PRVI ODSEK: 0SNOVNI POJMOVI
Unternehmen), preduzeće je rezultat
Glava prva: O PRIVREDNIM SUBJEKTIMA UOPŠTE
1. Privredni subjekti u našem pravu
U našem pravu osnovni privredni subjekti su preduzeća i preduzetni-ci, Eored
njih postoje i zadruge i drugi tipovi privrednih subjekata, od kojih ćemo ukazati
na najznačajnije.
l.1.Preduzeća
Pojam - Preduzeća su najvažniji privredni subjekti. U njima se stvara najveći
deo nacionalnog dohotka zemlje, ona raspolažu najvećim delom privrednog
kapitala i predstavljaju najznačajnije učesnike u prometu roba i usluga na tržištu.
Preduzeće je, prema Zakonu o preduzećima iz 1996. godine, pravno lice koje
obavlja delatnost proizvodnje, prometa robe i vršenja usluga na tržištu radi
sticanja dobiti. Dobitrti (lukrativni) karakter delatnosti na tržištu je bitna odlika
pojma preduzeća po kojoj se ono najjasnije odvaja od drugih pravnih lica.
Elementi pojma preduzeća su:
- pravni -subjektivitet (pravna ličnost) - što znači da je svako pre-
duzeće u našem pravu, bez obzira na organizacioni oblik, pravno
lice;
- privredna delatnost - što znači da svako preduzeće za svoju delatnost mora
imati ili proizvodnju odnosno promet robe ili vršenje usluga na tržištu;
-dobitnost - što znači da se privredna delatnost kojom se bavi vrši
u cilju sticanja dobiti (profita).
Preduzeće se u našem pravu javlja kao opšti, genusni pojam za više vrsta
privrednih subjekata. Naime, preduzeće se javlja u tri oblika i to kao:
a) privredno društvo
b) društveno preduzeće
c) javno preduzeće
Kritika pojma preduzeća u našem pravu - U našem pravu preduzeće se javlja u
svojstvu privrednog subjekta, što u uporednom pravu nije uobičajeno. Pod
preduzećem se, naime, u uporednom pravu uobičajeno podrazumeva ekonomska
aktivnost privatnopravnih subjekata usmerena na sticanje dobiti. Preduzeće,
dakle, kao eminentno ekonomski pojam, nikako ne može biti identifikovano sa
subjektom koji ga vodi. U literaturi postoje različite definicije pojma preduzeća
ali se sve one mogu svesti na konstatacije da preduzeće, zapravo, nije ništa
drugo do "postvarena institucija delatnosti preduzetnika" ili "objekat delatnosti
preduzetnika". Kao što mu i samo ime kaže (preduzeće, engl. undertaking ili
enterprise, franc. entreprise, nem.
preduzimanja,. ekonomskog preduzimanja, i kao takvo ono je trajni i
organizovani skup preduzimačkih (preduzetničkih) radnji i aktivnosti određenog
subjekta,.usmerenih na sticanje dobiti. Prema tome, preduzeće nikako nije
subjekt, već samo objekt preduzetničke aktivnosti, delatnosti. Subjekti
trgovačkog prava su zbog toga u uporednodom pravu trgovci (kao individualni
preduzetnici) i trgovačka društva. Svaki subjekt trgovačkog prava tako ima
svoje preduzeće, kao objekt svoje preduzetničke aktivnosti. Preduzeće, dakle,
ima (vodi) ne samo svaki individualni trgovac, već i trgovačko društvo, posebno
društvo kapitala. U društvima lica se, takođe, ostvaruje preduzeće, ako se radi o
društvu sa svojstvom pravnog lica. U pravnim sistemima u kojima se društvima
lica ne priznaje to svojstvo, preduzeće koje se u okviru njih ostvaruje, odnosno
vodi, je zapravo preduzeće članova takvog društva, kao udruženih preduzetnika.
Ortačko društvo, komanditno društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću,
akcionarsko društvo nisu vrste preduzeća, jer preduzeće ne samo da nije opšti
subjekt trgovačkog prava, već nije uopšte nikakav subjekt trgovačkog prava.
