Pismeni ispit iz matematike

Oznaka zadatka: 05/09

26. Septembar 2005.

1. Ispitati tok i skicirati grafik funkcije:

x+1
f (x) = 2 .
ln (x + 1)

2. Izraqunati integral: Z
I= sin 2xe3x dx.

3. Odrediti lokalne ekstremne vrednosti funkcije:

z(x, y) = x + 2e2 y − ex − e2y .

4. Ispitati da li funkcija
x
z(x, y) = arctg
y
zadovoƩava uslov
∂z ∂z
x2 + xy = 0.
∂x ∂y

5. Teorijsko pitaƬe: Realne funkcije (osnovne osobine).

Primer: Ispitati monotonost i konveksnost funkcije f (x) = x2 + 1, koriste²i definiciju.

Pismeni ispit iz matematike

Oznaka zadatka: 05/20
26. Septembar 2005.

1. Ispitati tok i skicirati grafik funkcije:

(x − 2)2
f (x) = .
ln(x − 2)

2. Izraqunati integral: Z
I= e5x cos 6x dx.

3. Odrediti lokalne ekstremne vrednosti funkcije:

z(x, y) = x2 + xy + y 2 − 19x − 20y + 1.

4. Ispitati diferencijabilnost funkcije

1
½
2 arctg x2 ako je x 6= 0
f (x) =
π ako je x = 0

u taqki x = 0.

5. Teorijsko pitaƬe: Linearna zavisnost vrsta (kolona) matrice i rang matrice.

Primer: Odrediti broj linearno nezavisnih vrsta matrice
 
3 2 1 2
A = −1 2 2 1 .
4 8 6 6
 Pismeni ispit iz matematike
Oznaka zadatka: 05/23
26. Septembar 2005.

1. Ispitati tok i skicirati grafik funkcije:

1
f (x) = (x − 1)e x−3 .

2. Izraqunati integral:
2x arctg x2
Z
I= dx.
1 + x4

3. Odrediti lokalne ekstremne vrednosti funkcije:

z(x, y) = 19y + 20x − x2 − xy − y 2 + 2.

4. Rexiti diferencijalnu jednaqinu

y ′′ + 2y + y = (1 + x)e−x .

5. Teorijsko pitaƬe: Inverzna matrica.

Primer: Odrediti A−1 ako je  
3 −4 5
A = 2 −3 1 .
3 −5 −1
 RexeƬa pismenog ispita iz matematike
Oznaka zadatka: 05/09
26. Septembar 2005.

x+1
1. Funkcija f (x) = 2 je definisana na D = (−1, 0) ∪ (0, +∞).
ln (x + 1)
Funkcija nema nula i za sve vrednosti iz domena je f (x) > 0.
Funkcija nije ni parna, ni neparna, ni periodiqna.
Graniqne vrednosti na krajevima domena su lim f (x) = 0, lim f (x) = +∞, lim f (x) = +∞ i lim f (x) = +∞.
x→−1+ x→0− x→0+ x→+∞
Funkcija ima vertikalnu asimptotu x = 0, a nema desnu horizontalnu asimptotu (jer je lim f (x) = +∞) i
x→+∞
f (x)
nema desnu kosu asimptotu (jer se dobija k = lim = 0 i n = lim f (x) − 0 · x = +∞).
x→+∞ x x→+∞

ln(x + 1) − 2
f ′ (x) = . Funkcija opada na intervalu
ln3 (x + 1)
(0, e2 − 1), a raste na (−1, 0) i na (e2 − 1, +∞). Stoga
ima minimum za x = e2 − 1 ≈ 6.389 i fmin = f (e2 − 1) =
1 2 2 1 2
4 e ≈ 1.847, tj. ima lokalni minimum M (e − 1, 4 e ).
ln(x + 1) − 3
f ”(x) = −2 . f ”(x) > 0 na intervalu
(x + 1) ln4 (x + 1)
(−1, 0) i na (0, e3 − 1) i f (x) je tad ∪, a na (e3 − 1, +∞)
je f ”(x) < 0 i f (x) je tad ∩. Prevojna taqka je za
x = e3 − 1 ≈ 19.086 (f (e3 − 1) = 19 e3 ≈ 2.232) i to je
P (e3 − 1, 91 e3 ).

2. Pomo²u dve parcijalne integracije (u = sin 2x, dv = e3x dx, du = 2 cos 2x dx, v = 13 e3x ) dobijamo

e3x
I= (3 sin 2x − 2 cos 2x) + C.
13

3. Na±imo parcijalne izvode prvog reda i izjednaqimo ih sa 0:

∂z ∂z
= 1 − ex = 0 = 2e2 (1 − e2(y−1) ) = 0.
∂x ∂y
Kad reximo dobijamo x = 0, y = 1, tj. imamo stacionarnu taqku M (0, 1). Parcijalni izvodi drugog reda su:
∂2z ∂2z ∂2z
= −ex =0 = −4e2y .
∂x2 ∂xy ∂y 2
Kada zamenimo taqku M (0, 1) dobijamo
A = −1 < 0, B = 0, C = −4e2 , ∆ = −4e2 < 0
pa je taqka M (0, 1) lokalni maksimumi i u Ƭoj je vrednost funkcije zmax = e2 − 1.

4. Na±imo parcijalne izvode prvog reda:

∂z y ∂z −x
= 2 = 2 .
∂x x + y2 ∂y x + y2
Kada to ubacimo u uslov dobijamo da funkcija zadovoƩava traжeni uslov.

5. Ovo je zadatak sliqan primeru sa str. 30 iz u­benika.

Funkcija f (x) = x2 + 1 nije monotona na R, ali je monotono rastu²a na skupu [0, +∞) jer vaжi
∀x1 , x2 ∈ [0, +∞) (x1 < x2 ⇒ x1 2 < x2 2 ⇒ x1 2 + 1 < x2 2 + 1)
¡ ¢

i monotono opadaju²a na skupu (−∞, 0] jer vaжi

∀x1 , x2 ∈ (−∞, 0] (x1 < x2 ⇒ x1 2 > x2 2 ⇒ x1 2 + 1 > x2 2 + 1).
¡ ¢

Funkcija f (x) = x2 + 1 je konveksna nadole (konkavna), tj. ∪, na celom R jer vaжi

¶2
x1 2 + x2 2
µ
³ f (x1 ) + f (x2 ) x1 + x2 x1 + x2 ´
(∀x1 , x2 ∈ R) x1 6= x2 ⇒ = +1> + 1 = f( ) .
2 2 2 2
PosledƬa nejednakost je ekvivalentna sa (x1 − x2 )2 > 0, xto je taqno jer je x1 6= x2 .