НЕМАЊА РАДУЛОВИЋ

ПОДЗЕМНИ ТОК
 Библиотека
КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Колекција
НОВА ТРАДИЦИЈА

Уреник
Гојко Тешић

Главни и ооворни уреник

Слободан Гавриловић

Илусрација на корицама
::::::::::::::
НЕМАЊА РАДУЛОВИЋ

ПОДЗЕМНИ
ТОК
Copyright © ЈП Службени ласник, 2009
www.slglasnik.com
 УВОД

Као да већ сам од­нос књи­жев­но­сти и „под­зем­них“ ду­хов­

них то­ко­ва не отва­ра раз­ли­чи­та пи­та­ња у на­у­ци, и де­фи­ни­
са­ње тер­ми­на по­пут езо­те­рич­ног или окулт­ног от­кри­ва низ
про­бле­ма – ме­то­до­ло­шких, тер­ми­но­ло­шких и исто­риј­ских.
Без пре­тен­зи­је на да­ва­ње ши­ро­ког пре­гле­да од­го­во­ра на ова
пи­та­ња, скре­ну­ће­мо па­жњу са­мо на не­ке, ка­ко су из­ло­же­ни
пр­вен­стве­но у ути­цај­ни­јим или но­ви­јим про­у­ча­ва­њи­ма. Са­
свим је до­во­љан при­мер тер­ми­но­ло­ги­је. Тер­ми­ни „гно­за“, „те­
о­зо­фи­ја“, „хер­ме­тич­но“ ме­ђу нај­фре­квент­ни­ји­ма су у ова­квим
ра­до­ви­ма – и че­сто ће се сре­та­ти и на овим стра­ни­ца­ма – али
ула­же­ње у про­блем зна­че­ња от­кри­ва до­ста не­по­ду­да­ра­ња у де­
фи­ни­ци­ја­ма. Гно­за озна­ча­ва уну­тра­шње зна­ње, су­пер­и­ор­но
ве­ри, ка­кво се ја­вља у свим ре­ли­ги­ја­ма, али гно­за – или пре
гно­сти­ци­зам – пред­ста­вља и скуп уче­ња свр­ста­них у хе­те­ро­
док­сно хри­шћан­ство, на­ста­лих у ра­но­хри­шћан­ском пе­ри­о­ду.
Те­о­зо­фи­ја је по­крет на­стао осни­ва­њем Те­о­зоф­ског дру­штва
1875. го­ди­не (Бла­вац­ка и Ол­кот); али, те­о­зо­фи­ја је и скуп уче­
ња ка­рак­те­ри­стич­них за хри­шћан­ство 16–18. ве­ка (пр­вен­стве­
но у Не­мач­кој, али и Фран­цу­ској, Ру­си­ји, Скан­ди­на­ви­ји) са за­
јед­нич­ким те­ма­ма по­пут, нпр. уну­тра­шње цр­кве, ан­дро­ги­на,
Со­фи­је. Те­о­зо­фи­ја је и зна­ње о Бо­гу у нај­ши­рем езо­те­рич­ном
сми­слу, те се го­во­ри са­свим оправ­да­но о ислам­ској те­о­зо­фи­ји.
Хер­ме­ти­зам је јед­но од по­зно­ан­тич­ких уче­ња, али и би­ло ка­
кво „за­тво­ре­но“ уче­ње, све до хер­ме­тич­не по­е­зи­је.

 Немања Радуловић

Нај­ви­ше се, на­рав­но, рас­пра­вља о са­мим тер­ми­ни­ма „езо­

те­ри­зам и окул­ти­зам“. На њих ће­мо се и кон­цен­три­са­ти, ма­
да ће се у ра­до­ви­ма ја­вља­ти и дру­ги, по­пут го­ре­по­ме­ну­тих.
По­јам ма­ги­је (ко­јим се не­ће­мо по­себ­но ба­ви­ти) од­ре­ђи­ван је
ви­ше пу­та, али пр­вен­стве­но у ет­но­ло­шко-ан­тро­по­ло­шком зна­
че­њу, док ће­мо је ов­де по­сма­тра­ти као део окул­ти­зма. Она се
мо­же ра­сло­ја­ва­ти на це­ре­мо­ни­јал­ну (ри­ту­ал­ну), бе­лу и цр­ну
итд. По­јам ми­сти­ке, че­сто по­ми­њан код не­ких срп­ских пе­сни­
ка 19. ве­ка (ми­сти­чан до­жи­вљај при­ро­де/но­ћи/ко­смо­са), не­ће
ула­зи­ти у ову гру­пу тер­ми­на, ма­да им је бли­зак. „Ми­сти­ка“
се че­сто ко­ри­сти као си­но­ним за езо­те­рич­но (а и окулт­но),
али има и не­ких раз­ли­ка. Ми­сти­ци­зам не мо­ра би­ти си­стем,
мо­же би­ти са­мо ми­сти­чан до­жи­вљај, док дру­га два пој­ма нај­
че­шће под­ра­зу­ме­ва­ју си­сте­ма­тич­ност. Ми­сти­ци­зам мо­же
би­ти пот­пу­но пра­во­ве­ран, езо­те­ри­зам не мо­ра, а окул­ти­зам
ни­је; ми­стич­ни до­жи­вљај под­ра­зу­ме­ва од­ре­ђе­ну па­сив­ност,
нпр. пре­пу­шта­ње Бо­жи­јој во­љи или љу­ба­ви код ка­то­лич­ких
ми­сти­ча­ра; езо­те­ри­зам и на­рав­но окул­ти­зам са­свим под­ра­зу­
ме­ва­ју си­стем и тех­ни­ку у кон­так­ту са нат­при­род­ним. Да ли
је он­да су­фи­зам ислам­ски ми­сти­ци­зам или езо­те­ри­зам нпр.?
У ка­ба­ли се раз­ли­ку­ју ми­стич­на (или је мо­жда бо­ље ре­ћи те­о­
зоф­ска?) и ма­гиј­ска ка­ба­ла. Го­во­ре­ћи о књи­жев­но­сти, би­ло ка­
кав на­го­ве­штај нат­при­род­ног, че­сто за­и­ста са­мо на­го­ве­штај,
мо­же се опи­са­ти као ми­сти­чан. А „езо­те­рич­но“ или „окулт­но“
под­ра­зу­ме­ва­ју упо­тре­бу сим­бо­ла, сли­ке или мо­ти­ва ве­за­них
за кон­крет­но уче­ње, од­но­сно ја­сан из­вор или па­ра­ле­лу (ка­ба­
ла, ма­со­не­ри­ја нпр). Mи­стич­ни тон по­сто­ји у San­ta Ma­ria del­la
Sa­lu­te Ла­зе Ко­сти­ћа, али не до­ла­зи од не­ког езо­те­рич­ног или
окулт­ног си­сте­ма. На­рав­но, ово су са­мо не­ке од раз­ли­ка, а са­
мо раз­гра­ни­ча­ва­ње пој­мо­ва и ни­је област на­шег ра­да. По­сто­је
тер­ми­ни и по­ја­ве ко­ји ни­су са­ми по се­би езо­те­рич­ни, али се
са ови­ма пре­кла­па­ју, нпр. по­јам сек­те или је­ре­си. (По­што по­
ред де­скрип­ци­је мо­гу под­ра­зу­ме­ва­ти и вред­но­ва­ње, у но­ви­је
вре­ме се ко­ри­сти не­у­трал­ни­ји тер­мин ал­тер­на­тив­не ду­хов­но­
сти; оста­ће­мо при ста­ри­ји­ма због при­сут­но­сти у ли­те­ра­ту­ри.)

 Подземни ток

Ни­је сва­ка сек­та или је­рес езо­те­рич­на, али исто­риј­ски гле­да­но

ова­ква уче­ња че­сто жи­ве као хе­те­ро­док­си­ја у ра­зним сек­та­ма
и тај­ним дру­штви­ма. На ове ста­ри­је по­ја­ве и из њих из­ве­де­не
тер­ми­не на­до­ве­зу­је се са­вре­ме­на по­ја­ва као што је New Age.
Нео­п­хо­дан је од­ре­ђен исто­риј­ски увид. Фе­но­ме­ни свр­ста­
ни под езо­те­рич­не и окулт­не об­у­хва­та­ју уче­ња и прак­се на­сталe
још у по­зној ан­ти­ци, а ко­ја у но­вом до­бу од ре­не­сан­се до да­нас
ка­рак­те­ри­шу ду­хов­ни про­стор за­пад­не ци­ви­ли­за­ци­је. Ту спа­да­
ју већ по­ме­ну­те ма­гиј­ске ди­сци­пли­не, ал­хе­ми­ја, астро­ло­ги­ја, ка­
ба­ла (је­вреј­ска и хри­шћан­ска), ру­жо­кр­ста­штво, хри­шћан­ска те­
о­зо­фи­ја и илу­ми­ни­зам, та­рот, окул­ти­зам 19. ве­ка, спи­ри­ти­зам,
те­о­зо­фи­ја, ан­тро­по­зо­фи­ја, сло­бод­но зи­дар­ство и слич­на ини­ци­
ја­циј­ска дру­штва. Ове су по­ја­ве об­је­ди­ње­не под два кључ­на тер­
ми­на ко­ји­ма се вра­ћа­мо. У по­пу­лар­ној упо­тре­би се оба ко­ри­сте
у ве­о­ма ши­ро­ком зна­че­њу (у књи­жа­ра­ма ће део „езо­те­ри­ја“ по­
кри­ти и па­ра­пси­хо­ло­ги­ју, ле­те­ће та­њи­ре, ал­тер­на­тив­ну ме­ди­ци­
ну, јо­гу). Ујед­но, на­би­је­ност зна­че­њем упра­во у сва­ко­днев­ном
го­во­ру (мрач­но, скри­ве­но, оп­ску­рант­ско, де­мон­ско, шар­ла­тан­
ско...) уто­ли­ко пре оба­ве­зу­је не­ко де­фи­ни­са­ње, на­ро­чи­то у ра­ду
ко­ји же­ли да ко­ри­сти уоби­ча­је­ну на­уч­ну ме­то­до­ло­ги­ју.
Ста­ри­ја је на­у­ка да­ла низ исто­ри­ја и пре­гле­да по­је­ди­них
фе­но­ме­на, да по­ме­не­мо са­мо ви­ше сту­ди­ја о сло­бод­ном зи­дар­
ству иза­шлих у 19. ве­ку, исто­ри­је ал­хе­ми­је и ма­ги­је, али и но­ви­
јег окул­ти­зма (рад К. Ки­зе­ве­те­ра с кра­ја 19. ве­ка), ви­ше ра­до­ва
В. Е. Пој­кер­та (фол­кло­ри­сте по ужој спе­ци­ја­ли­за­ци­ји) о ма­ги­ји,
па­ра­цел­си­зму и те­о­зо­фи­ји, об­ја­вљи­ва­не су сту­ди­је о ка­ба­ли и
пре ве­ли­ких Шо­ле­мо­вих син­те­за. Па ипак, исто­ри­ја из­у­ча­ва­ња
езо­те­ри­зма свeдо­чи о то­ме да је до­ста ду­го по­све­ћи­ва­ње овим
те­ма­ма но­си­ло од­ре­ђен пе­чат ака­дем­ске „не­при­клад­но­сти“
или „нео­збиљ­но­сти“. Обич­но се узи­ма да је ве­ли­ки про­бој учи­
ни­ла Френ­сис Јејтс сво­јом сту­ди­јом о Ђор­да­ну Бру­ну (1964),
где је ју­на­ка се­ку­лар­но-ху­ма­ни­стич­ке иде­о­ло­ги­је осве­тли­ла са
 Wouter J. Hanegraaff – Some Remarks on the Study of Western Esotericism
– Esoterica I, 1999, 3–19. http://www.esoteric.msu.edu
 Frances A. Yates – Giordano Bruno and the Hermetic Tradition, Chicago-
London, 1964.


 Немања Радуловић

пот­пу­но но­ве стра­не као нео­па­ган­ског ма­га. Уво­ђе­ње ова­квих

из­у­ча­ва­ња у ака­дем­ско по­ље и ис­ти­ца­ње зна­ча­ја езо­те­ри­је за
европ­ску кул­ту­ру под­ста­кли су цео низ но­вих ра­до­ва (та­ко да
се чак го­во­ри о „Јејтс-па­ра­диг­ми“). Се­дам­де­се­тих го­ди­на но­ви
по­мак у из­у­ча­ва­њу езо­те­ри­је учи­ни­ће Ан­то­ан Фе­вр, пр­вен­стве­
но ра­до­ви­ма о хри­шћан­ској те­о­зо­фи­ји 18. и 19. ве­ка. По­да­так
да је Фе­вр да­нас про­фе­сор „езо­те­рич­них сту­ди­ја“ на Сор­бо­ни
го­во­ри о ака­дем­ској ин­те­гра­ци­ји ових про­у­ча­ва­ња, при том не
у окви­ру исто­ри­је ре­ли­ги­је, со­ци­о­ло­ги­је, кул­ту­ро­ло­ги­је, исто­
ри­је умет­но­сти, књи­жев­но­сти не­го као за­себ­ног по­ља. Ова­ква
про­ме­на по­ло­жа­ја до­во­ди и до раз­ра­де уоби­ча­је­них на­уч­них
пи­та­ња: ка­ко раз­гра­ни­чи­ти по­ље про­у­ча­ва­ња, ко­је су основ­не
од­ли­ке про­у­ча­ва­не по­ја­ве, ко­ји се ме­то­ди ко­ри­сте.
За Фе­вра ка­рак­те­ри­сти­ке за­пад­ног езо­те­ри­зма су сле­де­ће:
1) док­три­на о ко­ре­спон­ден­ци­ја­ма
2) иде­ја жи­ве при­ро­де
3) има­ги­на­ци­ја и ме­ди­та­ци­ја
4) ис­ку­ство тран­сму­та­ци­је
5) прак­са кон­кор­дан­ци­је
6) тран­сми­си­ја.
У кључ­не кон­цеп­те спа­да­ју гно­за, те­о­зо­фи­ја, хер­ме­ти­зам,
окул­ти­зам, тај­ност. Фе­вр спро­во­ди суп­тил­ну ди­стинк­ци­ју из­ме­
ђу езо­те­ри­зма и слич­них пој­мо­ва по­пут ини­ци­ја­ци­је (ко­ја се на­
ла­зи у сва­кој ве­ли­кој ре­ли­ги­ји), вер­ске мар­ги­не (јер езо­те­ри­зам
 École Pratique des Hautes Études, катедра: Histoire des courants ésoté­
riques et mystiques dans l’Europe moderne et contemporain.
 Такав курс постоји и на Universiteit van Amsterdam, Faculty of
Humanities, History of Hermetic Philosophy and Related Currents; и на
још неким универзитетима; постоје и научна удружења: European
Asocciation for the Study of Western Esotericism; Association for the
Study of Esotericism (америчка).
 A. Faivre – Access to Western Esotericism, State University of New York Press,
1994, стр. 3–47; Questions of Terminology proper to the Study of Esoteric
Currents in Modern and Contemporary Europe, y: Western Esotericism and
the Science of Religion, Selected Papers Presented at the 17th Congress of
the International Association for the History of Religions, Mexico City,
A. Faivre, W. Hanegraaff (eds.), Peeters Publishers, 1995, стр. 1–10.


 Подземни ток

мо­же би­ти пра­во­ве­ран) или тај­но­сти (Бе­ме­о­ви спи­си су кру­

жи­ли по раз­ли­чи­тим ми­ље­и­ма). Езо­те­ри­зам је про­све­тље­ње
и спа­се­ње пу­тем зна­ња о ве­за­ма чо­ве­ка и бо­жан­ског; пред­мет
те­о­зо­фи­је је при­ро­да Бо­га и Бо­жи­је скри­ве­не ми­сте­ри­је; пан­
со­фи­ја је аспект те­о­зо­фи­је, кон­цен­три­сан на ко­смо­ло­ги­ју. Док
је езо­те­ри­зам ви­ше те­о­ри­ја, окул­ти­зам се са­сто­ји од ве­шти­на
као што су: бе­ла ма­ги­ја (са те­ур­ги­јом), ал­хе­ми­ја, при­род­на ма­
ги­ја (ma­gia na­tu­ra­lis), астро­ло­ги­ја и раз­ли­чи­те ман­ти­је, уме­ће
пам­ће­ња (ars me­mo­ri­ae), ини­ци­ја­циј­ска дру­штва; цр­на ма­ги­ја,
не­кро­ман­ти­ја. (Ова­кво раз­ли­ко­ва­ње „те­о­риј­ске“ езо­те­ри­је и
„прак­тич­ног“ окул­ти­зма под­се­ћа на уоби­ча­је­но раз­ли­ко­ва­ње
ре­ли­ги­је и ма­ги­је.)
Де­таљ­не и пре­ци­зне ди­стинк­ци­је да­је и Пјер Ри­фар. По­
ред езо­те­ри­зма, он раз­ли­ку­је езо­те­ри­ци­зам (док­три­ну од­би­ја­
ња ши­ре­ња тај­не) и при­дев езо­те­ри­сти­чан (ко­ји се на­мер­но по­
ве­зу­је са езо­те­ри­змом). Не­ки фе­но­мен мо­же би­ти езо­те­ри­чан
по об­ли­ку (нпр. због тај­не), по ду­би­ни (гно­за), по сми­слу (нпр.
док­три­на ци­клу­са, окулт­на уме­ћа и сл.). По­јам „езо­те­ри­зам“
об­у­хва­та езо­те­рич­ну при­ро­ду, окулт­на уче­ња, све­у­куп­ност
езо­те­рич­них зна­ња и прак­се, док­три­ну про­тив­ну ши­ре­њу езо­
те­рич­них уче­ња. Ри­фар раз­ли­ку­је и ди­сци­пли­не као што су
езо­те­ро­гра­фи­ја (си­сте­ма­ти­за­ци­ја и ана­ли­за кон­крет­них езо­те­
ри­за­ма), езо­те­ро­ло­ги­ја (ана­ли­за езо­те­ри­зма као фе­но­ме­на) и
езо­те­ро­зо­фи­ја (езо­те­рич­но из­у­ча­ва­ње езо­те­ри­зма). Ако је езо­
те­ри­зам пр­вен­стве­но де­фи­ни­сан као уче­ње, окул­ти­зам је ве­ро­
ва­ње, али и прак­са окулт­них на­у­ка (ал­хе­ми­ја, астро­ло­ги­ја, ма­
ги­ја). Окул­ти­зам и езо­те­ри­зам су за окул­ти­сте си­но­ни­ми, док
за езо­те­ри­сте ни­су јер они сма­тра­ју окул­ти­зам ни­жим и прак­
тич­ним, не­и­ни­ци­ја­циј­ским. Ка­рак­те­ри­сти­ке езо­те­ри­зма су им­
пер­со­нал­ност ауто­ра, опо­зи­ци­ја про­фа­ног и ини­ци­ја­циј­ског,
суп­тил­на ме­ди­ја­ци­ја из­ме­ђу ду­ха и ма­те­ри­је, ко­ре­спон­ден­ци­
је, бро­је­ви, окулт­не на­у­ке, окулт­на уме­ћа и ини­ци­ја­ци­ја.
 Olav Hammer – Claiming Knowledge. Strategies of Epistemology from
Theosophy to the New Age, Leiden-Boston, 2004, стр. 6.
 P. Riffard – Rječnik ezoterizma, Zagreb, 1989; The Esoteric Method, y:
Western Esotericism... стр. 63–74.


 Немања Радуловић

При­ступ езо­те­ри­зму мо­же би­ти спољ­ни и уну­тра­шњи.

Док се пр­ви ба­ви исто­риј­ским и тек­сто­ло­шким пи­та­њи­ма да­
ти­ра­ња, аутор­ства тек­ста, кул­тур­ног ми­љеа, дру­ги, ко­ји ко­ри­
сте са­ми езо­те­ри­сти, окре­нут је на­ме­ра­ма, струк­ту­ри, на­чи­ну
пред­ста­вља­ња – све­му што се ти­че иде­ја, не чи­ње­ни­ца. Нпр.
фи­ло­ло­шка и исто­риј­ска ис­тра­жи­ва­ња хер­ме­ти­зма су ко­ри­сна
и нео­п­ход­на, али не го­во­ре ни­шта о при­ро­ди хер­ме­ти­зма; Мар­
си­лио Фи­чи­но, ма­да по­гре­шно атри­бу­и­ра текст, до­при­но­си
раз­у­ме­ва­њу зна­че­ња хер­ме­тич­ких тек­сто­ва. (Мо­гу­ће је и ком­
би­но­ва­ње два при­сту­па, ка­квим Ри­фар сма­тра при­ступ Јеј­тсо­
ве.) Ри­фар за­кљу­чу­је на на­чин ко­ји не оста­вља не­до­у­ми­це у
по­гле­ду ње­го­вог ста­ва: спољ­ни ме­тод (езо­те­рич­на кри­ти­ка) ба­
ви се спо­ред­ним, уну­тра­шњи (езо­те­ро­зо­фи­ја) су­штин­ским.
Во­у­тер Ха­не­граф по­ле­ми­ше са Фе­вром (и „Фе­вро­вом па­ра­
диг­мом“) сма­тра­ју­ћи да је ње­гов из­бор гра­ђе огра­ни­чен исто­риј­
ски и да се из­дво­је­не ка­рак­те­ри­сти­ке мо­гу при­ме­ни­ти са­мо на
је­дан ток. (Та­ко­ђе, Ха­не­граф раз­ма­тра езо­те­ри­зам кроз са­вре­
ме­не тер­ми­не кон­струк­ци­је иден­ти­те­та, „дру­гог“ и кул­тур­ног
плу­ра­ли­зма.) Тер­мин езо­те­ри­зам мо­же има­ти пет зна­че­ња: 1)
по­пу­лар­но, у из­да­ва­штву, нпр. као си­но­ним за окул­ти­зам, 2)
тај­но уче­ње ко­је под­ра­зу­ме­ва раз­ли­ку из­ме­ђу ини­ци­ра­них и не­
и­ни­ци­ра­них, 3) у пе­ре­ни­ја­ли­стич­кој шко­ли (Ге­нон) то је ме­та­
фи­зич­ки кон­цепт ко­ји да­је је­дин­ство ег­зо­те­рич­ним ре­ли­ги­ја­ма,
4) го­то­во си­но­ним за гно­зу у „ре­ли­ги­о­ни­стич­ким“ при­сту­пи­ма,
ис­ти­ца­ње ис­ку­стве­ног и сим­бо­лич­ког на­спрам ра­ци­о­нал­ног и
дис­кур­зив­ног, 5) низ исто­риј­ских по­ја­ва (ко­је смо на­бро­ја­ли го­
ре, од ре­не­сан­се до да­нас). Ха­не­граф раз­ли­ку­је ем­ски при­ступ
(ко­ји под­ра­зу­ме­ва ве­ро­ва­ње) и ет­ски (ко­ји ин­тер­пре­ти­ра), од­
но­сно на дру­гом ме­сту про­е­зо­те­риј­ски, ан­ти­е­зо­те­риј­ски и ем­
пи­риј­ско-исто­риј­ски при­ступ езо­те­ри­зму (од­но­сно, ка­ко он
ка­же: кон­струк­ци­је езо­те­ри­зма). Ово за­па­жа­ње за­слу­жу­је да се
 The Esoteric Method... стр. 72–74.
 W. Hanegraaff – Some Remarks on the Study of Western Esotericism, ibid.;
On the Construction of „Esoteric Traditions“, y: Western Esotericism... стр.
11–62.

10
 Подземни ток

на ње­му за­др­жи­мо јер по­ка­зу­је про­бле­ма­ти­ку ста­ва про­у­ча­ва­

о­ца пре­ма езо­те­рич­ном. По­ред са­мих езо­те­рич­них ауто­ра или
ан­ти­е­зо­те­рич­них по­ле­ми­ча­ра (од те­о­ло­га до ра­ци­о­на­ли­ста),
и про­у­ча­ва­о­ци че­сто ни­су не­у­трал­ни. Ри­фа­ров при­ступ је
умно­го­ме про­е­зо­те­ри­чан. До­бар при­мер су и ге­но­нов­ски ори­
јен­ти­са­не сту­ди­је – та­ква је ре­ци­мо књи­га Езо­е­ри­зам чи­ји
је аутор Лик Бе­ноа, иза­шла у по­зна­тој еди­ци­ји „Шта знам“.10
На исто­риј­ском при­сту­пу су за­сно­ва­ни кла­сич­ни ра­до­ви Гер­
шо­ма Шо­ле­ма о ка­ба­ли или упра­во ра­до­ви са­мог Фе­вра. Сам
окул­ти­зам се мо­же од­ре­ди­ти као се­ку­ла­ри­зо­ва­ни езо­те­ри­зам,
од­но­сно пост­про­све­ти­тељ­ски раз­вој езо­те­ри­зма.11 (Дру­ги про­
у­ча­ва­о­ци та­ко­ђе ин­си­сти­ра­ју на одва­ја­њу про­у­ча­ва­ња са­вре­
ме­ног окул­ти­зма од езо­те­ри­зма.)12
Ар­тур Вер­слу­ис од­ре­ђу­је езо­те­рич­но на јед­но­став­ни­ји
на­чин,13 јер као су­штин­ски еле­мент езо­те­ри­зма он на­во­ди гно­
зу. Док тер­мин „езо­те­ри­зам“ озна­ча­ва исто­риј­ске по­ја­ве ко­је
се про­у­ча­ва­ју, гно­за озна­ча­ва оно што је уну­тра­шње у њи­ма.
(У ово­ме се осла­ња на три­ја­ду европ­ске ре­ли­гиј­ске тра­ди­ци­
је – ве­ра, ра­зум и гно­за – ко­ју да­је про­у­ча­ва­лац гно­сти­ци­зма
Жил Ки­спел, и сам од­ре­ђен као про­е­зо­те­ри­чан аутор.) Са­ма
гно­за мо­же би­ти ко­смо­ло­шка (астро­ло­ги­ја) и ме­та­фи­зич­ка
(Мај­стер Ек­харт, Cor­pus Are­o­pa­gi­ti­cum)14. На­су­прот Ха­не­гра­
фу, Вер­слу­ис за­сту­па при­ступ ко­ји на­зи­ва сим­па­те­тич­ким ем­
пи­риј­ским, сма­тра­ју­ћи да та­кав став во­ди ка бо­љем раз­у­ме­ва­
њу из­у­ча­ва­ног пред­ме­та.
10 L’Ésotérisme, Paris, Presses universitaires de France, „Que sais-je?“, више
издања (прво: 1963).
11 Зато се на званичном сајту факултетског одсека истиче да изучавање
западног херметизма није веровање у њега и да изучавање није езоте­
рична дисциплина. www.amsterdamhermetica.nl
12 www.aseweb.org/Papers/vitale.htm
13 Али је зато његово дефинисање хришћанске теозофије разрађеније.
14 A.Versluis – What is Esoteric? Methods in the Study of Western Esotericism,
Esoterica IV, 2002, 1–15; Methods in the Study of Esotericism II, Esoterica V,
2003, 27–40. www.esoteric.msu.edu; A.Versluis – Magic and Mysticism.
An Introduction to Western Esotericism, Rowman and Littlefield, 2007.

11
 Немања Радуловић

До­не­кле бли­зак Ха­не­гра­фу, К. фон Шту­крад као од­ли­ке

езо­те­ри­зма из­два­ја же­љу за зна­њем,15 по­ве­за­ну са иде­јом тај­
но­сти, по­том нео­п­ход­ност ме­ди­ја­ци­је (гу­ру, нат­при­род­ни учи­
тељ и сл.), те ин­ди­ви­ду­ал­но ис­ку­ство.16

Са по­зи­ци­је ко­ја је „уну­тра­шња“, Ре­не Ге­нон и ње­го­ви след­

бе­ни­ци да­ли су ти­по­ло­ги­ју за­сно­ва­ну на не­чем што би се мо­
гло на­зва­ти езо­те­рич­ном пра­во­вер­но­шћу. Та­ко Ге­нон раз­ли­ку­
је псе­у­до­е­зо­те­ри­зам (из­ми­шље­но уче­ње ко­ја не до­ла­зи од не­ке
тра­ди­ци­је), кон­тра­е­зо­те­ри­зам (за­сно­ван на кон­тра­и­ни­ци­ја­ци­
ји, са­тан­ско из­о­кре­та­ње пра­вог уче­ња), ан­ти­е­зо­те­ри­зам (са­вре­
ме­ни ма­те­ри­ја­ли­зам, ху­ма­ни­зам и сл.); Шу­он до­да­је пре­де­зо­те­
ри­зам. Ова кла­си­фи­ка­ци­ја не­ма ака­дем­ске осо­би­не – ни­ти јој
је то на­ме­ра – али, без об­зи­ра на то, по­ме­на је вред­но да та­кви
по­ку­ша­ји кла­си­фи­ка­ци­је по­сто­је и уну­тар са­ме езо­те­ри­је. Кри­
те­ри­јум, ја­сно је, ни­је при­су­ство не­ких те­ма, не­го ве­ра у ис­прав­
ност уче­ња, ини­ци­ја­ци­је и на­чи­на њи­хо­вих пре­но­ше­ња.
На­ве­де­ни ста­во­ви од­но­се се на езо­те­ри­зам као фе­но­мен
и као за­себ­но по­ље на­уч­ног и ака­дем­ског про­у­ча­ва­ња. Оно чи­
ме се ми ба­ви­мо је књи­жев­но­и­сто­риј­ски при­ступ, ма­да би се
у од­ре­ђе­ном сми­слу мо­гао сма­тра­ти и ин­тер­ди­сци­пли­нар­ним.
Не ула­зе­ћи у фе­но­ме­но­ло­ги­ју езо­те­рич­ног и окулт­ног, на­ве­де­
не де­фи­ни­ци­је не мо­ра­ју нас оба­ве­зи­ва­ти у су­о­ча­ва­њу са по­
је­ди­ним вр­ста­ма езо­те­рич­ног као и су­о­ча­ва­њу са по­је­ди­ним
књи­жев­ним де­ли­ма. То ис­ти­чу и са­ми на­уч­ни­ци (Фе­вр).
На при­мер, спи­ри­ти­зам се не мо­же опи­са­ти као езо­те­рич­
но уче­ње (ни­је скри­вен), па ни као окулт­но у тра­ди­ци­о­нал­ном
15 Аутор истиче да није важан толико сам садржај колико сама чиње­
ница да људи желе мудрост.
16 K. von Stuckrad – Esoteric Doscourse and the European History of Religion.
In Search of a New Interpretational Framework, y: Western Esotericism.
Based on Papers Red at the Symposium on Western Esotericism Held at
Åbo, Finland, on 15–17 August 2007. Ed.by Tore Ahlbäck, Åbo, 2008, стр.
217–236. Другде (K. von Stuckrad – Was ist esoterik? Kleine Geschichte des
geheimen Wissens, München, 2004, стр. 9–23) као и Ханеграф одређује
езотеризам преко религијског плурализма.

12
 Подземни ток

зна­че­њу. Ипак, спи­ри­ти­зам до­би­ја ме­сто у пре­гле­ди­ма окул­ти­

зма, не са­мо због од­ре­ђе­не слич­но­сти са ста­ри­јим ма­гиј­ским
прак­са­ма (јер има и раз­ли­ка) не­го и исто­риј­ски као део окулт­
них ми­љеа, а са на­ше по­зи­ци­је и због свог ути­ца­ја на књи­жев­
ност у ко­јој се ја­вља рав­но­прав­но са „пра­вим“ окул­ти­змом
(нпр. код Дра­гу­ти­на Или­ћа). Про­бле­ми о ко­ји­ма се го­во­ри
ре­флек­ту­ју се, „у ма­лом“, и у срп­ској књи­жев­но­сти. Фе­вр ис­
ти­че да еги­пат­ска ре­ли­ги­ја, ко­ли­ко нам је по­зна­то и ка­ко нам
са­оп­шта­ва­ју егип­то­ло­зи, ни­је има­ла езо­те­рич­ну стра­ну – па
опет је ре­цеп­ци­ја „та­јан­стве­ног“ Егип­та оп­ште ме­сто у исто­
ри­ји скри­ве­не ми­сли. Ата­на­си­је Стој­ко­вић је са­мо је­дан од
при­ме­ра. Сред­њо­ве­ков­ни нео­ма­ни­хеј­ски по­кре­ти по­пут бо­гу­
мил­ства и ка­тар­ства ни­су езо­те­рич­ни – чак су по­вре­ме­но има­
ли ста­тус зва­нич­не ве­ре. Али, исто­риј­ски жи­вот ових по­кре­та
на­кон про­го­на је би­ла под­зем­на ег­зи­стен­ци­ја; на­сле­ђи­ва­ње
гно­стич­ких иде­ја и да­ља тран­сми­си­ја истих ка­сни­јим езо­те­
рич­ним гру­па­ма оправ­да­ва­ју нпр. и уво­ђе­ње бо­гу­мил­ства у
ове ра­до­ве, ма­да се, као и спи­ри­ти­зам, не мо­же укло­пи­ти у
гор­ње де­фи­ни­ци­је. Са дру­ге стра­не, ма­со­не­ри­ја се оба­ве­зно
на­ла­зи у пре­гле­ди­ма езо­те­ри­зма – ка­ко због сво­јих уче­ња та­
ко и због то­га што је слу­жи­ла као ка­нал за пре­нос дру­гих езо­
те­рич­них тра­ди­ци­ја. Али, по­сто­ји и ма­со­не­ри­ја са­свим не­е­зо­
те­рич­на, ра­ци­о­на­ли­стич­ка, де­и­стич­ка, па и ате­и­стич­ка. За­то
у овој књи­зи не­ће би­ти ре­чи о До­си­те­ју Об­ра­до­ви­ћу. Ма­да је
До­си­теј нај­ве­ро­ват­ни­је био ма­сон, дух ње­го­вог де­ла стран је
би­ло ка­квој езо­те­ри­ји. Ако је би­ло не­ке ве­зе До­си­те­ја са сло­
бод­ним зи­дар­ством, то је би­ло с ње­го­вим ра­ци­о­на­ли­стич­ким,
не езо­те­рич­ним кри­лом. Ова­ква ре­де­фи­ни­са­ња ис­кр­са­ва­ју, из
прак­тич­них раз­ло­га, при раз­ма­тра­њу са­мог езо­те­ри­зма/окул­
ти­зма, а уто­ли­ко су пре ну­жна у раз­ма­тра­њу ве­зе књи­жев­но­
сти и окул­ти­зма.
Зна­чај ова­квих уче­ња за књи­жев­но ства­ра­ла­штво до­бро
је по­знат. Ге­те­о­ва ин­спи­ра­ци­ја ма­со­не­ри­јом, ро­зен­крој­цер­
ством, ал­хе­ми­јом, ути­цај Бе­меа и хри­шћан­ске те­о­зо­фи­је на
Но­ва­ли­са, Све­ден­бор­гов ути­цај на Бал­за­ка, цео низ окулт­них
13
 Немања Радуловић

уче­ња спо­јен у де­лу Нер­ва­ла или Блеј­ка, Јеј­тсо­во чи­та­ње Бла­

вац­ке, али и ак­тив­но уче­шће у ри­ту­ал­ној ма­ги­ји, са­мо су не­ки
при­ме­ри. Це­ле епо­хе и по­кре­ти по­пут ро­ман­ти­зма или фран­
цу­ског и ру­ског сим­бо­ли­зма и де­ка­ден­ци­је окре­ћу се скри­ве­
ним зна­њи­ма и ал­тер­на­тив­ним ве­ро­ва­њи­ма као из­во­ри­ма за
кре­и­ра­ње пе­снич­ке ми­то­ло­ги­је. Сли­ка Бал­за­ка као ре­а­ли­сте
је из­ме­ње­на чи­та­њем све­ден­бор­ги­јан­ског де­ла ње­го­вог опу­са.
Али, но­ва ис­тра­жи­ва­ња ме­ња­ју пер­цеп­ци­ју и дру­гих пи­са­ца,
обич­но не по­ве­зи­ва­них са окулт­ним (Па­унд нпр.). По­мак у
ака­дем­ском раз­ма­тра­њу ова­квих те­ма има­ле су не­ке сту­ди­
је об­ја­вље­не у пе­ри­о­ду из­ме­ђу два ра­та: Огист Ви­јат об­ја­вио
је дво­том­ну сту­ди­ју о езо­те­рич­ним из­во­ри­ма (пр­вен­стве­но
хри­шћан­ско-те­о­зоф­ским) фран­цу­ског ро­ман­ти­зма.17 Де­ни
Со­ра је аутор не­ко­ли­ко ра­до­ва о ен­гле­ској ре­не­сан­си, Мил­
то­ну, Блеј­ку, Игоу. Ма­да ка­сни­је ме­то­до­ло­шки кри­ти­ко­ва­не,
оне су умно­го­ме скре­ну­ле па­жњу на не­ке из­во­ре ових пи­са­ца.
И Со­ра је при­мер за „про­е­зо­те­рич­ни“ при­ступ: он је ујед­но
био пи­сац књи­га о окулт­ним те­ма­ма, по­пут ци­ви­ли­за­ци­је ди­
во­ва и Атлан­ти­де. (По­зна­то је, ина­че, да је пре­пи­ском по­ма­гао
Ани­ци Са­вић-Ре­бац да тра­жи ка­ба­ли­стич­ке тра­го­ве у Лу­чи
ми­кро­ко­зма.) Ва­жан ко­рак на­чи­ни­ла је по­но­во Френ­сис Јејтс
сту­ди­јом (пре­ве­де­ном и код нас) о еле­мен­ти­ма хри­шћан­ске
ка­ба­ле код ен­гле­ских пе­сни­ка.18 Од ра­до­ва у по­је­ди­ним на­ци­
о­нал­ним књи­жев­но­сти­ма има оних ко­ји се кон­цен­три­шу на
јед­ног пи­сца (Со­ра на Игоа, Ри­шер на Нер­ва­ла), на це­лу епо­ху
(у ру­ској исто­ри­о­гра­фи­ји по­себ­на па­жња се по­све­ћу­је ма­со­не­
ри­ји 18. ве­ка као кул­тур­ном и књи­жев­ном фе­но­ме­ну; но­ви­ји
ра­до­ви го­во­ре о „сре­бр­ном ве­ку“ и окул­ти­зму) или пра­вац
(ра­до­ви Мер­си­јеа о фран­цу­ском сим­бо­ли­зму, Са­ре­та о ен­гле­
ском мо­дер­ни­зму); по­не­кад се пре­ко јед­ног пи­сца пру­жа увид
у цео низ ду­хов­них то­ко­ва, та­кви су ра­до­ви Жа­на Ри­ше­ра о
Нер­ва­лу или Рол­фа Ци­мер­ма­на о мла­дом Ге­теу, ко­ји су сте­кли
17 A.Viatte – Les sources occultes du romantisme 1–2, Paris, 1928.
18 Френсис Јејтс – Хермеичка филозофија и елизабеанско оба,
Београд, 1999.

14
 Подземни ток

кла­си­чан ста­тус. Не­ки ауто­ри не по­ла­зе од књи­жев­но­сти не­го

од окул­ти­зма, па би­ра­ју је­дан окулт­ни из­вор и пра­те ње­го­ве
од­је­ке у де­ли­ма по­је­ди­них пи­са­ца или епо­ха (сту­ди­ја Ма­ри­је
Та­тар о ме­сме­ри­зму). И овим по­во­дом не­ки про­у­ча­ва­о­ци се
жа­ле на од­ре­ђе­ну уз­др­жа­ност ака­дем­ске сре­ди­не, ра­зу­мљи­ву
због свих зна­че­ња ко­је тер­мин као што је „окул­ти­зам“ мо­же
но­си­ти. „Као и Па­ун­дов фа­ши­зам, и Јеј­тсов окул­ти­зам ни­је
био те­ма ко­ја се по­ми­ње у при­стој­ном дру­штву.“19
По­ступ­ци у ис­тра­жи­ва­њу од­но­са мо­гу би­ти сле­де­ћи. Је­
дан је фо­ку­си­ра­ње на јед­ну тач­ку, не­ку слич­ност из­ме­ђу те­ме
за­јед­нич­ке окул­ти­зму и по­е­зи­ји и тра­же­ње ути­ца­ја или ба­рем
за­јед­нич­ког ве­ро­ва­ња. Дру­ги би био би­ра­ње од­ре­ђе­ног из­во­ра
(те­о­зо­фи­ја, ма­со­не­ри­ја, ка­ба­ла), чи­ји се од­раз по­том тра­жи у
од­ре­ђе­ном де­лу.20
То су и по­ступ­ци при­ме­ње­ни у овој књи­зи. Са све­шћу о
то­ме да су ме­то­ди ста­рин­ски, го­то­во по­зи­ти­ви­стич­ки, тра­же
се из­во­ри и па­ра­ле­ле: сим­бо­ли и мо­ти­ви, пе­снич­ке сли­ке и
си­жеи се до­во­де у ве­зу са езо­те­рич­ним и окулт­ним уче­њи­ма.
Пра­ти се исто­риј­ски раз­вој тих уче­ња, њи­хов ути­цај на европ­
ску кул­ту­ру и књи­жев­ност, те на­ро­чи­то на при­су­ство та­квих
иде­ја у вре­ме­ну ка­да од­ре­ђе­но де­ло на­ста­је, у „ду­ху епо­хе“. На­
во­ђе­њем слич­них ме­ста код дру­гих европ­ских пи­са­ца до­ти­че­
мо се ком­па­ра­тив­ног аспек­та.
А го­во­ре­ћи о ста­рин­ским ме­то­да­ма, мо­ра­мо по­ме­ну­ти и
про­блем би­о­гра­фи­зма. Ма­да се у би­о­граф­ска ис­тра­жи­ва­ња не­
ће ула­зи­ти (ни­ти у би­о­гра­фи­зам), ме­то­до­ло­шки је за­ни­мљив
од­нос би­о­гра­фи­је и езо­те­ри­зма. Ко­ли­ко се не­где мо­гу утвр­ди­
ти до­ди­ри са од­ре­ђе­ним уче­њем, то­ли­ко су ја­сне и гра­ни­це
ова­квих при­сту­па. Ну­шић или Сре­мац су би­ли ма­со­ни, али
19 Leon Surette – The Birth of Modernism – Ezra Pound, T. S. Eliot, W. B.
Yeats and the Occult, McGill-Queens’s Press, 1994, стр. 9. Аутор издваја
следеће приступе: 1) постоји окултни утицај, али је апсорбован ес­
тетском теоријом те више није „штетан“, 2) окултни извори се ко­
ристе за интерпретацију књижевних текстова, чиме се имплицитно
легитимишу окултни елементи.
20 Исо, стр. 9.

15
 Немања Радуловић

њи­хо­во де­ло – ба­рем у свом нај­зна­чај­ни­јем ви­ду – ни­је обе­ле­

же­но ини­ци­ја­циј­ском сим­бо­ли­ком. Во­де се рас­пра­ве о то­ме да
ли је сло­бод­но зи­дар­ство обе­ле­жи­ло Пу­шки­но­ву по­е­зи­ју у ве­
ћој ме­ри или не­знат­но. Са дру­ге стра­не, тек­сто­ви Дра­гу­ти­на
Или­ћа су пре­пу­ни окулт­них те­ма, али не­ма­мо по­да­та­ка о ње­
го­вој при­пад­но­сти не­кој та­квој гру­пи. И ту је ја­сно да без об­
зи­ра на то што „езо­те­рич­ни“ зна­чи „уну­тра­шњи“, а „окулт­ни“
скри­вен, ова­ква уче­ња јед­но­став­но до­ла­зе пре­ко лек­ти­ре и у
дру­штве­ном сми­слу – под­се­ћа­мо – не мо­ра­ју уоп­ште озна­ча­
ва­ти скри­ве­ни ми­ље сек­ти и тај­них ор­га­ни­за­ци­ја. При­сут­ни
кроз књи­ге, че­сто и по­мод­ни (за 18. век се го­во­ри и о „са­лон­
ском езо­те­ри­зму“!), окулт­ни тра­го­ви су јед­но­став­но књи­жев­
на гра­ђа. Исто као што се мо­же пра­ти­ти ко­ри­шће­ње ан­тич­ке
ми­то­ло­ги­је или не­ког фи­ло­зоф­ског си­сте­ма, у књи­жев­но­сти и
езо­те­рич­но/окулт­но по­сто­ји као из­вор. На­рав­но, пи­та­ње пи­
шче­вог по­зна­ва­ња не­ког уче­ња мо­же не са­мо за­тво­ри­ти де­ло
у би­о­граф­ско ис­тра­жи­ва­ње, не­го га при пре­ла­ску на ин­тер­пре­
та­ци­ју од­ве­сти у „за­блу­ду на­ме­ре“ (in­ten­ti­o­nal fal­lacy). Не­кад
се ова­кви из­во­ри ко­ри­сте и ка­да пи­сац ни­је лич­но за­ин­те­ре­
со­ван за окулт­но ни­ти у ње­га ве­ру­је. Тол­стој (ко­ји ни­је био
ма­сон) са­свим вер­но при­ка­зу­је иде­а­ле ру­ског сло­бод­ног зи­дар­
ства тог пе­ри­о­да, али у функ­ци­ји сли­ка­ња епо­хе и ли­ка Пје­ра
Без­у­хо­ва. И са­ми из­во­ри мо­гу би­ти дру­го­сте­пе­ни. Са при­лич­
но оскуд­ним по­да­ци­ма о окул­ти­зму Х. Ф. Лав­крафт, убе­ђе­ни
скеп­тик и ма­те­ри­ја­ли­ста, ства­ра цео окулт­ни уни­вер­зум. Иро­
ни­јом исто­ри­је, упра­во ће не­ке са­вре­ме­не окул­ти­стич­ке и са­та­
ни­стич­ке гру­пе би­ти ин­спи­ри­са­не ње­го­вим де­лом, узи­ма­ју­ћи
има­ги­на­ци­ју као езо­те­рич­ну чи­ње­ни­цу.21 Са дру­ге стра­не, пи­о­
нир де­тек­тив­ског жан­ра, ко­ји је ра­ци­о­на­ли­змом пра­ва су­прот­
ност езо­те­рич­ном, Ар­тур Ко­нан Дојл, исто­вре­ме­но је ва­тре­ни
бра­ни­лац спи­ри­ти­зма, чак и аутор јед­не књи­ге ко­јом до­ка­зу­је
по­сто­ја­ње ви­ла. (Лав­крафт је са­мо је­дан при­мер за­ни­мљи­вог
фе­но­ме­на ути­ца­ја књи­жев­но­сти на фор­ми­ра­ње окулт­них те­ма
21 M. Introvigne – Il cappello del mago. I nuovi movimenti magici, dallo spiritismo
al satanismo, Sugarco Edizioni, Milano, 2003, стр. 281–282; 284; 381; 393.

16
 Подземни ток

и чак на­ста­нак чи­та­вих гру­па. Кла­си­чан при­мер, ма­да не то­ли­

ко књи­жев­ног ка­рак­те­ра, је­су ро­зен­крој­цер­ски ма­ни­фе­сти с
по­чет­ка 17. ве­ка. Ма­да пра­вог ро­зен­крој­цер­ског брат­ства иза
тих ми­сти­фи­ко­ва­них спи­са ни­је би­ло, они су да­ли под­сти­цај
на­стан­ку ни­за ор­га­ни­за­ци­ја – све до да­нас ра­ди се о де­се­ти­
на­ма и де­се­ти­на­ма – ко­је твр­де да по­ти­чу од пр­вих и пра­вих
ро­зен­крој­це­ра. На ви­ше ме­ста у про­зи Лав­крафт по­ми­ње
фик­тив­ну књи­гу Не­кро­но­ми­кон – што је ути­ца­ло на ства­ра­ње
„пра­вих“ Не­кро­но­ми­ко­на, ри­ту­ал­но-ма­гиј­ског ка­рак­те­ра; Лав­
краф­то­ва ми­то­ло­ги­ја у не­ким сек­та­ма по­ста­је пред­мет пра­вог
кул­та. Едвард Бул­вер-Ли­тон, да­нас обич­но на­во­ђен као при­
мер ло­шег сти­ла у ен­гле­ској књи­жев­но­сти, сво­јим „ро­зен­крој­
цер­ским“ ро­ма­ном За­но­ни ути­че на Бла­вац­ку и кон­цеп­ци­ју
„уз­ви­ше­них мај­сто­ра“; „чу­вар пра­га“ ко­ји се по­ми­ње у ро­ма­
ну, код Штај­не­ра по­ста­је ствар­но би­ће ко­је се сре­ће при­ли­ком
ме­ди­та­ци­је и успо­на ка ви­шим све­то­ви­ма; Бул­вер-Ли­то­нов
фан­та­стич­ни ро­ман Врил ути­че на раз­ли­чи­те за­ми­сли о под­
зем­ним ра­са­ма и кра­љев­стви­ма, скри­ве­ним енер­ги­ја­ма итд.
Овај ути­цај књи­жев­но­сти на ствар­ност и пре­ла­зак фик­ци­је у
пред­мет кул­та из­ла­зи из на­шег раз­ма­тра­ња. По­себ­ну те­му чи­
не и окул­ти­сти ко­ји ко­ри­сте и књи­жев­не об­ли­ке за из­ра­жа­ва­
ње сво­јих иде­ја, нпр. Кро­у­ли у ро­ма­ну Ме­се­че­во е­е.)
Та­ко езо­те­ри­ја и окул­ти­зам сто­је на раз­ме­ђи из­во­ра и има­
ги­на­ци­је. Ка­ко по­во­дом Нер­ва­ла ка­же Жан Ри­шер, ње­го­во
де­ло се са­сто­ји од две гру­пе ми­то­ва: лич­не ми­то­ло­ги­је (ма­да
Фрај го­во­ри про­тив овог тер­ми­на) и „пре­ег­зи­стент­них“ ми­то­
ва ко­ји­ма да­је лич­но зна­че­ње.22 Али, ово мо­же ва­жи­ти за би­ло
ко­ји тип гра­ђе.
У ис­тра­жи­ва­њу срп­ске књи­жев­но­сти и ње­не ве­зе са из­во­
ри­ма ове вр­сте, иза­бран је пе­ри­од но­ве срп­ске књи­жев­но­сти,
од кра­ја 18. до по­ло­ви­не 20. ве­ка. При­су­ство не­ких еле­ме­на­та
у сред­њо­ве­ков­ној срп­ској књи­жев­но­сти је по­сао струч­ња­ка за
ту област; ипак, по­ме­ни­мо да не­ки тек­сто­ви ко­ји се обич­но од­
ре­ђу­ју као бо­гу­мил­ски има­ју зна­ча­ја као пре­но­си­о­ци ста­ри­јих
22 J. Richer – Nerval. Expérience et création. Paris, 1970, стр. 282.

17
 Немања Радуловић

гно­стич­ких мо­ти­ва, раз­не га­тар­ске и ма­гиј­ске књи­ге та­ко­ђе.

Но, са­мо при­су­ство кон­ти­ну­и­те­та из­ме­ђу њих и но­ви­је књи­
жев­но­сти та­ко­ђе тре­ба ис­тра­жи­ти. Ис­тра­жи­ва­ње езо­те­рич­
них и окулт­них мо­ти­ва у до­ма­ћој књи­жев­ној исто­ри­о­гра­фи­
ји ни­је би­ло оног оби­ма као у дру­гим сре­ди­на­ма; не­што ве­ћу
па­жњу је при­ву­као Ње­гош. Код оста­лих пи­са­ца је по­вре­ме­но
обра­ћа­на па­жња и на ова­кве из­во­ре (и на та­кве ра­до­ве ће­мо
се обра­ћа­ти у по­гла­вљи­ма о по­је­ди­ним пи­сци­ма), али не­ма
обим­ни­јих сту­ди­ја и син­те­за.
Да­ља ис­тра­жи­ва­ња мо­гу­ћа су у два прав­ца ов­де на­го­ве­
ште­на. Је­дан је тра­ди­ци­о­нал­но ис­тра­жи­ва­ње пи­шче­вог кон­
так­та са окулт­ним гру­па­ма или са књи­га­ма ко­је су му мо­гле
до­ћи под ру­ку, пре­глед ње­го­вих пи­са­ма, остав­шти­не и сл. Дру­
ги пра­вац је ин­тер­пре­та­ци­ја ових окулт­них мо­ти­ва као књи­
жев­них мо­ти­ва у де­лу – ако мо­тив по­ти­че из, нпр. ка­ба­ле или
те­о­зо­фи­је, ка­ко га пи­сац пре­о­бли­ку­је, ка­ко се укла­па у ње­го­ву
по­е­ти­ку. Та­ко се од књи­жев­не исто­ри­је као пра­ће­ња из­во­ра и
ути­ца­ја до­ла­зи до фра­јев­ског пра­ће­ња књи­жев­них ар­хе­ти­по­
ва, а са дру­ге стра­не, до ула­ска у по­е­ти­ку јед­ног пе­сни­ка, од­но­
сно – до гра­ни­це ка­да гра­ђа по­ста­је по­е­зи­ја. Пр­вен­стве­но књи­
жев­но­и­сто­ри­о­граф­ско, ова­кво ис­тра­жи­ва­ње мо­же да отво­ри
и но­ве мо­гућ­но­сти за те­о­рет­ска пи­та­ња. Нпр. де­фи­ни­ци­ја
фан­та­сти­ке и ње­не уло­ге у де­лу до­би­ја но­ве ди­мен­зи­је ако се
ука­же на ње­не окулт­не из­во­ре – и у ко­јој се ме­ри ви­ше не­што
он­да мо­же де­фи­ни­са­ти као фан­та­сти­ка.
На­да ауто­ра ових ре­до­ва је да ће стра­ни­це ко­је сле­де бу­ду­
ћим исто­ри­ча­ри­ма срп­ске књи­жев­но­сти и ње­ним ту­ма­чи­ма у
та­квим ис­тра­жи­ва­њи­ма по­мо­ћи.

18
 СТОЈ­КО­ВИ­ЋЕВ КАН­ДОР
КАО ИНИ­ЦИ­ЈА­ЦИЈ­СКИ РО­МАН

Кан­ор Ата­на­си­ја Стој­ко­ви­ћа је пр­вен­стве­но раз­ма­тран

у скло­пу раз­во­ја срп­ског ро­ма­на (Де­ре­тић), стил­ске фор­ма­ци­
је пред­ро­ман­ти­зма (Па­вић), као и ти­по­ло­ги­је фан­та­стич­ног
у срп­ској књи­жев­но­сти (Да­мја­нов) или раз­во­ја књи­жев­ног је­
зи­ка (Ма­јер). Та­ко га Де­ре­тић од­ре­ђу­је као пре­лаз из­ме­ђу ре­
тор­ско-есе­ји­стич­ке и има­ги­на­тив­не про­зе или као по­пу­лар­ну
на­уч­но­фи­ло­зоф­ску рас­пра­ву са ро­ма­неск­ним уво­дом и кра­јем.
Па­вић га на­зи­ва фи­ло­зоф­ским ро­ма­ном, а и Да­мја­нов уоча­ва
ко­ле­ба­ње из­ме­ђу по­ло­ва есе­ји­стич­ког и ро­ма­неск­ног, при че­му
по­себ­ну па­жњу по­све­ћу­је фан­та­сти­ци ко­ју сма­тра до­ми­нан­том
овог тек­ста. Сре­тен Ма­рић не­ги­ра ро­ма­неск­ни ка­рак­тер ро­ма­
на, а фи­ло­зоф­ски аспект по­ве­зу­је пр­вен­стве­но са Кан­том.
Уоче­на је, у ком­па­ра­тив­ном ис­тра­жи­ва­њу, слич­ност са
Вол­те­ро­вим За­и­ом, јер се нпр. и код Вол­те­ра ја­вља ста­рац-
-пу­сти­њак ко­ји се пре­тва­ра у ан­ђе­ла. За­диг пу­ту­је у Мем­фис,
а ње­гов при­ја­тељ се зо­ве Ка­дор. Ма­да је Вол­те­ру за­ме­ра­но да
је епи­зо­ду са стар­цем пре­у­зео од јед­ног ен­гле­ског пи­сца, ра­ди
се за­пра­во о мо­ти­ву ко­ји је ка­рак­те­ри­сти­чан за ле­ген­де.
У ли­те­ра­ту­ри се по­ми­ње и ини­ци­ја­циј­ски слој Стој­ко­ви­ће­
вог ро­ма­на (Да­мја­нов го­во­ри о Кан­до­ро­вом ини­ци­ја­циј­ском
пу­ту, при че­му ис­ти­че да ро­ман не са­др­жи хри­шћан­ску сли­ку
 Деретић – Виаковић... стр. 105.
 Вид. П. Поповић – Волер и наше нароне риовеке, у: Павле По­
повић – „Народна књижевност“, Београд, 2000, стр. 50–57.

19
 Немања Радуловић

све­та), али том аспек­ту ро­ма­на ни­је по­све­ће­на до­вољ­на па­жња.

Ини­ци­ја­циј­ским мо­же­мо на­зва­ти онај тип ро­ма­на ко­ји опи­су­је
упу­ћи­ва­ње глав­ног ју­на­ка у од­ре­ђе­ни, углав­ном тај­ни, си­стем
уче­ња, тј. ње­гов пут ка од­ре­ђе­ној вр­сти зна­ња, при че­му се ко­
ри­сти сим­бо­ли­ка, а сам лик че­сто до­жи­вља­ва про­ме­не. Пјер Ри­
фар као ини­ци­ја­циј­ске ро­ма­не на­во­ди Апу­ле­је­ве Ме­а­мор­фо­зе
(Зла­ни ма­а­рац), Ави­це­нин спис Жи­ви, син му­ро, Ан­дре­и­ну
Хе­миј­ску сва­бу, Бал­за­ко­ву Се­ра­фи­у, Бул­вер-Ли­то­но­вог За­но­
ни­ја. Овај тип ро­ма­на свој ини­ци­ја­циј­ски под­текст за­сни­ва на
од­ре­ђе­ном уче­њу; та­ко је код Апу­ле­ја то Изи­дин култ, као је­дан
од ми­сте­риј­ских кул­то­ва по­зне ан­ти­ке. Код Ан­дрее су то ро­зен­
крој­цер­ске иде­је ко­је, до­ду­ше, он пр­ви ја­сно фор­му­ли­ше, али
их за­сни­ва на ста­ри­јим уче­њи­ма, нпр. ал­хе­миј­ским.
Ини­ци­ја­циј­ска струк­ту­ра ро­ма­на је ја­сна. Кан­дор (can­dor,
лат. „чист“, што упу­ћу­је на нео­п­ход­ност ри­ту­ал­не чи­сто­те кан­
ди­да­та за ини­ци­ја­ци­ју; по Де­ре­ти­ћу та реч зна­чи „искре­ност“)
кре­ће на у да се упу­ти у зна­ња. Пут је је­дан од обра­за­ца ини­
ци­ја­ци­је, као што је сти­ца­ње зна­ња је­дан од ње­них ци­ље­ва. На
пла­ни­ни (ме­сту за ко­је је на­по­ме­ну­то да је одво­је­но од гра­да, тј.
сва­ко­днев­ног про­фа­ног жи­во­та), че­стом ме­сту за по­све­ће­ња у
ре­ли­ги­ја­ма, сре­ће стар­ца, тј. ду­хов­ног во­ди­ча, у ком се на­зи­ре
и ар­хе­тип ста­рог му­дра­ца. Кан­ди­дат не мо­же сам да се ини­ци­
ра, по­тре­бан је не­ко ко ће га уве­сти. Дру­ги део ро­ма­на чи­ни
стар­че­во из­ла­га­ње од­ре­ђе­ног уче­ња. Из­о­ста­је сам пре­о­бра­жај
ини­ци­ра­ног кан­ди­да­та (пред­ста­вљен ис­ку­ше­њи­ма или сим­бо­
лич­ном смр­ћу), што јед­ним де­лом тре­ба при­пи­са­ти не­раз­ви­
је­ној књи­жев­ној тех­ни­ци (лик се не раз­ви­ја). Ме­ђу­тим, по­ред
ова­кве оп­ште ини­ци­ја­циј­ске схе­ме ко­ја се мо­же при­ме­ни­ти ка­
ко на овај ро­ман та­ко и на, ре­ци­мо, не­ки ег­зо­ти­чан мит, по­сто­
је бли­жи из­во­ри ауто­ро­вих ини­ци­ја­циј­ских сим­бо­ла и иде­ја.
Пр­вен­стве­но се ра­ди о езо­те­рич­ним стру­ја­њи­ма ко­ја су обе­
ле­жи­ла 18. век и ис­по­љи­ла се у раз­ли­чи­тим об­ли­ци­ма егип­то­
ма­ни­је, сло­бод­но­зи­дар­ских по­кре­та и ми­то­ло­ги­ја, хри­шћан­ске
 Дамјанов, стр. 93
 Деретић – Виаковић... стр. 103

20
 Подземни ток

и не­хри­шћан­ске те­о­зо­фи­је. Уни­вер­зал­ни обра­зац ини­ци­ја­ци­је

се ова­пло­ћу­је кроз иде­је тог пе­ри­о­да.
Под­на­слов ро­ма­на је „От­кро­ве­ње еги­пат­ских тај­ни“; Кан­
дор же­ли да оде у Мем­фис, да би та­мо био упу­ћен у на­у­ке. Ма­
да он та­мо не сти­же не­го га ста­рац на сво­јој пла­ни­ни упу­ћу­је у
тај­ну, ро­ман ипак има под­на­слов ко­ји са­др­жи реч еи­а­ски.
Мо­же се прет­по­ста­ви­ти да су тај­не ко­ји­ма га ста­рац учи исто­
вет­не они­ма ко­је се уче у Мем­фи­су. Уоста­лом, стар­че­ва основ­
на иде­ја је да се п(р)осве­ће­ње не сти­че са­мо на јед­ном ме­сту
– ум­но сун­це си­ја сву­да. У ка­сни­јем го­во­ру ис­та­ћи ће да се у
тра­же­њу исти­не по­сле Ада­ма ни­шта не зна све до Егип­ћа­на,
ко­ји су јој би­ли нај­бли­жи, али су је пре­да­ва­ли „под за­тво­ром“.
Ода­кле јед­ном срп­ском пи­сцу 18. ве­ка Еги­пат као ме­сто
зна­ња? Цео тај пе­ри­од је за­пра­во обе­ле­жен егип­то­ма­ни­јом, а
на­ро­чи­то се то ви­ди у по­ве­за­но­сти егип­то­фил­ских ин­те­ре­со­
ва­ња и езо­те­ри­зма. Мно­штво езо­те­рич­них гру­па и сло­бод­но­
зи­дар­ских си­сте­ма се по­зи­ва на еги­пат­ско по­ре­кло (нпр. Кон­
вент Вис­ба­де­на, Ред злат­ног ру­жи­ног кр­ста). Нај­по­зна­ти­ји је
си­гур­но еги­пат­ски об­ред чу­ве­ног Ка­љо­стра. По­чет­ком 19. ве­ка
на­ста­ју об­ре­ди Мем­фи­са и Миц­ра­ји­ма, ка­сни­је спо­је­ни у је­дан
си­стем. И да­нас се у ма­со­не­ри­ји Еги­пат на­во­ди као пра­до­мо­ви­
на ма­со­не­ри­је или се до­не­кле по­зи­ва на еги­пат­ске ми­сте­ри­је.
Још у ре­не­сан­си је ре­цеп­ци­ја из­но­ва от­кри­ве­них хер­ме­
тич­ких тек­сто­ва (пре­вод Мар­си­ли­ја Фи­чи­на) ство­ри­ла сли­ку
Егип­та као ко­лев­ке му­дро­сти и тај­ни. Ма­да је по­чет­ком 17.
ве­ка фи­ло­ло­шки оспо­ре­на древ­ност Cor­pus Hermeticumа, езо­
те­рич­ни кру­го­ви на­ста­вља­ју да се др­же та­кве сли­ке Егип­та.
(Па и не са­мо езо­те­рич­ни – чак и Хер­дер на та­кав на­чин по­
сма­тра Еги­пат.) Сма­тра­ло се да су та­рот кар­те еги­пат­ског, ми­
сте­риј­ског по­ре­кла.
У 18. ве­ку је ве­за егип­то­ма­ни­је и езо­те­ри­зма на­ро­чи­то ја­ка.
По­ме­ну­ће­мо са­мо још не­ко­ли­ко при­ме­ра. Ма­сон Фри­дрих Ке­пен
об­ја­ви­ће де­ло Кра­а Ре­оа са на­вод­ним опи­си­ма, де­таљ­ним,
 Сви наводи из романа према: А. Стојковић – Канор, Будим, 1800.
 Faivre – L’Ésotérisme au XVIIIe siècle en France et en Allemagne, стр. 65–66.

21
 Немања Радуловић

сте­пе­на по­све­ће­ња у Егип­ту, ко­је ће има­ти ве­ли­ки ути­цај у езо­

те­рич­ним кру­го­ви­ма. Опат Те­ра­сон, та­ко­ђе ма­сон, у ро­ма­ну
Се­ос при­ка­зу­је ини­ци­ја­ци­ју прин­ца (ко­ја се де­ша­ва у Мем­
фи­су), за­сно­ва­ну на ма­сон­ској сим­бо­ли­ци; али, упра­во ће овај
ро­ман ути­ца­ти на раз­ра­ду ма­сон­ског об­ре­да у Ен­гле­ској, као и
Ка­љо­стро­вог об­ре­да. Ути­ца­ће и на ства­ра­ње ни­за ро­ма­неск­них
по­ве­сти о тај­на­ма ста­рог Егип­та. У Се­о­су, као и у Рем­зи­је­вој
Но­вој Ки­ру­е­и­ји ви­те­за Рем­зи­ја (та­ко­ђе ма­сон­ском де­лу), упра­
во раз­го­во­ри ју­на­ка и на­став­ни­ка чи­не око­сни­цу рад­ње, јер са
оп­штим тен­ден­ци­ја­ма 18. ве­ка ма­сон­ски ро­ман де­ли пи­та­ње
вас­пи­та­ња. Као ка­рак­те­ри­сти­ка ма­сон­ског ро­ма­на ис­ти­че се
упра­во на­гла­ша­ва­ње иде­ја, фи­ло­зоф­ских уоп­шта­ва­ња, по­у­ка,
не ли­те­рар­них по­сту­па­ка. Ово би мо­гло до­при­не­ти раз­ма­тра­
њу пи­та­ња ка­рак­те­ра Стој­ко­ви­ће­вог де­ла.
Те­ра­со­но­вим ро­ма­ном ће би­ти ин­спи­ри­са­но и де­ло ко­је
и да­нас жи­ви на по­зор­ни­ца­ма – Мо­цар­то­ва Ча­роб­на фру­ла.
Еги­пат (принц Егип­та је глав­ни лик, а ја­вља­ју се и ми­сте­ри­је
Изи­де и Ози­ри­са), храм му­дро­сти, бор­ба све­тла и та­ме, по­ми­
ња­ње сун­ца ко­је се ра­ђа, ху­ма­ни­стич­ко-фи­лан­троп­ске иде­је,
не­ста­ја­ње мра­ка пра­зно­вер­ја и ли­це­мер­ја, ис­ку­ше­ње че­ти­ри
еле­мен­та, тра­же­ње исти­не де­ло­ви су зинг­шпи­ла ко­ји се по­кла­
па­ју са ро­ма­ном Кан­ор.
Зна­чај­но је за­па­жа­ње А. Фе­вра да је у ве­ћи­ни де­ла или ро­
ма­на ко­ји узи­ма­ју Еги­пат за оквир та­да­шња егип­то­ло­ги­ја углав­
ном по­ве­за­на са ма­сон­ским ин­те­ре­со­ва­њи­ма. Да­нас за­бо­ра­вље­
ни Аило и Ча­и­на ано­ним­ног ауто­ра, Тај­не са­рих Еи­ћа­на
Шпи­са, Ко­си­је­во у­о­ва­ње Кар­ла фон Екар­тсха­у­зе­на са­мо су
не­ки од на­сло­ва. Ис­ти­че­мо да у по­след­њем ро­ма­ну има не­ких
слич­но­сти са Стој­ко­ви­ће­вим де­лом. Као и Кан­до­ра, и ју­на­ка
Екар­тсха­у­зе­но­вог ро­ма­на, прин­ца Ко­сти­ја, пу­сти­њак уво­ди у
храм му­дро­сти. Ка­сни­је је ју­нак по­све­ћен у пи­ра­ми­ди у Мем­
фи­су. У ро­ма­ну не­мач­ког ауто­ра се као и у Кан­о­ру на­гла­ша­ва
 Сазонова, стр. 36–37.
 Von Jahn, стр. 394.
 Л. И. Сазонова – Перевоной роман в круе масонскоо чения, „Ма­
сонство и русская литература XVIII – начала XIX в.“, стр. 33.

22
 Подземни ток

про­ти­ца­ње да­на, из­ла­же­ње сун­ца, по­днев­ни ча­со­ви (пун на­слов

ро­ма­на уоста­лом гла­си: Ко­си­је­во у­о­ва­ње о ју­ра ка о­не­
ву). Екар­тсха­у­зен је је­дан од глав­них пред­став­ни­ка та­да­шње
хри­шћан­ске те­о­зо­фи­је, ве­о­ма чи­тан и по­пу­ла­ран (ње­гов Облак
на све­и­ли­шем се и да­нас пре­штам­па­ва); код нас је та­ко­ђе
пре­во­ђен, али као драм­ски и про­зни аутор, не као езо­те­рист.10
Уоп­ште, у осам­де­се­тим го­ди­на­ма 18. ве­ка по­ја­вљу­је се у
Не­мач­кој и Фран­цу­ској „це­ла се­ри­ја ро­ма­на ко­ји го­во­ре о ег­
зо­тич­ним и фан­та­стич­ним пу­то­ва­њи­ма“. „Ни­ка­да ини­ци­ја­циј­
ски ро­ма­ни ни­су би­ли то­ли­ко број­ни“, ка­же А. Фе­вр о Не­мач­
кој у пе­ри­о­ду од 1740. до 1800. У њих убра­ја Јунг-Шти­лин­гов
По­вра­ак о­му, Ши­ле­ро­вог Ви­ов­ња­ка, Не­ви­љи­ву ло­жу Жа­
на Пoла, Чу­ва­ре кру­не Ар­ни­ма и, на­рав­но, нај­по­зна­ти­је – Ге­
те­о­вог Вил­хел­ма Мај­се­ра и Но­ва­ли­со­ве Уче­ни­ке у Са­и­су.11
Овом би­смо до­да­ли Ру­ко­ис на­ђен у Са­ра­о­си По­тоц­ког, са
одав­но утвр­ђе­ном ма­сон­ском сим­бо­ли­ком. (Иста ин­те­ре­со­ва­
ња за Еги­пат по­сто­је и код ру­ских ма­со­на, ина­че скло­ни­јим
езо­те­рич­ној, не ра­ци­о­на­ли­стич­кој стру­ји у си­сте­му.) Пи­пи­
но­во за­па­жа­ње да су Стој­ко­ви­ће­ви ро­ма­ни „сен­ти­мен­тал­но-
-ми­стич­ног уку­са, ка­кав је тад у Ру­си­ји био у мо­ди“,12 та­ко се
по­твр­ђу­је као ис­прав­но (сен­ти­мен­тал­но се, на­рав­но, од­но­си
на Ари­си­а и На­а­ли­ју). Овим смо по­ку­ша­ли да да­мо оквир
у ком Стој­ко­вић ства­ра ро­ман упра­во о еги­пат­ским тај­на­ма.
Оста­ју и раз­ма­тра­ња по­је­ди­них де­та­ља, пре­ци­зни­је мо­ти­ва,
сли­ка и иде­ја ко­ји но­се ини­ци­ја­циј­ски ка­рак­тер.
Зна­ча­јан је у ро­ма­ну и сим­бо­ли­зам сна и бу­но­си. На по­
чет­ку ро­ма­на се ка­же да је Кан­дор на­пу­стио сан да би до­шао на
го­ру. Пред дру­ги дан Кан­дор та­ко­ђе не спа­ва, што мо­же би­ти
10 Јоаким Вујић преводи драме, Соларић преводи „Улог ума человечес­
ког“; знатно касније, у календару „Авала“ (или „Забавник“) за 1846.
изаћи ће превод „источне приповетке“ Назар од „Јекартсхаузена“.
Стојковић помиње Екартсхаузена и наводи један пример из његовог
списа, али у потпуно просветитељском духу (наводи према избору
који је приредио Ј. Деретић у: А. Стојковић – Ариси и Наалија;
Фисика, Београд, 1973, стр. 194).
11 Faivre – Исо.
12 Навод према: Марић, стр. 110.

23
 Немања Радуловић

ауто­ров по­ку­шај да пред­ста­ви не­мир ју­на­ка, али мо­же има­ти и

сим­бо­лич­но зна­че­ње. Опо­зи­ци­ја сан/буд­ност ни­је ве­за­на са­мо
за не­ко уче­ње не­го спа­да у оп­шту ини­ци­ја­циј­ску сим­бо­ли­ку.
Оста­ти бу­дан зна­чи про­ћи успе­шно кроз ис­ку­ше­ње. Гил­га­меш
не успе да оста­не бу­дан ка­да тре­ба да за­слу­жи бе­смрт­ност. Апо­
сто­ли у Гет­си­ман­ском вр­ту не успе­ва­ју да се од­у­пру сну.13 Та­ко­ђе,
би­ти бу­дан зна­чи би­ти све­стан, ини­ци­ран, упу­ћен; то је ре­ли­гиј­
ска сим­бо­ли­ка ко­ја се сре­ће од ин­диј­ских уче­ња до Гур­ђи­је­ва.
Ва­жну уло­гу у фор­ми­ра­њу ини­ци­ја­циј­ског ка­рак­те­ра ро­
ма­на, по­ред то­по­са езо­те­ри­зма, на­ро­чи­то езо­те­ри­зма те епо­хе,
има има­ги­на­ри­јум ко­ји се мо­же про­ту­ма­чи­ти и као ве­зан, не­
што уже, за сло­бод­но зи­дар­ство. Та­ко пре упу­ћи­ва­ња у тај­ну
Кан­дор про­во­ди ноћ у јед­ној мрач­ној про­сто­ри­ји где до­ла­зи
са­мо је­дан зрак све­тла. По­ред оп­ште сим­бо­ли­ке чи­шће­ња
пред ини­ци­ја­ци­ју, „там­не но­ћи“, у окви­ру ма­сон­ског при­ма­ња
нео­фи­та, он пре об­ре­да ини­ци­ја­ци­је бо­ра­ви у „про­сто­ри­ји за
раз­ми­шља­ње“, за ко­ју је ка­рак­те­ри­сти­чан мрак (сим­бол ду­хов­
ног мра­ка у ко­ме се кан­ди­дат на­ла­зи пре по­све­ће­ња у ми­сте­
ри­је). И Кан­дор тре­ба о се­би да „ра­су­жду­је“, а ста­рац ују­тро
ка­же да је до­шао час раз­ми­шља­ња. Као што кан­ди­дат ис­пи­су­је
сво­ју би­о­гра­фи­ју, свој „фи­ло­зоф­ски те­ста­мент“, та­ко Кан­дор
го­во­ри стар­цу о свом жи­во­ту. Ујед­но, ју­нак има 22 го­ди­не; по
ма­сон­ским пра­ви­ли­ма, кан­ди­дат за ини­ци­ја­ци­ју мо­ра има­ти
нај­ма­ње 21. И са­мо име „Кан­дор“ се у 18. ве­ку сре­ће и као име
не­ких ло­жа (нпр. у окви­ру си­сте­ма Стро­ге оп­сер­ван­ци­је).14
За­ни­мљи­ва је и сим­бо­ли­ка сра­на све­а. Ста­рац во­ди
Кан­до­ра ка за­па­ду. По­том про­ла­зе кроз вра­та ко­ја се отва­ра­ју
на стар­че­ву не­ра­зу­мљи­ву реч. То мо­же би­ти мо­тив из ис­точ­
њач­ких при­по­ве­сти (уп. Али-ба­би­ну пе­ћи­ну) по­пу­лар­них у
18. ве­ку на­кон Га­ла­но­вог пре­во­да „1001 но­ћи“, али тре­ба се се­
ти­ти да сло­бод­ни зи­да­ри при по­све­ће­њу и уна­пре­ђе­њу у ви­ше
сте­пе­не до­би­ја­ју од­ре­ђе­ну ло­зин­ку („ши­бо­лет“) с ко­јом ула­зе
на са­ста­нак ло­же. На­кон тог про­ла­ска кроз вра­та на за­па­ду
они сту­па­ју у ме­сто на ком ће Кан­дор би­ти по­све­ћен у тај­не.
13 Елијаде – Исорија веровања и релиијских иеја 1, Београд, 1991, стр. 72.
14 Forestier, стр. 369–371.