Upravo obrnuto, svako tgovačko društvo, kao i svaki preduzetnik, ima svoje
preduzeće, kao objekt svoje preduzetničke delatnosti.
Do nastanka ovakvog shvatanja pojma preduzeća je došlo u socijalizmu kada je
nad objektom preduzetničke aktivnosti (preduzećem) nadgrađen pravni
subjektivitet, jer se u ovom društveno-ekonomskom sistemu preduzeća više nisu
mogla vezivati za trgovce i trgovačka društva, pa se može očekivati da će i
nastati sa nestankom tzv. nevlasničkog tipa preduzeća (društvena preduzeća).
Vrste - Preduzeća se u našem pravu javljaju kao preduzeća vlasničkog i
neevlasničkog tipa. Vlasničkog tipa su sva preduzeća kod kojih lica van
preduzeća poseduju udele ili akcije tog preduzeća i na osnovu toga upravljaju
preduzećem i učestvuju u podeli dobiti preduzeća. Takav karakter imaju sva
preduzeća u obliku privrednih (trgovačkih) društava, bez obzira da li se nalaze u
privatnoj, mešovitoj ili društvenoj svojini. Suprotno tome, obična društvena
preduzeća (tj. ona koja nisu organizovana u obliku trgovačkih društava)
predstavljaju nevlasnički tip preduzeća, jer niko van njih nema pravo na udele ili
akcije u njima, budući da nisu ni organizovana kao društva tj. nisu nastala na
osnovu udruživanja lica i unošenja delova njihove imovine (u obliku uloga) u
preduzeće.
U našem pravu se, s obzirom na organizacioni oblik, javljaju četiri tipa
privrednih (trgovačkih) društava i to:
1. ortačko društvo,
2. komanditno društvo,
3. društvo sa ograničenom odgovornošću
4. akcionarsko društvo.
Prva dva tipa društva su društva lica ili personalna društva. Za ova društva je
karakteristična lična vezanost članova društva i njihova neograničena solidarna
odgovornost za obaveze društva (izuzimajući komanditore - u komanditnom
društvu). Društva se zasnivaju, po pravilu, na međusobnom poznavanju i
poverenju članova (ponekad su to i porodična društva) i zajedničkom
upravljanju društvom od strane članova.
Društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo su društva kapitala
ili kapitalska (kapitalistčeka) društva: Za njih je karakteristično da predstavljaju
takva pravna lica kod kojih je bitan prikupljeni kapital u njima (po pravilu
značajnije vrednosti), a ne lična svojstva članova. Zbog toga upravljanje može
biti prepušteno drugim licima, a članovi društva ne odgovaraju za obaveze
društva.
1.2. Preduzetnici
Preduzetnik je svako fizičko lice koje na tržištu, u vidu zanimanja, a radi
sticanja dobiti, u svoje ime i samostalno obavlja delatnost proizvodnje, prometa
i pružanja usluga. Preduzetnikom se smatra i fizičko lice koje obavlja delatnost
slobodne profesije uređenu posebnim propisima, ako je tim propisima tako
određeno. Individualni poljoprivrednik se ne smatra preduzetnikom.
Postoje dve kategorije preduzetnika. Prvu čine preduzetnici čiji status uređuje
Zakon o preduzećima, a drugu kategoriju predstavljaju tzv. privatni preduzetnici
čiji je pravni položaj uređen Zakonom o privatnim preduzetnicima Republike
Srbije.
Pre otpočinjanja delatnosti fizičko lice kao preduzetnik podnosi prijavu u
pismenom obliku koja sadrži odredbe o: 1) imenu, adresi, matičnom broju i
firmi preduzetnika; 2) delatnosti preduzetaika; 3) zaštiti životne sredine; 4)
drugim pitanjima propisanim zakonom. Preduzetnik se upisuje u registar.
Firma preduzetnika sadrži njegovo lično ime.
Preduzetnik odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom.
