opšteg tipa - zato što rešava sve vrste sporova proistekle iz
medjunarodnih poslovnih odnosa,
- STA je arbitraža otvorenog tipa - jer obe stranke mogu da budu strana lica,
Nadležnost STA:
- Spoljnotrgovinska arbitraža, ukoliko su stranke ugovorile odnosno prihvatile
njenu nadležnost, rešava sporove u kojima su obe stranke strana pravna ili fizička
lica i sporove izmedju domaćih i stranih pravnih ili fizičkih lica proistekle iz
spoljnotrgovinskih i drugih medjunarodnih poslovnih odnosam. STA je takođe
nadležna da rešava i: 1) sporove u vezi brodova i vazduhoplova, odnosno
medjunarodne sporove na koje se primenjuje vazduhoplovno i plovidbeno pravo, 2)
sporove iz ugovora o osnivanju preduzeća i drugih oblika organizovanja u
mešovitoj svojini, 3) sporove iz ugovora o stranim ulaganjima.4) sporove iz
ugovora o koncesiji, 5) sporove iz ugovora o pravima intelektualne svojine
(autorska i srodna prava, prava industrijske svojine, pravna zaštita know-how-a,
prava iz oblasti nelojalne konkurencije, 6) druge sporove iz medjunarodnih
poslovnih odnosa.
Postupak i odluka:
- Spoljnotrgovinska arbitraza sprovodi postupak mirenja, te ako mirenje uspe, taj
postupak se okončava poravnanjem zaključenim potpisivanjem zapisnika u kome je
konstatovano da su se stranke poravnale.
- Arbitražni postupak je jednostepen i, po pravilu, traje do godinu dana.
- Arbitražna odluka je konačna i protiv nje nema mesta žalbi. Ona ima snagu
pravosnažne presude redovnog suda