24
 Подземни ток

И у ма­сон­ски храм се ула­зи са за­па­да, улаз се на­ла­зи на за­пад­

ној стра­ни, а нео­фит се во­ди пр­во на за­пад хра­ма, по­том на
ис­ток. Та­ко и ста­рац во­ди Кан­до­ра од за­па­да ка ис­то­ку, што
зна­чи од та­ме ка све­тлу, про­све­ће­њу. На по­чет­ку тог иде­ал­ног
вр­та на­ла­зе се два ре­да ке­дро­ва. Ке­дро­ви су би­ли гра­ђа за Со­
ло­мо­нов храм ко­ји у сло­бод­ном зи­дар­ству има кључ­ни зна­чај
и је­дан је од те­мељ­них из­во­ра ма­сон­ске сим­бо­ли­ке. (Ма­да би­
блиј­ска, на­ро­чи­то ста­ро­за­вет­на сим­бо­ли­ка, то­ли­ко зна­чај­на
за ма­со­не­ри­ју, у овом ро­ма­ну ни­је при­сут­на.)
Храм ће се по­ми­ња­ти на још не­ким ме­сти­ма у ро­ма­ну. У мо­
ли­тви ће ста­рац по­ми­ња­ти храм све­тло­сти. На кра­ју ће Кан­дор
у по­ноћ би­ти уве­ден у храм му­дро­сти. Сам из­раз „храм (пре)му­
дро­сти“ је ти­пич­но ма­сон­ски, а ја­вља се још ра­ни­је, нпр. код
Ко­ме­ни­ју­са, пан­со­фи­сте и прет­ход­ни­ка ма­со­не­ри­је.15 У Стој­ко­
ви­ће­во до­ба ја­вља се у ма­сон­ским пе­сма­ма.16 Ра­до­ви у ло­жи за­
вр­ша­ва­ју се у по­ноћ (не до­слов­но не­го сим­бо­лич­ки). (По не­ким
ма­сон­ским ри­ту­а­ли­ма, Хи­рам (ле­ген­да тре­ћег сте­пе­на) је уби­
јен упра­во док је ишао у храм да се по­мо­ли по свом оби­ча­ју, у
по­ноћ, ма­да по­сто­је дру­ге вер­зи­је по ко­ји­ма је уби­јен у под­не.)
У хра­му ко­ји се на­ла­зи пред Кан­до­ром, у сре­ди­ни си­ја све­
тло, а око­ло је 12 све­ћа око ко­јих те­че ре­ка. Ста­рац об­ја­шња­ва
кру­же­ње во­де као кру­же­ње вре­ме­на, 12 све­ћа као 12 на­чи­на
ми­шље­ња при­ро­де, а ва­тру као ра­зум.
Но, по­ред овог раз­ја­шње­ња але­го­ри­је, ја­сно да­тог, мо­гу­ће
је и дру­го, ко­је од­го­ва­ра не­ким ма­сон­ским пред­ста­ва­ма. Цен­
трал­но све­тло ко­је се у по­ноћ ја­вља у хра­му од­го­ва­ра ини­ци­
ја­циј­ској сим­бо­лич­кој сли­ци о­ноћ­но сун­ца, ко­је се угле­да
при­ли­ком об­ре­да. По­ми­ње га Апу­леј у Зла­ном ма­ар­цу, а од
18. ве­ка, угле­да­ју­ћи се на Апу­ле­ја, по­ми­њу га и ма­сон­ски ауто­
ри. (Огањ у цен­тру се и по­ре­ди са сун­цем.) Два­на­ест ма­њих
све­та­ла би мо­жда од­го­ва­ра­ло зна­ко­ви­ма зо­ди­ја­ка.17
15 Lehnhoff, Posner – стр. 291. Овај угледни лексикон управо за израз храм
мудрости код розенкројцера Коменијуса каже да је један од оних који
се „савршено поклапају са симболичким садржајем масонерије“.
16 Боголюбов, 178; D. Lindner, стр. 163.
17 Неки масонски аутори (Клауди) управо говоре о древним храмовима
поклоника сунца и огња као округлим, са централном тачком, која

25
 Немања Радуловић

По­во­дом хра­мов­не сим­бо­ли­ке по­ме­ни­мо да још на по­чет­ку

по­ве­сти ста­рац но­си књи­гу и све­ћу; ка­сни­је се у ам­фи­те­а­тру на­
ла­зи сто са упа­ље­ном све­ћом и књи­гом. Та­ко се и у ло­жи на­ла­
зи сто­чић са отво­ре­ном књи­гом (Кон­си­у­ци­је или Би­бли­ја) и
свећ­ња­ком. Књи­га и све­ћа се мо­гу уоп­ште­но об­ја­сни­ти као све­
тло зна­ња; али, у окви­ру ма­сон­ске сим­бо­ли­ке књи­га (Би­бли­ја
или дру­га све­та књи­га) пред­ста­вља јед­но од три ве­ли­ка све­тла,
а три во­шта­ни­це су сим­бо­ли три ма­ња све­тла ло­же.
Сли­ке сун­ца и зо­ре, ве­о­ма че­сте у ро­ма­ну, го­то­во не­ка вр­
ста лајт­мо­ти­ва, са­вр­ше­но се по­кла­па­ју са ма­сон­ском упо­тре­
бом со­лар­не сим­бо­ли­ке. По­ред на­зи­ва­ња ма­со­не­ри­је ре­ли­ги­
јом све­тла и сун­ца ко­ја је ујед­но пр­ва људ­ска (пра)ре­ли­ги­ја18
на ужем пла­ну књи­жев­них сли­ка, упра­во ма­сон­ска по­е­зи­ја тог
пе­ри­о­да (ру­ска) ко­ри­сти сли­ке сун­ча­них лу­ча, све­тла са ис­то­
ка, уда­ља­ва­ња мра­ка од очи­ју, по­ди­за­ња за­ве­се, као и лик слеп­
ца (не­и­ни­ци­ра­ног, не­про­све­тље­ног).19
У ро­ма­ну нпр. сто­ји да је за нас смрт­не све по­кри­ве­но веч­
ним по­кри­ва­лом, „ко­ра ток­мо очи­ма пред­ста­вља­јет­сја“ (стр.
2). Сли­ке ку­ца­ња на две­ри ца­ра све­тла (стр. 10–11 – и са­мо ку­
ца­ње на две­ри мо­же би­ти ма­сон­ска сли­ка), по­ве­за­них сун­ца и
очи­ју (стр. 13), слеп­ца (тј. оног ко не зна исти­ну) пред пре­сто­
лом чи­стог све­тла (стр. 40), хра­ма све­тла (стр. 63), очи­ју ума
(стр. 62) ко­је мо­гу ви­де­ти оно што је чул­ном оку по­кри­ве­но за­
ве­сом (стр. 44), са­мо до­пу­њу­ју сли­ке сун­ца, сун­ча­них лу­ча, зо­
ре (ауро­ре, де­ни­це), ка­да се ли­ко­ви мо­ле, ве­о­ма че­стих у овом
ро­ма­ну, али и ма­сон­ску сим­бо­ли­ку ве­за­ну за ула­зак у храм са
ку­ца­њем и по­ди­за­њем ве­ла са очи­ју ини­ци­јан­та. Ка­да на кра­ју
Кан­дор ка­же „та­ма је иш­че­зла са очи­ју мо­јих, ноћ је про­шла,
да­ни­ца мо­ја ро­ди­ла се... ви­дим са ис­то­ка ра­ђа­ју­ћу се зве­зду“
(стр. 86–87), упо­тре­ба овог фон­да сли­ка је до­сти­гла нај­ви­шу
тач­ку – што и од­го­ва­ра фи­на­лу ро­ма­на20. Са овим је по­ве­за­на
представља њихову светињу над светињама (као објашњење масонс­
ког симбола круга са тачком), што одговара представи у тексту.
18 О томе опширније у тексту о Његошу.
19 Позднеев, стр. 61.
20 Исте слике јављају се и у Стојковићевој поезији; Оа о буушчем заве-
енији наук философических в Карловцјем Сремсјем и о сљесвијах

26
 Подземни ток

сим­бо­ли­ка све­ла и мра­ка. Стар­че­во уче­ње је да су мрак и све­

тло у ра­ту; исти­на се кри­је од мра­ка по гра­до­ви­ма и до­мо­ви­
ма, али сун­це си­ја сву­да, пра­ви се па­ра­ле­ла из­ме­ђу не­бе­ског
сун­ца и сун­ца про­све­ће­ња. Ов­де се већ пре­ла­зи са сло­ја сли­ка
и сим­бо­ла на слој пред­ста­ва и иде­ја.
Стој­ко­вић ве­ру­је у од­ре­ђе­ну е­не­а­ло­и­ју зна­ња. Му­дра­ци
свих на­ро­да ве­ро­ва­ли су у јед­но бо­жан­ство (је­ди­но); и нај­про­
сти­ји на­ро­ди има­ју пред­ста­ву не­ког ви­шег ду­ха. Сва­ки људ­ски
ум прет­по­ста­вља јед­но нео­п­ход­но бо­жан­ство, чо­ве­ко­ви ми­са­
о­ни за­ко­ни при­род­но и ну­жно на­во­де на ову иде­ју (стр. 67).
То мо­же би­ти и пред­ста­ва о пр­во­бит­ном мо­но­те­и­зму, ко­ли­ко и
на­гла­ша­ва­ње, ка­рак­те­ри­стич­но за син­кре­ти­стич­ке по­кре­те, да
су све ре­ли­ги­је јед­но, тј. да се у сви­ма на­ла­зи об­ја­вље­ње. Из то­
га се из­во­ди и по­тре­ба, за ма­со­не­ри­ју ка­рак­те­ри­стич­на, вер­ске
то­ле­ран­ци­је. Та­ко­ђе, из­раз „му­дра­ци свих на­ро­да“ ипак под­ра­
зу­ме­ва по­сто­ја­ње од­ре­ђе­не ду­хов­не ели­те у сва­ком до­бу и сва­
ком на­ро­ду. С дру­ге стра­не, Стој­ко­вић го­во­ри да су они до то­га
до­шли ра­зу­мом. На­су­прот ге­не­а­ло­ги­ји зна­ња ко­ја под­ра­зу­ме­ва
езо­те­рич­ну тра­ди­ци­ју и ини­ци­ја­ци­ју, сто­ји од­ре­ђе­на вр­ста ра­
ци­о­на­ли­зма, пред­ста­ве о при­род­ној ре­ли­ги­ји (на­су­прот от­кри­
ве­ној), ко­ја је опет при­сут­на у осам­на­е­сто­ве­ков­ној ми­сли, па и
у ра­ци­о­на­ли­стич­ком кри­лу ма­со­не­ри­је. То по­ка­зу­је не са­мо да
фи­ло­зоф­ски аспект овог ро­ма­на тек за­слу­жу­је па­жњу, не­го да
се не­ке пред­ста­ве и пре­пли­ћу.
јео завеенија садржи храм премудрости, сунце и Даницу који терају
мрак, падање завесе, помињање ученика (реч истакнута курзивом!),
што су типично масонске слике, које су овде, међутим, у функцији
прослављања просвете па уместо изабраних посвећеника цела српс­
ка младеж ступа у храм мудрости. Стихови: „Церков ја зрју в блиста­
нии/Сујеверства падши рог/Свјашченики во пшчании/Да хвалистја
ЈЕДИН БОГ“ у овом контексту се могу протумачити и као блиски
рационалистичком схватању религије. (Навод према: Анолоија
сарије срско еснишва, прир. Никола Грдинић, Нови Сад, 2005).
Други масонски мотив, „рушевине универзума“, јавља се на крају Ое
поводом смрти Јована Рајића.

27
 Немања Радуловић

Та­кав став се пре­по­зна­је и у још јед­ном аспек­ту ро­ма­на.

Стој­ко­вић при­зна­је еги­пат­ску му­дрост. Али, ју­нак ни­кад и не
сти­же у Мем­фис не­го га по­све­ћу­је ста­рац-ан­ђео. У ко­јој ме­ри
сад ту има од­ре­ђе­ног от­кло­на, ако не и по­ле­ми­ке, са егип­то­ма­
ни­јом? Са­мог од­ба­ци­ва­ња еги­пат­ске му­дро­сти не­ма јер је оно
што ста­рац го­во­ри исто­вет­но мем­фи­ским на­у­ка­ма (а ту је и
ини­ци­ја­циј­ски ла­нац). Али, до то­га се до­ла­зи, ра­ци­о­на­ли­стич­
ки го­во­ре­ћи, соп­стве­ним ра­зу­мом. Па ипак, не са­свим, јер ју­
нак ипак би­ва по­све­ћен, ини­ци­ран у хра­му му­дро­сти. Ње­гов
во­дич је нат­при­ро­дан, ни­је про­све­ти­тељ­ски фи­ло­зоф. Да ли је
ту от­кро­ве­ње су­прот­ста­вље­но тра­ди­ци­ји, ко­ји је ту удео ра­зу­
ма? Те­шко би се мо­гло ре­ћи да је хри­шћан­ство су­прот­ста­вље­
но езо­те­рич­ној „лу­до­сти Мем­фи­са“ (Де Ме­стр), јер ма­да је пу­
сти­њак ан­ђео, не­ма мно­го хри­шћан­ског у ро­ма­ну, а ми­сте­ри­је
древ­но­сти су при­зна­те. Да ли се у по­зи­ва­њу да не иде мем­фи­
ским све­ште­ни­ци­ма на уче­ње кри­је и не­ка алу­зи­ја на са­вре­ме­
но дру­штво, а не са­мо на ли­те­рар­не мо­ти­ве?
Овом ста­ву је сли­чан ка­сни­ји ис­каз да су уче­ни­ци спа­си­
те­ља све­та ту­ма­чи­ли исти­ну на раз­ли­чи­те на­чи­не и та­ко за­
па­ли у ла­ви­ринт у ком су мно­ги и да­нас. Ова­кав став пре­ма
хри­шћан­ским кон­фе­си­ја­ма (при­ка­зан сли­ком ла­ви­рин­та ко­ја
та­ко­ђе но­си ини­ци­ја­циј­ски ка­рак­тер) мо­гао је до­ћи из сло­бод­
но­зи­дар­ског уче­ња исто као и од про­све­ти­тељ­ских ми­сли­ла­ца
или До­си­те­ја.21 Али, то не тре­ба да бу­де при­го­вор ту­ма­че­њу
ини­ци­ја­циј­ског ка­рак­те­ра ро­ма­на. Ра­ди се о ду­ху епо­хе у ко­ме
21 Стојковићево место у историји књижевности и јесте одређено вели­
ким делом као место Доситејевог следбеника. Познато је да у Фисици
критикује народна веровања („сујеверја“), веровања у духове, али по­
миње критички и зазивање духова (не мешати са каснијим спиритис­
тичким сеансама). Опис призивања духова који даје потпуно одговара
описима из церемонијалне магије (каква се јавља у различитим гри­
моарима, а у књижевности је вероватно најпознатије место зазивања
из Гетеовог Фауса): круг на земљи, свеће, кађења, мач (стр. 195–197).
Али, Стојковић саму појаву зазваног духа разобличава једноставно
као превару изведену апаратом. Иначе је критика разних веровања
спроведена са две позиције: просветитељске и хришћанске (показује
се несагласност веровања са Светим писмом).

28
 Подземни ток

су мно­ге иде­је јед­но­став­но за­јед­нич­ке, а мно­ге су ме­ђу­соб­но

пре­у­зи­ма­не. Ти­ме се не оспо­ра­ва ини­ци­ја­циј­ски ка­рак­тер ро­
ма­на, јер и за то уну­тра­шње тра­же­ње тре­ба про­ћи кроз ини­ци­
ја­циј­ски пут при­ка­зан уоби­ча­је­ним за то сли­ка­ма.
Оста­је још да се раз­мо­три по­јам ини­ци­ја­циј­ског лан­ца
или ге­не­а­ло­ги­је зна­ња, ка­рак­те­ри­сти­чан за езо­те­рич­не гру­
пе, а ко­јим Стој­ко­вић обра­зла­же сво­је ста­во­ве. На по­чет­ку је
Адам ко­ји је због же­ље за исти­ном пре­сту­пио Твор­че­ве за­по­
ве­сти. По­сле то­га за исти­ну се не зна све до Егип­ћа­на ко­ји је
пре­да­ју езо­те­рич­но. Од свих на­ро­да они су нај­бли­же исти­ни
до­шли (при­зна­ње еги­пат­ске му­дро­сти), али се пре­да­ва­ла „под
за­тво­ром“. Оп­ште ме­сто ре­цеп­ци­је еги­пат­ске му­дро­сти је­сте
да се исти­на са­оп­шта­ва­ла под ве­лом. Пред­ста­ва се ја­вља у ре­
не­сан­сном хер­ме­ти­зму (Пи­ко де­ла Ми­ран­до­ла), али по­ти­че
још из ан­тич­ких пред­ста­ва Егип­та (Јам­блих, Плу­тарх), ода­кле
нам до­ла­зи и по­зна­та сли­ка Изи­де из Са­и­са под ве­лом.22 Иде­ја
се на­ста­вља кроз 16. и 17. век („Код Егип­ћа­на био је оби­чај...
да уче­ње му­дро­сти не пре­да­ју ја­сно... не­го на фи­гу­ра­лан и за­го­
не­тан на­чин, за­мра­че­ним ре­чи­ма“; „истин­ска те­о­ло­ги­ја се пре­
да­ва­ла кроз ба­сне, але­го­ри­је, сим­бо­ле хи­је­ро­гли­фе“).23
Сле­де­ћа ка­ри­ка су Гр­ци. Ов­де се осу­ђу­ју со­фи­сти, а кри­
тич­ки се го­во­ри о Пла­то­ну и Ари­сто­те­лу. Као по­све­ће­ник у
исти­ну се по­ми­ње Пи­та­го­ра. Али, по­што је у дво­ре исти­не уво­
дио и оне ко­ји ни­су би­ли до­стој­ни, по­сле ње­го­ве смр­ти све­ћа
се уга­си­ла. Сле­де­ћи је Со­крат ко­ји за исти­ну стра­да, а по­том
све до Спа­си­те­ља не­ма исти­не. Да­кле, ла­нац је: Адам – Еги­пат
– Пи­та­го­ра – Со­крат – Спа­си­тељ.
Још је Мар­си­лио Фи­чи­но по­сма­трао Пла­то­на, Пи­та­го­ру,
За­ра­ту­стру, Хер­ме­са као но­си­о­це јед­не тра­ди­ци­је. Та­кве ге­не­а­
ло­ги­је се и да­ље ја­вља­ју кроз езо­те­рич­на стру­ја­ња 17–18. ве­ка.
У сви­ма њи­ма се те­жи ка сти­ца­њу пр­во­бит­ног ада­мов­ског зна­
ња ко­је је из­гу­бље­но (али са­чу­ва­но у ма­лим кру­го­ви­ма). Стој­
ко­вић је на тој ли­ни­ји ко­ја је, не за­бо­ра­ви­мо, сво­јом окре­ну­то­
шћу ка про­шло­сти раз­ли­чи­та од ве­ре у на­пре­дак и сти­ца­ње
22 Ebeling, стр. 98.
23 Наводи из херметичних и алхемијских текстова: Ebeling, стр. 111; 129.

29
 Немања Радуловић

ду­бљег зна­ња раз­во­јем на­у­ка у бу­дућ­но­сти, што је иде­ја ко­ја је

обе­ле­жи­ла про­све­ти­тељ­ство и 19. век.
Ко­ји зна­чај у ма­со­не­ри­ји има еги­пат­ска сим­бо­ли­ка већ
смо по­ку­ша­ли да по­ка­же­мо. Али ве­лик зна­чај има­ју и дру­га
два име­на из овог лан­ца. Ада­му се при­пи­су­је не са­мо пр­во­бит­
но зна­ње, не­го, нпр. у сло­бод­но­зи­дар­ској ми­то­ло­ги­ји, по­че­так
ма­со­не­ри­је. Пи­та­го­ра је из­у­зет­но зна­ча­јан у ра­зним окулт­ним
по­кре­ти­ма. По­себ­ну уло­гу има у ма­со­не­ри­ји, због ве­зе са ге­о­
ме­три­јом. Са­мо два при­ме­ра ра­ди по­ре­ђе­ња. Нпр. Ред злат­ног
ру­жи­ног кр­ста има ге­не­а­ло­ги­ју Адам-Миц­ра­јим (је­дан од Ха­
мо­вих си­но­ва) и Егип­ћа­ни – Је­вре­ји и Гр­ци, есе­ни, пи­та­го­реј­
ци бар­ди.24 Код јед­ног ра­ног се­дам­на­е­сто­ве­ков­ног хер­ме­ти­сте,
нпр. ге­не­а­ло­ги­ја зна­ња из­гле­да слич­но: Адам – Еги­пат – Мој­си­
је.25 О по­сто­ја­њу јед­не пра­ве тра­ди­ци­је го­во­ре раз­ли­чи­ти уче­
сни­ци ова­квих стру­ја­ња: од езо­те­рич­них пи­је­ти­ста до ма­со­на,
сма­тра се да је по­сто­ја­ла јед­на пра­ва ре­ли­ги­ја ко­ја се ма­ни­фе­
сто­ва­ла под раз­ли­чи­тим ви­дљи­вим фор­ма­ма, јед­на му­дрост
ко­ја се ис­по­ља­ва­ла у свим ми­сте­ри­ја­ма древ­но­сти.
Основ­не те­зе ро­ма­на су: до­каз да је чо­век бе­смр­тан и да је
ње­го­ва основ­на ду­жност у све­ту „до­бро­де­тељ“. До­бро­чин­сво,
тј. рад­на фи­лан­троп­ска ети­ка је­дан је од са­мо­про­кла­мо­ва­них
ци­ље­ва ма­со­не­ри­је, од 18. ве­ка до да­нас, као што су и два
основ­на пред­у­сло­ва за по­ста­ја­ње ма­со­ном ве­ра у бе­смрт­ност
ду­ше и у Ве­ли­ког Гра­ди­те­ља Уни­вер­зу­ма.
У ро­ма­ну се на­ла­зи и ста­ро уче­ње о че­и­ри еле­мен­а. По­
ми­ње се да по смр­ти те­ло не не­ста­је не­го се вра­ћа у че­ти­ри
пра­по­че­ла да би но­вим сје­ди­ња­ва­њи­ма да­ло но­ви об­лик (кру­
же­ње ма­те­ри­је). Ово уче­ње ко­је по­ти­че из ан­ти­ке (Ем­пе­до­кле),
а ко­је је би­ло оп­ште у сред­њем ве­ку, би­ло је већ у 17, а још
ви­ше у 18. в. мо­ди­фи­ко­ва­но и по­ла­ко на­пу­шта­но. У езо­те­рич­
ним уче­њи­ма је ме­ђу­тим уче­ње о че­ти­ри еле­мен­та за­др­жа­но.
У ма­со­не­ри­ји, ре­ци­мо, нео­фит при ини­ци­ја­ци­ји про­ла­зи кроз
ис­ку­ше­ња ва­тре, во­де, зе­мље и ва­зду­ха. Ис­ку­ше­ње че­ти­ри еле­
мен­та опи­су­је Те­ра­сон, а ја­вља­ју се код Мо­цар­та и у мно­гим
24 Forestier, стр. 549.
25 Ebeling, стр. 108.

30
 Подземни ток

об­ли­ци­ма са­вре­ме­не ма­со­не­ри­је, ма­да се ту­ма­че сим­бо­лич­но.

У Стој­ко­ви­ће­во до­ба упра­во ма­со­ни уче да се чо­ве­ко­во те­ло
са­сто­ји од че­ти­ри еле­мен­та.26 Ка­да је до­шло до но­вих от­кри­ћа
у хе­ми­ји (Ла­во­а­зје), ко­ја су уру­ши­ла тра­ди­ци­о­нал­ну сли­ку о
че­ти­ри еле­мен­та, на­ро­чи­то се у езо­те­рич­ним кру­го­ви­ма ја­вио
от­пор пре­ма са­вре­ме­ним на­уч­ним от­кри­ћи­ма; исто се та­ко од­
ба­ци­ва­ла са­вре­ме­на астро­но­ми­ја ко­ја је от­кри­ћем Ура­на уру­
ши­ла ста­ру сли­ку се­дам пла­не­та (нпр. ути­цај­ни ру­ски ма­сон
Н. Но­ви­ков по­ле­ми­ше про­тив са­вре­ме­не на­у­ке упра­во због то­
га).27 Ове ко­смо­ло­шке пред­ста­ве по­ре­клом из древ­но­сти (нпр.
се­дам пла­не­та још из Ва­ви­ло­на), за­сно­ва­не и на док­три­ни о
ко­ре­спон­ден­ци­ја­ма, у вре­ме про­све­ти­тељ­ства би­ле су не­по­
врат­но сру­ше­не но­вом на­у­ком, по­гле­дом на свет за­сно­ва­ним
на ем­пи­ри­ји, не на ко­смо­ло­шкој док­три­ни; езо­те­ри­зам је, ме­
ђу­тим, са­чу­вао ста­ре пред­ста­ве. У Стој­ко­ви­ће­вом слу­ча­ју ово
за­слу­жу­је по­себ­ну па­жњу – он ко­ји је по обра­зо­ва­њу био и
при­род­њак, аутор јед­не Фи­зи­ке, за­сту­па кон­цеп­ци­је ко­је на­у­
ка та­да на­пу­шта. То опре­де­ље­ње је мо­гу­ће об­ја­сни­ти упра­во
зна­ча­јем тих пред­ста­ва у езо­те­ри­зму. Исто се мо­же ре­ћи за по­
де­лу при­ро­де на ри цар­сва: ми­не­рал­но, биљ­но и жи­во­тињ­
ско, ко­ја та­ко­ђе има ме­сто у ро­ма­ну. У ма­со­не­ри­ји, да узме­мо
са­мо тај при­мер езо­те­рич­ног си­сте­ма, у ода­ји за раз­ми­шља­ње
на­ла­зе се њи­хо­ви сим­бо­ли. По­ми­ња­ли су се ка­ко у ин­струк­
ци­ја­ма на јед­ном сте­пе­ну та­да­шње ма­со­не­ри­је (Ви­тез цр­ног
ор­ла, у окви­ру Ви­лер­мо­зо­вог си­сте­ма)28 та­ко и у оп­штим раз­
ма­тра­њи­ма.29 У окви­ру ко­смо­ло­ги­је мо­же се по­ме­ну­ти уз­гред
и да Стој­ко­вић ве­ру­је у мно­штво на­се­ље­них све­то­ва, на­се­ље­
них пла­не­та у ко­смо­су.30
26 Боголюбов, стр. 219.
27 Боголюбов, стр. 265; 474.
28 Forestier, стр. 284.
29 Боголюбов, стр. 293.
30 У Фисици ће та идеја бити развијена. Помиње се не само да је Бог
створио мноштво светова, него и да су насељени разумним бићима
(Фисика, стр. 117; 123; 125–127). У оквиру тог разматрања помиње се
и Божије непрестано стварање као и уништења светова и настајања

31
 Немања Радуловић

Ауто­ров при­ступ чо­ве­ку је у­а­ли­сич­ки, по­ми­ње се ди­

хо­то­ми­ја те­ло – ду­ша. Али, по­ред овог ду­а­ли­зма ко­ји је ве­о­
ма ра­ши­рен у раз­ли­чи­тим си­сте­ми­ма ми­шље­ња, на­ла­зи­мо и
не­што дру­га­чи­ји ду­а­ли­зам: спо­ља­шњи – уну­тра­шњи чо­век.
Уну­тра­шњи је сло­бо­дан (стр. 78), он је на­ше не­раз­ру­ши­во ја
(стр. 42). Уну­тра­шњи чо­век се де­ли на уну­тра­шњег ум­ног и
уну­тра­шњег де­лат­ног, и сло­бо­дан је од при­ну­де. По­де­лу на
спољ­ног и уну­тра­шњег чо­ве­ка на­ла­зи­мо још код апо­сто­ла Па­
вла (2. Кор, 4, 16), али је би­ла ве­о­ма раз­ра­ђе­на код хри­шћан­
ских те­о­зо­фа, нпр. код Бе­меа и Вај­ге­ла (и њи­хо­вог прет­ход­ни­
ка Мај­сте­ра Ек­хар­та), као и код ауто­ра 18. ве­ка, Стој­ко­ви­ћу
бли­жих, нпр. пи­је­ти­сте Цин­цен­дор­фа, Ско­во­ро­де, ру­ских ма­
со­на.31 У кри­ти­ци се ис­ти­че да је те­ма ма­сон­ског ро­ма­на тог
пе­ри­о­да, као и по­е­зи­је (Ка­рам­зи­на, Хе­ра­ско­ва), упра­во при­
каз уну­тра­шњег чо­ве­ка.32
У том до­бу ни­је увек мо­гу­ће раз­лу­чи­ти све то­ко­ве. Нпр.
ути­цај­ни беч­ки ма­сон Иг­нац фон Борн ко­ји је ши­ре­њем иде­ја
до­при­нео на­стан­ку Ча­роб­не фру­ле а мо­жда је био про­то­тип за
лик За­ра­стра) у свом ча­со­пи­су Жур­нал за ма­со­не 1784. об­ја­вљу­
је про­грам­ски текст „О ми­сте­ри­ја­ма Егип­ћа­на“, где их за­пра­во
раз­ма­тра као пре­те­че про­све­ти­тељ­ства.33 Стој­ко­вић ни­је је­ди­
ни ко­ји сто­ји из­ме­ђу ра­ци­о­на­ли­зма и ини­ци­ја­ци­је.
Не­до­вољ­но је ја­сна ре­че­ни­ца ко­ја ка­же да је чо­ве­ков из­вор
Бо­жан­ство, да је чо­век ка­пља ода­тле и да ће се та­мо вра­ти­ти.
Ово се мо­же ту­ма­чи­ти као сли­ко­вит при­каз чо­ве­ко­ве бе­смрт­
но­сти као Бо­жи­јег ство­ра. Али, исто та­ко се мо­же схва­ти­ти и
као тврд­ња да је чо­век ема­ни­рао од Бо­га (уп. и на стра­ни 75
– „Бог ће ду­шу мо­ју као у ис­точ­ник из ког је ис­те­кла узе­ти“).
нових (идеје које ће бити развијене код Његоша, у Лучи; о сличности­
ма Фисике и Луче писао је Светозар Матић).
31 Боголюбов, стр. 214 (унутрашњи је потчињен законима Бога, плотс­
ки законима греха).
32 Сазонова, стр. 31; 45; В. И. Сахаров – Русская масонская оэзия (к
осановке роблемы), „Масонство и руская литература“... стр. 84; A.
С. Янушкевич – Диало И. В. Лоухина и Н. М. Карамзина, „Масонс­
тво и руская литература“, стр. 161.
33 Ebeling, стр. 162.

32
 Подземни ток

У том слу­ча­ју аутор се уда­ља­ва од хри­шћан­ства и још ви­ше

при­бли­жа­ва уче­њи­ма по ко­ји­ма jе чо­ве­ко­ва су­шти­на бо­жан­ска
(не­ка вр­ста ема­на­ци­о­ни­зма). Ова­кав став се у екс­пли­цит­ни­јем
ви­ду сре­ће и код дру­гих пи­са­ца о ко­ји­ма ће би­ти го­во­ра.
Оста­је пи­та­ње Стој­ко­ви­ће­вог упо­зна­ва­ња са езо­те­ри­змом,
да ли је по­ред оног што је би­ло „у ат­мос­фе­ри“, по­ред по­зна­ва­ња
та­да­шњих тек­сто­ва и ро­ма­на мо­гао сту­пи­ти у не­по­сред­ни кон­
такт са не­ким кру­жо­ком. У до­ступ­ним нам пре­гле­ди­ма срп­ских
ма­со­на (нпр. код Не­не­зи­ћа) Стој­ко­ви­ће­во име се не ја­вља. Ме­ђу­
тим, зна­мо да је кра­јем 18. в. ма­со­не­ри­ја би­ла ве­о­ма ра­ши­ре­на
у Аустри­ји. Та­да ма­сон Сте­фан Но­ва­ко­вић пре­во­ди књи­гу про­
тив по­сто­ва Пра­во­слав­не цр­кве. Зна се да је Стој­ко­вић имао
кон­так­те са ма­со­ни­ма Сте­фа­ном Стра­ти­ми­ро­ви­ћем (ко­ји му је,
за­пра­во, био ме­це­на) и Јо­си­фом Ша­ка­бен­том. Ако се при­хва­ти
да је и До­си­теј био ма­сон, ка­квим га сма­тра до­ма­ћа сло­бод­но­
зи­дар­ска тра­ди­ци­ја, ако би се по­ка­за­ло да су и Па­вле Со­ла­рић
и Стој­ко­вић при­па­да­ли брат­ству, та­да „тај­на ве­че­ра Тро­ји­це“ о
ко­јој го­во­ри Со­ла­рић до­би­ја и зна­че­ње са­стан­ка по­све­ће­них. У
са­мом Тр­сту су у 18. в. по­сто­ја­ле ло­же.34 У Не­мач­кој, где је сту­ди­
рао, по­ред раз­ли­чи­тих ма­сон­ских обе­ди­јен­ци­ја по­сто­ја­ла су и
сту­дент­ска удру­же­ња об­ли­ко­ва­на по угле­ду на ма­со­не­ри­ју,35 као
што је би­ло и раз­ли­чи­тих па­ра­ма­сон­ских гру­па.36 За­ни­мљи­во
је да је­дан по­ли­циј­ски из­ве­штај из 1810. по­ми­ње Стој­ко­ви­ће­во
„без­вер­је“.37 Да ли се то мо­же од­но­си­ти на хе­те­ро­док­сне иде­је?
34 G. Graton – Trieste segreta, Bologna, 1948, стр. 18–20.
35 J. Bauer, J. Riederer – Zwischen Geheimnis und Öfentlichkeit. Jenaer
Freimaurerei und studentische Geheimgeselschaften, Jena-Erlangen, 1991.
36 Поред масонских ложа које су деловале на територији Аустрије, међу
Србима (укључујући и „домаћи“ систем грофа Драшковића), постоја­
ле су и неезотерична удружења; рецимо, радикално-просветитељска
„Немачка унија“, слична илуминатима имала је, изгледа, чланова
и на овим просторима – у истраживањима се помиње „Илирија“
(тј. простор насељен јужним Словенима), Нови Сад, Банат, Краји­
на, Славонија (G. Mühlpfordt – „Europarepublik im Duodezformat“, y:
Freimaurerei und Geheimbünde in 18. Jahrhundert in Mitteleuropa, hggb.
von H. Reinalter, Frankfurt am Main, 1986, стр. 343–344).
37 Јован Радонић – Аанасије Сојковић, стр. 135.

33
 Немања Радуловић

Од­го­во­ри ће мо­ра­ти да са­че­ка­ју но­ва би­о­граф­ска ис­тра­

жи­ва­ња овог пи­сца за ко­га је С. Ма­рић при­ме­тио да не зна­
мо ни шта је тач­но сту­ди­рао.38 Али, сам Кан­ор по­сма­тран у
кон­тек­сту епо­хе пот­пу­но сто­ји у раз­ма­тра­ној ини­ци­ја­циј­ској
и езо­те­рич­ној тра­ди­ци­ји, ко­ја је, на­гла­си­мо, би­ла не са­мо
пред­мет пре­но­ше­ња за­тво­ре­них кру­го­ва не­го и део кул­ту­ре
тог до­ба, шта­ви­ше, по­пу­ла­ран и по­мо­дан у мно­гим са­ло­ни­ма.
У књи­жев­но­и­сто­риј­ском сми­слу се де­ло Ата­на­си­ја Стој­ко­ви­
ћа, ко­је сто­ји на по­чет­ку срп­ског ро­ма­на, укла­па у та­да­шње
окви­ре европ­ске кул­ту­ре.

Ли­те­ра­ту­ра:
В. Бо­го­лю­бов – Н. И. Но­ви­ков и ео вре­мя, Мо­сква, 1916.
Г. В. Вер­над­ский – Рус­ское ма­сон­сво в цар­сво­о­ва­ние Ека­е­
ри­ни II, Санкт-Пе­тер­бург, 1999.
Са­ва Да­мја­нов – Ко­ре­ни мо­ер­не ср­ске фан­а­си­ке, Но­ви
Сад, 1988.
Јо­ван Де­ре­тић – Ви­а­ко­вић и ра­ни ср­ски ро­ман, Но­ви Сад, 1980.
Јо­ван Де­ре­тић – Ср­ски ро­ман 1800–1950, Бе­о­град, 1981.
Б. Ко­ва­че­вић – О о­че­ку ср­ско ро­ма­на, Књи­жев­ност, 1946,
књ. 1, св. 1.
Р. Ко­ви­ја­нић – Ср­ски и­сци у Бра­и­сла­ви и Мо­ри XVI­II ве­ка,
Но­ви Сад, 1973.
Ми­та Ко­стић – Про­ес еи­ско­а Ди­мо­ви­ћа 1794. ро­ив ши­
ре­ња „вол­е­ри­јан­ских“ ие­ја ме­ђу Ср­би­ма, у: При­ло­зи за
књи­жев­ност, је­зик, исто­ри­ју и фол­клор XVI­II, 1938.
Ми­та Ко­стић – Ие­о­ло­шки сав До­си­е­ја Об­ра­о­ви­ћа ре­ма
је­зу­и­и­ма, илу­ми­на­и­ма и ма­со­ни­ма, Збор­ник Ма­ти­це
срп­ске. Се­ри­ја дру­штве­них на­у­ка, 8, 1954, 5–15.
Д. Ли­гу – Реч­ник сло­бо­но зи­ар­сва, Бе­о­град, 2001.
С. Ма­рић – Два и­сма Аа­на­си­ја Сој­ко­ви­ћа, Збор­ник Ма­ти­
це срп­ске за књи­жев­ност и је­зик, 1967, књ. 15, св. 2.
С. Ма­рић – Да ли је Стој­ко­ви­ћев Кан­ор ро­ман, Ода­бра­ни спи­
си, Но­ви Сад, 1979.
Ма­сон­сво и рус­ская ли­е­ра­у­ра XVI­II – на­ча­ла XIX в., Мо­
сква, 2000.
38 Реконструкција Стојковићевог гетингешког периода, као и подаци о
учењу у Братислави у: Р. Ковијанић – Срски исци у Браислави и
Мори XVIII века, Нови Сад, 1973, стр. 169–175.

34
 Подземни ток

Зо­ран Не­не­зић – Ма­со­ни у Ју­о­сла­ви­ји (1764–1980), Бе­о­град, 1984.

Ми­ло­рад Па­вић – Исо­ри­ја ср­ске књи­жев­но­си 4 – Пред­ро­
ман­ти­зам, Бе­о­град, 1991.
А. В. Позд­не­ев – Ран­ние ма­сон­ские е­сни, Scan­do-Sla­vi­ca, to­mus
VI­II, MCMLXII, Co­pen­ha­gen, 1962.
Јо­ван Ра­до­нић – Аа­на­си­је Сој­ко­вић, Гла­сник САН 212, Оде­
ље­ње дру­штве­них на­у­ка, но­ва се­ри­ја 2.
Сре­та Стој­ко­вић – Сло­бо­но зи­ар­сво, Бе­о­град, 1925.
Лу­и­ђи Тро­и­зи – Реч­ник ма­со­на, Бе­о­град, 1998.

***
C. Cla­u­di – In­tro­duc­tion to Fre­e­ma­so­nry. First De­gree: En­te­red Ap­pren­
ti­ce – ht­tp://www.free­masons­-f­r­eemaso­nry.com/claudy1.html
Crata R­e­poa oder Einweihungen in de­r alten geheimen Ges­el­lschaft
­der egyptischen Priester, s. l­. 1785.
J. S.­ C­ur­le – The Eg­yptian ­Rev­iv­al, London an­d New York,­ 2­00­5.
F. Ebeling – Das Geheimnis ­des­ Her­m­es Trism­egistos­.­ Geschicht­e des
­Hermeti­smus, Mün­che­n, 2005­.
K. von Eckarts­h­ausen – ­Kos­tis ­R­eise von Morg­e­n g­egen Mit­ta­g­, Ding­
felder Verlag, 1­9­87.
A. Faivre –­ Eckartsha­u­sen et la theosop­hie chretie­ne­, P­aris, ­1969.
A. Faivre – L­‘É­sot­érisme au XVIIIe siècle en France et en ­All­em­agne,
Paris­,­ 1973.
R­. le Forestier­ – La franc-maçonnerie templière e­t ­ oc­cul­tiste au­x
XVIIIe e­t­ XI­Xe siècles, P­ari­s,­ 1970.
K.­ R.­ H.­ F­ri­ck – Die ­ Er­le­uc­hteten. G­nostisch-theos­ophische und
­al­che­mistisch-­ro­se­nkreutzerische Geheimgesellschaften bis zum
­E­nd­e­ de­s ­18. Jahrhunde­rt­s, ­Wiesbaden­, ­2005.
E.­ v­on Jan – ­Der französisch­e­ Fr­eimaurerroman ­im 18. Jahrhundert,
Germa­nisch-rom­ani­sc­he­ ­ Mo­natssch­r­if­t­, H­ei­de­lberg, 1925,
X­II­I, 391­–403.
Lehnhoff, P­osner – ­Internationales ­F­reimaurerle­xikon, Z­ürich-Leip­
z­ig-Wien­,­ 1­9­32­.
D. Lindner – I­ngaz von Born. ­M­eister de­r ­wahren­ E­intracht. Wie­ne­r
­Freimaurerei im 1­8.Jh, Wien, 1986.
R. Maier ­– O je­zik­u Kandora (1800) Atanasij­a Stojkovića, Wien­n,­ 1­986.
Iv­an Mužić – Smis­ao ­masonstva­, Split­, 19­84.
P. Ri­ffard ­– R­ječnik­ ez­oterizma­, Z­agreb, ­19­89.
Te­rr­a­sso­n – S­eth­o­s,­ доступно у оквиру пројекта утопијских текстова
Француске националне библиотеке (http://gallica.bnf.fr )

35
36
 СИМА МИЛУТИНОВИЋ ИЗ­МЕ­ЂУ
ИС­ТОЧ­НЕ И ЗА­ПАД­НЕ ТРА­ДИ­ЦИ­ЈЕ

У ра­зно­вр­сном де­лу Си­ме Ми­лу­ти­но­ви­ћа Са­рај­ли­је пре­

пли­ће се мно­штво сли­ка и мо­ти­ва раз­ли­чи­тог по­ре­кла. По­ку­
ша­ће­мо да ана­ли­зи­ра­мо оне ко­ји има­ју по­ре­кло – или ба­рем
па­ра­ле­лу – у раз­ли­чи­тим езо­те­рич­ним тра­ди­ци­ја­ма, на осно­
ву ње­го­вих кључ­них пе­са­ма, као што су Ма­за и На и­а­ње
ша сам ра­им о­о­вор.
Пе­сма Ма­за, об­ја­вље­на у збир­ци Зо­ри­ца 1827, при­па­да лај­
пци­шком пе­ри­о­ду Ми­лу­ти­но­ви­ће­вог ра­да. Ма­да под­стак­ну­та
пе­сни­ко­вим ужа­са­ва­њем над од­ма­зда­ма кне­за Ми­ло­ша по­сле
Ча­ра­пи­ће­ве бу­не, она пре­ва­зи­ла­зи исто­ри­ју, те, сва у ко­смич­
ким окви­ри­ма, сли­ка смак све­та. На­кон опи­са ску­па ан­ђе­ла
пред Бо­гом, пре­ла­зи се на бу­дућ­ност зе­мље. Бо­гу се обра­тио
упра­ви­тељ „там­не точ­ке“, ком је по­ве­ре­на зе­мља, и за­мо­лио да
јој спе­ре ли­це, да би се вра­тио злат­ни век. Бог ће му ис­пу­ни­ти
же­љу и по­сла­ти по­топ. По­ште­ђе­ни ће би­ти са­мо „гер­хард­чи­ћи“
– на­зва­ни та­ко по пе­сни­ку Вил­хел­му Гер­хар­ду – пле­ме­ни­ти и
пе­сни­ци ко­је ће ан­ђе­ли пре­не­ти на дру­гу зве­зду.
У ова­квом при­ка­зу сма­ка све­та Ми­лу­ти­но­вић укр­шта
пред­ста­ве по­ре­клом из раз­ли­чи­тих тра­ди­ци­ја. Ре­ци­мо, по­ми­
ња­ње „упра­ви­те­ља“ ком је по­ве­ре­на зе­мља, по­ре­клом је ве­ро­
ват­но тра­ди­ци­о­нал­на сред­њо­ве­ков­но-но­во­пла­тон­ска иде­ја
 Помињање мноштва светова подсећа на Лучу микрокозма; слично и
у Расвиу самоће, о чему пише Недић (Сима Милуиновић, Београд,
1959, стр. 26).

37
 Немања Радуловић

о ду­хо­ви­ма, „ин­те­ли­ген­ци­ја­ма“ или ан­ђе­ли­ма по­кре­та­чи­ма од­

ре­ђе­них пла­не­та. Но, о овом ду­хов­ном би­ћу пе­сник не ка­же
не­што ви­ше. За­ни­мљи­во је пе­сни­ко­во на­зи­ва­ње до­ба раз­вра­
та и про­па­сти „блат­ним ве­ком“. Мо­гу­ће је да је реч о апо­ка­лип­
тич­кој и мо­ра­ли­стич­кој иро­нич­ној из­ме­ни тра­ди­ци­о­нал­не
син­таг­ме „злат­ни век“. Али, мо­гу­ће је мо­жда и об­ја­шње­ње пре­
ко Ми­лу­ти­но­ви­ће­вог спе­ци­фич­ног ети­мо­ло­ги­са­ња. По­зна­то
је да је пре­во­ди­о­цу Гер­хар­ду „об­ја­шња­вао“ ка­ко име­на ју­на­ка
Ка­ли­да­си­не дра­ме, Душ­јант и Ша­кун­та­ла (Са­кон­та­ла код Ми­
лу­ти­но­ви­ћа), има­ју исто зна­че­ње као „срп­ске ре­чи“ ду­шма­нин
и „за­кон да­ла“. Оду­ше­вље­ње европ­ских фи­ло­ло­га от­кри­ћем
сан­скр­та и ра­ђа­ње ком­па­ра­тив­не ин­до­е­вроп­ске фи­ло­ло­ги­је
ко­је је обе­ле­жи­ло ду­хов­ну кли­му кра­ја 18. и по­чет­ка 19. ве­
ка мо­гу се от­кри­ти и иза Ми­лу­ти­но­ви­ће­вог ен­ту­зи­ја­стич­ног
и пот­пу­но по­гре­шног по­ве­зи­ва­ња ре­чи. Ако оста­не­мо при
то­ме, до­пу­ште­но је ми­сли­ти да се иза „блат­ног ви­је­ка“ кри­је
(та­ко­ђе, на­рав­но, по­гре­шна) ети­мо­ло­ги­ја ко­ја по­ве­зу­је ин­диј­
ски кон­цепт ка­ли-ју­ге са на­шом ре­чи „ка­љу­га“. По хин­ду­и­зму,
свет про­ла­зи кроз че­ти­ри ета­пе, слич­не до­би­ма грч­ке ми­то­ло­
ги­је. По­след­ња, у ко­јој сад жи­ви­мо, нај­го­ра је, до­ба ду­хов­ног
и мо­рал­ног про­па­да­ња. Крај ка­ли-ју­ге би­ће ујед­но и крај овог
све­та и овог ко­смич­ког ци­клу­са, да би по­том по­чео но­ви, и та­
ко у круг, у скла­ду са ин­диј­ским ци­клич­ним схва­та­њи­ма. Кон­
цепт ка­ли-ју­ге на­ћи ће од­јек у 20. ве­ку, у тра­ди­ци­о­на­ли­стич­кој
шко­ли Ге­но­на, Ево­ле и њи­хо­вих след­бе­ни­ка. Али, Са­рај­ли­ја не
пре­у­зи­ма са­мо пој­мо­ве ин­диј­ских ре­ли­ги­ја, не­го по­ку­ша­ва на
ро­ман­ти­чар­ски на­чин да утвр­ди слич­но­сти из­ме­ђу сан­скр­та
и срп­ског. Ова па­ра­лин­гви­стич­ка ту­ма­че­ња (су­штин­ски за­сно­
ва­на на на­род­ној ети­мо­ло­ги­ји), на­жа­лост, у на­шој сре­ди­ни и
да­нас при­сут­на у псе­у­до­на­уч­ним кру­го­ви­ма, об­ја­шња­ва­ју за­
што пе­сник го­во­ри упра­во о „блат­ном ве­ку“. Злат­но до­ба ко­
је ће на­ста­ти у об­но­ви све­та по­сле про­па­сти укла­па се ка­ко
 H. Biedermann – Handlexikon der magischen Kunste, München-Zürich,
1976, стр. 170–172 (Intelligentia und Daemonum).
 Недић, стр. 73.

38
 Подземни ток

у ин­диј­ске пред­ста­ве та­ко и у кла­сич­но европ­ско на­сле­ђе грч­

ког по­ре­кла. Али, у 18. ве­ку те­ма до­ла­зе­ћег злат­ног до­ба би­ла
је при­сут­на у ма­со­не­ри­ји, на­ро­чи­то ру­ској. Вра­ћа­ње пр­во­бит­
ног злат­ног до­ба, цар­ства Астре­је, че­ста је те­ма та­да­шње по­е­
зи­је сло­бод­них зи­да­ра, на­ро­чи­то ру­ских; за­то ће и ве­ли­ка ло­
жа би­ти на­зва­на Асреа.
Да­ле­ко су зна­чај­ни­је па­ра­ле­ле са Би­бли­јом. По­ред то­га
што це­ла при­ча о Бо­жи­јем из­бо­ру Гер­хар­да и ње­го­ве по­ро­ди­
це под­се­ћа на по­вест о не­ком но­вом Но­ју, што је по­топ ка­зна
за мо­рал­ну про­паст, као и По­ста­њу, ја­вља­ју се и слич­но­сти са
сим­бо­ли­ком из От­кро­ве­ња. Сти­хо­ви у ко­ји­ма Гер­хар­до­вој љу­
би ан­ђе­ли ста­вља­ју Вла­ши­ће као ве­нац под­се­ћа­ју на же­ну овен­
ча­ну зве­зда­ма (Отк. 12, 1) ко­ја ће се у вре­ме апо­ка­лип­тич­них
бор­би ја­ви­ти на не­бу. Гер­хар­до­ва љу­ба је та­ко из­јед­на­че­на са
ме­си­јан­ским, спа­си­тељ­ским жен­ским ли­ком из апо­ка­лип­се.
Али, још је зна­чај­ни­је пе­сни­ко­во од­сту­па­ње од Би­бли­је, ко­је
се нај­ја­сни­је ви­ди у кључ­ном мо­ти­ву пе­сме, уни­ште­њу зе­мље
но­вим по­то­пом.
У От­кро­ве­њу Јо­ва­но­вом зе­мља не про­па­да у по­то­пу. Шта­
ви­ше, у По­ста­њу – и то ме­сто за­слу­жу­је по­себ­ну па­жњу у
овом раз­ма­тра­њу – по­сле Но­је­вог по­то­па Ја­хве ја­сно ка­же да
но­вог по­то­па не­ће би­ти. (По­ста­ње, 9, 11) „... По­ста­вљам свој
са­вез са ва­ма, не­ће ви­ше ни­шта жи­во ги­ну­ти од по­то­па ни­ти
ће по­топ ви­ше уни­шта­ва­ти зе­мљу...“ У том сми­слу је пе­сни­
ков при­каз но­вог по­то­па су­прот­ста­вљен Бо­жи­јем обе­ћа­њу из
 Вид. нпр. В. И. Сахаров – „Русская масонская поезия (к постановке
проблемы)“ у: Масонство и русская литература XVIII – начала XIX
в., Москва, 2000, стр. 83; В. И. Сахаров – Царсво Асреи. Миф о
Золоом веке в русской масонской лиерауре XVIII солеия –
http://archives.narod.ru/Astrea; Олег Соловьев – Русские масоны, Мос­
ква, 2006, стр. 138; 149 (вид. и лексикон Ленхофа и Познера).
 Но седам звезда се, са Сунцем и Месецом, јављају и у масонској сим­
болици (вид. Лексикон Ленхофа и Познера, Siebensterne).
 У том смислу занимљива су запажања која поводом Блејка даје Фрај:
„вода је симбол краја циклуса... Стари Завет нам каже да је Бог обећао
Ноју да више неће бити општих потопа“ (Fearful Symmetry, Princeton
University Press, 1974 , стр. 283).

39
 Немања Радуловић

Ста­рог за­ве­та. Као знак тог са­ве­за и си­гур­но­сти да по­то­па ви­

ше не­ће би­ти, Ја­хве, у истом ста­ро­за­вет­ном одељ­ку, по­ста­вља
ду­гу. У Ма­зи упра­во по­сле но­вог по­то­па Бог по­ста­вља ду­гу
– да би пре­ко ње, као пре­ко мо­ста, ан­ђе­ли уз­не­ли ду­ше „гер­
хард­чи­ћа“. Пе­сник ко­ри­сти би­блиј­ски сим­бол у при­чи о по­то­
пу, али цео кон­текст од­сту­па од тра­ди­ци­је.
Ова­ква ре­ин­тер­пре­та­ци­ја би­блиј­ског ме­ста ни­је са­мо пе­
сни­ко­ва при­ват­на ми­то­ло­ги­ја. Док­три­на о но­вом по­то­пу ко­ји
ће уни­шти­ти зе­мљу пре­да­ва­ла се у не­ким ма­сон­ским ри­ту­а­
ли­ма. У ри­ту­а­лу дру­гог сте­пе­на, тј. сте­пе­на по­моћ­ни­ка, ка­ко
је опи­сан код та­да ути­цај­ног ма­со­на Ра­го­на, под­у­ча­ва­ло се о
ре­во­лу­ци­ја­ма пла­не­те. Зе­мља је ви­ше пу­та про­ла­зи­ла кроз по­
то­пе; у од­ре­ђе­но вре­ме ме­сец ће уда­ри­ти на зе­мљу, оке­ан ће
по­но­во пре­ћи гра­ни­це и иза­зва­ти но­ви по­топ. Али, и у не­
ким та­да­шњим фи­ло­зоф­ским и при­род­но­на­уч­ним (Би­фон)
ра­до­ви­ма по­ми­њу се ци­клич­не ка­та­кли­зме и по­то­пи, као и об­
на­вља­ња зе­мље. Из ових из­во­ра сли­ка је ушла и у књи­жев­
ност. Опис по­то­па ко­ји се ја­вља у осмом по­гла­вљу Нер­ва­ло­ве
Ауре­ли­је ве­ро­ват­но по­ти­че од та­квих – езо­тер­них и на­уч­них
– спе­ку­ла­ци­ја. „Са­зве­жђе Ори­о­на отво­ри не­бо и из ње­га се во­
да из­ли сла­по­ви­ма; зе­мља пре­оп­те­ре­ће­на ле­дом са су­прот­ног
по­ла окре­те се у по­лу­кру­гу око се­бе, а мо­ра се из­ли­ше пре­ко
сво­јих оба­ла...“  Па­сус под­се­ћа на сти­хо­ве из Ма­зе.
 J. Richer – Nerval. Expérience et création. Paris, 1970, стр. 388.
 Augustin Chaco – Philosophie des révélations (1839), Philosophie des
religions comparés (1849); Buffon – Époques de la terre; Nicolas-Antoine
Boulanger – L‘Antiquité dévoilée (1766) – и Библија и друге религије уче
о цикличном уништењу и обнављању земље (наводи према: J. Richer,
стр. 474–475).
 J. Richer, стр. 474–476. Превод Б. Марковића из: Жерар де Нервал
– Оабрана ела, Београд, 1956, стр. 52. Помињање револуција и
планете, цикличких катастрофа и потопа јавља се и код других езо­
териста, нпр. Сен-Мартена (Tableau Naturel des Rapports qui existent
entre Dieu, l’Home ez l’Univers, Seconde partie, 1782, стр. 32) и П. С. Ба­
ланша (Palingénésie sociale: prolégomènes Paris, 1833, 58; 274; Essais de
palingénésie sociale, Paris, 1830, 487).

40
 Подземни ток

Па на­е­жа зла­на о­ба

а ус­кр­сне, а с ‘об­нов­не,
ва­ља у­си Оке­а­на,
а на­бу­ји о­лус ле­ма,
а освје­жи вр­шнос зе­мље
к но­вој вар­ци ва­ма бли­жој.

На­по­ми­ње­мо још јед­ном да је на­ве­де­на ин­струк­ци­ја да­ва­

на при пре­ла­ску на ни­во по­моћ­ни­ка. А сим­бол тог сте­пе­на –
пла­ме­ну зве­зду – Ми­лу­ти­но­вић је ста­вио на на­слов­ну стра­ну
Пје­ва­ни­је, те се сма­тра да је ти­ме хтео да озна­чи свој сте­пен у
ма­сон­ској хи­је­рар­хи­ји10.
У ње­го­вој по­е­зи­ји при­сут­но је и ши­ре схва­та­ње ци­клич­них
уни­ште­ња зе­мље или ко­смо­са. Сти­хо­ви Сер­би­јан­ке (90, 90–93)
Да с ‘не сме­е или не за­ка­сни
По­ра­же­ње Все­лен­ска Си­сем­ца,
Па­че ли е све­а-рас­хо­ра­ча,
Из ‘ раз­ва­љин а нов о себ ‘ скна­ђа...

мо­гу се об­ја­сни­ти као: „Да се ни­је по­ре­ме­ти­ло, или за­ка­сни­ло

по­ра­жа­ва­ње Ве­ли­ког Си­стем­ца, за­пра­во ра­зо­ри­те­ља сви­је­та,
ко­ји је на­мје­ра­вао да из раз­ва­ли­на ства­ра по сво­јој во­љи но­ви
сви­јет“.11 Не­ја­сно­ћа је уве­ћа­на ти­ме што се на­ред­ни сти­хо­ви
мо­жда од­но­се на На­по­ле­о­на. Ипак, они се мо­гу ту­ма­чи­ти и
као пред­ста­ва о ви­шем би­ћу ко­је уни­шта­ва свет па из ру­ше­
ви­на ства­ра но­ви. У раз­ви­је­ни­јем ви­ду ова­ква се спе­ку­ла­ци­ја
сре­ће у Лу­чи ми­кро­ко­зма („пр­ва не­бе­са“ ко­ја су при­вла­чи­ла
па­жњу про­у­ча­ва­ла­ца). Сам на­зив „Си­сте­мац“ за Бо­га под­се­ћа
10 Н. Љубинковић – Пјеванија црноорска и херцеовачка Симе Милуи-
новића Сарајлије, Београд, 2000, стр. 161–162; Н. Љубинковић – „Три
коледке – прави кључ за читање и разумевање будимске и лајпциш­
ке Пјеваније Симе Милутиновића“ у: Сима Милуиновић Сарајлија
1791–1991 (зборник, ур. М. Фрајнд), Београд, 1993, стр. 189; 196–197;
ови се симболи могу видети и у: Н. Радуловић, Д. Вукићевић – Масон­
ски симболи на сарој срској књизи (каталог изложбе), Београд, 2006.
11 Д. Иванић, стр. 641 у: С. Милутиновић – Сербијанка, Београд, 1994.

41
 Немања Радуловић

до­не­кле на пред­ста­ву Ве­ли­ког Гра­ди­те­ља Уни­вер­зу­ма, као што

је и из­раз „ру­ше­ви­не уни­вер­зу­ма“ чест у ма­сон­ској ли­те­ра­ту­
ри12. И та ши­ра иде­ја о ци­клич­ном уни­ште­њу све­та на­ла­зи се
у та­да­шњим идеј­ним кре­та­њи­ма. Л. К. де Сен-Мар­тен у При­
ро­ној сли­ци о­но­са из­ме­ђу Бо­а, чо­ве­ка и уни­вер­зу­ма го­во­ри
о пе­ри­о­дич­ним уни­ште­њи­ма ко­ји­ма је зе­мља под­врг­ну­та.13 У
клер­монт­ском ма­сон­ском си­сте­му по­у­ча­ва­ло се да зе­мља на
сва­ких 7.000 го­ди­на про­ла­зи кроз уни­ште­ње ва­тром.14
Те­ма по­то­па је и ина­че при­вла­чи­ла пе­сни­ка. У Тро­је­се­сар­
сву опис пла­ни­не по­чи­ње:
Гра Ру­ни­че о ла­ни­ном оном
Ђе ј ‘ Серб-Ное, ка­жу, о­о­чи­но...?
Та ок о­о су­шу на­у­сио...?

На кра­ју исте збир­ке у обра­ћа­њу Во­за­ре­ви­ћу ка­же:

При­је с ‘ мо­же сви­је ре­но­ви­и,
Ко у о­ба Ноа а­ри­јар­ха
Не До­си­еј ру­и се ро­и­и.
По­ме­ни­мо још у том кон­тек­сту и пе­сму о по­пла­ви Пе­
ште.15 Ли­ше­на сим­бо­ли­ке, она мо­же би­ти при­мер за скло­ност
12 У 18. веку је то и једна од „капиталних тема“ масонске поезије, нпр.
у поезији Боброва, „развалине васељене“, као и „светски хаос“ – В. И.
Сахаров – Субы массонской лиераури в начале 19-в. – „Масонс­
тво и русская литература“, Москва, 2000, стр. 232.
13 Bид. напомену 9.
14 K. R. H. Frick – Die Erleuchteten. Gnostisch-theosophische und alchemi-
stisch-rosenkreutzerische Geheimgesellschaften bis zum Ende des 18. Jahr-
hunderts, Wiesbaden, 2005, стр. 218; R. le Forestier – La franc-maçonnerie
templière et occultiste aux XVIIIe et XIXe siècles, Paris, 1970, стр. 92. У природ­
но-научном смислу, оваква спекулација се јавља и код А. Стојковића; вид.
текст о њему, напомена бр. 30. Руски масони и розенкројцери преузимају
Бемеову идеју о два принципа, једном који гради и другом који разруша­
ва у вечном кретању; васиона је тако ланац светова који долазе од Бога и
Њему се враћају, али нису с Њим истоветни (дакле, нема пантеизма).
15 В. Војводић – Песма Симе Милуиновића Сарајлије о олави Пеше
1838. г. у: Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду XII/1,
1969, стр. 139–151.

42
 Подземни ток

хро­ни­чар­ском ко­ју је Ми­лу­ти­но­вић по­ка­зао и у Сер­би­јан­ки. У

овој ре­а­ли­стич­кој и не на­ро­чи­то ус­пе­лој пе­сми опет се по­ми­
њу Ној и ду­га, али овог пу­та је би­блиј­ска сим­бо­ли­ка тра­ди­ци­о­
нал­ни­је упо­тре­бље­на:
Све ре­у­зо срах Бож­је­а не­ва
Свак о­ми­шља а­ко ј ‘ Ноа сна­шло
А мар­а је у о­ла мје­сца
Ни­је у­е, ни­је јар­ка сун­ца.

Ов­де се је­ди­но мо­же из­дво­ји­ти по­ми­ња­ње ду­ге, ко­је за­то

што иде у истим сти­хо­ви­ма са Но­јем упу­ћу­је на то да и у Ма­
зи ду­га има би­блиј­ску сим­бо­ли­ку (или ре­ин­тер­пре­та­ци­ју).
Оста­ју­ћи код апо­ка­лип­тич­ких мо­ти­ва, по­ме­ни­мо да на
дру­гом ме­сту, у пе­сми Дво­ре­ћие, до про­па­сти жи­во­та на зе­
мљи до­ла­зи од ле­да и сне­га. Отрг­ну­ти дух се­ве­ра об­ле­ће свет
и ши­ри „сње­га ка­зну“ док жи­вот не иш­че­зне у „ле­ду мр­тви­ла“.
И злат­ни век ја­вља се дру­где у пе­сни­ко­вом де­лу, ре­ци­мо по­ве­
зан са Ми­ло­шем у Про­жи­вљав­ци („То­бом нам је злат­ни ви­јек
на­сто... Се­ра­фим­ским би­ти нам се ка­же“).

У Сер­би­јан­ки:
О Асреа... не уз­ле­ћи к не­бу,
Ак’ и ви­јек же­ље­зни је на­со,
Ти све јо­ше ла­са има сми­јеш. (99, 1–3)

Али, код Ми­лу­ти­но­ви­ћа се не ра­ди то­ли­ко о ци­клич­ном

по­на­вља­њу ко­смич­ких за­ко­на. Но­ви по­топ – ма­да су­прот­ста­
вљен Бо­жи­јем обе­ћа­њу из Ста­рог за­ве­та – је­сте ипак Бо­жи­ја
во­ља. Ти­ме што у по­на­вља­њу по­то­па ви­ди Бо­жи­ју ка­зну, Ми­
лу­ти­но­вић је бли­жи те­о­зоф­ским не­го при­род­но­на­уч­ним спе­
ку­ла­ци­ја­ма.

43
 Немања Радуловић

Ра­сви­ти са­мо­ће

Два Ра­сви­а мо­гу се по­сма­тра­ти у окви­ру тра­ди­ци­је ви­зи­

о­нар­ског пе­сни­штва, што је те­ма да­ле­ко ши­ра од про­у­ча­ва­ња
езо­те­рич­них из­во­ра. Већ је уоче­на слич­ност пр­вог Ра­сви­а
са Ње­го­ше­вом по­е­зи­јом у мо­ти­ви­ма ле­та ду­ше, кул­та све­тла,
искре, мно­штва све­то­ва. Мо­же се до­да­ти да се­ја­ње љу­ди по
све­то­ви­ма под­се­ћа на од­ре­ђе­не за­пи­се из Ње­го­ше­ве би­ље­жни­
це: Бог је си­ја­тељ, чо­век је ум­но зр­но. А по­во­дом би­ље­жни­це
Ми­лу­ти­но­ви­ће­вог слав­ног уче­ни­ка вред­но је по­ме­на да се та­
мо на­ла­зе и по­ме­ни ка­ли-ју­ге и ви­ше по­то­па (би­блиј­ског, ва­
ви­лон­ског, еги­пат­ског, ин­диј­ског, ки­не­ског, грч­ког).16 Сли­ка
искре се раз­ра­ђу­је у Тро­је­се­сар­сву.17
Као и Ње­гош, и Са­рај­ли­ја ве­ру­је у пре­ег­зи­стен­ци­ју ду­ша.
Ка­да ду­ша до­ђе на не­бо Бо­гу, он је
ри­че­си... сво­а у­ха и­вом,
Ким сло­бо­у о­но­ви јој р­ву.

А. Га­ври­ло­вић у ко­мен­та­ру уз сво­је из­да­ње Ми­лу­ти­но­ви­

ће­вих пе­са­ма сло­бо­ду об­ја­шња­ва као „хра­брост“. Но, чак и
та­ко, под­ра­зу­ме­ва се прет­ход­но ста­ње ду­ше у ко­је мо­же да је
вра­ти Бог.
16 Њеошева биљежница, Цетиње, 1956, стр. 138–139; 175; 181. и даље.
17 Хај! Боа искра у земљу се скрила
И у свије скрилнула нелени,
(уп. са стиховима о Карађорђу)
али ако а се назиркује,
Па ух својим ‘ рекао би чинма
Земни руац креће оживљава,
Њим ‘ све она оирава ела,
шо му Вишње ‘ о крива риличе,
(уп. активност душе у Расвиу)
Најза своме узвоја се вруку,
Прикаже му сво бивања лое
(уп. слику искре која се враћа извору код Његоша – Мисао).
Искра у души се помиње и у Ојеву на Давиово... („Божју искру
тад уз себе јави“).

44
 Подземни ток

У при­ка­зу бо­жан­ства за­др­жа­ва­ју се не­ке тра­ди­ци­о­нал­не

(али не спе­ци­фич­но езо­те­рич­не) пред­ста­ве. Нпр. ка­да се Бог
кре­ће, око ње­га се кре­ће и сла­ва. Ука­за­но је на то да сла­ва ов­де
има кон­крет­но зна­че­ње сја­ја, те да во­ди по­ре­кло из цр­кве­но­
сло­вен­ских пре­во­да Све­тог пи­сма.18 Али, по­ре­кло је још ста­
ри­је и во­ди до ста­ро­хе­бреј­ских пред­ста­ва. У ста­ро­за­вет­ним
те­о­фа­ни­ја­ма Бог је окру­жен сја­јем, све­тло­сном ма­ни­фе­ста­ци­
јом, а реч за њу – ka­vod – но­си и зна­че­ње сла­ве, ва­жно­сти, до­
сто­јан­ства, те­жи­не. То пр­во­бит­но зна­че­ње се­мит­ског ко­ре­на
је са­чу­ва­но и у ла­тин­ском и цр­кве­но­сло­вен­ском пре­во­ду, као
и у ико­но­граф­ским на­зи­ви­ма за сјај око све­ти­те­ља (glo­ria).
Са дру­ге стра­не, у пе­сми су опет ја­сне раз­ли­ке у од­но­су на
хри­шћан­ство. Бог го­во­ри ду­ши:
До­са­и л ‘и већ се бо­ри с њи­ме
(ми­сли се на зем­ство, зе­маљ­ски жи­вот)
Пра­во к ме­ни уврх сун­ца хо­и,
И без зва­ња о­бро­о­шла оцу.

Ово ни­је ети­ка Но­вог за­ве­та или Књи­ге о Јо­ву. У хри­шћан­

ству се ду­ша осло­ба­ђа од гре­ха – у гно­сти­ци­зму од све­та19 (или
у сто­и­ци­зму од не­во­ља).
Док је пр­ви Ра­сви ви­ше у тра­ди­ци­ји ви­зи­о­нар­ског пе­сни­
штва, у дру­гом су тра­го­ви езо­те­рич­них уче­ња ви­дљи­ви­ји. Две
су кључ­не те­ме ове пе­сме. Пр­ва је јед­на­кост људ­ска ду­ша Бо­гу.
Дру­га је да се свет­ска, ко­смич­ка ду­ша (ко­ја је ујед­но иден­тич­на
са ин­ди­ви­ду­ал­ном) ова­пло­ћу­је у ве­ли­ким љу­ди­ма исто­ри­је.
Ја сам, ве­ли, шо ми је и оац
Шо је са­зо ви­на и не­ви­на
Зе­мљу, мо­ре и зви­је­зе све­ле,
Др­вље, рав­ке и и­је­ска не­број:
18 Новица Петковић – „Преуређење усменог стиха у поезији Симе Ми­
лутиновића Сарајлије“ у: Сима Милуиновић Сарајлија, Беора,
1993, стр. 65.
19 Kurt Rudolph – Die Gnosis. Ewesen und Geschichte einer spätantiken
Religion, Göttingen, 1980, стр. 135–136.

45
 Немања Радуловић

Мен ‘ о­че­ка ка ни ње­му не­ма,

Ни свр­ше­ка ни­и ума­ље­ња
Ње­а во­ља у мо­јим је ру­кам
...............................................
Ни­је ша­ла о­ше вор­ца искра.

