Grupa individualnih preduzetnika je odlucila da se udruzi i osnuje akcionarsko

preduzece "AD",jer su im tako sanse za osvajanje trzista i sticanje profita mnogo

vece.Pretpostavimo da se banka A bavi osnivanjem akcionarskih preduzeca i da je
preuzela na sebe da emituje prvu seriju akcija cijom prodajom bi se prikupio pocetni
kapital preduzeca "AD" u iznosu od 7.000.000 dinara.Ukoliko je ocekivana dividendna
stopa 14%,kamatna stopa 4% i banka emituje 7.000 akcija osnivacka dobit ce iznositi?

Ka = 7.000.000 d' = 14% k' = 4% Q = 7.000

d = Ka * d'/100 = 980.000
CA = d*100 / k' = 980.000*100/4 = 24.500.000 (ukupna vrednost preduzeca)....
osnivacka dobit = vrednost preduzeca - akcijski kapital = 24.500.000 - 7.000.000 =
17.500.000

U dato akcionarsko preduzece ulozen je kapital od 2 miliona. Emitovano je 100 akcija

sa nominalnom vrednoscu akcije  od 20.000. Profit koji je ostvarilo ovo a.d. iznosi
150.000. Za akumulaciju je na kraju poslovne godine izdvojeno 50.000. Izracunati: a)
iznos dividende po jednoj akciji ---- b) dividendnu stopu ---- c) cenu akcije ako je
kamatna stopa 3%...

 K = 2.000.000 Q = 100 NV = 20.000 pf = 150.000 akumulacija = 50.000 k' = 3%

d = pf - akumulacija = 100.000 po akciji 100.000/100 = 1.000
CA = d*100 / k' --> CA = 33.333,33
CA = NV*d' / k' ----> d' = 5%

alfa banka je za obavljanje poslova platnog prometa ulozila kapital od 150.000dinara.

Ukoliko cisti troskovi novcanog prometa za jednu uslugu iznose 80din i banka obavi
125 usluga u oblasti platnog prometa, koliko bi trebalo da iznosi bankarska tarifa za
pojedinacnu uslugu da bi banka ostvarila ukupnu profitnu stopu od 10%?

k=150 000
ctnp=80
q=125
pf'=10%
bt=?
pf=pf'*k=15 000
bt=ctnp*q + pf / q= 25 000/125=200

Za radni dan od 8 časova, proizvede se ukupna vrednost od 50.000, od čega je preneta

vrednost 30.000. Ukoliko je stopa viška vrednosti 100%, ukupan iznos zajmovnog
kapitala 10.000, iznos kamatne stope 10%, a ukupan iznos dividendi 4.000, izračunati
preduzetničku dobit.

prvo se nadje NV,a to je 50.000-30000=20000.pola od toga 10000 je pf zato sto je stopa viska
vrednosti 100%.pa se nadje kamata ona je 1000. onda se od profita oduzme dividenda i
kamata ( 10000-1000-4000=5000).
Banka je za obavljanje posla ulozila kapital od 150.000 ako su cisti troskovi prometa
za jednu uslugu iznose 80 dinara i banka obavi 125 usluga u oblasti platnog prometa.
Koliko bi trebalo da iznosi bankarska tarifa za pojedincnu usluga da bi banka ostvarila
ukupnu profitnu stopu od 10%?

K = 150.000 CTNP = 80 Q= 125 pf' = 10%

K * pf' / 100 = 15.000 = pf
BT = pf + ctnp = 80*125 + 15.000 = 25.000 to je masa bt iliti prihod banke
da bi izracunala cistu bt po jedinici proizvoda samo je podelis sa 125 i dobijes 200 sto je i odg
na postavljeno pitanje...

Ulozeni bankarski kapital iznosi 400.000 u ovoj banci stanovnistvo stedi 200.000.
Banka je na osnovu ovih depozita izdala kredite preduzecima u celokupnom iznosu
primljenih depozita po aktivnoj kamatnoj stopi od 20%. Koliko bi trebalo da iznosi
pasivna kamatna stopa da bi banka ostvarila profitnu stopu od 7%? 

K = 400.000 ak'= 20% stednja = krediti = 200.000 pf' = 7%

pf = k * pf' = 400.000 * 7 /100 =28.000
ak = kredit * ak' = 200.000 * 20 / 10 = 40.000
pf = ak - pk 28.000 = 40.000 - pk pk = 12.000
pk = stednja * pk' 12.000 = 200.000 * pk'/100 pk' = 6%...

