1

ОСНОВИ ЕКОНОМИЈЕ ИСПИТ – ПРИМЕР 1

Број индекса: ________________________________________ Број поена (уписује професор)
Укупно Укупно
I део II део III део Вежбе Оцена
Име и презиме: ________________________________________ писмени испит

Група за вежбе:________________________________________

Први део
Тест питања са избором понуђених одговора – 1 поен – одговорити на 10 питања од 11 понуђених
1. Према датом графику, уколико је уведен порез у износу Р3 – Р1, пpозвођачев
вишак се смањио за

а. А
б. А+B+C
в. D+E
г. C+E
д. F

2. Граница производних могућности се може померити у лево уколико

а. дође до увођења напредније технологије;

б. проналаска нових рудних налазишта
в. дође до емиграције радне снаге
г. тачни су одговори и под а) и под б).

3. Цигаре су нормално добро. Шта ће се десити са њиховом равнотежном количином уколико дође до пада дохотка
потрошача, објави се вест да цигаре узрокују тешка обољења код пушача, уведе се нова технологија у дуванској индустрији
и најамнине берача дувана се смање?

а. Количина ће порасти.
б. Количина ће опасти.
в. Количина ће остати непромењена.
г. Ефекат на количину је нејасан.

4. Држава обезбеђује јавна добра зато што

а. приватна тржишта нису у могућности да производе јавна добра;

б. бесплатни корисници отежавају приватним произвођачима да обезбеде друштвено оптималну количину;
в. тржишта увек боље функционишу уколико их надзире држава;
г. приватни произвођачи стичу екстерне користи.

5. На слици је приказана структура трошкова и прихода за монополско

предузеће. На нивоу аутпута при којем се максимизира профит

а. маргинални приход је једнак Р0;

б. просечни приход је једнак Р2;
в. маргинални трошак је једнак Р3;
г. просечни трошкови су једнаки Р0.

6. Ако Централна банка повећа есконтну стопу, резерве банака

а. расту и понуда новца расте;

б. опадају и понуда новца опада;
в. опадају и понуда новца расте;
г. расту а понуда новца се смањује.

7. Ако неко предузеће производи мобилне телефоне, онда његова производна функција показује однос између

а. тржишне цене мобилних телефона и количине произведених мобилних телефона;

б. најамнине и броја радника које је предузеће запослило;
в. укупних трошкова предузећа и количине произведених мобилних телефона;
г. броја радника које је предузеће запослило и количине произведених мобилних телефона.
 2

Пример 2

8. Претпоставимо да пословна банка има депозите у износу од 65.000$ и да стопа обавезне резерве коју је прописала
централна банка износи 20%. У том случају максималан износ кредита који може да одобри ова пословна банка износи

а. 52.000$;
б. 13.000$;
в. 55.250$;
г. 40.000$.

9. Према теорији радне вредности, тржишна цена пољопривредних производа поред цене коштања и апсолутне ренте
обухвата и

а. просечан профит;
б. диференцијалну ренту II;
в. диференцијалну ренту I;
г. ништа од наведеног.

10. Која од наведених релација између датих економских величина представља предмет изучавања микроекономије?

а. утицај увођења царине на увоз аутомобила на инфлацију

б. утицај увођења царине на увоз аутомобила на тржишну тражњу за аутомобилима
в. утицај појаве буџетског дефицита на привредни раст
г. утицај рецесије на незапосленост

11. Разлика између БДП-а и БНП-а је у суштини разлика између

а. добара која се извозе и добара која се увозе;

б. места (локације) производње и власништва над ресурсима;
в. производње потрошних добара и производње капиталних добара;
г. производње финалних добара и производње међуфазних добара.

Други део
Тест питања са избором понуђених одговора – 2 поена – одговорити на 6 питања од 7 понуђених

1. У Милиној праоници трошкови прања веша износе 2 еврa по веш машини. Јуче је у Милиној праоници опрано 20 машина
веша, а Мила је остварила укупан произвођачки вишак у износу од 60 евра. То значи да је Мила морала да сваку опрану
машину веша наплати по цени од

а. 5 евра;
б. 10 евра;
в. 8 евра;
г. 7 евра.