Ово ни­је са­мо сло­бод­ни­ји при­каз бе­смрт­но­сти. Да ду­ши

не­ма кра­ја још би се мо­гло и укло­пи­ти у дог­ме, али не и то да
јој не­ма по­чет­ка као и Бо­гу. По­ред отво­ре­них сти­хо­ва о исто­
вет­но­сти ње и Бо­га, и да­љи ток пе­сме по­ка­зу­је хе­те­ро­док­сност
пе­сни­ко­вих схва­та­ња. што су про­у­ча­ва­о­ци (Хај­ден­рајх, Шма­
ус, М. По­по­вић) већ уочи­ли.
У све три авра­ам­ске ре­ли­ги­је по­сто­ји езо­те­рич­на и хе­те­ро­
док­сна тра­ди­ци­ја по ко­јој је ду­ша су­штин­ски јед­на­ка Бо­гу и не­
ство­ре­на. Из­гле­да да је Ми­лу­ти­но­вић био упо­знат са том „под­
зем­ном“ тра­ди­ци­јом. У окви­ру ју­да­и­зма ова­кво уче­ње се сре­ће
у ка­ба­ли, ко­ју не на­во­ди­мо са­мо као па­ра­ле­лу јер је она упра­
во уче­њи­ма о ема­на­ци­о­ни­зму ути­ца­ла на за­пад­на езо­те­рич­на
стру­ја­ња. У Зо­ха­ру, али и ка­сни­јим тек­сто­ви­ма, по­ми­ње се да
је ду­ша искра ко­ја по­ти­че из чи­стог сја­ја бо­жан­ске ема­на­ци­је,
искра бо­жан­ске су­шти­не. Уди­са­њем да­ха у чо­ве­ка, ко­је је опи­
са­но у По­ста­њу, ду­ша до­би­ја део бо­жан­ске бес­ко­нач­не сна­ге.
До­ду­ше, ово се од­но­си са­мо на ви­ши део ду­ше (nešama) – она
је узе­та од Бо­га и ни­кад не не­ста­је.20 У хри­шћан­ству се та­ква
иде­ја ја­вља већ у гно­сти­ци­зму: док су те­ло и ду­ша про­из­вод
ко­смич­ких де­ми­јур­шких си­ла, дух је „део оно­стра­не бо­жан­ске
суп­стан­це ко­ја је па­ла у свет“.21 За не­што ка­сни­је ма­ни­хеј­це
Бог и људ­ска ду­ша су кон­суп­стан­ци­јал­ни, ду­ше су са­мо фраг­
мен­ти бо­жан­ске суп­стан­це. Не­где се у ма­ни­хеј­ству, као ва­ри­
јан­та, ис­ти­че да је људ­ска ду­ша део ко­смич­ке ду­ше.22 Иде­ја ће
20 Zohar 2, стр. 511; 612–613; 630; 679–680; 782 (The Wisdom of The Zohar
1–3, Oxford University Press, 1989); G. Scholem – Origins of the Kabbalah,
Princeton University Press, 1987, стр. 291–292; 455–456; D. Saurat – La
religion de Victor Hugo, Paris, 1929, стр. 28–29.
21 H. Jonas – The Gnostic Religion, Boston, 1963, стр. 44.
22 HC Puech – Le Manicheisme, son fondateur – sa doctrine, Paris, 1949,
стр. 71; Е. Б. Смагина – Манихейсво, у: „Религии древнего Востока“,

46
 Подземни ток

би­ти об­но­вље­на у сред­њо­ве­ков­ним нео­г­но­стич­ким по­кре­ти­

ма (бра­ћа сло­бод­ног ду­ха, амал­ри­ки­јан­ци) – за све њих ду­ша
је бо­жан­ска, а чо­век пу­тем од­ре­ђе­не гно­зе по­ста­је исто што и
Бог. У исто до­ба је ова­кве ста­во­ве имао и Мај­стер Ек­харт, чи­је
су те­зе за­то и осу­ђе­не. Ње­го­ве из­ја­ве о бо­жан­ској искри у ду­
ши ко­јом је чо­век јед­но с Бо­гом, не­ство­ре­ном де­лу ду­ше ко­ји
је јед­нак Бо­гу, ра­ђа­њу Бо­жи­јег Си­на у ду­ши, о исто­вет­но­сти
људ­ског бит­ка са Хри­сто­вим, без об­зи­ра на мо­гу­ће нео­пла­то­
ни­стич­ке ути­ца­је, по­кла­па­ју се са је­ре­тич­ким те­о­ло­ги­ја­ма тог
до­ба. Ме­ђу те­за­ма осу­ђе­ним пап­ском бу­лом по­ми­ње се и то да
је сва­ки до­бар чо­век је­ди­но­ро­ђе­ни син Бо­жи­ји, што укљу­чу­је
и сје­ди­ње­ње са Бо­гом и све­тост. За ка­та­ре ду­ша мо­же по­ста­
ти Бог јер у сво­јој су­шти­ни она то већ је­сте; упра­во се иде­ја
да је ду­ша део Бо­га по­сма­тра као на­сле­ђе­на из гно­сти­ци­зма.23
„Са­вр­ше­ни“ (per­fec­ti) код ка­та­ра, ис­пу­ње­ни Све­тим Ду­хом, и
са­ми су у ве­ћој или ма­њој ме­ри Бог.24 Ре­не­сан­сни хер­ме­ти­зам
у свом ожи­вља­ва­њу оног што је по­сма­трао као „ста­ро­е­ги­пат­
ско уче­ње“ та­ко­ђе ће по­на­вља­ти иде­је о бо­жан­ском је­згру у
човeку и људ­ском обо­же­њу.25 Овај ла­нац се мо­же пра­ти­ти и
да­ље, у не­мач­кој те­о­зо­фи­ји 16–17. ве­ка, зна­чај­ној за раз­вој
европ­ског езо­те­ри­зма. За Ва­лен­ти­на Вај­ге­ла нпр. Бог и ду­ша
ни­су са­мо слич­ни, не­го су исте при­ро­де26. У осам­на­е­сто­ве­ков­
ној езо­те­ри­ји ова­кав ема­на­ци­о­ни­зам по­ста­је оп­ште ме­сто27.
Москва, 1995, стр. 91; G. Widengren – The Great Vohu Manah and
the Apostle of God. Studies in Iranian and Manichean Religion, Uppsala-
Leipzig, 1945, стр. 7–8.
23 Hans Söderberg – La religion des cathares, Uppsala, 1949, стр. 199–200.
24 S. Runciman – Le manichéisme médiéval: l´hérésie dualiste dans le christia­
nisme, Paris, 1949, стр.143.
25 Е. Банић-Пајнић – Смисао и значење Хермесове објаве, Загреб, 1989, стр.
90; 163. Интелект у нама је еманација божанског интелекта, истинско
ја је обожено (A. J. Festugière – L’hermetisme, Lund, 1948, стр. 32–33).
26 B. Gorceix – La mystique de Valentin Weigel (1533–1588) et les origines de
la théosophie allemande, Lille, 1972, стр. 244.
27 A. Faivre – Eckartshausen et theosophie chretiene, Paris, 1969, стр. 13. Нпр.
Никола де Бонвил каже да су наше душе еманација велике душе; та
душа је Бог, природа, душа света (A. Viatte – Les sources occultes du

47
 Немања Радуловић

Код Сен-Мар­те­на, као јед­ног од нај­по­зна­ти­јих пред­став­ни­ка

хри­шћан­ске те­о­зо­фи­је, ова ми­сао ва­ри­ра се на ви­ше на­чи­на.
Чо­ве­ко­ва ду­ша по­ти­че из бо­жан­ског цен­тра, на­ша су­шти­на
је са­веч­на са Бо­гом, чо­век је ема­ни­ран из све­тла или вр­хов­не
му­дро­сти. Чо­ве­ко­ва ду­ша је Бо­жи­ја ми­сао; у на­ма се на­ла­зи
бо­жан­ска суп­стан­ца.28 Је­дан по­ле­ми­чар из 17. ве­ка на­па­да „ро­
зен­крој­це­ре, па­ра­цел­зи­јан­це, вај­ге­ли­јан­це“ упра­во због те­жње
њи­хо­ве фи­ло­зо­фи­је да чо­ве­ка пре­тво­ри у Бо­га.29 И упра­во је
оп­ту­жба за ди­ви­ни­за­ци­ју чо­ве­ка јед­на од стал­них та­ча­ка у су­
ко­бу хри­шћан­ства и гно­зе. У сло­бод­но­зи­дар­ским тек­сто­ви­ма
че­сто се на­ла­зе иде­је о бо­жан­ској при­ро­ди чо­ве­ка, као и о чо­
ве­ко­вој ево­лу­ци­ји у бо­жан­ство. Још код ра­них ма­со­на чо­ве­ко­
ва при­ро­да са­др­жи еле­мент бо­жан­ског.30 У цен­тру људ­ског би­
ћа на­ла­зи се бо­жан­стве­ни прин­цип, пр­во­бит­на осно­ва на­шег
по­сто­ја­ња31; тај прин­цип је искра Бо­га у на­ма, зра­ка, основ
на­шег би­ћа ко­ји је бо­жан­ска су­шти­на жи­во­та;32 сва­ко од нас
је бо­жан­ски, део Бо­га.33 Свр­ха ма­со­не­ри­је је ево­лу­ци­ја чо­ве­ка
у бо­жан­ство.34 Ова­кви ста­во­ви ко­ји­ма се сло­бод­но зи­дар­ство
romantisme I, Paris, 1928, стр. 204–205). И у тајној доктрини пијетиста
се поучавало човеково обожење (Dictionnaire critique de l’ésoterisme.
Publie sous la direction de Jean Servier, P.U.F., 1998 (Piétisme), али је
само виши део душе (тј. дух) еманација божанске славе (P. Deghaye
– La doctrine ésotériqe de Zinzendorf, Paris, 1969, стр. 46.) И за Баланша
је људска душа еманирана од Бога (J. Roos – Les idées philosophiques de
Victor Hugo. Ballanche et Victor Hugo, Paris, 1958, стр. 27).
28 L. C. de Saint-Martin – Le nouvel homme, Le Tremblay, 1992, стр. 25; 207.
29 R. C. Zimmermann – Das Weltbild des jungen Goethe. Studien zur
hermetischen Tradition des deuschen 18. Jahrhunderts, München, 1969,
стр. 101.
30 A. Walicki – A History of Russian Thought, Oxford, 1980, стр. 24.
31 У. Л. Уилмхерст – Масонское освящение, Москва-СПб, 2003, стр.
551–553.
32 В. Вилмхерст – Значење слобоно зиарсва, Осијек, 1938, стр. 17; 42; 92.
33 С. Шкрбић – Fiat Lux. Есеји о Древном и рихваћеном шкоском
обреу слобоно зиарсва, Београд, 2005, стр. 46.
34 Вилмхерст, стр. 20; о божанском унутар човека: J. F. Newton – The
Builders, Cedar Rapids Iowa, The Torch Press, 1914, стр. 292-293. Види
и више места код окултног масона М. П. Хола – Изубљени кључеви

48
 Подземни ток

раз­ли­ку­је од хри­шћан­ства, по­себ­но су при­вла­чи­ли па­жњу ан­

ти­ма­сон­ских по­ле­ми­ча­ра.35
У хри­шћан­ству ова­кво уче­ње до­би­ја до­дат­ну је­ре­тич­ку
те­жи­ну. Ако је чо­ве­ко­ва ду­ша иден­тич­на Бо­гу, он­да не­ма раз­
ли­ка из­ме­ђу чо­ве­ка и Хри­ста, као је­ди­ног ова­пло­ће­ња Бо­жи­
јег. За сред­њо­ве­ков­не гно­стич­ке је­ре­ти­ке из Мон­те­фор­теа (11.
век) Бо­жи­ји син је сва­ка Бо­гом про­све­тље­на људ­ска ду­ша.
Амал­ри­ки­јан­ци (след­бе­ни­ци фи­ло­зо­фа Амал­ри­ка), као и ка­
сни­је Бра­ћа сло­бод­ног Ду­ха, не при­зна­ју по­себ­ност Хри­сту
јер су и они са­мо ова­пло­ће­ни Бог, као не­кад Хри­стос,36 слич­но
њи­ма и ка­та­ри. У 17. ве­ку ро­зен­крој­цер Ро­берт Флад је упао
у по­ле­ми­ку са јед­ним ка­то­лич­ким те­о­ло­гом упра­во за­то што
је го­во­рио да су ду­ше де­ло­ви јед­не свет­ске ду­ше иден­тич­не са
Хри­стом, ко­ји је жи­вот­ни прин­цип це­лог све­та; та­ко је у ро­
зен­крој­це­ри­ма иста ду­ша као и у Хри­сту.37 У вре­ме езо­тер­них
стру­ја­ња 18. ве­ка Ка­љо­стро, по­пут сред­њо­ве­ков­них гно­сти­ка,
по­ри­че бо­жан­стве­ност Хри­ста. Та­ко Хри­стос ни­је био Бог не­
го јед­но­став­но син Бо­жи­ји, као и сам Ка­љо­стро – што зна­чи
је­дан од „иза­бра­них“ ин­спи­ри­сан бо­жан­ством, али ко­ји при­па­
да људ­ском ро­ду.38 Је­дан след­бе­ник мар­ти­ни­стич­ког уче­ња (ма­
да опат!) за­пи­са­ће: по­што је Хри­стос чо­век-Бог ро­ђен од Бо­га
и ми се – јер вр­ши­мо во­љу Бо­жи­ју као и Хри­стос – исто та­ко
ра­ђа­мо од Бо­га као Бо­го­чо­век, и по­ста­је­мо јед­но са Бо­гом.39
Ви­ли­јем Блејк, ко­ји се то­ли­ко ин­спи­ри­сао гно­стич­ким и езо­
те­рич­ним на­сле­ђем, у јед­ном пи­сму ка­же: „Исус је је­ди­ни Бог.
слобоно зиарсва или ајна Хирама Абифа (срп. превод Ветерник,
2001) о божанској искри у човеку и човековом претварању у Бога.
35 И. Мужић – Масонсво у Хрваа, Загреб, 1989, стр. 23 (први део
књиге, увод у филозофију масонерије, штампан је и засебно: Сми­
сао масонсва, Сплит, 1984. Г. Бостуничъ – Масонсво въ своей сущ-
носи и роявленіяхъ, Београд, 1928.
36 K. R. H. Frick – Licht und Finsternis. Okkulte Geheimgesellschaften bis zur
Wende des 20. Jahrhunderts I, Wiesbaden, 2005, стр. 170; 209.
37 K. R. H. Frick – Die Erleuchteten, стр. 161; J. Godwin – Robert Fludd,
London, 1979, стр. 17.
38 R. le Forestier, стр. 773.
39 М. Мatter – Saint-Martin, le philosophe inconnu, Paris, 1862, стр. 36.

49
 Немања Радуловић

Али, и ја сам та­ко­ђе, и ви“.40 И ка­да Ми­лу­ти­но­вић Бо­га на­зи­ва

оцем ду­ше и Хри­ста, као да ви­ди­мо овај низ пре­но­ше­ња и у
ње­го­вим сти­хо­ви­ма (Ра­свит 2, 72).
У хри­шћан­ству по­сто­ји иде­ја чо­ве­ко­вог обо­же­ња из­ра­
же­на ре­чи­ма Ата­на­си­ја Ве­ли­ког да је Бог по­стао чо­век да би
чо­век мо­гао по­ста­ти Бог. Али, ми­сли се на обо­же­ње по ми­ло­
сти, не по су­шти­ни. По гно­сти­ци­зму – и ту је кључ­на раз­ли­ка
– чо­век је у сво­јој су­шти­ни већ исто што и Бог, са­мо тре­ба да
ту бо­жан­стве­ност раз­ви­је. Иде­ја чо­ве­ко­ве бо­жан­стве­но­сти на­
ста­вља се и у но­во­ве­ков­ном окул­ти­зму, да би у New Age по­ста­
ла јед­но од оп­штих ме­ста. По­ме­ни­мо са­мо да је за Ди­ми­три­ја
Ми­три­но­ви­ћа но­во („тре­ће“) от­кро­ве­ње упра­во от­кро­ве­ње бо­
жан­ског у сва­ком чо­ве­ку.
Дру­га кључ­на тач­ка ове пе­сме је­сте сук­це­сив­но ова­пло­ће­
ње свет­ске ду­ше. Она се ја­вља у Мој­си­ју, Да­ви­ду, Со­ло­мо­ну,
Сам­со­ну, Ахи­лу, Оди­се­ју, Ису­су, Ка­то­ну, Ка­стри­о­ту, са­мом
пе­сни­ку, али и ко­лек­тив­но у Гр­ци­ма и Ри­мља­ни­ма. Са ста­но­
ви­шта књи­жев­не то­по­ло­ги­је, ја­сно је да ов­де пе­сник пру­жа
низ е­зем­лар­них ли­ко­ва од­ре­ђе­не кул­ту­ре. Та­кви су и ка­та­ло­
зи ли­ко­ва у сред­њо­ве­ков­ној књи­жев­но­сти или код Дан­теа. У
скла­ду са тим обра­сци­ма, о ко­ји­ма го­во­ри Кур­ци­јус, из­бор је
на­пра­вљен ком­би­на­ци­јом ли­ко­ва из би­блиј­ске исто­ри­је са јед­
не стра­не и из грч­ко-рим­ске ан­ти­ке с дру­ге. Али, ов­де је при­су­
тан и то­пос „пе­ро и оруж­је“41 (ка­кав се ја­вља, ре­ци­мо, у по­
ре­ђе­њу ору­жа­не ве­шти­не и ли­те­ра­ту­ре у Дон Ки­хо­у). Мој­си­
је и Да­вид хва­ље­ни су у овој пе­сми упра­во као ве­шти у пе­ру,
од­но­сно у пе­сми, исто као што је Со­ло­мон ег­зем­пла­ран пред­
став­ник му­дро­сти, Оди­сеј лу­ка­во­сти, а у дру­гом ни­зу Сам­сон
сна­ге, Ахил ју­на­штва, Ка­тон стро­го­сти и мо­ра­ла. Ми­лу­ти­но­
вић се углав­ном др­жи тра­ди­ци­о­нал­них од­ре­ђе­ња ли­ко­ва.
Ова нео­бич­на пред­ста­ва, ко­ја се на­до­ве­зу­је на исто­вет­
ност ду­ше и Бо­га, об­ја­шња­ва­на је у кри­ти­ци ви­ше пу­та. По
40 D. Saurat – William Blake, Paris, 1954, стр. 69.
41 Е. Р. Курцијус – Евроска књижевнос и лаински срењи век,
Београд, 1996, стр. 296–299.

50
 Подземни ток

Хај­ден­рај­ху, ду­ша је са­став­ни део Бо­га. Хри­сто­во бо­жан­ство за­

слу­га је ду­ше и Све­тог Ду­ха, а пре­ла­зак ду­ше у пе­сни­ка, на­кон
зна­ме­ни­тих ју­на­ка исто­ри­је, го­во­ри о ро­ман­ти­чар­ском схва­та­
њу пе­снич­ког по­зи­ва.42 По М. По­по­ви­ћу, пе­сни­ко­ва ду­ша по­и­
сто­ве­ћу­је се са ду­шом ва­си­о­не, ду­шом све­та.43 Шма­ус сма­тра да
је ду­ша без­вре­ме­но ег­зи­стент­на као и бо­жан­ство, али ова­пло­ћу­
је ства­ра­лач­ки прин­цип бо­жан­ског би­ћа у исто­ри­ји. Ра­ди се о
ви­шој си­ли, по би­ћу јед­на­кој Бо­гу, чи­јим се де­ло­ва­њем из­вр­ша­
ва­ју ве­ли­ка де­ла у исто­ри­ји. Она ни­је ве­за­на за ин­ди­ви­дуу, не­го
де­лу­је као увек исти прин­цип ви­ше ин­спи­ра­ци­је, у сми­слу на­ме­
ра Твор­ца, кроз иза­бра­не ин­ди­ви­дуе у то­ку исто­ри­је.44
И ова те­ма ни­је уса­мље­на по­што у пе­сни­ку су­вре­ме­ним
те­о­зоф­ским то­ко­ви­ма по­сто­је иста уче­ња о сук­це­сив­ним ова­
пло­ће­њи­ма бо­жан­ства или свет­ске ду­ше. Опет се мо­ра­мо до­
та­ћи и хин­ду­и­зма по ком се Ви­шну као вр­хов­но бо­жан­ство
ин­кар­ни­ра ви­ше пу­та у ава­та­ри­ма. Од­ре­ђе­но Си­ми­но по­зна­
ва­ње та­квих уче­ња мо­же се уочи­ти у при­год­ним сти­хо­ви­ма о
ро­ђе­њу јед­не де­вој­чи­це:
То л је оно шо Ти­бе­ац
Тра­жи, ка му с ра­ђа... Тво­рац.

(Ов­де се не ра­ди о ава­та­ри­ма не­го о ла­ма­и­стич­ком ве­ро­ва­

њу у ин­кар­на­ци­је бод­хи­са­тве.)
Ма­да ви­ди­мо да је Ми­лу­ти­но­вић био за­ин­те­ре­со­ван за ин­
диј­ске ре­ли­гиј­ске пој­мо­ве, це­ла пе­сма је укло­пље­на у за­пад­ни
кон­текст, ан­тич­ко-би­блиј­ски, што нас на­во­ди да се окре­не­мо
и за­пад­ној „уну­тра­шњој“ тра­ди­ци­ји. У ма­ни­хеј­ству се, та­ко,
сре­ће иде­ја про­роч­ких ци­клу­са, у ко­ји­ма се ве­ли­ки учи­те­љи
уза­стоп­но ре­ин­кар­ни­ра­ју. Они су ова­пло­ће­ња ко­смич­ког и бо­
жан­ског прин­ци­па, од­но­сно апо­сто­ли су ема­на­ци­је ве­ли­ког
42 Ј. Хајденрајх – „Сима Милутиновић и Његошева Луча микрокозма“,
Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор XVIII, 1938, стр. 131.
43 М. Поповић – Романизам 1, Београд, 1985, стр. 143–144.
44 A. Schmaus – Skanderbeg in der serbischen Literatur, „Gesammelte slavistische
und balkanologische Abhandlungen II“, München, стр. 1973, 354.

51
 Немања Радуловић

ума, а људ­ска ду­ша са­др­жи че­сти­цу при­мор­ди­јал­ног све­тла,

ко­ја је иден­тич­на са ко­смич­ком ду­шом.45 У ка­ба­ли се сма­тра
да јед­на ду­ша пре­ла­зи из Ада­ма у Да­ви­да, а ода­тле у Ме­си­ју.
Та­ко се са­мо име Адам об­ја­шња­ва као скра­ће­ни­ца за Адам-Да­
вид-Ме­си­ја,46 ме­то­дом спе­ци­фич­них пре­ме­шта­ња сло­ва и пре­
ра­чу­на­ва­ња број­них вред­но­сти. У је­ре­тич­ким сек­та­ма уну­тар
ју­да­и­зма (ша­ба­ти­јан­ци и фран­ков­ци) ве­ро­ва­ло се у уза­стоп­на
ова­пло­ће­ња Ме­си­је у сва­кој ге­не­ра­ци­ји; још у 19. ве­ку је ша­ба­
ти­јан­ска сек­та у Тур­ској ве­ро­ва­ла у осам­на­ест ре­ин­кар­на­ци­ја
Ада­мо­ве и Ме­си­ји­не ду­ше.47
Мар­ти­нез де Па­сква­ли, осни­вач Ре­да иза­бра­них ко­е­на уни­
вер­зу­ма, и мар­ти­ни­стич­ког уче­ња, те­ург, под­у­ча­ва­лац ко­смо­го­
ни­је за­сно­ва­не на ка­ба­ли и гно­сти­ци­зму, има по­себ­но ме­сто у
осам­на­е­сто­ве­ков­ном езо­те­ри­зму. По Па­сква­ли­ју, ра­ди об­но­ве
па­лог чо­ве­чан­ства бо­жан­ски дух По­ми­ри­тељ (да по­јед­но­ста­
ви­мо ком­пли­ко­ва­ну тер­ми­но­ло­ги­ју) у раз­ли­чи­тим епо­ха­ма
ова­пло­ћу­је се ме­ђу љу­ди­ма. Би­блиј­ске лич­но­сти та­ко ни­су љу­
ди иза­бра­ни за од­ре­ђе­ну ми­си­ју, не­го уза­стоп­не ин­кар­на­ци­је,
ава­та­ри овог „тран­сцен­дент­ног ме­си­је“ (Фо­ре­стје). То ва­жи за
Аве­ља, Ено­ха, Но­ја, Мел­хи­це­де­ка, Јо­си­фа, Мој­си­ја, Да­ви­да, Со­
ло­мо­на, Зо­ро­ва­ве­ља и на кра­ју за Хри­ста. Енох је, та­ко, све­ти
дух под те­ле­сном ма­те­ри­јал­ном фор­мом, Авра­ам, Исак и Ја­ков
за­пра­во су бо­жан­ске мо­ћи. И мар­ти­не­си­зам и Ми­лу­ти­но­вић
ја­сно од­сту­па­ју од хри­шћан­ства, где по­сто­ји са­мо јед­но ова­пло­
ће­ње. Христ је у мар­ти­не­си­зму са­мо је­дан од ма­ни­фе­ста­ци­ја
бо­жан­ског – чак се на­го­ве­шта­ва и мо­гућ­ност на­ред­них ова­пло­
ће­ња по­сле Хри­ста.48 „Христ о ком го­во­ри Па­сква­ли је са­мо
при­вид­но Ме­си­ја хри­шћа­на, ро­ђен у Ви­тле­је­му и ра­за­пет за
45 Widengren, стр. 7–8; 17; 22; 24; 34; 38; 65; 72. Смагина, стр. 89.
46 E. Bischof – Die Kabbalah, Leipzig, 1923, стр. 26; E. Müller – Histoire de
la mystique juive, Paris, 1950, стр. 119; 142; Scholem – The Origins... стр.
190; 459.
47 Scholem – The Messianic Idea in Judaism, New York, 1971, стр. 124; 146.
48 M. de Pasqually – Traité de la réintégration des êtres..., Paris 1899; R. le
Forestier, стр. 298–299; 455–458; Matter – стр. 124; P. Vuillaud – Joseph
de Maitre, franc-maçon, Paris, 1926, стр. 56–57 (агенти су парцијелне
еманације божанских моћи).

52
 Подземни ток

вре­ме Ти­бе­ри­ја; за­пра­во је био је­дан од број­них ава­та­ра По­ми­

ри­те­ља, Дух ема­ни­ран у раз­ли­чи­тим по­на­вља­њи­ма... Христ је ге­
не­рич­ко име по­ми­ри­те­ља, Исус из На­за­ре­та је део ли­сте ко­ја по­
чи­ње са Ено­хом... све до оног ког хри­шћа­ни по­шту­ју као Си­на
Бо­жи­јег и дру­го ли­це Тро­ји­це.“49 Па­сква­ли­је­ва док­три­на пи­сме­
но је би­ла из­ло­же­на у Трак­а­у о ре­ин­е­ра­ци­ји би­ћа, али је
он кру­жио у пре­пи­си­ма, све до 1866, ка­да је је­дан део штам­пан
у сту­ди­ји о Сен-Мар­те­ну, а цео трак­тат је об­ја­вљен тек 1899. Та­
ква уче­ња ши­ри­ла су се усме­но, пр­вен­стве­но у оним ло­жа­ма ко­
је су при­хва­ти­ле мар­ти­ни­зам (Ис­пра­вље­ни шкот­ски об­ред). Но,
по­ред мар­ти­ни­зма, и дру­ге док­три­не има­ју сли­чан са­др­жај. Код
пољ­ског ме­си­ја­ни­сте То­вјан­ског, по­зна­тог по ути­ца­ју на Миц­
кје­ви­ча, раз­ли­чи­те би­блиј­ске лич­но­сти су ова­пло­ће­ња Бо­га,
сед­ма ин­кар­на­ци­ја је Христ; на­ред­на је На­по­ле­он – ова­пло­ће­ње
бо­жан­ског рат­ног аспек­та, док је по­след­ња ин­кар­на­ци­ја сам То­
вјан­ски. И ка­да Го­тје, по­во­дом јед­не сли­ке, об­ја­шња­ва На­по­ле­о­
на, Ки­ра, Алек­сан­дра, Це­за­ра, Кар­ла Ве­ли­ког као јед­ну ду­шу ко­
ја се кроз ове „ава­та­ре“ по­ја­вљу­је у раз­ли­чи­тим епо­ха­ма, та­ква
иде­ја га под­се­ћа на уче­ње То­вјан­ског, али и на ислам­ску сек­ту
Дру­за.50 (Ис­ти­ца­ње рат­ни­ка исти је то­пос ко­ји ко­ри­сти и Ми­лу­
ти­но­вић у пе­сми.) За Фа­бра д’Оли­веа чо­ве­ко­ва су­шти­на та­ко­ђе
је ема­ни­ра­на од бо­жан­ства, не­у­ни­шти­ва као и оно. У ње­го­вој
исто­ри­о­зо­фи­ји Христ је са­мо је­дан од на­дах­ну­тих по­сла­ни­ка,
бо­жан­ских по­све­ће­ни­ка ко­ји се ја­вља­ју у ве­ли­ким исто­риј­ским
епо­ха­ма, из­јед­на­чен са Ра­мом и Кр­шном.51
Као што је уче­ње о исто­вет­но­сти људ­ске ду­ше и Бо­га ја­
сно су­прот­ста­вље­но хри­шћан­ству, та­ко се и у овом ни­зу ве­ли­
ких по­све­ће­ни­ка опет гу­би је­дин­ствен ста­тус Хри­ста. Он ви­
ше ни­је је­дин­стве­но ова­пло­ће­ње Бо­га ме­ђу љу­ди­ма, не­го са­мо
је­дан од ава­та­ра, по­све­ће­ни­ка, иза­бра­ни­ка. Ми­лу­ти­но­вић је
то­га све­стан. Он и на­гла­ша­ва да тек свет­ском ду­шом Христ по­
ста­је бо­жан­ствен.
49 Forestier, стр. 298.
50 J. Richer, стр. 501; 62.
51 F. d’Olivet – Historie philosophique du genre humain 1, Colection Delphi­
ca, s.l, s.a.

53
 Немања Радуловић

Мном је Исус син се бож­ји про­зво;

Ја сам ти га с Бо­гом упо­зна­ла,
Ви­шње цар­сво ис­ро­си­ла у ар,
Мо­је л’ ње­му о­со­јан­сво а­ла,
Те је но­ам’ о­а­зио зем­ну,
У не­бе­сну л’ о­и­о се сла­ву,
По­ре ме­не и обо нам оца.
На­су­прот ова­пло­ће­њи­ма свет­ске ду­ше са­да сто­ји „уз­ла­
зни“ при­каз, уз­ди­за­ње Ису­са у бо­жан­ски по­ло­жај. Ми­лу­ти­но­
вић не ко­ри­сти име Хри­стос (По­ма­за­ник, Ме­си­ја), не­го Исус,
као да и ти­ме од­ри­че је­дин­стве­ност бо­жан­ског ова­пло­ће­ња у
хри­шћан­ству. Ме­ђу­тим, у ка­сни­јим пе­сма­ма (ре­ци­мо, у Тро­је­
се­сар­сву ко­је је, до­ду­ше, већ за­ми­шље­но у Ви­ди­ну) ко­ри­
сти на­зив Бо­го­син и го­во­ри о спа­со­но­сној жр­тви.
Овим се за­шло и у пи­та­ње Са­рај­ли­ји­не исто­ри­о­зо­фи­је.
Ње­го­ва ка­сни­ја кон­цеп­ци­ја Ка­ра­ђор­ђа у Сер­би­јан­ки мо­же се
по­сма­тра­ти упра­во кроз иде­је исто­ри­је и ду­ше пред­ста­вље­не у
Ра­сви­у. У сми­слу књи­жев­них ути­ца­ја узи­ма се да је при­каз Ка­
ра­ђор­ђа од­ре­ђен кла­си­ци­змом; шта­ви­ше, зна се да је у вре­ме са­
ста­вља­ња Сер­би­јан­ке био упо­знат са Ро­си­ја­ом Хе­ра­ско­ва52 (ина­
че ма­со­на), али до­пу­ште­но је ми­сли­ти и о ши­рим окви­ри­ма.
У пе­ва­њу „Ис­треб со­пер­ни­ка“ за Ка­ра­ђор­ђа се ка­же:
Не зна ка је не би­вао ни­ко
И о­зна­је а не би­ва вјеч­но!...

од­но­сно, не са­мо да не при­зна­је да не­ће по­сто­ја­ти веч­но, не­го не

зна ни кад ра­ни­је ни­је по­сто­јао – исто као и ду­ша у Ра­сви­у са­
мо­ће ру­ом. „То ње­го­во... че­му ј’ сви­јет ма­ли“ је „је­дан од из­ра­зи­
ти­јих при­мје­ра Ми­лу­ти­но­ви­ће­вог обо­го­тво­ре­ња Ка­ра­ђор­ђа“.53
Слич­но то­ме и:
сав ћу ро­сор об­ле­је без кри­ла,
И оке­ан су­хо­је­шан ро­ћи,
Вјеч­ну л ‘ без­ан ис­у­ња­и је­смам!
52 М. Поповић, стр. 148.
53 Д. Иванић, коментар, стр. 587.

54
 Подземни ток

У пе­ва­њу бр. 108 ја­вља­ју се и Ка­ра­ђор­ђе­ве ви­зи­је, из­ла­же­

ње ду­ше из те­ла. По­лу­бо­жан­ство се при­пи­су­је и Ре­љи Кри­ла­
ти­ци (пе­ва­ње 81, вид. на­ро­чи­то, стих 23), али то већ ви­ше под­
се­ћа на кла­си­ци­зам. Вла­дан Не­дић ис­ти­че да су два по­ме­ну­та
пе­ва­ња о Ка­ра­ђор­ђу пр­во­бит­но би­ла са­же­ти­ја, „без ре­ли­ги­о­
зних уме­та­ка“.54 Ви­ди­мо, ме­ђу­тим, да је та­кав тип ду­хов­них
пред­ста­ва исти ко­ји је при­су­тан у Ра­сви­и­ма (на­ве­де­ни сти­хо­
ви о ти­бе­тан­ском ве­ро­ва­њу).
У овом раз­ма­тра­њу по­себ­но ме­сто за­слу­жу­је ислам­ски
езо­те­ри­зам уну­тар ког се сре­ћу иста уче­ња. Ту је, пр­во, већ по­
ме­ну­то схва­та­ње о иден­тич­но­сти чо­ве­ка и Бо­га. Нај­по­зна­ти­ји
из­раз ова­квих тен­ден­ци­ја је­сте че­сто ци­ти­ра­ни ек­ста­тич­ки ус­
клик при­пи­сан су­фи­ји Ал Ха­ла­џу: „Ја сам Исти­на“ – тј. ја сам
Бог. По­гу­бљен због је­ре­си, Ал Ха­лаџ је остао па­ра­диг­ма је­ре­
тич­ке опа­сно­сти ко­ја се из­но­ва и из­но­ва ја­вља­ла у су­фи­зму.
(Ва­ри­јан­та је по­сма­тра­ње ду­ше као де­ла свет­ске ду­ше, ка­кво
се ја­вља нпр. код ми­стич­ног брат­ства „Бра­ћа чи­сто­ће“.)
Код ши­ит­ског огран­ка исма­и­ли­та, у ра­зним сек­та­ма као и
езо­те­рич­ним и гно­стич­ким стру­ја­њи­ма бли­ским исма­и­ли­зму,
под­у­ча­ва се сук­це­сив­но ова­пло­ће­ње Бо­га, бо­жан­ског ин­те­лек­
та или свет­ске ду­ше. Док пра­во­вер­ни ислам од­ба­цу­је сва­ку
ин­кар­на­ци­ју (оту­да по­ле­ми­ке са хри­шћа­ни­ма), те и Му­ха­ме­
да сма­тра са­мо нај­ве­ћим од про­ро­ка, у овим то­ко­ви­ма ве­ли­ки
про­ро­ци исла­ма – Но­је, Сет, Лот, Арон, Да­вид, Исус, Му­ха­мед,
Али пред­ста­вља­ју уза­стоп­на ова­пло­ће­ња ви­шег прин­ци­па.
Ли­ста се про­ши­ру­је и на апо­сто­ле (све­ти Пе­тар), исто­риј­ско-
-мит­ске лич­но­сти (Кеј Хо­сроу), ислам­ске шеј­хо­ве и све­ти­те­
ље, ве­ли­ке пе­сни­ке (Ру­ми). Ди­стинк­ци­је су не­где фи­ни­је; нпр.
по­не­кад се не ра­ди о ди­рект­ном ова­пло­ће­њу не­го се те ве­ли­ке
лич­но­сти об­ја­шња­ва­ју као огле­да­ла у ко­ји­ма се од­ра­жа­ва бо­
жан­ски ин­те­лект. У има­мит­ској те­о­зо­фи­ји ова­ква ин­тер­пре­та­
ци­ја пре­не­та је на има­ме ко­ји се по­сма­тра­ју као ин­кар­на­ци­је,
од­сја­ји и но­си­те­љи Бо­жан­ског све­тла, од­ра­зи бо­жан­ства, пер­
со­ни­фи­ка­ци­је ко­смич­ке ду­ше. С тим је по­ве­за­но и ве­ро­ва­ње
54 В. Недић, стр. 48.

55
 Немања Радуловић

у ре­ин­кар­на­ци­ју ка­кво се ја­вља код екс­трем­них ши­и­та, дру­за,

исма­и­ли­та, ну­са­и­ри­та, иран­ске сек­те „на­ро­да исти­не“ (ahl-e-
-haqq). Ова­ква ова­пло­ће­ња се ја­вља­ју у од­ре­ђе­ним ци­клу­си­ма.
(у окви­ру та­квог уче­ња о ци­клу­си­ма мо­гу се сре­сти и уче­ња о
пе­ри­о­дич­ним уни­ште­њи­ма све­та, ка­ква по­сто­је и на за­па­ду).
Не­кад се го­во­ри о ова­пло­ће­њу бо­жан­ске су­шти­не, или о раз­ли­
чи­тим аспек­ти­ма бо­жан­ског (су­шти­на, име, две­ри) или о ова­
пло­ће­њу ар­хан­ђе­ла. Ту­ма­че­ње да се код про­ро­ка и зна­чај­них
исто­риј­ских лич­но­сти ра­ди о „ис­тој су­шти­ни под раз­ли­чи­том
људ­ском оде­ћом“55 као да ва­жи и за Са­рај­ли­ји­не сти­хо­ве.
По­ред ин­те­ре­сант­не па­ра­ле­ле, по­ста­вља се пи­та­ње да ли
је отво­ре­на мо­гућ­ност Ми­лу­ти­но­ви­ће­вог ди­рект­ног упо­зна­ва­
ња са ислам­ским езо­те­ри­змом. Ту би тре­ба­ло обра­ти­ти па­жњу
на ње­го­ве кон­так­те са тур­ским ма­со­ни­ма. Са­рај­ли­ји­на при­пад­
ност сло­бод­ном зи­дар­ству, ко­ју не­гу­је и до­ма­ћа ма­сон­ска пре­
да­ја, ни­је спор­на ни у исто­ри­ји књи­жев­но­сти, те је по­ред би­о­
граф­ских ис­тра­жи­ва­ња тра­же­на и сим­бо­ли­ка у са­мој по­е­зи­ји.
Обич­но се прет­по­ста­вља­ло да је Ми­лу­ти­но­вић ини­ци­ран у Лај­
пци­гу;56 ове по­дат­ке до­ма­ћих про­у­ча­ва­ла­ца (за­сно­ва­не де­лом
и на ис­ка­зу Ми­лу­ти­но­ви­ће­вог си­на, та­ко­ђе ма­со­на) по­на­вља­ју
и углед­ни ма­сон­ски ме­ђу­на­род­ни лек­си­ко­ни.57 Ме­ђу­тим, но­ви­
је прет­по­став­ке го­во­ре у при­лог то­ме да је Ми­лу­ти­но­вић ма­
сон био и ра­ни­је, у Вла­шкој58 и у Ви­ди­ну.59 Ви­дин­ске пе­сме са
55 Литература о исламском езотеризму веома је обимна; преглед поме­
нутих учења сажето се може наћи у поменутом: Dictionnaire critique
de l’ ésoterisme.
56 Р. Младеновић – Наш највећи романичар рошло века: Сима
Милуиновић, Београд, 1939, стр. 15–19. Недић, стр. 69.
57 E. Lennhoff – O. Posner – Internationales Freimaurerlexikon, Züruch-
Leipzig-Wien, 1932; Д. Лигу – Речник слобоно зиарсва, Београд,
2001 (заправо се понављају подаци из лексикона Ленхофа и Познера).
58 Када је у питању влашка масонерија, познат догађај њене историје тог
периода јесте иницијација Александра Пушкина у кишињевску ложу
Овиије, која је тражила патент од петербуршке Астрее (Соловьев,
стр. 158–159).
59 Н. Љубинковић, стр. 171; З. Ненезић – Масони у Јуославији 1764–
1980, Београд, 1988, стр. 164. Уз то, сумњичење за везе са хетеријом је
важно јер су на челу ове грчке организације стајали масони.

56
 Подземни ток

раз­ма­тра­ним мо­ти­ви­ма као да по­твр­ђу­ју ње­го­во по­зна­ва­ње езо­

те­рич­них уче­ња ко­је је мо­гао сте­ћи у ло­жа­ма. (Пе­сни­ко­ва мла­
дост не тре­ба да нас за­чу­ди. За ини­ци­ја­ци­ју је по­треб­но има­ти
21 го­ди­ну, и у 18. ве­ку се сре­ће до­ста мла­дих ини­ци­ја­на­та.)
Цео низ ње­го­вих (ка­сни­јих) по­ли­тич­ких кон­та­ка­та са Тур­
ци­ма об­ја­шња­ва се упра­во ма­сон­ским ве­за­ма. „Да би са­чу­ва­ли
гла­ве, ис­так­ну­ти уста­во­бра­ни­те­љи скло­не се он­да у бе­о­град­
ску твр­ђа­ву, код ве­зи­ра. То је учи­нио и Ми­лу­ти­но­вић, ко­ји је
као сло­бод­ни зи­дар ста­јао у ве­зи са тур­ском ло­жом у бе­о­град­
ској ци­та­де­ли.“60 Овом по­дат­ку од­го­ва­ра и скла­ња­ње у Ви­дин,
код Ћа­мил-па­ше, као и до­де­љи­ва­ње тур­ског ор­де­на61. И пре
уста­во­бра­ни­тељ­ских го­ди­на, упра­во у Ви­ди­ну је био у до­брим
од­но­си­ма са ис­так­ну­тим ви­дин­ским ма­со­ном Па­зван­џи­јом.62
Ако се са би­о­граф­ских по­да­та­ка пре­ђе на Си­ми­не ста­во­ве, ла­
ко се мо­же сло­жи­ти с те­зом да ње­го­ва то­ле­ран­ци­ја пре­ма Тур­
ци­ма до­ла­зи упра­во од сло­бод­ног зи­дар­ства.63 Ма­да пе­сник
ислам на­зи­ва „скот­ском“ ве­ром, „опа­ком“ и „без­чо­еч­ном“, а
Му­ха­ме­да ла­жним све­цем, он ће у сти­хо­ви­ма упу­ће­ним Ми­ло­
шу на­пи­са­ти:
нек се Бо­у мо­ле и кла­ња­ју
По за­ко­ну и свом оби­ча­ју
Ка­ко­но су о иско­на сво­а,
У а ни­ка и ни­ком не и­рај
То је о­со је­но Бо­о­си­на.
(Тро­је­се­стар­ство)

Ме­ста у ко­ји­ма се ислам на­па­да су пре ве­за­на за на­ци­о­нал­

ну бор­бу про­тив Ту­ра­ка.
60 Недић, стр. 153.
61 Недић, стр. 154–155; 162; А. Фатић – „Турски орден Симе Милутино­
вића Сарајлије“ у: Сима Милуиновић 1791–1991, стр. 382.
62 Н. Љубинковић, стр. 171.
63 Бранко Златковић – „Слика других народа и њихових култура у про­
зи Симе Милутиновића Сарајлије“, Научни састанак слависта у Ву­
кове дане 34/2, Београд, 2005, стр. 78–79.

57
 Немања Радуловић

Сма­тра се да су уоп­ште у ло­жа­ма с кра­ја 18. и по­чет­ка 19.

ве­ка у Бе­о­гра­ду и на Бал­ка­ну не­го­ва­ни брат­ски од­но­си из­ме­ђу
хри­шћа­на и Ту­ра­ка, упра­во у скла­ду са ма­сон­ском фи­ло­зо­фи­
јом то­ле­ран­ци­је, али и ме­ђу­соб­ног пот­по­ма­га­ња. Ло­же у Бе­о­
гра­ду, Ви­ди­ну и Вла­шкој су би­ле по­ве­за­не, ис­так­ну­ти Ср­би и
Тур­ци су се сре­та­ли и са­ра­ђи­ва­ли. Ова ма­сон­ска тра­ди­ци­ја та­
ко­ђе је при­хва­ће­на у са­вре­ме­ној исто­ри­о­гра­фи­ји (ма­да за по­је­
ди­не лич­но­сти по­сто­је и оспо­ра­ва­ња).64
У том сми­слу тре­ба скре­ну­ти па­жњу на дер­ви­шки ред бек­
та­ши­ја. У 19. ве­ку бек­та­ши­је су би­ле бли­ске ма­со­ни­ма и сту­па­
ле у ло­же, а упра­во је код њих при­сут­на ислам­ска езо­те­рич­на
тра­ди­ци­ја. Ма­да су ши­ит­ска уче­ња пр­вен­стве­но ра­ши­ре­на у
Ира­ну и не­ким бли­ско­и­сточ­ним зе­мља­ма, на Бал­ка­ну је дер­
ви­шки ред бек­та­ши­ја ши­рио ши­ит­ска уче­ња ис­под су­нит­ске
по­вр­ши­не, а у окви­ру то­га раз­ли­чи­те об­ли­ке екс­трем­ног ши­и­
зма, езо­те­ри­зма и хе­те­ро­док­си­је. Још је у пи­о­нир­ским ра­до­ви­
ма за­пад­них ори­јен­та­ли­ста, као и у ор­то­док­сним по­ле­ми­ка­ма,
при­ме­ће­на њи­хо­ва слич­ност са на­ве­де­ним ши­ит­ским езо­те­
ри­змом. Овај ред је с јед­не стра­не био ве­о­ма по­пу­ла­ран у Тур­
ској и на Бал­ка­ну ме­ђу му­сли­ма­ни­ма, на­ро­чи­то ме­ђу обич­ним
на­ро­дом, а с дру­ге на ло­шем гла­су упра­во због је­ре­тич­но­сти,
ко­ја се ис­по­ља­ва­ла у ни­зу об­ре­да. По­ве­зан са омра­же­ним – ме­
ђу хри­шћа­ни­ма – ја­ни­ча­ри­ма, ред је опет био под ве­ли­ким
ути­ца­јем хри­шћан­ства и при­мао и хри­шћа­не у сво­је ри­ту­а­ле.
Не­где се чак бе­ле­жи да се ни­су увек раз­ли­ко­ва­ли од ка­лу­ђе­ра
и да су их Тур­ци на­зи­ва­ли по­лу­хри­шћа­ни­ма. Ме­ђу бек­та­ши­ја­
ма се по­ми­ње „ве­ли­ка тај­на“. Од ње­них ви­ше­стру­ких ни­воа за
нас је ва­жан онај ан­тро­по­ло­шки, где се пре­да­ва­ла док­три­на о
иден­тич­но­сти чо­ве­ка и Бо­га.
Бек­та­ши­је та­ко­ђе ве­ру­ју у бо­жан­стве­ност Али­ја, глав­ног
ши­ит­ског има­ма, али и дру­гих во­ђа исто­риј­ских ци­клу­са. Ве­ру­
ју и у ре­ин­кар­на­ци­ју, при че­му је мо­гу­ћа и се­о­ба ду­ша у жи­во­ти­
ње. Бо­жан­ство се ова­пло­ти­ло у Фа­зли Ху­ру­фи­ју (осни­ва­чу ху­
ру­фиј­ског ре­да, чи­ја су уче­ња ин­кор­по­ри­ра­на у бек­та­шиј­ска),
64 З. Ненезић, стр. 150.

58
 Подземни ток

Ада­му, Мој­си­ју, Ису­су и свим ве­ли­ким про­ро­ци­ма. По­себ­но је

ва­жно ова­пло­ће­ње Бо­га у Али­ју ко­ји је исто што и Му­ха­мед,
тј. исто што и Бог.65 У све­ти­те­љи­ма се ма­ни­фе­сту­је дух Му­ха­
ме­да и Али­ја, тј. пр­ва ема­на­ци­ја бо­жан­ства. Два­на­ест има­ма
и че­тр­на­е­сто­ро де­це-му­че­ни­ка су ема­на­ци­је бо­жан­ства као и
Фа­ти­ма и Ха­ти­џа.66
Са по­ли­тич­ке стра­не ва­жно је ис­та­ћи да су бек­та­ши­је као
про­тив­ни­ци су­нит­ског ото­ман­ског дру­штва би­ли по­ве­за­ни са
ра­зним ње­го­вим про­тив­ни­ци­ма (а струк­ту­ра ре­да је од­го­ва­ра­
ла кон­спи­ра­тив­ном ра­ду). За­то су бек­та­шиј­ске те­ки­је има­ле
уло­гу у на­ци­о­нал­ним, ан­ти­тур­ским по­кре­ти­ма. Ма­да се у ли­те­
ра­ту­ри о ово­ме го­во­ри пр­вен­стве­но у ве­зи са ал­бан­ском ан­ти­
тур­ском бор­бом,67 да ли би ово мо­гао би­ти не­ки пу­то­каз и за
ве­зу јед­ног уста­ни­ка са тур­ским ма­со­ни­ма?68
65 У једном бекташијском тексту аутор види Алија чак унутар своје
душе (Jacob – Die Bektaschijje, стр. 39).
66 О бекташијама према: Џемал Чехајић – Дервишки реови у
јуословенским земљама (докторска теза, машинопис), Сарајево, 1978,
стр. 317–358; Jaşar Nuri Özturk – The Eye of Heart. An Introduction to
Sufism and the Major Tariqats of Anatolia and the Balkans, Istanbul, 1995;
Julian Baldick – Mystical Islam. An Introduction to Sufism, New York and
London, 1989, стр. 160; Georg Jacob – Beiträge zur Kenntnis des Derwisch-
Ordens der Bektaschis, Berlin, 1908; Georg Jacob – Die Bektashijje in ihrem
Verhältnis zu verwandten Erscheinungen, München, 1909; G. Stadtmüller
– Der Derwischorden der Bektaschi in Albania y: Serta Slavica in memoriam
Aloisi Schmaus, München, 1971, стр. 683–688; S. Skendi – Religion in
Albania during the Ottoman Rule, стр. 160; Crypto-Christianity in the
Balkan Area Under the Ottomans, оба текста у: S. Skendi – „Balkan Cultural
Studies“, New York, 1980; A. Schimmel – Mystische Dimensionen des Islam,
Frankfurt am Main-Leipzig, 1995, стр. 115; 476–482; Ј. Шамић – „Бекта­
шије и њихова традиција“, Кулуре Исока, 1987, IV, 13, стр. 54–57.
67 Џ. Чехајић, стр. 332; 358.
68 Неки оријенталисти (I. Melikoff – Hadji Bektash. Un mythe et ses avatars,
1998, стр. 241–244) истичу, додуше, да је до везивања бекташија за
масоне дошло углавном после укидања јаничара 1826, што значи пос­
ле Милутиновићевог видинског периода. Ипак, чини нам се на осно­
ву свега да је Милутиновић већ тад имао прилике да ступи у контакт
са неким видом исламског езотеризма.

59
 Немања Радуловић

За­ни­мљи­во је да су бек­та­ши­је од хри­шћан­ства че­сто пре­

у­зи­ма­ле исто та­ко хе­те­ро­док­сне еле­мен­те.69 Опет, је­ре­тич­ка
је­вреј­ска сек­та ла­жног ме­си­је Ша­ба­та­ја Цви­ја при­сут­на у Тур­
ској има­ла је по­себ­не кон­так­те с бек­та­ши­ја­ма.70 На­кон при­вид­
ног пре­ла­ска на ислам, мно­ги су упра­во са овим ре­дом има­ли
кон­так­те – а ша­ба­ти­јан­ци су та­ко­ђе по­у­ча­ва­ли ре­ин­кар­на­ци­ју
и сук­це­сив­на ова­пло­ће­ња бо­жан­ског. Пре­пли­та­ње, бли­скост
раз­ли­чи­тих не­пра­во­вер­них стру­ја­ња ве­ли­ких ре­ли­ги­ја на­ла­зе
се за­јед­но упра­во на езо­тер­ном те­ре­ну, у по­кла­па­њу уче­ња.
Исто­вет­ност људ­ске ду­ше са Бо­гом, уза­стоп­на ова­пло­ће­
ња свет­ске ду­ше у ве­ли­ким лич­но­сти­ма еле­мен­ти су бек­та­
шиј­ских уче­ња ко­ји, као што ви­ди­мо, од­го­ва­ра­ју Ми­лу­ти­но­
ви­ће­вим Ра­сви­и­ма. Али, по­сто­ји слич­ност још јед­не пе­сме
са ислам­ским езо­те­ри­змом. О­ша мај­ка је обич­но ту­ма­че­на
као ма­те­ри­ја­ли­стич­ка пе­сма ви­дин­ског пе­ри­о­да, за­јед­но са
Раз­вра­ом. У Раз­вра­у је за­и­ста из­ра­жен сво­је­вр­стан хе­до­ни­
стич­ки ни­хи­ли­зам, али О­ша мај­ка ни­је пе­сма ко­ја ди­рект­
но од­ба­цу­је ду­хов­но. Чи­та­ње пе­сме као ма­те­ри­ја­ли­стич­ке мо­
гу­ће је ако се пе­сни­ко­ви ис­ка­зи узму као иро­нич­ни. Да ви­ном
пе­сник до­ла­зи у рај и из­над зве­зда, још би и мо­гла би­ти ме­та­
фо­ра опи­је­но­сти. Али ка­ко ту­ма­чи­ти сти­хо­ве у ко­ји­ма ви­ном
на­ла­зи му­дрост, ра­дост не­бе­сни­ка, у ко­ји­ма ви­но бу­ди успа­ва­
не си­ле љу­ди, ко­ји су при том бо­жи­ји си­но­ви? Ако уме­сто иро­
нич­ног или раз­о­ча­ра­ног то­на узме­мо ове сти­хо­ве до­слов­но
– да ви­но за­и­ста да­је не­бе­сну му­дрост и во­ди у рај, отва­ра се
но­ва мо­гућ­ност ин­тер­пре­та­ци­је. Не тре­ба за­бо­ра­ви­ти да на­зи­
ва­ње љу­ди бо­жи­јим си­но­ви­ма од­го­ва­ра већ по­ме­ну­тој иде­ји
из Ра­сви­а са­мо­ће о исто­вет­но­сти Бо­га и чо­ве­ка – као што
се и мо­тив бо­жан­ског пи­ћа ја­вља у Ра­сви­у пр­вом. Ме­ђу­тим,
пе­сма под­се­ћа на сим­бо­ли­ку ви­на у ислам­ском езо­те­ри­зму,
чи­ји се нај­по­зна­ти­ји при­ме­ри на­ла­зе у су­фиј­ској по­е­зи­ји, пр­
вен­стве­но пер­сиј­ских пе­сни­ка. Та­мо се ја­вља и сим­бол крч­ме,
као ме­ста где се до­ла­зи Бо­гу. Ма­да у исла­му ова­ква сим­бо­ли­ка
69 G. Jacob – Die Bektaschijje… стр.38.
70 G. Scholem – The Messianic Idea in Judaism, стр. 150.

60
 Подземни ток

де­лу­је још про­во­ка­тив­ни­је не­го у хри­шћан­ској кул­ту­ри, за­пра­

во су и ви­но и крч­ма уста­ље­ни сим­бо­ли ми­стич­не по­е­зи­је. Ви­
но је бо­жан­ска су­шти­на ко­ја опи­ја чо­ве­ка и ин­те­лект; за­љу­бљен
у Бо­га, чо­век се по­на­ша као пи­јан, у ду­хов­ној опи­је­но­сти чо­век
мо­же да го­во­ри као Бог јер је сје­ди­њен са њим: „Сла­ва Ме­ни!
Ка­ко је ве­ли­ка мо­ја моћ“, ре­чи су су­фи­је Би­ста­ми­ја. Ви­но на­го­
ве­шта­ва рај, при­су­ство Бо­га у ду­ши. Код Ха­фе­за ви­но ски­да вео
ко­ји по­кри­ва исти­ну, ан­ђе­ли свра­ћа­ју у крч­му; по­што му­дрост
не мо­же да ре­ши свет­ске тај­не, тре­ба се окре­ну­ти ви­ну. Ујед­но
код не­ких дер­ви­шких ре­до­ва – па и код бек­та­ши­ја – упо­тре­ба
ви­на ни­је би­ла за­бра­ње­на; шта­ви­ше, у бек­та­шиј­ским об­ре­ди­ма
по­сто­ји не­ка вр­ста при­че­шћа хле­бом, ви­ном и си­ром. На по­чет­
ку пе­сме се уоста­лом уво­ди ви­но – са хле­бом – у ли­тур­гиј­ском
зна­че­њу („са­ма бо­га ти­је­ло“). Ако ви­но у пе­сми за­и­ста има та­
ква свој­ства, он­да се ра­ди о сим­бо­лич­ном ви­ну – а по­ред хри­
шћан­ске сим­бо­ли­ке са по­чет­ка пе­сме (где ви­но но­си зна­че­ње
кр­ви), ка­сни­је се раз­ви­ја дру­го сим­бо­лич­но зна­че­ње, ве­за­но за
пи­јан­ство. Крч­ма је ме­сто где је Бог исто при­су­тан као и у ма­на­
сти­ру, или на кла­ња­њу му­сли­ма­на. По­ред пер­сиј­ских пе­сни­ка,
исте мо­ти­ве ко­ри­сте и тур­ски, нпр. бек­та­шиј­ски пе­сник Ју­нус
Емре. У ње­го­вој по­е­зи­ји су­фи­је су пи­ја­ни­це у Бо­жи­јој крч­ми и
пи­ја­ни уз­ви­ку­ју чу­ве­не Ал Ха­ла­џо­ве ре­чи.71 До­ду­ше, ви­но код
Са­рај­ли­је ни­је то­ли­ко сим­бол опи­је­но­сти бо­жан­ском љу­ба­вљу
ко­ли­ко сим­бол гно­зе, спо­зна­ња ко­је је над­ра­ци­о­нал­но.
У исто вре­ме ка­да и Ми­лу­ти­но­вић, та­ко­ђе у Бе­о­гра­ду, бек­
та­ши­ја Ага­хи-Де­де Ја­шар ће (на тур­ском ) пи­са­ти:
О ор­о­ок­сни учи­е­љу, ме­ни џа­ми­ја и крч­ма су је­но
Глас о­бо­жно и уз­вик и­ја­но су је­но
Ако ај­не ра­ве уу­е ни­су и си­ле о Иси­не,
ове мо­ли­ве и о­бо­жнос и ча­ша ви­на су иен­ич­ни
71 Dictionnaire critique de l’ésoterisme (Vin); E.Geoffroy – Initiation au sou­
fisme, Fayard, 2003, стр. 109–110; 144; M. Chebel – Dictionnaire des sym­
boles musulmans, Albin Michel, 1995 (Vin). Поред стихова класичних
песника, симболи пијанства и крчме се јављају нпр. и у поезији
ајатолаха Хомеинија, што довољно говори о њиховој каноничности.

61
 Немања Радуловић

хај­е, ро­ђи се хи­о­кри­зи­је и о­сма­рај не­бе­ски рон

и сви­је
У овој ро­ла­зној е­зи­сен­ци­ји, они су иси као би­ло
ко­ји уао ру­ше­ви­на (крч­ме).72

Ја­сна је по­ду­дар­ност ових ори­јен­тал­них уче­ња са Ми­лу­

ти­но­ви­ће­вом по­е­зи­јом. По­ред по­ли­тич­ке са­рад­ње, он за­сту­па
иде­ју то­ле­ран­ци­је; а по­ред то­ле­ран­ци­је – ко­ја не до­ла­зи са­мо
од европ­ског про­све­ти­тељ­ства не­го и од ислам­ског езо­те­ри­
зма – мо­гу­ће је да се ту упо­знао с не­ким од кључ­них уче­ња.
Бек­та­ши­је су по­у­ча­ва­ле јед­на­кост и исто­вет­ност свих ре­ли­ги­
ја, што се ја­вља и ина­че у мно­гим су­фиј­ским стру­ја­њи­ма (нај­
по­зна­ти­ји ис­каз та­кве вр­сте је онај Ибн Ара­би­јев да је ње­го­во
ср­це и па­шњак га­зе­ла и ма­на­стир ка­лу­ђе­ра и Ка­ба, та­бли­це То­
ре и Ку­ран, за­то што сле­ди ре­ли­ги­ју љу­ба­ви).
Бек­та­ши­је су са­мо јед­на од мо­гућ­но­сти, нај­у­оч­љи­ви­ја због
њи­хо­ве при­сут­но­сти у ло­жа­ма, али ми и не зна­мо шта су све
по­зна­ва­ла Ми­лу­ти­но­ви­ће­ва тур­ска бра­ћа. Ујед­но, на овом те­
ре­ну при­су­тан је и низ дру­гих ре­до­ва.
По­гле­да­ће­мо на кра­ју овог раз­ма­тра­ња део из по­е­ме Оџа­
кли­ја Зу­ба­но­ва, ко­ји је об­ја­вио С. Во­ји­но­вић. У овим сти­хо­ви­
ма Ми­лу­ти­но­вић при­ка­зу­је чо­ве­ков пад, до­ста од­сту­па­ју­ћи од
Би­бли­је. Адам и Ева не узи­ма­ју ја­бу­ку (тра­ди­ци­о­нал­на пред­ста­
ва оног што се у тек­сту По­ста­ња на­зи­ва са­мо пло­дом), оне се
са гра­на пре­ме­шта­ју на Еви­на пр­са, тј. по­ста­ју гру­ди.73 Уме­сто
пре­сту­па за­по­ве­сти и узи­ма­ња од др­ве­та, Са­рај­ли­ја при­ка­зу­је
те­ле­сни од­нос пра­ро­ди­те­ља, а зми­ја је од­сут­на. На­кон ра­ђа­ња
де­це Бог их про­те­ру­је из ра­ја. Во­ји­но­вић, по­ред по­ми­ња­ња ма­
сон­ства (ма­да не пре­ци­зи­ра шта би се ов­де мо­гло од­ре­ди­ти као
ма­сон­ско), у овим сти­хо­ви­ма ви­ди од­раз бо­гу­мил­ства, у ком се
ста­бло по­зна­ња по­и­сто­ве­ћу­је са Евом, а узи­ма­ње од др­ве­та са
те­ле­сним до­ди­ром.74 То се укла­па у тра­ди­ци­ју аскет­ске гно­зе,
из­ра­же­ну и у сред­њо­ве­ков­ним нео­ма­ни­хеј­ским по­кре­ти­ма.
72 Навод према: Чехајић, стр. 352–353.
73 О одступању од библијског предања и: Недић, стр. 170.
74 С. Војиновић; F. Rački – Bogumili i patareni, Zagreb, 2003, стр. 137.

62
 Подземни ток

С дру­ге стра­не, ма­да на­кон њи­хо­вог сје­ди­ње­ња и ра­ђа­ња де­це

Бог про­те­ру­је Ада­ма и Еву, Ми­лу­ти­но­вић – за раз­ли­ку од бо­
гу­ми­ла и ка­та­ра – не осу­ђу­је те­ле­сност и про­кре­а­ци­ју; на­про­
тив, те сце­не при­ка­зу­је са сим­па­ти­ја­ма, да би на кра­ју овог
одељ­ка дао ко­мен­тар: пра­ви рај је та­мо где су у сло­зи муж и
же­на, по­ро­ди­ца.
Дру­го од­сту­па­ње је­сте то што де­ца ко­ја се ра­ђа­ју ни­су Ка­
ин и Авељ не­го брат и се­стра, Љу­би­вој и Ми­ли­ца. Са­ма име­на
мо­гу би­ти Са­рај­ли­ји­на ва­ри­ја­ци­ја „на на­род­ну“, али тре­ба се
се­ти­ти и да у Сер­би­јан­ки Хри­ста на­зи­ва „Бла­жом“, а Му­ха­ме­
да „Ме­кан­ли­јом“. Док је от­кри­ва­ње зна­че­ња име­на за­пре­те­но у
пе­сни­ко­вом спе­ци­фич­ном обра­зо­ва­њу ре­чи и из­ра­за, са­мо ра­
ђа­ње бра­та и се­стре опет мо­же да упу­ти на „скри­ве­ну“ тра­ди­
ци­ју. У Ста­ром за­ве­ту Ева ра­ђа Ка­и­на и Аве­ља, по­том, на­кон
уби­ства, ра­ђа Се­та, а за­тим се ка­же, у фор­му­ла­тив­ном из­ра­зу ка­
рак­те­ри­стич­ном за ро­до­сло­ве из По­ста­ња, да је Адам по­жи­вео
још осам­сто го­ди­на ра­ђа­ју­ћи си­но­ве и кће­ри. У апо­криф­ној бо­
гу­мил­ској ли­те­ра­ту­ри, ме­ђу­тим, по­ми­ње се да је Ева пр­во ро­ди­
ла Ка­и­на и ње­го­ву се­стру Ка­ло­ме­ну, тек о­ом Аве­ља.75 Мо­тив
по­сто­ји још ра­ни­је, у ра­бин­ском пре­да­њу.76 Ва­ри­ја­ци­ја је у то­ме
што се ра­ђа Ка­ин, а по­том Авељ и ње­го­ва се­стра. Пре­да­ње се на­
ста­вља у не­ким ма­сон­ским ле­ген­да­ма (не оп­ште при­хва­ће­ним у
ма­со­не­ри­ји), ко­је се, у скло­пу ро­до­сло­ва Хи­ра­ма Аби­фа, до­ти­чу
и Ада­ма и Еве. У тој тра­ди­ци­ји по­ред Ка­и­на и Аве­ља, по­ми­ње
се и се­стра Акли­ни­ја, на­ро­чи­то на­кло­ње­на Ка­и­ну; по­што Бог
од­лу­чу­је да је за же­ну дâ Аве­љу, до­ла­зи до бра­то­у­би­ства.77
Из сти­хо­ва се мо­же још ис­та­ћи део у ко­ме про­бу­ђе­ни
Адам по­сма­тра зо­ру. Зо­ра, а на­ро­чи­то ју­тар­ња зве­зда, Да­ни­ца,
има­ју сво­је ме­сто у ма­сон­ској сим­бо­ли­ци. У Пје­ва­ни­ји „Ми­
лу­ти­но­вић по­себ­но ис­ти­че сли­ку ви­ле ко­ја се­ди на злат­ним
вра­ти­ма, сун­цем оба­сја­на“, што се до­во­ди у ве­зу упра­во са
75 Ј. Стојанов – Скривена раиција у Еврои: ајна исорија срењо-
вњековне хришћанске јереси, Чачак, 2003, стр. 216.
76 J. Bowker – The Targums and Rabbinic Literature. An Introduction to Jewish
Interpretation of Scripture,Cambridge, 1969, стр. 132.
77 Опширније у поглављу о Драгутину Илићу.

63
 Немања Радуловић

сло­бод­но­зи­дар­ском сим­бо­ли­ком зве­зде – тј. зор­ња­че.78 У пе­

сми Не­из­бје та­ко­ђе се по­ми­ње зве­зда Да­ни­ца ко­ја вла­да свет­
ским две­ри­ма, от­кљу­ча­ва их ју­тром, а за­кљу­ча­ва уве­че.
По­во­дом Са­рај­ли­ји­ног по­зна­ва­ња бо­гу­мил­ства, обич­но
се по­ми­ње при­по­вет­ка об­ја­вље­на у уво­ду Сер­би­јан­ке – зна­чај­
на за фол­кло­ри­сти­ку као пр­ва за­пи­са­на бу­гар­ска на­род­на при­
по­вет­ка. За њу сам пе­сник ка­же да по­ти­че мо­жда из „вре­ме­на
па­та­рен­ства“. Ме­ђу­тим, у њој не­ма ни­чег по­себ­но бо­гу­мил­ског.
То је уоби­ча­је­на фол­клор­на те­ма о жр­тво­ва­њу де­те­та. У ју­део-
хри­шћан­ској тра­ди­ци­ји по­ве­зу­је се са Авра­а­мо­вим жр­тво­ва­њем
Иса­ка, хри­сти­ја­ни­зо­ва­на вер­зи­ја се ја­вља и у Ву­ко­вој пе­сми Ђа­
кон Се­фан и ва ан­ђе­ла. Мо­жда је Си­ма хтео да на­гла­си ста­ри­
ну, а не бо­гу­мил­ски са­др­жај, мо­жда му се учи­ни­ло да се Бо­жи­
јим зах­те­вом за жр­тво­ва­ње де­те­та сли­ка окрут­ни бог овог све­та,
а мо­жда о овом сред­њо­ве­ков­ном по­кре­ту и ни­је знао мно­го.
Мо­же­мо за­кљу­чи­ти: не­ко­ли­ко Ми­лу­ти­но­ви­ће­вих пе­са­ма
има из­у­зет­не слич­но­сти са кључ­ним ме­сти­ма езо­те­рич­не тра­
ди­ци­је. До­пу­ште­но је ми­сли­ти да се мо­гао упо­зна­ти са овим
уче­њи­ма, ве­ро­ват­но пре­ко не­ких ма­сон­ских ка­на­ла. У том сми­
слу ва­жну уло­гу има и тра­ди­ци­ја ислам­ског езо­те­ри­зма (ко­ја се,
уоста­лом, са европ­ском по­ду­да­ра). Ипак, ако се овим упу­ћу­је на
мо­гу­ће из­во­ре, не за­бо­ра­ви­мо на ње­го­ву осо­бе­ну ми­то­твор­ну
има­ги­на­ци­ју. Овим се про­ду­жа­ва да­ље, ка пи­та­њу Ми­лу­ти­но­ви­
ћа – пе­сни­ка и ње­го­вог ко­ри­шће­ња гра­ђе на ко­ју смо ука­за­ли.

Из­да­ња
Не­ко­ли­ке і­е­сни­це са­ре, но­ве, ре­ве­е­не и со­чи­ні­е­не С .М. Са­ра­
і­ли­ом, Ла­йп­циг, 1826.
Зо­ри­ца, Бу­дим, 1827.
Тро­е­се­сар­сво или серб­ске ри ми­ли­не, Ла­йп­циг, 1837.
Лир­ске е­сме Си­ме Ми­лу­и­но­ви­ћа Са­рај­ли­је, Бе­о­град–За­греб,
1899.
Сер­би­јан­ка, Бе­о­град, 1994.

78 Љубинковић, стр. 161–162.

64
 ЕЗО­ТЕ­РИЧ­НИ ОКВИ­РИ
ЛУ­ЧЕ МИ­КРО­КО­ЗМА

Кључ­не те­ме Лу­че ми­кро­ко­зма, ко­је су во­ди­ле ис­тра­жи­ва­

че ка тра­же­њу из­во­ра и пра­вље­њу па­ра­ле­ла, по­зи­ва­ју да се Ње­
го­шев спев по­сма­тра у окви­ри­ма ду­хов­них кре­та­ња свог до­ба.
Ма­да се по­не­где у ком­па­ра­тив­ним ис­тра­жи­ва­њи­ма Ње­го­ша
од­би­ја слич­ност иде­ја и тра­жи са­мо слич­ност сли­ка,79 ви­де­ће­
мо да су „иде­је“ та­ко по­ве­за­не са сли­ка­ма да раз­два­ја­ње ни­је
мо­гу­ће спро­ве­сти. Не ула­зе­ћи у пи­та­ње ди­рект­ни­јих из­во­ра
(о че­му је већ пи­са­но) ни­ти у књи­жев­ну ин­тер­пре­та­ци­ју, по­
ку­ша­ће­мо да сме­сти­мо спев у ми­ље за ко­ји нам се чи­ни да је
нај­при­клад­ни­ји. На­во­ди из тек­сто­ва тог до­ба су пред­ста­вље­
ни као илу­стра­ци­ја за дух ми­љеа и ра­ши­ре­ност те­ма, не као
Ње­го­ше­ви не­по­сред­ни из­во­ри.
Те­ме спе­ва ко­је се нај­че­шће ис­ти­чу у овим књи­жев­но­и­сто­
риј­ским ис­тра­жи­ва­њи­ма је­су пре­ег­зи­стен­ци­ја ду­ша и Адамa,
њи­хо­ва по­бу­на у пре­ег­зи­стент­ном ста­њу, сли­ка ду­ше као
искре, про­паст пре­ђа­шњих све­то­ва („пр­вих не­бе­са“), од­нос
све­то­ва све­тла и та­ме (на­ро­чи­то сли­ка там­ног цар­ства), као и
спе­ци­фич­на пред­ста­ва Бо­жи­јег ства­ра­ња.
По­ме­ну­те те­ме су при­сут­не у езо­те­рич­ним уче­њи­ма тог
до­ба. Не­што пре­ци­зни­је вре­мен­ско од­ре­ђе­ње њи­хо­вог ши­ре­
ња је дру­га по­ло­ви­на 18. и по­че­так 19. ве­ка, а на­ста­вља­ју се у
раз­ли­чи­тим ви­до­ви­ма и у до­ба ка­да Лу­ча на­ста­је.
79 М. Флашар – Њеош и аника, стр. 155.

65
 Немања Радуловић

Окви­ри из на­сло­ва овог ра­да до­ла­зе од та­да ра­ши­ре­них

по­кре­та хри­шћан­ско-те­о­зоф­ских, езо­те­рич­них, ма­сон­ских и
ро­зен­крој­цер­ских. Њи­хов ути­цај на кул­ту­ру и књи­жев­ност с
кра­ја 18. и по­чет­ка 19. ве­ка ни­је био ма­ли и из­гле­да да је то
кон­тек­сту­ал­ни кључ за бо­ље раз­у­ме­ва­ње спе­ва.

***
Дру­га по­ло­ви­на 18. ве­ка ни­је са­мо до­ба Вол­те­ра и Ди­дроа,
и про­све­ће­ност ни­је са­мо она ен­ци­кло­пе­ди­ста, не­го и ми­стич­
ног илу­ми­нат­ства. У 18. ве­ку у Евро­пи, на­ро­чи­то у Фран­
цу­ској, Не­мач­кој, Ру­си­ји и Скан­ди­на­ви­ји, ја­вља се цео низ
езо­те­рич­них и окулт­них по­кре­та и уче­ња, су­прот­ста­вље­них
про­све­ти­тељ­ству. Мар­ти­нес де Па­сква­ли и ње­гов уче­ник Луј-
-Клод де Сен-Мар­тен, Франц фон Ба­дер, Јо­хан Хајн­рих Јунг-
-Шти­линг, Карл фон Екар­тсха­у­зен, Ни­ко­лај Но­ви­ков, Иван Ло­
пу­хин, Ла­фа­тер, Све­ден­борг, нај­по­зна­ти­ја су име­на, уз слав­не
шар­ла­та­не по­пут Ка­љо­стра. Док не­ки де­лу­ју у уским кру­го­ви­
ма, мно­ги су ши­ро­ко по­пу­лар­ни и чи­та­ни ауто­ри; ово на­ро­чи­
то ва­жи за Јунг-Шти­лин­га и Екар­тсха­у­зе­на (ко­ји је пре­во­ђен
и код нас, али не као езо­те­ри­чар, не­го као драм­ски пи­сац). Нај­
ве­ћи део тих по­кре­та мо­же се за­јед­но на­зва­ти „хри­шћан­ски
езо­те­ри­зам“ или „хри­шћан­ска те­о­зо­фи­ја“; на­зи­ва­ју се и „илу­
ми­на­ти­ма“, али их не тре­ба ме­ша­ти са ра­ци­о­на­ли­стич­ким и
ре­во­лу­ци­о­нар­ним ба­вар­ским илу­ми­на­ти­ма (као што и те­о­зо­
фи­ју ов­де тре­ба узе­ти у сми­слу за­пад­не тра­ди­ци­је, не у сми­слу
знат­но ка­сни­јег те­о­зо­фи­зма Бла­вац­ке). Хри­шћан­ски те­о­зо­фи
цр­пу из ста­ри­јих уче­ња, а њи­хо­ве иде­је на­ста­вља­ју се и у пр­
вој по­ло­ви­ни 19. ве­ка, на­ро­чи­то у књи­жев­но­сти. Из мно­штва
иде­ја из­дво­ји­ће­мо оне ко­је има­ју по­ду­дар­но­сти са Ње­го­ше­вим
спе­вом. То су пре­ег­зи­стен­ци­ја, за­ми­сао ду­ше као искре и пре­
ђа­шњи све­то­ви, уни­ште­ни пре ства­ра­ња на­шег.
Иде­ја ре­е­зи­сен­ци­је не­сум­њи­во је јед­на од основ­них у
Лу­чи и ујед­но јед­на од основ­них иде­ја ко­је чи­не овај спев хе­те­
ро­док­сним и уда­ље­ним од те­о­ло­ги­је Цр­кве и књи­жев­них де­ла
за­сно­ва­них на хри­шћан­ској тра­ди­ци­ји, ка­кав је Мил­то­нов еп.
66
 Подземни ток

Ука­зи­ва­но је на то да је Ње­гош ову иде­ју мо­гао упо­зна­ти пре­ко

пла­то­ни­зма, пре­ко по­ми­ња­ња Ори­ге­на у цр­кве­ним збор­ни­ци­
ма, пре­ко опи­са ин­диј­ске ре­ли­ги­је у јед­ном пу­то­пи­су. Ова­кво
ис­тра­жи­ва­ње лек­тирe, ина­че са­свим оправ­да­но, мо­же би­ти
до­пу­ње­но ис­тра­жи­ва­њем кон­тек­ста, ду­ха епо­хе, окви­ра. Пре­
гле­дом езо­те­рич­них уче­ња тог пе­ри­о­да ви­де­ће­мо да је уче­ње о
пре­ег­зи­стен­ци­ји у њи­ма ве­о­ма при­сут­но. Не са­мо из ан­тич­ких
ауто­ра у ру­ским и фран­цу­ским пре­во­ди­ма, не­го и из стру­ја­ња
сво­је епо­хе мо­гао је Ње­гош да се упо­зна с не­ки­ма од те­ма ко­је
ће за ње­гов спев би­ти кључ­не. При то­ме не тре­ба за­бо­ра­ви­ти да
езо­те­рич­но не зна­чи од­мах и скри­ве­но и те­шко до­ступ­но. Мно­
ге од тих иде­ја, ма­да су по сво­јој су­шти­ни езо­те­рич­не, би­ле су
у ин­те­лек­ту­ал­ним кру­го­ви­ма ра­ши­ре­не и по­зна­те, пре­но­ше­не
не са­мо усме­ним пу­тем на са­стан­ци­ма за­тво­ре­них кру­жо­ка, не­
го и кроз штам­па­не књи­ге; мно­ге су у ан­ти­ра­ци­о­на­ли­стич­ким
кру­го­ви­ма би­ле и по­мод­не, те се чак го­во­ри и о „езо­те­ри­зму
са­ло­на“ (Фе­вр) или о езо­те­ри­зму као о са­лон­ској игри.80
У по­кре­ти­ма ко­је ће­мо раз­ма­тра­ти по­ми­ње се пре­ег­зи­
стен­ци­ја Ада­ма и људ­ских ду­ша, као и у Лу­чи.
Иде­је о пре­ег­зи­стен­ци­ји на­ро­чи­то су би­ле ра­ши­ре­не у мар­
и­ни­зму.81 На по­чет­ку овог по­кре­та сто­ји нео­бич­на и још увек
не­до­вољ­но по­зна­та лич­ност Мар­ти­не­са де Па­сква­ли­ја, ко­ји је
де­ло­вао у Ли­о­ну у дру­гој по­ло­ви­ни 18. ве­ка. Па­сква­ли је уче­ње
са­оп­шта­вао по­све­ће­ни­ци­ма свог тај­ног дру­штва Иза­бра­них
ко­е­на уни­вер­зу­ма,82 а об­ја­шње­но је и у спи­су Трак­а о ре­ин­
е­ра­ци­ји би­ћа, ко­ји је кру­жио у ру­ко­пи­су све до по­ло­ви­не
80 A. Viatte – Les sources occultes du romantisme 2, Paris, 1928, стр. 272.
81 Мада се често прави разлика између мартинесизма као учења Пас­
квалија и мартинизма као учења његовог следбеника Сен-Мартена,
користићемо израз мартинизам у ширем смислу и за лионског учи­
теља и за „непознатог филозофа“.
82 Документи, тј. обредни текстови Реда коена и Вилермозовог сис­
тема у: Guenon – Études sur la franc-maçonnerie et le compagnonnage,
Paris, 1981, стр. 228–256; P. Vuillaud – Joseph de Maistre, franc-maçon,
Paris, 1926–Appendix; R. le Forestier – La franc-maçonnerie templière et
occultiste aux XVIIIe et XIXe siècles, Paris, 1970–Appendix.