Ukoliko novostvorena vrednost iznosi 50.000, a vrednost radne snage 30.000, tada
stopa viška vrednosti iznosi?

a. 100%;

b. 66,67%;

v. 166,67%;

g. 150%

m' = m *100/v 
NV = 50.000 (v+m) v=30.000 ---> m = 20.000
m' = 20.000*100/30.000 = 66.67%

Cena 1kg hleba iznosi 30 dinara, a Marko prima najamninu u iznosu od 20.000 dinara.
Ukoliko se Markova plata poveća za 20%, njegova realna najamnina će iznositi

a. 24.000 dinara;

b. 800 dinara;

v. 24.000 kilograma hleba;

g. 800 kilograma hleba.

odg je sledeci izracunate koliko mu sada iznosi plata sa tim povecanjem 20.000 * 20/100 +
20.000 = 24.000 i dobijete iznos nominalne najamnine.... kada nominalnu najamninu podelite
sa cenom proizvoda (potrosacke korpe) dobijete njegovu realnu najamninu... 24.000 / 30 =
800 kg hleba sto je i odgovor...

Pretpostavimo da se na regulatornoj parceli ostvaruju prinosi od 1.000 t psenice uz

angazovani kapital 5.000 (2.500 c + 2.500 v) na parceli koja je plodnija od regulatorne
ostvaruje se sa istom sumom kapitala prinos od 1.200 t psenice. Ukoliko je prosecna
profitna stopa 10% stopa viska vrednosti 100% koliko iznosi diferencijalna renta na
ovoj parceli?

za ovaj tip zadatka ne treba tablica... po formuli... 

TC = CK + ppf + ar
Ck = 5000*10/100 = 500
ar = m - ppf = 2.000
TC = 5000 + 500 + 2000 = 7500 sto treba da se podeli sa kolicinom kako bi se dobila tc po
jedinici proizvoda sto iznosi 7,5.

za 10h radna snaga proizvede novostvorenu vrednost (v+m) od 10.000 .. stopa viska
vrednosti je 100% koliko je najamnina od vremena.. ? 

oni u to vreme proizvedu 5.000 v + 5.000 m posto je stopa viska vrednosti 100% kapiras da
je m = v... u 10h oni proizvedu 5.000v... sto je u stvari njihova najamnina... najamnina po
vremenu objasnjava koliko u jednoj vremenskoj jedinici kosta radna snaga... tako da 5.000v /
10h = 500....

Ako je nedeljna vrednost radne snage izrazena u novcu 60.000 i ako se tokom
nedeljne proiyvodnje potrosi 150.000 c. Kolika ce ukupna vrednost biti proizvedena
ako je stopa viska vrednosti 60%? Koliko iznosi preneta, a koliko novostvorena
vrednost? Koliko bi iznosila profitna stopa ako se roba koju proizvodi ovo preduzece
prodaje po vrednosti a ono proizvodi prema drustveno potrebnom radnom vremenu?
Koliko bi iznosi ekstra visak vrednosti ako ovo preduzece proda nedeljnu proizvodnju
za isti iznos kao u prvom slucaju, ali trosi 10.000 manje na radnu snagu? Koliko bi
iznosila profitna stopa i stopa viska vrednosti?- 

v = 60.000 c = 150.000 m' = 60% PV = 150.000 NV = 96.000 

m' = m*100/v m = 36.000
V = 150.000 c + 60.000v + 36.000 m = 246.000
pf' = m *100/ c+ v pf' = 17,14%
60.000 v - 10.000 = 50.000 v1

ekstra m = 10.000 m1 = 46.000

pf' = 46.000 * 100/200.000 = 23%
m' = 46.000 * 100/ 50.000 m' = 92%

Ako profitna stopa u privredi x u ravnotezi iznosi 20% i ako preduzece za proizvodnju
100 komada robe trosi 20.000c i 10.000 v koliko iznosi cena proizvoda? Koliko iznosi
ukupan profit preduzeca ako je stopa eksplatacije u tom preduzecu bila 50%, a koliko
iznosi njegov ekstra profit?
podrazumeva se da i preduzece posluje po toj profitnoj stopi od 20%... c = 20.000 v = 10.000
CK = (c+v)/100 = 300
ppf = ppf' * (c+v) /100 = 6.000 a po jedinici(ppf/Q) je 60
PC = CK + ppf = 300 + 60 = 360
m' = 50% (stopa eksplatacija - Marks-)
m' = m*100 / v ---> m=5.000
epf = ppf - m = 6.000 - 5.000 = 1.000