Za obavljanje privredne (trgovačke) delatnosti privatni preduzetnik osniva
radnju. Više lica (najviše do 10 osnivača) mogu osnovati ortačku radnju. Za
obaveze radnje odgovara vlasnik radnje celokupnom svojom imovinom. Radnje
kao privredni subjekti se od preduzeća i preduzetnika razlikuju i po nekim
drugim osobinama. Tako se radnje registruju kod organa uprave a ne suda, lakše
prestaju sa radom (prosta odjava radnje ako nema svojstvo pravnog lica) za njih
se vodi uprošćeno knjigovodstvo i dr.
1.3. Zadruge
Pojam, vrste i osnovne karakteristike - Pored preduzetnika i preduzeća kao
privredni subjekti se javljaju i zadruge koje se obrazuju i posluju po specifičnim
tzv. zadružnim principima. U našem pravu zadruga je definisana kao oblik
organizovanja fizičkih lica (zadrugara) u kojoj oni, poslovanjem na zadružnim
principima dobrovoljnosti i solidarnosti, demokratičnosti, ekonomskog učešća,
jednakog prava upravljanja, samostalnosti, zadružnog obrazovanja i
međuzadružne saradnje, ostvaruju svoje ekonomske, socijalne i kultume
interese.
Zadruge mogu biti zemljoradničke - opšte i specijalizovane (žitarske, voćarske,
vinogradarske, reparske, stočarske, pčelarske, domaće radinosti i sl.),stambene,
potrošačke, zanatske, zdravstvene, omladinske, studentske i učeničke, štedno-
kreditne, a mogu biti organizovane i za druge vrste usluga.
Zadruge mogu biti sa udelima ili bez udela zavisno od ugovora o osnivanju i
zadružnih pravila.
Obavljanje delatnosti preduzetnika može prestati u više slučajeva i to: 1)
pismenom odjavom; 2) ako prestanu da postoje prirodni i drugi uslovi za
obavljanje delatnosti; 3) istekom vremena za koje je obav-ljanje delatnosti
registrovano; 4) gubitkom poslovne sposobnosti; 5) smrću; 6) ako ne obavlja
delatnost duže od dve godine neprekidno; 7) zabranom obavljanja delatnosti; 8)
poništenjem rešenja o upisu u reg-istar; 9) u drugim slučajevima propisanim
zakonom.
Preduzetnik gubi to svojstvo brisanjem iz registra.
Na preduzetnika se, inače, primenjuju opšta pravila Zakona o preduzećima
(zajedničke odredbe), ako zakonom nije drukčije propisano.
Zadruga je po svome karakteru korporativno udruženje i svim pravima ima
svojstvo pravnog lica. Ona to svojstvo stiče u trenutku upisa u sudski registar.
Zadruga se ne može organizovati kao pre-duzeće ili drugi oblik organizovanja,
niti se može pripojiti ili spojiti s preduzećem ili drugim pravnim licem koje nije
zadruga.
U pravnom prometu zadruga istupa u svoje ime i za svoj račun, u svoje ime i za
račun zadrugara ili u ime i za račun zadrugara.
Zadruga posluje pod svojom firmom u koju se obavezno unosi ozna-ka
"zadruga". Na firmu, delatnost i sedište zadruge shodno se pri-menjuju pravila
koja važe za preduzeća, odnosno privredna društva.
Osnivanje zadruge i status zadrugara - Zadrugu može osnovati najmanje deset
fizičkih lica, osim stambenu zadrugu, koju može osnovati najmanje 30 fizičkih
lica. Osnivački akt je ugovor o osnivanju. Na osnivačkoj skupštini se donose i
pravila zadruge, kojima se uređuju unutrašnji odnosi u zadruzi.
Fizička lica - osnivači zadruge stiču status zadrugara osnivanjem zadruge, a
druga lica to svojstvo stiču na osnovu zahteva i pristupne izjave kojom
prihvataju ugovor o osnivanju i pravila zadruge. Odluku o prihvatanju novog
člana donosi nadležni organ u zadruzi. Sticanjem statusa zadrugara, zadrugar
odgovara i za obaveze zadruge nastale pre sticanja tog statusa.
Status zadrugara prestaje istupanjem iz zadruge, isključenjem iz zadruge, smrću
zadrugara ili prestankom zadruge. Prestankom statusa zadrugara prestaju i
njegova prava i obaveze, osim imovinskih prava i obaveza utvrđenih ugovorom
o osnivanju, zadružnim pravilima i zakonom.