67
 Немања Радуловић

19. ве­ка (1866. су штам­па­ни од­лом­ци у сту­ди­ји А. Фран­ка, цео

трак­тат 1899). По док­три­ни Мар­ти­не­са де Па­сква­ли­ја, на­кон
по­бу­не ду­хов­них би­ћа као там­ни­ца за њих је ство­рен ма­те­ри­
јал­ни уни­вер­зум. Адам, чи­сти дух, ема­ни­ран од Бо­га, од­ре­ђен
је да бу­де њи­хов там­ни­чар. Па­ли ду­хо­ви ка­сни­је успе­ва­ју да
га за­ве­ду и Адам па­да у „там­ни­цу ма­те­ри­је“, што зна­чи и да
по­ста­је те­ле­сан. Ка­зна за ње­га и ње­го­во по­том­ство је жи­вот у
кру­гу ма­те­ри­је. На­рав­но, ов­де има не­ких раз­ли­ка у од­но­су на
Ње­го­ша, али је бит­на са­ма иде­ја пре­ег­зи­стент­ног Ада­ма и ма­
те­ри­јал­ног све­та као там­ни­це за по­бу­ње­не ду­хо­ве.
Па­сква­ли­јев по­зна­ти­ји и ути­цај­ни­ји уче­ник Л. К. де Сен-
-Мар­тен у сво­јим књи­га­ма је ши­рио мар­ти­не­зи­стич­ко уче­ње
(ка­сни­је спо­је­но са Бе­ме­о­вим си­сте­мом), али не та­ко отво­ре­
но.83 Исто­ри­је књи­жев­но­сти и фи­ло­зо­фи­је сла­жу се око зна­ча­
ја ути­ца­ја „не­по­зна­тог фи­ло­зо­фа“ на ду­хо­ве пред­ро­ман­ти­зма
и ро­ман­ти­зма. Из ње­го­вих уче­ња из­дво­ји­ће­мо са­же­то са­мо
оно што је ва­жно за на­шу те­му.
Код Сен-Мар­те­на ве­о­ма че­сто се ја­вља сли­ка ду­ше па­ле
из тран­сцен­дент­ног све­та у те­ло, ње­не ка­зне и пат­ње у те­лу,
све­ту и тва­ри, као и по­ми­ња­ње ду­ши­не но­стал­ги­је за сво­јом
пра­вом до­мо­ви­ном. На­кон па­да чо­век по­ста­је за­тво­ре­ник у
овом све­ту: при­ро­да је там­ни­ца за чо­ве­ка, ма­те­ри­ја гроб ду­ха,
зе­мља ме­сто из­гнан­ства и ока­ја­ва­ња. Тек на­кон па­да је чо­век
по­стао ма­те­ри­ја­лан. По­што је чо­век та­ко за­ро­бљен у еле­мен­ти­
ма, зе­мља ни­је ни­ка­кав цен­тар не­бе­ских кре­та­ња не­го за­твор.
Ду­ша је из­гу­би­ла кон­такт са сво­јом пр­во­бит­ном ат­мос­фе­ром,
за­бо­ра­ви­ла пра­ву отаџ­би­ну. Ја­вио се ду­хов­ни сан – ду­ша за­јед­
но са це­лом при­ро­дом то­не у сом­нам­бул­ни сан мрач­ног и успа­
ва­ног све­та. То деј­ство сна уни­вер­зу­ма је као деј­ство Ле­те.84
83 Le Forestier, ibid. стр. 312.
84 Сажет приказ Сен-Мартена у: A. Faivre – L’Ésotérisme au XVIIIe siècle
en France et en Allemagne, Paris, 1973, стр. 118–123; K. R. H. Frick – Die
Erleuchteten. Gnostisch-theosophische und alchemistisch-rosenkreutzeris­
che Geheimgesellschaften bis zum Ende des 18. Jahrhunderts, Wiesbaden,
2005, стр. 517–609. L. C. de Saint-Martin – Le nouvel homme, Château de
Omonville, 1992; важнија дела су доступна на: www.philosophe-in­
connu.com
68
 Подземни ток

Мар­ти­ни­зам се ши­рио у ма­сон­ским кру­го­ви­ма. Ов­де на

пр­вом ме­сту тре­ба по­ме­ну­ти си­стем Жан-Ба­ти­ста Ви­лер­мо­за,
„Ви­те­зо­ви до­бро­чи­ни­те­љи Све­тог гра­да“. Ини­ци­ран у дру­штво
ко­е­на, Ви­лер­моз је хтео да Па­сква­ли­је­ву док­три­ну ин­те­гри­ше
са већ по­сто­је­ћом ма­со­не­ри­јом у Фран­цу­ској. Ства­ра­њем свог
си­сте­ма је ус­пео; мар­ти­ни­стич­ке док­три­не су са­оп­шта­ва­не на
ви­шим сте­пе­ни­ма. На­кон ве­ли­ког ма­сон­ског кон­гре­са у Вил­
хелм­сба­ду 1782, на ком је ми­стич­но кри­ло ма­со­не­ри­је над­вла­
да­ло ра­ци­о­на­ли­стич­ко, ње­гов си­стем се (у скло­пу Ис­пра­вље­ног
шкот­ског об­ре­да) ши­ри по Евро­пи, а на­ро­чи­тог успе­ха је имао
у Ру­си­ји.85 Али, на­по­ме­ни­мо још јед­ном да је у Ру­си­ји, као и у
це­лој Евро­пи, мар­ти­ни­зам имао по­пу­лар­но­сти и ван сло­бод­но­
зи­дар­ског дру­штва, пр­вен­стве­но кроз Сен-Мар­те­но­ве књи­ге.86
(Као за­ни­мљи­вост и све­до­чан­ство о ра­ши­ре­но­сти го­во­ри по­да­
так да је Са­ва Те­ке­ли­ја имао у би­бли­о­те­ци две књи­ге „не­по­зна­
тог фи­ло­зо­фа“: Des er­re­urs et de la vérité и Le ta­ble­au na­tu­rel.)
Па­сква­ли­је­ве иде­је су ла­ко пре­по­зна­тљи­ве на ви­со­ким сте­
пе­ни­ма Ви­лер­мо­зо­вог си­сте­ма: кључ­на те­ма је пад пр­во­бит­ног
чо­ве­ка у ма­те­ри­ју. Он и ње­го­во по­том­ство су за ка­зну за­тво­ре­
ни у те­ла.87 Ко­смос је ство­рен као за­твор за па­лог чо­ве­ка и за па­
ле ан­ђе­ле.88 Чо­век као краљ уни­вер­зу­ма за­ро­бљен је у мрач­ном
бо­ра­ви­шту. Али, он ипак чу­ва сли­ку сво­је пр­ве ве­ли­чи­не јер је
ин­те­ли­ген­ци­јом (уп. ми­сао код Ње­го­ша) пр­ви од би­ћа. Чо­ве­ко­
ва ка­зна се, по мар­ти­ни­зму, мо­же опи­са­ти ова­ко: „Као што је ду­
ша пра­чо­ве­ка за­тво­ре­на у уни­вер­зал­ној ма­те­ри­ји, та­ко је ду­ша
по­је­ди­нач­ног чо­ве­ка за­тво­ре­на у ма­те­ри­јал­ном те­лу“.89
Мар­ти­ни­зам је ожи­вљен – или бо­ље ре­ћи ожи­вља­ван
– кра­јем 19. ве­ка, у вре­ме окулт­ног пре­по­ро­да. По­сто­ји и да­нас
у ни­зу мар­ти­ни­стич­ких ло­жа и ре­до­ва, ко­ји се по­зи­ва­ју на раз­
ли­чи­те фи­ли­ја­ци­је.
85 Le Forestier, стр. 724.
86 Faivre – L’Ésotérisme... стр. 153; 164–168. A. Faivre – Eckartshausen et la
theosophie chretiene, Paris, 1969, стр. 619
87 Le Forestier, стр. 446–452; 1032–1033; 1039–1040. Vuillaud, стр. 254.
88 A. Faivre – Access to Western Esotericism, State University of New York
Press, 1994, стр. 153.
89 Frick – Die Erleuchteten, стр. 534 (поглавље о мартинизму).

69
 Немања Радуловић

Ка­ко је из­гле­да­ло схва­та­ње мар­ти­ни­зма у 18. ве­ку ван за­

тво­ре­них кру­го­ва нај­бо­ље све­до­чи је­дан за­пис дра­ма­ти­ча­ра Се­
ба­сти­ја­на Мер­си­јеа: чо­век је ка­жњен ма­те­ри­јал­ним те­лом због
сво­јих ра­ни­јих гре­ша­ка, али у ње­му оста­је бо­жан­ска зра­ка ко­ја
га под­се­ћа на пр­во­бит­ну ве­ли­чи­ну.90 Овај кра­так опис не са­мо
да до­ча­ра­ва по­пу­ла­ран при­каз ком­пли­ко­ва­них те­о­зоф­ских те­о­
ри­ја, не­го као да пред­ста­вља и кра­так опис Ње­го­ше­вог спе­ва.
Те­ме слич­не ови­ма раз­ра­ђу­ју се и код дру­гих илу­ми­на­та
тог до­ба.
Још по­чет­ком 18. сто­ле­ћа ис­так­ну­ти ма­сон ви­тез Мајкл
Рем­зи у свом ро­ма­ну Ки­ро­ва у­о­ва­ња (1728), ко­ји је то­ком
ве­ка до­жи­вео 26 што но­вих из­да­ња, што пре­во­да, и ути­цао на
фор­ми­ра­ње ма­сон­ске иде­о­ло­ги­је, иден­тич­ност раз­ли­чи­тих
ста­рих ре­ли­ги­ја ви­ди упра­во у пре­ег­зи­стен­ци­ји ду­ша. Кроз
уста Зо­ро­а­стра, грч­ких и хе­бреј­ских му­дра­ца у ро­ма­ну се да­је
иста док­три­на: пре­ступ пре­ег­зи­стент­них ду­хо­ва, њи­хов пад и
ка­зна – ис­па­шта­ње у зе­маљ­ским, смрт­ним те­ли­ма.
Швај­ца­рац Ди­тоа-Мам­бри­ни на­зи­ва пре­ег­зи­стент­ног чо­
ве­ка-Бо­га јед­ним од Ело­хи­ма (ов­де та реч зна­чи „Иде­ја“). Пад
тре­ћи­не ан­ђе­ла је до­вео до ства­ра­ња не­бе­са, не­чи­стих пред
Бо­гом. Па­да­ју­ћи, ду­хо­ви су по­ме­ша­ли не­бе­ско и зе­маљ­ско и
ство­ри­ли та­ко огро­ман ко­смич­ки ха­ос. Од тих ру­ше­ви­на Бог
ства­ра зе­мљу за чо­ве­ка. Чо­век но­си у се­би бо­жан­ску ва­тру.
Те­ло је не­га­тив­но оце­ње­но, ма­те­ри­ја је нај­у­да­ље­ни­ја од истин­
ског би­ћа, от­па­дак пр­во­бит­ног би­ћа.91 Ов­де на­ла­зи­мо и дру­ге
иде­је по­зна­те из Лу­че: уну­тра­шњу све­тлост и остат­ке ха­о­са, ру­
ше­ви­не, из ко­јих Бог ства­ра.
При­ја­те­љи­ца Сен-Мар­те­на, вој­вот­ки­ња од Бур­бо­на, ва­
жна лич­ност у осам­на­е­сто­ве­ков­ној езо­те­ри­ји по свом дру­
штве­ном ути­ца­ју, та­ко­ђе ве­ру­је у пре­ег­зи­стен­ци­ју ду­ша,92 као
и Ан­то­ан Пер­не­ти, ал­хе­ми­чар и во­ђа јед­не сек­те.93
90 Le Forestier, стр. 776.
91 Faivre – L’Ésotérisme... стр. 81.
92 Viatte I, стр. 243.
93 Д. Лигу – Речник слобоно зиарсва, Београд, 2001 („Пернети“, стр.
921).

70
 Подземни ток

Ка­то­лич­ки те­о­зоф Франц фон Ба­дер та­ко­ђе го­во­ри о

Лу­ци­фе­ру за­тво­ре­ном за ка­зну на овој зе­мљи и о Ада­му као
там­ни­ча­ру.94 На тра­гу ка­ба­ле раз­ли­ку­је два Ада­ма: је­дан је
Ело­хим, без људ­ског те­ла, дру­ги је зе­маљ­ско те­ло ожи­вље­но
бо­жан­ским да­хом.95
У Пе­ер­бур­шким ве­че­ри­ма Жо­зе­фа де Ме­стра, је­дан од са­го­
вор­ни­ка, у раз­го­во­ру о илу­ми­на­ти­ма, као „по­гре­шну по­зи­ци­ју“
на­во­ди упра­во иде­ју о пре­ег­зи­стен­ци­ји ду­ша, ко­ја тре­ба да об­ја­
сни пр­во­род­ни грех.96 Сам Де Ме­стр, ини­ци­ран у Ви­лер­мо­зов
си­стем, упра­во је био склон ве­ро­ва­њу у пре­ег­зи­стен­ци­ју пла­тон­
ско-ори­ге­нов­ског ти­па и у ка­жња­ва­ње ду­ша за­тва­ра­њем у те­ла.97
У пр­вој по­ло­ви­ни 19. ве­ка Пјер-Си­мон Ба­ланш, ко­ји ће по­
ста­ти и ака­де­мик, упра­во пре­ег­зи­стент­ним па­дом об­ја­шња­ва
чо­ве­ков по­ло­жај у све­ту – по­сто­ја­ње на зе­мљи је ка­зна, по­сле­
ди­ца па­да, зе­мља је па­као где ду­ша ис­па­шта98. Чо­ве­ко­ва пр­ва
ка­зна је упра­во за­тва­ра­ње у фи­зич­ко те­ло и под­ре­ђи­ва­ње за­ко­
ни­ма ма­те­ри­је.99 Ду­ша је на­кнад­но пот­чи­ње­на те­лу.100
Би­ло је и оних ко­ји су по­ле­ми­са­ли с том иде­јом: ре­ци­мо,
Јунг-Шти­линг јој се су­прот­ста­вља.101
94 Faivre – Accesss... стр. 223.
95 Faivre – Access... стр. 218.
96 Joseph de Maistre – Les Soirées de Saint-Petersbourg (Oeuvres com-
pletes,V), Paris, 1924, стр. 205. Исти цитат из Цицерона везан за преег-
зистенцију и казну материјализацијом наводи и Екартсхаузен (Reli­
gion als die Grundlinie aller Wahrheit und Weisheit betrachtet, Stuttgart,
1841, стр. 12).
97 Faivre – L’Ésotérisme... стр. 125–126. Vuillaud, стр. 86.
98 Faivre – L’Ésotérisme, стр. 84–85. Brian Juden – Traditions orphiques et
tendance mystiques dans la romantisme français (1800–1855), Paris, 1955,
стр. 274.
99 Јacques Roos – Les idées philosophiques de Victor Hugo. Ballanche et Victor
Hugo, Paris, 1958, стр. 59.
100 P. S. Ballanche – Ville des Expiations, livre VIII, навод према: Robert
Amadou, Robert Kanters – Anthologie Littéraire de L’Occultisme, Paris,
1950, стр. 209. Вид. и Palingénésie sociale: prolégomènes Paris, 1833, стр.
32; Essais de palingénésie sociale, Paris, 1830, стр. 49; 499.
101 Viatte II, стр. 54.

71
 Немања Радуловић

На овим при­ме­ри­ма ви­де­ли смо и да се пре­ег­зи­стен­ци­ја

Ада­ма по­ми­ње још че­шће не­го пре­ег­зи­стен­ци­ја ду­ша. Ма­да
се по­во­дом пра­о­ца код Ње­го­ша по­ми­њао Адам Кад­мон (Сли­
јеп­че­вић, А. Са­вић-Ре­бац),102 ова иде­ја, ве­о­ма при­сут­на у езо­
те­ри­зму а по­ре­клом из ка­ба­ле, са­мо се де­ли­мич­но по­ду­да­ра с
Ње­го­ше­вом – пред­ста­ва ан­дро­ги­ног Ада­ма, че­ста у ова­квим
опи­си­ма, не по­ми­ње се у спе­ву, а те­шко би се у ње­га и укло­
пи­ла.103 Док Адам Кад­мон са­др­жи људ­ске ду­ше у се­би, Ње­го­
шев Адам је вој­во­да ан­ђе­ла ко­ји ће по­ста­ти љу­ди. Али, ов­де се
мо­же ра­ди­ти и о пре­о­бли­ко­ва­њу, од­ре­ђе­ном зах­те­ви­ма еп­ског
при­по­ве­да­ња, што је ја­сно из сце­на бит­ке.
По­сле­ди­ца па­да у ма­те­ри­ју је и за­бо­рав. У чо­ве­ко­вом тра­
га­њу за сво­јим пр­во­бит­ним би­ћем „не ра­ди се то­ли­ко о ње­го­
вом про­на­ла­же­њу... ко­ли­ко о се­ћа­њу“.104 Али, док се ово оп­ште
ме­сто те­о­зо­фи­је до­жи­вља­ва као ка­зна, код Ње­го­ша је за­бо­рав
олак­ша­ва­ње ка­зне Ада­мо­вим ан­ђе­ли­ма; он чак на­гла­ша­ва да
је Са­та­ни­ним ан­ђе­ли­ма се­ћа­ње на ста­ње пре па­да оста­вље­но
да би се ви­ше му­чи­ли (6, 31–34). То­ме је сли­чан и сан, ко­ји се
ја­вља у мар­ти­ни­зму и у Лу­чи.
Мо­же­мо узе­ти да су оп­ште те­ме езо­те­рич­них по­кре­та тог
до­ба пре­ег­зи­стен­ци­ја ду­ша, ег­зил и оте­ло­вље­ње чо­ве­ка105, то
да је ма­те­ри­јал­ни свет, овај ко­смос, ство­рен да бу­де там­ни­ца
па­лих ан­ђе­ла,106 а да је чо­век бо­жан­ски дух осу­ђен да се му­чи
102 П. Слијепчевић – „Стварање света и слика васионе у Лучи микрокоз­
ма“, Зборник радова САН (Институт за проучавање књижевности,
књига 2), XVII, 1952, стр. 181; А. Савић-Ребац – Њеош, кабала и Фи­
лон – Хеленски видици, Београд, 1966, стр. 141.
103 С овим је повезано и већ примећено (М. Павловић, В. Јеротић) одсус­
тво Еве из спева. У патријархалној култури којом је Његош окружен
тешко је замислити идеје о андрогинији, Софији и сличне из гнос­
тичко-теозофског репертоара. Ипак, Ева се јавља тек након пада. У
питању може бити далеки одјек губљења првобитне андрогиније пос­
ле пада, али и једноставно то што тек од тих стихова Његош следи
старозаветну причу.
104 Faivre – L’Ésotérisme... стр. 9
105 Viatte I, стр. 37.
106 Faivre – L’Ésotérisme... стр. 10; 35; 37

72
 Подземни ток

у људ­ском те­лу као у там­ни­ци.107 Иона­ко при­сут­не, иде­је су

по­ста­ле још при­сту­пач­ни­је ка­да се по­чет­ком 19. ве­ка ја­вља­ју
нео­мар­ти­ни­стич­ке гру­пе, те оно што се у дру­штви­ма и од­ре­ђе­
ним ма­сон­ским сте­пе­ни­ма по­у­ча­ва­ло тај­но све ви­ше из­ла­зи
на све­тло да­на.108 Са књи­жев­но­и­сто­риј­ске стра­не мо­же се ис­та­
ћи да пад и ре­ин­те­гра­ци­ја ни­је „оп­се­сив­на те­ма“ са­мо те­о­зоф­
ских дис­кур­са не­го и ро­ман­ти­зма.109
Ова­квим кон­тек­стом ујед­но се мо­же об­ја­сни­ти и не­што
што се обич­но ту­ма­чи­ло као Ње­го­ше­ва не­до­след­ност или же­
ља да се спев до­не­кле при­бли­жи ка­нон­ској вер­зи­ји при­че о
па­ду. На­кон пре­ег­зи­стент­не по­бу­не Адам до­би­ја ма­те­ри­јал­но
те­ло, а по­том се у сти­хо­ви­ма 211–220 ше­стог пе­ва­ња опи­су­је
са­гре­ше­ње у Еде­ну – Еви­но узи­ма­ње пло­да и гу­бље­ње рај­ског
ста­ња, тј. оно што се у Би­бли­ји по­ми­ње као пр­ви и је­ди­ни пад.
Из­гле­да да је по­ми­ња­ње еден­ског па­да до­ве­ло до кон­та­ми­на­ци­
је мо­ти­ва у спе­ву. Ме­ђу­тим, у уче­њи­ма тог пе­ри­о­да, на­ро­чи­то у
мар­ти­ни­зму, по­ми­њу се ва а­а Ада­мо­ва – пр­ви у не­ком пре­
ег­зи­стент­ном ста­њу, дру­ги по­том у рај­ском вр­ту, ка­ко је опи­
сан у Књи­зи по­ста­ња.110 Тек на­кон пр­вог па­да људ­ска ду­ша је
за­то­че­на у тва­ри, тек та­да Адам по­ста­је ма­те­ри­ја­лан. Сем код
Сен-Мар­те­на иде­ја сук­це­сив­них па­до­ва ја­вља се и код дру­гих
те­о­зо­фа тог до­ба (Ди­тоа-Мам­бри­ни, Са­му­ел Рих­тер, Ба­дер).111
Пре­ег­зи­стент­ни Адам је код Ње­го­ша ан­ђео, дух. Спе­ку­ла­
ци­је о „про­сла­вље­ном“ те­лу, са­чи­ње­ном од суп­тил­не ма­те­ри­је,
ка­кве по­сто­је у ка­ба­ли и код хри­шћан­ских илу­ми­на­та (Ба­дер,
Сен-Мар­тен), али и у пра­во­слав­ној те­о­ло­ги­ји, код Ње­го­ша ни­
су при­сут­не, та­ко да и ту од­сту­па од тра­ди­ци­о­нал­не за­ми­сли
Ада­ма Кад­мо­на.
Адам као ан­ђео исто је што и Са­та­на; та­ко су и у те­о­зо­
фи­ја­ма и чо­век и ан­ђе­ли ема­ни­ра­ни, не ство­ре­ни. Ина­че, око
107 В. Боголюбов – Н. И. Новиков и ео время, Москва, 1916, стр. 141–142.
108 Le Forestier, стр. 906.
109 Faivre – Access... стр. 81.
110 Faivre – L’Ésotérisme... стр. 36.
111 Faivre – L’Ésotérisme... стр. 36; 72; 114.

73
 Немања Радуловић

1750, у те­о­зоф­ским уче­њи­ма, нај­ви­ше оним за­сно­ва­ним на

Бе­меу, али не са­мо у њи­ма, по­ре­кло зла се ту­ма­чи пр­вен­стве­
но кроз Лу­ци­фе­ра. „Од 1750. мит о Лу­ци­фе­ру ши­ри се у свим
обра­зо­ва­ним сре­ди­на­ма.“112
И не­ки оп­шти до­жи­вљај све­та и чо­ве­ка у спе­ву има па­ра­
ле­ла у са­вре­ме­ним то­ко­ви­ма иде­ја. Ње­го­шев до­жи­вљај ко­смо­са
као за­тво­ра и људ­ског те­ла као „блат­не тје­ле­си­не“ мо­же се од­ре­
ди­ти као гно­стич­ки.113 Али, по­ред не­сум­њи­вих па­ра­ле­ла са ста­
рим гно­стич­ким уче­њи­ма и нео­ма­ни­хеј­ским по­кре­ти­ма, мо­же
се ви­де­ти да та­кав до­жи­вљај све­та у овој епо­хи ни­је уса­мљен.
Го­во­ре­ћи о све­ту, Сен-Мар­тен ко­ри­сти исти гно­стич­ки има­ги­
на­ри­јум као и Ње­гош. Там­ни­ца, за­твор, сан, око­ви ма­те­ри­је, ис­
па­шта­ње, роп­ство у ма­те­ри­ји, за­то­че­ни­штво на зе­мљи, у те­лу,
не­ки су од те­о­зо­фо­вих нај­че­шћих из­ра­за, а по­ре­клом су из гно­
сти­ци­зма. Це­ла при­ро­да је огром­на там­ни­ца, за чо­ве­ка ба­че­ног
у „круг илу­зи­ја“, али и за зве­зде, еле­мен­те, све­тлост. Код Ива­на
Ло­пу­хи­на та­ко­ђе се на­ла­зи сли­ка те­ла као там­ни­це пле­ме­ни­ти­
јих еле­ме­на­та.114 За Јунг-Шти­лин­га ду­ша је прог­на­на у „овај ту­
жни за­твор, те­ле­сну там­ни­цу“.115 По Екар­тсха­у­зе­ну, Адам је пре
па­да био са­ста­вљен од три че­твр­ти­не све­тла и од јед­не че­твр­
ти­не од ма­те­ри­је, да би се по­сле па­да од­нос про­ме­нио.116 По­сле
па­да нас је оба­ви­ла гру­ба ма­те­ри­ја, за­то­че­ни смо у око­ви­ма од
кр­ви и ме­са, у про­па­дљи­вој ства­ри (Облак на све­и­ли­шем).
Ово нас до­во­ди до ши­рег про­бле­ма кон­ти­ну­и­те­та гно­стич­
ких сли­ка и иде­ја у европ­ској кул­ту­ри, на­ро­чи­то у езо­те­рич­
ним по­кре­ти­ма. Та те­ма зах­те­ва по­себ­ну об­ра­ду, та­ко да не­ка
са­мо бу­де на­по­ме­ну­то да па­ра­ле­ле Ње­го­ша и бо­гу­мил­ства мо­
гу да се са­гле­да­ју у том ши­рем окви­ру под­зем­ног на­ста­вља­ња
112 Faivre – L’Ésotérisme... стр. 56; Rolf Christian Zimmermann – Das
Weltbild des jungen Goethe. Studien zur hermetischen Tradition des
deuschen 18. Jahrhunderts, München, 1969, стр. 131–133.
113 За сличност Његошевих слика са гностичким вид. М. Ломпар – Луча мик­
рокозма и иање о уши у: Луча микрокозма, Београд, 2002, стр. 16–18.
114 Faivre – Access... стр. 139.
115 Jung-Stilling – 55 Thesen zur Geisterkunde, Pfullingen, s.a. – тезе бр. 25 и 31.
116 Faivre – Eckartshausen… стр. 285.

74
 Подземни ток

гно­сти­ци­зма. При­су­ство тих еле­ме­на­та у илу­ми­нат­ским уче­

њи­ма ни­је спор­но. Код Па­сква­ли­ја је про­на­ђе­на слич­ност са
гно­стич­ким, ма­ни­хеј­ским и ка­тар­ским те­ма­ма,117 по­ми­ње се
гно­стич­ко и ма­ни­хеј­ско на­сле­ђе код Бе­меа. У уче­њи­ма мно­
штва сек­ти и тај­них дру­шта­ва у Евро­пи мо­же се пра­ти­ти пре­
но­ше­ње док­три­на ка­рак­те­ри­стич­них за гно­сти­ци­зам.118 Не­кад
се ра­ди и о све­сном тра­же­њу те тра­ди­ци­је: ре­ци­мо, по­је­ди­ни
ма­со­ни тог до­ба се, у свом син­кре­ти­зму, по­ред оста­лих тра­
ди­ци­ја по­зи­ва­ју и на гно­сти­ци­зам, на Ва­си­ли­да, на ма­ни­хеј­
ство.119 Ка­то­лич­ки по­ле­ми­ча­ри ко­ри­сте исте слич­но­сти. Ис­так­
ну­ти ан­ти­ма­сон­ски аутор опат Ба­ри­јел, чи­ји се ути­цај и да­нас
осе­ћа у кон­спи­ро­ло­шкој ли­те­ра­ту­ри, ма­со­не сма­тра на­ста­вља­
чи­ма ма­ни­хе­ја­ца и ал­би­жа­на, а мар­ти­ни­сте след­бе­ни­ци­ма гно­
сти­ка Кар­по­кра­та; но, и Кон­дор­се го­во­ри о ши­ре­њу ма­ни­хеј­
ства у тај­ним дру­штви­ма.120 Та­кве оп­ту­жбе де­лом ни­су тач­не
(уоста­лом, пи­та­ње је шта су све про­тив­ни­ци под­ра­зу­ме­ва­ли
под ма­ни­хеј­ством), али осе­ћа­ла се од­ре­ђе­на срод­ност са­вре­ме­
них езо­те­ри­ча­ра са древ­ним је­ре­ти­ци­ма. У ова­квим об­ја­шње­
њи­ма мар­ти­ни­зма и дру­гих те­о­зоф­ских стру­ја­ња по­себ­но су
ва­жна по­ре­ђе­ња са ма­ни­хеј­ством и сред­њо­ве­ков­ним нео­г­но­
стич­ким по­кре­ти­ма. Слич­ност Лу­че с бо­гу­мил­ством та­ко би
до­шла од Ње­го­шу са­вре­ме­них стру­ја­ња, ко­ја се на­ста­вља­ју на
117 У томе се слаже већина проучавалаца (Франк, Амаду, Форестјер, Февр,
Фрик). Вид. нпр. Forestier, стр. 292; 297 („јасан ехо манихејских и гнос­
тичких доктрина“); стр. 795. Вилермоз организује посвећенике у два
реда, попут катара (стр. 527). Један од ретких који одбија гностичке и
кабалистичке трагове у мартинизму је рани проучавалац Матер (M.
Matter – Saint-Martin. Le philosophe inconnu, Paris, 1862, стр. 11; 355–356).
Други рани изучавалац сматра управо да су теозофи гностици савре­
меног доба (L. Moreau – Le philosophe inconnu. Reflexions sur les idées de L.
C. de Saint-Martin, theosophe, www.philosophe-inconnu.com).
118 О томе нарочито: K. R. H. Frick – Licht und Finsternis. Okkulte Geheim-
gesellschaften bis zur Wende des 20. Jahrhunderts I–II, Wiesbaden, 2005.
119 Сахаров – Масонсво, лиераура и эзоерическая раиция в век
Просвещения – „Масонство и русская литература XVIII – начала XIX
в.“, Москва, 2000, стр. 17.
120 Le Forestier, стр. 855–856.

75
 Немања Радуловић

ма­ни­хеј­ску тра­ди­ци­ју. Та­ко се у тим стру­ја­њи­ма, ко­ја пре­но­се

ста­ри­ја уче­ња, мо­же уочи­ти и по­сред­нич­ка уло­га.
За илу­стра­ци­ју оби­ма и трај­но­сти фе­но­ме­на гно­сти­ци­зма
на­ве­шће­мо са­мо јед­ну да­ле­ку ори­јен­тал­ну па­ра­ле­лу Лу­чи. И
да­нас у Си­ри­ји и Тур­ској по­сто­ји сек­та ну­са­и­ри­та по чи­јем
уче­њу су љу­ди пре ства­ра­ња све­та би­ли све­тло око Бо­га. По­
сле по­бу­не су па­ли у свет ма­те­ри­је где су се ова­пло­ти­ли као
људ­ска би­ћа.121 (У ве­ро­ва­њи­ма још увек по­сто­је­ће гно­стич­ке
сек­те ман­де­ја­ца у Ира­ку и Ира­ну, ко­је по­ми­ње и Ани­ца Са­
вић-Ре­бац, по­сто­је та­ко­ђе од­ре­ђе­не слич­но­сти с Ње­го­ше­вим
де­лом – нпр. не­бе­ски Адам за­тво­рен у ма­те­ри­јал­ном те­лу.)122
Не­сум­њи­во гно­стич­ко по­ре­кло ове пред­ста­ве нас са­мо под­се­
ћа на ши­ри­ну окви­ра у ко­ји­ма мо­же­мо по­сма­тра­ти Лу­чу; али,
овај рад је окре­нут ужим окви­ри­ма.
У та­да­шњим стру­ја­њи­ма има, ме­ђу­тим, и по­ле­ми­ке са ма­
ни­хеј­ством, те се (до­не­кле кон­тра­дик­тор­но) од­ба­цу­је иде­ја да
је ма­те­ри­ја зла (нпр. код Ба­де­ра, али и Сен-Мар­те­на, Екар­тсха­у­
зе­на).123 Сен-Мар­тен по­не­где чак го­во­ри про­тив по­је­ди­нач­ног
пре­ег­зи­стент­ног гре­ха и сма­тра, већ бли­же дог­ми о пр­во­род­
ном гре­ху, да се на­сле­ђу­је Ада­мов грех. Има и дру­гих раз­ли­ка
из­ме­ђу Ње­го­ша и те­о­зо­фа – ре­ци­мо, код ње­га Адам и Са­та­на
па­да­ју исто­вре­ме­но, док се у ве­ћи­ни илу­ми­нат­ских те­о­ри­ја за­
др­жа­ва уче­ње о прет­хо­ђе­њу ђа­во­ло­вог па­да. По Мар­ти­не­су ма­
те­ри­јал­ни уни­вер­зум је ство­рен за па­ле ан­ђе­ле – исто је код
Ње­го­ша, са­мо што Ње­гош ан­ђе­ле из­јед­на­ча­ва са људ­ским ду­
ша­ма (без оних ко­ји су до кра­ја оста­ли са Са­та­ном и па­ли у
ад). У овом де­та­љу Ње­гош је мо­жда бли­жи бо­гу­мил­ству, али
не мо­же се ис­кљу­чи­ти ко­ри­шће­ње бо­гу­мил­ске те­о­ло­ги­је (ко­ја
је мо­жда до­жи­вље­на као део на­ци­о­нал­не про­шло­сти) за об­ра­
ду оп­шти­је те­о­зоф­ске те­ме о чо­ве­ко­вом па­ду.
121 Dictionnaire critique de l’ésoterisme. Publie sous la direction de Jean
Servier, P.U.F., 1998, (Nusayrisme)
122 Ginza („десна“) 3, навод према: Edmondo Lupieri – The Mandaeans.
The Last Gnostics, Michigan, Cambridge, 2002, стр. 187–189; затварање
у тело није казна, али је само тело негативно оцењено.
123 Faivre – Eckartshausen... стр. 325; 356.

76
 Подземни ток

Ве­ћи­на про­у­ча­ва­ла­ца (Шма­ус, И. Се­ку­лић, Сли­јеп­че­вић)

сла­же се да је ма­те­ри­ја са­веч­на Ње­го­ше­вом Бо­гу. Ма­да та те­ма
ни­је спе­ци­фич­но езо­те­рич­на, по­ме­ни­мо да се и за веч­ност ма­
те­ри­је мо­гу на­ћи при­ме­ри у том пе­ри­о­ду.124
Мо­тив бо­жан­ске искре стар је и ра­ши­рен. Ми­рон Фла­шар
га по­ве­зу­је, као и А. Са­вић-Ре­бац, пр­вен­стве­но са ми­сти­ком
по­зног пла­то­ни­зма;125 у сред­њем ве­ку се ја­вља код Мај­сте­ра
Ек­хар­та, а мо­же се и да­нас сре­сти као (по­лу)ока­ме­ње­на сли­
ка. За нас је ва­жно пре­но­ше­ње те сли­ке у тра­ди­ци­ји о ко­јој го­
во­ри­мо – јер и иде­ја уну­тра­шње све­тло­сти та­ко­ђе је јед­на од
оп­штих иде­ја езо­те­рич­них стру­ја­ња.126 При­сут­на је у је­ре­тич­
ким по­кре­ти­ма сред­њег ве­ка и у ра­ди­кал­ним про­те­стант­ским
де­но­ми­на­ци­ја­ма,127 код те­о­зо­фа по­пут Па­ра­цел­зу­са, Вај­ге­ла,
Бе­меа, те се као на­сле­ђе те кул­ту­ре пре­не­ла и у пе­ри­од о ком
го­во­ри­мо. Код Сен-Мар­те­на се ја­вља у ни­зу па­са­жа ње­го­вих
спи­са (Ec­ce ho­mo, Le Ta­ble­au na­tu­rel, L`Hom­me de désir, De l`e­
sprit des cho­ses, Le ministère de l`hom­me esprit). На­кон одва­ја­ња
од све­тло­сног цен­тра (тј. на­кон па­да), у чо­ве­ку је јед­на искра
оста­ла као во­дич. Че­сто се искром на­зи­ва упра­во људ­ска ми­
сао, као и код Ње­го­ша. Јунг-Шти­линг људ­ски дух на­зи­ва бо­
жан­ском искром.128 За Екар­тсха­у­зе­на ду­ша, ср­це (Gemüth) у
чо­ве­ку је искра, сли­ка Бо­жи­ја, кра­љев­ство не­бе­ско из­гу­бље­но
па­дом.129 По Ло­пу­хи­ну и по­сле па­да у чо­ве­ку оста­ла је искра
тог бо­жан­ског све­тла, ду­ха Бо­жи­јег ко­ји је ца­ре­вао до па­да.130
124 Faivre – L’Ésotérisme... стр. 49
125 Нпр. Њеош и аника, Подгорица, 1997, 117. Новолаонско реање
и извори Луче микрокозма, Зборник Филозофског факултета, VI-2,
Београд, 1962, стр. 219.
126 Faivre – L’Ésotérisme... стр. 9
127 Вид. N. Frye – Fearful Symmetry. A Study if William Blake, Princeton
University Press, 1974, стр. 152–153. Уједно се и код Блејка јавља изјед­
начење стварања света с падом (стр. 41; 125), као и сан палог примор­
дијалног човека (стр. 126).
128 Jung-Stilling – Szenen aus dem Geisterreich, Bietigheim, 1973, стр. 198;
223.
129 Faivre – Eckartshausen... стр. 334.
130 Боголюбов, стр. 207–8. Faivre – Eckartshausen... стр. 152.

77
 Немања Радуловић

Код оно­вре­ме­них ма­со­на бо­жан­ска искра у љу­ди­ма по­и­сто­ве­

ћу­је се са ин­те­ли­ге­ци­јом.131 У јед­ном ру­ском ма­сон­ском ру­ко­
пи­су сто­ји: чо­век је мра­чан, али у ње­му је искра по­ве­за­на са
из­во­ром жи­во­та, ве­ли­ким би­ћем.132 Ма­сон Тур­ге­њев у јед­ном
пи­сму об­ја­шња­ва: би­сер о ком го­во­ри Бе­ме је чи­сто бо­жан­
ство ко­је је ужи­вао Адам пре па­да, искра бо­жан­стве­не љу­ба­
ви и му­дро­сти у чо­ве­ку.133 Из­ра­зи­то ан­ти­про­све­ти­тељ­ски Ред
злат­ног ру­жи­ног кр­ста у сво­јим ал­хе­миј­ски ори­јен­ти­са­ним
уче­њи­ма та­ко­ђе го­во­ри да чо­век са­др­жи искру уни­вер­зал­ног
ду­ха ко­ја је па­дом по­ста­ла за­ро­бље­на у ма­те­ри­ји.134
Сли­ка искре, бо­жан­ске, по­и­сто­ве­ће­не с јед­не стра­не са
људ­ским ра­зу­мом, ин­те­ли­ген­ци­јом или ду­бљим прин­ци­пом,
а с дру­ге са бо­жан­ском су­шти­ном, за­пра­во го­во­ри да је чо­век
(сво­јим ви­шим де­лом) бо­жан­ске при­ро­де. И ту до­ла­зи­мо до
још јед­не оп­ште и кључ­не иде­је за илу­ми­на­те тог до­ба, али и
за за­пад­ну езо­те­рич­ну (и је­ре­тич­ку) тра­ди­ци­ју уоп­ште: ду­ша
је бо­жан­ског по­ре­кла, ема­ни­ра­на, јед­на­ка Бо­гу.135
Из­гле­да да и Ње­гош при­хва­та иде­ју о бо­жан­стве­но­сти
људ­ске ду­ше. Он не го­во­ри о то­ме екс­пли­цит­но као Са­рај­ли­ја
(Ра­сви са­мо­ће ру­и), али се мо­же ре­ћи да је та иде­ја при­сут­
на у спе­ву, пр­вен­стве­но кроз сли­ку искре, на шта ће­мо се ка­
сни­је вра­ти­ти.
На овим при­ме­ри­ма мо­же­мо уви­де­ти сло­же­ност ис­тра­жи­
ва­ња. Не оспо­ра­ва­ју­ћи да мно­ге од ових за­ми­сли у исто­ри­ји
за­пад­них иде­ја по­ти­чу за­пра­во од пла­то­ни­зма, мо­же­мо ука­за­
ти на Ње­го­шу са­вре­мен кон­текст у ком та­кве иде­је жи­ве. Кла­
сич­ни фи­ло­ло­зи – про­у­ча­ва­о­ци Ње­го­ша за­пра­во пра­те иде­је
из Ње­го­шу са­вре­ме­ног кон­тек­ста до ан­ти­ке; чак се и Фла­шар
131 Le Forestier, стр. 193
132 Боголюбов, стр. 230.
133 Aptekman – The Origins of Kabbalistic Symbolism in the Poetry of Semeon
Bobrov – Study Group on Eighteenth – century Russia Newsletter 2003.
134 C. McIntosh – The Rosicrucians. The History, Mythology and Rituals of an
Occult Order, 1987, стр. 77. Frick – Die Erleuchteten – стр. 370 (унутра­
шње светло).
135 Faivre – Eckartshausen... стр. 13. L’Ésotérisme... стр. 108. Viatte 1, стр. 37.

78
 Подземни ток

у ис­тра­жи­ва­њи­ма не­по­сред­них Ње­го­ше­вих из­во­ра до­ти­че ме­

то­де исто­ри­је иде­ја, ко­ју пре­ба­цу­је Ани­ци Са­вић-Ре­бац.136 Али
са дру­ге стра­не он при­ме­ћу­је да пла­то­ни­зам, ко­ји је у европ­
ској књи­жев­но­сти „глав­ни но­си­лац ми­сли о пре­ег­зи­стен­ци­ји“,
не мо­ра да се ја­ви ди­рект­но,137 те да је пла­тон­ско пре­да­ње би­
ло ве­о­ма зна­чај­но за то­ко­ве 18. и 19. ве­ка.138 Ово се по­ду­да­ра
са за­па­жа­њи­ма про­у­ча­ва­ла­ца окул­ти­зма у књи­жев­но­сти да се
у илу­ми­нат­ском ми­љеу Пла­тон сре­ће на сва­ком ко­ра­ку, пр­вен­
стве­но због пре­ег­зи­стен­ци­је ду­ша и ан­дро­ги­ни­је.139 „Нео­пла­то­
ни­стич­ке док­три­не ну­де та­ко­ђе за­па­њу­ју­ће ана­ло­ги­је са овим
илу­ми­ни­змом.“140
По Шма­у­су, спој хри­шћан­ства и уче­ња о пре­ег­зи­стен­ци­ји
Ње­гош је мо­гао на­ћи код Ори­ге­на.141 За ути­цај Ори­ге­на у за­
пад­ној кул­ту­ри мо­же се ре­ћи исто што и за Пла­то­на. Опет не
оспо­ра­ва­ју­ћи у сми­слу исто­ри­је иде­ја зна­чај Ори­ге­на, ви­ди­мо
да је спој по­сто­јао и у Ње­го­шу бли­жем вре­ме­ну и при­сту­пач­
ни­јим кул­тур­ним и књи­жев­ним из­во­ри­ма. Уоста­лом, са­ми
те­о­зо­фи су би­ли све­сни слич­но­сти. Ори­генa по­ми­ње нпр. Де
Ме­стр у Пе­е­р­бур­шким ве­че­ри­ма.142 Рем­зи се у пред­го­во­ру ро­
ма­на бра­ни од слич­но­сти са Ори­ге­ном. Са­вре­ме­ни­ци си­стем
Ди­тоа-Мам­бри­ни­ја на­зи­ва­ју „пла­то­ни­стич­ким и ори­ге­нов­
ским“. И за Па­сква­ли­јев си­стем је већ при­ме­ће­но да уче­њем о
ства­ра­њу ма­те­ри­јал­ног све­та као ме­ста ка­зне под­се­ћа на Ори­
ге­на.143 (Ујед­но се Па­сква­ли по­ре­ди са Фи­ло­ном и Кли­мен­том
Алек­сан­дриј­ским, да­кле са ауто­ри­ма ко­ји се на­во­де у ли­те­ра­
ту­ри као Ње­го­ше­ви из­во­ри.)
136 М. Флашар – Њеош и аника, стр. 7.
137 М. Флашар – „Топика и метафорика платонизма у Посвети Његошеве
Луче“, Анали Филозофско факулеа, 11, 1974, стр. 40.
138 М. Флашар – Њеош и аника, стр. 91.
139 Viatte I, стр. 26.
140 Faivre – L’Ésotérisme... стр. 50.
141 А. Шмаус – Њеошева Луча микрокозма, Београд, 1927, стр. 111.
142 Вид. и Zimmermann, стр. 72, о помињању Оригена код Гетеа.
143 Zimmermann, 132.

79
 Немања Радуловић

Ори­ге­нов­ске и пла­то­ни­стич­ке иде­је би­ле су, да­кле, при­сут­

не као са­вре­ме­на спе­ку­ла­ци­ја, не са­мо као не­што што при­па­да
про­шло­сти и исто­ри­ји иде­ја; не са­мо кул­тур­но и фи­ло­зоф­ско
на­сле­ђе, те су за­ми­сли би­ле део та­да­шње кул­ту­ре, а у не­ким
кру­го­ви­ма и ве­ро­ва­ња.
Ни­је си­гур­но да ли је Ње­гош при­ста­ли­ца ори­ге­нов­ске ао­
ка­а­са­зе. Ту­ма­чи, ко­ји по­ла­зе са са­свим раз­ли­чи­тих по­зи­ци­
ја, по­пут Н. Ве­ли­ми­ро­ви­ћа и В. Па­ви­ће­ви­ћа,144 сма­тра­ју да је
она при­сут­на у сти­хо­ви­ма 151–170 по­след­њег пе­ва­ња. Из­гле­да
да ипак Ње­гош ов­де го­во­ри да ће се у пр­во­бит­но ста­ње вра­ти­ти
са­мо по­што­ва­о­ци Бо­жи­јег за­ко­на (156–157), док след­бе­ни­ци ђа­
во­ла за­вр­ша­ва­ју у па­клу. Про­паст зе­мље у ог­ње­ној сти­хи­ји се по­
ми­ње и у По­сла­ни­ци апо­сто­ла Пе­тра (2. Пе­тр. 3, 7; 10.12) та­ко
да се овај део мо­же по­сма­тра­ти као ускла­ђен са Но­вим за­ве­том.
Чак и ако при­хва­ти­мо да је апо­ка­та­ста­за при­сут­на, опет
ће­мо уви­де­ти да се ори­ге­нов­ски по­јам мо­же по­сма­тра­ти ши­
ре у кон­тек­сту иде­је о по­нов­ном вра­ћа­њу ко­смо­са и чо­ве­ка
у пр­во­бит­ни по­ре­дак. Мар­ти­нес то на­зи­ва ре­ин­те­гра­ци­јом,
мар­ти­ни­сти ре­ге­не­ра­ци­јом, Ба­ланш па­лин­ге­не­зом. Но гле­да­
ју­ћи и уже, у сми­слу Ори­ге­но­вог спа­се­ња свих љу­ди, па и па­
лих ан­ђе­ла и Са­та­не, при­ме­ћу­је­мо да је и та­ква ва­ри­јан­та би­ла
ра­ши­ре­на у хри­шћан­ској те­о­зо­фи­ји.145 Иде­ју веч­них му­ка и
веч­ног про­клет­ства од­би­ја­ју ен­гле­ски бе­ме­ов­ци (Ви­ли­јем Ло,
Пор­диџ, Џејн Лид), та­да ути­цај­ни швај­цар­ски па­стор Ла­фа­тер
(да­нас ви­ше за­пам­ћен по фи­зи­о­ном­ским ту­ма­че­њи­ма ка­рак­те­
ра), Обер­лин, као и Жо­зеф де Ме­стр; у кру­го­ви­ма Цин­цен­дор­
фа и пи­је­ти­ста апо­ка­та­ста­за се ши­ри као тај­но уче­ње.146 Ва­жно
144 Н. Велимировић – Релиија Њеошева, Сабрана дела I, Ваљево, 1996,
стр. 107–110; В. Павићевић – „Објашњења уз Лучу микрокозма“ у:
Горски вијенац – Луча микрокозма, Целокупна дела Петра II Петро­
вића Његоша 3, Београд, 1981 (сви стихови у раду наводе се по овом
издању), стр. 333–334 (уз наглашавање и одређене разлике између
Оригеновог оптимизма и Његошевог става да ће пакао остати).
145 Le Forestier, стр. 460.
146 Faivre – L‘Ésotérisme... стр. 70; 89; 94; Dictionnaire critique de l’ ésoterisme
(Oetinger; Piétisme)

80
 Подземни ток

ме­сто апо­ка­та­ста­за има у уче­њу те­о­зо­фа Ми­ха­е­ла Ха­на, ко­је и

да­нас има след­бе­ни­ка.147 Ути­цај­ни ру­ски ма­сон Ка­та­ри­ни­ног
до­ба, Ни­ко­лај Но­ви­ков, пред смрт по­ле­ми­ше са но­вом стру­
јом ми­сти­ке – Екар­тсха­у­зе­ном и Јунг-Шти­лин­гом – ко­ја за­сту­
па иде­ју апо­ка­та­ста­зе (у пи­сму ма­со­ну Тур­ге­ње­ву 1804).148
Иде­ја ро­а­си ре­ђа­шњих све­о­ва та­ко­ђе се мо­же на­ћи у
спе­ку­ла­ци­ја­ма тог вре­ме­на. То што је по­ре­кло тра­же­но и у ка­ба­
ли и код Би­фо­на ни­је про­тив­реч­но као што из­гле­да, јер су иде­је
по­сто­ја­ле у та­да­шњим при­род­но­на­уч­ним те­о­ри­ја­ма,149 као и у
езо­те­рич­ним кру­го­ви­ма. Ње­го­ше­ва ви­зи­ја је ви­ше ме­та­фи­зич­ка
не­го при­род­но­на­уч­на; та­ква кон­цеп­ци­ја се бо­ље укла­па у спев
па тре­ба ука­за­ти на мо­гу­ће езо­те­рич­не па­ра­ле­ле. Уоста­лом, на
епо­ху тог до­ба не тре­ба пре­но­си­ти став о не­по­мир­љи­во­сти на­у­
ке и езо­тер­ног – ин­те­ре­со­ва­ње за при­род­не на­у­ке је код мно­гих
те­о­зо­фа би­ло ве­ли­ко, и по­сма­тра­ли су их као ком­пле­мен­тар­не
сво­јим ду­хов­ним спе­ку­ла­ци­ја­ма. При­сут­на је та­да и иде­ја о уни­
ште­њу све­та ва­тром ко­јој су тра­же­ни ан­тич­ки из­во­ри.
У не­ким ути­цај­ним ма­сон­ским си­сте­ми­ма тог до­ба го­
во­ри се о ци­клич­ним уни­ште­њи­ма зе­мље. Не­ки ма­сон­ски
ка­ти­хи­зи­си учи­ли су да ће зе­мља би­ти уни­ште­на но­вим по­то­
пом.150 У дру­гом ма­сон­ском си­сте­му ве­ро­ва­ло се у пе­ри­о­дич­
на уни­ште­ња зе­мље ва­тром, на сва­ких 7.000 го­ди­на.151 По ма­
сон­ској ле­ген­ди (ко­ја је пре­у­зе­та из Ју­еј­ских са­ри­на Јо­си­фа
Фла­ви­ја),152 свет ће два пу­та би­ти уни­штен – јед­ном во­дом (то
147 W. F. Stroh – Die Lehre des württembergischen Tehosophen Johan Michael
Hahn, Stuttgart, 1859, стр. 192–195.
148 Боголюбов, стр. 468.
149 Вид. и Н. Јанковић – Њеошеве мисли о васиони, Стварање, 1952, VII,
3, стр. 144 – о мноштву светова. Нпр. Душан Пухало одбија кабалис­
тичке утицаје и указује на Кивијеа као на извор и Његошу и Бајрону;
али понављамо да научне и езотеричне идеје нису биле толико суп­
ротстављене. J. Richer – Nerval. Expérience et création, Paris, 1970, стр.
388–389; 474–476.
150 J. Richer – Nerval, стр. 388–389.
151 Нпр. систем Клермонта и пастор Роза – према Le Forestier, стр. 92;
Frick – Die Erleuchteten, стр. 218.
152 По Вуксановом попису један примерак на рускословенском се нала­
зио у библиотеци Петра Првог.

81
 Немања Радуловић

је би­блиј­ски по­топ, ко­ји се већ де­сио), дру­ги пут ва­тром,153

што нас опет вра­ћа на сти­хо­ве о оп­штем по­жа­ру из по­след­њег
пе­ва­ња. Код дру­гих ма­сон­ских ауто­ра се по­ми­њу све­то­ви ство­
ре­ни пре на­шег.154 Ова уче­ња, ко­ја има­ју од­ре­ђе­них па­ра­ле­ла
са по­е­зи­јом Ње­го­ше­вог учи­те­ља Са­рај­ли­је, не мо­гу се са­свим
при­ме­ни­ти на спев, јер је Ње­го­ше­ва за­ми­сао ши­ра и об­у­хва­
та цео ко­смос.155 Тре­ба ипак ис­та­ћи да је и та ши­ра пред­ста­ва
ко­смич­ких про­па­сти при­сут­на у илу­ми­нат­ским уче­њи­ма. За
Сен-Мар­те­на, као и за Мар­ти­не­са, уни­вер­зум или, пре­ци­зни­
је, пр­во­бит­ни ха­ос од ког је свет ство­рен, са­сто­ји се од оста­та­
ка, „олу­пи­на“ прет­ход­ног, бо­љег ко­смо­са. Код Сен-Мар­те­на се
ја­вља и иде­ја о пе­ри­о­дич­ним уни­ште­њи­ма ко­ји­ма је при­ро­да
под­ло­жна, као и о ко­нач­ном уни­ште­њу све­та ог­њем (Le Ta­ble­
au na­tu­rel, погл. 13). Ства­ра­ње све­та из оста­та­ка прет­ход­ног
све­та ина­че се по­ми­ње још у Кам­па­не­ли­ном Гра­у сун­ца рав­
но­прав­но са те­о­ри­ја­ма о на­стан­ку из ха­о­са и из ни­че­га.156
Ви­ди­мо да се и ха­ос, бли­зак те­ми про­па­сти све­то­ва и цр­
не ма­те­ри­је, по­ми­ње у тим пре­да­њи­ма. По­ред мар­ти­ни­ста,
о ха­о­су го­во­ре и дру­ги илу­ми­на­ти (Ло­пу­хин, Са­му­ел Рих­тер,
Сен-Жорж де Мар­се),157 ма­со­ни158 и ро­зен­крој­це­ри.159 Као
и код Ње­го­ша, то је че­сто од­сту­па­ње од пред­ста­ве ства­ра­ња
из ни­че­га.
153 Albert G. Mackey – Povijest slobodnog zidarstva, Zagreb, 2005, стр. 55–60.
K. R. H. Frick – Licht und Finsternis. Okkulte Geheimgesellschaften bis zur
Wende des 20. Jahrhunderts I, Wiesbaden, 2005, стр. 326.
154 Mackey, стр. 160.
155 А. Савић-Ребац – Њеош, кабала и Филон, стр. 138–139.
156 За сличност неких стихова Горско вијенца са Кампанелином пое­
зијом – А. Савић-Ребац – Њеош, кабала и Филон, стр. 132.
157 Zimmermann, стр. 111; 130–131 (на истом месту се наводи да се код
аутора херметичког усмерења помиње и општа космогонијска тра­
диција по којој је свет настао из хаоса); Forestier, стр. 906; Русская
масонская оэзия (к осановке роблемы) – „Масонство и русская
литература XVIII – начала XIX в.“, Москва, 2000, стр. 107. Лопухин:
„Хаос је био и јесте основно начело свих ствари“.
158 В. И. Сахаров – исо, стр. 107.
159 Frick – Die Erleuchteten, стр. 374; Zimmermann, стр. 36.

82
 Подземни ток

По­ми­ња­на уче­ња ути­чу и на пи­сце пред­ро­ман­ти­зма и ро­

ман­ти­зма кроз те­ме пре­ег­зи­стен­ци­је, си­ла­ска ду­ше у те­ло, па­
да чо­ве­ка и ан­ђе­ла на зе­мљу.160 Ов­де по­себ­но ме­сто за­слу­жу­ју
па­ра­ле­ле са Иго­ом.
Слич­ност Ње­го­ше­ве по­е­зи­је са Иго­о­вом до­ла­зи, ка­ко је
већ при­ме­ће­но, од истих ути­ца­ја и истих из­во­ра. Де­ни Со­ра
и Са­ви­ће­ва су прет­по­ста­вља­ли да је тај из­вор ка­ба­ла. Али, мо­
жда би пре тре­ба­ло ука­за­ти на те­о­зо­фи­ју пе­ри­о­да о ком го­во­
ри­мо. Не­ки Иго­о­ви сти­хо­ви та­ко­ђе се ти­чу пре­ег­зи­стен­ци­је.
У днев­ни­ку Иго го­во­ри да чо­век ис­па­шта грех ко­ји је по­чи­нио
у прет­ход­ном све­ту, а ко­ји је за­бо­ра­вио161. Иста те­ма се ја­вља у
„Кон­тем­пла­ци­ја­ма“:
Ce corps qui, crée par ta fa­u­te premiêre,
Ayant re­jeté Di­eu, rési­ste à la lumière
(„Ce que dit la bo­uc­he d’om­bre“)
***
Avant d‘être sur cet­te ter­re
Il sens que ja­dis j‘ai plané;
J‘eta­is l‘ar­chan­ge so­li­ta­i­re,
Et mon ma­hle­ur, c‘est d‘être nè.
(„A cel­le qui est vo­i­lee“)

Упра­во се ова­ква ме­ста код Игоа об­ја­шња­ва­ју ути­ца­јем та­

да­шњих те­о­зо­фа, у пр­вом ре­ду Ба­лан­ша.162

У окви­ру езо­те­рич­них стру­ја­ња тре­ба по­себ­но из­дво­ји­ти

ме­сме­ри­зам.163 По­ми­ња­ње ме­сме­ри­зма да­нас че­сто иза­зи­ва пред­
ста­ву о не­ком на­дри­ле­кар­ству ко­је је на­у­ка дав­но на­пу­сти­ла,
160 B. Juden, стр. 364; 378.
161 J. Roos, стр. 61.
162 J. Roos, стр. 65; 97.
163 У приказу утицаја месмеризма на књижевност ослањамо се првенс­
твено на студије: Maria M. Tatar – Spellbound. Studies on Mesmerism and
Literature, Princeton University Press, 1978; Jean Decottignies – Prélude a
Maldoror. Vers une poétique de la rupture en France 1820–1879, Paris, 1973.

83
 Немања Радуловић

те би по­ве­зи­ва­ње та­квих уче­ња са Ње­го­шем из­гле­да­ло мо­жда

и „не­до­стој­но“. Ме­ђу­тим, од­ре­ђе­ни из­ра­зи спе­ва мо­гу бо­ље да
се схва­те са­мо пре­ко ме­сме­ри­зма.
Ме­сме­ри­зам (или маг­не­ти­зам, ко­ри­сти­ће­мо ове на­зи­ве си­
но­ним­но) та­да је био ве­о­ма по­пу­ла­ран и це­њен. Упе­ча­тљи­ва је
ли­ста оних ко­ји су се за­ни­ма­ли за овај фе­но­мен: Шла­јер­ма­хер,
Вил­хелм фон Хум­болт, Жан Пол, Ахим фон Ар­ним, Ши­лер,
Фих­те, Бал­зак, Нер­вал, Ж. Санд, Иго, Ми­се, Ди­ма, Ша­то­бри­
јан, Стен­дал, Кон­стан, Го­тје, Шо­пен­ха­у­ер, Ди­кенс, Кар­лајл, Те­
ке­ри, Те­ни­сон, Бул­вер-Ли­тон, Ро­берт Бра­у­нинг, Пу­шкин, Одо­
јев­ски. За Шо­пен­ха­у­е­ра маг­не­ти­зам је „нај­зна­чај­ни­је от­кри­ће
икад учи­ње­но“, Ше­линг га ко­ри­сти за свој си­стем. Мо­ти­ви су
би­ли раз­ли­чи­ти – од же­ље да се из­ле­че бо­ле­сти до фи­ло­зоф­
ских ту­ма­че­ња.
Но, по­се­бан зна­чај има­ју пи­сци ко­ји су угра­ди­ли ме­сме­
ри­зам у сво­је књи­жев­но де­ло, по­пут Но­ва­ли­са, Хоф­ма­на,
Поа, Бал­за­ка, Го­тјеа. Тра­го­ви тих ути­ца­ја мо­гу се пра­ти­ти и
до књи­жев­но­сти 20. ве­ка (маг­нет­ски ути­цај Чи­по­ле у Ма­риу
и ма­ђи­о­ни­ча­ру То­ма­са Ма­на). Упра­во су не­ки од бит­них мо­ти­
ва у њи­хо­вим де­ли­ма из­ве­де­ни из маг­нет­ских пред­ста­ва – ути­
цај во­љом код Бал­за­ка, ре­ге­не­ра­ци­ја при­ро­де у Но­ва­ли­со­вом
Хајн­ри­ху. У срп­ској књи­жев­но­сти маг­не­ти­зам па­ро­диј­ски при­
ка­зу­је и Сте­ри­ја у Сим­а­и­ји и ан­и­а­и­ји, ма­да за­плет за­
сни­ва на јед­ној Чо­ке­о­вој но­ве­ли.164
Јед­но вре­ме по­мо­дан у осам­на­е­сто­ве­ков­ним са­ло­ни­ма, на­по­
слет­ку од­ба­чен од зва­нич­не ме­ди­ци­не, у раз­ли­чи­тим окулт­ним
кру­го­ви­ма и гру­па­ма ме­сме­ри­зам је до­био по­себ­ну ин­тер­пре­та­
ци­ју. Од ме­ди­цин­ског по­ку­ша­ја он све ви­ше по­ста­је спи­ри­ту­а­
ли­зо­ван и по­ве­зан са та­да­шњим те­о­зоф­ским иде­ја­ма. Ма­да се
по­сле на­уч­не осу­де Ме­сме­ра кра­јем 18. вeка ин­те­ре­со­ва­ње сти­
ша­ло, по­сле 1820. до­ла­зи до ожи­вља­ва­ња ин­те­ре­са, на­ро­чи­то у
Фран­цу­ској, али са­да пот­пу­но у окулт­ном ви­ду, и у ве­зи са раз­
ли­чи­тим те­о­зоф­ским, ро­зен­крој­цер­ским, све­ден­бор­ги­јан­ским
164 Сима Милутиновић узгредно помиње „магнет“ и „електрон“ у Тро-
јесесарсву.

84
 Подземни ток

уче­њи­ма. Вр­ху­нац ин­те­ре­со­ва­ња у Фран­цу­ској, а и у дру­гим

зе­мља­ма, је­сте пе­ри­од од 1820. до 1830. па до ра­ног Дру­гог цар­
ства, ка­ко у ари­сто­крат­ским са­ло­ни­ма, та­ко и код гра­ђан­ства;
тај ре­ли­ги­о­зни аспект но­вог та­ла­са ме­сме­ри­зма је на­ро­чи­то
при­вла­чио пи­сце. Од 1830. ула­зи и у ру­ску књи­жев­ност.165
По ме­сме­ри­зму, све што по­сто­ји је­сте по­ве­за­но. Ути­цај ме­
ђу би­ћи­ма се оства­ру­је пре­ко уни­вер­зал­ног маг­нет­ног флу­и­да.
Док у ме­ди­цин­ским по­ку­ша­ји­ма та­кве ори­јен­та­ци­је људ­ско те­
ло по­ста­је вр­ста маг­не­та, окулт­не ре­ин­тер­пре­та­ци­је иду да­ље
па по­ве­зу­ју ути­цај са ста­рим иде­ја­ма оп­ште сим­па­ти­је, ана­ло­ги­
је, али и Еро­са. Као што у ме­ди­ци­ни ле­чи, та­ко ће на ши­рем пла­
ну маг­не­ти­зам ре­ге­не­ри­са­ти при­ро­ду, чо­ве­ка, мо­рал. Као при­
мер мо­же­мо узе­ти Ба­де­ра: по­сма­тра­ју­ћи маг­не­ти­зам као бли­зак
хри­шћан­ству, он ње­го­ве си­ле из­ле­че­ња до­во­ди у ве­зу са Спа­си­
те­љем.166 Маг­не­ти­зам је по­ве­зан са про­бле­ми­ма ин­ди­ви­ду­а­ли­
зма, его­и­зма и њи­хо­вог пре­ва­зи­ла­же­ња.167 Маг­не­ти­зер­ска апа­
ра­ту­ра слу­жи бу­ђе­њу чо­ве­ко­вог астрал­ног ду­ха, а сам тај дух
слу­жи ви­шем све­тло­сном ду­ху у чо­ве­ку – та­ко на­ста­је ви­дов­ња­
штво.168 И ина­че се у та­квом ту­ма­че­њу овог фе­но­ме­на сма­тра­ло
да у ста­њу маг­нет­ског тран­са чо­век до­ла­зи у кон­такт са дру­гим
све­то­ви­ма, пла­не­та­ма, ан­ђе­ли­ма и де­мо­ни­ма. У маг­не­ти­зму се
раз­ли­ку­ју и сте­пе­но­ви: јед­но­став­на ви­зи­ја; сом­нам­бу­ли­зам, буд­
ни сан, од­но­сно ви­дов­ња­штво и нај­ви­ши – ек­ста­за. Је­зи­ци про­
ро­ка, пе­сни­ка и ви­дов­ња­ка (у сну – Tra­um­se­her) по­ду­да­ра­ју се
„у сли­ка­ма и хи­је­ро­гли­фи­ма“, а стра­ни су је­зи­ку буд­но­сти. По­е­
зи­ја је, као и сан, из­вор­ни је­зик чо­ве­чан­ства.169 Са маг­не­ти­змом
су по­ве­за­ни не са­мо сан и ви­зи­ја, као у спе­ву, не­го и по­е­зи­ја.
165 А. А. Панченко – Спиритизм и русская литература. Из истории
социальной терапии – Труды Отделения историко-филологических
наук РАН. Москва, 2005, стр. 529–540.
166 F. von Baader – Schriften, Leipzig, 1921, стр. 71–72 (Über den inneren Sinn
im gegensatze zu den äußeren Sinn).
167 Baader, стр. 171–172 (Fermenta Cognitionis).
168 Baader, стр. 179–180 (Fermenta Cognitionis).
169 J. Ennemoser – Der Magnetismus im Verhältnisse zur Natur und Religion,
Stuttgart und Tübingen, 1842, стр. 47–48; 227; 421 (Полемички према
мистичним објашњењима магнетизма, али их опширно наводи.)

85
 Немања Радуловић

Уоста­лом, још пре Ме­сме­ра би­ло је ра­ши­ре­но по­ве­зи­ва­ње

фе­но­ме­на елек­три­ци­те­та са од­ре­ђе­ним те­о­зоф­ским пред­ста­ва­
ма. У не­мач­кој те­о­зо­фи­ји с по­чет­ка 18. ве­ка за прин­цип жи­
во­та сма­тра­ло се да је иден­ти­чан елек­трич­ној ва­три; глиб од
ког је Адам ство­рен већ са­др­жи елек­рич­ну ва­ру, тј. у­шу
(кур­зив наш). Ка­сни­ји Бо­жи­ји удах да­је ин­те­ли­ген­ци­ју. Све­
тло пр­вог да­на ства­ра­ња је не­ка вр­ста елек­трич­не ва­тре, ко­ја
ура­ња у ма­те­ри­ју. Ва­тра око Бо­жи­јег пре­сто­ла, ка­ко је опи­са­на
у Је­зе­ки­ље­вом ви­ђе­њу, за­пра­во је елек­трич­на.170
Ње­го­ше­во на­зи­ва­ње ду­ше или ми­сли елек­трич­ном
искром за­си­гур­но је од­ре­ђе­но та­да при­сут­ним ме­сме­ри­стич­
ким кон­цеп­ци­ја­ма.
Ве­ро­ват­но је ово нај­ја­сни­је у пе­сми Сро­во ра­ху Си­
ме Ми­лу­и­но­ви­ћа, где се ду­ша ја­сно на­зи­ва „елек­трич­ном
искром“:
Елек­рич­на искра – у­ша, ко­ја ле­и лан­ца кру­ом,
ок се ое на из­во­ру она вра­и би­сром у­ом.

У пе­сми Ми­сао ин­те­ли­ген­ци­ја се об­ја­шња­ва на овај на­чин:

Елек­ри­зма ла­мом и чо­вје­ка а­раш
Ка­ко му­ња свје­ла у мрач­ној но­ћи.

(Ина­че, Ње­гош из­једна­ча­ва елек­три­зам и маг­не­ти­зам, као

и не­ки од те­о­зоф­ских ме­сме­ри­ста.)
И по Јунг-Шти­лин­гу нпр. жи­вот­на ма­те­ри­ја је слич­на
елек­трич­ном флу­и­ду.171 „Жи­вот­ни маг­не­ти­зам нео­бо­ри­во до­
ка­зу­је да има­мо уну­тра­шњег чо­ве­ка, ду­шу, ко­ја се са­сто­ји од
бо­жан­ске искре, ра­зу­ма и во­ље.“172
За Ње­го­ша се мо­же ре­ћи оно што је при­ме­ће­но за ро­ман­
ти­ча­ре – да пла­тон­ску бо­жан­ску искру (под ме­сме­ри­стич­ким
ути­ца­јем) тран­сфор­ми­ше у елек­трич­ну.173 Оту­да па­ра­ле­ле
170 Faivre – L’Ésotérisme... стр. 139–140.
171 Jung-Stilling – Szenen aus dem Geisterreich , стр. 367.
172 Jung-Stilling – 55 Thesen... (теза 9, стр. 23–24).
173 Tatar, стр. 270.

86
 Подземни ток

са не­ким де­ли­ма ро­ман­ти­зма. У Но­ва­ли­со­вом Хајн­ри­ху из

Оф­ер­ин­е­на, у сим­бо­лич­ној по­ве­сти о об­но­ви све­та искра
(елек­трич­на) ска­че са усну­ле Фре­је на Еро­са. Хоф­ман у Зла­
ном ћу­у не са­мо да че­сто ко­ри­сти сли­ке искри и њи­хо­вог
ула­ска у љу­де, не­го и ми­сао на­зи­ва искром. У Фран­кен­шај­ну
Ме­ри Ше­ли, про­ме­теј­ски ју­нак чу­до­ви­шном ство­ре­њу жи­вот
да­је искром, за ко­ју се под­ра­зу­ме­ва да је елек­трич­на. (Те­ма ће
се ја­ви­ти и ка­сни­је; код Вил­јеа де л’ил Ада­ма, Еди­сон, је­дан од
ли­ко­ва ро­ма­на Но­ва Ева, же­ну-ро­бо­та ожи­вља­ва искром, „за­
ве­шта­њем Про­ме­те­ја“.)

Ако са­му ви­зи­ју у спе­ву схва­ти­мо као ек­ста­зу, „хип­но­тич­

ки сан“,174 она се мо­же по­сма­тра­ти као маг­нет­ска:
не­ка­кво ме свој­сво и­ло а­мо,
не­ка­кав ме све­и ма­не е­ли.
(1, 109–110)

Маг­нет­ски по­ступ­ци су до­во­ди­ли до ви­зи­о­нар­ства и тран­

са, што је као те­му по­себ­но ко­ри­стио не­мач­ки ро­ман­ти­зам.
Вр­хов­ни маг­не­ти­зер је Бог, а у маг­нет­ском тран­су му се ду­ша
при­бли­жа­ва175. Маг­не­ти­змом чо­век мо­же осло­бо­ди­ти ду­шу и
до­ћи у кон­такт са ду­хов­ним све­том176 (Јунг-Шти­линг).

Ка­да се на­ђе у не­бе­ском све­ту, ду­ша чу­је гла­се „бе­смрт­не

му­зи­ке“
И не­бе­сну њи­ну ар­мо­ни­ју,
Ко­ја сла­ос бла­о­а­ну ли­је;
Глас њен мо­ју у­шу за­бу­ње­ну
Бо­же­стве­ним шре­ца елек­три­змом.
(1, 156–160)
174 „Sommeil hypnotique“ – S. Andjelković – Le dualisme dans La Lumière du
Microcosme du prince – évêque et poète P. P. Njegos, Slavica Occitania 16,
стр. 313; у истом раду и о масонским утицајима.
175 Tatar, стр. 25.
176 Jung-Stilling – 55 Thesen... стр. 27–28.

87
 Немања Радуловић

Бо је ва­зу­шни оке­ан

На­си­јао сјај­ним осро­ви­ма
И вјен­ча их све­ти маг­не­ти­змом
Те о­ле­ом је­ан ру­о р­жи. (3, 257–260)

Док се у прет­ход­ним при­ме­ри­ма маг­нет­ска те­о­ри­ја од­но­

си­ла на ду­шу, ов­де се ја­вља иде­ја маг­нет­ског флу­и­да ко­ји по­ве­
зу­је све ства­ри. Тај маг­не­ти­зам до­ла­зи од са­мог Бо­га. Маг­не­ти­
зам је тре­ба­ло да ус­по­ста­ви хар­мо­ни­ју, ко­ја се и ов­де по­ми­ње;
на ме­ди­цин­ском ни­воу ус­по­ста­вља­ње здра­вља; на ви­шем ни­
воу ре­ге­не­ра­ци­ју при­ро­де и чо­ве­ка. (Чак и на прак­тич­ном
пла­ну ле­че­ња Ме­смер је ко­ри­стио му­зи­ку; ујед­но се и тај­но
дру­штво ко­је је осно­вао зва­ло „Ред хар­мо­ни­је“.) На­рав­но, иза
све­га сто­ји древ­на пи­та­го­реј­ска пред­ста­ва о му­зи­ци сфе­ра.
За по­ре­ђе­ње се опет мо­же на­ве­сти ме­сто из те­о­зоф­ске ли­
те­ра­ту­ре, ов­де си­стем све­та ка­ко је пред­ста­вљен код Екар­тсха­
у­зе­на. Он по­ре­ди елек­три­ци­тет и маг­не­ти­зам са ду­шев­ном
сна­гом.177 У матeри­јал­ном све­ту, на вр­ху ле­стви­це фе­но­ме­на
на­ла­зи се све­тло, ис­под маг­нет­ски флу­ид, а ис­под ње­га елек­
три­ци­тет.178 Ства­ри су по­ве­за­не лан­цем, а флу­ид је узрок кре­
та­ња свих би­ћа.179 Елек­трич­на си­ла про­жи­ма сва те­ла.180
На­ве­шће­мо још је­дан при­мер па­ра­ле­ла из­ме­ђу Лу­че и ме­
сме­ри­стич­ких иде­ја. Јунг-Шти­линг у сво­јим ви­зи­ја­ма све­та ду­
хо­ва да­је сце­ну где се, као и код Ње­го­ша, од­нос ан­ђе­ла и ду­ше
пред­ста­вља маг­нет­ским до­ди­ром. Код Ње­го­ша ду­шу пе­сни­ка
ко­ја по­чи­ње да па­да ан­ђео спа­са­ва „све­ште­ним маг­не­ти­змом“
(1, 320). Ду­ша
Ус­ре­е­а кâ све­ше­на и­ца
..................................................
на крај бје­ше о­шла а­е­ни­ја,
177 K. von Eckartshausen – Aufschlüsse zur Magie aus geprüften Erfahrungen,
München, 1923, стр. 31–32.
178 Eckartshausen – Aufschlüsse zur Magie... стр. 60.
179 Eckartshausen – Aufschlüsse zur Magie... стр. 74.
180 Eckartshausen – Aufschlüsse zur Magie... стр. 63.

88
 Подземни ток

но хра­ни­ељ кри­ла сни­је­жни­јех

све­ше­ни­јем је ма­не­и­змом са­се“

Си­ни – ка­же – о­њем сво­ри­е­ља!

Ти си искра за не­бо сво­ре­на. (1, 315–322)

Код не­мач­ког ми­сти­ка, ан­ђео та­квим до­ди­ром од­би­ја не­

чи­сту ду­шу – не­бе­ски иза­сла­ник „елек­трич­ним уда­ром, слич­
ним му­њи“, те­ра од се­бе ду­шу „хри­шћан­ског фа­ри­се­ја“181. Кон­
так­ти у ду­хов­ном све­ту се, у оба при­ме­ра, оства­ру­ју маг­не­ти­
змом.
На при­ме­ру маг­не­ти­зма још је ја­сни­ја флу­ид­ност гра­ни­це из­
ме­ђу на­уч­ног и езо­те­рич­ног, код Ње­го­ша као и код це­ле епо­хе.