ppf' = m*100 / (c+v) -----> visak vrednosti koji bi trebao da se nalazi u privredi u svakom
preduzecu... medjutim preduzeca imaju samostalnu proizvodnju koja se razliku od preduzeca
do preduzeca....
m = m' * v / 100 .... tako se dovbija visak vrednosti preduzeca.... njihova razlika ti daje ekstra
visak vrednosti koji moze biti i pozitivan i negativan... (ukupan profit)

Struktura proizvedene vrednosti u jednoj grani je data na sledeci nacin V = 12.000c +

4.000 v = 20.000. Ako se u ovoj grani uz nepromenjenu vrednost proizvodnje poveca
broj radnika sa 10 na 12 pri nepromenjenoj duzini radnog dana, nepromenjenoj
najamnini i vrednosti postojanog kapitala izracunati koliko bi u tom slucaju iznosio
visak vrednosti, njegova stopa i struktura angazovanog kapitala ukoliko se
novostvorena vrednost nije promenila?- mala varijacija... novostvorena vrednost se
povecala za 400 i broj radnika se povecao sa 10 na 12... pa druga varijacija... druzina
radnog dana se smanjila sa 10 na 8h, sve ostalo je nepromenjeno... :DD i uvek se trazi
visak vrednosti, njegova stopa i struktura angazovanog kapitala...

Ako se br radnika povećao sa 10 na 12 to je onda ovako (4000/10)*12=4800. NV je ista

(v+m=8000). Od nje oduzmeš novo v (4800) i dobiješ da je m=3200.
m'=(3200/4800)*100=66,67% angažovani se dobija kada se saberu konstantni i opticajni tj
12000+4800. Vrednost radne snage je 4000v. Po radniku je 4000/10=400, ali , pošto se br
radnika povećao na 12, onda je novo v 400*12=4800. A NV je ostala ista tj 8000
(4000v+4000m).Pošto se v promenilo, m je sada 8000-4800=3200m. Onda koristiš formulu
za m'=m*100/v=3200*100/4800=66,66%, a ukupni angažovani kapital je c+v tj
12000c+4800v=16800

IV test 2009, II grupa, 8. zadatak

BDP = 250.000 SK = 50.000 OK = 150.000 m’ = 100% sto znaci da je m = v

odmah izracunate vrednosti svakog odeljka jer imate dovoljno podataka… c1 + c2 = (SK +
OK) = 200.000

Posto je odnos I i II odeljk 200.000:50.000 tj. 4:1 takav je odnos I c1:c2=4:1 … iz toga
gledamo 200.000/5 = 40.000 pa puta 4 = 160.000 c1, a c2 je 40.000 …

50.000 je ustvari NV (BDP – SK – OK) pogledajte neki od prethodnih zadataka iz ove oblasti…
:DD 50.000 = m+v posto je m=v dobijamo v=25.000=m njihov odnos je takodje 4:1… tj odnos
svih komponenti je isti… :DD kada 25.000/5 = 5.000 i pomnozimo sa 4 = 20.000 v1=m1, a
v2= 5.000= m2…

I   160.000c + 20.000 v + 20.000 m = 200.000 (SK + OK)

II    40.000c +   5.000 v +    5.000 m = 50.000 (BDP – (SK + OK))

IV test 2009, I grupa, 9. zadatak

I 15.000 c + 5.000v + 5.000m = 25.000

II  7.000 c + 3.500v + 3.500m = 14.000

I     15.000 + 5.000 + 5.000 = 25.000   m se raspodeljuje na fond licne potrosnje i fond
akumulacije

Ia     1.800 +    600 +     600 = 3.000      ukoliko znamo da je fond licne potrosnje 2.600 znamo
da nam je fond akumulacije 5.000 – 2.600 = 2.400 koji se raspodeljuje na c i v u istom odnosu
kao i u prvom delu tj kao 15.000:5.000 = 3:1 …. 2.400 / 4 = 600 pa puta 3 = 1.800 koliko
iznosi c a ostatak je v tj 2.400 – 1.800 = 600… m zavisi od m’ koje se primenjuje na v2… :DD

a c iz drugog odeljka racunate po formuli…. Flp + Iv (v iz prvog odeljka) + Iav(v iz odeljka

