Predavanja 

iz kolegija
TISKARSKE BOJE
OPĆA SVOJSTVA TISKARSKIH BOJA
UVJETI KOJE TISKARSKA BOJA TREBA ISPUNITI U TISKU

1. KONTRAST
Boja mora imati jak odraz kontrasta u odnosu na tiskovnu podlogu. 
Nanos boje na tiskovnoj podlozi je vrlo mali i ovisno o tiskarskoj 
tehnici kreće se 2‐30 µm (konvencionalni sitotisak i do 60 µm).

Tehnika tiska Debljina nanosa Najteže je postići dobar kontrast 

Offsetni tisak 0.5 – 2 µm kod vrlo tankih nanosa tiskarske boje.
Knjigotisak 3 – 5 µm
Duboki tisak 8 – 12 µm
Sitotisak 20 ‐ 60 µm
2. PUT BOJE OD BOJANIKA DO TISKOVNE PODLOGE
Uloga boje u tisku je da prenese sliku s tiskovne forme na tiskovnu 
podlogu, a da se to postigne sa što mogućim manjim nanosom boje.
Otisak pri tom mora biti OŠTAR, JASAN i ZASIĆEN!
Ovisno o putu boje od tiskovne forme (TF) do tiskovne podloge (TP)
razlikujemo 2 skupine tiskarskih boja:
• Boje koje prolaze DUG PUT od bojanika do tiskovne podloge
To su boje visoke (teške) konzistencije, a rabe se, primjerice, u offsetu, 
visokom tisku – knjigotisku.
• Boje koje prolaze KRATKI PUT od bojanika do tiskovne podloge
To su boje vrlo niske (lake) konzistencije, rabe se u bakrotisku, 
fleksotisku. 
U bakrotisku i fleksotisku boje sadrže lakohlapljiva otapala.
3. PRIJELAZ TISKARSKE BOJE s TF na TP
Tiskarska boja mora biti sposobna za vrlo brzo prelaženje s TF na TP 
bez obzira radi li se o direktnom ili indirektnom tisku. 
Prenošenje boje s TF na tiskovni materijal/podlogu uvjetovano je:
‐ brzinom otiskivanja (trajanje dodira)
‐ pritiskom pod kojim se otiskivanje izvodi
‐ viskoznošću boje
‐ količini boje
‐ prijemčivosti tiskovne podloge za boju
‐ glatkosti ili hrapavosti tiskovne forme ili tiskovnog materijala
4. ZADOVOLJAVANJE UVJETA KOJE DEFINIRA KONAČNI GRAFIČKI 
PROIZVOD
Tiskarska boja mora biti primjerena onom krajnjem grafičkom 
proizvodu na koji se aplicira.

Nije svejedno je li tiskarska boja namijenjena tisku 
knjiga ili naljepnica,
prehrambene ambalaže,
ambalaže za deterdžente, 
plakata ...

Među najvažnija opća svojstva tiskarskih boja spadaju:
‐konzistencija,
‐ljepljivost, reološka svojstva
‐dužina,
‐ton, 
‐svjetlostalnost.
REOLOGIJA je znanost koja proučava deformacije, 
transformacije i tečenje tekućina i plinova pod 
utjecajem mehaničkih sila koje djeluju na jedinicu 
površine.
Reologija obuhvaća OSOBINE TEČENJA tiskarskih boja 
kao što su:
1) konzistencija,
2) viskoznost, 
3) ljepljivost, 
4) duljina tečenja, 
5) tiksotropija.
KONZISTENCIJA
opisuje 
opće stanje tiskarske boje u masi, 
a obuhvaća: 
koheziju,
adheziju,
viskoznost, 
tečljivost,
tiksotropiju i 
površinsku napetost. 
KONZISTENCIJA
se kod kvalitetnih tiskarskih boja 
ustali tri do četiri
dana nakon izrade boje. 

Ukoliko sastavnice tiskarske boje 
međusobno reagiraju
(što je nepoželjno u tisku), 
sustav nije stabilan i 
takva boja nije pogodna za tisak.
KONZISTENCIJA TISKARSKE BOJE 
mijenja se 
promjenom temperature i 
određenog stupnja miješanja, 
a do promjena može doći i 
s vremenom stajanja boje.