2. Aнка је управо завршила факултет и почела да тражи посао, али га још увек није нашла. Као резултат тога, стопа
незапослености се

а. повећала, али је стопа учешћа у радној снази остала непромењена;

б. повећала, као и стопа учешћа у радној снази;
в. остала непромењена, док се стопа учешћа у радној снази повећала;
г. повећала, док се стопа учешћа у радној снази смањила.

3. Претпоставимо да Италија и Мађарска производе вино и млеко. У свакој привреди има по 10 радника. Уколико један
радник у Мађарској може да призведе дневно 2 литра вина или 4 литара млека, а у Италији 1 литар вина или 5 литара
млека, и уколико се кроз међусобну трговину 1 литар вина размењује за 3 литар млека

а. и Италија и Мађарска ће имати обостране користи од међусобне трговине;

б. само Мађарска ће имати користи од међусобне трговине;
в. само Италија ће имати користи од међусобне трговине;
г. ниједна земља неће имати користи од међусобне трговине.
 3

4. Произвођач у условима монополистичке конкуренције производи аутпут од 500 јединица, има маргиналне трошкове од 50
и маргинални приход од 100, док је цена 150. Укупни трошак му је 100.000 од чега су фиксни трошкови 50.000. У дугом року
овај произвођач би требало да:

а. напусти грану производње ако не успе да избегне економске губитке повећавајући аутпут и смањујући цену;
б. смањи аутпут и повећа цену како би максимизирао профит;
в. задржи аутпут на 500 јединица али подигне цену;
г. задржи аутпут и цену, али повећа ефикасност како би максимизирао профит;
д. повећа аутпут и задржи исту цену како би повећао ефикасност и осигурао профит

5. Сума од 1.000 динара орочена је по каматној стопи од 10% на годину дана, а сума од 900 динара је орочена по каматној
стопи од 5%, али на две године.

а. Будућа вредност друге дате суме је већа од прве.

б. Будућа вредност прве дате суме је већа од друге.
в. Израчунате суме су једнаке.

6. Ако држава уводи максималну цену која је испод равнотежне цене на тржишту

а. повећање потрошачевог вишка биће увек веће од чистог губитка;

б. повећање потрошачевог вишка биће увек мање од смањења произвођачевог вишка;
в. смањење произвођачевог вишка биће увек мање од повећања потрошачевог вишка;
г. смањење произвођачевог вишка биће увек мање од чистог губитка.
д. ниједан од понуђених одговора није тачан

7. Милена је напустила посао учитељице за који је била плаћена 14.000 евра годишње и отворила продавницу женске одеће.
Да би отпочела нови посао подигла је 13.000€ своје уштеђевине, на коју је добијала камату по годишњој каматној стопи од
7%. У току године, за закуп продавнице и остале варијабилне трошкове издвојила је 1.250 евра месечно и остварила је
месечни приход од 4.300 евра. Њен економски профит који је остварила у току године износи

а. 31.520;
б. 24.400;
в. 25.480;
г. 21.690;
д. _________

Трећи део
Задаци – 4 поена – урадити 12 задатака од 13 понуђених

1. У земљи 'X' тржишна тражња за кафом дата је функцијом QD=180–

50*P, док је тржишна понуда кафе дата функцијом QЅ=40*P.

а. Попунити табелу и нацртати график понуде и тражње.