Ia)= IIc(c iz drugog odeljka) - IIac (c iz drugog odeljka) tj. 2.600 + 5.000  + 600 = 7.000 – IIac
IIac = 1.200 … :D

BDP iznosi 250000, od cega je 50000 utroseni stalni kapital a 150000 opticajni kapital
ulozen u predmete rada. Konstruisati semu proste reprodukcije ako je m'=100%.

I odeljak: 200.000=160.000c + 40.000(v+m)

II odeljak: 50.000=40.000c + 10.000(v+m)

ovih 200.000 ti je SK+OK. 

ovo ostalo racunas c:(v+m)=200.000:50.000, to je 4:1. u prvom odeljku 200.000 delis na 5

delova, 4 ide za c, 160.000, a v+m 1 deo, znaci 40.000. tako isto i u drugom odeljku, 50.000 na
5 delova, 40.000 za c i 10.000 za v+m.

onda treba da odvojis v i m, za to ti sluzi formula m`=m/v * 100. imas m`=100, znaci odnos
izmedju v i m je 1:1, i onda samo podelis 40.000 i 10.000 na jednake delove. 

I160.000c

imaces na kraju 

I 160.000c + 20.000v + 20.000m = 200.000

II 40.000c + 5.000v + 5.000m = 50.000

 Za radni dan od 8h stvara se NV od 480.000 (m'=100%). Ako se radni dan skrati na 7h,
visak vrednosti ce iznositi ____________, stopa viska vrednosti ce iznositi_____________?

 
Kada je 8 h radno vreme proizvodi se za 4h 240.000v i 240.000m,kada se skrati radno vreme
na 7h onda mora za 4h da se proizvede isto 240.000v,a samo 3h ostaju za stvaranje v,tj.moze
da se stvori samo 180.000m,iz toga sledi da je m'=75%

Pod pretpostavkom da je 5 automobila (300h) = 60 kompijutera (300h), ukoliko se

produktivnost rada u proizvodnji robe u ekvivalentnom obliku smanji za 20%, a robe
u relativnom obliku poveca za 20%

a) prometna vrednost ce iznositi?

b) vrednost 1 kom robe u relativnom obliku ce iznosití?

Ako je 5a =300h,onda je 1a=60h,ali ako se vrednost robe u relativnom obliku poveca za

20%,onda 1,2a=60h ,tako da iz proporcije 1,2:60=1a:x i dobijes da 1a=50h . Ako je tako,onda
5a=250h.

E ,sad, 60k=300h,tj 1k=5h,a vrednost robe u ekvivalentnom obliku se smanjila za 20%.sto

znaci o,8k=5h. Proporcija: 0,8k:5h=1k:xh,i dobije se x=6.25. Aklo je 1k:6,25h=xk:250h . X=40

Prometna vrednost ce iznosti: 5a=40k,tj 1:8 ,a vrednost 1 komada robe u relativnom obliku
je 50h.

Ulozeni bankarski kapital iznosi 400000.U ovoj banci stanovnistvo stedi

200000..Banka je na osnovu ovih depozita izdala kredite preduzecima u celokupnom
iznosu primljenih depozita po kamatnoj stopi od 20 posto.Koliko bi trebala da iznosi
pasivna kamatna stopa da bi banka ostvarila profitnu stopu od 7 posto?

Racunas masu profita koju banka treba da ostvari to ti je 400.000 * 7%... banka ostvaruje
profit na razlici aktivne i pasivne kamate.. aktivna je ona koju banka zaradjuje emisijom
novca putem kredita i to je 20%, a njena masa je kolicina * aktivna kamatna stopa odnosno
200.000*20% ... posto je pf = ak - pk ... imas gore koliko je pf, ovo poslednje ti je ak, i putem
jednacine izracunas masu pasivne kamate... pasivna kamatna stopa se dobija tako sto se
masa pasivne kamate podeli sa kolicinom depozita i sve to se pomnozi sa 100... mrzelo me da
racunam, ali to ti je postupak.. rezultat bi trebao da bude negde oko 6%, ovako napamet.. 