Prema konzistenciji razlikujemo 
dvije vrste tiskarskih boja: 
"rijetke" i "guste" boje, odnosno
boje lake i teške konzistencije.
Tiskarske boje lake konzistencije su
rijetke, fluidne 
i rukovanje njima je jednostavno, 

dok su 

tiskarske boje teške konzistencije 
guste i pastozne, 
a rukovanje njima je otežano.
 GUSTE tiskarske boje 
TEŠKE konzistencije 
često su jako ljepljive, 

a postoje i 

RJEĐE tiskarske boje 
LAKŠE konzistencije 
velike ljepljivosti 
kao npr. offsetne TB sa sjajem 
izrađene iz umjetnih smola/polimera.
Ne smije se miješati pojam konzistencija i ljepljivost. 
Postoje guste boje, teške konzistencije koje nisu jako ljepljive i obrnuto. 
KOHEZIJA 
Kohezija 
je 
privlačna sila 
koja djeluje 
između čestica
iste tvari.

Za tiskarsku boju je
najvažnija kohezija veziva.
Tiskarske boje jake kohezije 
su 
DUGE boje 
koje se razvlače 
u duge niti 
pri odvajanju TF od TP nakon otiskivanja. 

DUGE boje "praše" 
jer je prašenje boje posljedica 
razvlačenja TB u duge niti,
a
često su i previše ljepljive. 
Tiskarske boje slabe kohezije 
su 
KRATKE boje 
koje se 
razvlačenjem prekidaju
prilikom odvajanja TF od TP nakon otiskivanja. 

KRATKE boje: 
ne praše, 
manje su ljepljive od DUGIH boja,
imaju bolju pokritnost ali
daju manje oštre otiske. 
Sve se više proizvode tiskarske boje koje su:
KRATKE,
RIJETKE i
LAKŠE KONZISTENCIJE, 
ali
dovoljno ljepljive 
za
dobar prijelaz TB s TF na TP 
i
oštar otisak. 

Nema  tiskarskih boja idealne kohezije!

U praksi 
se 
otiskuje različitim brzinama 
pa se proizvode 
i
jako ljepljive boje 
koje se (po potrebi) mogu razrijediti. 

Lakše je otiskivati 
s
ljepljivijom i čvršćom bojom 
koja daje čisti otisak. 
ADHEZIJA 
Adhezija 
je 
privlačna sila 
koja djeluje 
između čestica različitih tvari
i o njoj gotovo izravno ovisi 
ljepljivost TB.

Adhezija 
se može (djelomično)
izjednačiti s ljepljivošću. 
Adhezija, kohezija i močenje 
važni su parametri u tisku 
najviše u trenu 
kada se 
tiskovna forma (TF) s tiskarskom bojom (TB) 
odijeljuje od 
tiskovne podloge (TP)
Sile adhezije moraju biti 
dovoljno jake kako bi se
TB prihvatila na TF
i zatim 
u cjelosti prenijela na TP.

Boja se mora 
dobro prenositi s TF na TP, 
a ne smije ostati na TF
ili čupati papir.
VISKOZNOST 
Viskoznost je svojstvo fluida – plinova i tekućina 
da se odupiru tečenju odn. relativnom gibanju 
susjednih slojeva.
Viskoznost je neka vrsta unutarnjeg trenja fluida.
Kvantitaivno mjerilo unutarnjeg trenja je koeficijent 
viskoznosti fluida.
Viskoznost ovisi o: 
strukturi tvari 
i 
temperaturi 
(značajno se smanjuje s porastom temperature). 
Viskoznost je trenje koje nastaje među molekulama 
fluida prilikom premještanja njegovih slojeva 
tijekom toka (deformacije) pod utjecajem 
odgovarajućeg naprezanja.
Viskoznost se očituje samo kada se fluid giba.
To je pojava kada se slojevi fluida gibaju različitim 
brzinama. Sporiji slojevi fluida nastoje zakočiti 
sistem pa se čitav fluid uspori  na neku prosječnu 
brzinu.
Razlikujemo 
dinamičku viskoznost (apsolutnu) i  
kinematičku viskoznost.
Fluid se nalazi između dvije paralelne ploče (engl. plate): donja ploča je 
nepomična, a gornja se giba konstantnom brzinom. 
Sloj fluida koji je u kontaktu s gornjom pločom giba se istom brzinom kao i ploča. 
Zbog kohezivnih sila unutar fluida za očekivati je da će se i daljni slojevi početi 
pomicat, ali sa smanjenjem brzine proporcionalno udaljenošću od pokretne 
ploče. 
Smanjenje brzine uzrokuje trenje u fluidu.
Slojevi između ploča podliježu smičnim silama kao rezultat trenja i stoga se 
pomiču brzinom koja je proporcionalna visini y na kojoj se nalazi sloj.
Isaac Newton je pretpostavio da je, za pravo, paralelno i uniformno strujanje, 
tangencijalna napetost (smična sila) τ, između slojeva, 
proporcionalan gradijentu brzine, dv/dy, u pravcu okomitom na slojeve.
F
τ = tangencijalna napetost, smično (potisno) naprezanje (engl. shear stress)
A
dv
D = gradijent (pad) brzine, brzina smicanja pojedinih slojeva (engl. shear rate)
dy
Odnosno, prema Newtonu sila F s kojom se djeluje 
F dv
na površinu A ovisiti će o viskozitetu η =η
i gradijentu (padu, promjeni) brzine dv/dy  A dy
u jednom segmentu.
 F
U jednadžbi  η = A = τ
dv D
dy
η (grčko slovo eta)
je koeficijent dinamičke viskoznosti u Pa∙s, 
F/A
je tangencijalna napetost ili smična sila u Pa,
dv/dy je pad brzine ili gradijent brzine u s‐1.