Сло­бо­но зи­ар­сво је у ве­зи с Ње­го­шем по­сма­тра­но пр­

вен­стве­но би­о­граф­ски. Скре­та­на је па­жња на Ње­го­ше­ве ве­зе
с љу­ди­ма ко­ји су би­ли сло­бод­ни зи­да­ри: учи­тељ фран­цу­ског
Жом, Га­ри­бал­ди­јев се­кре­тар Дел Он­га­ро, То­ма­зео, ви­ше ру­
ских ма­со­на са ко­ји­ма се до­пи­си­вао, не­ки тр­шћан­ски кон­так­ти
и пре свих Ми­лу­ти­но­вић.182 Сло­бод­но зи­дар­ство ва­жно је као
ка­нал пре­но­ше­ња и ши­ре­ња раз­ли­чи­тих езо­те­рич­них док­три­
на (нпр. мар­ти­ни­зма у Ру­си­ји). Ме­ђу­тим, ако се огра­ни­чи­мо
и са­мо на спе­ци­фич­но ма­сон­ске сим­бо­ле и уче­ња, из­гле­да да
слич­ност и па­ра­ле­лу из­ме­ђу њих и Ње­го­ше­вог спе­ва мо­же­мо
на­ћи у при­ка­зу Бо­га, сим­бо­ли­ци сун­ца и од­но­су све­тла и та­ме.
Ма­да Ње­го­шев Бог за се­бе ка­же да је Са­та­ну по­пео „из ни­
шта“ (3, 245), у ли­те­ра­ту­ри је при­хва­ће­но да је у спе­ву Бог не­ко
ко са­мо уоб­ли­ча­ва ма­те­ри­ју, већ по­сто­је­ћи там­ни ха­ос тва­ри
пре­во­ди у све­тло и ред. Бог ко­ји не ства­ра ex ni­hi­lo не­го уре­ђу­је
181 Jung-Stilling – Szenen aus dem Geisterreich, стр. 194.
182 З. Ненезић – Масони у Јуославији 1764–1980, Београд, 1988, стр. 169–
170. М. Обен – Њеош и исорија у есниковом елу, Београд, 1989,
стр. 176. К. Спасић – Њеош и Французи, Зајечар, 1988, стр. 20–43.
Сличности међу њиховом поезијом, исти мотиви и слике (култ сунца,
континуирано стварање Божије, представа душе, небески лет између
осталих), идеје које је Сарајлија могао пренети младом ученику
такођее су били предмет испитивања (Кастрапели, Хајденрајх).

89
 Немања Радуловић

ма­те­ри­ју под­се­ћа на де­ми­јур­га. По­ред не­сум­њи­вих пла­тон­ских

(Ти­мај) и гно­стич­ких па­ра­ле­ла, ова­кво по­и­ма­ње Бо­га као де­
ми­јур­га, у то до­ба, на­ла­зи­мо у сло­бод­ном зи­дар­ству у пред­ста­
ви Ве­ли­ког Гра­ди­те­ља Уни­вер­зу­ма.
В. Г. У. та­ко­ђе ни­је тво­рац „из ни­че­га“, не­го са­мо ор­га­ни­
за­тор,183 не ства­ра ма­те­ри­ју не­го је уоб­ли­ча­ва. По то­ме се ма­
со­не­ри­ја и раз­ли­ку­је од Бо­га хри­шћан­ства и дру­гих ре­ли­ги­ја,
у ко­ји­ма је при­су­тан по­јам Твор­ца. Упра­во на ова­кав рад Гра­
ди­те­ља ма­со­ни при­ме­њу­ју де­ви­зе Fi­at Lux и Or­do ab Chao. Те
де­ви­зе се мо­гу при­ме­ни­ти и на Ње­го­ше­вог Бо­га ко­ји пре­во­ди
од ха­о­са ка ре­ду и хар­мо­ни­ји и од та­ме ка све­тлу, чи­ји ће рад
би­ти окон­чан ка­да це­ла там­на ма­те­ри­ја по­ста­не све­тло.184
Слич­ност ма­сон­ског Ар­хи­тек­те-де­ми­јур­га и Ње­го­ше­вог
Бо­га по­не­где се об­ја­шња­ва и за­јед­нич­ким по­ре­клом – из де­
и­зма. М. Обен Ње­го­ша сма­тра де­и­стом и упра­во ту на­ла­зи
ње­го­ву слич­ност са ма­со­не­ри­јом (не­по­ми­ња­ње Бо­го­ро­ди­це,
из­у­зет­но рет­ко по­ми­ња­ње Хри­ста).185 Али, по­сто­је и раз­ли­ке
из­ме­ђу ме­ха­ни­ци­стич­ког де­и­зма и Ње­го­ше­ве по­ет­ске ви­зи­је,
од­ре­ђе­не ка­ко спо­јем раз­ли­чи­тих фи­ло­зоф­ских и те­о­зоф­ских
те­ма, та­ко и пе­снич­ким пре­о­бли­ко­ва­њем. Од­ре­ђе­не слич­но­
сти се пак по­ја­ча­ва­ју у све­тлу ма­сон­ских де­ви­за ко­је опи­су­ју
Гра­ди­те­љев рад – „ред из ха­о­са“ и „не­ка бу­де све­тло“. Упра­во
то нас упу­ћу­је не са­мо на по­ре­кло из истих осам­на­е­сто­ве­ков­
них фи­ло­зоф­ских иде­ја, не­го на спе­ци­фич­но ма­сон­ске пред­
ста­ве ко­је пре­ва­зи­ла­зе оби­чан де­и­зам.
То што ова­кво бо­жан­ство ли­чи и на пла­тон­ског де­ми­јур­га
не мо­ра да ис­кљу­чу­је ма­сон­ску па­ра­ле­лу. Мо­гу­ће је да се ма­
сон­ски по­јам В. Г. У. раз­вио не са­мо из ен­гле­ског де­и­зма не­го и
по­сред­ним ути­ца­јем ре­не­сан­сног нео­пла­то­ни­зма у ком се Бог
на­зи­ва гра­ди­те­љем све­та.186
183 Д. Лигу („Архитекта“, стр. 64).
184 Серж Итен – Тајна рушва, Београд, 1990, стр. 75; А. Тор-Нугес
– Масонска иеја, Београд, 2003, стр. 66–75; И. Мужић – Масонсво у
Хрваа, Загреб, 1989, стр. 23–24.
185 М. Обен, стр. 175–177.
186 Will-Erich Peuckert – Geheimkulte, Hamburg, 2003, стр. 609–610.

90
 Подземни ток

За од­нос Ње­го­ша и сло­бод­ног зи­дар­ства ва­жни су сти­хо­

ви из по­след­њег пе­ва­ња, где раз­ли­чи­те ре­ли­ги­је на­ста­ле по­сле
па­да осу­ђу­је као идо­ло­по­кло­нич­ке и из­два­ја је­ди­но по­кло­ни­
ке сун­ца.

Ах ка­ко је зе­мља на­у­ње­на

С ио­ли­ма сва­ко из­ро­а!
О ка­ко је ли­це све­мо­у­ће
Мрач­на лу­ос обез­о­бра­зи­ла!
Та­ме цар се зли об­ра­о­вао
Ви­ећ име не­ба о­ру­а­но,
Ви­ећ љу­е ђе сва­кој мр­ско­си
Са а­мја­ном ол­ар ока­ђу­ју,
Ви­ећ а­не зми­је, кро­ко­и­ле
Да без­ум­на сље­ос обо­жа­ва.
О не­ви­ни си­но­ви ри­ро­е,
О му­ро­си ро­са нај­сјај­ни­ја!
До ро­ђе­ња све­а иси­но­а
Ви ре­сре­ни о­кло­ни­ци сун­ца!
Ви се вјер­ни не­бе­сни си­но­ви,
Вас свје­и­ла лу­че жи­во­вор­не
Но­се к вор­цу, лу­чах ис­оч­ни­ку,
Луч је сјај­на бо­о­сло­ви­ја вам,
Луч вам жр­ву у не­бо уво­и,
Луч вам вор­ца освје­ља­ва у­шу!
(6, 241–260)

Ње­го­ше­ва ми­сао је сле­де­ћа: на­кон па­да чо­век гу­би пра­во

зна­ње о Бо­гу и за­то се раз­ви­ја идо­ло­по­клон­ство. Је­ди­ни из­у­зе­
так је­сте по­што­ва­ње сун­ца. По­што је то „му­дрост про­ста“ ра­ши­
ре­на ме­ђу „си­но­ви­ма при­ро­де“, мо­же се ре­ћи да је то не са­мо
исти­ни­та ре­ли­ги­ја не­го и при­ми­тив­на (у сми­слу пр­во­бит­но­сти
и јед­но­став­но­сти). Кроз култ сун­ца се за­пра­во по­шту­је све­тло
(чи­ји је из­вор Бог), а то све­тло се на­ла­зи и у чо­ве­ко­вој ду­ши.
Ма­да све­тло има по­себ­но ме­сто у Ње­го­ше­вој лич­ној ми­
то­ло­ги­ји и по­е­ти­ци, и ма­да је на је­дан из­ве­штај о Пар­си­ма
91
 Немања Радуловић

ука­зи­ва­но као на мо­гу­ћи Ње­го­шев из­вор,187 ова­кав по­глед на

сун­це има ве­ли­ких по­ду­дар­но­сти са ма­сон­ском сим­бо­ли­ком
и схва­та­њем ре­ли­ги­је. Сун­це има зна­чај­ну уло­гу у ри­ту­а­ли­ма:
офи­цир ло­же се по­ре­ди са сун­цем, кре­та­ње кроз ло­жу је по­
пут кре­та­ња сун­ца, два­де­сет осми сте­пен Шкот­ског об­ре­да се
зо­ве „ви­тез сун­ца“ итд. Ме­ђу­тим, од­ре­ђе­не пред­ста­ве ма­сон­
ских ауто­ра о ре­ли­ги­ји још уже се по­кла­па­ју са Ње­го­ше­вим.
По­ку­ша­ће­мо да са­жме­мо њи­хо­ве ста­во­ве.
По њи­ма, обо­жа­ва­ње сун­ца је јед­на од нај­ра­ни­јих и нај­
при­род­ни­јих фор­ми ре­ли­ги­је. Мо­дер­не ком­плек­сне те­о­ло­ги­је
из­ве­де­не су из ње­га.188 У сва­ком на­ро­ду сун­це је има­ло култ,
шта­ви­ше, вр­хов­но бо­жан­ство је би­ло со­лар­но; обо­жа­ва­ње
сун­ца, пр­ва свет­ска ре­ли­ги­ја, по­ста­ло је, да­кле, осно­ва за све
древ­не ре­ли­ги­је.189 Раз­ли­чи­те ре­ли­ги­је за­пра­во по­шту­ју јед­ног
бо­га, бо­га сун­ца. За­то се у сло­бод­ном зи­дар­ству и ко­ри­сте тај­
на име­на Бо­га ко­ја, из­ве­де­на из раз­ли­чи­тих је­зи­ка, тре­ба да по­
ка­жу да се ра­ди о јед­ној ре­ли­ги­ји: Јах­бу­лон (Ја­хве – Ба­ал – Он)
или име изра­ел­ског кра­ља Со­ло­мо­на, ко­је се ра­ста­вља на Sol
(лат.), Oм (са­крал­ни слог на сан­скр­ту) и Он.190 Та уни­ве­р­зал­на
ре­ли­ги­ја је упра­во ре­ли­ги­ја сун­ца. Љу­ди, вре­ме­ном, ме­ђу­тим,
па­да­ју у идо­ла­три­ју. (Ако је бог сун­ца Ози­рис, у ма­со­не­ри­ји
се на­во­ди и ње­гов про­тив­ник Ти­фон/Сет, из истог еги­пат­ског
ми­та. Ти­фон се ли­ков­но пред­ста­вља као кро­ко­дил, ко­ји је и
код Ње­го­ша сли­ка идо­ла­три­је.) Истин­ска пра­ре­ли­ги­ја, ре­ли­
ги­ја сун­ца и све­тла је са­чу­ва­на у сло­бод­ном зи­дар­ству, те се
187 Нпр. Б. Ковачевић – „Оригиналност Луче mикрокозма“, Књижевнос,
XIII, 1951, стр. 242; Д. Пухало – „О књижевној вредности Луче микро­
козма“, Сварање, 9–10, 1963, стр. 72; коментари М. Флашара уз из­
дање Луче (Београд, 1968) поводом соларне религије уопште помињу
и Стојковићеву Фисику.
188 M. P. Hall – The Secret Teachings of All Ages, San Francisco, 1928, стр. 49–50.
189 A. Pike – Morals and Dogma of the Ancient and Accepted Rite of
Freemasonry, Charleston, 1871, стр. 591–630.
190 „Он“ се у масонској литератури наводи као име за Озириса. То је такође
изворно египатско име Хелиополиса, где је култ сунца био веома јак.

92
 Подземни ток

ма­со­ни и на­зи­ва­ју „де­цом сун­ца“ и „си­но­ви­ма све­тла“.191 Са

дру­ге стра­не, то све­тло и сун­це иден­тич­но је са уну­тра­шњим
све­тлом и бо­жан­ском искром у чо­ве­ку.192
(Култ сун­ца је јед­но од стал­них ме­ста кри­ти­ке код ан­ти­ма­
сон­ских ауто­ра.)
Ма­да би се мо­гла ста­ви­ти ме­то­до­ло­шка при­мед­ба да ци­ти­
ра­мо ма­сон­ске ауто­ре ко­ји пи­шу по­сле Ње­го­ша, мо­же­мо на­по­ме­
ну­ти да, ма­да је и ма­со­не­ри­ја под­ло­жна про­ме­на­ма кроз вре­ме,
за од­ре­ђе­ну сим­бо­ли­ку мо­же­мо прет­по­ста­ви­ти кон­ти­ну­и­тет.
Уоста­лом, и по­чет­ком 19. ве­ка на­ла­зи­мо со­лар­ну сим­бо­ли­ку, ре­
ци­мо ту­ма­че­ње Хи­ра­ма као сун­ца ко­је за­ла­зи и вас­кр­са­ва.193
Са­ма пред­ста­ва пр­во­бит­не чи­сте мо­но­те­и­стич­ке ре­ли­ги­
је, ко­ја се вре­ме­ном из­о­па­ча­ва у идо­ло­по­клон­ство, ни­је спе­
ци­фич­но ни ма­сон­ска па ни езо­те­рич­на. И хри­шћан­ство учи
о мо­но­те­и­зму као пр­во­бит­ној пра­вој ре­ли­ги­ји и ка­сни­јим на­
стан­ци­ма мно­го­бо­штва. Али, код Ње­го­ша, као и код ма­со­на,
на­ла­зи­мо по­ве­зи­ва­ње те ре­ли­ги­је са сун­цем, све­тло­шћу ко­ја је
иден­тич­на уну­тра­шњој све­тло­сти. Док су у хри­шћан­ству си­но­
ви Изра­е­ла је­ди­ни са­чу­ва­ли пр­во­бит­ну ре­ли­ги­ју, код Ње­го­ша
и у сло­бод­ном зи­дар­ству то су по­кло­ни­ци сун­ца. Од­ре­ђе­на мо­
гућ­ност пра­во­вер­ног ту­ма­че­ња је­сте схва­та­ње да је ре­ли­ги­ја
си­но­ва сун­ца не­ка вр­ста „је­ван­ђељ­ске при­пре­ме“ (pre­pa­ra­tio
evan­ge­li­ca), што се по­ве­зу­је с ка­сни­јом по­ја­вом Хри­ста, ко­ји се
на­зи­ва би­блиј­ским про­роч­ким име­ном „Сун­це прав­де“.
По­сто­ји и слич­ност на­ве­де­ног одељ­ка са иде­ја­ма о „при­
род­ној ре­ли­ги­ји“. Ре­ли­ги­ја ко­ја по­сто­ји у људ­ским ду­ша­ма, код
191 „Деца сунца“ – G. Steinmetz – Freemasonry: Its Hidden Meaning, s.l,
1948. (chapter 5) – www.freemasons-freemasonry.com. Нпр. у једној
масонској песми из 18. века: „vrais enfants de la lumière“ – навод пре­
ма Gaston Martin – Mannuel d’histoire de la franc-maçonnerie française,
Paris, 1934, стр. 175.
192 Вид. од модерних масонских аутора – С. Шкрбић – Fiat Lux.Есеји
о Древном и рихваћеном шкоском обреу слобоно зиарсва,
Београд, 2005, стр. 47; 57; 69; 124; 128; 154; 157; 163; 187; 261.
193 Вид. Ј. Boucher – La Symbolique maçonique, Paris, 1980, стр. 280. J. Pa­
lou – La Franc-maçonnerie, Paris, 1964 , стр. 121; С. Итен, стр. 72.

93
 Немања Радуловић

„си­но­ва при­ро­де“, а су­прот­ста­вље­на је „идо­ла­три­ји“, по­кла­па се

с пој­мом „при­род­не те­о­ло­ги­је“, ко­ја је би­ла ве­о­ма при­сут­на у сло­
бод­ном зи­дар­ству 18. ве­ка. У тим кру­го­ви­ма ујед­но се за пред­ста­
вља­ње при­род­не, „но­а­хит­ске“ ве­ре ко­ри­сти сли­ка сун­ца.194
Све­тло и та­ма ко­ји су зна­чај­ни за Ње­го­шев спев има­ју
ве­ли­ку уло­гу и у ма­сон­ској сим­бо­ли­ци. На­рав­но, сим­бо­ли­ка
све­тла је та­ко оп­шта и ра­ши­ре­на,195 ар­хе­тип­ска, да се те­шко
мо­же све­сти на је­дан из­вор. У сло­бод­ном зи­дар­ству нај­че­шће
се го­во­ри упра­во о бор­би све­тла и та­ме, о на­пре­до­ва­њу ка све­
тлу; мо­за­ич­ни цр­но-бе­ли под од­ра­жа­ва ту бор­бу; ини­ци­ја­ци­ја
је пут од та­ме ка све­тлу и на­зи­ва се при­ма­њем све­тла; пре­ми­
ну­ли брат се пре­се­лио на веч­ни ис­ток итд. По­ред пр­вен­стве­но
пла­тон­ских из­во­ра ми­стич­ног све­тла, у ли­те­ра­ту­ри је скре­та­
на па­жња уз­гред и на ма­сон­ско-ро­зен­крој­цер­ске.196
По­је­ди­ни сти­хо­ви та­ко­ђе има­ју па­ра­ле­ле у ру­ској ма­сон­
ској по­е­зи­ји 18. ве­ка. У раз­ма­тра­њи­ма ве­за Ње­го­ша са ру­ском
по­е­зи­јом М. Фла­шар ис­ти­че ве­зе Лу­че са Вла­и­ми­ром ма­со­на
Хе­ра­ско­ва197. Све­тло и мрак у Вла­и­ми­ру се у но­ви­јим ра­до­ви­
194 Patrick Négrier – L’Écletisme maçonnique, Paris, 2003, стр. 132 (као што пла­
нете круже око Сунца, тако се око ове религије могу сложити сви људи).
195 Вид. М. Елијаде – „Доживљај мистичне светлости“, Мефисофелес и
анроин, Чачак, 1996, нарочито о унутрашњем светлу. Ипак, М. Фла­
шар је одбацио тврдњу Исидоре Секулић о раширености светлосне
симболике (Њеош и аника, стр. 217–218) да би нашао ужи извор
у неоплатонизму. Када је касније разматрао спев Семјона Боброва,
проширио је свој став и говорио о манихејско-кабалистичкој сим-
болици светла. Међутим, Бобров је, као што ћемо видети, био масон
и симболика светла је код њега изведена из слободног зидарства и
тадашње теозофије.
196 Писмо Ханса Лајзеганга А. Савић-Ребац у: Т. Бекић – Аница Савић-
Ребац и њен немачки рево Њеошеве Луче микрокозма у: Д. Зличић
– „Аница Савић-Ребац и Његошева Луча микрокозма“, Нови Сад,
1986, стр. 49–50, при чему се напомиње да је код њих то било често „у
наопако схваћеном виду“.
197 М. Флашар – „Светлост као terminus technicus. О средишњој метафори
Луче микрокозма“, Луча I, 1, 1984, Никшић, стр. 116; „Традиционалне
теме Луче и новије визионарско и метафизичко песништво“, Зборник
Филозофско факултета, IX–1, 1967, Њеош и аника, стр. 159–174.

94
 Подземни ток

ма об­ја­шња­ва­ју упра­во ма­сон­ском сим­бо­ли­ком.198 Ре­ду су, по­

ме­ни­мо и то, при­па­да­ли и дру­ги пе­сни­ци кла­си­ци­зма ко­је је
Ње­гош чи­тао, по­пут Ши­шко­ва и Су­ма­ро­ко­ва.
Не­ке од ти­пич­но ма­сон­ских сли­ка и фор­му­ла те по­е­зи­је
су ди­за­ње за­ве­се, сун­ча­на лу­ча, уда­ља­ва­ње мра­ка од очи­ју, пре­
сту­па­ње пра­га, све­тло са ис­то­ка, храм ча­сти199. Ово­ме су бли­
ски из­ра­зи из Ње­го­ше­вих сти­хо­ва где се по­ми­њу сун­ча­не лу­че
(По­све­та, 135 – 136; 1, 112 – 113; 6, 207), а још ви­ше оде­љак:
Ис­р­ни се, ис­кро бо­же­све­на,
.....................................................
ски­ни ме­не с очи­ју мо­ји­јех
не­ро­зрач­ну смр­но­си за­вје­су,
у­е мо­је ор­ни о­ле­е
.....................................
уве­и их у по­ља бла­же­на,
у во­ре­њем осве­ша­ном хра­му. (1, 61–70)

Упра­во се из об­ре­да ини­ци­ја­ци­је у ру­ску ма­сон­ску по­е­зи­

ју пре­у­зи­ма­ју сли­ке ула­ска у храм и ски­да­ња по­ве­за са очи­ју
(нпр. код Хе­ра­ско­ва, са ко­јим је Ње­гош већ по­ре­ђен).
Још је че­шће код Ње­го­ша по­ми­ња­ње сле­пи­ла.
Ми­сли свих му­дра­ца ни­су ни­шта
о кроз мра­ке же­но у­ма­ра­ње
......................................................
о о­ле­а с мра­ком уа­ше­на (По­све­та, 68–70)

сви свје­о­ви без очих су мрач­ни. (1, 168)

Са­та­нин ум је слеп (4, 36), зло­ба по­бу­ње­ни­ка је „опо­је­на сље­

по­ћом“ (5, 41), сле­по им је сла­во­љу­бље (5, 92) и ја­рост (5, 151).
На­кон па­да, љу­ди­ма ће очи би­ти за­сле­пље­не Са­та­ном (86, 126)
198 В. И. Сахаров – Русская масонская поэзия (к постановке проблемы),
стр. 104.
199 А. В. Позднеев – Ранние масонские есни, Scando-Slavica, tomus VIII,
MCMLXII, Copenhagen, 1962, стр. 61; В. И. Сахаров – Русская масон­
ская поэзия (к постановке проблемы), стр. 111.

95
 Немања Радуловић

па ће „осл’ је­пље­ни“ ства­ра­ти идо­ле (6, 131–132); до­ла­зак Хри­

ста ће осве­тли­ти „по­мра­че­не умо­ве“ (6, 150). Ноћ и пу­стош су
„сли­је­пе вла­да­ли­це“ (4, 144).
Упра­во је у ру­ској ма­сон­ској по­е­зи­ји чест лик слеп­ца, као
и из­раз „сле­пот­ству­ю­щ­ий ра­зум“.200 По­ве­зан је са сим­бо­ли­ком
све­тла и мра­ка, тј. пред­ста­вља ста­ње не­зна­ња од ког ини­ци­ја­
ци­јом тре­ба пре­ћи ка све­тлу и зна­њу.
На­рав­но, пи­та­ње да ли се код ових фор­му­ла ра­ди о ин­ди­
рект­ном пре­у­зи­ма­њу ма­сон­ске сим­бо­ли­ке пре­ко ру­ске по­е­зи­је
или о ди­рект­ном укљу­чи­ва­њу ини­ци­ја­циј­ског сло­ја, не­мо­гу­ће
је ре­ши­ти без де­таљ­ни­јих би­о­граф­ских по­да­та­ка о Ње­го­ше­
вим ве­за­ма са ма­со­ни­ма.
Пи­та­ње ста­ри­не од­ре­ђе­них сли­ка опет нас вра­ћа кон­ти­ну­
и­те­ту и пре­но­ше­њу. „За­ве­са смрт­но­сти“ на при­мер, у опи­су уз­
ла­ска ду­ше, та­ко­ђе је по­ве­за­на са гно­сти­ци­змом и ње­го­вим на­
сле­ђем (уп. на­зи­ва­ње те­ла оде­ждом, ха­љи­ном код гно­сти­ка).201

***
У овом пре­гле­ду езо­те­рич­ног кон­тек­ста Ње­го­ше­вог де­ла
не­мо­гу­ће је за­о­би­ћи ка­ба­лу због ње­ног ме­ста у ли­те­ра­ту­ри о
Лу­чи. От­ка­ко је А. Са­вић-Ре­бац по­ста­ви­ла ту те­зу, про­у­ча­ва­о­
ци ори­јен­ти­са­ни ка ова­квом при­сту­пу Ње­го­шу мо­ра­ли су да
се до­так­ну и ка­ба­ле, по­не­кад и кри­тич­ки (Пу­ха­ло, Фла­шар).202
200 Л. И. Сазонова – Переводной роман в круге масонскоо чтения, „Ма­
сонство и русская литература XVIII – начала XIX в.“, стр. 46.
201 Компаративан приступ се може и даље проширити и мењати ако зна­
мо да се скидање повеза с очију јавља још у Упанишадама (Ћханоја-
-уаниша, 6, 14, 1–2).
202 М. Флашар – Њеош и аника, стр. 246; 148–152 – полемика с идејама о
кабалистичким утицајима; али, за слику мостова допушта паралелу са
Merkava мистиком (Њеош и аника, стр. 152), а за стубове светлости чак
и Зохар (Новолаонско реање... стр. 21). Такође, напомиње да се и у
херметизму јавља пад првобитног човека у материју („Извори Његошевог
познавања платоничарских митова и позноантичких философских
теологема“; Њеош и аника, стр. 145). Овде не треба понављати колики
је био утицај херметичких текстова на формирање европског езотеризма.
О самом херметизму: A. J. Festugière – L’Hermetisme, Lund, 1948, као и Една

96
 Подземни ток

И ве­ро­ват­но је ово пра­во ме­сто за на­во­ђе­ње Ге­но­но­вог ста­ва

да се „о ути­ца­ји­ма ка­ба­ле мо­же го­во­ри­ти са­мо ка­да се ра­ди о
пре­ци­зним де­та­љи­ма, а не о слич­но­сти­ма ко­је по­сто­је из­ме­ђу
свих ини­ци­ја­циј­ских тра­ди­ци­ја“203, ста­ва ко­ји је при­хва­тљив и
ако се тра­ди­ци­ја не узи­ма у спе­ци­фич­но ге­но­нов­ском зна­че­њу.
Не­ке од кључ­них те­ма Лу­че за­и­ста се сре­ћу и у ка­ба­ли­
стич­кој тра­ди­ци­ји. Пре­ег­зи­стен­ци­ја ду­ша јед­на je од основ­них
те­ма Зо­ха­ра, а ја­вља се и дру­где у ка­ба­ли­стич­кој тра­ди­ци­ји204.
Али, по­сто­ји јед­на ве­ли­ка раз­ли­ка из­ме­ђу прет­по­сто­ја­ња ду­ше
у ка­ба­ли и код Ње­го­ша. За ка­ба­лу спу­шта­ње пре­ег­зи­стент­не
ду­ше у те­ло ни­је пад и ка­зна. Код ка­ба­ли­ста не­ма ка­тар­ског (и
бо­гу­мил­ског) уче­ња о ду­ша­ма као па­лим ду­хо­ви­ма.205 Ње­гош
се сво­јом кон­цеп­ци­јом на­ста­вља на тра­ди­ци­ју пла­то­ни­зма,
гно­сти­ци­зма, ма­ни­хеј­ства и нео­ма­ни­хеј­ских по­кре­та. По­сто­је,
до­ду­ше, не­ки де­ло­ви Зо­ха­ра где ду­ша мо­ли Бо­га да је не ша­ље
до­ле,206 али то је да­ле­ко од Ње­го­ше­ве иде­је.
У ка­сни­јој ка­ба­ли, лу­ри­јан­ској (по Иса­ку Лу­ри­ји), по­сто­је
кон­цеп­ци­је ко­је су бли­ске Ње­го­ше­вим, пр­вен­стве­но пред­ста­ва
људ­ских ду­ша као искри па­лих у ма­те­ри­ју, у „смрт­ну пра­ши­ну“.
У лу­ри­јан­ској ка­ба­ли ја­вља се не­га­тив­но оце­њен гу­би­так пре­
ег­зи­стент­ног ста­ња, не­ка вр­ста пре­ег­зи­стент­ног гре­хо­па­да.207
По Лу­ри­ји (чи­ја је те­о­зо­фи­ја ов­де ве­о­ма упро­шће­но при­ка­за­
на), у ко­смич­кој дра­ми ства­ра­ња до­ла­зи до ло­мље­ња „су­до­ва“
ко­ји са­др­же бо­жан­ско све­тло. У ма­те­ри­ју па­да­ју искре, ко­је су
за­пра­во људ­ске ду­ше. Је­дан део искри је пао у „при­мор­ди­јал­ни
Банић-Пајнић – Смисао и значење Хермесове објаве, Загреб, 1989;
F. Ebeling – Das Geheimnis des Hermes Trismegistos. Geschichte des Her­
metismus, München, 2005.
203 Guénon – Études sur la franc-maçonnerie et le compagnonnage, стр. 137.
204 За преегзистенцију душа у кабали: E. Bischof – Die Kabbalah, Leipzig,
1923, стр. 41; 107–108. E. Müller – Histoire de la mystique juive, стр. 44;
69; 90; Зохар 2, стр. 702 (The Wisdom of The Zohar 1–3), Oxford Univer­
sity Press, 1989.
205 G. Scholem – Origins of the Kabbalah, Princeton University Press, 1987,
стр. 191; 237.
206 Зохар 1, стр. 186.
207 Bischof, стр. 102.

97
 Немања Радуловић

про­стор“, те је вре­ме­ном од њих на­ста­ла „дру­га стра­на“ (на­

зив за де­мон­ско, мрач­но цар­ство). По­пут Зо­ха­ра, и Лу­ри­ја у
пред­ста­вља­њу ове док­три­не ко­ри­сти би­блиј­ски из­ве­штај о
едом­ским кра­ље­ви­ма. Због па­да Ада­ма (као при­мор­ди­јал­ног
чо­ве­ка ко­ји са­др­жи све људ­ске ду­ше) искре су за­ро­бље­не; уме­
сто ду­хов­ног, ја­вља се гру­бо ма­те­ри­јал­но те­ло.
Да­кле, и по ка­ба­ли, Адам је пр­во­бит­но био ду­хов­но би­ће208
и још у том ду­хов­ном ста­њу згре­шио је на­кло­но­шћу ка „дру­гој
стра­ни“. И по­је­ди­нач­на ду­ша-искра мо­же да згре­ши још у гор­
њем све­ту, у пре­ег­зи­стент­ном ста­њу, опре­де­ље­њем за „дру­гу
стра­ну“.209 На­рав­но, и у пред­лу­ри­јан­ској ка­ба­ли ја­вља се сли­ка
ду­ше као бо­жан­ске искре, на­ста­ле из бо­жан­ског све­тла и сме­
ште­не у те­ло.210 Одав­де се из­во­ди сле­де­ћа бит­на иде­ја – да је ду­
ша по су­шти­ни бо­жан­ска. Оту­да и гно­стич­ки до­жи­вљај ду­ше
као стран­ца у овом све­ту.211 Ка­ба­ли­стич­ко ту­ма­че­ње ду­ше као
ема­на­ци­је Бо­га је за­сно­ва­но на езо­те­рич­ним ег­зе­ге­за­ма па­су­са
из По­ста­ња где Ја­хве ду­ва у Ада­ма дах/дух (nišmat-hayyim). Ти­
ме се Бо­жи­ји дух за­пра­во пре­но­си у чо­ве­ка.212
На овај би­блиј­ски па­сус под­се­ћа­ју сти­хо­ви из ше­стог пе­ва­
ња где Бог го­во­ри о па­лом чо­ве­ку:
са­мо е­ке је­ну искру ма­лу
вох­ну ћу му не­бе­сне љу­ба­ви
у ње­о­ву зем­но­ме ло­ђе­њу,
а му у­жну и ку­ка­ву су­бу
ко­ли­ко­о она убла­жу­је;
јер он ое, ако и за­бу­њен,
све­ђер ум­но оса­је во­ре­ње
и цар зе­мље, иако у ро­сву. (84–90)
208 Müller, стр. 24; G. Scholem – Les grands courants de la mystique juive,
Paris, 1950, стр. 247.
209 Зохар 2, стр. 759–760.
210 Зохар 1, стр. 232; Зохар 2, стр. 511; 630; G. Scholem – Les grandes... стр.
257.
211 Зохар 2, стр. 679–681.
212 G. Scholem – Origins... стр. 291–292. D. Saurat – La religion de Victor
Hugo, Paris, 1929, стр. 28–29.

98
 Подземни ток

У ли­те­ра­ту­ри се на­во­ди­ло и да Ње­гош ду­шу сма­тра бо­жан­

ском,213 као и да је не из­јед­на­ча­ва с Бо­гом.214 Бо­жан­ску искру
Бог је удах­нуо у чо­ве­ка по ње­го­вом па­ду (а у Би­бли­ји по ње­го­
вом ства­ра­њу, што је у спе­ву из­јед­на­че­но). Сли­ка ко­ју Ње­гош
ко­ри­сти – бо­жан­ски дах – ја­вља се и у ка­ба­ли за по­ка­зи­ва­ње
бо­жан­стве­но­сти ду­ше. Али, по­што се по­ред ових сти­хо­ва и на
дру­гим ме­сти­ма де­ла ја­вља сли­ка искре, бо­жан­ског по­ре­кла и
„елек­трич­не“ при­ро­де, на­ве­де­ни од­ло­мак мо­же­мо сма­тра­ти са­
мо до­пу­ном оп­ште иде­је.
Што се ти­че те­ме про­па­сти пре­ђа­шњих све­то­ва, на­по­ме­
ни­мо да је она по­ве­за­на са цар­ством мра­ка. А. Са­вић-Ре­бац
као ка­ба­ли­стич­ке на­во­ди упра­во те две те­ме, али их не до­во­
ди у ве­зу. Ме­ђу­тим, ве­за по­сто­ји – и код Ње­го­ша и у ка­ба­ли.
Код Ње­го­ша сто­ји да цар­ство мра­ка по­ти­че од прет­ход­но ра­
зо­ре­них све­то­ва. Опи­су­ју­ћи мрач­но цар­ство, Бог го­во­ри о
„не­по­њат­ном“ бро­ју све­то­ва за­ко­па­ним под обла­ци­ма ха­о­са у
не­дри­ма мра­ка (3, 50–55); исто по­ми­њу и ан­ђе­ли (3, 60–105;
137–139). Иста се те­ма на­ла­зи у Зо­ха­ру – оста­ци све­то­ва су из­
вор зла, „дру­га стра­на“, si­tra aha­ra.
Прет­ход­не ема­на­ци­је, за ко­је се ко­ри­сте на­зи­ви кра­ље­ва
или пре­ђа­шњих све­то­ва, Бог је уни­штио; „олу­пи­не“ су оста­ле
у та­ми ван бо­жан­ског „си­сте­ма“ – од њих је ство­ре­на „дру­га
стра­на“215 – под­руч­је мра­ка, де­мон­ских ство­ре­ња и ка­жња­ва­
ња. Зло је у ка­ба­ли по­и­сто­ве­ће­но упра­во са там­ним под­руч­
јем (што је иде­ја гно­стич­ког по­ре­кла),216 од­но­сно са оста­ци­ма
уни­ште­ног прет­ход­ног све­та.217 Ти све­то­ви се на­зи­ва­ју „кра­
ље­ви­ма“, што је из­ве­де­но из ту­ма­че­ња ли­сте едом­ских кра­
ље­ва (По­ста­ње, 36, 31), ко­ји су би­ли про­тив­ни­ци Изра­е­ла.218
213 Н. Банашевић – „Његош о песнику“, Срски књижевни ласник, 1925,
XVI, стр. 549.
214 Томовић – Философско-боословски ојмовник Њеошево јела, Под­
горица, 1995, стр. 96–97.
215 Зохар 2, стр. 458.
216 G. Scholem – Les grandes... стр. 252; 254.
217 G. Scholem – Les grandes... стр. 255–256.
218 Зохар 1, стр. 276.

99
 Немања Радуловић

Ства­ра­ње са­да­шњег све­та је чи­шће­ње од оста­та­ка прет­ход­

них,219 што под­се­ћа на Ње­го­ше­вог Бо­га ко­ји там­ну ма­те­ри­ју и
остат­ке прет­ход­них „не­бе­са“ пре­во­ди у све­тло.
По­сто­ји ов­де још јед­на слич­ност, на ни­воу из­ра­за. Као
што се у ка­ба­ли за пре­ђа­шње све­то­ве ко­ри­сти сли­ка едом­ских
кра­ље­ва, и у Лу­чи је пре­ег­зи­стен­ци­ја све­то­ва по­ве­за­на са сли­
ком вла­да­ра-ан­ђе­ла, сва­ког на свом пре­сто­лу (у Са­та­ни­ној
вер­зи­ји). Као да је але­го­риј­ска сли­ка едом­ских кра­ље­ва по­слу­
жи­ла Ње­го­шу за раз­ви­ја­ње при­че о по­бу­ње­ним не­бе­ским вла­
да­ри­ма. Ако је­сте по­ре­клом из ка­ба­ле, ова але­го­риј­ска сли­ка
је код Ње­го­ша из­гу­би­ла але­го­рич­ност, по­ста­ла кон­крет­ни­ја, и
упра­во ти­ме бо­ље укло­пље­на у спев.
Ипак, опет се мо­ра­мо до­та­ћи пи­та­ња мо­гу­ћих из­во­ра.
А. Са­вић-Ре­бац на­во­ди мо­гућ­ност да је Си­ма Ми­лу­ти­но­вић у
Ви­ди­ну мо­гао упо­зна­ти не­ког ра­би­на из Со­лу­на и ка­ба­ли­стич­
ке те­ме ка­сни­је пре­не­ти уче­ни­ку.220 За ова­кву прет­по­став­ку
не­ма­мо ни­ка­квих до­ка­за, али мо­же­мо по­ку­ша­ти да ре­кон­стру­
и­ше­мо не­ка­кав Са­рај­ли­јин кон­такт са ка­ба­ли­сти­ма. След­бе­
ни­ци лу­ри­јан­ске ка­ба­ле би­ли су и ша­ба­ти­јан­ци, по­што­ва­о­ци
ла­жног ме­си­је Ша­ба­та­ја Цви­ја, ко­ји је у 17. ве­ку уз­бу­дио је­
вреј­ски свет. По гно­стич­кој те­о­ло­ги­ји ша­ба­ти­ја­на­ца, Ме­си­ја је
до­шао да са­ку­пи ра­су­те искре. Ша­ба­та­јев пре­ла­зак на ислам
ни­је от­пад­ни­штво не­го још ду­бље спу­шта­ње у цар­ство мра­ка.
При­сут­ни и на Бал­ка­ну (на­ро­чи­то у Со­лу­ну; сам Ша­ба­тај је
умро у Ул­ци­њу, а ње­гов про­рок На­тан у Ско­пљу), мно­ги ње­
го­ви след­бе­ни­ци пре­ла­зе на ислам, на­ста­вља­ју­ћи у по­та­ји да
не­гу­ју сво­ју вер­зи­ју лу­ри­јан­ске ка­ба­ле и култ свог ме­си­је. Та­ко
су по­сто­ја­ли до 20. ве­ка. Ме­ђу тим пре­о­бра­ће­ни­ци­ма по­сто­ја­
ле су ве­зе са је­ре­тич­ким дер­ви­шким ре­дом бек­та­ши­ја221, та­ко­
ђе ра­ши­ре­ним на Бал­ка­ну, а бек­та­ши­је су опет би­ле ак­тив­не
219 Müller, стр. 83.
220 Слијепчевић указује на могуће присуство кабале у Сплиту, али додаје
да се Његош разликује од кабалиста – „Четири теме о Лучи“, Гласник
САН, II, 1, Београд, 1950, стр. 151–152. И Савићева помиње далма­
тинске јеврејске заједнице – Њеош... стр. 132.
221 Scholem – The Messianic Idea in Judaism, New York, 1971, стр. 150.

100
 Подземни ток

у тур­ским ма­сон­ским ло­жа­ма. У том пре­пли­та­њу раз­ли­чи­тих

је­ре­тич­ких и езо­те­рич­них уче­ња отво­ре­на је мо­гућ­ност да је
Ми­лу­ти­но­вић у не­ком од сво­јих ма­сон­ских и тур­ских кон­та­
ка­та мо­гао да се упо­зна са ми­то­ло­ге­мом о па­ду искри у ма­те­
ри­ју или о пре­ђа­шњим све­то­ви­ма. Али, чи­ни нам се да не­ма
по­тре­бе за та­ко ком­пли­ко­ва­ном, ин­ди­рект­ном и на­тег­ну­том
ге­не­а­ло­ги­јом иде­је. За те­зу да је Ње­гош ка­ба­ли­стич­ка уче­ња
упо­знао усме­ним пу­тем у кон­так­ту са је­вреј­ским све­том при­
мор­ја или Ита­ли­је,222 та­ко­ђе не­ма­мо до­вољ­но по­да­та­ка.
Као што смо већ ви­де­ли, све те на­ве­де­не иде­је – искра,
пре­ег­зи­стен­ци­ја, пад у ма­те­ри­ју, пре­ђа­шњи све­то­ви – би­ле су
при­сут­не кра­јем 18. и по­чет­ком 19. ве­ка у европ­ском езо­те­ри­
зму и те­о­зо­фи­ји. Ако не­ке од њих и је­су ка­ба­ли­стич­ког по­ре­
кла, пут до Ње­го­ша је ве­ро­ват­но био ин­ди­рек­тан.
Та­ко­ђе, ка­ба­ла је још од вре­ме­на ре­не­сан­сних на­уч­ни­ка
по­пут Пи­ка де­ла Ми­ран­до­ле или Рој­хли­на иза­шла из окви­ра
је­вреј­ског езо­те­ри­зма и по­че­ла да се ши­ри ме­ђу европ­ским те­о­
зо­фи­ма. На­ста­је хри­шћан­ска ка­ба­ла, ка­ба­ли­стич­ке иде­је спа­ја­ју
се са мно­гим пла­то­ни­стич­ким, хер­ме­тич­ким, ал­хе­миј­ским, ме­
сме­ри­стич­ким. У 17. ве­ку ка­ба­ла се нај­ви­ше ши­ри пре­ко књи­ге
Cab­ba­la de­nu­da­ta Кно­ра фон Ро­зен­ро­та ко­ја са­др­жи и де­ло­ве Зо­
ха­ра и уче­ња Лу­ри­је.223 У 18. ве­ку по­сто­ји низ тек­сто­ва о ка­ба­
ли хри­шћан­ских те­о­зо­фа.224 (О по­пу­лар­но­сти и при­влач­но­сти
222 А. Савић-Ребац – „Његош, кабала и Филон“, стр. 150.
223 Frick – Die Erleuchteten, стр. 325–328.
224 W. C. Kriegsmann – Specimen antiquitatum hebraicarum ex Libro Sohar,
Dresden,1751; Die wahre und richtige Cabalah, Francfurt, 1774; J. G.Stoll
– Etwas zur richtigen Beurtheilung der Theosophie, Cabala, Magie,
Lepizig, 1786; J. F. Kleuker – Ueber die natur und den Ursprung der
Emanationslehre bei den kabbalisten, Riga, 1786, F. J. Molitor – Theosophie
der Geschichte oder uber der Tradition, Francfurt, 1927–1839 – навод
према: Faivre – L’Ésotérisme... стр. 101. Уп. и кабалистичке поступке
код Екартсхаузена, нпр. у цитираном делу о магији поглавље 50–51.
Вид. и Zimmermann, стр. 149–150; 202. „Почев од 1760. сви обред­
ници високих масонских степена су се више или мање позивали на
теоријску кабалу“ (Лигу, „Кабала“, стр. 496); О кабали код руских
масона новији радови: Константин Бурмистров – Каббалисическая

101
 Немања Радуловић

пој­ма „ка­ба­ла“ го­во­ри до­вољ­но и то да је Ру­ђер Бо­шко­вић на­пи­

сао Ка­ба­лу за ре­ви­ђа­ње о­бе­нич­ких бро­је­ва на ве­не­ци­јан­ској
лу­ри­ји.)225 Све ово по­ка­зу­је да сам по­јам ка­ба­ле та­да ни­је био
ни са­кри­вен, ни не­по­знат ни­ти огра­ни­чен са­мо на је­вреј­ске кру­
го­ве у ко­ји­ма је ка­ба­ла на­ста­ла. До­ду­ше, у мно­гим та­квим де­ли­
ма ка­ба­ла се по­ми­ње у на­сло­ву као не­ка вр­ста по­мод­не езо­те­рич­
не озна­ке, а са­ма са­др­жи­на са ка­ба­лом че­сто не­ма мно­го ве­зе
не­го се ба­ви дру­гим уче­њи­ма, по­пут ал­хе­ми­је нпр. Али, у мно­ги­
ма је до­шло и до пре­но­ше­ња из­вор­них те­ма ка­ба­ле. У 18. ве­ку та­
кву уло­гу је де­ли­мич­но има­ло де­ло Opus ma­go-ca­ba­li­sti­cum et the­o­
sop­hi­cum Ге­ор­га фон Ве­лин­га. Ве­линг уно­си еле­мен­те лу­ри­јан­ске
ка­ба­ле – раз­би­ја­ње ва­за и пад ар­хе­тип­ског све­тла.226 Ово де­ло,
је­дан од из­во­ра Ге­те­о­вог Фа­у­са, на ју­жно­сло­вен­ском про­сто­ру
би­ло је ва­жно у ло­жа­ма си­сте­ма гро­фа Дра­шко­ви­ћа.227
Од при­сту­пач­но­сти са­мог пој­ма ка­ба­ле, да­ле­ко је ва­жни­је
на­по­ме­ну­ти да су мно­ги еле­мен­ти ка­ба­ле – та­ко­ђе од ре­не­сан­
се – ин­кор­по­ри­ра­ни у за­пад­не те­о­зоф­ске си­сте­ме, (при че­му
њи­хо­во по­ре­кло мно­гим адеп­ти­ма ни­је мо­ра­ло би­ти по­зна­то).
Упра­во те­ме Ада­ма Кад­мо­на, спе­ци­фич­не ин­тер­пре­та­ци­је По­
ста­ња, ка­рак­те­ри­стич­не ну­ме­ро­ло­шке и слов­не ком­би­на­ци­је
по­ти­чу из ка­ба­ле. Ов­де ће­мо под­се­ти­ти са­мо на мар­ти­ни­зам,
за ко­ји се мно­ги сла­жу да ве­лик део сво­јих иде­ја из­во­ди из ка­
ба­ле (пр­во­бит­ни Адам, ре­ин­те­гра­ци­ја, ема­на­ци­о­ни­зам).228
Да­кле, ве­ро­ват­ни­је је да је Ње­гош ка­ба­лу упо­знао као и нај­
ве­ћи део обра­зо­ва­них љу­ди тог до­ба – ин­ди­рект­но, пре­ко езо­
те­рич­но-те­о­зоф­ских ин­тер­пре­та­ци­ја. Шта­ви­ше, у до­ба ка­да
экзееика и хрисианская омаика: еврейская мисика в уче­
нии русских масонов конца XVIIIв; http://www.plexus.org.il/texts/
burmist_kabal.htm#a1, као и радови М. Аптекман.
225 Le Forestier, стр. 65.
226 Frick – Die Erleuchteten, стр. 491–492.
227 Le Forestier, стр. 266–267.
228 Најопштија помињања код: Le Forestier, стр. 292; 915; Frick – Die
Erleuchteten, стр. 607; прва запажања у: Franck – La philosophie mystique
en France à la fin du XVIIIe siècle. Saint-Martin et son maître Matinès
Pasqually, Paris, 1866.

102
 Подземни ток

Ње­гош пи­ше Лу­чу и то по­ла­ко по­ста­је про­шлост – ка­ба­ла по­

ста­је део ака­дем­ских из­у­ча­ва­ња (нпр. сту­ди­ја о ка­ба­ли Адол­
фа Фран­ка по­ја­ви­ће се 1843).
На ду­бљем ни­воу се по­ста­вља пи­та­ње слич­но­сти Лу­че и
лу­ри­јан­ске ка­ба­ле ко­је се ти­че гно­стич­ких сли­ка. Та­кве сли­
ке се сре­ћу и код дру­гих на­ве­де­них уче­ња, као и код сред­њо­
ве­ков­них ду­а­ли­стич­ких по­кре­та с ко­ји­ма је спев по­ве­зи­ван.
У ка­ба­ли, ка­ко је Шо­лем при­ме­тио, ожи­вља­ва­ју мит­ске сли­ке
уну­тар ју­да­и­зма, и то сли­ке гно­стич­ког ти­па.229 Као гно­стич­ке
он из­два­ја иде­је о злу као одво­је­ној ствар­но­сти, са­мо­по­сто­је­
ћем там­ном про­сто­ру и сли­ку искри па­лих у ма­те­ри­ју. Због
слич­но­сти и са дру­гим по­кре­ти­ма то је пи­та­ње кон­ти­ну­и­те­та
гно­стич­ке ми­то­ло­ги­је у за­пад­ној кул­ту­ри, о ком смо већ го­во­
ри­ли, или пси­хо­ло­шко пи­та­ње гно­стич­ког мен­та­ли­те­та ако не
и по­ја­ве ар­хе­тип­ских сли­ка.
Ов­де се мо­же­мо још јед­ном до­та­ћи од­но­са Лу­че и Из­у­бље­
но ра­ја. Уоби­ча­је­ну па­ра­ле­лу из­ме­ђу два спе­ва је још Шма­ус
свео на пра­ву ме­ру и по­ка­зао да има ви­ше раз­ли­ка не­го слич­но­
сти. Јед­на слич­ност ипак при­вла­чи па­жњу – из­ме­ђу Ње­го­ше­ве
пра­ма­те­ри­је и Мил­то­но­вог ха­о­са.230 Пре­ег­зи­стент­ни ха­ос код
Мил­то­на, „The womb of na­tu­re and per­haps her gra­ve“ (II, 911),
об­ја­шња­ва се у сту­ди­ји Де­ни­ја Со­раа као кон­цепт пре­у­зет из
Зо­ха­ра – ха­ос чи­не оста­ци прет­ход­них све­то­ва.231 Ова те­о­ри­ја
о ве­за­ма Мил­то­на и ка­ба­ле за сво­је вре­ме би­ла је не­што но­во.
Ипак, у ка­сни­јој кри­ти­ци као сла­ба тач­ка те­о­ри­је на­ве­де­но је
што је Со­ра прет­по­ста­вио Мил­то­нов ди­рек­тан кон­такт са је­
вреј­ским езо­те­ри­змом. Да­ле­ко је ве­ро­ват­ни­је, ме­ђу­тим, да је
Мил­тон ка­ба­лу упо­знао пре­ко ње­ног ре­не­сан­сног об­ли­ка, ка­
кав је у Ен­гле­ској за­сту­пао Ро­берт Флад,232 и ка­кав је био ра­ши­
рен у Евро­пи, ме­ђу љу­ди­ма ху­ма­ни­стич­ког обра­зо­ва­ња.
229 G. Scholem – Sabbatai Zevi, стр. 23; The Messianic Idea in Judaism, стр.
132–133.
230 О Његошевој праматерији и Милтоновом хаосу – Шмаус, стр. 39–40.
231 Denis Saurat – Milton. Man and Thinker, London, 1924, стр. 285.
232 Френсис Јејтс – „Херметичка филозофија и елизабетанско доба“, Бео-
град, 1999, стр. 162. Новији рад о Милтону, кабали и Сораовом ту­

103
 Немања Радуловић

Упра­во ово би се мо­гло ис­та­ћи као по­ле­ми­ци под­ло­жна

тач­ка у те­зи А. Са­вић-Ре­бац. Као и њен ко­ре­спон­дент Со­ра,
ко­ји јој је и скре­нуо па­жњу на ка­ба­ли­стич­ке еле­мен­те у Лу­чи,
и она је прет­по­ста­вља­ју­ћи ди­рект­не кон­так­те срп­ског пе­сни­ка
са мо­гу­ћим ка­ба­ли­сти­ма у је­вреј­ском дру­штву тог до­ба пре­ви­
де­ла те­о­зоф­ску ка­ба­лу, та­да да­ле­ко при­сту­пач­ни­ју.233 Ипак, на­
уч­ни­ца је до­пу­сти­ла и дру­гу мо­гућ­ност, не­до­вољ­но раз­ви­је­ну
– да је Ми­лу­ти­но­вић у Је­ни и Лај­пци­гу за­ла­зио у ло­же „ми­стич­
ког прав­ца, по­след­ње из­дан­ке Ру­жи­них кр­сто­ва,234 ко­јих је та­да
још би­ло у Не­мач­кој, и у ко­ји­ма су не­го­ва­ни ка­ба­ли­стич­ки, од­
но­сно псе­у­до­ка­ба­ли­стич­ки еле­мен­ти“.235 Упра­во у овом скре­та­
њу па­жње на ка­ба­лу у са­вре­ме­ном европ­ском ми­љеу из­гле­да да
тре­ба тра­жи­ти кључ за по­ду­дар­но­сти о ко­ји­ма аутор­ка го­во­ри.
При­ме­ће­но је да се пре­ђа­шњи све­то­ви по­ми­њу и у Бај­ро­
но­вом „Ка­и­ну“. Ту по­ду­дар­ност Са­ви­ће­ва об­ја­шња­ва истим
ка­ба­ли­стич­ким из­во­ри­ма,236 док А. Шма­ус и Д. Пу­ха­ло на­ла­зе
мачењу: Ph. Beitchman – Miltonic Evil as Gnostic Cabala; www.esoteric.
msu.edu/Beitchman.html
233 Поред размене идеја путем писама Савићева је Сораове тезе могла
упознати и преко његове студије о Милтону – француска верзија
објављена је 1920, а енглеска (која се налази у Универзитетској библи­
отеци) 1924. Занимљиво је напоменути да је Сораово интересовање
за окултизам излазило из оквира књижевне историје и компаратис­
тике – он је и аутор књига о Атлантиди и цивилизацијама дивова.
234 Нејасно је на коју тачно организацију мисли ауторка. За розенкројце­
ре из 17. века („стари розенкројцери“) није сигурно да ли су уопште
икад постојали. У 18. веку настају „млађи розенкројцери“ од којих
је најпознатији већ поменути Ред златног ружиног крста, а који је
крајем истог века престао да постоји; такође, на вишим степенима
шкотске масонерије развија се розенкројцерска симболика. Али, као
што смо истакли, кабалистичке теме су биле раширене у езотерним
миљеима, а не ограничене на једну организацију.
235 Предговор („Луча микрокозма од Петра Петровића Његоша“) у
„А. Савић-Ребац и Његошева Луча микрокозма“, стр. 64.
236 Али, додаје да јој нису познати ближи Бајронови извори који би има­
ли везе са кабалом, сем књиге Oedipus Iudaicus Вилијема Драмонда.
Међутим, Драмондова студија (издање: Random House, London, 1996)
није кабалистичка него представља покушај објашњења старозавет­
них прича астрономским алегоријама.

104
 Подземни ток

па­ра­ле­ле у при­род­но­на­уч­ним прет­по­став­ка­ма. По­ја­ва Бај­ро­

но­вог драм­ског спе­ва по­кре­ну­ла је по­ле­ми­ку о ма­ни­хеј­ству у
де­лу, ко­је је аутор по­зна­вао пре­ко реч­ни­ка Пје­ра Беј­ла. Мо­жда
би би­ло за­ни­мљи­во по­ре­ди­ти Бај­ро­но­ву „ма­ни­хеј­ску“ кон­цеп­
ци­ју зла и Са­та­не са Ње­го­ше­вим нео­ма­ни­хеј­ством.

Ово про­у­ча­ва­ње па­ра­ле­ла и окви­ра не за­ла­зи у Ње­го­ше­

во пре­о­бли­ко­ва­ње гра­ђе. А да са ње­го­вим при­сту­пом ства­ри
ни­су јед­но­став­не по­ка­зу­је при­мер Пи­та­го­ре. Док у свим те­о­
зоф­ским си­сте­ми­ма тог до­ба (као уоста­лом и ра­ни­је па и у ка­
сни­јим окулт­ним по­кре­ти­ма) Пи­та­го­ра има ви­со­ко ме­сто као
је­дан од глав­них по­све­ће­ни­ка у ра­зним ини­ци­ја­циј­ским „лан­
ци­ма“, Ње­гош о ње­му го­во­ри не­га­тив­но. Ипак, са­ма по­тре­ба
да по­ме­не Пи­та­го­ру не мо­ра би­ти са­мо ди­ја­лог са ан­ти­ком, не­
го и са сво­јим до­бом, у ком је Пи­та­го­ра по­пу­ла­ран у ра­зним
езо­те­рич­ним ми­ље­и­ма – од ма­сон­ских и чак до оних нео­па­
ган­ских,237 и уже ди­рект­но нео­пи­та­го­реј­ских (Фа­бр д’Оли­ве).
У не­ким ма­сон­ским трак­та­ти­ма као по­што­ва­ња вре­дан за­јед­
но са Пи­та­го­ром по­ми­ње се чак и Епи­кур, дру­ги Ње­го­шев „ти­
ра­нин ду­ше бе­смрт­не“.238

***
Ако би­смо окви­ре у ко­ји­ма раз­ма­тра­мо Лу­чу ми­кро­ко­зма
хте­ли да су­зи­мо, те да та­ко прет­по­ста­ви­мо и из­во­ре, тре­ба­
ло би да се окре­не­мо ру­ском езо­те­рич­ном ми­љеу с по­чет­ка
19. ве­ка. По­ред до­бро по­зна­тих ве­за Ње­го­ше­вих с ру­ском књи­
жев­но­шћу, скре­та­на је па­жња и на ве­зе и па­ра­ле­ле ове вр­сте.
Још је А. Ва­јан ус­пут­но у јед­ном при­ка­зу скре­нуо па­жњу на то
да је Ми­лу­ти­но­вић мо­гао Ње­го­ша да упо­зна са „по­лу­тај­ном
237 L. Cellier – Fabre d’Olivet. Contribution a l’étude des aspects religieux du
romantisme, Paris, 1953, стр. 203–204 – после 1800. јак талас питаго­
рејства је у моди код неопагана. Питагорине златне стихове које Ње­
гош чита на француском и Фабр д’Оливе користи за своје дело, за­
сновано на њиховом коментарисању (Les Vers dorés de Pythagore, L’Age
d’Homme, Delphica, s.a.).
238 Позднеев, стр. 60.

105
 Немања Радуловић

док­три­ном, по­пу­лар­ном та­да у Ру­си­ји“, те да по­сто­је „за­па­њу­

ју­ће слич­но­сти из­ме­ђу Лу­че и ру­ске по­пу­ла­ри­за­ци­је си­сте­ма
Ја­ко­ба Бе­меа“.239
На­до­ве­зу­ју­ћи се на ово за­па­жа­ње, Ми­шел Обен, ина­че
по­до­зрив пре­ма мо­гућ­но­сти да је Ње­гош упо­знао „раз­не те­о­
го­ни­је и фи­ло­зо­фи­је“ а по­го­то­во да је ухо­ђе­ни вла­ди­ка мо­гао
би­ти члан не­ке ло­же у пе­ри­о­ду Ме­тер­ни­ха и Ни­ко­ла­ја Пр­вог,
та­ко­ђе раз­ма­тра ру­ске ве­зе и сма­тра да пре тре­ба гле­да­ти ана­
ло­ги­је не­го из­во­ре. Слич­но­сти са ма­со­не­ри­јом на­ла­зи у те­ма­
ма Ада­мо­ве све­тло­сти у чо­ве­ку, ми­кро­ко­смо­са, пре­ег­зи­стен­ци­
је, ма­да о ово­ме не го­во­ри оп­шир­ни­је.240
Ру­ска кул­ту­ра је има­ла сво­ју езо­те­рич­ну тра­ди­ци­ју. Још у
17. ве­ку по­чи­њу да се ши­ре Бе­ме­о­ве иде­је, пре­ко ње­го­вог след­
бе­ни­ка Кви­ри­ну­са Кул­ма­на, спа­ље­ног у Мо­скви због је­ре­си.
У 18. ве­ку по­сто­ји ви­ше ма­сон­ских си­сте­ма, а на­ро­чи­то су ути­
цај­ни они ми­стич­ки ори­јен­ти­са­ни, у ро­зен­крој­цер­ским и мар­
ти­ни­стич­ким ло­жа­ма, при че­му се мар­ти­ни­зам ја­вља и ван
ло­жа. У не­ми­ло­сти код Ка­та­ри­не, ма­со­ни ће се вра­ти­ти на сце­
ну у вре­ме Алек­сан­дра Пр­вог, скло­ног ми­сти­ци. Та­да се ши­ре
те­о­зоф­ске и илу­ми­нат­ске иде­је, ми­сти­ка пи­је­ти­ста и кве­ке­ра
(ко­ји ве­ру­ју у уну­тра­шњу све­тлост и ути­чу на ма­со­не),241 као и
кон­зер­ва­ти­ви­зам Де Ме­стра. Пред крај вла­да­ви­не Алек­сан­дар
ће про­ме­ни­ти став пре­ма илу­ми­на­ти­ма, пре­ки­ну­ти од­но­се с
Ба­де­ром и го­спо­ђом Фон Кри­де­нер, тај­на дру­штва ће би­ти за­
бра­ње­на, и та­ко ће би­ти – зва­нич­но – и у вре­ме Ње­го­ше­вог
ба­вље­ња у Ру­си­ји. Али, ду­хов­но на­сле­ђе ће оста­ти.
Ру­ски ма­со­ни 18. ве­ка у сво­јој штам­па­ри­ји („Ти­по­граф­ско
дру­штво“), по­ред књи­жев­них де­ла и про­све­ти­тељ­ских ауто­ра,
пре­во­де и об­ја­вљу­ју Бе­меа и ње­го­ве ен­гле­ске след­бе­ни­ке, Па­
ра­цел­зу­са, Мо­ли­но­са, го­спо­ђу Ги­јон, Сен-Мар­те­на, Клој­ке­ра,
239 Revue des etudes slaves 1–2, XIX, 1939 – Chronique. Publications, стр.
174–175. Наводи и Р. Плетњева (Slavia, XVI, 1938), који критикује
идеју о утицају Оригена; Његоша треба посматрати у његовој епохи и
миљеу.
240 Обен, стр. 175–177.
241 A. Walicki – A History of Russian Thought, Oxford, 1980, стр. 72.

106
 Подземни ток

па­три­стич­ку ли­те­ра­ту­ру (Ма­ка­ри­је Еги­пат­ски, Па­ла­ма), ал­хе­

миј­ске ауто­ре (Кун­рат), Ве­лин­га, Вај­ге­ла, Фла­да, Гих­те­ла, чак и
Аве­сту и Бха­га­вад-Ги­ту.242 Упра­во су код мо­сков­ских мар­ти­ни­
ста би­ли це­ње­ни спе­во­ви мил­тон­ског ти­па, па Но­ви­ков штам­па
Ме­си­ја­у.243 За­ни­ма их и Из­у­бље­ни рај, ко­ји по­себ­но чи­та­ју и
об­ја­вљу­ју.244 Би­ло би за­ни­мљи­во зна­ти да ли је Ње­го­шев при­ме­
рак ру­ског пре­во­да Мил­то­на по­ти­цао из ма­сон­ске ти­по­гра­фи­је.
Ка­сни­је се ја­вља­ју и но­ви­ји ми­сти­ци – три­де­се­тих го­ди­на 19. ве­
ка Екар­тсха­у­зе­на или Јунг-Шти­лин­га чи­та­ју мно­ги: од епи­ско­
па до Ча­а­да­је­ва.245 О ра­ши­ре­но­сти го­во­ри и то да су спи­си ових
ауто­ра „си­шли“ у на­род, тј. да су ути­ца­ли на иде­је ру­ских сек­ти.
Та­ко Екар­тсха­у­зен и Ло­пу­хин ути­чу на ду­хо­бор­це, а Јунг-Шти­
линг на мо­ло­ка­не.246 Управ­ник по­ште у Мр­вим у­ша­ма, ко­ји
но­ћу па­жљи­во чи­та Екар­тсха­у­зе­нов Кључ ај­ни, пред­ста­вља
ка­ри­ка­ту­ра­лан до­при­нос сли­ци по­пу­лар­но­сти те­о­зо­фи­је.
Те иде­је на­шле су од­ра­за и у ру­ској књи­жев­но­сти. Оп­шта
ме­ста те­о­зо­фи­је по­пут па­да пр­во­бит­ног чо­ве­ка у овај свет,
стран­ство­ва­ња ду­ше и ње­не ре­ин­те­гра­ци­је, ујед­но су оп­шта
ме­ста та­да­шње ру­ске ма­сон­ске по­е­зи­је. Фла­шар пра­ви па­ра­
ле­ле и са спе­вом Се­мјо­на Бо­бро­ва Там­на ноћ ва­се­ље­не, где се
242 Faivre – Eckartshausen... стр. 619; Сахаров – Русское масонсво и иея
носицизма, „Россия и гнозис“, Москва, 1996, стр. 16; Г. В. Вернадс­
кий – Русское масонство в царствоование Екатерини II, Санкт-Пе­
тербург, 1999, стр. 175–6.
243 Сазонова, стр. 32.
244 В. И. Сахаров – Русская масонская поэзия (к постановке проблемы),
стр. 83. Сахаров – Н. М. Карамзин и вольные каменщики: историко-
-биографические аспекты, „Масонство и русская литература XVIII
– начала XIX в.“, стр. 148. О присуству тема златног века и човеко­
вог пада у тој поезији: В. И. Сахаров – Царство Астреи. Миф о Золо­
том веке в русской масонской литературе XVIII столетия – http://
archives.narod.ru/Astrea; Чаяния вехоо Аама. Человек в филосо­
фии русских масонов – http://archives.narod.ru/Homo.htm.
245 Faivre – Eckartshausen... стр. 635.
246 Федоренко – Сек, их вера и ела, Москва, 1965, стр. 58; 65. При
томе хлисти верују у неку врсту преегзистенције (стр. 235). Исория
русской литературы IV, Москва–Ленинград, 1947, стр. 72–73.

107
 Немања Радуловић

але­го­риј­ски опи­су­је лу­та­ње сле­пог кра­ље­ви­ћа, од­но­сно људ­

ске ду­ше ко­ја је за­бо­ра­ви­ла сво­је бо­жан­ско по­ре­кло. Ис­ти­чу­
ћи ка­ко је су­шти­на Лу­че спој иде­ја о пре­ег­зи­стен­ци­ји (ко­је
по­сма­тра пр­вен­стве­но као ан­тич­ко на­сле­ђе) са би­блиј­ском
ше­сто­днев­ном те­мом,247 Фла­шар на­ла­зи нај­бли­жу па­ра­ле­лу
упра­во у спе­ву Бо­бро­ва.248 Али, он не по­ми­ње ва­жну чи­ње­
ни­цу да је Бо­бров био ма­сон и – што је још ва­жни­је – да су
ње­го­ва де­ла „це­ла ен­ци­кло­пе­ди­ја сли­ка и те­ма ру­ског ма­сон­
ства“,249 да је „из­ра­зио по­глед на свет ру­ског ма­сон­ства“,250 те
да је спев за­пра­во ма­сон­ска але­го­ри­ја, об­ли­ко­ва­на под ути­ца­
јем по­ме­ну­тог ро­ма­на Ки­ро­ва у­о­ва­ња Рем­зи­ја.251 Ње­го­ве
кључ­не сли­ке (сле­пац, кре­та­ње ка све­тлу, пад и уз­ви­ше­ње чо­
ве­ка, хар­мо­ни­ја сфе­ра, ноћ као ме­сто сти­хиј­ских си­ла) основ­
не су те­ме ор­ден­ске по­е­зи­је, раз­ра­ђе­не у 18. ве­ку; мо­же­мо
ов­де из­дво­ји­ти још по­ми­ња­ње “раз­ва­ли­на ва­се­ље­не“, слич­но
кон­цеп­ци­ји пре­ђа­шњих све­то­ва252. У пе­сми Про­ул­ка в су­мер­
ки или ве­рер­нее на­са­вле­ние Зо­ра­му он го­во­ри о про­па­сти зе­
мље у ва­три и ње­ној об­но­ви, као и вра­ћа­њу дру­гих све­то­ва на
исти на­чин.
247 М. Флашар – Њеош и аника, стр. 66.
248 М. Флашар – Свелос као terminus technicus, стр. 137.
249 В. И. Сахаров – Русская масонская поэзия (к поспановке проблемы),
стр. 112.
250 Сазонова, стр. 47.
251 Сазонова, стр. 44–45.
252 Сахаров – Субы масонской лиераури в начале 19. в. у „Масонство
и русская литература XVIII – начала XIX в.“, стр. 232. У српској пое­
зији се пре Његоша овај мотив може наћи код Стојковића у Оди на
смерт безсмертнаго Јоана Раича, додуше као могућност, не као визија
будућности:
Ашче б ‘ ‘уаснул вјечни оњ и велије солнце
с круа вјечна аше би сало. Всја неисченос
Шар јаојејушчих сокрушилис ‘в зијаније безни:
МИ вси роием сквоз развалини всјех милионов
миров скрушених и восцарим ко очцје рирои
(Навод према: Н. Грдинић – Анолоија сарије срско еснишва,
Нови Сад, 2005).

108
 Подземни ток

С во­со­ка но­чь е­жи к нам с кра­сны­ми оча­ми;

Воз­зри скво­зь е­нь на леск кра­со её, Зо­рам!
Хо­ь кро­е нас она е­ни­сы­ми кры­ла­ми,
Но яр­кие о­ни, как искры, ле­щ­у ам.
Не искры о – ми­ры вра­щ­а­ю­ся со­ко­й­но,
Ко­о­ры со­ль­ко же ве­ли­ки, как Зе­мля.
Ко­а из не­р они ха­о­са вы­шли сро­й­но,
С ех ор ещё е­ку чрез ла­мен­ны о­ля.
Но нам су­ь­ы ла­ся, чо не­ко­а о­о­не
Дро­жа­щ­ая Зе­мля в ы­ла­ю­щ­их вол­нах
И рен­на ва­рь, онем же­о­мая, вос­со­не
Да из ко­ры сво­ей изы­е, свер­зя рах.
Увы! – о­а лу­на, ко­о­рой луч за­ем­ный
По у­склом сво­е в но­чь ез­о­лач­ну ско­ль­зи,
Зря су­о­ро­жну смер­ь и взох со­се­ки черм­ной,
Са­ма нач­не а­ре­ь и ым у­сой яви.
Ах! скро­е, скро­е ь­ма ре­кра­сное све­и­ло
В е са­мые ча­сы, ко­а  с не­ес оно
Ещё в мир сра­жу­щ­ий си­я­нье нис­у­си­ло!
Уже­ль и всем ми­рам о­и­ну­ь су­же­но?
По­сой, Зо­рам! – ы ль мни­шь, чо мир ак ис­че­за­е?
Не мни! – о е­й­сву­е все­веч­ная лю­о­вь,
Чо ру­ый с ми­ра лен сим ора­зом са­а­е;
По­о­но фе­ник­су наш мир во­зник­не вно­вь.

Ујед­но се код Бо­бро­ва ја­вља и ха­ос, исто као ти­пич­но ма­

сон­ска сли­ка.253
Спој пре­ег­зи­стен­ци­је и хри­шћан­ства оства­рен је упра­во у
хри­шћан­ској те­о­зо­фи­ји. Бо­бро­ва мо­же­мо сма­тра­ти са­мо јед­ним
од аде­па­та. Став да су у пи­та­њу спе­во­ви ко­ји при­па­да­ју истом
пре­да­њу254 мо­же се про­ши­ри­ти упра­во ука­зи­ва­њем на то да је
253 Исто. Тема пропасти света (и у огњу) се јавља и у другим песмама
Боброва (Библиоека оэа. Ворое изание. Поэты 1790–1810-х го­
дов., Ленинград, 1971).
254 М. Флашар – Њеош и аника, стр. 244. Са овим се поклапа општији
Флашарев компаративистички став да су многи спевови блиски Лучи не
као извор него због припадности истом кругу предања (стр. 155–1569),

109
 Немања Радуловић

у пи­та­њу те­о­зоф­ско, езо­те­рич­но пре­да­ње тог до­ба. Код Бо­бро­

ва по­сто­ји и ути­цај мар­ти­ни­зма и ка­ба­ле. Кон­цеп­ци­ја Ада­ма
Кад­мо­на у Бо­бро­вље­вом де­лу, мо­ти­ви искре и све­тла об­ја­шња­
ва­ју се ка­ба­ли­стич­ким ути­ца­ји­ма.255 То би још јед­ном по­твр­ди­
ло слич­ност с ка­ба­лом, али и ин­ди­рект­ност ње­ног при­су­ства.
На­ве­шће­мо још је­дан при­мер пре­кла­па­ња иде­ја. Као мо­гућ
из­вор Ње­го­ше­вог упо­зна­ва­ња с уче­њем о па­лим ду­ша­ма љу­ди
на­ве­ден је и пу­то­пис кроз Ин­ди­ју,256 и исти та­кав при­каз ин­диј­
ске ре­ли­ги­је код Бо­бро­ва.257 Али, исти при­каз се ја­вља и у езо­
те­рич­ним кру­го­ви­ма. Не­мач­ки те­о­зоф Јо­хан Фри­дрих Клој­кер,
ко­ји је са­жео и по­пу­ла­ри­зо­вао Сен-Мар­те­но­ва уче­ња у де­лу Ма­
и­кон (1784), го­ди­не 1797. об­ја­ви­ће је­дан текст о „брах­ман­ској“
ре­ли­ги­ји где ће се по­но­ви­ти те­ме из Ма­и­ко­на – чо­век је па­ли
ан­ђео, за­тво­рен у те­лу. То уче­ње по­ми­ње и Рем­зи у свом дис­
кур­су о ми­то­ло­ги­ји (до­дат­ку ро­ма­на). По­ми­ње га и ка­ба­ли­ста
Мо­ли­тор, узи­ма­ју­ћи као из­вор Крој­це­ра258. Ова­ква сли­ка „ин­диј­
ске ре­ли­ги­је“ (ко­ја не под­се­ћа мно­го на хин­ду­и­зам) од­го­ва­ра
иде­ја­ма и скло­но­сти­ма илу­ми­на­та. (Сам Ма­и­кон ће би­ти пре­во­
ђен у Ру­си­ји; 1786. об­ја­вљу­је га ма­сон­ско ти­по­граф­ско дру­штво
Но­ви­ко­ва; 1814. ће би­ти огла­ше­но ше­сто из­да­ње.)259
И у Евро­пи илу­ми­ни­зам по­сле 1830. не­ста­је, али ин­спи­ри­
ше књи­жев­ност (Нер­вал, Бал­зак, Бо­длер).260 Од мно­гих при­ме­ра
што је и оријентација нашег рада. Узгред поменимо да је, по Вуксану, у
каталогу руског књижара, међу насловима које је Његош подвукао, а не
знамо да ли их је и набавио, и спев Душењка И. Богдановича. Ова галан­
тна обрада Апулејеве приче о Амору и Психи код руског песника-масо­
на исто је одређена општим местом о паду душе и њеној реинтеграцији.
255 Aptekman (ауторка мисли на луријанску кабалу, али пренету инди­
ректно преко теозофских списа).
256 Н. Банашевић – „Око Његошеве Луче...“ стр. 45–46.
257 М. Флашар – Њеош и аника, стр. 234.
258 Molitor – Philosophie de la tradition, стр. 83; и друге од помињаних сли­
ка јављају се код њега: божанска искра, стр. 93, природа у сну после
Адамовог пада, стр. 106.
259 Antoine Faivre – De Saint-Martin à Baader: Le Magikon de Kleuker, www.
philosophe-inconnu.com; први пут објављено у: Études Germaniques,
XXIII, 2, 1968, стр. 161–190.
260 Dictionnaire critique de l’ ésoterisme (Iluminisme).

110
 Подземни ток

на­ве­шће­мо опет је­дан из ру­ске сре­ди­не, Ње­го­шу бли­ске.