U zadruzi se vodi knjiga zadrugara.
Poslove zadruge obavljaju sami zadrugari- ili lica koja su u zadruzi zaposiena.
Za obavljanje stručnih i drugih poslova u zadruzi, zadru-ga može zapošljavati
lica izvan reda zadrugara ili te poslove poveriti drugim pravnim i fizičkim
licima.
Zadrugom upravljaju zadrugari, po principu jedan zadrugar jedan glas, Organi
zadruge su: skupština, upravni odbor, nadzorni odbor i direktor zadruge.
Imovinski odnosi - Imovinu zadruge čine pravo svojine na pokretnim i
nepokretnim stvarima, novčanim sredstvima i hartijama od vrednos-ti (zadružna
svojina) i draga imovinska prava. Zadružna svojina se obrazuje iz udela
zadrugara koji su preneseni u svojinu zadruge ili članarine zadrugara, sredstava
ostvarenih radom i poslovanjem zadruge i sredstava koja je zadruga stekla na
drugi način. U obavlja-nju delatnosti, zadruga koristi zadružnu svojinu, a na
osnovu drugih imovinskih prava može koristiti i sredstva u svojini zadrugara,
kao i sredstva drugih domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica.
Svaki zadrugar ima jednak udeo u zadruzi. Udeli su sredstva koja zadrugari
obezbeđuju za osnivanje i poslovanje zadruge. Po pravilu
zadrugar upisuje udeo u novčanim sredstvima, ali može, u eelini ili delimično,
da upiše udeo i u nenovčanim sredstvima, koja se izražavaju u novčanom
iznosu, ako je tako određeno osnivački aktom, odnosno zadružnim pravilima.
Vrednost nenovčanog udela sporazumno pro-cenjuju osnivači, a posle osnivanja
zadruge - organ određen zadružnim pravilima. Udeli se ne mogu vraćati,
zalagati niti biti predmet izvršenja za obaveze zadrugara za vreme trajanja
statusa zadrugara. Tek po prestanku statusa zadrugara, valorizovani udeli
vraćaju se zadrugari-ma, odnosno njihovim naslednicima, u obliku, na način i u
roku određenim zadružnim pravilima. U svakom slučaju udeli se ne mogu
vraćati pre prestanka odgovornosti zadrugara za obaveze zadruge.
Pored zadruga sa udelima zadrugara mogu se obrazovati i zadruge bez udela. U
tom slučaju zadruga može sredstava za poslovanje obezbeđivati članarinom
zadrugara. Međutim, za razliku od udela, članarina se po prestanku statusa
zadrugara ne vraća.
Deo dobiti, odnosno višak prihoda nad rashodima, zadruga ras-poređuje u
obavezni rezervni fond, u procentu utvrđenom zadružnim pravilima. Zadružnim
pravilima se mogu predvideti izdvajanja i u druge fondove kao i izdvajanja
sredstava za druge namene.
Onaj deo dobiti, odnosno višak prihoda nad rashodima, koji zadruga ne unese u
fondove ili ne upotrebi za druge namene raspodeljuje se zadrugarima u skladu sa
zadružnim pravilima.
Za svoje obaveze u pravnom prometu zadruga odgovara celokupnom svojom
imovinom. Ako se neke obaveze nisu mogle izmiriti iz imovine zadruge, za njih
odgovaraju zadrugari solidarno, najmanje iznosom svog udela, ako ugovorom o
osnivanju, odnosno zadružnim pravilima nije predviđeno da odgovaraju većim
iznosom. Zadružnim pravilima se mora utvrditi rok, koji ne može biti kraći od
godinu dana, u kome zadrugar kome je taj status prestao odgovara za obaveze
zadruge nastale za vreme dok je bio zadrugar.
Shodna primena pravila za preduzeća - Na delatnost, sedište, firmu, matični
broj, odgovornost organa za nezakonite odluke, odgovornost članova organa za
štetu pričinjenu zadruzi, ograničenje izbora za člana upravnog odbora,
zastupanje, prokuru, obaveštavanje, poslovnu tajnu, klauzulu konkurencije i
zastarelost potraživanja, shodno se pri-menjuju odredbe zakona kojim se uređuje
pravni položaj preduzeća, ako Zakonom o zadrugama nije drugačije određeno.