IV test 2009, I grupa, 8. zadatak

NV = 120.000   5:3   m’=200% m’ = m *100 /v  --> m=2v   NV = v + m      120.000 = v + 2v -->

v=40.000 m=80.000

_______________________________________________________________

I 125.000 c+25.000v+50.000m = 200.000 (c1 +c2)

II  75.000 c+15.000v+30.000          m= NV=120.000

200.000         40.000   80.000

_______________________________________________________________ 

40.000 / (5+3) = 5.000     v1 =5.000 * 5 = 25.000    v2 = 5.000 * 3 = 15.000 (zbog odnosa 5:3)

120.000*5 / 3 = 200.000 = I odeljak         200.000 = c+v+m = c + 25.000 + 50.000 --> c=

125.000

Kako se racuna aktivna kamatna stopa po kojoj banka pozajmljuje deponovana

sredstva da bi ostvarila profitnu stopu od 10% ukoliko je STOPA OBAVEZNE REZERVE
20%? 

ulozeni bankarski kapital je 100 000 dolara, a u njoj stanovnisto stedi 200 000 na koje
dobija 3% kamate. banka na osnovu ovih depozita izdaje kredite.

K1=K*pff'

K1=iznos akt.kamata-iznos pas.kamata

K1=10000

Depoziti=200000

pasivna kamata=3%

iznos pas.kamate=200000*3%=6000

iznos akt.kamate=10000+6000=1600

aktivna kamata se racuna na kredite, a posto su obavezne rezerve 20%, onda ce krediti biti
200000-(200000*20%) i onda ti je aktivna kamatna stopa=iznos aktivne kamatne
stope/160000 i onda je to 10%

Centralna banka kupila je obveznice u vrednosti od 20 miliona evra, strucnjaci

centralne banke izracunali su da ce prodavci obveznica zadrzati polovinu novca kao
gotovinu,a da ce se kao posledica kupovine obveznica promeniti kolicina novca u
opticaju za 100 miliona evra. to znaci da uz ostale nepromenjene uslove..

a) novcani multiplikator iznosi?

b) udeo obaveznih rezevi u bankama iznosi?

100 miliona = 10 + 10*1/R i onda ti je 1/R= 90/10 i novčani multiplikator iznosi 9!

Pod B je 1/9 pa puta 100 i rešenje je 11,11% :)) 

Pretpostavimo da je ukupni bdp u zemlji 2007 godine iznosio 29 ooo. Dok je vrednost
prozivedenih sredstava za proizvodnju bila 21 000.organski saastav kapitala u prvom
je 5:1, u drugom odeljku2:1.Stopa viska vrednosti je 100%. predpostavimo da je na
kraju 2007 godine 40% viska vrednosti u prvom odeljku izdvojeno u fond
akumulacije.Koliko bi u tom slucaju, uskladu sa teorijom radne vrednosti, moglo da se
izdvoji za nabavku novih sredstava za proizvodnju u onim delatnostima za proizvode
sredstava za licnu potrosnju?

Prvo resis prostu reprodukciju. Organski sastav kapitala je c:v, a posto je m' 100% onda je
m=v. Dakle, PRVI ODELJAK 15000c + 3000v + 3000m= 21000 DRUGI ODELJAK 4000c +
2000v + 2000m= 8000..... Onda resavas prosirenu reprodukciju- 40% koja se izdvajaju su
1200, delis ih na v2 i c2, posto je srazmera u PRVOM odeljku 5:1 onda je c2=1000 a v2=200,
m2=v2=200 PRVI ODELJAK 15000c+1000c2+3000v+200v2+3000m+200m2=22400
tj.16000c+3200v+3200m=22400....drugi odeljak: UKUPNO C u prvom od + ukupno C u
drugom= PRVI ODELJAK, znaci 16000+ C2ukupno=22400 C2ukupno=6400 a c2 u drugom
odeljku je 6400-4000=2400 i to je ono sto se trazi.

Ako se jedan racunar proizvodi za 15h, a 1 gram zlata za 3h kolika ce biti cena ovog
proizvoda prema klasicnoj teoriji,ako merilo cene iznosi 2 grama zlata??