У пр­вој че­твр­ти­ни 19. ве­ка у ру­ској књи­жев­но­сти вла­да ин­те­
ре­со­ва­ње за ма­сон­ско на­сле­ђе. За­то се и Одо­јев­ски, Ки­ре­јев­
ски, Апо­лон Гри­гор­јев на­зи­ва­ју „ду­хов­на де­ца Но­ви­ко­ва“.261
Та­ко за Одо­јев­ског по­сле па­да чо­век ни­је сло­бо­дан дух. Те­ло
је бо­лест ду­ха; бо­жан­ска искра о ко­јој го­во­ре ми­сти­ци, ко­ја је
по­сле па­да оста­ла у чо­ве­ку и тре­ба да омо­гу­ћи ре­ге­не­ра­ци­ју,
код Одо­јев­ског се на­зи­ва „ин­стинкт“.262 Он по­ми­ње у Ру­ским
но­ћи­ма Сен-Мар­те­на и Па­сква­ли­ја, у Са­ла­ман­ри и Сил­фи­и
ко­ри­сти ал­хе­миј­ске мо­ти­ве, а у при­по­ве­ци Ор­ла­шка се­љан­ка
на­ла­зи се алу­зи­ја на Ада­мо­во „ди­ја­мант­ско“ те­ло пре па­да.
По­ред ру­ских ути­ца­ја, не тре­ба за­бо­ра­ви­ти опет ни на мо­
гу­ће ди­рект­не фран­цу­ске, на­ро­чи­то за­то што се од стра­них је­
зи­ка Ње­гош нај­бо­ље сна­ла­зио у ова два.
Што се ти­че мо­гу­ћег не­по­сред­ног по­зна­ва­ња по­ме­ну­тих
те­о­зоф­ских ауто­ра, по­зна­то нам је је­ди­но да је Ње­гош имао у
би­бли­о­те­ци (пре­ци­зни­је још у би­бли­о­те­ци Пе­тра Пр­вог) је­дан
Екар­тсха­у­зе­нов спис. То је Co­dex der menschlic­hen Ver­nunft im
Kle­i­nen у пре­во­ду Па­вла Со­ла­ри­ћа – Уло ума че­ло­ве­че­ске­а (Ве­
не­ци­ја, 1808). У по­пи­су књи­га Ду­шан Вук­сан овај спис на­во­ди
као Со­ла­ри­ћев.263 Ме­ђу­тим, за на­ше ис­тра­жи­ва­ње ов­де се не от­
кри­ва мно­го. Ова књи­жи­ца о др­жа­ви и за­ко­ни­ма (ко­ја је са­мо
на по­чет­них пе­де­се­так стра­на ори­ги­нал­на, а ве­ћи­ном ком­пи­ла­
ци­ја дру­гих ауто­ра)264 не са­др­жи не­ке езо­те­рич­не те­ме.265 Али,
261 Вернадский, стр. 320–321.
262 Walicki, стр. 78.
263 Д. Вуксан, стр. 212, бр. 154.
264 Faivre – Eckartshausen... стр.709.
265 На Његошеве теме донекле подсећа параграф 54 (Богочестие): «Едно
мудро государство удостовјерено је, да само всевишњем сушчеству,
од којега душе наше проистичу, подобаје овај небесни пламен, који
душе наше чистити мора да се до Творца поднимљу, у нама зажиза­
ти“ (осавремењена графија).
С овим се поклапа Банашевићева анализа Његошевих представа о
песнику и души («Његош о песнику») – „геније је зубља која засвет­
ли, донесе на земљу одблесак својих успомена и простора у коме
је зачета и из ког је проистекла, а онда се као и остале искре враћа

111
 Немања Радуловић

овај пре­вод (као и Ву­ји­ће­ве пре­во­де Екар­тсха­у­зе­но­вих дра­ма)

мо­же­мо при­ло­жи­ти као од­ре­ђен до­каз по­пу­лар­но­сти те­о­зоф­
ског ауто­ра и у срп­ској кул­ту­ри.
Са­свим по­се­бан пра­вац ис­тра­жи­ва­ња био би пра­ће­ње
ових иде­ја у про­шло­сти. Илу­ми­ни­зам тог до­ба се на­ста­вља
на ра­ни­је то­ко­ве за­пад­ног езо­те­ри­зма. Ре­ци­мо, код Бе­меа се
ја­вља не­бе­ско прет­по­сто­ја­ње чо­ве­ка и пре­ег­зи­стент­ни пад.
Сли­јеп­че­ви­ће­ва иде­ја о ин­ди­рект­ном ути­ца­ју Бе­меа266 мо­гу­ћа
је упра­во због ње­го­ве по­пу­лар­но­сти у осам­на­е­сто­ве­ков­ној те­о­
зо­фи­ји, на­ро­чи­то ру­ској, што је осе­тио и Ва­јан.
На кра­ју мо­же­мо по­но­ви­ти: кључ­не те­ме спе­ва су при­сут­
не у те­о­зоф­ским уче­њи­ма 18. и по­чет­ка 19. ве­ка (пре­ег­зи­стен­
ци­ја ду­ша, ду­ша као искра, про­паст пре­ђа­шњих све­то­ва, ха­ос,
уни­ште­ње све­та ог­њем). Од­ре­ђе­не па­ра­ле­ле са ка­ба­лом до­ла­зе
од при­сут­но­сти истих еле­ме­на­та упра­во у те­о­зо­фи­ји (где су
мо­гли до­ћи и из ка­ба­ле). Слич­но­сти са пла­то­ни­змом, ори­ге­ни­
змом, бо­гу­мил­ством мо­гу се об­ја­сни­ти та­ко­ђе њи­хо­вим на­сле­
ђем у та­да­шњој те­о­зо­фи­ји, што су и са­вре­ме­ни­ци осе­ћа­ли. Од
тих уче­ња тре­ба на­ро­чи­то ис­та­ћи мар­ти­ни­зам. Зна­чај „елек­
три­зма“ и „маг­не­ти­зма“ ве­ро­ват­но до­ла­зи од ме­сме­ри­зма. По­
сто­је и слич­но­сти са не­ким ма­сон­ским кон­цеп­ци­ја­ма, а оно је
ва­жно и као ка­нал пре­но­ше­ња раз­ли­чи­тих док­три­на. Али, те
док­три­не ни­су би­ле огра­ни­че­не са­мо на та­кве кру­го­ве не­го и
ши­ре при­сут­не у та­да­шњим обра­зо­ва­ним кру­го­ви­ма.

извору“. Сличност не мора доћи од Екартсхаузена и успутне рече­

нице него обе изражавају исте идеје. Флашар (Њеош и аника, стр.
205) указује на исту слику код Ламартина.
И код Фенелона се налази иста слика, коју цитира и Де Местр (Les
Soirées de Saint-Petersbourg Oeuvres complètes V, стр. 171), али и у Рем­
зијевом роману (човек је зрака светла коју је еманирало Божанство,
том извору ће се човек и вратити).
Од других књига сличне врсте у библиотеци су била и Poetische
Schriften од Zacharia W. Могуће је да се ради о Захаријасу Вернеру,
који је не само песник него и истакнута личност хришћанског езоте­
ризма. Такође, Le nouveau Paris поменутог Мерсијеа, који је о марти­
низму говорио у Tableau de Paris.
266 Слијепчевић – Сварање свеа...

112
 О НЕ­КИМ ИЗ­ВО­РИ­МА
КО­ДЕ­РО­ВЕ МИ­ТО­ЛО­ГИ­ЈЕ

У овом ра­ду не­ће­мо по­ку­ша­ва­ти да ре­кон­стру­и­ше­мо цео

Ко­де­ров ми­то­ло­шки си­стем или да му на­ђе­мо све из­во­ре. Гле­
да­ће­мо са­мо да ука­же­мо на не­ке од мо­гу­ћих из­во­ра, не ба­ве­ћи
се још те­жим пи­та­њем ин­тер­пре­та­ци­је Ко­де­ро­ве по­е­зи­је. Та­
кво ис­тра­жи­ва­ње је оте­жа­но мно­гим еле­мен­ти­ма: по­ред (под­
ра­зу­ме­ва­не) не­ја­сно­сти је­зи­ка, Ко­де­ро­во по­зна­ва­ње нај­ра­зли­
чи­ти­јих тра­ди­ци­ја и упу­ћи­ва­ње на њих у истом ни­зу сти­хо­ва
до­дат­но оте­жа­ва де­ши­фро­ва­ње алу­зи­ја и ци­та­та.
Те­шко­ће „ко­де­ро­ло­ги­је“ до­бро мо­гу да илу­стру­ју не­ки при­
ме­ри Ко­де­ро­вог упу­ћи­ва­ња на ис­точ­не кул­ту­ре, ма­ње об­ра­ђи­ва­
не у ис­тра­жи­ва­њи­ма, али ла­ко пре­по­зна­тљи­ве. Та­ко се по­ми­ње,
ме­ђу ве­ли­ка­нимa ду­ха у раз­ја­сни­ци Ро­мо­ран­ке, и „Кри­шна ми­
сра“, тј. Кр­шна­миш­ра. То мо­же би­ти Кр­шна као лик ин­диј­ске
ми­то­ло­ги­је, ава­тар Ви­шнуа, са епи­те­том mi­ś­ra, ко­ји се ко­ри­сти
из по­што­ва­ња (пре, до­ду­ше, за уче­не љу­де). Пи­са­но за­јед­но, ме­
ђу­тим, Кр­шна­миш­ра по­ста­је име пи­сца из 11–12. ве­ка, ауто­ра
фи­ло­зоф­ске дра­ме Из­ла­зак ме­се­ца со­зна­је (Pra­bod­ha­can­dro­
daya), што се бо­ље и укла­па у низ у ком се на­бра­ја­ју пе­сни­ци.
Ко­де­ро­ва чу­ве­на по­ли­гло­ти­ја до­во­ди нас у ис­ку­ше­ње да не­ке
од ње­го­вих ко­ва­ни­ца ту­ма­чи­мо пре­ко ег­зо­тич­них је­зи­ка ко­је је
учио. Зна­чај бро­ја е­вет, биљ­ке е­ве­си­ља ко­је си­ле е­ва, мит­ског
ли­ка Де­ве под­се­ћа и на то да се бог на сан­скр­ту ка­же de­va. Дру­
 Б. Вукадиновић – „Песничко дело Ђорђа Марковића Кодера“ у: Ђорђе
Марковић Кодер – Севови, Београд, 1979, стр. 6–9. Сви наводи из
спевова по овом издању; број означава број стиха, сем када је испред
назначено да је у питању број стране.

113
 Немања Радуловић

ги мит­ски лик, Ума (ви­ла, зем­но на­че­ло), мо­же би­ти не­ка­кав из­
ве­де­ни фе­ми­ни­нум од ум („раз-ум, раз­не­же­на ума“), али Ума је
у ин­диј­ској ми­то­ло­ги­ји бо­ги­ња мај­ка (лик чи­ји зна­чај за Ко­де­ро­
ву по­е­зи­ју не мо­же би­ти до­вољ­но на­гла­шен), Ши­ви­на су­пру­га,
Дур­га. Ово су ипак са­мо прет­по­став­ке. За реч „пар­ди­си­ца“сам
Ко­дер ће упу­ти­ти на пер­сиј­ско по­ре­кло, у зна­че­њу „ве­се­лог ме­
ста“ (ода­кле је реч ушла и у хе­бреј­ски, са зна­че­њем „рај“). Ка­да
мај­ку на­зи­ва Жи­ва­ном, он чи­ни ја­сну алу­зи­ју на зна­че­ње име­на
Ева на хе­бреј­ском: Ха­ва, од ко­ре­на за жи­вот. Зна­ча­ју хе­бреј­ског
је­зи­ка за Ко­де­ра ће­мо се још вра­ти­ти.
Од ове ши­ри­не Ко­де­ро­вих зна­ња и мо­гу­ћих из­во­ра, где
на­ве­де­ни при­ме­ри до­бро по­ка­зу­ју прав­це, али и про­бле­ме ис­
тра­жи­ва­ња, су­зи­ће­мо раз­ма­тра­ње на оне из­во­ре ко­ји се ти­чу
езо­те­рич­не и окулт­не тра­ди­ци­је. У про­у­ча­ва­њу Ко­де­ро­вог де­ла
уоп­ште­но се го­во­ри­ло о при­су­ству езо­те­рич­них сло­је­ва; не­што
пре­ци­зни­је су по­ми­ња­ни нпр. езо­те­ри­ја пи­сма, од­ре­ђе­на слич­
ност са Па­ра­цел­зу­сом, фи­зи­ог­но­ми­ја, као и ре­ин­кар­на­ци­ја
– ова ни­је то­ли­ко езо­те­рич­на ако до­ла­зи из ис­точ­них ре­ли­ги­ја,
али на За­па­ду је ве­за­на за пи­та­го­реј­ско-пла­тон­ско пре­да­ње, ко­
је је има­ло ути­ца­ја на европ­ски езо­те­ри­зам.
Код Ко­де­ра се ја­вља­ју не­ке од уоби­ча­је­них и нај­че­шћих
те­ма за­пад­ног езо­те­ри­зма, као што је, ре­ци­мо, по­јам ми­кро­
ко­смо­са („ма­лог све­та“). Ов­де је још ва­жни­ја ана­лог­ност
 Девесиље, прозни део Теза (Севови, стр. 205).
 Д. Иванић – „Санарица Ђорђа Марковића Кодера“ (Роморанка) у:
Моели књижевно овора, Београд, 1990, стр. 101 (исти текст – поговор
издању Роморанке из 1986). Сви наводи из Роморанке по овом издању.
 С. Јовић-Влашкалић – „Роморанка Ђорђа Марковића Кодера и алхе­
мија“, Поља, XXXVI, 377–378, стр. 292.
 С. Војиновић – Ђорђе Марковић Коер, Београд, 2005, стр. 51–52 (по­
ред Дела Порте, који је уједно и теоретичар магије, треба поменути да
је у 18. веку физиогномија била веома популарна након објављивања
књиге тада запаженог хришћанског езотеристе пастора Лафатера).
 Н. Васовић – Поезија као изванумише, Београд, 1983, стр. 143; Влашка­
лић, 292; А. Петровић – Дуборези филокалија, Нови Сад, 1991, стр. 144.
 „У теби је склоњен мали свет/Пландоцветак Человек, јасни век“ (Сан
матере српске, 123–124) или „ примила сам име малог света“ (Сан ма­
тере српске, 59–60).

114
 Подземни ток

ми­кро­ко­смо­са, лич­ног прин­ци­па са ма­кро­ко­смо­сом или чак

ње­го­ва иден­тич­ност са оп­штим, ко­смич­ким или бо­жан­ским
прин­ци­пом (у хри­шћан­ству обич­но при­сут­но у је­ре­тич­ким
уче­њи­ма). У Ко­де­ро­вој по­е­зи­ји ово уче­ње се из­ра­жа­ва кроз
исто­вет­ност чо­ве­ка и ви­ле, ко­ја је Бо­жи­је сло­во, ко­смич­ки и
жи­во­то­дав­ни прин­цип, над­ре­ђен и мај­ци. „Ја у ал­фи а ал­фа у
сло­ву/ а сло­во у ЈА у мом ср­цу сја“ – је­ди­ни Ко­де­ро­ви сти­хо­ви
уне­ти у Ан­о­ло­и­ју М. Па­вло­ви­ћа – та­ко­ђе го­во­ре о ова­квој
иден­тич­но­сти, ма­да су мо­гу­ћа раз­ли­чи­та ту­ма­че­ња због мно­
го­знач­но­сти основ­них пој­мо­ва из сти­хо­ва. Ана­лог­ност „ма­ле“
и „ве­ли­ке ал­фе“, тј. мит­ске мај­ке и Бо­га срод­на је ово­ме, али у
„ви­шем“ све­ту пе­сни­ко­вих мит­ских ли­ко­ва. Као што из­у­ча­ва­
о­ци Ко­дро­вог пе­сни­штва ис­ти­чу да у ни­зу не­ра­зу­мљи­вих сти­
хо­ва бле­сне по­не­ки ус­пе­ли фраг­мент, та­ко се мо­же ре­ћи у књи­
жев­но­и­сто­риј­ском тра­же­њу из­во­ра, да по­не­ки из­раз или реч
у хер­ме­тич­ним сти­хо­ви­ма од­јед­ном упо­зо­ре на Ко­де­ро­во по­
зна­ва­ње окулт­не тра­ди­ци­је. Та­ко се, уз­гред, по­ми­ње ви­ше пу­
та маг­не­ти­зам (по­јам не са­мо на­уч­ни не­го, у 19. ве­ку, и окулт­
ни, ве­зан за Ме­сме­ро­ве те­о­ри­је) или на јед­ном ме­сту сил­фи­де
– вр­ста еле­мен­тар­них ду­хо­ва, ка­кви су при­сут­ни код Агри­пе
и Па­ра­цел­зу­са, али и у књи­жев­но­сти, код Ге­теа или Ње­го­ша.
Као при­мер езо­те­рич­не тра­ди­ци­је мо­же се на­ве­сти и те­
ма не­бе­ског пи­сма: пе­сник по­ми­ње зве­зде као не­бе­ска сло­ва.
То ни­је са­мо ме­та­фо­ра, не­го сли­ка по­ре­клом из ка­ба­ли­стич­
ких и ма­гиј­ских уче­ња, још од пе­ри­о­да ре­не­сан­се. Зве­зде се
 Ја је „ја“ иако не велико ЈА (Девесиље, Бешеново, 19); ЈА Сам Божије
слово, Вила прерушена у мени (Речник, стр. 118); у вили си ти и она
у теби (Митологије, Зричак, 80; Речник, 179); Наводи из Речника
према: Ђ. М. Кодер – Миолошки речник, Крагујевац, 2005.
 „Златна Словца! Ви небеске звезде!“, моли их да му дају полугласо­
ве за октоих (Сан матере српске, 3005–3012). У Речнику се каже да су
„Титле, безгласна писма за земску тупину точке су у звездама... Сва­
ка се звезда прељуби јаснилом својој титли...“ (стр. 153). Ако знамо
да је у истом Речнику (стр. 222) титла објашњена као слово, на „хал­
дејском“ (тј. арамејском), лако се можемо надовезати на хебрејско
писање: титле би били неки знаци на небу, а звезде вокали, тј. тачке
испод или изнад слова.

115
 Немања Радуловић

по­сма­тра­ју као сло­ва, рас­по­ре­ђе­на та­ко да да­ју од­ре­ђе­ну по­ру­

ку. Цр­та­њем ве­за из­ме­ђу зве­зда, њи­хо­вим по­ве­зи­ва­њем, на­ста­
ју у ма­гиј­ским књи­га­ма „не­бе­ски ал­фа­бе­ти“, на­вод­но из­ве­де­ни
од зве­зда­них по­ло­жа­ја. Њи­хов из­глед је за­пра­во сти­ли­зо­ва­но
хе­бреј­ско пи­смо, што и са­ми ауто­ри ис­ти­чу твр­де­ћи обрат­но,
да је хе­бреј­ско пи­смо из­ве­де­но од не­бе­ских по­ло­жа­ја зве­зда,
при че­му по­сто­ји и ве­за тих сло­ва са ан­ђе­ли­ма хе­бреј­ске ан­ге­
ло­ло­ги­је. Ова­кве иде­је се ја­вља­ју код Кор­не­ли­ја Агри­пе, хри­
шћан­ских ка­ба­ли­ста Јо­ха­на Рој­хли­на и Ги­јо­ма По­сте­ла и да­ље
све до кра­ја 18. ве­ка (нпр. код Сен-Мар­те­на). Ма­да је то са­мо
ва­ри­јан­та то­по­са „књи­ге све­та“ (Кур­ци­јус), овај об­лик је ка­рак­
те­ри­сти­чан за езо­те­рич­ну тра­ди­ци­ју.10
Ова ве­за не­бе­ских пи­са­ма са хе­бреј­ским под­се­ћа нас на зна­
чај ка­ба­ле за Ко­де­ров си­стем – и ов­де већ пре­ла­зи­мо на кључ­
не те­ме Ко­де­ро­ве по­е­зи­је ко­је се по­ду­да­ра­ју са бит­ним те­ма­ма
езо­те­ри­зма. Да је Ко­дер имао не­ко зна­ње ка­ба­ле, ни­је не­по­зна­
то. Ин­тер­пре­та­то­ри су га углав­ном по­ми­ња­ли у би­о­граф­ском
то­ну, осла­ња­ју­ћи се на ре­чи из раз­ја­сни­це Ро­мо­ран­ке о раз­го­
во­ри­ма са но­во­сад­ским ра­би­ном Зо­не­шај­ном (по но­ви­јим ис­
тра­жи­ва­њи­ма из­гле­да хе­те­ро­док­сном или скло­ном ре­фор­мат­
ском ју­да­и­зму).11 Ме­ђу­тим, у са­мим сти­хо­ви­ма на­ла­зи се ци­тат
из јед­ног ка­ба­ли­стич­ког тек­ста. Још у раз­ја­сни­ци Ро­мо­ран­ке
се по­ми­њу три сло­ва емес; она ће се по­ми­ња­ти на ви­ше ме­ста
у спе­во­ви­ма, пе­сник им при­да­је ве­лик зна­чај. У ње­го­вом мит­
ском све­ту она су по­ве­за­на са од­но­си­ма из­ме­ђу мај­ке, ви­ле и
Бо­га. Зна­чај три сло­ва (ко­ја Ко­дер пи­ше ЕМеС) је пре­у­зет из ра­
но­ка­ба­ли­стич­ког спи­са Се­фер Је­ци­ра – „Књи­га ства­ра­ња“ или,
до­слов­ни­је, „об­ли­ко­ва­ња“ (3–6. век по­сле Хр.). То су сло­ва alef
(‫)א‬, (‫ )מ‬memи šin /sin (‫)ש‬. (Дру­ги во­кал е Ко­дер пи­ше ма­лим
сло­вом упра­во због из­о­ста­вља­ња во­ка­ла у пи­са­њу хе­бреј­ског,
10 S. Hutin – Histoire de l’astrologie, Paris, 1970, стр. 131–132; Јохана Дру­
кер – Алфабески лавирин, Нови Сад, 2006, стр. 124–5; 154; 192.
11 Војиновић, стр. 58–59. Васовић чак изводи надимак Кодер од имена
сефире кеер (стр. 161), али разлика у изговору није мала; уосталом,
постоји и хебрејски придев qoder – мрачан, мада се ни он не може са
сигурношћу навести као извор.

116
 Подземни ток

од­но­сно због пра­ви­ла пи­са­ња во­ка­ла као тач­ки­ца и цр­ти­ца из­

над и ис­под „глав­них“ сло­ва, тј. кон­со­на­на­та.) Се­фер Је­ци­ра,
кра­так текст али за исто­ри­ју је­вреј­ског и европ­ског езо­те­ри­
зма ве­о­ма зна­ча­јан, го­во­ри да је Бог ко­смос ство­рио сло­ви­ма.
Текст се за­то ба­ви по­де­лом сло­ва (ти­ме је ујед­но и пр­ви по­ку­
шај фо­не­ти­ке овог је­зи­ка) и њи­хо­вим окулт­ним зна­че­њем. У
скла­ду са из­го­во­ром, у шта сад не­ће­мо ула­зи­ти, сло­ва су по­де­
ље­на на обич­на, дво­стру­ка и „мај­ке“. Мај­ке су alef, mem и šin,
тј. ‫אמש‬, од­но­сно, по Ко­де­ру: ЕМеС. Ова три сло­ва се на­зи­ва­ју
мај­ка­ма за­то што је из њих на­ста­ло све оста­ло – „оче­ви“ и „по­
том­ци“, тј. од тих сло­ва на­ста­ју ва­здух, во­да, ва­тра, пла­не­те,
прав­ци све­та, уоп­ште цео ко­смос. Мај­ке се, по езо­те­рич­ном
за­ко­ну ана­ло­ги­је, ја­вља­ју у уни­вер­зу­му, го­ди­ни, ду­ши као нпр.
хлад­но, то­пло, уме­ре­но или гла­ва, сто­мак и гру­ди.
Ја­сно да овој пр­вој гру­пи сло­ва из Се­фер Је­ци­ре Ко­дер при­
да­је по­се­бан зна­чај упра­во за­то што се на­зи­ва­ју мај­ка­ма, што
се укла­па у ње­го­ву ми­то­ло­ги­ју.12
Се­фер Је­ци­ра13 од ре­не­сан­се па на­да­ље, ка­да до­ла­зи до
ши­ре­ња ка­ба­ле, ути­че на европ­ске хри­шћан­ске ка­ба­ли­сте и
езо­те­ри­сте, та­ко да не мо­ра зна­чи­ти да је Ко­де­ру би­ла по­зна­та
ди­рект­но из хе­бреј­ског из­вор­ни­ка. Ипак, и дру­где у ње­го­вој
ми­то­ло­ги­ји сре­ће­мо тра­го­ве хе­бреј­ског езо­те­ри­зма.
Ову те­о­ри­ју о три сло­ва мај­ке, ство­ри­тељ­ке уни­вер­зу­ма,
Ко­дер укљу­чу­је у свој ко­смо­ло­шки си­стем на спе­ци­фи­чан на­
чин. Он ви­ше пу­та по­на­вља да се сло­во еС (тј. sin или šin, сло­
во се чи­та на два на­чи­на у за­ви­сно­сти од по­ло­жа­ја тач­ки­це)
из­два­ја од оста­лих. Ов­де не­ма ни­чег не­ја­сног, ра­ди се о ка­ба­ли­
стич­ком по­и­гра­ва­њу сло­ви­ма: ка­да се од три на­пи­са­на сло­ва
‫ אמש‬оду­зме сло­во sin, до­би­ја се реч ем: ‫ אם‬тј. мај­ка, што нас
опет вра­ћа ње­ном зна­ча­ју за Ко­де­ра. (У Раз­ја­сни­ци и Реч­ни­ку
чак да­је пре­вод ре­чи: „мај­ка, је­вреј­ски ем“.) Пи­са­ње сло­ва у об­
ли­ку ЕМеС та­ко на­гла­ша­ва реч ем – мај­ка.
12 Негде се преводе и као „матице“ нпр. или на друге начине, али сада
није уопште важна тачност него схватање тих слова у езотеризму и
нарочито код самог Кодера.
13 Sefer Yetzirah, tr. by Aryeh Kaplan (двојезично), Weiser Books, 1997.

117
 Немања Радуловић

Сло­во sin се при­до­да­је пој­му Ја. Та­ко на­ста­је ЈАС, тј. бо­
жан­ство14. Ко­дер га об­ја­шња­ва као ја је­сам, ја је за ње­га бо­
жан­ско (а ов­де мо­жда има и алу­зи­ја на Ја­хве­ов ис­каз из Из­ла­
ска, ка­да се от­кри­ва Мој­се­ју као „Ја сам ко­ји је­сам“). Ме­ђу­тим,
ја по­ста­је Бог са­мо ка­да му се при­дру­жи тре­ће сло­во, еС, тј.
sin. Ово сло­во је у Се­фер Је­ци­ри, ина­че, по­ве­за­но с ва­тром,
то­пло­том и не­бом, ин­те­лек­том, гла­вом (пој­мо­ви­ма ко­ји су
тра­ди­ци­о­нал­но ве­за­ни за сим­бо­ли­ку ма­ску­ли­ног). Ко­де­ро­ва
те­о­го­ни­ја, не са­мо ко­смо­го­ни­ја, та­ко по­ста­је по­ве­за­на са ства­
ра­лач­ким сло­ви­ма, шта­ви­ше, са сло­ви­ма мај­ка­ма. Ма­да је у ње­
го­вом ми­то­ло­шком си­сте­му Бог из­над мај­ке, ако се од­ва­жи­мо
на ту­ма­че­ње пе­сни­ко­вих за­пле­те­них ком­би­но­ва­ња, из­гле­да да
тек мај­чин­ским еле­мен­том Бог по­ста­је Бог, тј. Ја по­ста­је Бог.
Ко­дер не­кад пра­ви и игру ре­чи­ма, те го­во­ри о на­ста­ја­њу
из се­ме­на, што је са­мо ка­ба­ли­стич­ка пер­му­та­ци­ја три основ­на
сло­ва. И ова пер­му­та­ци­ја има сми­сла. Се­фер Је­ци­ра раз­ли­ку­је
„му­шке“ и „жен­ске“ ком­би­на­ци­је сло­ва: док емес има „му­шки“
ка­рак­тер, ком­би­на­ци­ја се­ме има „жен­ски“ (Се­фер Је­ци­ра, 3,9),
што ви­ше од­го­ва­ра њи­хо­вом ро­ди­тељ­ском по­зи­ву у пе­сни­ко­
вој ми­то­ло­ги­ји („Јер­бо је се­ме на­траг чи­та­ју­ћи ЕМеС“)15.
Ве­за с овом окулт­ном тра­ди­ци­јом ла­ко се пре­по­зна­је и у
јед­ном гра­фич­ком при­ло­гу Ко­де­ро­вог тек­ста – то је цр­теж ква­
дра­та у спе­ву Де­ве­си­ље ко­ји је већ при­ву­као па­жњу про­у­ча­ва­
ла­ца. Н. Гр­ди­нић при­ме­ћу­је да је у пи­та­њу ма­гич­ни ква­драт,
ко­ји из­ме­ђу оста­лог мо­же да слу­жи и као аму­лет, и на­ла­зи му
за­ни­мљи­ву па­ра­ле­лу у Ди­ре­ро­вој Ме­лан­хо­ли­ји. Ујед­но, раз­ма­
тра­ју­ћи по­ло­жај овог ква­дра­та с бро­је­ви­ма, у Ко­де­ро­вом ко­
смо­го­ниј­ском си­сте­му, аутор ис­ти­че да је Ко­дер ма­гич­ни ква­
драт од 25 по­ља мо­ди­фи­ко­вао због свог си­сте­ма за­сно­ва­ног
на бро­ју де­вет.16 На­по­ме­ни­мо да је ква­драт од 25 по­ља са­мо

14 На више места у спевовима, нпр. Митологије, О жалфији, 189–190;

Босиљак, 125–129; Слутња материна, 191–205; Телац, 97–99; Речник,
стр. 55 (појас); 176–77.
15 Искони (Јуста или Јустина).
16 Никола Грдинић – Формални маниризми, Београд, 2000, стр. 78–80.

118
 Подземни ток

је­дан од мо­гу­ћих об­ли­ка аму­ле­та се­дам пла­не­та, ка­кав се на­

ла­зи у ма­гиј­ској тра­ди­ци­ји. Њи­хо­ве се ком­би­на­ци­је кре­ћу од
3 x 3 по­ља за Са­турн, 5 x 5 за Марс итд., све до 9 x 9 за Ме­сец.
Рас­по­ред бро­је­ва ко­ји Ко­дер да­је од­го­ва­ра аму­ле­ту пла­не­те Ју­
пи­тер, са 4 x 4 по­ља. Арап­ског по­ре­кла (10. век), где се ко­ри­сте
за за­шти­ту и про­ри­ца­ње, ови су ква­дра­ти ка­сни­је (то­ком ре­
не­сан­се) пре­шли у Евро­пу и ра­ши­ри­ли се у за­пад­ном окул­ти­
зму.17 Кор­не­ли­је Агри­па сли­ку овог аму­ле­та да­је у дру­гој књи­
зи сво­је чу­ве­не и ути­цај­не Окул­не фи­ло­зо­фи­је. Ја­вља­ју се и
у прак­тич­ној ка­ба­ли. По­ред ве­зе са Ју­пи­те­ром, овај аму­лет је
ана­ло­гиј­ски ве­зан за од­го­ва­ра­ју­ћи ме­тал (цинк) и за се­фи­ру
ne­cah. ка­ба­ли­стич­ког „ста­бла“.18 Ју­пи­тер као по­вољ­на пла­не­та
тре­ба да до­не­се успех.
Ко­де­ров низ бро­је­ва је исти, али су за­ме­ње­на ме­ста ле­вом
и де­сном ступ­цу бро­је­ва. Са дру­ге стра­не, Ко­дер за­и­ста аму­
лет укла­па у сво­ју ми­то­ло­ги­ју, тј. ко­ри­сти га као схе­му за об­ја­
шње­ње свог мит­ског си­сте­ма, од­но­са ме­ђу ви­ла­ма.19
Ва­жну уло­гу је, из­гле­да, езо­те­рич­на тра­ди­ци­ја има­ла и у
фор­ми­ра­њу јед­ног од кључ­них Ко­де­ро­вих ми­то­ва, ко­ји се по­
на­вља ви­ше пу­та у ње­го­вом де­лу. Са­же­то из­ло­жен, он го­во­ри
о два ан­ђе­ла ко­ји су мај­ци у сну са­оп­шта­ва­ла не­бе­ске тај­не.
Мај­ка је за­то на­пра­ви­ла са­на­ри­цу и по­че­ла те тај­не да ту­ма­чи.
Та­ко­ђе су хте­ли да сун­це спу­сте у свет мр­твих да би их ожи­ве­
ли. Ка­да је на не­бу при­ме­ће­но ово от­кри­ва­ње тај­ни мај­ци, ан­
ђе­ли су ка­жње­ни зба­ци­ва­њем са не­ба и пре­тва­ра­њем у биљ­ке.
Ми­шље­ња смо да се ов­де ра­ди о пре­у­зи­ма­њу по­зна­те апо­
криф­не при­че о па­лим ан­ђе­ли­ма ко­ји су же­на­ма от­кри­ва­ли тај­
не и учи­ли их ма­ги­ји, те их је Бог ка­знио. У овим апо­криф­ним
и езо­те­рич­ним тек­сто­ви­ма за­пра­во се ра­ди о ин­тер­пре­та­ци­ји

17 Hans Biedermann – Handlexikon der magischen Künste, München-Zürich,

1976 („Magische Quadrate“); Annemarie Schimmel – Misterija brojeva,
Sarajevo, 2006/1427, стр. 35–41.
18 Овакав амулет може се видети у популарним прегледима кабале и
магије: E. Bischoff – Die Kabbalah, Leipzig, 1923, стр. 124; Е. А. Волис
Баџ – Амајлије и алисмани, Београд, 1988, стр. 373.
19 Грдинић, исо.

119
 Немања Радуловић

и про­ши­ри­ва­њу ре­до­ва из По­ста­ња (6,4), ко­ји го­во­ре о си­но­

ви­ма Бо­жи­јим што до­ла­зе кће­ри­ма чо­ве­чи­ји­ма. Нај­по­зна­ти­ји
из­вор ове апо­криф­не об­ра­де ста­ро­за­вет­не те­ме је­сте Књи­а Ено­
хо­ва. Ода­тле до­ла­зи и јед­но од по­зна­тих име­на у де­мо­но­ло­ги­ји
– Аза­зел. Па­ли ан­ђе­ли су ту го­то­во про­ме­теј­ски кул­тур­ни ју­на­
ци, ко­ји уче љу­де ма­ги­ји, али и ко­ва­њу оруж­ја, же­не шмин­ка­њу,
ко­ри­шће­њу огле­да­ла и дра­гог ка­ме­ња, и – по­себ­но под­вла­чи­мо
– по­зна­ва­њу тра­ва. При­ча о ne­fi­lim, ди­во­ви­ма, ан­ђе­ли­ма па­лим
због же­на, по­сто­ји и ина­че у хе­бреј­ској тра­ди­ци­ји, у тар­гу­ми­ма,
а ва­жно је и по­ми­ња­ње у Зо­ха­ру, где се ра­ди о два ан­ђе­ла, као и
код Ко­де­ра, ко­ји се на­зи­ва­ју Уза и Аза­ел (у тар­гу­ми­ма Аза­ел и
Шам­ха­зај или Се­мја­за). У Зо­ха­ру се го­во­ри да су, по­ред же­на,
ма­ги­ји учи­ли Ла­ва­на, Ва­ла­а­ма и Со­ло­мо­на, ег­зем­плар­не ли­ко­
ве Ста­рог за­ве­та ве­за­не за ча­ро­ли­је. Они су го­во­ри­ли љу­ди­ма
„о не­бе­ским ства­ри­ма ко­је су са­зна­ли ра­ни­је у гор­њем све­ту“
(Зо­хар). За ка­зну су око­ва­ни у ду­би­на­ма пла­ни­на.20
Мит по­сто­ји и у ислам­ској тра­ди­ци­ји, са ко­јом је Ко­дер та­
ко­ђе био упо­знат. У пер­сиј­ској вер­зи­ји (пре­ди­слам­ској, ко­ја је
мо­жда и из­вор оста­лих ори­јен­тал­них пре­да­ња), два ан­ђе­ла су
са­бла­жње­на ле­по­том Ве­не­ре;21 ода­тле ула­зи и у Ку­ран (2:102)
где се при­ча о ан­ђе­ли­ма, на­зва­ним ов­де Ха­рут и Ма­рут, по­ми­
ње по­ле­мич­ки.
Кра­ђа сун­ца ја­вља се и у бо­гу­мил­ској ко­смо­го­ни­ји; по не­
ким вер­зи­ја­ма (нпр. и код ан­ти­бо­гу­мил­ских по­ле­ми­ча­ра), Са­
та­на је па­да­ју­ћи са не­ба украо сун­це и људ­ску ду­шу.22 (Овај мо­

20 The Wisdom of the Zohar, an anthology of the texts, II (Lachover, Tishby),

Oxford University Press, 1989, стр. 541; 650–652. J. Bowker – The Targums
and Rabbinic Literature, Cambridge, 1969, стр. 151; 157.
21 Могуће је да је мит и праиндоевропског порекла, о два божанска бли­
занца (J. Baldick – Mystical Islam, New York University Press, стр. 6; вид.
и G. Dumézil – Mythe et épopée (I), Paris, 1968, стр. 105.
22 D. Obolensky – The Bogomils, Cambridge, 1948, стр. 180; A. Borst – Die
Katharer, Stuttgart, 1953, стр. 144; Аница Савић-Ребац – „О народној
песми Цар Дукљан и Крсиељ Јован, у: Хеленски виици, Београд,
1966, нарочито стр. 92, нап. 56 и 57; Д. Драгојловић – Боомилсво на
равославном исоку 2, Београд, 1982, 131–136.

120
 Подземни ток

тив је ушао и на­род­ну пе­сму Цар Ду­кљан и Кр­си­ељ Јо­ван.)

Опет, у не­ким хе­бреј­ским из­во­ри­ма по­ми­ње се да су, на­у­че­ни
па­лим ан­ђе­ли­ма, љу­ди спу­шта­ли сун­це, ме­сец и зве­зде да би
их учи­ни­ли пред­ме­том обо­жа­ва­ња.23
У 19. ве­ку те­му за­ве­де­них ан­ђе­ла об­ра­дио је по­пу­лар­ни
ир­ски ро­ман­ти­чар То­мас Мур у спе­ву Љу­ба­ви ан­ђе­ла, где, у
пред­го­во­ру и на­по­ме­на­ма, као из­во­ре по­ми­ње хе­бреј­ску пре­
да­ју, ка­ба­лу и Ку­ран. (Мур та­ко­ђе об­ја­шња­ва свој спев као але­
го­ри­чан при­каз па­да чо­ве­ко­ве пре­ег­зи­стент­не ду­ше у ма­те­ри­
ју, чи­ме ула­зи у ону гру­пу де­ла у ко­јој је и Лу­ча ми­кро­ко­зма.)
Ове по­ве­сти ко­ре­спон­ди­ра­ју са Ко­де­ро­вим ми­том у ви­ше
та­ча­ка: ва ан­ђе­ла – от­кри­ва­ју не­бе­ске тај­не – жен­ском ли­ку
– би­ва­ју ка­жње­ни.
Ва­жна из­ме­на ко­ју Ко­дер уно­си је­сте де­е­ро­ти­за­ци­ја жен­
ског ли­ка. То ви­ше ни­су чо­ве­чи­је кће­ри ко­је бу­де же­љу у ан­ђе­
ли­ма, ни­је ни за­во­дљи­ва Ве­не­ра, не­го мај­ка. Ово је у скла­ду
са оп­шти­јим по­ти­ски­ва­њем еро­ти­зма из све­та код Ко­де­ра и
до­ми­на­ци­јом жен­ског у мај­чин­ском ви­ду. Ма­да се у са­мом Ко­
де­ро­вом ми­ту не по­ми­ње то­ли­ко ма­ги­ја ко­ли­ко са­на­ри­ца, у це­
ло­куп­ном кон­тек­сту ње­го­вог де­ла жен­ски ли­ко­ви су по­ве­за­ни
са биљ­ном ма­ги­јом. Уоста­лом, ме­сто из Зо­ха­ра баш и го­во­ри о
„не­бе­ским ства­ри­ма“.
На­зи­ви Ко­де­ро­вих па­лих ан­ђе­ла, Под­бел и Си­ло­тил, та­
ко­ђе се на­сла­ња­ју на европ­ску тра­ди­ци­ју ства­ра­ња ан­ђе­о­ских
име­на до­да­ва­њем хе­бреј­ског су­фик­са ел (Бог) на нај­ра­зли­чи­
ти­је, че­сто фан­та­стич­не, ре­чи. Под­бел је, на­рав­но, на­зив биљ­
ке (tus­si­la­go farfarа) чи­ји зве­зда­ни об­лик од­го­ва­ра астрал­ном
аспек­ту Ко­де­ро­ве ми­то­ло­ги­је, али ве­ро­ват­но је и сво­јим по­
след­њим сло­ви­ма при­ву­као па­жњу. Код дру­гог ан­ђе­ла на­ста­
вак ил под­се­ћа на но­во­грч­ки из­го­вор су­фик­са ел (оту­да и Ра­
фа­и­ло, Га­ври­ло).

23 B. J. Bamberger – Fallen Angels. Soldiers of Satan‘s Realm, 2006, стр. 124.

Опис пре подсећа на магијске поступке познате у фолклору (скидање
месеца какво изводе вештице), који су овде повезани са традицио­
налном хебрејском осудом идолатрије.

121
 Немања Радуловић

Основ­ни мит има и сво­ју де­мон­ски из­о­кре­ну­ту вер­зи­ју:

ви­ла по­ма­же Да­би да на­пра­ви сво­ју књи­гу; ње­на ка­зна је пад,
по­ста­је де­мон (Иско­ни, „Хо­ло­сти­на“; „Пел­вез“).
Та­ко до­ла­зи­мо до цен­трал­ног ли­ка Ко­де­ро­ве ми­то­ло­ги­је,
мај­ке. Ма­да у хи­је­рар­хи­ји тог мит­ског све­та њен по­ло­жај ни­је
нај­ви­ши, сво­јим зна­ча­јем је за­си­гур­но цен­трал­ни, о че­му је ви­
ше пу­та и пи­са­но. Ако по­сма­тра­мо Ко­де­ров ми­то­ло­шки си­стем
у овом кљу­чу тра­га­ња за езо­те­рич­ним из­во­ри­ма и па­ра­ле­ла­ма,
мо­ра­мо се до­та­ћи и мо­гућ­но­сти да зна­чај мај­чин­ског ли­ка до­ла­
зи ода­тле. И ма­да су из­во­ри Ко­де­ро­вог кул­та мај­ке мно­го­стру­ки
– од ро­ман­ти­чар­ских, пре­ко на­ци­о­нал­но-ми­то­ло­шких (По­по­
вић, Ива­нић), до ду­бин­ско-пси­хо­ло­шких (по­ље још увек не­до­
вољ­но ис­тра­же­но) – сло­бод­ни смо да прет­по­ста­ви­мо и ова­кве.
За по­че­так се мо­же ре­ћи, са си­гур­но­шћу, да Ко­де­ров све­
мир ни­је хри­шћан­ски. Он ни­је ни ан­ти­хри­шћан­ски – шта­ви­
ше, код ње­га се по­ми­њу до­ста че­сто осмо­гла­сник, пу­тир, при­
че­шће, по­не­кад и Бо­го­ро­ди­ца и Хри­стос. Али, у ње­го­вој сли­ци
ко­смо­са ожи­вља­ва­ју ста­ри је­ре­тич­ки си­сте­ми, ко­ји се ја­вља­ју
још у гно­сти­ци­зму. Тво­рач­ка си­ла ни­је то­ли­ко Бог ко­ли­ко мај­
ка; чак се Бо­жи­јим сло­вом на­зи­ва ви­ла. Ако зна­мо да је у хри­
шћан­ству сло­во (реч) Бо­га – у јо­ва­нов­ском сми­слу – Хри­стос,
ја­сно је да Ко­дер је­дан од кључ­них пој­мо­ва хри­шћан­ске те­о­ло­
ги­је при­ла­го­ђа­ва свом ма­тро­цен­трич­ном си­сте­му.
Јун­ги­јан­ски пси­хо­лог Ерих Ној­ман у ана­ли­зи ар­хе­ти­па ве­
ли­ке мај­ке по­ла­зи са дру­гих на­уч­них по­зи­ци­ја, па ипак не­ка
ње­го­ва за­па­жа­ња мо­гу би­ти ко­ри­сна и за књи­жев­ни при­ступ:
„У па­три­јар­хал­ном раз­во­ју ју­део-хри­шћан­ског за­па­да, са
својoм ма­ску­ли­ном, мо­но­те­и­стич­ком тен­ден­ци­јом ка ап­страк­
ци­ји, бо­ги­ња, фе­ми­ни­на фи­гу­ра му­дро­сти би­ла је де­тро­ни­зо­
ва­на и по­ти­сну­та. Пре­жи­ве­ла је са­мо тај­но, нај­ве­ћим де­лом на
је­ре­тич­ким и ре­во­лу­ци­о­нар­ним стран­пу­ти­ца­ма“.24 (У но­ви­је
вре­ме ви­де­ли смо ка­ко је псе­у­до­е­зо­те­рич­ни три­лер Да Вин­чи­
јев ко ис­ко­ри­стио ова­ква за­па­жа­ња за јед­ну con­spi­racy the­ory
о „по­ти­ски­ва­њу жен­ског на­че­ла“.)
24 Erich Neumann – The Great Mother. An Analysis of the Archetype, Bolingen
Series, XLVII, Princeton University Press, 1974, стр. 331.

122
 Подземни ток

Пре не­го што код Ко­де­ра уста­но­ви­мо ар­хе­тип­ско, мо­же­

мо по­ку­ша­ти да пра­ти­мо ту ли­ни­ју, ко­ја оп­ста­је у европ­ској
езо­те­рич­ној тра­ди­ци­ји, те као под­зем­ни ток до­ла­зи и до на­
шег пе­сни­ка.
У гно­стич­ким си­сте­ми­ма мај­ка све­та има ве­ли­ку уло­гу:
кроз њу се оства­ру­је ства­ра­ње, она је ро­ди­тељ­ка све­та, ge­ne­trix
mun­di, ство­ри­ла је ан­ђе­ле или ни­жа бо­жан­ства ко­ји су ка­сни­
је ство­ри­ли свет. Ема­на­ци­ја до­брог Бо­га, она кри­шом од злог
де­ми­јур­га ста­вља у љу­де бо­жан­ску искру, ду­хов­но се­ме.25 И у
ма­ни­хеј­ству, ко­је се на­ста­вља на гно­зу, ве­о­ма ва­жна је Мај­ка
Жи­во­та – мај­ка свих ема­на­ци­ја у овом све­ту, она жа­ли ду­ше
па­лог чо­ве­ка и спа­са­ва их. Мај­ка жи­во­та ства­ра пр­во­бит­ног
чо­ве­ка, као што је њу ема­ни­рао Бог.26
Код Ко­де­ра мај­ка је исто та­ко пра­ви тво­рац љу­ди, уме­сто
Оца на не­бе­си­ма, ов­де је глав­на мај­ка, ду­ше до­ла­зе од ње, не
од Бо­га. У јед­ном ме­сту Раз­ја­сни­це Ро­мо­ран­ке чак се ка­же да
мај­ка из ха­о­са ра­ђа Ада­ма и Еву: „По­здрав Су­на­ри­ци (ло­зни­
ци, Мај­ки) ко­ја из му­тљи­ке (ха­ос) Ада­ма и Еву (уму и Жи­ва­
ну) ра­ђа, том про­то­ти­пу и про­сван­цу се­ли­у­ма!“
Зна­чи, не сва­ра их Бог – Ада­ма од зе­мље, Еву од ње­го­вог
ре­бра, или стра­не – не­го их мај­ка ра­ђа. Ја­сно је од­сту­па­ње од
би­блиј­ске тра­ди­ци­је, као и гно­стич­ка обо­је­ност од­сту­па­ња.
(Ујед­но на ду­бин­ском сим­бо­лич­ном пла­ну тај ха­ос пред­ста­вља
жен­ско и ма­те­рин­ско, ра­ђа­ју­ће – уп. ха­ос Ти­ја­мат у ва­ви­лон­
ском епу о ства­ра­њу, из ког на­ста­је свет.) У том па­су­су Адам
се на­зи­ва ума, а по­што је то на­зив за зе­мљу или зем­ску ви­лу
у ко­де­ров­ском реч­ни­ку, по­ста­је ја­сно да се Ко­дер на­до­ве­зу­је

25 Позната код многих система (Симон Маг, валентинијанци, барбело

гностици), оваква митологија била је – у смислу извора – позната и
пре открића рукописа из Наг Хамадија.
26 H. Leisegang – Die Gnosis, Leipzig, 1924, стр. 65–66; 174–178; 189; J.
G.Widengren – Mesopotamian Elements in Manicheism, Uppsala, Leipzig,
1946, стр. 16; K. Rudolph – Die Gnosis, Göttingen, 1980, стр. 81; 91; 315–
316; H. Jonas – The Gnostic Religion, Boston, 1991, стр. 107; 195; 222–225;
G. Filoramo – A History of Gnosticism, Basil Blackwell, 1990, стр. 148–149; Ј.
Стојанов – Скривена раиција у Еврои, Чачак-Београд, 2003, стр. 102.

123
 Немања Радуловић

на езо­те­рич­ну ети­мо­ло­ги­ју име­на Адам из хе­бреј­ске ре­чи ada­

mah – зе­мља.27 По­ред по­нов­ног до­ка­за Ко­де­ро­вог по­зна­ва­ња
скри­ве­не тра­ди­ци­је, при­мет­но је да уме­сто му­шко-жен­ског
па­ра пра­ро­ди­те­ља, он по­ста­вља два жен­ска на­че­ла: зем­но и
жи­вот­но. Са­мо јед­на ре­че­ни­ца код Ко­де­ра упу­ћу­је на цео ком­
плекс пред­ста­ва.
Не­ка­ква су­прот­ста­вље­ност мај­ке и не­бе­сни­ка, ка­ква се
уоча­ва у кључ­ном ми­ту о два ан­ђе­ла, та­ко­ђе под­се­ћа на мај­
чи­ну су­прот­ста­вље­ност не­бе­ском, ста­ро­за­вет­ном бо­жан­ству
у гно­сти­ци­зму. Али, по­сто­ји и од­ре­ђе­на слич­ност са са­вре­ме­
ним, ро­ман­ти­чар­ским ти­та­ни­змом и про­ме­теј­ским не­бо­бор­
ством. Ан­ђе­ли ко­ји су па­ли по­ста­ју ју­на­ци, про­све­тљу­ју мај­ку
људ­ског ро­да. Ста­ра апо­криф­на при­ча о по­ре­клу ма­ги­је по­ду­
да­ра се са ро­ман­ти­чар­ским бун­тов­нич­ким ду­хом, ко­ји у це­ли­
ни Ко­де­ро­ве по­е­зи­је ипак ни­је све­при­су­тан, на­ро­чи­то не као
ру­ши­лач­ки или иза­зи­вач­ки. Код ње­га су, ви­де­ли смо, че­ста
упу­ћи­ва­ња на хри­шћан­ску ли­тур­ги­ку, он има и не­га­тив­ни лик
ђа­во­ла, „Хро­мог Да­бе“, по­и­сто­ве­ће­ног са гро­мом, али ипак по­
сто­ји и од­ре­ђен су­коб из­ме­ђу мај­ке и не­бе­сни­ка.
Слич­ност са гно­сти­ци­змом (али и пла­то­ни­змом) очи­глед­на
је и дру­где. Че­сто се по­ми­ње пад у овај свет. „Ма­ла ал­фа“ је „сми­
ца­ли­цом“ све­де­на на зе­мљу, пре­ру­ше­на ви­ла, „слат­ка ал­фа“, па­да
у „зем­ску гор­чи­ну“; ви­ла Ју­ста за­ве­де­на зем­ским си­ла­зи, али по­
том жа­ли за „из­гу­бље­ном лу­чом не­бе­са“; ви­лин­ске се­стре због
пре­сту­па би­ва­ју осу­ђе­не на гу­бље­ње кри­ла и пад.28 По­ред ми­то­
ло­шких ли­ко­ва, исто ва­жи за људ­ске ду­ше: на зе­мљи не осе­ћа­мо
бол гу­бит­ка, али кад се се­ти „не­ге ма­те­ри­не“, ср­це „про­пи­шти за
за­ви­ча­јем“, под чим се очи­глед­но ми­сли на не­бе­ски свет.29 У то
се укла­па и иде­ја пре­ег­зи­стен­ци­је: „А от­ку­да кад с’ дух с’ слу­пом
здру­жи/ И кад при­ми сен­ку Чо­ве­че­ства/ Кад по­ста­не ја те­ло­сло­
жно ЈА“.30 Зе­мља је „кра­ста“, „тру­леж“, „гној“.
27 „Живана“ је превод имена Ева (Хава), традиционално, али потврђује
Кодерово познавање хебрејског.
28 Искони, Појас Текле, 32–33; Искони, Четир морска ветра, 10–23; Виго­
ви за Дабу. Девесиље, Свето девесиље; Падеж Јусте, кћери несталине.
29 Девесиље, Шатринци, 11–23.
30 Сан матере српске, 3859–3861.

124
 Подземни ток

Он­да и пти­ца от­па­ла од мај­ке у ка­ве­зу мо­же би­ти ду­ша

от­па­ла од не­бе­ске мај­ке. Не­бе­ска искра у за­ро­бље­ној пти­ци
(Ро­мо­ран­ка, 1060), ко­ја се по­ми­ње и дру­где код Ко­де­ра, ста­ра
пла­тон­ска и гно­стич­ка сли­ка, при­сут­на и код Ње­го­ша и Са­
рај­ли­је, иде у при­лог та­квом ту­ма­че­њу. Ту­ма­че­ња се сла­жу да
ис­под ли­ка „ма­те­ре срп­ске“ сто­ји за­пра­во ду­бљи, мит­ски лик
ве­ли­ке мај­ке;31 та­ко и осло­ба­ђа­ње из за­то­че­ни­штва по­ред на­
ци­о­нал­ног ро­ман­ти­чар­ског сло­ја го­во­ри и о осло­ба­ђа­њу ду­ше
и вра­ћа­њу у гор­њи, не­бе­ски свет мај­ке. По не­ким но­ви­јим ту­
ма­че­њи­ма (Да­мја­нов),32 Ро­мо­ран­ка је ес­ха­то­ло­шки спев ко­ји у
па­ган­ском ду­ху, ис­по­ље­ном кроз биљ­ну сим­бо­ли­ку, ре­пли­ци­
ра по­пу­лар­ном „на­род­ски“ по­бо­жном Сну Мај­ке Бо­жи­је, и сли­
ка суд­би­ну ду­ше по­сле смр­ти. Мо­жда ес­ха­то­ло­шку пер­спек­ти­
ву мо­же­мо по­ве­за­ти и са мо­ти­вом пре­ег­зи­стен­ци­је.
У ка­ба­ли се ја­вља исти та­кав зна­чај мај­ке: bi­nah, тре­ћа се­
фи­ра ка­ба­ли­стич­ког ста­бла че­сто је на­зва­на мај­ком у ка­ба­ли­
стич­ким тек­сто­ви­ма јер из ње ема­ни­ра­ју људ­ске ду­ше; мај­ком
„свег жи­вог“ се на­зи­ва и šekinah – пер­со­ни­фи­ко­ва­на бо­жан­ска
при­сут­ност на зе­мљи; из ше­хи­не про­ис­ти­чу ду­ше, а она је и
„па­ла“, по­пут Со­фи­је у гно­зи. У ка­сни­јим кре­та­њи­ма уну­тар је­
ре­тич­ког ју­да­и­зма (ша­ба­ти­јан­ци, фран­ков­ци у 17. и 18. ве­ку),
та­ко­ђе обе­ле­же­ним гно­сти­ци­змом, ја­вља­ју се нпр. по­што­ва­ње
жен­ског ме­си­је, или ор­ги­ја­стич­ки култ за ко­ји Г. Шо­лем сма­тра
да по­ти­че чак од ма­ло­а­зиј­ских кул­то­ва Ве­ли­ке Мај­ке;33 хри­
шћан­ски ка­ба­ли­ста По­стел у су­коб са Ин­кви­зи­ци­јом до­шао је
упра­во због свог от­кри­ћа жен­ског ме­си­је – јед­не про­ро­чи­це
31 Иванић, стр. 102–104; М. Поповић – Романизам 2, Београд, 1985,
стр. 276.
32 С. Дамјанов – „Интертекстуални сан Ђорђа Марковића Кодера“, Ново
чиање раиције, Нови Сад, 2002, стр. 141–144; у истој књизи: „Да­
ривање у Кодеровом песништву“, стр. 150.
33 The Wisdom of the Zohar 1, стр. 282; 294; 327; 381; 384; The Bahir (tr. by
A. Kaplan), Boston, 1998, стр. 104 (напомена 35); G. Scholem – The
Messianic Idea in Judaism, New York, 1971, стр. 114; 125; 132–133; G.
Scholem – Origins of the Kabbalah, Princeton University Press, 1987, стр.
133; 347.

125
 Немања Радуловић

кoју је про­гла­сио мај­ком све­та, но­вом Евом, ова­пло­ће­њем ше­ки­

не.34 У хри­шћан­ским је­ре­си­ма по­сто­је слич­не по­ја­ве. У 13. ве­ку
у Ита­ли­ји по­ја­вљу­је се сек­та, на­дах­ну­та иде­ја­ма Јо­а­ки­ма од Фјо­
ре, ко­ја је јед­ну же­ну сма­тра­ла ова­пло­ће­њем Св. Ду­ха, а дру­гим
же­на­ма би­ла су на­ме­ње­на ме­ста па­пе и кар­ди­на­ла у об­но­вље­ној
цр­кви.35 За­ни­мљи­во је да и Агри­па у Окул­ној фи­ло­зо­фи­ји ис­
ти­че пре­моћ жен­ског ро­да (ма­да је то мо­жда и по­ку­шај при­до­
би­ја­ња јед­не плем­ки­ње за ме­це­нат­ки­њу). Је­дан сен-си­мо­но­вац
(а ови ра­ни со­ци­ја­ли­стич­ки и уто­пиј­ски по­кре­ти би­ли су по­ве­
за­ни са спи­ри­ти­змом и окул­ти­змом) пред­ска­зи­вао је до­ла­зак
жен­ског ме­си­је и 1833. оти­шао са след­бе­ни­ци­ма у Еги­пат да че­
ка њен до­ла­зак.36 Дру­га фран­цу­ска спи­ри­ти­стич­ка сек­та по­себ­
но је по­што­ва­ла Јо­ван­ку Ор­ле­ан­ску, као жен­ског ме­си­ју, ако не
и као ре­ин­кар­на­ци­ју Хри­ста.37 Два­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка је­дан
ни­шки „про­рок“, Ми­лић В. Ми­ло­је­вић, об­ја­ви­ће де­ла у ко­ји­ма
об­ја­вљу­је да у Бо­гу ни­су три не­го че­ти­ри ли­ца – че­твр­то је Дје­
ва Ма­ри­ја. На­кон Ми­ло­је­ви­ћа, за ког си­гур­но ни­је знао, К. Г.
Јунг про­гла­си­ће Бо­го­ро­ди­цу ком­пле­мен­том Све­те Тро­ји­це ко­ја
та­ко оства­ру­је оно што он од­ре­ђу­је као ар­хе­тип че­твор­ства.38
Пра­те­ћи ову па­ра­лел­ну тра­ди­ци­ју за­сно­ва­ну на ма­три­јар­
хал­ној ми­то­ло­ги­ји, нео­п­ход­но је за­др­жа­ти се на Ко­де­ру бли­жем
вре­ме­ну, где се култ мај­ке ја­вља у окви­ру ор­га­ни­за­ци­је ко­ја је

34 K. von Stuckrad – Was ist Esoterik? Kleine Geschichte des geheimen Wissens,
C. H. Beck, München, 2004, стр. 139–140.
35 M. D. Lambert – Medieval Heresy. Popular Movements from Bogomil to
Hus, London, 1977, стр. 193.
36 Bernice Glatzer Rosenthal (ed.) – Introduction – The Occult in Russian
and Soviet Culture, Cornell University Press, 1997, стр. 16.
37 R. Guénon – The Spiritist Fallacy, Hillsdale, New York, 2004, str. 198.
38 Може се поменути и традиција софијанства која иде од гностицизма,
преко Бемеа и бемеоваца (нарочито Гихтела који чак оснива тајно
друштво), до теологије, филозофије и поезије руског „сребрног века“;
али аспект Софије је чешће љубавнички него мајчински; уједно је ук­
лопљен у хришћанску традицију и визију света од које Кодер, као што
смо видели, одступа. Може се, додуше, наћи и доживљај Светог Духа
као мајке (подстакнут и тиме што је у хебрејском „дух“ – ruah – име­
ница женског рода), код гностика, Цинцендорфа, Мерешковског.

126
 Подземни ток

из­у­зет­но ва­жна за раз­у­ме­ва­ње за­пад­ног езо­те­ри­зма и за пре­

но­ше­ње раз­ли­чи­тих ста­ри­јих уче­ња. То је сло­бод­но зи­дар­ство
(ов­де пре гле­да­мо па­ра­ле­ле Ко­де­ру не­го из­во­ре). У 18. ве­ку,
под­стак­ну­то та­да­шњом егип­то­ма­ни­јом, по­што­ва­ње мај­ке у
ма­со­не­ри­ји, ја­вља се пр­вен­стве­но као по­што­ва­ње Изи­де. Са­
ма сим­бо­ли­ка Изи­ди­ног кул­та из­ве­де­на је из Апу­ле­је­вог ро­
ма­на Ме­а­мор­фо­зе где се на кра­ју ро­ма­на ју­на­ку еги­пат­ска
бо­ги­ња от­кри­ва као вр­хов­на бо­ги­ња ко­ју на­ро­ди по­шту­ју под
раз­ли­чи­тим име­ни­ма. Ма­да се по­ми­ња­ње Изи­де и ра­ни­је сре­
ће (код Ђор­да­на Бру­на ко­ји је мо­жда ути­цао на фор­ми­ра­ње
ма­сон­ства,39 код Кир­хе­ра), ва­жну уло­гу има­ће у осам­на­е­сто­
ве­ков­ном ма­сон­ском ини­ци­ја­циј­ском ро­ма­ну Се­ос опа­та
Те­ра­со­на. Ово де­ло, ко­је ути­че на сло­бод­но зи­дар­ство тог до­
ба, на­ро­чи­то иде­ја­ма о об­но­ви древ­них ми­сте­риј­ских об­ре­да
(че­му ма­со­не­ри­ја та­да те­жи), Изи­ду на­зи­ва мај­ком при­ро­де
или При­ро­дом са­мом; она је „бо­ги­ња је­ди­на и оп­шта“. То су
на­зи­ви ко­ји се и ина­че сре­ћу у ма­сон­ском реч­ни­ку – нпр. у ка­
ти­хи­зи­су тре­ћег сте­пе­на, тј. мај­сто­ра: Изи­да је При­ро­да, ве­ли­
ка, оп­шта мај­ка; При­ро­да са­ма је удо­ви­ца на­кон смр­ти Хи­ра­ма
(ов­де по­и­сто­ве­ће­ног са сун­цем).40 Код не­ких ма­сон­ских ауто­ра
ја­вља се и по­ми­ња­ње ви­ше бо­ги­ња-мај­ки ко­је се по­и­сто­ве­ћу­ју
са зве­зда­ма, при че­му се по­себ­но ис­ти­че Ве­ли­ки ме­двед (тј. ме­
две­ди­ца).41 Код Ко­де­ра и зве­зде има­ју ве­ли­ку уло­гу, ма­да ма­њу
од би­ља­ка или пти­ца, по­ми­ње се по­лар­на зве­зда, о ко­јој има
цео ма­ли мит, Да­ни­ца, а уз­гред­но и Ве­ли­ки ме­двед. (Мај­ке се
у мно­жи­ни ја­вља­ју и у Ко­де­ро­вој по­све­ти Ро­мо­ран­ки, где се

39 F. Yates – Giordano Bruno nd the Hermetic Tradition, Chicago, 1964, стр.

215–16; 274.
40 E. von Jan – Der französische Freimauerroman im 18. Jahrhundert – Ger-
manisch-Romanische Monatschrift, Heidelberg, XIII, 1925, стр. 399–400;
Jules Boucher – La Symbolique Maçonique, Paris, 1980, стр. 280; J. Richer
– Nerval. Expérience et creation, Paris, 1970; K. R. H. Frick – Licht und
Finsternis.Okkulte Geheimgesellschaften bis zur Wende des 20. Jahrhunderts
II, Wiesbaden, 2005, стр. 155–156.
41 B. Juden – Traditions orphiques et tendence mystiques dans la Romantisme
français (1800–1855), Paris, 1955, стр. 170–172.

127
 Немања Радуловић

от­кри­ла и мо­гућ­ност ту­ма­че­ња њих не као срп­ских ма­те­ра не­

го као ма­те­ра срп­ског је­зи­ка.)42 По­ме­ни­мо ов­де да ал­фа, по­ред
зна­ча­ја у ма­ги­ји сло­ва, озна­ча­ва у астро­но­ми­ји – јед­ној од на­
у­ка ко­је је Ко­дер учио – нај­сјај­ни­ју зве­зду не­ког са­зве­жђа; по­
лар­на зве­зда је та­ко ал­фа ма­лог ме­две­да (са­зве­жђе је на ла­тин­
ском жен­ског ро­да, ме­две­ди­ца).
Нај­по­зна­ти­ји књи­жев­ни при­мер та­квог по­ми­ња­ња мај­ки
је­сте сце­на си­ла­ска мај­ка­ма у Ге­те­о­вом Фа­у­су. И Нер­ва­ло­во
по­ми­ња­ње мај­ке, ма­кар би­ло и пси­хо­а­на­ли­тич­ки об­ја­шња­ва­
но као ком­пен­за­ци­ја, од­ре­ђе­но је истом сим­бо­ли­ком. За­ни­
мљи­ва слич­ност срп­ског и фран­цу­ског пе­сни­ка от­кри­ва се ка­
ко у до­ми­на­ци­ји мај­чин­ског та­ко и у окре­ну­то­сти окулт­ном.43
Вре­дан је па­жње и за­пис у Ње­го­ше­вој би­ље­жни­ци о Изи­
ди, упра­во као о мај­ци све­та: „Она је мје­сец, а Ози­рис сун­це.
Она је сун­це, мје­сец, два­на­ест зна­ко­ва зо­ди­ја­ка, све ску­па. Ја
сам при­ро­да, ма­ти сви­јех ства­ри, го­спо­ђа сти­хи­јах, по­че­так
вје­ко­вах, ца­ри­ца бо­го­ва и бо­ги­њах и вла­да­ли­ца ду­шах усоп­ши­
јех... Изис је при­ро­да, бо­же­ство ва­се­ље­не“.44
Као и Апу­ле­је­ва Изи­да, и Ко­де­ро­ва ви­ла има мно­штво име­
на. („Це­ла зе­мља Ви­лу си­ро­тим је­зи­ком тек ВИ­ЛОМ на­зи­ва“;
ка­да би се са­бра­ла име­на свих зве­зда до­би­ло би се име ви­ле.)45
Ве­за жен­ског, уже мај­чин­ског, ве­ге­та­тив­ног и ма­гиј­ског
по­сто­ји на ни­воу не­све­сног, ар­хе­тип­ског. Али, и у исто­риј­
ском сми­слу, же­не су од пра­и­сто­ри­је, пре­ко ан­ти­ке, до но­ви­јег
до­ба би­ле ве­за­не за ма­ги­ју би­ља­ка и на­род­ну ме­ди­ци­ну – про­
го­ни ве­шти­ца су се ве­ли­ким де­лом до­ти­ца­ли и та­квих тра­ва­
ри­ца. Код Ко­де­ра се та­ко­ђе ус­по­ста­вља­ју та­кве ве­зе: жен­ско-
-ма­гиј­ско-ве­ге­та­тив­но. Та­кав свет се су­штин­ски раз­ли­ку­је од
хри­шћан­ског ко­смо­са. Обо­жа­ва­ње жен­ског, а на­ро­чи­то у ње­го­
вом мај­чин­ском ви­ду, „мо­гу­ће је са­мо у при­род­ној ре­ли­ги­ји,
у Еде­ну не­ма Мај­ке-Бо­га“ (Фрај).46
42 Дамјанов, исо.
43 B. Juden, стр. 661.
44 Њеошева биљежница, Цетиње, 1956, стр. 184.
45 Речник, стр. 112.
46 N. Frye – Fearful Symmetry.A Study of William Blake, Princeton University
Press, 1974, стр. 75.

128
 Подземни ток

И Ко­де­ро­ва иде­ја је­зи­ка мо­же се по­ве­за­ти са езо­те­рич­ном

тра­ди­ци­јом. Са­мо уче­ње је­зи­ка од тра­ва­ри­ца и же­на по­ред ги­
не­ко­цен­трич­не ори­јен­та­ци­је от­кри­ва и ма­гиј­ску.47 Али, ства­ра­
ње је­зи­ка за­сно­ва­ног не на сми­слу не­го на ме­ло­ди­ји, под­се­ћа на
тра­же­ње не­ког пр­во­бит­ног, адам­ског је­зи­ка, не­бе­ског на­су­прот
зе­маљ­ском. Те­жња да се ство­ри књи­жев­ни је­зик за Ср­бе, јер га
још не­ма­ју, са­мо је у бу­дућ­ност про­јек­то­ва­на ми­то­ло­ге­ма пр­во­
бит­ног је­зи­ка. Ја­сно је да Ко­дер не на­ста­вља ли­ни­ју ко­ја у је­зи­ку
ви­ди по­сле­ди­цу дру­штве­ног уго­во­ра или кон­вен­ци­о­нал­ност,
не­го ону ко­ја је­зи­ку при­да­је ве­зу са објек­ти­ма, ве­ро­ва­ње да реч
из­ра­жа­ва обје­кат су­штин­ски, не по кон­вен­ци­ји.48 Ма­да та­кав
став ни­је ис­кљу­чи­во езо­те­ри­чан, езо­те­рич­ни по­гле­ди на је­зик у
18. ве­ку и ра­ни­је су ова­кви. (Ко­де­ров са­вре­ме­ник, углед­ни ори­
јен­та­ли­ста и пи­о­нир ком­па­ра­тив­ног про­у­ча­ва­ња ре­ли­ги­је, Ф.
Макс Ми­лер, та­ко­ђе сма­тра да су ре­чи пр­во­бит­но би­ле ми­то­ви
ко­је ком­па­ра­тив­на фи­ло­ло­ги­ја тре­ба да ре­кон­стру­и­ше – али он
у ми­ту, као објек­ту но­ве на­у­ке, ви­ди „бо­лест је­зи­ка“, док Ко­дер,
осло­њен на ста­ра уче­ња, ве­ру­је у пр­во­бит­ну сна­гу ми­та.)
У езо­те­рич­ној те­о­ри­ји пр­во­бит­ног, из­гу­бље­ног је­зи­ка
по­себ­ну уло­гу је имао хе­бреј­ски, би­ло да је по­сма­тран као из­
вор­ни адам­ски или но­а­хит­ски је­зик, би­ло као ње­му нај­бли­жи
по­то­мак; ва­жан и у ка­сни­јој европ­ској ма­ги­ји, че­сто у не­пре­
по­зна­тљи­вим и фан­та­стич­ним об­ли­ци­ма, хе­бреј­ски има сво­ју
уло­гу и код Ко­де­ра, као што смо ви­де­ли. Став европ­ских ка­ба­
ли­ста и окул­ти­ста је да упра­во због то­га што је древ­ни је­зик,
нај­ви­ше по­ве­зан са при­ро­дом, хе­бреј­ски мо­же нај­лак­ше да по­
мог­не у ма­гиј­ским опе­ра­ци­ја­ма. Ко­де­ро­во тра­же­ње „фраг­ме­на­
та пра­је­зи­ка“ у ба­ја­ли­ца­ма (Во­ји­но­вић) за­пра­во се осла­ња на
европ­ску езо­те­рич­ну тра­ди­ци­ју,49 а на­род­не ба­ја­ли­це су из­јед­
на­че­не са ма­гиј­ским фор­му­ла­ма.
47 T. Милитар – Ђорђе Марковић Коер (живооис), Дело, XVII, 8–9,
1971, стр. 995, цитат из писма Пунктаторки.
48 Иванић, стр. 107; Војиновић, стр. 39.
49 О томе у: Umberto Ecco – U potrazi za savršenim jezikom, Zagreb, 2004,
стр. 74–78; 111–118; C. McIntosh – The Rosicucians. The History, Mythol­
ogy and Rituals of an Occult Order, 1987, стр. 86. Нпр. код Сен-Мартена

129
 Немања Радуловић

Ујед­но, Ко­де­ров је­зик ими­ти­ра пти­чи­ји „го­вор“. То ни­је

са­мо ме­ло­дич­ност или ро­ман­ти­чар­ска скло­ност ка пти­чи­јем
све­ту. У раз­ли­чи­тим тра­ди­ци­ја­ма из­раз „је­зик пти­ца“ озна­ча­
ва упра­во ини­ци­ја­циј­ски и пр­во­бит­ни је­зик. Чу­ве­ном те­ур­гу
Апо­ло­ни­ју из Ти­ја­не при­пи­си­ва­ло се зна­ње је­зи­ка пти­ца; исто
зна­ње се у ни­зу ори­јен­тал­них ле­ген­ди при­пи­си­ва­ло кра­љу Со­
ло­мо­ну (не­где га том је­зи­ку уче упра­во Уза и Аза­ел; Со­ло­мон
је зна­ча­јан ка­ко у ис­точ­ној та­ко и у европ­ској ма­гиј­ској тра­ди­
ци­ји). Зна­ти је­зик пти­ца зна­чи би­ти ини­ци­ран, има­ти зна­ње
тог пр­во­бит­ног је­зи­ка.50
Ко­де­ро­во ства­ра­ње но­вих ре­чи има па­ра­ле­ла у на­род­ној
ети­мо­ло­ги­ји, ка­ква је че­ста у ети­о­ло­шким пре­да­њи­ма: гром
при па­ду гу­би пр­ви глас и по­ста­је „ром“, тј. (Х)ро­ми Да­ба. Тра­
же­ћи ути­цај ка­ба­ле, у ко­јој су ком­би­на­ци­је сло­ва уоби­ча­је­не,
мо­же­мо на­ћи при­мер ка­ба­ли­стич­ког но­а­ри­ко­на, по­ступ­ка у
ко­ме се не­ка реч ту­ма­чи као скра­ће­ни­ца од по­чет­них сло­ва не­
ке фра­зе или ре­че­ни­це. (Нпр. Адам се раз­ре­ша­ва као скра­ће­ни­
ца за Адам, Да­вид, Ме­си­ја или, у хри­шћан­ској ка­ба­ли, гла­гол
ba­ra пи­са­но као бет-реш-алеф („ство­рио је“, из пр­ве ре­че­ни­це
По­ста­ња) као скра­ће­ни­ца за ben (син), ru­ah (дух), av (отац).
На на­чин но­та­ри­ко­на ком­по­но­ва­но је „раз­ре­ше­ње“ ли­тур­гиј­
ског при­пе­ва „ја­ко с на­ми Бог“ у Иско­ни­ма ко­је се ра­ста­вља на
низ езо­те­рич­них, ко­де­ров­ско-мит­ских ре­чи и фра­за.

(Tableau Naturel) хебрејски је изведен из примитивног језика који се

више не говори „овде доле“; код кабалисте и теозофа Ф. Ј. Молитора
„хебрејски jе верна, али земаљска слика, првог или рајског језика“ (Phi­
losophie de la tradition); код њега се такође налази извођење имена Ева
из речи „живот“, а Адам из „земља“. Кодерово разликовање небеског
и земаљског језика у: Речник, стране објављене у Корацима, св. 7–8, г.
40, књ. 36, 2006. Само поистовећење хебрејског са адамским постоји
и раније, у средњовековној теологији, али је обележило и европски
езотеризам. Да је било опште место сведочи и на славеносрпском
штампана Исория еврейскоь кньижесва (Карлштат 1834) где се
хебрејски описује не само као најстарији на свету, него и као „источник
и корен свих источних језика“ у ком се данас налазе „првобитна
изреченија која свим језицима на свету служе за основу“ (стр. 5–6).
50 Ecco, 163–64; H. Masson – Dictionaire initiatique, Paris, 1970 (Langue).