Prestanak zadruge - Zadruga prestaje u postupku likvidacije i stečaja ili
statusnom promenom (spajanje, pripajanje, podela). Međutim, ako zadruga treba
da prestane na osnovu odluke skupštine zadrugara, skupština zadruge ne može
odlučiti o prestanku zadruge ako se određeni broj zadrugara, koji ne može biti
manji od broja potrebnog za osnivanje te vrste zadruge, pre donošenja odluke o
prestanku zadruge, pismeno izjasni da zadruga ne prestaje. U tom slučaju glasa
se poimenično, a za zadrugare koji su glasali za prestanak zadruge -smatra se da
su istupili iz zadruge.
U slučaju prestanka zadruge statusnom promenom (spajanje, pripajanje ili
podela) imovina zadruge prenosi se na njene pravne sledbenike, a u drugim
slučajevima prestanka zadruge, posle namirenja poverilaca i povraćaja udela
zadrugarima, preostala zadružna imovina prenosi se republičkom zadružnom
savezu čija je zadruga bila članica, za osnivanje nove zadruge, odnosno
zadružnom savezu osnovanom na teritoriji na kojoj je bilo sedište te zadruge i
koristi se za osnivanje nove zadruge, odnosno za razvoj zadrugarstva na teritoriji
na kojoj je bilo sedište te zadruge.
U slučaju prestanka zadruge sredstva zadrugara koja se vode na posebnom
računu ne mogu biti predmet namirenja poverioca zadruge.
Zadružna revizija - U zadrugama postoji i zadružna revizija koja se sprovodi
radi ispitivanja primene zadružnih principa u zadruzi, poslovanja zadruge sa
zadrugarima i trećim licima, imovinsko-pravnih odnosa zadruge i zaposlenih,
kao i primene opštih i zadružnih pravila u pogledu osnivanja, organizovanja i
celokupnog poslovanja zadruge.
Zadružna revizija obavezna je za sve zadruge i može biti redovna (svake druge
godine) i vanredna (po odluci organa zadruge, zadružnog saveza, određenog
broja zadrugara utvrđenog zadružnim pravilima nadležnih državnih organa i
poverilaca zadruge). Zadružnu reviziju obavljaju zadružni savezi koji
ispunjavaju propisane uslove.
1.4. Ostali privredni subjekti
Konačno, pri nabrajanju privrednih subjekata treba pomenuti i banke, berze i
osiguravajuće organizacije za koje, uz korišćenje nekih organizacionih formi
predviđenih za preduzeća odnosno privredna društva, važe i neke specifičnosti.
Tako se banke i druge finansijske organizacije (Poštanska štedionica, štedionica,
štedno-kreditna organizacija) kao i berze mogu organizovati samo u obliku
akcionarskog društva, dok se osiguravajuće organizacije mogu javiti u obliku
akcionarskog društva za osiguranje, javnog društva za osiguranje, društva za
uzajamno osiguranje, sopstvenog društva za osiguranje, mešovitog društva za
osiguranje i društva sa ograničenom odgovornošću. Specifičnosti statusa ovih
privrednih subjekata se, inače, izučavaju u bankarskom pravu, berzanskom
pravu i pravu osiguranja.
2. Privredni subjekti u uporednom pravu
U uporednom pravu postoje dve osnovne vrste privrednih subjekata. Prvu čine
fizička, a drugu pravna lica (trgovačka ili privredna društva i drugi oblici
privrednih subjekata). Za obe kategorije privrednih subjekata bitno je da
obavljaju privrednu (trgovačku) delatnost stalno, profesionalno, u vidu
zanimanja, radi sticanja dobiti. Na taj način se ove kategorije fizičkih i pravnih
lica odvajaju od ostalih fizičkih i pravnih lica, tretiraju se kao subjekti
trgovačkog prava, na njih se primenjuju norme te grane prava (a ne norme
građanskog prava, kao na ostala fizička i pravna lica), podvrgavaju se
jurisdikciji posebnih trgovačkih sudova, a pokazuju i brojne druge specifičnosti
svog pravnog statusa.