Izjednacis kompjuter sa zlatom, i ispadne ti da jedan kompjuter vredi 5 grama zlata, a posto
je 2 grama zlata 1 din, euro, sta god (jer je to merilo cene), podelis tih 5 grama sa 2, i dobijes
2,5 din, eura, cega god :D

Pretpostavite da u celoj privredi postoji samo 10.000 novčanica od po jednog evra.1.

Ukoliko ljudi drže sav novac u gotovini, koliko iznosi ponuda novca? 2.Ukoliko ljudi
drže sav novac u vidu depozita po viđenju,a banke 100% rezervi, koliko iznosi ponuda
novca? 3. Ukoliko ljudi drže sav novac u vidu depozita po viđenju,a banke 10%
rezervi, ponuda novca iznosi ?

a) gotovina predstavlja ponudu novca 10.000

b) gotovina + depoziti*1/r.. gotovine nema.. depoziti su 10.000, a r=100%, odnosno u

apsolutnom zapisu r=1... 10.000*1/1 = 10.000..

v) 10.000*1\0.1 = 100.000

Ukoliko ste na pocetku 2011.godine stavili 38000$ na stednju i na kraju godine nakon
placenog poreza podigli 38608$, izracunajte uz pomoc podataka sa grafikona (bdp
=>2008=363400, 2009=310000, 2010=304000, 2011=297000; deflator=>2008=115,
2009=95, 2010=100, 2011=85) koliko iznosi 

a)nominalna kamatna stopa ako je stopa poreza na stednju 20%

b)realna kamatna stopa?

Dobijes nominalnu kamatnu stopu preko onog Kn=K1(1+r)n, izracunas 20% od nominalne
kamatne stope, i postotak dodas na nominalnu kamatnu stopu. To je pod A.

Pod B izracunas inflaciju [ja sam to radio na klk tako sto sam jednostavno video razliku
izmedju deflatora u dve godine] i oduzmes tu inflaciju od nominalne kamatne
stope. :)5.Traznja je data funkcijom Qd=400-10*P. Ukoliko je svetska cena proizvoda 25
koliku carinu treba uvesti da se uvoz smanji za 20%? 400-(10*25)=150; 150*20%=30; 150-
30=120; 400-10P=120 I odavde P=28, 28-25=3 

U zemlji R. postoji monopol u proizvodnji secera. Monopolsko preduzece maksimizira

profit pri ceni od 50 i kolicini 100.000. Pritom je marginalni trosak ovog preduzeca
20, a ukupni troskovi 4.400.000. Sa druge strane, kada bi umesto profita ovo
preduzece maksimiziralo drustvenu efikasnost proizvodilo bi 150.000 po ceni od 40,
pri cemu su TC 5.550.000. Trazi se: monopolski profit, marginalni prihod pri tom
profitu, cist gubitak pri tom profitu. Prosecan trosak pri drustveno efikasnom obimu,
marginalni trosak, i profit (sve pri efikasnom obimu) 

Drzava zeli da podstakne konkurenciju i zato je ovo monopolsko preduzece pretvorila

u 10 manjih firmi koje konkurisu proizvodeci istu vrstu secera. na taj nacin drzava je
eliminisala pojavu cistog gubitka.

Ako sva novonastala preduzeca maksimizuju profit vi znate da je sada ravnotezna

cena_________, ravnotezna kolicina____________ 

Medjutim drzava zeli da pojaca konkurenciju i zato odustaje od carine na uvoz secera
koja bi iznosila 10 evra po vreci. strani proizvodjaci prodaju secer po ceni od 30 evra
po vreci. Koristeci se svim poznatim podacima prikazite trziste secera u zemlji R. sa i
bez carine.Na osnovu vaseg crteza pokazite za koliko ce se promeniti (koristite znak +
za povecanje, a - za smanjenje)

prodata kolicina secera bez carine_______________ 

prodata kolicina secera iz domacih secerana bez carine___________

ukupni visak u privredi zemlje R. bez carine___________________

Kako se odustajanje od carine kratkorocno odrazava na domace trziste secerne repe?

Prikazite na crtezu. 

traznja za secernom repom_________________

ponuda secerne repe_____________________

cena secerne repe________________________

Profit monopola je 30*100000 MC=MR=20 Cist gubitak 30*50000/2 Atc=5500000/150000

MCef je 70 TR=70*150000 pa je pf=5000000 Onda je u ovom drugom delu ravnotezna cena
40 a kolicina 150000 e sad prodata kolicina + sa i bez carine se povecava a ukupan visak - A
na grafikonu na cenu dodate 10 pa je to 50 i bude izvoznik.