Цена 0 0,5 1 1,5 2 2,5 3

Тражена
количина
Понуђена
количина
б. Уколико држава уведе максималну цену од 1,5 нацртајте и израчунајте

в. Колики је ВИШАК – МАЊАК тражње ______________

г. Колико износи понуђена количина кафе ______________

 4

Пример 2

2. Радомир је напустиo посао у фабрици за који је биo плаћен 15.000 евра годишње и започеo сопствени посао производње
папира. Због тога је подигао из банке 10.000 евра своје уштеђевине на коју је зарађивао камату од 5% годишње. Такође је
морао да позајми од банке додатних 10.000 евра на које плаћа камату од 7% годишње. У току године, на плате радника
потрошио је 3.000 евра месечно и оствариo је месечни приход од 4.000 евра. За годину дана

а. имплицитни трошкови износе ___________________________

б. рачуноводствени профит износи___________________________

3. Брзина оптицаја новца у земљи X је увек стабилна износи 4. У 2008. години (базна година) номинални БДП је износио
300$ милијарди. У 2009. години, номинални БДП се повећао на 330$ милијарди, а реални БДП се није променио у односу на
2008. годину. Реална каматна стопа износи 3%, а пореска стопа на доходак од каматe износи 10%.

а. БДП дефлатор у 2009. години је износио ____________

б. реална каматна стопа после опорезивања износи ____________

4. Производна функција предузећа је дата на основу података из следеће табеле:

Број
0 1 2 3 4 5 6 7 8
радника
Аутпут 0 20 38 53 65 74 80 82 82

Зарада 40 40 40 40 40 40 40 40 40

Цена 5 5 5 5 5 5 5 5 5

а. Колико износи вредност маргиналног производа 4. радника? _________________

б. Уколико овај произвођач жели да максимизира профит, колико ће радника запослити? _________________

5. Структура произведене вредности у једној грани је дата на следећи начин:

7.000с + 3.500v + 3.500m = 14.000

Ако се у овој грани, уз непромењену вредност производње, вредност радне снаге по 1 раднику смањи за 20 (укупно је
запослено 50 радника) при непромењеној дужини радног дана, израчунати колико би у том случају износио вишак
вредности, стопа вишка вредности и укупни ангажовани капитал, ако се новостворена вредност није променила.

Вишак вредности износи ________________________

Стопа вишка вредности износи ________________________

Укупни ангажовани капитал износи ________________________

6. Ако имамо следећу структуру производње вредности у једној привреди

I 200с + 50v + 50m = 300

II 60с + 30v + 30m = 120

и ако фонд личне потрошње капиталисте у првом одељку износи 30% вишка вредности, онда, у складу са теоријом радне
вредности, структура произведене вредности на почетку следеће године мора бити

I _____________ C + _____________ V + _____________ M = _____________

II _____________ C + _____________ V + _____________ M = _____________

 5

6. На графику је дата понуда и тражња за сиром у

земљи 'Y'. Претпоставимо да се земља 'Y' укључила 20
у међународну трговину, при чему нема
компаративних предности у производњи сира. 18

16
а. На графикону приказати ситуацију на тржишту
сира у земљи 'Y' уколико цена на светском тржишту 14
износи 2$. Уцртати дату цену на графику и

Цена ($/кг)
12
означити увоз.
10

б. Уколико држава уведе царину у износу од 4$ по 8

килограму сира, нацртати нову ситуацију на истом
6
графику и означити увоз.
4

2
в. Чист губитак износи __________________
0
0 10 20 30 40 50 60
г. Приход државе од Количина (кг)
царине износи __________________

7. Фабрика производи чизме и патике употребом само једног ресурса, рада. Фабрика тренутно запошљава 800 идентичних
радника од којих сваки појединачно може да произведе или 1 пар чизама или 2 пара патика.

а. Нацртати криву производних могућности овог предузећа под претпоставком да фабрика има растуће маргиналне
опортунитетне трошкове за оба производа (на x оси обележити чизме, а на y оси патике).

б. Уколико фабрика уведе нову технологију сваки радник ће бити у могућности да произведе два пута више пари чизама и
три пута више патика уз константне маргиналне опортунитетне трошкове. Нацртати на истом графикону нову криву
производних могућности.
 6

Пример 2

8. Становништво придаје мању вредности вакцини против дечије парализе него што је њена стварна друштвена корист.
Претпоставимо да је тржиште ове вакцине савршено конкурентно. Без државне интервенције научни институти би
производили 7.000 комада вакцине по цени од 20$. Друштвена вредност ових 7.000 јединица вакцине износи 25$. Друштвено
оптималан обим производње износи 10.000 јединица вакцине при цени од 23$.