U uporednom pravu, kako istorijski tako i aktuelno, individualni trgovac
(trgovac kao fizičko lice) se smatra osnovnim subjektom trgovačkog prava, iako
po privrednoj snazi i značaju trgovačka društva danas daleko premašuju značaj
individualnih trgovaca. Da bi se neko fizičko lice smatralo trgovcem neophodno
je da ispuni zakonske uslove za taj status. Mada se u različitim zemljama
propisuju različiti uslovi, sva rešenja se, grosso modo, mogu svesti na dva
osnovna sistema za određivanje pojma trgovca.
Po objektivnom sistemu, koji je inaugurisan Francuskim trgovačkim zakonikom
iz 1807. godine pojam trgovca se izvodi objektivno, iz trgovačkog posla, a ne
vezuje se za lična svojstva trgovca. U ovom sistemu su primarno utvrđeni
određeni poslovi kao trgovački po svojoj prirodi (tzv. apsolutni ili osnovni
trgovački poslovi) bez obzira na to ko ih obavlja. Ako, međutim, neko lice te
poslove obavlja profesionalno, u vidu zanimanja (preduzeća) ono, samim tim,
stiče status (svojstvo) trgovca.
U subjektivnom sistemu, koji je promovisan Trgovačkim zakonikom Nemačke
iz 1897. godine polazi se od subjekta trgovačkog prava (a ne od trgovačkog
posla), pa se zakonom propisuju uslovi koje neko fizičko lice mora da ispuni da
bi se smatralo trgovcem. Pri tome se razlikuju trgovci po zanimanju (lica koja u
vidu zanimanja obavljaju neki osnovni ili apsolutni trgovački posao i na osnovu
toga stiču dobit) i trgovci po upisu (lica koja ne obavljaju neki osnovni
trgovački posao u vidu zanimanja, već se bave drugim delatnostima ali, ipak,
upisom u sudski registar mogu steći status trgovca).
Za razliku od individualnih trgovaca trgovačka društva se uvek, već po svome
nastanku i organizacionoj formi, smatraju subjektima trgovačkog (privrednog)
prava. Trgovačka društva kapitala (akcionarska društva i društva sa
ograničenom odgovornošću) su po svome karakteru korporacije, te u svim
pravima imaju svojstvo samostalnog pravnog lica. Društva lica (ortačko društvo,
komanditno društvo) međutim, u nekim pravima imaju, a u drugim nemaju
svojstvo pravnih lica, ali se u svim pravima priznaje posebnost njihove imovine,
odnosno imovinske mase.
Glava druga: PRIVREDNO DRUŠTVO
1. Pojam privrednog društva
Pojam privrednog društva nije u našem pravu utvrđen, ali se iz opštih
karakteristika svih tipova privrednih društava, svojstava svih vrsta preduzeća,
kao i iz opšteg tipa društva privatnog (građanskog) prava on nesumnjivo može
izvesti.
Privredno društvo se tako može definisati kao privatnopravna zajednica lica sa
sopstvenim pravnim subjektivitetom, osnovana ugovorom ili drugim pravnim
poslom, za obavljanje određenih delatnosti u cilju sticanja dobiti.
Definicija sadrži sledeće bitne elemente pojma privrednog društva:
1. Privatnopravni karakter
2. Zajednica lica
3. Pravni subjektivitet
4. Ugovorni način nastanka
5. Određenost delatnosti
6. Dobit kao cilj.

1. Privatnopravni karakter privrednog društva znači da je ono subjekt privatnog,

a ne javnog prava. Zajednice lica javnog prava (kao što su napr. država, opština
i dr.) ne mogu se smatrati društvima uopšte, pa ni privrednim društvima, jer nisu
na privatnopravni način organizovana. Privatnopravni karakter društvo ima i
kada se država javlja kao osnivač ili suvlasnik.
2. Privredno društvo je zajednica dva ili više lica. Jedini izuzetak od opšteg
pravila su jednopersonalna društva kod kojih se samo jedno