U Srecnoj dolini postoje tri preduzeca.

A B C 

Pocetni nivo zagadjenja 70 80 50

Trosak smanjenja zagadjenja 20 25 10

Vlada zeli da smanji zagadjenje na 120 jedinica,pa svakom preduzecu daje dozvolu od
40 jedinica,kojima mogu da trguju.

a) Ko prodaje dozvole I koliko? Ko kupuje I koliko kupuje? Koliko iznosi ukupan

trosak smanjenja zagadjenja?

b) Za koliko bi se povecali troskovi zagadjenja kada se dozvolama ne bi moglo

trgovati.

Posto preduzeca A, B i C imaju po 40 dozvola, a preduzece B bi placalo najvise da smanji

zagadjenje za jednu jedinicu, logicno je da ce oni da kupuju dozvole. Preduzece C ce prodati
svih 40 dozvola jer im se isplati, i to preduzecu B i to po bilo kojoj ceni od 11 do 24 dolara
(najbolje 11 jer su oni u plusu kao i pred. B). Nakon toga, preduzecu A ce ostati 30 jedinica
zagadjenja (70-40 dozvola) koje ce placati po 20, tj 20*30=600$, preduzece B nece nista
placati jer imaju 80 dozvola, a preduzece C ce placati 50*10=500$ tako da ukupno ispade
1100$.

Preduzece C prodaje dozvole za, recimo, 15 dolara. 15*40=600$,a pred B ih kupuje.

PReduzece B ima 80 dozvola i to je to. Pred C ima 10 za koje placa 10$ i to je 100, ukupno
700$. Preduzece A ima 40 dozvola, ostaje jos 30 za koje placa po 20 i ukupno je 600, ukupno
1300. Moze i po 11 da C prodaje, ali, posto nisu rekli cenu, stavih 15, lakse se racuna...

ABC

Pocetni nivo zagadjenja 80 60 100

Trosak smanjenja zagadjenja 25 15 30

Vlada zeli da smanji zagadjenje na 180 j-ca, pa svakom preduzecu nudi po 60  j-ca
(dozvola) kojim mogu da trguju.

Izracunala sam da se trosak zagadjenja promenio za (1700-900) 800, da li je to tacno? :)))3.

preduzece a, b, c imaju pocetni nivo zagadjenja 60, 70, 110, a trosak smanjenja zagadjenja za
1 jedinicu 50, 30, 60. Pretpostavlja se da drzava zeli da smanji zagadjenje na 180 j-ca pa
svakom preduzecu daje 60 dozvola, kojima mogu medjusobno da trguju. preduzece b prodaje
___ dozvola, preduzece c kupuje ___ dozvola? Koliko iznosi ukupni trosak smanjenja
zagadjenja u ovoj situaciji? Za koliko bi se povecali troskovi smanjenja zagadjenja kad se
dozvolama ne bi moglo trgovati? 
Kad saberes njihova zagadjenja 60+70+110= 240. A ti treba ukupno da imas 180. Odnosno
svako preduzece sme da zagadjuje 60. Preduzece A ne placa nikakvu kaznu jer zagadjuje 60
koliko je i dozvoljeno. Preduzece B zagadjuje 10 preko ali ona ima NAJNIZE troskove
zagadjenja. I preduzece C zagadjuje 50 tona vise od dozvoljenog. I ima NAJVECE troskove.
Preduzece koje ima najnize troskove, prodaje dozvole. Znaci preduzece B prodaje 50 dozvola
(jer toliko treba preduzecu C). I toliko preduzece C kupuje, znaci 50.

Sada kada pomnozis 50*60=3000 + 10*30=300 To je 3300 (trosak zagadjenja)-50*30=1500

50*60 + 10*30= Ukupno zagadjenje.Sada posto je trgovina dozvolama dozvoljena preduzece

B ne placa svojih 50*30. Jer tih 50 dozvola je sada u rukama preduzeca C.

Znaci 3300-1500=1800. I to je ukupni trosak. I troskovi bi se povecali za 1500 kada nebi

trgovali dozvolama. Jer tada bi iznosilo 3300.