Ivana Anđelković138

Goran Tomka139

Unutar ili izvan

o svom radu
u kreativnim
industrijama140

Uvod

ativnih industrija.

na temu kreativnih industrija

ko uslovi radnika u kreativnim industrijama predstavlja

kreativnim industrijama u Srbiji i niko ne zna kako op Ovo

Ovaj rad proistekao je iz potrebe da se našoj javnosti

kreativnim industrijama
krea- krea-
tivnih industrija, tivne industrije

koji predstavljamo bavi se uslovima u kojima rade danas spadaju u kreativne industrije.
zaposleni u poljima koja potpadaju pod kišobran kre-

138 Autorka je psihološkinja, radi kao saradnica u nastavi

na Fakultetu za sport i turizam u Novom Sadu i vodi program
psihološkog savetovanja i koučinga u dizajn inkubatoru Nova Iskra u
Beogradu.

139 Autor je asistent na Fakultetu za sport i turizam u Novom Sadu i
Uneskovoj katedri za kulturnu politiku i menadžment u Beogradu.
140 Želimo da se zahvalimo upravi dizajn inkubatora Nova iskra iz
Beograda za nesebičnu pomoć u organizaciji istraživanja, kao i svim
sagovornicima na učešću u studiji.
141 Ovde bi valjalo pomenuti dva izuzetka: prvi, rad Marine Delić
(2013) koja na osnovu iskustava u radu sa kreativnim preduzetnicima
iznosi svoje viđenje njihovih potreba, prepreka i mogućih rešenja;
drugi, međunarodna studija izvodljivosti u okviru koje su anketirani
profesionalci u kreativnim industrijama u pogledu njihovih stambenih,
radnih i drugih potreba (Cvejić, 2005).

91
Rad u

Koncept kreativnih industrija (a sve

Koncept kreativnih industrija
ekonomije
zasnovane na nepresušnim ljudskim resursima
liberalizma ili post-fordizma.
karakteristika u koje spadaju:
kreativne češće i kreativne ekonomije) predstavlja
pre svega politički koncept ekonomskog
razvoja u okviru kojeg se teži da
se gubici radnih mesta i prihoda u
tradicionalnim industrijama (zasnovanim
na korišćenju prirodnih resursa)
zamene stvaranjem novih industrija
neo- koje bi trebalo da budu zasnovane
na nepresušnim ljudskim resursima,
odnosno kulturi i kreativnosti.

nja kratkog veka što primorava zaposlene da

zagovaraju kreativne industrije, one se predstavljaju

autsorsing
izmeštanje proizvodnje u zemlje u razvoju i

nikacijske i ekonomije znanja

pokazuju da kreativne industrije odlikuju: neregularno

nost kreativnih radnika

Kreativne industrije se upravo uklapaju u ovakvu sliku

nove ekonomije

kreativne radnike
produktivnost kao ekonomske pokazatelje nametnu
potrebno je da napravimo izvestan otklon od teorija

zanemarljiv ekonomski potencijal pridodaju masivne

lja uzeti u obzir prilikom interpretacije podataka:

kreativne
industrije
uvezene

92
 Ispitanici/ce navode da danas ne samo
da ne rade jedan posao, već rade u više
oblasti. Praktičan razlog za to je da je
start-ups
teško održivo raditi samo jednu vrstu
posla. Ukoliko nemaju mrežu saradnika,
ce kreativnih industrija sve moraju da obavljaju sami/e.
Međutim, osnovni razlozi za to su
radoznalost i želja da se uvek istražuje
nešto novo.

ma kreativnih industrija

generalno nerazvijeno preduzetništvo i ideal rada

kreativnim radnicima i radni-

cama zbog toga što mogu da u velikoj meri kontrolišu
Frilensing u

Sloboda i autonomija se pojavljivala kao veoma zna

kreativnim
industrijama

1. Autonomija i sloboda

li koje rade u sopstvenom studiju na projektima koje

same smišljaju misle da nikada ne bi menjale ovakav
koje im odgovara jer im to ostavlja slobodu i autonomi

prisutna je i danas i

142 Prekarizacija (Standing, 2011) – biti izložen nesigurnim radnim

i/ili životnim uslovima (od francuskog précarité = nestabilnost, neiz-
vesnost, nesigurnost), dok je samo-prekarizacija (eng. self-precariza-
tion) samosvesno izlaganje takvim uslovima.