а. Приказати на графику наведену ситуацију на тржишту ове

вакцине уколико је ово тржиште савршено конкурентно (под
претпоставком да су криве тражње, индивидуалних и
друштвених маргиналних трошкова линеарне).

б. С обзиром да у наведеној ситуацији тржиште не обезбеђује

друштвени оптимум, држава је одобрила субвенције како би
интернализовала позитивне екстерналије. Приказати нову
ситуацију на графику.

9. Земља X не тргује ни са једном другом земљом. Њен БДП износи 20$ милијарди, државне куповине 5$ милијарди, порези
4$ милијарди. Уколико приватна штедња износи 2$ милијарди

а. инвестиције износе ____________

б. потрошња износи ____________

в. На графикону прикажите како ће одлука државе да смањи државну потрошњу, ради остварења суфицита у буџету,
одразити на тржиште зајмовних средстава.
 7

10. Сточари Јован и Стефан напасају овце на истом пашњаку. Ако се на пашњаку напаса 20 оваца, свака овца током свог
живота даје вуну у вредности од 3.200 евра. Ако се на пашњаку напаса више оваца, тада свака овца може да поједе мање
траве и дебљина и квалитет њене вуне опада. Са 25 оваца на пашњаку, свака даје вуну у вредности од 2.500 евра; са 30
оваца свака даје вуну у вредности од 2.000 евра. Свака овца кошта 500 евра.

а. Претпоставимо да Јован и Стефан могу да купе или по 10 или по 15 оваца, али да ниједан не зна колико ће оваца купити
онај други. Израчунајте и у табели представите резултат сваког исхода.

Јован

купи 10 оваца купи 15 оваца

купи 10 оваца

Стефан

купи 15 оваца

б. Шта представља Нешову равнотежу у овој игри?___________________________________________________________

11. Централна банка одлучује да повећа есконтну стопу.

а. Прикажите шта се дешава на тржишту новца у погледу нивоа цена и вредности новца.

б. Оваква политика Централне банке припада ЕКСПАНЗИВНОЈ – РЕСТРИКТИВНОЈ (непотребно прецртати)

монетарној политици што производи РАСТ – ПАД (непотребно прецртати) номиналне каматне стопе.

в. Ако је релативна цена кифле била 1/5 хлеба,

полазећи од овог потеза Централне банке и
промена које сте приказали
на претходном графикону, релативна цена кифле ће износити _______________________________ хлеба.
 8

Пример 2

12. У земљи Кризији понуда новца је испод оптималне за 540.000$, тако да је Централна банка одлучила да купи од
становништва државне хартије од вредности. Централна банка је очекивала да ће услед ове интервенције понуда новца бити
на свом оптимуму уколико становништво три четвртине новца задржи у готовини, а остатак депонује у банке у којима је
стопа обавезне резерве 20%. На основу датих информација израчунајте износ који је Централна банка платила
становништву за купљене хартије од вредности.

а. Централна банка је платила становништву за купљене хартије од вредности износ од ____________________

Међутим, пошто је становништво одлучило да половину новца задржи у готовини, а остатак депоновало у банке одредити за
колико повећана понуда новца након интервенције Централне банке одступа од оптималне.

б. Понуда новца након интервенције Централне банке одступа од оптималне за износ од _____________________

13. Монополиста максимизира профит на нивоу аутпута од

4.700 јединица. При том нивоу аутпута његов маргинални
приход износи 43 евра, просечни укупни трошкови 56 евра,
а разлика између просечног прихода и просечних укупних
трошкова 13 евра. Крива маргиналног трошка сече криву
тражње при количини од 5.250.

а. Монополиста максимизира профит при цени од ______

б. Друштвено ефикасан обим производње износи ______

в. Чист губитак по друштво износи ______

г. Колико износи максималан профит монополисте? _______

д. Нацртати ситуацију у којој се налази дати произвођач на

основу датих података.