SI mjerna jedinica 
dinamičke viskoznosti je 
paskal‐sekunda (Pa∙s) 
Kinematička viskoznost (ν) grčko slovo ni
je
omjer dinamičke viskoznosti (η)
i
gustoće (ρ) homogenog fluida: 

η
a u jednadžbi  ν= (2)
ρ
ν je kinematička viskoznost u m‐2s,
η je koeficijent dinamičke viskoznosti u Pas, 
ρ je gustoća homogenog fluida u kg m‐3.
Budući da tiskarska boja sadrži suspendirane pigmentne
čestice – kod mjerenja viskoznosti je to isto tako plastičan 
materijal kao što je i viskozna tekućina, pa na mjerenje 
viskoziteta ima jak utjecaj – relativni elasticitet boje.
To znači da moramo upotrijebiti izvjesnu snagu kako bi 
metalni cilindar viskozimetra nadvladao relativni elasticitet 
boje prije nego li se cilindar pokrene. 
Snaga potrebna da se savlada relativni elasticitet 
(ukočenost) boje naziva se granica tečenja (engl. yield
value). 
Granica tečenja za neku boju ovisi o količini pigmenata, 
veličini čestica i oblika pigmenata i njegovog stupnja 
disperzije ili flokulacije u vezivu. 
Viskoznost 
guste tiskarske boje 
određuje se 
mjerenjem 
otpora prolaza 
metalnog štapa 
kroz boju 
u jedinici vremena
(viskozimetar 
sa štapom).

Viskozimetar sa štapom
Viskozimetar sa štapom
Larayev viskozimetar

Uređaj je izveden tako da omogućuje štapu
slobodno gibanje unutar kratke cijevi debelih 
stijenki nešto većeg unutrašnjeg promjera. 
Cijev je okomita te štap kroz nju klizi vlastitom 
težinom. 
Boja koja se nanese zauzima utor između štapa i 
cijevi te sprečava slobodan pad štapa. 
Ispituje se mjereći vrijeme koje je potrebno da 
štap prijeđe put (10cm) između dvije oznake. 
Izmjereno je vrijeme proporcionalno 
dinamičkoj viskoznosti ispitivane boje. 
Štap se odozgo može opteretiti različitim 
utezima što omogućuje mjerenje viskoznosti 
pri različitim brzinama. 
Viskoznost 
tiskarske boje 
može se odrediti i
pomoću 
rotacionih viskozimetara:
mjerenjem otpora koji tekućina 
pruža okretanju metalne 
osovine/vretena.

Rotacioni viskozimetar 
HAAKE
Rotacioni viskozimetar 
HAAKE
Za rijetke tiskarske boje 
rabe se jednostavni ručni viskozimetri,
različite istjecajne čaše 
s mlaznicom pri dnu mjerne čaše.
Mjeri se protok određenog volumena boje 
kroz otvor (rupicu) definiranog promjera 
u jedinici vremena.
POGLEDAJTE youtube VIDEO!

Primjeri viskozimetara:
Viskozimetar sa štapom ‐ Laray: 
http://www.youtube.com/watch?v=hPVTf9NsMIs

Istjecajna čaša ‐ Fordova čaša: 

http://www.youtube.com/watch?v=LJDmQt_xpco
 Viskoznost nekih tiskarskih boja
      
Koef. dinamičke viskoznosti Istjecajna čaša 
  Flow cup 
Pa∙s  (time to empty 
4 mm DIN cup in sec.)