93
 Kako nikada nije izvesno koliko
će projekata uspeti da obezbede,
usavršavaju:
potrebno je da stalno planiraju svoje
vreme i u stalnoj su potrazi za novim
poslovima. Budući da kontakti sa
kolegama i potencijalnim klijentima
najčešće dovode do novih projekata,
potrebno je da se stalno kreću i rade
na svojoj promociji. Za neke ovo ne
Iako neki navode da im neizvesnost posla i zarade za
predstavlja problem, dok drugi osećaju
da ih priroda posla tera da stalno budu
među ljudima, što im je jedna vrsta
nametnutog pritiska, a ne želja i izbor.

– rade toliko koliko im je potrebno da pokriju osnovne

apdejt

2. Domestikacija i izolacija

rada u kreativnim industrijama.

vre-
menskim siromasima

DJing

planiraju svoje vreme i u stalnoj su potrazi za novim

94
 “Važno je za frilensere da nauče da rade
kad posla nema.”

co-
working)
ju sa periodima u kojima posla nema uopšte ili ima ve

ove periode:

power-nap

kreativnih radnika i radnica

mnogi poslovni odnosi spadaju u kategoriju slabih veza 3. Fleksploatacija143 i normalizacija uslova
weak ties kreativnog rada

Poslovi u Kreativnim industrijama su u razvijenim ze

se onda upoznajete sa svojim potencijalnim saradnici

u kojima je socijalizacija jedna od briga same upra kul kul ljudima i za to

kreativne industrije u naglom je rastu i mnogi mladi lju

spuštaju cenu svog rada kako bi ušli u igru.

pokazuju da u ovim zemljama ogromna konkurencija

sektora kao i stalnu nesigurnost posla jer uvek posto

kreativne radne
snage
Ono što je tradicionalno bila
Kreativni radnici

Ideje dolaze u bilo koje doba dana ili

noći. To dovodi do toga da se slobodno
vreme prepliće sa poslom, jer se o poslu
stalno razmišlja.
143 Fleksploatacija – situacija u kojoj se željena fleksibilnost posla
završi sa eksploatacijom.

95
Kreativni radnici sami sebi nalaze
posao, sami organizuju i plaćaju svoju zito nepovoljnim za struku i to ne rade ni onda kada
rekreaciju i zabavu, sami se obrazuju,
sami se leče. Iako su po primanjima
neretko na društvenoj margini, država
se ne brine o njima. Ovo ujedno znači
i da se svaki potencijalni neuspeh na
tržištu rada doživljava isključivo kao
sopstveni neuspeh, a to za mnoge znači
paralelan rad u niže plaćenim sektorima
kako bi opstali.
neki kreativci

na ilustracija ovog trenda:

mi koje uzrokuje neizvesnost zarade i potreba da se

B: Ja sam pisac. preokupacija i zarada se stavlja u drugi plan u odnosu

kreativni radnici su savršena radna snaga u

stavlja kao rol modele

spuštaju cenu svog rada zbog toga što im on donosi u onome što trenutno samostalno rade u sopstvenom

part-time

što normalno. normalizacije nei u kreativnim industrijama na pre

Iako među ispitanicima i ispitanicama

Kreativci
postoje problemi koje uzrokuje
neizvesnost zarade i potreba da se
materijalno održi, kod većine kao da
ovo nije glavna preokupacija i zarada
se stavlja u drugi plan u odnosu na
slobodu, kreativnost i uživanje u radu.
Oni su pre skloni da se nekih stvari
odreknu i skromnije žive nego da se
podrede zarađivanju.

96

jedini od ispitanika ima porodicu o kojoj treba da brine
Svakako zanimljiv deo nalaza odnosi se na izveštava
no u posao kreativaca,
5. Frilens kao pobuna
edukovano kada je estetika u pitanju – zadovoljavaju
se lošim ponudama amatera i onda ne razumeju zbog
takvog rada nisu estetski dopadljivi i po standardima
Kada su u pitanju klijenti, ispitanici
su gotovo jednoglasni: preferiraju
da rade za inostrano tržište i strane
klijente nego za domaće. Razlozi za
to su mnogobrojni – domaći klijenti
mnogo manje plaćaju, često to odlažu
i po nekoliko meseci, što predstavlja
naročit problem onima koji moraju
da ulažu svoja sredstva u materijal
i proizvodnju. Dešava se čak da na
kraju po gotovom projektu odustanu i
uopšte ne žele da plate.
97
 jenim zemljama rad u kreativnim industrijama
Iako je u razvijenim zemljama rad
u kreativnim industrijama takođe
ispunjen nadom da se ostvari sloboda
i kreativnost, u našim turbulentnim,
tranzicionim uslovima pozicija koju
zauzimaju kreativci sa kojima smo
pričali dodatno je obeležena buntovnim
duhom i potrebom da se kroz posao
kreira ne samo zanimljiv i autentičan ju u kreativne industrije mora da bude više od slavlje
proizvod, pa čak ne ni samo alternativni
životni stil, već da se izgradi “sistem mocija kreativnih industrija kao koncepta sama po sebi
u sistemu“ na drugačijim, zdravijim
osnovama.

obrazovne i edukativne programe u okviru

socijalne programe koji su veoma retki ali

vid podrške prisutan je u vidu statusa slobod

kreativnim industrijama

kreativni radnici

98
stori i zajednice kreiraju vremenom i veoma zanimlji

kreativnim industrijama.