130
 Подземни ток

Ја је – је­ди­ни­ца 1.
К – као
О – Осну­ти­јем сун­ца
С – си­ла
А – Ал­вас­ски­ња
Н – на­ве­де­на
А – ал­фа ма­ти
М – ма­ла
И – исти­на
Бог – Је­и­ни­ца, Ује­ин, Је­ин­сво51
(По угле­ду на ка­ба­лу би­ли су раз­ви­ја­ни раз­ли­чи­ти ти­по­
ви ши­фро­ва­ња, не увек ну­жно езо­те­рич­ни.)
Ко­де­ро­во осла­ња­ње на ова­ква уче­ња до­ве­ло је и до ње­го­ве
слич­но­сти са дру­гим пе­сни­ци­ма окре­ну­тим истим из­во­ри­ма.
По­ред Нер­ва­ла и Му­ра, у ком­па­ра­тив­ном сми­слу па­жњу за­слу­
жу­је слич­ност са Ви­ли­је­мом Блеј­ком. Не са­мо што су обо­ји­ца
скло­ни ства­ра­њу сво­јих хер­ме­тич­ких ми­то­ло­шких си­сте­ма,
не­го за те си­сте­ме цр­пу из европ­ске езо­те­ри­је. И код Ви­ли­је­
ма Блеј­ка се ја­вља ми­то­ло­ге­ма о кра­ђи сун­ца од не­бе­сни­ка,
не­ке вр­сте ја­хве­ов­ског или де­ми­јур­шког бо­жан­ства на­зва­ног
Ју­рај­зен (Uri­zen). Фрај из­во­ре овом ми­ту на­ла­зи у Пла­то­но­вој
и Ови­ди­је­вој вер­зи­ји ми­та о Фа­е­то­ну и одељ­ка из Иса­и­је о „си­
ну зо­ре“. За­ни­мљи­во је да се у опи­су Фа­е­то­на из Ме­а­мор­фо­
за ја­вља од­ре­ђе­на слич­ност са Ко­де­ром: ју­нак грч­ког ми­та то­
ли­ко при­бли­жи сун­це зе­мљи да
сва се рас­у­ца зе­мља и кроз ру­е ро­ре у ар­ар
свје­лос е о­зем­но кра­ља и ње­о­ву ре­сра­ши же­ну
(II, 26–261, прев. Т. Ма­ре­тић)

што под­се­ћа на спу­шта­ње сун­ца у свет мр­твих у ми­ту о два

ан­ђе­ла.
По­во­дом Блеј­ка, Фрај го­во­ри о два ти­па обо­жа­ва­ња мај­ке,
по­ве­за­на с при­ро­дом: ве­ге­та­тив­ном и астрал­ном, по­што­ва­њу

51 Искони, Јединство (стр. 405).

131
 Немања Радуловић

зве­зда­ног не­ба. Оба по­сто­је и код Ко­де­ра, ма­да је астрал­ни ма­

ње ис­так­нут. Али, Ко­дер ни­је мо­гао да бу­де срп­ски Блејк, пр­вен­
стве­но за­то што хер­ме­ти­зам ње­го­вог мит­ског све­та не до­ла­зи
то­ли­ко од сло­же­но­сти ми­та ко­ли­ко од ње­го­вог је­зи­ка; Блеј­ков
је­зик ни­је та­кав, ма ка­ко год за­мр­шен био ње­гов мит­ски свет.52.
Од­ре­ђе­на ме­ста Ко­де­ро­ве ми­то­ло­ги­је ипак оста­ју не­до­вољ­
но ја­сна. Ре­ци­мо, шта су „са­хра­ње­на на­ча­ла“? Не­ке па­ле пла­то­
нов­ске иде­је или не­што слич­но „пр­вим не­бе­си­ма“ у Ње­го­ше­
вој Лу­чи? Да ли је „про­тив­ка зе­мље“ пи­та­го­реј­ска ан­ти­зе­мља?
И из­раз „сре­до­зем­ски огањ“ под­се­ћа на „сре­ди­шњу ва­тру, ва­
си­он­ски огањ“ ко­ји се ја­вља код пи­та­го­ре­ја­ца, али се сре­ће и у
осам­на­е­сто­ве­ков­ном езо­те­ри­зму као „цен­трал­на ва­тра“?
У за­вр­шном по­гле­ду на Ко­де­ро­ве из­во­ре ја­сно се уоча­ва
ње­гов из­бор то­ко­ва и од­ре­ђе­них езо­тер­них те­ма. Тра­ди­ци­ја
на ко­ју се Ко­дер на­ста­вља ни­је тра­ди­ци­ја ви­со­ке те­о­зо­фи­је и
ду­хов­них спе­ку­ла­ци­ја. Он цр­пе из стру­је ко­ја је из­ве­де­на из
ма­ги­је и прак­тич­не ка­ба­ле. Та стру­ја је свој пу­ни из­раз до­би­ла
у ре­не­сан­си, Агри­пи­ном си­сте­ма­ти­за­ци­јом и ши­ре­њем ка­ба­
ле, све ве­ћим штам­па­њем ма­гиј­ских уџ­бе­ни­ка (гри­мо­ри­ју­ма),
те ће се та­ко пре­но­си­ти и кроз 17. и 18. век.
Са дру­ге стра­не, че­сто је код Ко­де­ра осла­ња­ње на на­род­ну
ма­ги­ју; на­бра­ја­ју се свој­ства би­ља­ка, да­је се ти­пич­но упут­ство
из на­род­не ма­ги­је да се тра­вар­ске рад­ње оба­ве на Ђур­ђев­дан
пре сун­ца, по­ми­њу се по­ред тра­вар­ских име­на и амај­ли­је. (За­ни­
мљив је и зна­чај књи­ге у Ко­де­ро­вом све­ту: по­ред мај­чи­не са­на­
ри­це или Сна Мај­ке Бо­жи­је, ту су и сло­вар са ви­ли­ним име­ни­ма,
или „пам­тир­ка“ у ко­ју се код „зем­ског ума“ уво­де сва „зби­ти­ја“.)
На­род­ну ма­ги­ју не тре­ба оштро су­прот­ста­вља­ти „уче­
ној“ (фор­ми­ра­ној на тек­сто­ви­ма, гри­мо­ри­ју­ми­ма или Агри­
пи). Мно­га упут­ства у ма­гиј­ским уџ­бе­ни­ци­ма су не­сум­њи­во
фо­клор­ног по­ре­кла (у ве­зи с биљ­ка­ма нпр.). С дру­ге стра­не,
не­ки гри­мо­ри­ју­ми или упут­ства и сим­бо­ли из њих „си­ла­зе“
у на­род; та­ко се Ве­ли­ки и ма­ли Ал­бер или Гри­мо­ри­јум а­е
Хо­но­ри­ја (Цр­ве­ни змај) у 19. ве­ку ши­ре у ви­ду „на­род­ских“

52 N. Frye, стр. 127; 262; 285–286.

132
 Подземни ток

књи­га, књи­га за на­род по Фран­цу­ској и Не­мач­кој. Ет­но­граф­

ски за­пи­си са срп­ског те­ре­на из 19. ве­ка (нпр. код М. Ђ. Ми­ли­
ће­ви­ћа) бе­ле­же за­пи­си­ва­ња пен­та­гра­ма, Со­ло­мо­но­вог пе­ча­та,
ма­гич­них ква­дра­та у на­род­ној ма­ги­ји.53
(И у би­о­граф­ском сми­слу по­ми­њу се са јед­не стра­не ма­гиј­
ске фор­му­ле и обра­ћа­ња де­мо­ни­ма у пи­сми­ма, са дру­ге Ко­де­ро­
во по­зна­то дру­го­ва­ње са ба­ја­ли­ца­ма по Јо­ва­нов­ском гро­бљу.)54
Гра­де­ћи свој мит­ски свет у та­квом ду­ху, че­сто су­прот­ста­вљен
не­бу, а на стра­ни мит­ске мај­ке, Ко­дер се за ис­ка­зи­ва­ње од­ре­ђе­них
мит­ских при­ча ко­ри­сти окулт­ном и езо­те­рич­ном тра­ди­ци­јом, узи­
ма­ју­ћи из ње оно што му је већ би­ло бли­ско кроз фол­клор­не об­ли­
ке. Ко­дер за­хва­та из под­зем­ног то­ка – ње­га је на­ла­зио под­јед­на­ко
у ба­ја­њи­ма ста­ри­ца као и у ка­ба­ли и ма­ги­ји гри­мо­ри­ју­ма.

До­да­так

K­од­еров ц­ртеж Ам­улет Ј­уп­ит­ера (пр­ема:

E.Bischoff – Die Ka­bb­alah, L­ei­pzig,
1923, 124.)

53 М. Ђ. Милићевић – Живо Срба сељака (СЕЗ 1), Београд, 1894, стр.

276; С. М. Мијатовић – Левач и Темнић (СЕЗ 7), Београд, 1907, стр.
161; Le grand et le petit Albert, Paris, 1978 (Bernard Husson – Préface),
стр. 16–18; Hans Biedremann – Handlexikon der magischen Künste 1,
Graz, 1986, (Grimoire). Магијске књиге неће бити непознате ни код
Срба, нпр. Волшебно олеало које окрива ајне Велико Албера,
Будим, 1808 (средњовековни мислилац је ушао у магијску традицију
као велики чаробњак, што се, видимо, одржава и до 19. века).
54 С. Дамјанов – Коер. Исорија јене рецеције, Београд, 1997, стр. 9–10.

133
 ПРО­ПО­ВЕД­НИК НЕ­ВИ­ДЉИ­ВЕ ЦР­КВЕ.
ПО­ГЛЕД НА ВЕР­СКА УЧЕ­ЊА
ЉУ­ДЕ­ВИ­ТА ВУ­ЛИ­ЧЕ­ВИ­ЋА

Лич­ност Љу­де­ви­та Ву­ли­че­ви­ћа, ка­да се гле­да ње­гов жи­

вот­ни пут, ука­зу­је се као ду­хов­но не­мир­на, а опет, што све­
до­че и са­вре­ме­ни­ци, по­сто­ја­на у свом тра­же­њу пу­та ка Бо­гу.
Фра­ње­вац ко­ји иде чак у Еги­пат у ми­си­ју, по­том про­по­вед­ник
Вал­де­шке цр­кве, убе­ђе­ни спи­ри­ти­ста ко­ји хва­ли по­зи­ти­ви­
зам, Цав­та­ћа­нин ко­ји се из­ја­шња­ва као Ср­бин, као пи­сац Ву­
ли­че­вић још че­ка да бу­де ис­тра­жен. Ње­гов књи­жев­ни усуд је
од­ре­дио да сва­ко но­во пи­са­ње о ње­му по­чи­ње под­се­ћа­њем на
то да је за­бо­ра­вљен.
Ра­су­ти по члан­ци­ма, бро­шу­ра­ма, пи­сми­ма, обра­ћа­њи­ма,
ње­го­ви спи­си има­ју јед­ну основ­ну цр­ту – то је упра­во про­по­
вед­ни­штво. Он „жи­ви као про­по­вед­ник... би­ло као фра­тар,
би­ло као вал­дез...“. Ву­ли­че­вић је до­бар пред­став­ник про­по­
вед­нич­ке про­зе, ка­ква код нас по­сто­ји од Вен­цло­ви­ћа до
Н. Ве­ли­ми­ро­ви­ћа. Но, ово и ина­че за­по­ста­вље­но под­руч­је књи­
жев­но­и­сто­риј­ских ис­тра­жи­ва­ња код Ву­ли­че­ви­ћа је до­дат­но
усло­жње­но ти­ме ша је про­по­ве­дао. Зва­нич­но про­по­вед­ник
ма­ле про­те­стант­ске цр­кве, код нас го­то­во не­по­зна­те, и ње­ни
су му окви­ри, ко­је је сам иза­брао, би­ли те­сни. Он про­по­ве­да
сво­је схва­та­ње ве­ре, „лич­но хри­шћан­ство“.
 Angelo Tamborra – Ljudevit Vuličević tra Slavia e Italia, Roma, Istituto per
la storia del Risorgimento italiano, 1986, стр. 132.
 П. Палавестра говори о медитативној поетској прози – Исорија
моерне срске књижевноси, Београд, 1986, стр. 376–377.
 Tamborra, стр. 80.

135
 Немања Радуловић

Ипак, и по­ред при­хва­ће­ног ја­ког ин­ди­ви­ду­а­ли­зма овог

пи­сца, и по­ред не­сум­њи­во сво­је­вр­сног соп­стве­ног хри­шћан­
ства, не­ке од ње­го­вих кључ­них ре­ли­гиј­ских те­ма за­пра­во се
на­ста­вља­ју на од­ре­ђе­не хе­те­ро­док­сне и езо­те­рич­не стру­је у
хри­шћан­ству. Са­вре­ме­ни чи­та­лац ко­ме не­ки ис­ка­зи де­лу­ју са­
мо као по­ет­ски или сло­бод­ни­ји, че­сто не мо­же да осе­ти ни­јан­
се. Али, упра­во се ту он на­до­ве­зу­је на под­зем­ну тра­ди­ци­ју и у
тим те­ма­ма Ву­ли­че­ви­ће­во лич­но хри­шћан­ство от­кри­ва сво­ју
ге­не­а­ло­ги­ју. У по­ку­ша­ју да ту ге­не­а­ло­ги­ју од­ре­ди­мо, окре­ну­ће­
мо се са­мо не­ким аспек­ти­ма ње­го­вог схва­та­ња ве­ре.
Те те­ме, из­дво­је­не из ши­рег раз­ма­тра­ња ре­ли­ги­је у Ву­ли­че­
ви­ће­вој ми­сли, је­су исто­вет­ност чо­ве­ка и Бо­га, од­но­сно пре­би­
ва­ње Бо­га и Хри­ста уну­тар чо­ве­ка, ве­ра у не­ви­дљи­ву цр­кву, пре­
ег­зи­стен­ци­ја ду­ша и ово­зе­маљ­ско по­сто­ја­ње као ка­зна. Упра­во
су ема­на­ци­ја од Бо­га, пре­ег­зи­стен­ци­ја, апо­ка­та­ста­за, уну­тра­
шње хри­шћан­ство и не­ви­дљи­ва цр­ква кључ­не те­ме и хри­шћан­
ског илу­ми­ни­зма као што ће­мо по­ку­ша­ти да по­ка­же­мо.
По­је­ди­ни Ву­ли­че­ви­ће­ви за­пи­си о исо­ве­но­си чо­ве­ка
и Бо­а мо­гу би­ти схва­ће­ни као сли­ко­ви­ти­ји при­каз то­га да су
љу­ди Бо­жи­ја де­ца, што још увек ни­је у не­скла­ду са пра­во­вер­
но­шћу. На при­мер: „...ми­ли Бо­же, ја ви­ђу и у се­би чу­јем да сам
мр­ва тво­је­га би­ћа, да сам зрак тво­је­га че­ла. У се­би чу­јем да ће
се вра­ти­ти ова ма­ла искра сво­ме ог­њу. Знам, ми­ли Бо­же, да
ћу упа­сти у тво­је кри­ло.“ „Бог је тво­ја па­мет, јер је ње­го­ва
искра, Бог је твој дух јер је ње­го­ва ждра­ка.“ Исус „у на­ма ра­
жи­же бо­жан­ство да се у Бо­гу осје­ћа­мо си­но­ви“.
Али, у по­на­вља­ним ис­ка­зи­ма ово ме­сто се по­ка­зу­је као
јед­но од ва­жних ме­ста Ву­ли­че­ви­ће­ве ми­сли. Већ сли­ке искре
уну­тар чо­ве­ка упу­ћу­ју на кон­ти­ну­и­тет и ста­ри­ну те ста­ре пла­
тон­ско-гно­стич­ке пред­ста­ве. Дру­ги де­ло­ви ње­го­вих спи­са су
још отво­ре­ни­ји.
 Писмо из Италије 1. Идеја, Људевит Вуличевић – Целокуна ела, у:
Библиотека српских писаца. Н. Томазео, Љ. Вуличевић, Београд, б.г.
(1929), прир. Васа Стајић, стр. 195, сви наводи према том издању.
 Сила у савјести, стр. 329.
 Моја вјера, стр. 518.

136
 Подземни ток

„...Свак у се­би има Бо­га ако га ћу­ти и хо­ће.“ Дух у се­би

осе­ћа Оца. „Тра­жи у се­би свој дух, и у сво­је­му ћеш ду­ху на­ћи
Бо­га.“ Ка­ко се у те­лу на­ла­зе те­ле­сни оче­ви, та­ко се у ду­ху на­
ла­зи Отац ду­хо­ва; ми­сао је Бог, па­мет је Бог. Бо­га са­др­жи­мо
у се­би, наш дух је Бог у на­ма,10 у чо­ве­ко­вим ду­би­на­ма су
Бо­жи­је ду­би­не.11 Ве­ра ни­ког не раз­два­ја не­го све ве­же у јед­но
– она је „ду­хов­ни по­јав Бо­жан­ства што сто­ји у дну сва­ке ду­ше
ов­де на зе­мљи“.12
„Ја се кла­њам Бо­гу је­ди­но­ме, и до­бро ми је, јер се се­би кла­
њам... ја знам да ко не­ма Бо­га у се­би да га ни­гдје не­ће на­ћи.“13
Зна­чи да је чо­ве­ко­ва нај­ду­бља су­шти­на за­пра­во исто­
вет­на Бо­гу. Ово је су­прот­но те­о­ло­ги­ји хри­шћан­ских цр­ка­ва
– Пра­во­слав­не, Ка­то­лич­ке, ве­ћих про­те­стант­ских – али се, са
дру­ге стра­не, ја­вља као цр­ве­на нит у ве­ћи­ни је­ре­тич­ких по­кре­
та (као и у дру­гим мо­но­те­и­стич­ким ре­ли­ги­ја­ма, у шта не­ће­мо
ула­зи­ти, на­ро­чи­то у хе­те­ро­док­сном исла­му) и пред­ста­вља јед­
ну од су­штин­ских раз­ли­ка из­ме­ђу Цр­кве и гно­стич­ких тен­ден­
ци­ја – од древ­не гно­зе до но­вог до­ба, о че­му је пи­са­но у по­гла­
вљу о Си­ми Ми­лу­ти­но­ви­ћу.
Не­што спе­ци­фич­ни­је и уже зна­че­ње, ко­је пре­ци­зни­је упу­
ћу­је на тра­ди­ци­ју из ко­је Ву­ли­че­вић цр­пе, је­сте по­ми­ња­ње уну­
ра­шње Хри­са, Хри­ста ко­ји ни­је са­мо истoриј­ско ова­пло­ће­
ње Ло­го­са, не­го по­сто­ји у сва­кој ду­ши. Осе­ћа­ње уну­тра­шњег
Хри­ста мо­же би­ти и ми­стич­ни до­жи­вљај не­ве­зан за езо­те­ри­ју,
али је, ка­да је у пи­та­њу хри­шћан­ска те­о­зо­фи­ја, те­шко увек од­
ре­ди­ти гра­ни­це из­ме­ђу ми­сти­ци­зма и езо­те­ри­је, јер се у оба
слу­ча­ја ра­ди о об­ли­ци­ма „уну­тра­шњег“ хри­шћан­ства.
„У ду­ши је мје­сто Је­зу­су; ко Је­зу­са не­ма у ду­ши, не­ма га ни
на не­бу, не­ма га ни­гдје. Тје­ле­сни љу­ди ишту Бо­га по цр­ква­ма,
 Моја вјера, стр. 499.
 Материјализам у спроводу и погребу Антуна Фабриса, стр. 281–283.
 Кратка поучења, стр. 448.
10 Мисли (Антуну Братићу), стр. 370.
11 Исто, стр. 372.
12 Кратка поучења, стр. 444.
13 Некоме младићу у Боки Которској, стр. 378.

137
 Немања Радуловић

и пе­њу се по ви­со­ки­јем го­ра­ма еда би га на­шли; а ду­хов­ни га и

све­ти љу­ди има­ју у се­би, и ње­му се у ср­цу и ду­ши кла­ња­ју.“14
Он осе­ћа „Го­ста“ у ду­бо­ком хра­му сво­је ду­ше,15 од Хри­ста
је на­у­чио исти­не ко­је је­су из­ван ве­ко­ва, али ни­су из­ван ду­ше
ко­ја је бо­жан­стве­на.16 Хри­стос бу­ди у љу­ди­ма осе­ћај бо­жан­
ства, јер Бог већ је­сте у љу­ди­ма.17
„Не­ко­ли­ко го­ди­на по­сли­је, ја друк­чи­је и бо­ље сма­трах Ису­
са, ја га сма­трах кроз сво­ју осо­бу. Он­да ми ду­ша ре­че: ‘Овај је
твој Хри­стос’. И ду­ша ми је­ди­но мо­га­ше ука­за­ти Хри­ста, јер се
он ду­шом схва­та; Хри­стос се на­хо­ди у ду­хов­ни­јем ду­би­на­ма
сва­ког чо­вје­ка, али је ма­ло љу­ди што са­вје­сно ње­га ћу­те у се­
би. Да га Пе­тар ни­је жи­во имао у се­би, он га ни­ка­ко не би био
уви­дио у Ису­су кад му ре­че: ’Ти си Хри­стос, син Бо­га жи­во­га’.
– Што у се­би не­ма­мо у дру­гом не ви­ди­мо.“18
Пр­во ли­це, сми­рен тон, и нај­ви­ше осе­ћај цар­ства Бо­жи­јег
и Хри­ста уну­тар се­бе от­кри­ва­ју од­ре­ђе­ну срод­ност са кви­је­ти­
змом, ко­ји је у ка­то­лич­ким сре­ди­на­ма био про­га­њан, али ко­ји
има сво­ју тра­ди­ци­ју у про­те­стан­ти­зму. Она се мо­же пра­ти­ти
од иде­је „Хри­ста у на­ма“ (Chri­stus in uns) не­мач­ких те­о­зо­фа,19
па до ми­стич­них про­по­вед­ни­ка 19. ве­ка, нпр. ко­ји по­ру­чу­ју:
Чо­ве­че, не тра­жи Хри­ста у ви­со­ким ре­ги­о­ни­ма, не­го се спу­сти
у ду­би­не ко­је су у твом ср­цу.20
По­себ­но се из­два­ја део у ком се раз­ли­ку­ју Хри­стос као бо­
жан­ски прин­цип и исто­риј­ски Исус из На­за­ре­та, па­сус су­прот­
ста­вљен сва­кој тра­ди­ци­о­нал­ни­јој хри­шћан­ској те­о­ло­ги­ји.
14 Посланице пријатељима у Цавтату, стр. 340.
15 Остаци и уломци о Богу, стр. 362.
16 Мисли (Антуну Братићу), стр. 374.
17 Моја вјера, стр. 484.
18 Моја вјера, стр. 522.
19 А. Коаре – Немачки мисици, уховници и алхемичари 16. века, Ча­
чак, 2001; B. Gorceix – La mystique de Valentin Weigel et les origines de la
théosophie allemande, Lille, 1972, стр. 241–244; 405–406.
20 Gerhard Wehr – Die deutsche Mystik. Mystiche Erfahrung und theosophische
Weltsicht, München, 1988, стр. 313.

138
 Подземни ток

„Вје­ру­јем да је Хри­стос ми­сао и ри­јеч бо­жи­ја, о ко­јој је­ван­ђе­

ље ре­че ‘да бје­ше у по­чет­ку’ и да је све по њој по­ста­ло; и да ‘без
ње ни­шта ни­је по­ста­ло’. Овај се Хри­стос, ко­ри­јен бо­жан­ства, на­
ла­зи у сва­ко­ме чо­вје­ку, као што се ва­тра на­ла­зи у сва­ко­му кре­
ме­ну. Али се у ни­ко­му Хри­стос ни­је то­ли­ко мо­гућ­но и слав­но
раз­вио и ука­зао ко­ли­ко у Ису­су из На­за­ре­та, за ово ве­ли­ком вје­
ром и го­ру­ћом љу­ба­вљу ја имам на ње­га гле­да­ти, да се умет­нем у
ње­га, и уз­ра­стем до ње­го­ва ду­хов­но­га ра­ста. Ова­ко се вр­ши спа­
се­ње. Свак има би­ти Хри­стос по­пут Ису­са из На­за­ре­та.“21
„Сво­јом ства­ра­ју­ћом ри­јеч­ју Исус у сва­ком од нас бу­ди
Хри­ста, што у сва­ко­му од нас има Хри­ста, ка­ко у сва­ко­му кре­
ме­ну има ог­ња. Ври­је­ме је да се про­бу­ди­мо при­је у се­би...“22
И по­ред од­ре­ђе­них слич­но­сти са те­о­ло­го­шком кон­цеп­ци­
јом из­ра­ста­ња „у чо­вје­ка са­вр­ше­на, у ме­ру ра­ста пу­но­ће Хри­
сто­ве“ (Ефе­ша­ни­ма, 4, 13), и по­ред слич­но­сти са по­ме­ну­тим
кви­је­ти­стич­ким до­жи­вља­јем Хри­ста уну­тар нас, ра­ди се о иде­
ји ко­ја би се те­о­ло­шки мо­гла озна­чи­ти као је­рес. Ма­да се и у
пра­во­сла­вљу учи о обо­же­њу чо­ве­ка, чо­век не по­ста­је Бог по
при­ро­ди, по су­шти­ни. Овим ста­вом, ка­кав за­сту­па и Ву­ли­че­
вић, не­ги­ра се је­дин­стве­ност Хри­ста као Бо­жи­јег си­на и је­дин­
стве­ност ова­пло­ће­ња, а још јед­ном се по­твр­ђу­је уну­тра­шња
де­и­фи­ка­ци­ја чо­ве­ка. Уче­ње се ја­вља и у по­ми­ња­ним езо­те­рич­
ним то­ко­ви­ма, код истих сред­њо­ве­ков­них сек­ти или ка­сни­јих
те­о­зо­фа и пред­ста­вља до­след­но из­ве­ден за­кљу­чак из пред­ста­
ве о чо­ве­ко­вом бо­жан­ству. Сва­ки чо­век ко­ји у се­би раз­ви­је бо­
жан­ство по­ста­је Хри­стос, Бо­жи­ји син; Хри­стос је сва­ки раз­ви­
јен чо­век, сва­ка Бо­гом про­све­тље­на ду­ша, а Исус је са­мо је­дан
од Хри­сто­са, ка­ко су учи­ли ка­та­ри или амал­ри­ки­јан­ци.
Са иде­јом уну­тра­шњег Хри­ста иде и иде­ја уну­ра­шње, не­
ви­љи­ве цр­кве, раз­ли­чи­те од по­сто­је­ћих, исто­риј­ских цр­ка­ва и,
на­ро­чи­то, њи­хо­вог све­штен­ства. Ву­ли­че­вић ко­ри­сти на­зив „не­
ви­дљи­ва цр­ква“, али је он у хри­шћан­ском езо­те­ри­зму си­но­ни­
ман са пр­вим. И то што Ву­ли­че­вић као Ср­бин по опре­де­ље­њу
21 Моја вјера, стр. 532.
22 Некоме младићу у Боки Которској, стр. 379.

139
 Немања Радуловић

ни­је при­сту­пио пра­во­сла­вљу по свом на­пу­шта­њу Ка­то­лич­ке

цр­кве, из­у­ча­ва­лац ње­го­вог де­ла Там­бо­ра об­ја­шња­ва ка­ко ита­
ли­јан­ским кул­тур­ним фор­ми­ра­њем та­ко и упра­во од­ба­ци­ва­
њем сва­ке цр­кве.23
„Да бу­дем с Бо­гом, не при­па­дам ни­ка­квој ви­дљи­вој цр­
кви, али знам, у се­би чу­јем да сам уче­сник оне не­ви­дљи­ве,
ко­ја је у вр­ху сви­јех, у ко­јој ће се на­ћи и са­ста­ви­ти сви они
ко­ји су се по­све­ти­ли љу­ба­ви... Она не­ви­дљи­ва цр­ква има сла­
ву, чи­ста јој је сла­ва а не све­ште­нич­ка. Ње­зи­на ће свје­тлост
би­ти ‘као дра­ги ка­мен, ка­мен ја­спис сви­је­тли’... У оној цр­кви
не­ма ме­ста ‘стра­шљив­ци­ма и не­вјер­ни­ма’ (ци­тат из апо­сто­ла
Па­вла)“ – њи­ма је ме­сто у ви­дљи­вим цр­ква­ма.24
Овај став се ва­ри­ра на дру­гим ме­сти­ма:
„Мно­ге су цр­кве би­ле и је­су штет­но, јад­но све­ште­нич­ко
дје­ло, и за­то су се ме­ђу со­бом гом­ба­ле. Има јед­на пра­ва цр­ква,
у ко­јој љу­бав је­ди­ни ду­ше и вла­ди­чи Хри­стос, али је она не­
ви­дљи­ва, и све­штен­ство Хри­сто­во не мо­же ни­ко на­шље­ди­ти
ка­ко ка­же не­зна­ни спи­са­тељ По­сла­ни­це Је­вре­ји­ма.“25
„Хри­сто­ва је цр­ква раз­лич­на од хри­шћан­ски­јех цр­ка­ва“
– она је са­ста­вље­на од љу­ди ко­ји ве­ру­ју, без све­штен­ства и је­
рар­хи­је.26 Цр­кве, ко­је су у ме­ђу­соб­ним за­ва­да­ма, ни­су Хри­сто­
ве цр­кве и ла­жно се зо­ву ње­го­вим име­ном. „Хри­сто­ва цр­ква је
са­ста­вље­на од љу­ди што го­ре љу­ба­вљу и... тру­де се да до­ђе цар­
ство Бо­жи­је.“27 „Вје­ру­јем у све­ту ка­то­ли­чан­ску или оп­ће­ни­ту
цр­кву, ко­је се ја не од­ре­кох од­ре­кав­ши се рим­ске цр­кве.“28
23 Tamborra, стр. 69; 82. Против култова и цркава говори и у италијанс­
ким текстовима, нпр. La luce e la via, Taranto, 1900 (стр. 19 – вера даје
спасење а не мртви обреди); Leggendo l‘Ecclesiaste, Napoli, 1894, стр. 30
(... culti grossolani, grottescamente spettacolosi, come la cattolica o greca...).
24 Остаци и уломци о Богу, стр. 362.
25 Кратка поучења, стр. 446 (Не узимајући за аутора Посланице Јевреји­
ма апостола Павла, Вуличевић показује одређено познавање савреме­
не библијске критике). Слично место и на стр. 425, исто у Кратким
поучењима.
26 Моја вјера, стр. 515.
27 Исо, стр. 527.
28 Исо, стр. 535.

140
 Подземни ток

По­јам не­ви­дљи­ве цр­кве по­сто­ји и у лу­те­ран­ској те­о­ло­ги­ји

и озна­ча­ва не­ви­дљи­ву истин­ску за­јед­ни­цу свих вер­них, свих
ве­ру­ју­ћих у Хри­ста. Ипак, још ве­ћи зна­чај до­би­ја у ра­ди­кал­
ним об­ли­ци­ма не­мач­ког про­те­стан­ти­зма, по­кре­ти­ма ко­ји су
се одво­ји­ли од Лу­те­ра, али су се пре­пли­та­ли са те­о­зоф­ским,
хер­ме­тич­ким и дру­гим стру­ја­њи­ма.
Цр­ква се, по Ва­лен­ти­ну Вај­ге­лу, Ка­спа­ру Швенк­фел­ду, Се­
ба­сти­ја­ну Фран­ку ја­вља у свим на­ро­ди­ма и свим вре­ме­ни­ма.
То је уни­вер­зал­но хри­шћан­ство не­ве­за­но за ин­сти­ту­ци­је – па
и не са­мо хри­шћан­ство не­го уни­вер­зал­на ми­стич­на за­јед­ни­ца
ко­ја об­у­хва­та и па­га­не и му­сли­ма­не. Пун за­мах ће ова иде­ја
до­би­ти у езо­те­ри­зму с кра­ја 18. и по­чет­ка 19. ве­ка. Нај­по­зна­ти­
ји по­бор­ни­ци ова­квог ви­да хри­шћан­ства би­ће Иван Ло­пу­хин
(О уну­ра­шњој цр­кви, об­ја­вље­но на ру­ском и фран­цу­ском,
пре­во­ди на не­мач­ки и ла­тин­ски) и та­да ве­о­ма по­пу­лар­ни
Карл фон Екар­тсха­у­зен (Облак на све­и­ли­шем). За Екар­
тсха­у­зе­на шко­ла упу­ће­них у зна­ња је од­у­век по­сто­ја­ла, то дру­
штво иза­бра­них, за­јед­ни­ца све­тла,29 ра­су­то је по це­лом све­ту
и од­у­век је на­зва­но не­ви­дљи­вом цр­квом. Иде­ју ће за­сту­па­ти
и дру­ги пред­став­ни­ци хри­шћан­ског езо­те­ри­зма – вој­вот­ки­
ња од Бур­бо­на, па­стор Ла­фа­тер, ба­ро­ни­ца Кри­де­нер, ру­ски
ро­зен­крој­це­ри.30 Али, мо­же се уочи­ти од­ре­ђе­на раз­ли­ка из­ме­
ђу ка­то­лич­ких ауто­ра (Екар­тсха­у­зен, Ба­дер) ко­ји не од­ба­цу­ју
спољ­ну, ег­зо­те­рич­ну цр­кву не­го је по­сма­тра­ју ди­ја­лек­тич­ки
29 И Вуличевић говори о „синовима свјетла“ (Нови закон, стр. 256;
Мисли /Антуну Братићу/, стр. 373); „Ми смо свјетлост од оне свјет­
лости, богови од оног Бога“ (Моја вјера, стр. 523) – у овој реченици
опет има истицања човекове божанствености јер се ради о алузији на
Вјерују (Символ вере, Credo) где се за Христа каже да је „Светлост од
светлости, Бог истинити од Бога истинитог“.
30 А. Faivre – L’Ésotérisme au XVIIIe siècle en France et en Allemagne, Paris,
1973, стр. 31–35 (поглавље о појму унутрашње цркве); Г. В. Вернадс­
кий – Русское масонсво в царсвование Екаерини II, С. Петербург,
1999, стр. 210–213; о значају унутрашњости – стр. 200–201. Нешто
шира је идеја универзалне традиције, вечите мудрости коју заступају
ренесансни херметисти, потом мартинисти, а коју ће у 20. веку раз­
вити Генон.

141
 Немања Радуловић

пре­ма езо­те­рич­ној, и про­те­стант­ских ко­ји не­ви­дљи­вој да­ју

пред­ност.31 Ву­ли­че­вић је на ли­ни­ји про­те­стан­ти­зма.
По­јам не­ви­дљи­ве цр­кве под­ра­зу­ме­ва две ства­ри. С јед­не
стра­не то је по­ве­за­ност свих љу­ди, брат­ства све­тло­сти, ко­јој
год хри­шћан­ској де­но­ми­на­ци­ји при­па­да­ли. Ра­ди се о не­кој вр­
сти езо­те­рич­ног еку­ме­ни­зма, јер не­ви­дљи­ва цр­ква над­ра­ста и
нат­кри­љу­је ви­дљи­ве. С дру­ге стра­не она де­лу­је у са­мом чо­ве­
ку – не иде чо­век у храм, не­го је храм у чо­ве­ку, об­ред­ни и ли­
тур­гиј­ски жи­вот се ин­тер­и­о­ри­зу­је; „чо­век се при­бли­жа­ва Бо­гу
не у хра­му не­го у ср­цу“, а езо­те­рич­на цр­ква је пра­ва Хри­сто­ва
цр­ква ко­ја је уну­тра.32 Ло­пу­хин го­во­ри о цар­ству Бо­жи­јем и
Хри­сту ко­ји на­ста­ју уну­тар чо­ве­ка. И јед­на и дру­га тач­ка при­
сут­не су код на­шег про­по­вед­ни­ка.
На­ве­де­ни па­су­си од­но­се се на не­ви­дљи­ву за­јед­ни­цу све­
тих не­за­ви­сну од спољ­них по­де­ла, али по­сто­је и они ко­ји се
од­но­се на Цр­кву уну­тар чо­ве­ка:
„Кад сам за­тво­рен у се­би, и кад зво­ни ура ду­ше по вје­ко­
чо­вје­чан­ству, он­да у ме­ни, у ду­ши по­чи­мље све­то бо­го­служ­је;
ол­тар је ср­це, а са­вјест је вла­ди­ка.
Он­да сам ја у све­тој оп­ћи­ни с бра­ћом, ко­ју ми очи ни­је­
су ниг­да ви­дје­ле, али знам да их има у сва­ком на­ро­ду. Он­да је
пре­чи­шће­ње, он­да је успо­ме­на Ису­со­ве све­те ве­че­ре. Ду­ше се
љу­ба­вљу до­ти­ца­ју гра­ђе­ви­ни не­ви­дљи­ве цр­кве.“33
Овај ци­тат се мо­же упо­ре­ди­ти са, нпр. ме­стом из про­те­
стант­ског ми­сти­ка и те­о­зо­фа Етин­ге­ра:
„Мо­ја цр­ква је храм мо­га те­ла... са­мо Исус је про­по­вед­
ник... ср­це и ум су слу­ша­о­ци.... кад он на­сту­па и об­ја­вљу­је сво­
је ла­ко је­ван­ђе­ље, та­да је не­де­ља“; пра­зник је кад под­се­ћа ду­
шу на сво­ја до­бро­чин­ства, а дан по­ка­ја­ња кад ка­жња­ва ње­го­ве
пре­сту­пе.34
31 A. Faivre – The Inner Church and the Heavenly Jerusalem y: „Access to
Western Esotericism“, State University of New York Press, 1994, стр. 140.
32 А. Faivre – L’Ésotérisme au XVIIIe siècle en France et en Allemagne, стр. 31;
Acces... стр. 137.
33 Остаци и уломци о Богу, стр. 363.
34 Wehr, стр. 301–302.

142
 Подземни ток

Са овим се бли­ско до­ди­ру­је кви­је­ти­стич­ки осе­ћај цар­ства

Бо­жи­јег уну­тар се­бе: „Ово је оно кра­љев­ство Бо­жи­је, о ко­је­
му је упи­са­но у је­ван­ђе­љу, да га ни­ко тје­ле­сни­јем очи­ма не­ће
ви­дје­ти из­ван се­бе, јер га свак има у се­би. Ово је кра­љев­ство
у ме­ни кад се ћу­тим бо­жи­јим си­ном, и кад дје­лу­јем по уну­тра­
шње­му гла­су и за­ко­ну бо­жан­ства што је у ме­ни. Бо­жи­је­му кра­
љев­ству при­па­да­ју они ко­ји су по­све у сва­ко­му дје­лу и тре­нут­
ку сво­је­га жи­во­та вла­да­ли ду­хом. Над ова­ки­јем љу­ди­ма ни
сви­јет, ни ти­је­ло не­ма­ју вла­сти.“35
Ву­ли­че­ви­ће­ва по­ве­за­ност са под­зем­ним то­ко­ви­ма хри­
шћан­ства ви­ди се и у об­ја­шње­њу чо­ве­ко­вог по­ло­жа­ја на зе­
мљи ре­е­зи­сен­ним а­ом.
„Ми, ли­је­пи ду­хо­ви, би­ли смо про­тег­ну­ти у тје­ле­сну там­
ни­цу љу­бав­ни­јем за­гр­ља­јем, ко­је је­ди­но ноћ­не сје­не мо­гу ви­
дје­ти. А за­што? За­то што смо гдје­год не­што скри­ви­ли.“36
„Али нам је ду­хов­на пре­ђа­шњост мут­на у па­ме­ти; облак
нам не­про­би­тан кри­је оно би­ће, ону сла­ву, ко­ју смо за­на­го има­
ли, па из­гу­би­ли због не­ке кри­ви­це, ко­ја је отај­ство, али оста­ви
нам у ду­ши свој траг. Страх је овај траг. Сви се стра­ши­мо.“
Ми не же­ли­мо не­што не­по­зна­то не­го не­што из­гу­бље­но,
а ве­ра је успо­ме­на на то до­ба;37 ду­ша је по­сто­ја­ла и пре за­че­
ћа,38 а дух ра­ди на фор­ми­ра­њу свог бу­ду­ћег те­ла.39
„Вје­ру­јем да сам ја био дух, ду­ша, па­мет, ра­зум при­је сво­
је­га ти­је­ла, и на­ла­зе­ћи се сад у ти­је­лу и на ово­ме сви­је­ту, гдје
гри­јех и смрт сва­ко­га ври­је­ђа, ми­слим да сам при­је сво­је­га за­
че­ћа не­што скри­вио, и да су ова­ко не­што, јед­на­ко ка­ко ја, скри­
ви­ли сви они што су у ти­је­лу и на ово­му сви­је­ту. Ов­дје је на­ше
чи­сти­ли­ште, ов­дје је наш па­као.“40
35 Моја вјера, стр. 497.
36 Некоме младићу у Боки Которској, стр. 379.
37 Кратка поучења, стр. 444.
38 Души, стр. 251.
39 У посланици Миленку Веснићу, стр. 570–571: можда су пре зачећа у
духовним круговима одабрани родитељи тела у ком ће се дух зачети.
40 Моја вјера, стр. 533.

143
 Немања Радуловић

По­ре­клом из пла­то­ни­зма (Ву­ли­че­вић у овом кон­тек­сту по­

ми­ње упра­во фи­ло­зо­фи­ју), иде­ја се у хри­шћан­ству ја­вља код
Ори­ге­на. При­сут­на та­ко­ђе код ка­та­ра, а на до­ма­ћем про­сто­ру
код бо­гу­ми­ла, иде­ја пре­ег­зи­стен­ци­је ду­ша је то­пос хри­шћан­
ске езо­те­ри­је 18. и 19. ве­ка (нпр. у мар­ти­ни­зму). У срп­ској
књи­жев­но­сти ће нај­по­зна­ти­ју об­ра­ду до­би­ти у Ње­го­ше­вој
Лу­чи ми­кро­ко­зма, али се ја­вља и код Си­ме Ми­лу­ти­но­ви­ћа, мо­
жда и код Ко­де­ра, о че­му смо го­во­ри­ли дру­где. Ву­ли­че­вић та­
ко сле­ди исте иде­је ко­је сле­де и дру­ги срп­ски пи­сци до­так­ну­ти
скри­ве­ним уче­њи­ма.
У ори­ге­ни­стич­ке то­ко­ве при­сут­не кроз 17. и 18. век (бе­
ме­ов­ци, Јунг-Шти­линг, Екар­тсха­у­зен, Све­ден­борг) укла­па се и
иде­ја па­кле­них му­ка ко­је ни­су ве­чи­те не­го слу­же са­мо чи­шће­
њу ду­ше.
„На­кон овог жи­во­та, на­кон ру­их и у­и­јех жи­во­а (кур­
зив Н. Р.) до­ћи ће нам оно бо­ље. Про­ћи ће­мо кроз па­као, кроз
мно­го па­кла. Она­мо иза па­кла сто­ји у свје­тло­сти Отац и че­ка
си­но­ве. Па­као је по­тре­бит не да се чо­век из­гу­би, не­го да се
очи­сти и спа­си.“41
Из на­ве­де­ног па­су­са се, ме­ђу­тим, дис­крет­но ви­ди да Ву­
ли­че­вић ве­ру­је и у ре­ин­кар­на­ци­ју, као и у сле­де­ћем на­во­ду:
„Не, чо­вјек не уми­ре; он вје­чи­то тра­је у сво­је­му жи­во­ту. Ње­
му се са­мо ми­је­ња­ју и до­спи­је­ва­ју об­лич­ја жи­во­та а не жи­
вот“.42 Иде­ју пре­ег­зи­стен­ци­је пра­ти и сли­ка те­ла као там­ни­це,
41 Мисли (Антуну Братићу), стр. 370. У Leggendo l’Ecclesiaste рећи ће да
„завидник има пакао у сопственим грудима“ (стр. 37), што може бити
схваћено и као метафора.
42 Моја вјера, стр. 534. Занимљиви су наводи: (исто, стр. 374) – „Мудри
не плачу мртве, што нема мртвијех – ми смо свеђ били и бити ћемо
– што је дух божиј у нама. Иза смрти нашега тијела, знати ћемо што
смо били прије својега зачећа матери у утроби.
Како тијело баца ћа одећу стару да обуче нову, тако исто душа одбаца
тијело да се бољијем обуче“ (стр. 374–375; вид. и 457). Ово подсећа на
познате стихове из Бхааваие 2, 11–12; 22 (парафразирано) – муд­
ри не оплакују ни живе ни мртве; није било времена кад нисмо били
и неће бити времена кад нас неће бити; душа/сопство одбацује тела
као стару одећу и облачи нова.

144
 Подземни ток

„ду­ша уам­ни­че­них у су­ши­ча­вим те­ли­ма, са­свим уду­бље­них

у ма­те­ри­ји“.43
Ка­да се обра­ти­мо пи­та­њу Ву­ли­че­ви­ће­вих из­во­ра, уоча­ва
се да он сам по­ми­ње „фи­ло­зо­фи­ју“, „пан­те­и­зам“, по­ме­ну­ће у
не­га­тив­ном кон­тек­сту, као је­рес и Ва­лен­ти­нов „њо­сти­чи­зам“;
али, по­ред пла­то­ни­зма и ори­ге­ни­зма као крај­њих из­во­ра ова­
квих иде­ја на За­па­ду ја­сно је да су они ве­ли­ки де­лом пре­но­ше­
ни као ве­ра кроз езо­те­рич­не шко­ле, те да се укла­па­ју и у Ву­ли­
че­ви­ћев про­те­стант­ско-илу­ми­нат­ски кон­текст.
Но, по­ред стру­ја ко­је га по­ве­зу­ју с од­ре­ђе­ном под­зем­ном
тра­ди­ци­јом, не тре­ба пре­ви­де­ти да се те иде­је мо­гу раз­у­ме­ти у
не­што са­вре­ме­ни­јем кон­тек­сту спи­ри­ти­зма, на ко­ји се по­зи­ва
и ко­јим се ба­вио. Од­би­ја­ње веч­них по­смрт­них ка­зни и не­пре­
ста­но уса­вр­ша­ва­ње ду­хо­ва кроз стал­не ре­ин­кар­на­ци­је та­ко­ђе
су основ­на уче­ња спи­ри­ти­зма, на­ро­чи­то у шко­ли Ала­на Кар­де­
ка, ко­ја је до­ми­ни­ра­ла у Евро­пи и у Ита­ли­ји. У ита­ли­јан­ској
кул­ту­ри – а Ву­ли­че­ви­ћа по­сма­тра­мо и у ње­ном окви­ру – за
спи­ри­ти­зам се ин­те­ре­су­је ве­лик број обра­зо­ва­них љу­ди, на­
ро­чи­то оних ко­ји ства­ра­ју но­ву Ита­ли­ју, па и сам Га­ри­бал­ди
ко­ји ће по­ста­ти и пред­сед­ник јед­ног спи­ри­ти­стич­ког дру­штва
(Ма­ци­ни још 1849. г., ка­да је спи­ри­ти­зам тек по­чео да се ја­вља,
го­во­ри о не­веч­ним му­ка­ма и ре­ин­кар­на­ци­ји, али не при­хва­та
спи­ри­ти­зам као та­кав јер би ду­хо­ви при­зи­ва­њи­ма би­ли уз­не­
ми­ре­ни у свом на­прет­ку). „Пре­о­бра­ће­ње“ чу­ве­ног на­уч­ни­ка
Лом­бро­за са ма­те­ри­ја­ли­зма на спи­ри­ти­зам иза­зва­ће па­жњу, а
ита­ли­јан­ски ме­ди­јум Еуза­пи­ја Па­ла­ди­но јед­на је он нај­по­зна­
ти­јих у Евро­пи. За ита­ли­јан­ски спи­ри­ти­зам, као и фран­цу­ски,
ка­рак­те­ри­сти­чан је био и ан­ти­кле­ри­ка­ли­зам.44
У спи­ри­ти­зму је и по­ло­жај Хри­ста сро­дан по­ми­ња­ним уче­
њи­ма: у Христ са­мо по­се­ду­је ви­ши сте­пен бо­жан­ства не­го ми.45
43 Моја вјера, стр. 479.
44 Massimo Introvigne – Il cappello del mago. I nuovi movimenti magici, dallo
spiritismo al satanismo, SugarcoEdizioni, Milano, 2003, стр. 54–56; A. C.
Doyle – The history of Spiritualism 2, New York, 1975, стр. 190.
45 A. C. Doyle, стр. 250.

145
 Немања Радуловић

Иста иде­ја се ја­вља и у та­да­шњем окул­ти­зму и те­о­зо­фи­ји, нпр.

за Бла­вац­ку је Хри­стос бо­жан­ски прин­цип у сва­ком људ­ском
би­ћу (што је опет јед­но од ме­ста но­вих ре­ли­гиј­ских по­кре­та).
По Ву­ли­че­ви­ћу спи­ри­ти­зам је при­род­ни фе­но­мен у ко­ји
не тре­ба ве­ро­ва­ти не­го га ви­де­ти; са дру­ге стра­не он о ње­му
го­во­ри као о но­вом от­кро­ве­њу, но­вој re­li­gio,46 по­зи­ва се и на
апо­сто­ла Па­вла.47 Све цр­кве про­па­да­ју, а спи­ри­ти­зам ја­ча, „је­
ван­ђе­ље се при­ма и ра­сте у ду­ша­ма без цр­ков­ни­јех об­ли­ка“.48
У тек­сту пи­са­ном по угле­ду на Вје­ру­ју на­пи­са­ће: „Вје­ру­јем да
ду­хо­ви на­ши­јех по­кој­ни­ка оп­ће и го­во­ре с на­ма ка­ко су оп­ћи­
ли и го­во­ри­ли кад су би­ли у ти­је­лу, и за­то вје­ру­јем у све­ти­јех
оп­ћи­ну ко­ји су пред Бо­гом и Бо­га пу­ни“.49
Ма­да се мо­же учи­ни­ти да у исто­вре­ме­ном по­зи­ва­њу на на­
уч­ну до­ка­зи­вост и дух от­кро­ве­ња има кон­тра­дик­ци­је, Ву­ли­че­
вић се не раз­ли­ку­је од дру­гих спи­ри­ти­ста ко­ји су сци­јен­ти­зам
и по­зи­ти­ви­зам свог до­ба про­јек­то­ва­ли на оно­стра­но. Ти­ме се
хтео пре­мо­сти­ти јаз из­ме­ђу ре­ли­ги­је и на­у­ке, на­стао дар­ви­ни­
змом или фи­ло­ло­шком би­блиј­ском кри­ти­ком. Спи­ри­ти­зам го­
во­ри о стал­ном на­прет­ку ду­хо­ва, ево­лу­ци­ји, а се­бе сма­тра ре­
ли­ги­јом ко­ја је на­уч­но до­ка­зи­ва.
Али, као што су про­те­стант­ске де­но­ми­на­ци­је ко­је су га
при­вла­чи­ле хте­ле да бу­ду об­но­ва ра­ног хри­шћан­ства, та­ко се
и спи­ри­ти­зам че­сто пред­ста­вљао као из­вор­но ра­но хри­шћан­
ство. („Спи­ри­ти­зам је бли­жи пр­во­бит­ном хри­шћан­ству од би­
ло ко­је ре­ли­ги­је.“)50 Мо­же­мо ли у то­ме на­слу­ти­ти још је­дан
раз­лог ње­го­вог ин­те­ре­со­ва­ња за „по­ру­ке мр­твих“?
Код овог осо­бе­ног про­по­вед­ни­ка на­ла­зи се и од­ба­ци­ва­ње
ре­ал­но­сти ђа­во­ла51 или исто та­ко хе­те­ро­док­сна ве­ра у Бо­жи­је
46 Кратка поучења, стр. 408.
47 Кратка поучења, стр. 407.
48 Бискуп и расфратар, стр. 542.
49 Моја вјера, стр. 535.
50 A. C. Doyle, стр. 251.
51 Напаст није нека духовна особа, него сва потакнућа на зло што их
има у свету; човек је у себи враг (Три напасти, стр. 186).

146
 Подземни ток

кон­ти­ну­и­ра­но ства­ра­ње52 ко­ја се сре­ће код Ње­го­ша, ког је це­

нио,53 или у де­и­зму.
Не ула­зе­ћи у Ву­ли­че­ви­ће­ве по­ли­тич­ке ста­во­ве, по­ме­ну­
ће­мо са­мо да је и по­ред свог па­три­о­ти­зма (био је нпр. у ве­зи
са хер­це­го­вач­ким уста­ни­ци­ма),54 из­гле­да био склон од­ре­ђен
ми­стич­ном, хри­шћан­ском анар­хи­зму. Упра­во од Цар­ства
Бо­жи­јег ко­је је у на­ма до­ла­зи „спа­со­но­сна анар­хи­ја где ће се
мно­ге вла­сти уду­ши­ти у јед­ну је­ди­ну власт, ко­ју Хри­стос зо­ве
цар­ство бо­жи­је“.55 Да не­ма по­сред­ни­ка из­ме­ђу чо­ве­ка и Бо­га,
став је це­лог про­те­стан­ти­зма, али ка­да од­ба­цу­је и све­тов­ну
власт при­бли­жа­ва се оним ра­ди­кал­ни­јим стру­ја­њи­ма.56 Ра­ди­
кал­ни про­те­стан­ти по­пут кве­ке­ра ко­ји од­ба­цу­ју сва­ку цр­кву
и ин­сти­ту­ци­ју има­ли су исте ста­во­ве – а кве­ке­ри­ма је сро­дан,
уоста­лом, и по ве­ри у уну­тра­шњу све­тлост у чо­ве­ку, у не­по­
сред­ног, „уну­тра­шњег“ Хри­ста ко­ји је пра­ви спа­си­тељ,57 што
са­мо по­твр­ђу­је ње­го­ву ве­зу са раз­ма­тра­ним идеј­ним стру­ја­ма.
У ње­го­во до­ба ће у Ита­ли­ји Вал­де­шка цр­ква би­ти угро­же­на
ова­квим ста­во­ви­ма ко­је ће за­сту­па­ти Пли­мут­ска бра­ћа;58
слич­но је уоста­лом и уче­ње Тол­сто­ја.
Ко­ли­ко у ана­ли­зи­ра­ним иде­ја­ма био бли­зак езо­те­ри­ји,
то­ли­ко ће дру­где, нпр. у ита­ли­јан­ској књи­жи­ци о Књи­зи Про­
по­вед­ни­ко­вој, би­ти склон ра­ци­о­на­ли­зму. Ре­ћи ће да ви­ше
52 „Ја вјерујем у онога који постојано ствара васељену“ (Моја вјера,
стр. 531); опширније о томе у: Leggendo.... стр. 24 („природа је вечи­
та трансформација оног што је вечито“). Вуличевић сматра да идеја
стварања Божијег ab aeterno не унижава Бога, и полемише са теоло­
зима који говоре о стварању ex nihilo.
53 А. Миљковић – Оле о националним, верским и руим емама и
иејама Љуевиа Вуличевића, Књижевна реч, 23, 10–25. јул, 1994,
стр. 19–21, где се разматрају различити аспекти Вуличевићевих идеја.
54 Радунка Анђелковић–Чубриловић – „Шест писама Љ. Вуличевића“,
Прилози за књижевнос, језик, исорију и фолклор, XII, 1, стр. 65–74.
55 Кратка поучења, стр. 427.
56 Моја вјера, стр. 483.
57 E. Леонар – Оша исорија роесанизма 1, Загреб-Сремски
Карловци, стр. 693; 714.
58 Tamborra, стр. 90.

147
 Немања Радуловић

би­блиј­ског има у по­зи­ти­ви­зму за ко­ји је ду­ша „ап­страк­ци­ја

мо­рал­них фе­но­ме­на“ не­го у ме­та­фи­зи­ци, твр­ди­ће да хри­шћан­
ство ни­је по­зна­ва­ло ин­ди­ви­ду­ал­ну не­го ко­лек­тив­ну људ­ску
ду­шу, да и оно сма­тра чо­ве­ка жи­во­ти­њом (јер чо­век је „по­след­
њи и нај­у­зви­ше­ни­ји сте­пен ево­лу­ци­је ор­ган­ских би­ћа“) и да је
иде­ју о бе­смрт­но­сти ду­ше пре­у­зе­ло од Егип­ћа­на59 или Гр­ка.60
Ов­де не­ма езо­те­ри­је, али има мно­го де­вет­на­е­сто­ве­ков­ног
сци­јен­ти­зма. Ни­је слу­чај­но што ка­то­лич­ки по­ле­ми­чар Ме­ди­
ни кри­ти­ку­је Ву­ли­че­ви­ћа упра­во као скеп­ти­ка, ма­те­ри­ја­ли­сту,
ра­ци­о­на­ли­сту, а тек уз­гред­но као спи­ри­ти­сту; од је­ре­тич­ких
иде­ја по­ми­ња­ће пр­вен­стве­но од­ба­ци­ва­ње бе­смрт­но­сти ду­ше,
што је ви­ше на ли­ни­ји ма­те­ри­ја­ли­зма, а не и иде­ја ко­је смо раз­
ма­тра­ли. И мо­жда је још зна­чај­ни­је то што Ме­ди­ни го­во­ри о
Ву­ли­че­ви­ћу као еклек­ти­ку.61
Ко­ли­ко са­ма Вал­де­шка цр­ква по­ма­же раз­у­ме­ва­њу Ву­ли­
че­ви­ће­вих иде­ја? Го­ди­не 1906. у ча­со­пи­су Вал­де­шке цр­кве La
Lu­ce ни­је до­зво­ље­но об­ја­вљи­ва­ње ита­ли­јан­ског пре­во­да Мо­је
вје­ре, где ве­ро­ват­но нај­о­тво­ре­ни­је го­во­ри о сво­јим иде­ја­ма, не
са­мо због ду­жи­не тек­ста62 – што го­во­ри да ње­го­ве иде­је ни ту
ни­су би­ле зва­ни­чан ис­каз са про­по­ве­да­о­ни­це те цр­кве.
По­сто­је прет­по­став­ке да је Вал­де­шка цр­ква на­ста­ла из
бо­гу­мил­ства, што би, с об­зи­ром на по­ду­дар­ност не­ких Ву­ли­че­
ви­ће­вих иде­ја са сред­њо­ве­ков­ном ду­а­ли­стич­ком тра­ди­ци­јом
би­ло, на пр­ви по­глед, за­ни­мљи­во ре­ше­ње. Али ве­за вал­де­за
и ка­та­ра је у исто­ри­о­гра­фи­ји углав­ном од­ба­че­на. Вал­де­шка
59 Слика Египта као колевке мудрости исто има дугу историју. Али, по­
ред различитих езотериста који су порекло хришћанства и јудаизма
изводили из египастких мистерија (нпр. Христ као инициран), исто
су са супротних позиција тврдили и рационалисти и радикални про­
светитељи у својој полемици са Библијом; савременији изданак ове
струје јесте Фројдов рад о Мојсију и монотеизму.
60 Lodovico Vulicevic – Leggendo l’Ecclesiaste, стр. 21; 30–34.
61 V. Medini – Ogledalo filosofije Ljudevita Vuličevića, Dubrovnik, 1915, стр.
23; 58–64.
62 Tamborra, стр. 153. Медини се чуди како „Lj.Vuličević s ovakovim
svojim naukam može opstati u dojednoj protestanstkoj sljedbi, pa potjecala
ta i od Petra Valda“ (стр. 60).

148
 Подземни ток

цр­ква је на­ста­ла као про­то­про­те­стант­ски по­крет за ре­фор­му

Цр­кве, сли­чан иде­ја­ма Фра­ње Аси­шког, о нео­п­ход­но­сти си­ро­
ма­штва Цр­кве и про­по­ве­да­ња на на­род­ном је­зи­ку (и је­ди­ни је
сред­њо­ве­ков­ни ди­си­дент­ски по­крет пре­жи­вео до да­нас). Вал­де­
зи су по­ле­ми­са­ли не са­мо са ка­то­ли­ци­ма не­го и са ка­та­ри­ма и
од­ба­ци­ва­ли ду­а­ли­зам. Ма­да је у Лом­бар­ди­ји у јед­ном пе­ри­о­ду
сред­њег ве­ка до­шло до не­ке вр­сте вал­де­шко-ка­тар­ског син­кре­
ти­зма, ма­да по­сто­је и не­ке слич­но­сти, нпр. у ор­га­ни­за­ци­ји цр­
кве, исто­ри­ча­ри се сла­жу да су раз­ли­ке ва­жни­је од слич­но­сти.63
Но, од сред­њо­ве­ков­не исто­ри­је да­ле­ко је ва­жни­је то што је од
16. до 17. ве­ка Вал­де­шка цр­ква при­сту­пи­ла ре­фор­ми­са­ним цр­
ква­ма и при­хва­ти­ла та­кво ис­по­ве­да­ње ве­ре. Као та­ква и да­нас
де­лу­је у Ита­ли­ји. У том сми­слу Ву­ли­че­ви­ће­ва пра­во­вер­ност је
и у Вал­де­шкој цр­кви под ве­ли­ким зна­ком пи­та­ња.
(Вал­де­шка цр­ква је има­ла и ле­ген­ду о свом по­ре­клу: ка­да
је Кон­стан­тин дао на­вод­ну да­ров­ни­цу па­пи, гру­па пра­вих хри­
шћа­на је то од­би­ла. Овај по­ку­шај да се исто­ри­ја цр­кве про­ши­ри
на пе­ри­од пре Вал­да од­го­ва­ра те­жњи про­те­стан­ти­зма ка из­вор­
ном, ра­ном хри­шћан­ству ко­ји се сре­ће и код на­шег ауто­ра.)64
Про­у­ча­ва­лац Ву­ли­че­ви­ће­вог ра­да, Ан­ђе­ло Там­бо­ра, по­
ми­ње од­ре­ђе­не слич­но­сти из­ме­ђу ду­бро­вач­ког ауто­ра и Уга
Ја­ни­ја (1869–1938).65 Ја­ни, ко­ји је био ста­ро­ка­то­лик па та­ко­ђе
по­стао вал­де­шки про­по­вед­ник, бли­зак је Ву­ли­че­ви­ћу по еку­
ме­ни­зму, али слич­но­сти се по­ја­ча­ва­ју ако до­да­мо да је Ја­ни
био и аутор књи­га о ре­ин­кар­на­ци­ји и ма­сон ко­ји је ути­цао на
раз­вој не­ких окулт­них по­кре­та у Ита­ли­ји.66
Там­бо­ра та­ко­ђе сма­тра да су у пре­ла­ску са по­ли­тич­ке
аги­та­ци­је на кви­је­ти­стич­ке тек­сто­ве, на Ву­ли­че­ви­ћа ути­ца­ли
63 M. D. Lambert – Medieval Heresy. Popular Movements from Bogomil
to Hus, London, 1977, стр. 69; 78; 157–162; A. Borst – Die Katharer,
Stuttgart, 1953, стр. 110–111.
64 Lambert, стр. 156.
65 Tamborra, стр. 156–157.
66 Микеле Морамарко – Масонсво в рошлом и насоящем, Москва,
1990, стр. 280; Данијел Лигу – Речник слобоно зиарсва, Београд,
2001; Introvigne, стр. 100.

149
 Немања Радуловић

вал­де­зи из Пи­је­мон­та, не­за­ин­те­ре­со­ва­ни за по­ли­ти­ку и вер­

ску по­ле­ми­ку, ко­ји су жи­ве­ли у ес­ха­то­ло­шким иш­че­ки­ва­њи­
ма. По­себ­но је вред­но па­жње ње­го­во по­ре­ђе­ње Ву­личeви­ћа
са осам­на­е­сто­ве­ков­ном не­мач­ком пи­је­ти­стич­ком за­јед­ни­цом
Stil­len im Lan­de. Пи­је­ти­зам је по­ред на­ве­де­них тен­ден­ци­ја хри­
шћан­ске ми­сти­ке имао и езо­те­рич­но уче­ње ко­је го­во­ри о де­и­
фи­ка­ци­ји, апо­ка­та­ста­зи и уни­вер­зал­ној цр­кви,67 што нам још
јед­ном по­твр­ђу­је из­во­ре из ко­јих ве­ро­ват­но до­ла­зе Ву­ли­че­ви­
ће­ве иде­је.
Не­сум­њи­во бли­зак ра­ди­кал­ни­јим то­ко­ви­ма про­те­стан­ти­
зма, Ву­ли­че­вић пре­ко њих пре­у­зи­ма и иде­је хри­шћан­ске езо­
те­ри­је и те­о­зо­фи­је. Из­ра­зи­ти ин­ди­ви­ду­а­ли­ста, он ипак има ду­
хов­не прет­ход­ни­ке. С дру­ге стра­не, де­те свог вре­ме­на, вер­ник
су­о­чен са са­вре­ме­ним скеп­ти­ци­змом, он ће исте та­кве иде­је
при­ми­ти и од са­вре­ме­них му по­кре­та, по­пут спи­ри­ти­зма.
Да­нас, у вре­ме еку­ме­ни­зма, и хри­шћан­ског и нај­ши­ре
схва­ће­ног, у вре­ме вер­ског син­кре­ти­зма и но­вог до­ба, по­пу­ла­
ри­за­ци­је езо­те­ри­зма, ка­да се по­ја­вљу­ју пој­мо­ви ван­цр­кве­ног
хри­шћан­ства или ван­кон­фе­си­о­нал­не ду­хов­но­сти, чи­ни се да
овај по­лу­за­бо­ра­вље­ни про­по­вед­ник ко­ји је иза­брао да при­па­
да срп­ској књи­жев­но­сти до­би­ја са­вре­ме­ни­ји из­глед не­го што
би се мо­гло за­кљу­чи­ти по шту­рим од­ред­ни­ца­ма. А то је не­сум­
њи­во по­зив да га још јед­ном про­чи­та­мо.

67 P. Deghaye – La doctrine ésotérique de Zinzendorf, Paris, 1969, стр. 46; 97;

Dictionnaire critique de l’ ésoterisme. Publie sous la direction de Jean Ser­
vier, P.U.F., 1998 (Pietisme).

150
 ЛА­ЗАР КО­МАР­ЧИЋ,
ПИ­О­НИР СПИ­РИ­ТИ­ЗМА

Је­на уа­ше­на зве­за Ла­за­ра Ко­мар­чи­ћа, ду­го вре­ме­на за­

не­ма­ри­ван ро­ман – као и цео опус – с по­ра­стом ин­те­ре­со­ва­ња
за фан­та­сти­ку у до­ма­ћој кри­ти­ци, али и с по­ра­стом ин­те­ре­со­
ва­ња за на­уч­ну фан­та­сти­ку уоп­ште, све ви­ше је при­вла­чи­ла
па­жњу но­ви­јих кри­ти­ча­ра. Ако су ста­ри­ји кри­ти­ча­ри овом ро­
ма­ну по­све­ћи­ва­ли ма­ње па­жње усред­сре­ђу­ју­ћи се на пи­та­ња
ре­а­ли­стич­ког и ро­ман­ти­чар­ског на­сле­ђа код Ко­мар­чи­ћа или
по­ли­тич­ких бор­би по но­ви­на­ма, но­ви­ји при­сту­пи су те­жи­ште
ста­ви­ли упра­во на Је­ну уа­ше­ну зве­зу.
Та­ко је да­нас у кри­ти­ци по­ста­ло оп­ште ме­сто да је Ко­мар­
чи­ћев ро­ман пи­о­нир­ско де­ло на­уч­не фан­та­сти­ке у срп­ској
књи­жев­но­сти. Чак се и клуб пи­са­ца на­уч­не фан­та­сти­ке и на­
гра­да ко­ју до­де­љу­ју на­звао по ње­му као свом прет­ход­ни­ку.
У раз­ма­тра­њи­ма ко­ја по­ла­зе од те тач­ке мо­же се сре­сти ана­ли­за
 Нпр. Миомир Милинковић – Скица за књижевни орре Лаза­
ра Комарчића, Прибој, 1998; Александар Шиљковић – Почеци СФ
у срској књижевноси, Свет речи, Београд, 1999, 9–12, стр. 43–47;
Мирко Иконић – „Научна фантастика у роману Јена уашена звеза
Лазара Комарчића“, Прибој, 1999 (аутор помиње часопис Два свеа);
Александар Б. Недељковић – Насанак научнофанасично жан­
ра у срској књижевноси, у: „Српска реалистичка прича“ (Зборник
радова), Крагујевац 2007, стр. 53–54. Бојан Јовић – Рађање жанра
– очеци срске научно-фанасичне књижевноси, Београд, 2006.
Мада исто посматра Комарчића као пионира научне фантастике, Јо­
вић нагласак ставља на традицију фантастичних путовања и утопије.

151
 Немања Радуловић

ро­ма­на без освр­та на дру­га Ко­мар­чи­ће­ва де­ла, као и из­два­ја­ње

из ши­рег кон­тек­ста епо­хе и ње­них по­е­ти­ка. Сти­че се ути­сак
да је не­ким ауто­ри­ма за­ни­мљи­ви­ја на­уч­на фан­та­сти­ка не­го
сам Ко­мар­чић, те се не­кад мо­гу уочи­ти и про­јек­ци­је ин­те­ре­со­
ва­ња за са­вре­ме­ну на­уч­ну фан­та­сти­ку на овај ста­ри­ји ро­ман.
На­рав­но, по­сто­ји и фан­та­стич­ни аспект Ко­мар­чи­ће­вог де­ла,
по­ве­зан са ши­рим пи­та­њем ти­по­ло­ги­је фан­та­сти­ке, што је
про­блем у ко­ји не­ће­мо за­ла­зи­ти у овом ра­ду. Но, по­сто­ји још
је­дан аспект ко­ји до­сад у ли­те­ра­ту­ри о Ко­мар­чи­ћу ни­је раз­ма­
тран, а чи­ја ана­ли­за мо­же из­ме­ни­ти сли­ку о овом ро­ма­ну, на­и­
ме, спи­ри­ти­стич­ки аспект.
Ва­жна чи­ње­ни­ца, на ко­ју ни­је обра­ћа­на по­треб­на па­жња,
је­сте то да је Ко­мар­чић био про­па­га­тор спи­ри­ти­зма у на­шој
сре­ди­ни, шта­ви­ше, да је во­дио спи­ри­ти­стич­ки ча­со­пис Два
све­а ко­ји је из­ла­зио 1903. го­ди­не. Ово се не по­ми­ње нпр.
ни у збор­ни­ку по­све­ће­ном Ко­мар­чи­ћу, ни­ти се по­ми­ње у но­
ви­јим ана­ли­за­ма ро­ма­на окре­ну­тим про­бле­му СФ-а. Чу­ва­ју­ћи
се ка­ко би­о­гра­фи­зма та­ко и „за­блу­де на­ме­ре“, по­ку­ша­ће­мо да
по­ка­же­мо да се иде­је ко­је Ко­мар­чић за­сту­па у свом ча­со­пи­су
по­ду­да­ра­ју с иде­ја­ма ро­ма­на.
 О томе, као и о ширењу спиритизма у Србији крајем 19. века говори
Станиша Војиновић у поговору Мојој исовеси Драгутина Илића
(Београд, 2005) – „Спиритуалистичка аутобиографија Драгутина
Илића“, стр. 171–175.
 Лазар Комарчић у свом и нашем времену, Прибој, 1986 (чак се, реци­
мо, ни у библиографији радова Комарчића не наводе његови члан­
ци из Два свеа, само се из литературе о Комарчићу наводи део у
коме се најављује покретање часописа); исто и у предговорима В.
Шалипуровића и Б. Ковачевића (Два аманеа, Одабрана дела 1,
Прибој, 1970). Поменимо да Енциклоеија научне фанасике З.
Живковића уопште не помиње окултна интересовања Фламариона,
Комарчића, Д. Илића. Иначе, чланак о Комарчићу је прави пример
за погрешно разматрање дела ван контекста и за пројекцију унапред
створених представа; Комарчић је ту прослављен као пионир научне
фантастике у „безнадежно примитивној балканској забити са почет­
ка века, која је светлосним годинама била далеко од европске духовне
авангарде“ и поређен са Артуром Кларком.

152
 Подземни ток

Упу­ћи­ва­ња на спи­ри­ти­зам се ла­ко мо­гу пре­по­зна­ти већ у

не­кој вр­сти на­по­ме­на ко­је Ко­мар­чић да­је на по­чет­ку ро­ма­на.
На по­че­так књи­ге, пре са­мог тек­ста, Ко­мар­чић ста­вља спи­
сак ко­ри­шће­не ли­те­ра­ту­ре. У сми­слу по­е­ти­ке ово ука­зу­је на
оправ­да­ност по­сма­тра­ња ње­го­вог де­ла као на­уч­но­по­пу­лар­ног,
али и на је­дан вид (по­не­што на­и­ван или до­сло­ван) ре­а­ли­стич­
ке по­е­ти­ке. По­ред де­ла из обла­сти астро­но­ми­је, ту се на­ла­зи
и на­слов: R. No­eg­ge­rath – La Sur­vie: -sa réalité-sa ma­ni­fe­sta­tion-
-sa phi­lo­sop­hie. Увид у књи­гу от­кри­ва да је „пре­жи­вља­ва­ње“ на
ко­је се ту ми­сли пре­жи­вља­ва­ње ду­ше по­сле смр­ти. Аутор­ка је
Ру­фи­на Не­ге­рат (1821–1908), јед­на од про­па­га­тор­ки спи­ри­ти­
зма, у тим кру­го­ви­ма по­зна­та под на­дим­ком Bon­ne ma­man. Њен
гроб на Пер Ла­ше­зу је, за­јед­но са гро­бом Кар­де­ка, јед­на од та­ча­
ка спи­ри­ти­стич­ког хо­до­ча­шћа – али и ту­ри­стич­ког за­ни­ма­ња.
Ста­вља­ју­ћи та­ко јед­но од спи­ри­ти­стич­ких де­ла на спи­сак
ко­ри­шће­не ли­те­ра­ту­ре, Ко­мар­чић нам да­је пу­то­каз, ко­ји ни­је
пра­ћен.
Не­ге­ра­то­ва се за­пра­во не пред­ста­вља као аутор књи­ге, не­
го са­мо као при­ре­ђи­вач; у пи­та­њу су ис­ка­зи ду­хо­ва, до­би­је­ни
на спи­ри­ти­стич­ким се­ан­са­ма, ко­је је она при­ре­ди­ла и по­не­где
ко­мен­та­ри­са­ла. Оно што упа­да у очи је­сте то да она не ко­ри­
сти из­раз „ду­хо­ви пре­ми­ну­лих“, ко­ји се обич­но ја­вља у спи­ри­
ти­стич­кој ли­те­ра­ту­ри, не­го „ван­зе­маљ­ци“ (или „ван­зе­мља­ни“
– ex­tra-ter­ri­ens). Ду­хо­ви су ста­нов­ни­ци на­пред­них пла­не­та,
што je, као што ће­мо ви­де­ти, че­сто ме­сто у спи­ри­ти­зму.
Не­ка по­ду­да­ра­ња књи­ге Не­ге­ра­то­ве и ро­ма­на Ко­мар­чи­
ћа спа­да­ју у оп­шта ме­ста спи­ри­ти­стич­ких уче­ња, али не­где се
ја­вља­ју и по­ду­да­ра­ња у де­та­љи­ма ко­ја упу­ћу­ју на ди­рект­ни­је
ко­ри­шће­ње ње­не књи­ге. Код оба ауто­ра се ја­вља­ју ево­лу­ци­о­
ни­стич­ке иде­је о ра­са­ма: Не­ге­ра­то­ва го­во­ри сна­жним ра­са­ма
ко­је су ап­сор­бо­ва­ле ин­фе­ри­ор­не, као што Ко­мар­чић го­во­ри
 Massimo Introvigne – Il cappello del mago. I nuovi movimenti magici, dallo
spiritismo al satanismo, Milano, SugarcoEdizioni, 2003, стр. 58.
 Rufina Noeggerath – La Survie. Sa réalité, sa manifestation, sa philosophie.
Echos de l’Au Delà, Paris, 1897, стр. 108.