Letterpress 
50 … 150   ‐ 
Visoki tisak 
Sheet‐fed 
offset litho 
Offset na arke  40 … 100  ‐ 
Heat‐set 
offset litho 
Offset  
(sušenje toplinom)
  20 … 75  ‐ 
Newsink  ‐
Roto boja   3 … 6 
(novinski tisak) 
Flexographic 
printing  0.05 … 0.5  20 … 100 
(Fleksografija)  15 … 20
Gravure 
printing  0.05 … 0.2  20 … 70 
(Bakrotisak)  13 … 17 
 
TEČLJIVOST 
svojstvo tvari da se ne odupire gibanju
odnosno
njeno svojstvo lakog tečenja. 

Tečljivost je veličina obrnuto proporcionalna dinamičkoj

viskoznosti pa između
tečljivosti (φ) i dinamičke viskoznosti (η) 
vrijedi odnos: φ = 1/η . 
Za razliku od viskoznosti, tečljivost je proporcionalna povišenju
temperature. 
Boja sa dobrim tečenjem dobro će se porazdjeljivati po valjcima
za razribavanje.
LJEPLJIVOST 
može se definirati kao relativna prijemljivost ili izvlačenje.
Ljepljivost je definirana ne samo s adhezijom boje već i njenim 
viskozitetom i granicom tečenja.

Ljepljivost se može definirati i kao 
sposobnost razdjeljivanja 
filma tiskarske boje (između dva valjka). 

Boje velike ljepljivosti mogu 
uzrokovati čupanje vlakanaca
(djelića površine papira). 

S druge strane ljepljivost pogoduje boljoj adheziji boje na
tiskovne elemente TF te s njih adekvatniji prijenos na 
tiskovnu podlogu. 
TIKSOTROPIJA 
je svojstvo nekih koloidnih otopina
koje mirovanjem koaguliraju
i stvaraju pseudogelnu strukturu 
odnosno gustu želatinoznu masu, a
miješanjem (opet) postaju tekuće.

Do tiksotropije dolazi uslijed električnih naboja
čestica koje se orijentiraju u pravilne nizove ili 
mrežice. 
Miješanjem se takav raspored poremeti.
Nakon stajanja (mirovanja)
čestice pigmenta 
se opet (brže ili sporije)
poslože u pravilne nizove ili mrežice 
pa se ponovno stvara 
tiksotropna pseudogelna struktura. 

Pastozne tiskarske boje imaju poželjno svojstvo 
tiksotropije – koje im omogućava da budu guste i 
viskozne u duktoru, a rijetke i tečljive na valjcima 
za razribavanje.
POVRŠINSKA NAPETOST 
je pojava napetosti 
na površini svake tekućine. 
A - Molecules attracted in all
directions
Čestica u unutrašnjosti tekućine  B - Molecules being attracted
okružena je sa svih strana  inwards only

susjednim česticama 
koje uzajamno djeluju jedna na 
drugu jednakim privlačnim silama 
pa su privlačne sile u ravnotežju.
Privlačne sile između čestica na 
površini tekućine nisu u ravnotežju 
jer na njih djeluju privlačne sile 
iz unutrašnjosti tekućine,  A - Molecules
attracted in all
a na površini u dodiru s molekulama zraka  directions
takvog privlačenja nema pa je  B - Molecules being
attracted inwards
ravotežje čestica na površini narušeno.  only

Na površini tekućina djeluju sile 
koje nastoje čestice na površini 
uvući u unutrašnjost tekućine 
i smanjiti površinu tekućine.
Površinska napetost tekućine 
ovisi 
o 
vrsti tekućine 
i 
temperaturi
(smanjuje se s porastom temperature). 
TON BOJE
Ovisno o tome promatra li se boja u masi (u ambalaži) ili 
direktno osvijetljena na tiskovnoj podlozi (papiru) ili 
kada je otisak zadnjom stranom okrenut izvoru svjetlosti,
razlikuje se:
‐ ton boje u masi,
‐ vršni ton i
‐ podton boje.
TON BOJE U MASI podrazumjeva izgled boje kakav se vidi u 
ambalaži u debelom sloju (ton kakav se vidi pri otvaranju 
ambalaže boje).  
Transparentne boje pokazuju veliku razliku između onoga 
što se vidi u ambalaži i onoga što se kasnije vidi na otisku.
VRŠNI TON BOJE (ton boje otiska)
Promatranjem boje na otisnutom materijalu (tiskovnoj podlozi)
pri normalnom ili direktnom osvjetljenju vidi se vršni ton boje.
Vršni ton boje, također, podliježe promjeni od momenta 
otiskivanja do završetka procesa sušenja kada postaje nešto 
malo tamniji uslijed procesa oksidacije.
PODTON BOJE uočava se kada je otisak indirektno osvijetljen 
(otisak zadnjom stranom okrenut izvoru svjetlosti)