Kreativni radnici
Kreativne industrije

Domestikacija
Freksploatacija
Zapošljavanje
Radna praksa
Dizajneri

99
Antcliff, V., Saundry, R., Stuart, M. (2007). Networks and social
capital in the UK television industry: The weakness of weak ties.
Human Relations, 60(2), 371-393.
Bologna, S. (2007). An invisible history of work: Interview with
Sergio Bologna (Interviewed by S. Grimm & K. Ronneberger; H.
Ferguson, Trans.). Springerin, 1(7). Retrieved from http://www.
springerin.at/en/
Cvejić, S. (2005). SAIT Creative Industries Market Survey
(Individuals). New York: CHOROS international projects,
Beograd: ZAPROKUL.
Cvetičanin, P., Milankov, M. (2011). Kulturne prakse građana Srbije.
Beograd: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka.
de Peuter, G. (2011). Creative Economy and Labor Precarity: A
Contested Convergence. Journal of Communication Inquiry, 35,
p. 417.
Delić, M. (2013). Preduzetništvo u kreativnom sektoru: kako izaći
iz sopstvenih ograničenja. U Đerić, A., Milojević, M., Kulturne
industrije i kulturna raznolikost, Bela knjiga, (54-61). Beograd:
Academica.
Dragićević-Šešić, M., & Dragojević, S. (2005). Arts management in
turbulent times. Amsterdam: European Cultural Foundation.
Hardt, M., Negri, A. (2009). Commonwealth. Cambridge, MA:
Belknap.
Heartfield, J. (2005). The Creativity Gap. Blueprint [Blueprint
Broadsides series], available at <http://www.design4design.
com/broadsides/creative.pdf>
Hesmondhalgh, D., Baker, S. (2010). ‘A very complicated version of
freedom’: Conditions and experiences of creative labour in three
cultural industries. Poetics, 38(1), 4-20.
Jovičić, S., Mikić, H. (2006). Kreativne Industrije: Preporuke za
razvoj kreativnih industrija u Srbiji. Beograd: British Council
Serbia and Montenegro.
100
Lorey, I. (2006). Governmentality and self-precarization: On
the normalization of cultural producers (L. Rosenblatt & D.
Fink, Trans.). Transversal. Retrieved from http://eipcp.net/
transversal/1106/lorey/en
McRobbie, A. (2004). Everyone is creative. Artists as pioneers of
the new economy. Contemporary culture and everyday life,
186-199.
Mikić, H. (2008). Kreativne industrije, dizajn i konkurentnost:
proaktivan pristup. Beograd: Centar za Evropske integracije.
Milojević, M., Đerić, A. (2013). Novi pravci razvoja preduzetništva
u kreativnom sektoru. U Đerić, A., Milojević, M., Kulturne
industrije i kulturna raznolikost, Bela knjiga, (54-61). Beograd:
Academica.
Primorac, J. (2006). The position of cultural workers in creative
industries. The south-eastern European perspective.
Amsterdam: ECF.
Standing, G. (2011). The precariat: The new dangerous class.
London: Bloomsbury Academic.
Tomić-Koludrović, I., Petrić, M. (2005). Creative Industries in
Transition: Towards a Creative Economy? In Švob-Đokić, N.
(ed.) The Emerging Creative Industries in Southeastern Europe,
(pp. 7-24), Zagreb: Institute for International Relations.
Tomka, G. (2014). Kreativne industrije i javne kulturne politike -
geneza odnosa i aktuelne debate. TIMS. Acta, 8(1), 91-100.
Tomka, G. (2013). Obrazovanje za kreativne industrije. U Đerić, A.,
Milojević, M., Kulturne industrije i kulturna raznolikost, Bela
knjiga, (115-129), Beograd: Academica.
Umney, C., Kretsos, L. (2013). Creative labour and collective
interaction: the working lives of young jazz musicians in London.
Work, Employment & Society, 0950017013491452.
Ursell, G. (2000). Television production: issues of exploitation,
commodification and subjectivity in UK television labour markets.
Media, Culture & Society, 22(6), 805-825.
Summary:

Key words:

Creative industries

Domestication
Flexploitation

Practice

101