153
 Немања Радуловић

да „леп­ша и сна­жни­ја ра­са“ осва­ја ру­жни­ју и сла­би­ју; бу­ду­ћи

чо­век не­ће ли­чи­ти на да­на­шњег, као што да­на­шњи не ли­чи на
го­ри­лу; Мар­сов­ци су са­вр­ше­ни­ји од Зе­мља­на, као Евро­пља­ни
пре­ма Па­та­гон­ци­ма. У књи­зи Не­ге­ра­то­ве ду­хо­ви та­ко­ђе са­
оп­шта­ва­ју да су дру­ге пла­не­те оба­сја­не сун­ци­ма раз­ли­чи­тих
бо­ја, што све­му да­је но­ву обо­је­ност. И ово ме­сто има сво­ју
па­ра­ле­лу код Ко­мар­чи­ћа, на стра­ни­ца­ма где де­таљ­но опи­
су­је нео­бич­не бо­је ко­је ства­ра­ју цр­ве­но и љу­би­ча­сто сун­це.
Да­ље, Не­ге­ра­то­ва пре­но­си из­ве­шта­је ду­хо­ва по ко­ји­ма је „на
пла­не­ти ста­ри­јој од на­ше, цр­ве­не бо­је“, мо­рал уз­ви­шен, а рат
не­по­знат; и тех­ни­ка је са­вр­ше­ни­ја од зе­маљ­ске – ње­ни ста­
нов­ни­ци има­ју и оп­тич­ке ин­стру­мен­те са­вр­ше­ни­је од на­ших.
И Ла­пла­сов дух ју­на­ку не­ко­ли­ко пу­та го­во­ри о ин­те­лек­ту­ал­
ној и тех­нич­кој на­пред­но­сти ста­нов­ни­ка Мар­са, а би­ће по­ме­
ну­та и „гор­гон­ска зве­здар­ни­ца, у ко­јој има зве­зда­ни ка­та­лог
од не­ко­ли­ко ми­ли­у­на су­на­ца...“.
Ко­мар­чић по­ми­ње му­дра­ца по име­ну Са­киа Ми­ни, са дру­
ге пла­не­те.10 У пи­та­њу је за­пра­во Ша­кја­му­ни, од­но­сно Буд­ха и
ве­ру­је­мо, на осно­ву фран­цу­ског из­го­во­ра овог име­на, да је име
ин­диј­ског му­дра­ца пре­у­зео из књи­ге Не­ге­ра­то­ве, где се ја­вља у
об­ли­ку Çakya-mu­ni, као је­дан од че­стих ду­хо­ва у опи­са­ним ко­
му­ни­ка­ци­ја­ма. Буд­ха ће се по­ми­ња­ти и још по­не­где у Ко­мар­чи­
ће­вом ства­ра­ла­штву, где би се то нај­ма­ње оче­ки­ва­ло. На кра­ју
ро­ма­на Му­че­ни­ци за сло­бо­у ко­ји го­во­ри о на­ци­о­нал­ним пи­та­
њи­ма, ју­на­ци се на­ла­зе на оба­ли Ган­ге где је кип по­диг­нут „бо­гу
Бу­ди“. Је­дан све­ти чо­век про­ри­че ује­ди­ње­ње на­ро­да – али и да­је
опис Бо­га, као пра­и­зво­ра си­ла ко­ји по­кре­ће пра­ма­те­ри­ју, у ком
је све и ни­шта ни­је ван ње­га. Слич­ним ре­чи­ма цар­ски би­бли­о­те­
кар у Је­ној уа­ше­ној зве­зи опи­су­је Бо­га. Опи­си из Му­че­ни­ка за
сло­бо­у ни­су то­ли­ко бу­ди­стич­ки ко­ли­ко хин­ду­и­стуч­ки, али то
 Л. Комарчић – Јена уашена звеза, Београд, 1902, стр. 97. Сви наво­
ди из романа дати су по овом издању.
 Noeggerath, стр. 240.
 Комарчић, стр. 57–59.
 Комарчић, стр. 93; за опис Марса вид. и стр. 44; 97–98.
10 Комарчић, стр. 195.

154
 Подземни ток

је од спо­ред­не ва­жно­сти; ка­рак­те­ри­стич­на је фа­сци­на­ци­ја Ин­

ди­јом, ко­ја до­ла­зи из де­вет­на­е­сто­ве­ков­ног за­ни­ма­ња за њу као
зе­мљу му­дро­сти, на­ро­чи­то при­сут­ном у кру­го­ви­ма за­ин­те­ре­со­
ва­ним за окулт­но. Истог по­ре­кла је сли­ка Ин­ди­је код Дра­гу­ти­
на Или­ћа, ко­ји се у кри­ти­ци та­ко­ђе по­сма­тра као аутор на­уч­не
фан­та­сти­ке, а за­пра­во је – као што смо по­ку­ша­ли да по­ка­же­мо
у овој књи­зи – окре­нут окулт­ним те­ма­ма.
Ко­ри­шће­ње књи­ге Ру­фи­не Не­ге­рат мо­же се пре­по­зна­ти и
у не­ким де­та­љи­ма. Ре­ци­мо, ци­тат из Жо­зе­фа де Ме­стра ко­ји
Ко­мар­чић да­је на по­чет­ку дру­гог по­гла­вља („Све се об­ја­шња­
ва на ово­ме све­ту, што га ми ви­ди­мо, дру­гим све­том ко­ји ми
не ви­ди­мо“), ја­вља се и код Не­ге­ра­то­ве.11 И дру­ги епи­гра­фи на
по­че­ци­ма по­гла­вља не слу­же из­ла­га­њу астро­но­ми­је, не­го до­ка­
зи­ва­њу по­сто­ја­ња ду­хов­ног све­та. У дух спи­ри­ти­зма се укла­па
и епи­граф осмог по­гла­вља, да су сви све­то­ви „тки­во ва­се­ље­ни­
но, прот­ка­но жи­цом ве­чи­то­га ро­ре­са“ (кур­зив наш).
Не­ге­ра­то­ва на­во­ди да су на­ше ду­ше зрак уни­вер­зал­не ду­
ше, а Ко­мар­чић да је ду­ша ум­на вар­ни­ца бо­жан­ског ума.13
12

У оба слу­ча­ја се ра­ди о ема­на­ци­о­ни­зму ко­ји ка­рак­те­ри­ше и

дру­ге окулт­не по­кре­те.
Та­кве иде­је Ко­мар­чић је за­сту­пао и на стра­ни­ца­ма свог
ча­со­пи­са. У ча­со­пи­су Два све­а он та­ко­ђе го­во­ри о ду­а­ли­зму
ма­те­ри­је (не­све­сног гра­ди­ва) и ду­ха (ње­ног ар­хи­тек­те), обо­је
ве­чи­тих.14 Са­ма ду­ша је об­у­че­на у ете­ра­сту ма­те­ри­ју, за­пра­
во је не­ка вр­ста астрал­ног те­ла.15 Ова­кав опис се по­ду­да­ра са
опи­сом об­лич­ја ју­на­ка ро­ма­на у ком пу­ту­је кроз ва­си­о­ну. На
ме­ста из ро­ма­на под­се­ћа и иде­ја да ду­хов­ни свет ни­је ве­зан за
је­дан сун­чев си­стем, не­го за це­лу ва­се­ље­ну, што ће би­ти ис­так­
ну­то и у Ла­пла­со­вим го­во­ри­ма.16
11 Noeggerath, стр. 153.
12 Noeggerath, стр. 343.
13 Комарчић, стр.158.
14 Два свеа. Часоис за роучавање сириисичких ојава, Београд,
1903, св. 1, стр. 9.
15 Исто, ср. 20–21.
16 Два свеа, Београд, 1903, св. 2, стр. 50.

155
 Немања Радуловић

У члан­ци­ма Ко­мар­чић на­во­ди при­ме­ре ја­вља­ња ду­хо­ва, у

ино­стран­ству и у Ср­би­ји, по­ле­ми­ше с дру­гим спи­ри­ти­сти­ма
(Сте­ва­ном Ни­ко­ли­ћем Ку­ће­ти­ном), од­го­ва­ра ли­сто­ви­ма ко­ји
су га на­па­да­ли (На­ро­ни лис, Усав­на Ср­би­ја, Днев­ни лис,
Ср­ски књи­жев­ни ла­сник). У по­ле­ми­ци са Гла­сни­ком упра­во
на­во­ди ме­сто из Је­не уа­ше­не зве­зе где се го­во­ри о уни­ште­
њу књи­га дру­гог и тре­ћег ре­да, ис­ти­чу­ћи да не бри­не мно­го
о вред­но­сти свог ра­да ка­да је ту књи­га Бо­жи­ја. За књи­жев­ну
исто­ри­ју за­ни­мљи­ва је и јед­на фу­сно­та где, по­во­дом про­ро­чан­
ских сно­ва, по­ми­ње да је је­дан та­кав сан ис­ко­ри­стио у при­по­
ве­ци За­и­сник је­но о­кој­ни­ка.17
По­ред по­кла­па­ња са спи­ри­ти­стич­ким де­лом Ру­фи­не Не­
ге­рат и са са­мим Ко­мар­чи­ће­вим спи­ри­ти­стич­ким иде­ја­ма,
из­не­тим у ча­со­пи­су по­кре­ну­том го­ди­ну да­на по­сле из­ла­ска
Је­не уа­ше­не зве­зе, ако се ово де­ло по­сма­тра у оп­шти­јем кон­
тек­сту спи­ри­ти­зма, на ко­ји је већ ука­за­но, чи­ни се да се мо­же
при­хва­ти­ти и као при­мер спи­ри­ти­стич­ког жан­ра. То што је
ју­на­ков во­дич кроз ко­смос упра­во дух, што се го­во­ри о ко­
смо­су као о „ду­хов­ном све­ту“,18 што су ста­нов­ни­ци ко­смо­са и
дру­гих пла­не­та ко­је ју­нак сре­ће за­пра­во ду­хо­ви мр­твих, што
пу­ту­је у астрал­ном те­лу, ве­о­ма отво­ре­но ука­зу­је на спи­ри­ти­
стич­ки кон­текст. За­пра­во, не­ки мо­ти­ви обич­но по­сма­тра­ни
као (на­уч­но)фан­та­стич­ни ујед­но су ста­бил­на ме­ста спи­ри­ти­
стич­ких уче­ња.
То се на пр­вом ме­сту од­но­си на иде­је жи­во­та на дру­гим
пла­не­та­ма. Ва­жно је на­по­ме­ну­ти да Ко­мар­чи­ћев на­ра­тор не
ле­ти кроз ко­смос у не­ка­квој ма­ши­ни, као што то чи­не ју­на­ци
Х. Џ. Вел­са или Ж. Вер­на. Ње­го­во етер­но те­ло, за­пра­во ње­го­
ва ду­ша, бе­смрт­на су­шти­на пу­ту­је док те­ло оста­је на зе­мљи.
Шта­ви­ше, би­ће на­по­ме­ну­то да ако би га не­ко про­бу­дио у том
тре­нут­ку, ду­ша се не би мо­гла вра­ти­ти и до­шло би до те­ле­сне
смр­ти. Слич­но го­во­ри и дру­ги до­ма­ћи спи­ри­ти­ста (ду­ша се у
17 Два свеа, стр. 25 (фуснота говори о Заиснику јено окојника); св.
2, стр. 77–80 (полемика).
18 Стр. 14, стр. 185.

156
 Подземни ток

сну одва­ја од те­ла, али оста­је ве­за­на „као тан­ком жи­цом“).19

Ово чак из­во­ди при­чу из окви­ра кла­сич­них сно­ви­ђе­ња и по­ве­
зу­је је ди­рект­но са уче­њем о бе­смрт­но­сти ду­ше.
Жи­вот на дру­гим пла­не­та­ма је по­ве­зан са иде­ја­ма о смр­
ти и ду­ша­ма умр­лих. Не са­мо што је ју­на­ков во­дич дух астро­
но­ма Ла­пла­са, не­го се при­ли­ком су­сре­та с ду­хом цар­ског
би­бли­о­те­ка­ра ево­ци­ра њи­хов су­срет на Мар­су (очи­глед­но у
прет­ход­ном жи­во­ту).20 Би­бли­о­те­кар ће за се­бе ша­љи­во ре­ћи
(то је је­дан од ху­мо­ри­стич­ких па­су­са ко­ји стал­но упа­да­ју у уз­
ви­ше­ни го­вор ду­хо­ва): „од мр­тва­ца цео се свет кло­ни, па и са­
ми ду­хо­ви“. За ју­на­ка ко­ји се об­рео на дру­гој пла­не­ти ре­ћи ће:
„Он као да још ни­је сту­пио у на­ше ре­до­ве, у сфе­ру ду­хов­ног
све­та“.21 Тај жи­вот је на не­ким пла­не­та­ма на­пред­ни­ји не­го на
Зе­мљи, па и на Мар­су.22 Ка­да го­во­ри о пу­то­ва­њу кроз ко­смос,
Ла­плас ка­же да ду­хов­ни свет не зна за да­љи­ну23, чи­ме је ста­
вљен знак јед­на­ко­сти из­ме­ђу ва­си­о­не и ду­хов­ног све­та. Уз то,
Ла­пла­сов дух (ко­ји очи­глед­но при­па­да уз­на­пре­до­ва­лим ду­хо­
ви­ма) има спо­соб­ност чи­та­ња ми­сли.
Ма­да се као вре­ме на­стан­ка кла­сич­ног спи­ри­ти­зма узи­ма
сре­ди­на 19. ве­ка, још су у езо­те­рич­ној ли­те­ра­ту­ри 18. ве­ка на­
шле сво­је ме­сто мно­ге по­став­ке ко­је ће ка­сни­је би­ти раз­ви­је­не
у спи­ри­ти­зму. Све­ден­бор­го­ве ви­зи­је по­ред ра­ја и па­кла са­др­
же и опи­се жи­во­та на дру­гим пла­не­та­ма, че­му је по­све­ће­на по­
себ­на књи­га ње­го­вог обим­ног опу­са.
Обра­ћа­ње ду­хо­ва по­кој­ни­ка ко­ји са­да оби­та­ва­ју на дру­гим
пла­не­та­ма би­ло је ве­о­ма че­сто на спи­ри­ти­стич­ким се­ан­са­ма.
Већ у ра­ном спи­ри­ти­зму драм­ски пи­сац Вик­то­ри­јен Сар­ду као
ме­ди­јум да­је цр­теж ку­ће у ко­јој ре­ин­кар­ни­ра­ни Мо­царт оби­
та­ва на Ју­пи­те­ру.24 Жи­вот на дру­гим пла­не­та­ма је део уче­ња
19 С. Николић Кућетина – Глас из васељене или у царсву вечноси,
Београд, 1898, стр. 23–24.
20 Комарчић, стр. 184.
21 Комарчић, стр. 184–185.
22 Комарчић, стр. 91–93.
23 Комарчић, стр. 14.
24 René Guénon – The Spiritist Fallacy, Hillsdale NY, 2004, стр. 31–32; за
опис живота на другим планетама вид. и 150–153.

157
 Немања Радуловић

Ала­на Кар­де­ка, глав­ног ко­ди­фи­ка­то­ра спи­ри­ти­зма. На­пред­не

ду­ше се ре­ин­кар­ни­ра­ју на пла­не­та­ма ко­је су са­вр­ше­ни­је, на ко­
ји­ма је ма­те­ри­јал­ност ма­ња, а мо­рал уз­ви­ше­ни­ји, без ра­то­ва,
угње­та­ва­ња, его­и­зма. То што је код ње­га Марс ма­ње на­пре­дан
чак и од Зе­мље, а Ју­пи­тер пак уз­на­пре­до­вао, не тре­ба да нас
збу­ни, то су са­мо де­та­љи, ко­ји ће у са­оп­ште­њи­ма дру­гих ду­хо­
ва би­ти дру­га­чи­ји.25 Је­дан ме­ди­јум с по­чет­ка 20. ве­ка је да­вао
де­таљ­не из­ве­шта­је о жи­во­ту на Мар­су; опис „мар­сов­ског“ је­
зи­ка (иза­шао у пси­хи­ја­триј­ској сту­ди­ји о ме­ди­ју­му) је чак при­
ву­као па­жњу Де Со­си­ра.26
По­ме­ни­мо да ће од до­ма­ћих спи­ри­ти­ста и Ку­ће­ти­на нпр.
го­во­ри­ти о жи­во­ту на дру­гим пла­не­та­ма: ста­нов­ни­ци Мар­са
су ис­пред нас, а они на Ју­пи­те­ру су још са­вр­ше­ни­ји, пра­ви џи­
но­ви ко­ји жи­ве у по­бо­жно­сти.27
Не­за­о­би­ла­зно ме­сто ов­де има Ка­миј Фла­ма­ри­он. Овај
астро­ном и по­пу­ла­ри­за­тор на­у­ке био је и про­па­га­тор спи­ри­
ти­зма. Ко­мар­чић у би­бли­о­гра­фи­ји на­во­ди по­ред на­уч­но­по­пу­
лар­них Фла­ма­ри­о­но­вих ра­до­ва и два ро­ма­на: Ура­ни­ја и Крај
све­а. У њи­ма се, уз по­пу­лар­ну астро­но­ми­ју и на­ра­ци­ју ко­ја
се обич­но од­ре­ђу­је као по­че­так на­уч­не фан­та­сти­ке, ујед­но
из­но­си и спи­ри­ти­стич­ка док­три­на. За Фла­ма­ри­о­на мно­штво
на­се­ље­них све­то­ва је и на­уч­на и ре­ли­гиј­ска и фи­ло­зоф­ска док­
три­на.28 У Ура­ни­ји ју­на­ка му­за во­ди кроз ко­смос у чи­јем се
опи­су та­ко­ђе ја­вља­ју сли­ке пла­вих и зе­ле­них су­на­ца. У ка­сни­
јем то­ку ро­ма­на на спи­ри­ти­стич­кој се­ан­си се до­би­ја и опис
дру­ге пла­не­те. И овај ро­ман учи да се на­пред­не људ­ске ду­ше
из­но­ва ова­пло­ћу­ју на дру­гим пла­не­та­ма ко­је су уса­вр­ше­ни­је
и мо­рал­но и тех­нич­ки – дру­га по­ло­ви­на ро­ма­на по­све­ће­на је
25 Аллан Кардек – Сириизм. Общение с сущесвами уховноо мира,
Москва, 2003, стр. 21; 337–338. О савршенству бића на другим плане­
тама и Негерат, стр. 242.
26 Introvigne, 117–118.
27 С. Николић Кућетина, стр. 39–40; уп. и Коста А. Симић – Девисова
философија смри, Београд, 1908, стр. 37–38, говори се о путовању
духова по планетама.
28 C. Flammarion – La pluralité des mondes habités, Paris, s.a., стр. 5.

158
 Подземни ток

при­чи о љу­бав­ни­ци­ма по­ги­ну­лим на Зе­мљи ко­ји се уса­вр­ше­

ни ре­ин­кар­ни­ра­ју на Мар­су. Ма­да га Ко­мар­чић не по­ми­ње, и
ро­ман Лу­мен има слич­но­сти са Је­ном уа­ше­ном зве­зом. Ју­нак
та­ко­ђе пу­ту­је кроз ко­смич­ка про­стран­ства во­ђен ду­хом, да­ју
се опи­си на­се­ље­них пла­не­та где љу­ди жи­ве по не­ко­ли­ко ве­ко­
ва у срећ­ном све­ту без ра­то­ва и бо­ле­сти.
Уоста­лом, и да­нас су но­ви ре­ли­гиј­ски и ма­гиј­ски по­кре­
ти из­гра­ди­ли ми­то­ло­ги­ју ван­зе­маљ­ских ин­те­ли­ген­ци­ја. Ов­де
има до­ди­ра и са на­сле­ђем те­о­зо­фи­је и ње­них огра­на­ка (по­пут
аг­ни-јо­ге Ре­ри­хо­вих), где се ве­ли­ко бе­ло брат­ство и уз­ви­ше­ни
мај­сто­ри са Ти­бе­та, где их је пр­во­бит­но сме­сти­ла Бла­вац­ка,
пре­ме­шта­ју на раз­ли­чи­те пла­не­те (нпр. Ве­не­ру). Са­вре­ме­ни
chan­ne­ling, на­след­ник ста­рог спи­ри­ти­зма, не ко­му­ни­ци­ра то­ли­
ко са ду­хо­ви­ма ко­ли­ко са ван­зе­маљ­ци­ма, на­рав­но на­пред­ни­
јим од нас. Јед­на по­себ­на под­гру­па тих по­кре­та је­сте ре­ли­гиј­
ски култ ле­те­ћих та­њи­ра, ко­ји по­сто­ји већ пе­де­се­так го­ди­на.29
(Али, жи­вот уз­на­пре­до­ва­лих ин­те­ли­ген­ци­ја на дру­гим пла­не­
та­ма ин­кор­по­ри­ран је и у дру­ге окулт­не по­кре­те ван по­ме­ну­
тих, од ефе­мер­ног Ре­да об­но­вље­них тем­пла­ра до ве­о­ма ак­тив­
ног Lec­to­ri­um Ro­sic­ru­ci­a­nu­ma.)
Пре­ко Фла­ма­ри­о­на се за­пра­во мо­же пра­ти­ти је­дан од
из­во­ра на­уч­не фан­та­сти­ке на ко­ји ни­је до­вољ­но обра­ћа­на па­
жња, а то је упра­во окул­ти­стич­ки и спи­ри­ти­стич­ки. Ово је,
на­рав­но, ши­ри про­блем из­во­ра це­лог жан­ра ко­ји уве­ли­ко пре­
ва­зи­ла­зи на­ше раз­ма­тра­ње.30
Ма­да је са­ма спе­ку­ла­ци­ја о жи­во­ту на дру­гим пла­не­та­ма
ста­ри­ја од 19. ве­ка и ма­да ула­зи и у ши­ра астро­ном­ска и фи­
ло­зоф­ска раз­ма­тра­ња, спи­ри­ти­зам 19. ве­ка је та­ко­ђе дао свој
до­при­нос иде­ја­ма и још ва­жни­је – сли­ка­ма ван­зе­маљ­ских
29 Introvigne, стр. 116–130; Е. Бенц – Нове релиије, Београд, 2005, стр.
77–84.
30 О утицају Фламариона и спиритизма на формирање научне фантас­
тике и представа ванземљаских цивилизација: Thomas P. Weber – Carl
du Prel (1839–1899): explorer of dreams, the soul, and the cosmos, Studies
in History and Philosophy of Science 38, 2007, стр. 593–604.

159
 Немања Радуловић

жи­во­та, те ди­рект­но или ин­ди­рект­но ути­че и на фор­ми­ра­ње

жан­ра на­уч­не фан­та­сти­ке.31
Исто­вре­ме­но по­зи­ва­ње на ево­лу­ци­о­ни­зам и на ре­ли­ги­ју
нe тре­ба да за­чу­ди. То је јед­на од оп­штих осо­би­на спи­ри­ти­зма
ко­ји је пре­тен­до­вао на то да је на­у­чан и ре­ли­ги­о­зан исто­вре­
ме­но, да не из­ла­же дог­ме не­го ве­ро­ва­ња ко­ја се мо­гу екс­пе­ри­
мен­тал­но по­твр­ди­ти. Та­ко се исто­вре­ме­но су­прот­ста­вљао ма­
те­ри­ја­ли­зму, али и „фа­на­ти­зму“, тј. ор­га­ни­зо­ва­ној, цр­кве­ној
ве­ри. Ја­ки ан­ти­кле­ри­кал­ци, на­ро­чи­то у ро­ман­ским зе­мља­ма,
спи­ри­ти­сти су се­бе сма­тра­ли и хри­шћа­ни­ма, али хри­шћа­ни­ма
31 Вид. и Dictionary of Gnosis and Western Esotericism (ed. W. Hanegraaff),
Brill, Leiden-Boston, 2006 (Intermediary Beings, стр. 631). „Езотерична
и окултна митологија постала је основа за поглед на свет НЛО тра­
диција након Другог светског рата, а очигледно је имала значајног
утицаја и на популарну научну фантастику.“ Постоји одређен афини­
тет између окултизма и научне фантастике. Рон Хабард, СФ аутор је
не само оснивач сајентологије него је и у младости био члан ОТО.
Џејн Робертс, важно име у channelingu (Сеова књиа), такође је
била писац научне фантастике, штавише, исте теме које ће бити раз­
вијене у Сетовим порукама јављају се у њеној раној СФ прози, пре
него што се окренула контактима (Dictionary, чланак Jane Roberts;
W. Hanegraaff – New Age Religion and Western Culture. Esotericism in
the Mirror of Secular Thought, Brill, Leiden, New York, Köln, 1996, стр.
37; 261). Отуда и подозрив став неких теолога према којима у овом
жанру постоји антихришћанска идеологија (С. Роуз у Православљу
и релиији буућноси, поглавље 6, посвећено летећим тањирима).
С друге стране, погодност жанра за алегоријске исказе може довести
и до сасвим супротних реализација тема; нпр. „космичка трилогија“
К. С. Луиса је хришћанска апологетска алегорија. Али, утицај иде и
у обрнутом правцу: научнофантастичне теме и начин изражавања
делују на формирање „порука космичких интелигенција“ и култни
миље. Још Генон примећује (стр. 152) да је један извештај са Нептуна
јасно инспирисан Х. Џ. Велсом. Проучаваоци новијих феномена при­
мећују да у НЛО култовима, channelingu и сектама које користе исте
теме постоји утицај СФ стила (Hanegraaf – New Age Religion... стр. 158;
O. Hammer – Claiming Knowledge. Stragies of Epistemology from Theosophy
to the New Age, Brill, Leiden-Boston, 2004, стр. 396; 400); Dictionary of
Gnosis and Western Esotericism, чланак UFO Traditions). Одређен афи­
нитет овде је можда и важније питање од непосредних извора.

160
 Подземни ток

ко­ји су пре­ва­зи­шли цр­кве и ис­по­ве­да­ју чи­сту Хри­сто­ву ве­ру,

ко­ју су им об­ја­вљи­ва­ли Хри­стос и апо­сто­ли на се­ан­са­ма. Оту­
да се у спи­ри­ти­стич­кој иде­о­ло­ги­ји – и у Ко­мар­чи­ће­вом ро­ма­
ну – ја­сно мо­гу пре­по­зна­ти вред­но­сти 19. ве­ка: сци­јен­ти­зам,
по­зи­ти­ви­зам, ево­лу­ци­о­ни­зам, ан­ти­кле­ри­ка­ли­зам. По­смрт­но
ста­ње ду­хо­ва ни­је ми­ро­ва­ње у ра­ју или па­клу не­го не­пре­ста­
но уса­вр­ша­ва­ње кроз ре­ин­кар­на­ци­је – у том стал­ном на­прет­
ку ни­је те­шко пре­по­зна­ти дух 19. ве­ка и ево­лу­ци­о­ни­зам. За­то
Ге­нон по­во­дом спи­ри­ти­зма го­во­ри о „тран­спо­зи­ци­ји ма­те­ри­ја­
ли­стич­ких кон­це­па­та“.32 По­зи­ва­ња на Бо­га иду за­јед­но са ево­
лу­ци­о­ни­стич­ким об­ја­шње­њи­ма на­стан­ка све­та.33
Ко­мар­чи­ће­ва осу­да ко­ло­ни­ја­ли­стич­ке по­ли­ти­ке у Ки­ни
и Ин­ди­ји (ко­ја иде ру­ку под ру­ку са ево­лу­ци­о­ни­стич­ким по­
де­ла­ма ра­са на су­пер­и­ор­не и ин­фе­ри­ор­не), осу­да ра­та ко­ју
да­је на­пред­ни дух ка­кав је Ла­пла­сов, исто­вре­ме­но су чвр­ста
иде­о­ло­шка ме­ста спи­ри­ти­зма. За ово уче­ње је ка­рак­те­ри­стич­
на упра­во со­ци­ја­ли­стич­ка, па­ци­фи­стич­ка ори­јен­та­ци­ја, и код
Кар­де­ка и код ита­ли­јан­ских спи­ри­ти­ста. Ко­мар­чи­ћев па­саж
где по­ми­ње Ху­са, Бру­на и Ва­ни­ни­ја ви­ше од­го­ва­ра ан­ти­кле­ри­
ка­ли­зму за­пад­ног ти­па и ве­ро­ват­но је и пре­у­зет из не­ког за­
пад­ног спи­ри­ти­стич­ког из­во­ра.34
Али, кључ­но пи­та­ње спи­ри­ти­зма, ко­је та­кво ме­сто има и
у овом ро­ма­ну, је­сте бе­смрт­ност ду­ше. На пи­та­ње где су се де­
ли не­и­ма­ри Ама­ду­ра­ме, Ла­плас ју­на­ку од­го­ва­ра: „Пи­таш ли
ти за ду­ше пре­ми­ну­лих или за ма­те­ри­јал­не об­ли­ке оно­га ве­ли­
ког све­та, што је жи­вео ми­ли­у­ни­ма го­ди­на на овој, сад већ мр­
твој, пла­не­ти! Ако за пр­ве пи­таш он­да знај, да оне и сад жи­ве,
да ће оне веч­но жи­ве­ти и не­ре­са­но е­ла­и на ро­све­ће­њу
сво­ме; јер оне има­ју јед­ну је­ди­ну за­да­ћу, а то је, да се уз­диг­ну
32 Guénon, стр. 12.
33 Нпр. на стр. 63; 67–68. Зато ће анонимни приказивач романа у Ср-
ском књижевном ласнику, где ће бити нападнуто и Комарчићево пок­
ретање спиритистичког часописа, малициозно приметити да је „до­
сетљив човек овај Господин Комарчић – он је хтео да да цару царево
и Богу божије...“ (СКГ, књ. VII, br. 1, 1902, стр. 75–76).
34 Уп. Негератову на стр. 348.

161
 Немања Радуловић

ка ве­ли­ко­ме Оцу сво­ме, оно­ме бо­жан­све­ном Уму, из ко­а су, у

ра­и­ско­ни сво­јој, си­ну­ле као искре ве­чи­о­а жи­во­а све­ко­ли­ке
ва­се­ље­не; а ако пи­таш за оне тро­шне об­ли­ке те­ла њи­хо­ва, он­
да – не пи­тај!... Од њих ви­ше ни тра­га тра­гу не­ма. Али се опет
те­ши, јер ни је­дан је­ди­ни атом, из ко­јег су њи­хо­ва те­ла би­ла
обра­зо­ва­на – ни­је про­пао. Они су сви и сад ту, у кри­лу сво­је
мр­тве мај­ке (ми­сли се на пла­не­ту – Н. Р.); они се сад од­ма­ра­ју
од сво­га ду­га ра­да; они ту бо­ра­ве ве­чи­ти са­нак свој и бо­ра­ви­
ће све до­тле, док их ка­ква ви­ша си­ла из то­га ду­га и ду­бо­ка сна
не про­бу­ди и по­но­во уве­де у но­ву епо­ху, но­ва и све­жа ра­да
– ра­да ства­ра­ња и ра­да ру­ше­ња, ра­ђа­ња и уми­ра­ња...“.35 У ро­
ма­ну се да­ље ка­же да је смрт ве­чи­ти ра­ста­нак ду­ше са ма­те­ри­
јал­ном оде­ћом ко­јом се по ве­чи­тим за­ко­ни­ма ко­ји вла­да­ју у
ва­си­о­ни оде­ла да се до­брим и пле­ме­ни­тим де­ли­ма при­бли­жи
Оцу, те да јед­ног да­на опет уз­ле­ти у цар­ство ду­хо­ва ода­кле и
по­ти­че. Ве­за­на са ма­те­ри­јом, спу­та­на њом, она је у ве­чи­тој по­
мет­њи, али на­зи­ре из­гу­бље­ни ду­хов­ни свет. Да­је се и опис до­
жи­вља­ја смр­ти: пре­ми­ну­ли чо­век ви­ди сво­је те­ло, оку­пље­ну
по­ро­ди­цу ко­ја на­ри­че и он­да схва­та да је умро.36 (Та­кви опи­си
се ја­вља­ју у спи­ри­ти­стич­кој ли­те­ра­ту­ри, али и у да­на­шњој та­
на­то­ло­шкој ли­те­ра­ту­ри пред­смрт­них ис­ку­ста­ва, ко­ја је че­сто
ве­за­на за окул­ти­зам.)
Ве­лик део Ко­мар­чи­ће­вих па­са­жа су го­во­ри о бе­смрт­но­
сти ду­ше и по­ле­ми­ка про­тив ма­те­ри­ја­ли­зма на до­ста уоп­штен
на­чин. Под­ву­че­на ме­ста су опи­си не­пре­ста­ног уса­вр­ша­ва­ња
ду­хо­ва (ти­пич­но за Кар­де­ка и ње­го­ву шко­лу) и од­ре­ђе­ног ема­
на­ци­о­ни­зма. Али, има и на­го­ве­шта­ја ре­ин­кар­на­ци­је, у ци­ти­ра­
ном ди­ја­ло­гу Ла­пла­са и би­бли­о­те­ка­ра. Ко­мар­чић, ме­ђу­тим, не
го­во­ри о ре­ин­кар­на­ци­ји ди­рект­но. Она до­ду­ше ни­је би­ла оп­
ште при­хва­ће­на, али је нај­ве­ћи део европ­ских спи­ри­ти­ста у њу
ве­ро­вао, а на­ро­чи­то је ка­рак­те­ри­стич­на за фран­цу­ски спи­ри­
ти­зам у ко­ји је, чи­ни се, Ко­мар­чић био нај­бо­ље упу­ћен. Ипак,
по­ми­ња­ње су­сре­та Ла­пла­са и би­бли­о­те­ка­ра на Ме­се­цу у не­ком
прет­ход­ном пе­ри­о­ду мо­же се од­но­си­ти на ре­ин­кар­на­ци­ју.
35 Комарчић, стр. 139–140.
36 Комарчић, стр. 149–155.

162
 Подземни ток

На јед­ном ме­сту Ко­мар­чић од­сту­па од спи­ри­ти­зма: он

уз­гред по­ми­ње веч­ност па­кла и па­кле­них му­ка,37 док спи­ри­ти­
зам, на­ро­чи­то фран­цу­ски, од­би­ја веч­ност му­че­ња сма­тра­ју­ћи
да ду­хо­ви стал­но на­пре­ду­ју (и Дра­гу­ти­ну Или­ћу ће дух на јед­
ној се­ан­си са­оп­шти­ти да па­кла не­ма)38. До­ду­ше, и Ку­ће­ти­на у
сво­јим опи­си­ма оно­стра­ног, ве­о­ма хри­шћан­ски обо­је­ним, го­
во­ри о веч­ном па­клу.39
Уме­сто за­кључ­ка, по­ку­ша­ће­мо да ука­же­мо на ши­ру сли­ку
ин­те­ре­со­ва­ња за спи­ри­ти­стич­ка уче­ња у срп­ској књи­жев­но­
сти. Пи­сци ко­је је спи­ри­ти­зам при­ву­као код нас ни­су би­ли
број­ни, за раз­ли­ку од европ­ских: по­ред Ко­мар­чи­ћа, то су Дра­
гу­тин Илић и Че­до­миљ Ми­ја­то­вић. О од­ре­ђе­ном ин­те­ре­со­ва­
њу у ин­те­лек­ту­ал­ним кру­го­ви­ма све­до­чи и по­ле­мич­ка књи­га
Бра­ни­сла­ва Пе­тро­ни­је­ви­ћа.40 Че­до­миљ Ми­ја­то­вић ће спи­ри­
ти­зам уве­сти у сво­је де­ло об­ја­вље­но да­ле­ко по­сле вре­ме­на о
ком го­во­ри­мо. Ро­ман Кра­љи­чи­на Ан­ђе­ли­ја у ком се, из­ме­ђу
оста­лог, по­ми­ње и Атлан­ти­да, иза­шао 1928. у вре­ме екс­пло­зи­
је аван­гар­де, де­лу­је и сам као оста­так не­ка­кве ви­да­ко­ви­ћев­ске
Алан­ти­де. Део ро­ма­на у ком ка­лу­ђер Вла­ди­мир го­во­ри о сво­
јим ви­ђе­њи­ма Ми­ја­то­вић об­ја­шња­ва у пред­го­во­ру соп­стве­ним
„пси­хич­ким и спи­ри­ти­стич­ким до­жи­вља­ји­ма“ и ми­стич­ним
ве­за­ма са Је­ру­са­ли­мом, Осман­ли­ја­ма и Пер­си­јом.41 Уво­ди се и
лик ве­чи­тог Је­вре­ји­на, Ахас­фе­ра. Све­то­гор­ски ка­лу­ђер Вла­ди­
мир се по­вла­чи у ис­по­сни­штво да би ви­део Бо­га као што уче
37 Комарчић, стр. 176.
38 Д. Илић, нав. дело, стр. 133.
39 С. Николић Кућетина, стр. 44.
40 Б. Петронијевић – Сириизам, Београд, 1900; поновљена издања
(1912, 1922, 1988).
41 Ч. Мијатовић – Краљичина Анђелија, Београд, 1929, стр. 4 О Мија­
товићевим спиритистичким интересовањима и верским погледи­
ма опширно у: Слободан Г. Марковић – Гроф Чеомиљ Мијаовић.
Викоријанац међу Србима, Београд, 2006. О својим искуствима са
паранормалним Мијатовић говори и у аутобиографији: Усомене
балканско иломае (прев. и прир. С. Г. Марковић), Београд, 2008,
нпр. стр. 145–151 (опис спиритистичких сеанси на којима су се јавља­
ли краљ Александар Обреновић и цар Душан).

163
 Немања Радуловић

Ин­диј­ци. Ма­да бо­го­ви­ђе­ње по­сто­ји упра­во у иси­ха­стич­кој ми­

сти­ци, ово је опет од­јек окулт­не ре­цеп­ци­је ин­диј­ске ми­сли.
Из­ве­сно ин­те­ре­со­ва­ње за спи­ри­ти­зам, али пре као за гра­
ђу а не као за по­глед на свет, по­ка­зао је и Ма­та­вуљ. При­по­вет­
ка Си­ри­и­се од­го­ва­ра рас­по­ло­же­њу Бе­о­ра­ских ри­ча,
ми­стич­ном и у на­го­ве­шта­ји­ма фан­та­сти­ке. Осе­ћа се од­ре­ђе­
на иро­ни­ја у при­ка­зу бе­о­град­ских са­ло­на за­ин­те­ре­со­ва­них за
спи­ри­ти­зам; иро­ни­чан је и пор­трет ми­ни­стра Че­ди­ћа – ја­сна
алу­зи­ја на Ми­ја­то­ви­ћа – чи­је се књи­ге уоста­лом на­во­де под
из­вор­ним на­сло­ви­ма (Из цар­сва у­хо­ва, Аве­ињ­ске о­ја­ве)
као и ње­гов псе­у­до­ним Те­о­зоф. Ма­та­вуљ да­је и пси­хо­ло­шки
мо­ти­ви­са­но об­ја­шње­ње ин­те­ре­со­ва­ња за сту­па­ње у кон­такт
са ду­хо­ви­ма: ју­на­ки­ња при­по­вет­ке, од­ско­ра удо­ви­ца, мо­гла
је не­све­сно ре­ги­стро­ва­ти по­дат­ке ко­ји ће се ка­сни­је по­твр­ди­
ти. Ипак, Ма­та­вуљ оста­је у ка­те­го­ри­ја­ма фан­та­сти­ке ка­ко је
од­ре­ђу­је То­до­ров. Ако је за мо­гућ­ност пред­ска­за­ња суд­би­не
од стра­не ду­хо­ва пру­же­на ре­а­ли­стич­ка мо­ти­ва­ци­ја (под­све­
сно при­ма­ње ути­са­ка), крај при­че оста­вља и дру­га­чи­ју мо­
гућ­ност: на­кон смр­ти ју­на­ки­ње ње­ни по­зна­ни­ци је при­зи­ва­
ју и она ја­ко уда­ра у сто (у че­му опет има од­ре­ђе­не иро­ни­је).
Озбиљ­ни­ји је при­каз спи­ри­ти­зма у крат­кој при­по­ве­ци Чу­ни
раз­о­во­ри, ко­ја од­го­ва­ра по­е­ти­ци бо­жић­не при­че. Осу­да све­
та и опо­ме­на до­ла­зе од „ви­шег ду­ха“ при­зва­ног про­пи­са­ним
спи­ри­ти­стич­ким ме­то­да­ма (по­крет­на та­бли­ца). (И ина­че је
Ма­та­вуљ по­ка­зао од­ре­ђе­но ин­те­ре­со­ва­ње за та­да­шњу вер­ску
ал­тер­на­ти­ву о че­му го­во­ри и при­по­вет­ка Но­во­вер­ци; по­ја­ву
на­за­ре­на об­ра­ђу­је и Ми­ле­та Јак­шић, али као пра­во­слав­ни све­
ште­ник ви­ше по­ле­мич­ки, док Ма­та­вуљ има сим­па­ти­ја за њих;
по­све­тио им се, ма­да као дру­штве­ној по­ја­ви и Ја­ша То­мић у
за­бо­ра­вље­ном ро­ма­ну На­за­ре­ни, док Змај пре­во­ди на­за­рен­
ску пе­сма­ри­цу Хар­фа Си­о­на.)
Ко­ли­ко је спи­ри­ти­зам с јед­не стра­не при­вла­чио ин­те­лек­ту­
ал­це, то­ли­ко по­сто­ји и ње­го­во ши­ре­ње у на­ро­ду. Упра­во се ту
пре­пли­ћу но­во­вер­ство, спи­ри­ти­зам и по­кре­ти у са­мој Пра­во­
слав­ној цр­кви. По­сто­ја­ла је од­ре­ђе­на ве­за из­ме­ђу на­за­рен­ских
164
 Подземни ток

гру­па и спи­ри­ти­зма.42 Ка­да је у на­ро­ду по­чео да се ја­вља бо­го­

мо­љач­ки по­крет, у Цр­кви се во­ди­ла по­ле­ми­ка о ње­го­вој пра­
во­вер­но­сти. Про­тив­ни­ци су по­ред слич­но­сти са не­мач­ким пи­
је­ти­змом и на­за­рен­ством, ис­ти­ца­ли и при­су­ство спи­ри­ти­зма
у овим кру­го­ви­ма, чак и да се пре­о­бра­ће­ња де­ша­ва­ју упра­во
кроз спи­ри­ти­зам.43
Ова ди­гре­си­ја, ви­ше со­ци­о­ло­шког ка­рак­те­ра, по­ка­зу­је ка­
ко при­су­ство јед­не по­ја­ве, та­ко и њен ви­ше­стру­ки ка­рак­тер.
(Слич­но то­ме су књи­ге хри­шћан­ских езо­те­ри­ста 18–19. ве­ка у
Ру­си­ји по­ста­ле до­бро на­род­них сек­ти.) Же­ља за но­вом ве­ром,
за чи­стим хри­шћан­ством и са­вре­ме­ном на­у­ком, ра­ци­о­на­ли­
зам и ми­сти­ка, од­го­ва­ра­ли су од­ре­ђе­ном мен­та­ли­те­ту ко­ји је
из­гле­да био при­су­тан код љу­ди ко­ји су се окре­та­ли бо­го­мољ­
ству, на­за­рен­ству, али и код европ­ски обра­зо­ва­них љу­ди, по­
пут јед­ног Ми­ја­то­ви­ћа (и са­мог бли­ском јед­но­став­ној про­те­
стант­ској по­бо­жно­сти).
За Ла­за­ра Ко­мар­чи­ћа спи­ри­ти­стич­ко уве­ре­ње, у чи­ју
искре­ност не тре­ба сум­ња­ти, по­ста­ло је, ме­ђу­тим, и под­стрек
за на­ста­нак јед­ног ро­ма­на. Одво­је­ност од кон­тек­ста вре­ме­ном
је пру­жи­ла мо­гућ­ност при­сту­па Је­ној уа­ше­ној зве­зи као
чи­сто фан­та­стич­ном жан­ру. Мо­гло би се по­ста­ви­ти пи­та­ње
оправ­да­но­сти тер­ми­на „спи­ри­ти­стич­ки жа­нр“. Он се не одва­
ја на­ра­тив­ним по­ступ­ци­ма јер је раз­ли­ка пр­вен­стве­но те­мат­
ска. Ипак, упра­во се на осно­ву те­ме из­два­ја­ју нпр. бо­жић­на
при­ча или се­о­ска при­по­вет­ка. По­сто­је по­ду­да­ра­ња с дру­гим
де­ли­ма фан­та­стич­не књи­жев­но­сти, те се мо­же ис­пи­ти­ва­ти и
вр­ста фан­та­сти­ке у ро­ма­ну, али су и Ко­мар­чи­ће­ви из­во­ри иде­
ја и сли­ка спи­ри­ти­стич­ки. У том сми­слу се Је­на уа­ше­на зве­
за мо­же сма­тра­ти оства­ре­њем спи­ри­ти­стич­ког жан­ра.

42 Ђ. Слијепчевић – Назарени у Србији, Београд, 1943, стр. 62.

43 Ст. М. Димитријевић – „Покрет побожних у нашем народу“, Весник
Срске цркве, Београд, 1925, XXX, стр. 195; Др Дамаскин – О верском,
званом „боомољачком“ окреу ко нас, исо, стр. 545. Вид. и Р. Ка­
зимировић – Тајансвене ојаве у нашем нароу, Београд, 1986 (фо­
тотипски), стр. 200.

165
 ОКУЛТ­НИ СВЕТ ДРА­ГУ­ТИ­НА ИЛИ­ЋА

У са­вре­ме­ном про­у­ча­ва­њу де­ла Дра­гу­ти­на Или­ћа, не са­мо

на­но­во вред­но­ва­ном не­го и уоп­ште ду­бље ана­ли­зи­ра­ном, при­
хва­ће­но је да оно са­др­жи мо­ти­ве из езо­те­рич­них и окулт­них
уче­ња. По­ку­ша­ће­мо да по­ка­же­мо не­што пре­ци­зни­је о ко­јим
се уче­њи­ма ра­ди и ка­ко се Или­ће­во де­ло укла­па у оквир свог
до­ба, књи­жев­ни и ду­хов­ни.
Ве­лик зна­чај за ова­кав при­ступ Или­ћу има ње­гов не­дав­
но об­ја­вљен ауто­би­о­граф­ски спис Мо­ја ис­о­вес. Но­ви­ја раз­
ма­тра­ња Или­ће­вог де­ла44 по­ла­зе од тог тек­ста ко­ји го­во­ри о
ауто­ро­вом ду­хов­ном тра­га­њу да би об­ја­сни­ла ње­го­ву про­зу
а да при том не за­па­да­ју у ста­ри би­о­гра­фи­зам. У том сми­слу
и ми ће­мо ко­ри­сти­ти овај ле­ги­тим­ни ме­тод чи­та­ња ауто­би­о­
граф­ског тек­ста да би­смо од­ре­ди­ли оп­ште Или­ће­ве по­гле­де,
те по­сле от­кри­ли њи­хов траг у са­мим де­ли­ма.
Уоста­лом, и у ин­тер­пре­та­тив­ном сми­слу, ако се ауто­би­
о­граф­ски спис по­сма­тра као на­ра­тив­но де­ло, мо­гу­ће је тра­
жи­ти исте мо­ти­ве у ње­му и у дру­гим Или­ће­вим де­ли­ма. Као
при­мер на­ве­шће­мо мо­тив очи­ју и про­дор­ног по­гле­да ко­ји се у
Или­ће­вој про­зи ја­вља го­то­во оп­се­сив­но. Ста­рац ког на­ра­тор у
де­тињ­ству сре­ће у но­ћи има исти хип­но­тич­ки, про­ди­ру­ћи по­
глед као ин­диј­ски брах­ман у Све­лим сли­ка­ма.45 „Очај­нич­ки
44 Р. Ераковић – Роман Драуина Илића, Панчево, 2004; Р. Ераковић
– „Моја исовес Драгутина Илића и проблем жанровске разуђенос­
ти“, Жанрови срске књижевноси 2, Нови Сад, 2005.
45 Свеле слике 1–2, Сремски Карловци, 1896, Свеле слике 3, Мостар,
1897; Свеле слике (избор), Београд, 1903.

167
 Немања Радуловић

сам се оти­мао од ових очи­ју, скре­тао сам гла­ву да их не гле­дам,

али не по­ма­же; и кад за­жму­рих, осе­ћах пот­пу­но та­јан­стве­не
очи ка­ко ми ри­ју кроз гру­ди“ (Мо­ја ис­о­вес, стр. 13).46 Од
брах­ма­но­вих очи­ју Са­вле по­ста­је не­ми­ран, чак и по­сле смр­ти
Ша­ха­бе­ди­на ње­му се чи­ни да ва­тре­не очи „као па­у­ци ми­ле,
па се при­пи­ја­ју у пр­са. Он не­све­сно пој­ми ру­ком, као да би да
очи­сти с пр­сти­ју тај по­глед, ко­ји се све већ­ма упи­ја­ше у ње­га,
па га ис­пу­ња­ва­ше не­ким не­сно­сним осе­ћа­њем“ („Са­вле“). Са­
ки из Пе­сме је­но жи­во­а је не­ко „съ гла­за­ми на­по­ми­на­ю­щ­
ми дре­мю­щ­а­го ти­гра“, а гу­ру Ра­ма­сва­ми (Се­кун веч­но­си)47
има ду­бо­ко там­не очи са „оштром про­ниц­љи­во­шћу про­ро­чан­
ских зе­ни­ца“. Чак и ре­а­ли­стич­ки опи­са­на кар­та­ра има ду­бо­ко
там­не очи, по­пут ду­пљи ода­кле су очи за­пра­во из­ва­ђе­не (Мо­ја
ис­о­вес, стр. 101).
Ујед­но, але­го­рич­ност не­ких Или­ће­вих де­ла по­но­во упу­ћу­је
на Мо­ју ис­о­вес као на кључ тих але­го­ри­ја. Али, као што с јед­
не стра­не тре­ба из­бе­ћи би­о­гра­фи­зам, са дру­ге је нео­п­ход­но чу­
ва­ти се и „за­блу­де на­ме­ре“, ку­да але­го­рич­ност мо­же да од­ве­де.
У Мо­јој ис­о­ве­си на­ра­тор се ко­ле­ба из­ме­ђу ма­те­ри­ја­ли­
зма ра­не мла­до­сти, ко­ји ипак од­ба­цу­је, и спи­ри­ту­ал­ног. По­тра­
гу за спи­ри­ту­ал­ним не за­до­во­ља­ва­ју „ор­га­ни­зо­ва­не“ ре­ли­ги­је,
на пр­вом ме­сту хри­шћан­ска Цр­ква. Аутор про­на­ла­зи пут у
ин­диј­ским уче­њи­ма. Ипак, на­у­ка ни­је пот­пу­но су­прот­ста­вље­
на ду­ху, ма­кар на­уч­ни­ци од­ри­ца­ли дух. Ра­ди се о раз­ли­чи­тим
пу­те­ви­ма; пре­ко ма­те­ри­ја­ли­зма на­у­ка ће до­ћи до ду­а­ли­зма ду­
ха и ма­те­ри­је, ко­ји је за Или­ћа нај­бо­ље из­ра­жен фи­ло­зо­фи­јом
.
санкхје (sānkhya); али и то је са­мо пре­ла­зна ета­па ка ду­хов­ном
мо­ни­зму. Та­кав мо­ни­зам, бли­зак ве­дан­ти, ис­по­ља­ва се у је­дин­
ству ин­ди­ви­ду­ал­ног и ко­смич­ког прин­ци­па. На јед­ној стра­ни
је „нај­ви­ша свест“, „Ап­со­лут ва­си­о­не“, „ко­лек­тив­ни дух“, „Над­
свест“. Тај ко­смич­ки прин­цип ема­ни­ра по­је­ди­нач­не све­сти; „по­
је­ди­нач­не све­сти су ње­на (Нај­ви­ше све­сти – Н. Р.) ема­на­ци­ја
46 Моја исовес, (прир. С. Војиновић), Београд, 2003.
47 После милијон оина. Секун вечноси. Београд, 1988; Ауобиорафија
олазећеа (прир. и предговор написао С. Дамјанов), Нови Сад, 1994.

168
 Подземни ток

у об­ма­ни ма­те­ри­је“, ко­је ула­зе у илу­зор­ни ма­те­ри­јал­ни свет.

Ту се ре­ин­кар­ни­ра­ју, али про­гре­сив­но, уса­вр­ша­ва­ју­ћи се са
сва­ком ре­ин­кар­на­ци­јом док не до­ђу до „Осно­ве са­вр­шен­ства“.
Ре­ин­кар­на­ци­је су ипак од­ре­ђе­не кар­мом, тј. на­шим до­брим и
злим де­ли­ма. Ду­ша је та­ко исто што и Бог, за­то што је ње­гов
део. Бог се из­јед­на­ча­ва с нир­ва­ном (ово и по­ред ви­ше­знач­но­
сти пој­ма нир­ва­не ви­ше под­се­ћа на по­јам без­лич­ног ап­со­лу­та,
док са дру­ге стра­не сто­ји ис­ти­ца­ње над­све­сно­сти). По­сто­је и
из­у­зет­не све­сти, као што су Исус, Бу­да, Лао Це – они су ви­ши
ду­хо­ви сје­ди­ње­ни са Бо­гом, тј. нир­ва­ном. Ја­сна је исто­вет­ност
ре­ли­ги­ја, тј. њи­хо­вих осни­ва­ча: Исус и Бу­да су оли­че­ња јед­не
ми­сли, јед­не исти­не. Ујед­но, Илић по­ле­ми­ше с дог­мат­ским
хри­шћан­ством и Цр­квом, за ко­је сма­тра да су на­пу­сти­ли пр­во­
бит­но Ису­со­во уче­ње.
Ова­ко из­гле­да Или­ћев по­глед на свет и ве­ру, украт­ко из­ло­
жен. Ма­да се ла­ко мо­гу пре­по­зна­ти спо­је­на уче­ња санкхје и ве­
дан­те,48 од­мах се оцр­та­ва­ју па­ра­ле­ле у са­вре­ме­ним ду­хов­ним,
на­ро­чи­то езо­те­рич­ним стру­ја­њи­ма. Сам Илић по­ми­ње из­ри­
чи­то спи­ри­ти­зам, на ко­ји ће­мо се још вра­ти­ти. Али, ова­кво
схва­та­ње има да­ле­ко ви­ше до­дир­них та­ча­ка с та­да ути­цај­ном
те­о­зо­фи­јом Бла­вац­ке.
По те­о­зо­фи­ји из без­лич­ног Ап­со­лу­та ема­ни­ра­не су по­је­ди­
нач­не мо­на­де – ду­хов­ни ато­ми, искре Бо­жан­ства. Оне па­да­ју у
ма­те­ри­ју, и под­ле­жу ма­ји, илу­зи­ји – од ко­јих је јед­на и ин­ди­ви­
ду­ал­но ја. Мо­на­де, тј. чо­ве­чан­ство, про­ла­зе кроз ре­ин­кар­на­ци­
је од­ре­ђе­не кар­мом, али по­сте­пе­но ипак на­пре­ду­ју, ево­лу­и­ра­ју
у осло­ба­ђа­њу од ма­те­ри­је и по­сте­пе­ном вра­ћа­њу – кроз ве­ли­ке
ко­смич­ке ци­клу­се ко­ји се по­на­вља­ју – пра­и­зво­ру из ког су по­
те­кле.49 Чо­век та­ко са­др­жи у се­би бе­смрт­ни веч­ни прин­цип (ат­
ман) ко­ји је исто­ве­тан Ап­со­лу­ту, тј. но­си у се­би део бо­жан­ског.
48 Крајем 19. века веданта је постала познатија и чак стекла одређену
популарност на западу захваљујући деловању Свамија Вивекананде.
49 У једном писму Илић тако сматра да ће у наредној инкарнацији Ни­
чеов дух бити савршенији него у овој. Душе се пречишћавају док се
не усаврше толико да се могу стопити у надсвести (Писмо, 9. март
1920, Београд; Историјска збирка Архива САНУ, бр. 10630).

169
 Немања Радуловић

Сва­ки чи­та­лац те­о­зо­фи­је, ма­кар и јед­не те­о­зоф­ске бро­

шу­ре, до­бро зна да је све ово ис­ка­за­но еклек­тич­ким је­зи­ком
где нај­ве­ћи зна­чај ипак има­ју ин­диј­ски пој­мо­ви – те­о­зо­фи­ја је
су­штин­ски од­ре­ђе­на ин­диј­ским ре­ли­ги­ја­ма (дру­го пи­та­ње је
ка­ко схва­ће­ним) спо­је­ним са свим ре­ли­гиј­ским тра­ди­ци­ја­ма,
а на­ро­чи­то оним окулт­ним и езо­те­рич­ним. Све ре­ли­ги­је су
са­мо раз­ли­чи­та ис­по­ља­ва­ња јед­не исти­не. И ве­ли­ки учи­те­љи,
осни­ва­чи ре­ли­ги­ја, за­пра­во су раз­ли­чи­та ова­пло­ће­ња јед­ног,
сви до­ла­зе из јед­не Бе­ле ло­же ко­ја ру­ко­во­ди ду­хов­ним раз­во­
јем чо­ве­чан­ства. Бод­хи­са­тва се ја­вља као Тот, Хер­мес, Ор­феј,
Ози­рис, За­ра­ту­стра, Га­у­та­ма Бу­да и на кра­ју као Исус – све су
то са­мо ава­та­ри јед­ног или по­сла­ни­ци јед­ног брат­ства, у ко­ји­
ма се ова­пло­ћу­је бо­жан­ско ја. По­се­бан зна­чај ту има­ју Бу­да и
Исус, као и код Или­ћа.
На­рав­но, зна­чај Ин­ди­је и Ти­бе­та та­ко­ђе до­ла­зи од те­о­зо­
фи­је ко­ја је за­ин­те­ре­со­ва­ла Евро­пу за ду­хов­но бла­го Ис­то­ка.
Сли­ка Ин­ди­је као зе­мље му­дро­сти и Ти­бе­та као ме­ста тај­них
зна­ња, при­сут­на и да­нас у по­пу­лар­ној кул­ту­ри, ни­је ро­ђе­на с
хи­пи по­кре­том – ту је ве­ли­ку уло­гу има­ла те­о­зо­фи­ја. Ова­ква
сли­ка Ин­ди­је мо­же се на­ћи и ра­ни­је у ро­ман­ти­зму („ори­јен­тал­
на ре­не­сан­са“ – Р. Шваб), али се мо­же пра­ти­ти и пре­ко ре­не­сан­
се и сред­њег ве­ка (Пи­смо ре­зви­е­ра Јо­ва­на) све до Алек­сан­
ри­е; но не­сум­њи­во је да те­о­зо­фи­ја да­је Ин­ди­ји но­ви зна­чај,
што још ви­ше ва­жи за Ти­бет. И по­ред ста­ри­јих ин­те­ре­со­ва­ња
за ове ис­точ­не зе­мље, Бла­вац­ка је до­при­не­ла ши­ре­њу пој­мо­ва
по­пут кар­ме и ма­је или сли­ке Ти­бе­та као ме­ста му­дро­сти по­ве­
за­ног с дру­гим окулт­ним и хер­ме­тич­ним тра­ди­ци­ја­ма.50
На Ти­бе­ту на­вод­но жи­ве, у обла­сти­ма до­ступ­ним са­мо по­
све­ће­ни­ма, ве­ли­ки учи­те­љи, ма­хат­ме, ко­ји ру­ко­во­де ду­хов­ним
раз­во­јем чо­ве­чан­ства. Ма­хат­ме су ус­по­ста­вилe кон­такт с Бла­
вац­ком и по­слалe је да про­по­ве­да све­ту; по те­о­зоф­ским ха­ги­о­
гра­фи­ја­ма, она је не­ко­ли­ко го­ди­на и про­ве­ла на Ти­бе­ту – по­да­
так ко­ји је одав­но оспо­рен. Сви ње­ни на­след­ни­ци по­зи­ва­ли су
50 Harry Oldmeadow – „The Western Quest for ‘Secret Tibet’“, http://www.
esoteric.msu.edu/VolumeIII.

170
 Подземни ток

се на исту ко­му­ни­ка­ци­ју са ти­бе­тан­ском скри­ве­ном хи­је­рар­

хи­јом му­дра­ца, по­све­ће­них (пи­сма Ма­хат­ми Си­не­ту; ка­сни­ји
„кон­так­ти“ Али­се Беј­ли, Ре­ри­хо­вих).
Су­штин­ски еклек­тич­ки по­крет, те­о­зо­фи­ја је би­ла ка­нал
ко­јим су мно­га ин­диј­ска или езо­те­рич­на уче­ња до­шла до за­
пад­ног чи­та­о­ца. Ма­да од­ба­че­на од ори­јен­та­ли­ста и про­у­ча­ва­
ла­ца ком­па­ра­тив­не ре­ли­ги­је као не­на­уч­на, кри­ти­ко­ва­на и са
езо­те­рич­не стра­не (Ге­нон) као псе­у­до­ду­хов­ни по­крет, те­о­зо­
фи­ја је на умет­ни­ке с кра­ја 19. и по­чет­ка 20. ве­ка из­вр­ши­ла ве­
ли­ки ути­цај. Ства­ра­ла­штво Јеј­тса или Скр­ја­би­на, Кан­дин­ског
и Мон­дри­ја­на цр­пе из те­о­зо­фи­је, као што ће не­што ка­сни­је
ве­ли­ки ути­цај има­ти и ан­тро­по­зо­фи­ја Штај­не­ра. За нас је по­
себ­но зна­чај­но при­су­ство те­о­зо­фи­је у ру­ској сре­ди­ни у ко­јој
се Илић кре­тао.
Још нео­бја­вље­ни Или­ће­ви ру­ко­пи­си, ко­ји се чу­ва­ју у Ар­
хи­ву СА­НУ, са­др­же исте ста­во­ве. У јед­ном тек­сту51 он го­во­ри
о Ариј­ци­ма ко­ји су по­сле про­па­сти сво­је зе­мље у по­то­пу пре­
шли у ју­жни­је кра­је­ве, тј. да­на­шњу Ин­ди­ју, где су по­ко­ри­ли
там­ни­је ста­нов­ни­штво, ра­ни­је до­се­ље­но. Ода­тле је је­дан део
њих пре­шао у Евро­пу, гу­бе­ћи сво­ју пр­во­бит­ну кул­ту­ру. Основ­
на ве­ро­ва­ња, за­јед­нич­ка свим Ариј­ци­ма, а са­чу­ва­на у Ин­ди­ји,
је­су ве­ра у јед­но, ап­со­лут­но би­ће од ког по­ти­чу ду­ше и ве­ра
у ре­ин­кар­на­ци­ју. На­стан­ци но­вих ци­ви­ли­за­ци­ја и раз­вој фи­
ло­зо­фи­је је­су по­сле­ди­ца „пре­по­ра­ђа­ња ду­ша мно­гих ста­рих
учи­те­ља ко­ре­не ра­се, ко­ји се вра­ти­ше на зе­мљу у те­ли­ма сво­
јих по­то­ма­ка“. Та­ко ова­пло­ће­ни, под­у­ча­ва­ли су мла­де овим
основ­ним исти­на­ма, уз зах­тев да се од­рек­ну свих ра­ни­је при­
хва­ће­них иде­ја и ре­ли­ги­о­зних уче­ња. Ин­диј­ски му­дра­ци
су, на­су­прот ства­ра­њу из ни­че­га, учи­ли о јед­ној ствар­но­сти
(озна­че­ној реч­ју tat) ко­ја је суп­стан­ца свих фе­но­ме­на, по­јав­не
ствар­но­сти. Ути­ца­ји те­о­зо­фи­је су у овом тек­сту још ја­сни­ји.
По те­о­зо­фи­ји, на­ша пла­не­та про­ла­зи­ла је кроз ви­ше ци­клу­са:
по­лар­ни, хи­пер­бо­реј­ски, атлант­ски, ле­му­риј­ски итд., а у сва­
ком се ја­вља од­ре­ђе­на ко­рен­ска ра­са чо­ве­чан­ства – тре­нут­но је
51 Историјска збирка Архива САНУ, бр. 10630.

171
 Немања Радуловић

то „ариј­ска“ (из­раз пре­у­зет из та­да­шње лин­гви­сти­ке, си­но­ним

за ин­до­е­вроп­ски). Ци­клу­си су се за­вр­ша­ва­ли ве­ли­ким ка­та­
стро­фа­ма, по­пут по­то­па Атлан­ти­де. Илић ми­сли на не­ки та­кав
до­га­ђај, а сме­шта­ње Aри­ја­ца на се­вер би од­го­ва­ра­ло по­лар­ном
ци­клу­су, ма­да не сле­ди са­свим те­о­зоф­ску хро­но­ло­ги­ју. Упо­
тре­ба из­ра­за „ко­рен­ска ра­са“ упу­ћу­је на во­ка­бу­лар те­о­зо­фи­је,
а уче­ња о јед­ном ду­ху, ема­на­ци­ји, ве­ли­ким учи­те­љи­ма исто­вет­
ни су већ на­ве­де­ним.
Што се спи­ри­ти­зма ти­че, Или­ће­ви ди­рект­ни ис­ка­зи о спи­
ри­ти­зму са­свим се по­кла­па­ју са спи­ри­ти­стич­ком док­три­ном,
ка­ко је из­не­та код кључ­них ауто­ра тог по­кре­та. За Или­ћа је
спи­ри­ти­зам „фи­ло­зоф­ско-екс­пе­ри­мен­тал­на ди­сци­пли­на“, он
же­ли „окул­ти­зам као на­уч­ну си­сте­му“. Та­кав је став и Кар­де­ка
и Фла­ма­ри­о­на и Де­ни­ја, они упор­но ис­ти­чу на­уч­ност свог ме­
то­да и ин­си­сти­ра­ју на по­кла­па­њу на­у­ке и „от­кро­ве­ња ду­хо­ва“.
Ре­чи ко­је је Фла­ма­ри­он из­го­во­рио на са­хра­ни Кар­де­ка – „спи­
ри­ти­зам ни­је ре­ли­ги­ја не­го на­у­ка“52 – је­дан су при­мер од мно­
гих, али ве­ро­ват­но нај­и­лу­стра­тив­ни­ји. У су­шти­ни се у то­ме
ја­сно ви­ди тран­спо­но­ван по­зи­ти­ви­зам 19. ве­ка, као уоста­лом
и у те­о­зо­фи­ји (за­јед­но са ево­лу­ци­о­ни­змом), што је по­ја­ва ко­ја
је иза­зва­ла не ма­ло Ге­но­но­ве иро­ни­је, али ко­ја је та­да­шњим ду­
хо­ви­ма, ме­ђу ко­ји­ма је и Дра­гу­тин Илић, би­ла бли­ска.53
У док­три­не спи­ри­ти­зма укла­па се и по­ри­ца­ње па­кла, ко­је
по­во­дом Ју­де дух са­оп­шта­ва Или­ћу. (Ујед­но ауто­би­о­граф­ско
све­до­чан­ство о спи­ри­ти­стич­ким се­ан­са­ма. На дру­гом ће ме­
сту, ме­ђу­тим, Илић ре­ћи: „Не за­ни­мам се окулт­ним на­у­ка­ма
иако сам им при­лич­но склон“, што сам об­ја­шња­ва ути­ца­јем
ма­те­ри­ја­ли­зма у ра­ној мла­до­сти.)54
Ова по­ру­ка Во­ји­сла­ва Или­ћа не­бро­је­но пу­та је по­твр­ђе­на
код дру­гих от­кро­ве­ња. Иде­ја до­ла­зи упра­во од спи­ри­ти­стич­ког
52 C. Flammarion – Après la mort, Paris, 1974, стр. 247.
53 Окултизам за противнике има и Цркву и позитивну науку; спирити­
зам је учење као и учење позитивних наука (Историјска збика Архива
САНУ бр. 10631/Г, „Црква и окултизам“).
54 „Из својих доживљаја“, Историјска збирка Архива САНУ, бр. 10626.

172
 Подземни ток

про­гре­си­ви­зма по ком дух стал­но на­пре­ду­је.55 И већ на­ве­ден

став о про­гре­сив­ним ре­ин­кар­на­ци­ја­ма Илић је мо­гао узе­ти ка­
ко из те­о­зо­фи­је та­ко и из спи­ри­ти­зма. (Из ин­диј­ских ре­ли­ги­ја
за­си­гур­но не, јер у њи­ма не­ма схва­та­ња ре­ин­кар­на­ци­ја као мо­
гућ­но­сти за про­гре­си­ју, уса­вр­ша­ва­ње – на­про­тив. Упра­во се
у та­квом схва­та­њу ре­ин­кар­на­ци­је от­кри­ва Или­ће­ва бли­скост
европ­ским окулт­ним ин­тер­пре­та­ци­ја­ма ин­диј­ских иде­ја, не
из­вор­но ин­диј­ским уче­њи­ма.) У са­мом спи­ри­ти­зму су се код
про­бле­ма ре­ин­кар­на­ци­је ра­зи­ла­зи­ле две стру­је – ан­гло­сак­сон­
ска ко­ја је углав­ном од­ба­ци­ва­ла ре­ин­кар­на­ци­ју и фран­цу­ска
ко­ја ју је при­хва­та­ла; фран­цу­ска је нај­ви­ше би­ла при­сут­на на
кон­ти­нен­ту, те се Или­ћев став ту укла­па.
Ина­че су спи­ри­ти­зам и те­о­зо­фи­ја би­ли у по­ле­мич­ким од­но­
си­ма, књи­ге те­о­зо­фа су пу­не рас­пра­ва са спи­ри­ти­сти­ма, али по­
сто­ји и од­ре­ђе­на слич­ност иде­ја. Уоста­лом, те­о­зо­фи­ја је из­ра­сла
из спи­ри­ти­зма, чак и би­о­граф­ски (Бла­вац­ка је би­ла ме­ди­јум).
Све на­ве­де­не док­три­не на­ла­зи­мо и код до­ма­ћих спи­ри­ти­
стич­ких ауто­ра (С. Ста­но­је­ви­ћа, К. Си­ми­ћа); ма­да Илић о до­
ма­ћем спи­ри­ти­зму не­ма ви­со­ко ми­шље­ње,56 ста­во­ви су исти.
Си­ма Ста­но­је­вић се, ме­ђу­тим, по­зи­ва и на те­о­зо­фи­ју, ма­кар
и по­ле­мич­ки, па и ко­ри­сти не­ке спе­ци­фич­но те­о­зоф­ске пој­мо­
ве. Он оп­шир­но го­во­ри о ма­хат­ма­ма (при че­му гро­те­скан ути­
сак оста­вља по­вест о „жен­ској ма­хат­ми“ ко­ја је јед­но вре­ме
жи­ве­ла у Зе­му­ну!). У тим те­о­зоф­ски обо­је­ним фраг­мен­ти­ма
овог ауто­ра има са­мим тим и те­ма слич­них Или­ће­вим: чо­ве­ко­
во про­ис­хо­ђе­ње од бо­жан­ског, си­ла­зак пре­ег­зи­стент­ног ду­ха
у ма­те­ри­ју, жи­вот као сан и илу­зи­ја, исто­вет­ност свет­ских ре­
ли­ги­ја. И Че­до­миљ Ми­ја­то­вић ће сво­је спи­ри­ти­стич­ке спи­се
пот­пи­са­ти псе­у­до­ни­мом Те­о­зоф.57
55 Додуше, постоји и раније у смислу порицања вечности паклених
мука, у струји оригенизма, присутној у хришћанском езотеризму 18.
века – вид. поглавље о Његошу.
56 Моја исовес, стр. 115.
57 И код светског спиритистичког ауторитета Леона Денија има места
која се поклапају са теозофским учењима (нпр. Аprès la mort. Expose de
la doctrine des esprits, Paris, 1893, стр. 13–15 – у уводу говори о „тајној

173
 Немања Радуловић

И спи­ри­ти­зам при­вла­чи ве­ли­ку па­жњу, чак ме­ђу да­ле­ко

ши­рим сло­је­ви­ма од оних ко­ји су се ин­те­ре­со­ва­ли за те­о­зо­
фи­ју. По­себ­ну па­жњу су иза­зи­ва­ла „пре­о­бра­ће­ња“ по­зна­тих
на­уч­ни­ка, убе­ђе­них ма­те­ри­ја­ли­ста или скеп­ти­ка, ко­ји су на­
кон лич­них ис­ку­ста­ва на се­ан­са­ма и са ме­ди­ју­ми­ма по­ста­ја­ли
ис­тра­жи­ва­чи, али и про­па­га­то­ри спи­ри­ти­зма – нај­по­зна­ти­ји
при­мер по­ред хе­ми­ча­ра Крук­са је­сте Лом­бро­зо, чи­ја дра­ма­тич­
на про­ме­на ста­ва за­и­ста под­се­ћа на при­че о вер­ским пре­о­бра­
ће­њи­ма. На­стао у Аме­ри­ци 1848. го­ди­не,58 спи­ри­ти­зам се ши­
ри по Фран­цу­ској где га Алан Кар­дек „ко­ди­фи­ку­је“, а ода­тле
и по дру­гим зе­мља­ма. Спи­ри­ти­зам ни­је са­мо по­ја­ва 19. ве­ка;
нов та­лас ин­те­ре­со­ва­ња ја­вио се на­кон Пр­вог свет­ског ра­та,
иза­зван ве­ли­ким по­ги­би­ја­ма и по­ро­дич­ним гу­би­ци­ма. У том
сми­слу Или­ћев ауто­би­о­граф­ски за­пис да­ти­ран 1920. ни­је не­
ка уса­мље­на успо­ме­на на ши­ре­ње спи­ри­ти­зма кра­јем 19. ве­ка.
Ме­ђу пи­сци­ма за­ин­те­ре­со­ва­ним за ове фе­но­ме­не би­ли су Иго,
Фе­ни­мор Ку­пер, пе­сник Бра­јант, дра­ма­ти­чар Сар­ду, а пи­о­нир
жан­ра де­дук­ци­је Ар­тур Ко­нан Дојл ујед­но је аутор не­ко­ли­ко
спи­ри­ти­стич­ких ра­до­ва и обим­не исто­ри­је спи­ри­ти­зма.
Овим смо по­ку­ша­ли да уста­но­ви­мо оп­шти­ји оквир Или­
ће­вог по­гле­да на свет; сле­де­ћи ко­рак је по­сма­тра­ње са­мих де­
ла у том окви­ру.

По­сле ми­ли­јон го­ди­на

Мо­жда упра­во спи­ри­ти­зам мо­же да об­ја­сни не­ка ме­ста

дра­ме По­сле ми­ли­он о­и­на. Кључ­на пи­та­ња дра­ме и ина­че мо­
гу да се ту­ма­че кон­тек­стом, ду­хов­ним окви­ри­ма кра­ја 19. ве­ка.
Увод­на сце­на до­ти­че се пи­та­ња ко­ја су уз­не­ми­ра­ва­ла ду­хо­ве
тог до­ба – од­но­са на­у­ке и ре­ли­ги­је, ма­те­ри­је и ду­ха, од­но­сно
доктрини“ инволуције и еволуције духа, еманиране божанске искре,
у материју и из ње, у коју су били упућени велики оснивачи религија,
попут Кршне, Хермеса, Исуса).
58 Година која се обично узима за настанак класичног спиритизма, мада
постоје примери и претходних деценија, па и у 18. веку.

174
 Подземни ток

ма­те­ри­ја­ли­зма и спи­ри­ту­а­ли­зма, пи­та­ња ко­ја су и ина­че за­о­ку­

пља­ла Или­ћа у ра­ној мла­до­сти ка­да се про­ла­зно ин­те­ре­со­вао за
ма­те­ри­ја­ли­зам, и ка­сни­је, ка­да се про­тив ње­га бо­рио. На­у­ка је
у тој сце­ни пред­ста­вље­на те­о­ри­јом ево­лу­ци­је, ко­ја је ве­ро­ват­но
нај­ви­ше уз­др­ма­ла дух 19. ве­ка (али, па­ра­док­сал­но, као што смо
ви­де­ли, ути­ца­ла и на не­ке окулт­не по­кре­те, упра­во и на спи­ри­
ти­зам). По­ми­ња­ње Мој­се­ја и Дар­ви­на у ре­чи­ма На­та­но­вог мо­но­
ло­га илу­стру­је тај су­коб. Из­ме­ђу тзв. ста­рих фор­ми ре­ли­ги­је и
за­стра­шу­ју­ћег ма­те­ри­ја­ли­зма мно­ги су ре­ше­ње на­шли у но­вим
ду­хов­ним стру­ја­њи­ма, пр­вен­стве­но спи­ри­ти­зму и те­о­зо­фи­ји,
ко­ји су обе­ћа­ва­ли ми­ре­ње на­у­ке и ду­хов­них от­кро­ве­ња. За­то
про­блем дра­ме ни­је са­мо на­пре­дак и ње­го­ве опа­сно­сти, не­го
и ево­лу­ци­ја (Да­мја­нов),59 људ­ска, би­о­ло­шка. Од су­сре­та са ста­
нов­ни­ци­ма Мер­ку­ра ва­жни­ји је су­срет с да­ле­ким по­том­ци­ма
чо­ве­ка, они­ма ко­ји су од ма­те­ри­је ево­лу­и­ра­ли до ду­хо­све­та. Пи­
та­ње ко­јим се та са­вр­ше­на би­ћа ба­ве – да ли су На­тан и Да­ни­јел
њи­хо­ви пре­ци, је­сте за­пра­во у бу­дућ­ност про­јек­то­ва­но пи­та­ње
ево­лу­ци­је ко­је је му­чи­ло обра­зо­ван дух Или­ће­вог до­ба. Ка­да у
то­ку дра­ме На­тан по­ми­ње ства­ра­ње чо­ве­ка по „по­до­би­ју Бо­жи­
јем“, вра­ће­ни смо на про­блем из­ло­жен у уво­ду.
Сам мо­тив мно­штва на­се­ље­них све­то­ва, пу­то­ва­ња на дру­
ге пла­не­те (ма­да код Или­ћа све оста­је на зе­мљи), су­сре­та са
ван­зе­маљ­ским би­ћи­ма, или фан­та­стич­но уса­вр­ше­ним људ­ски­
ма, мо­же се, као што је и по­ка­за­но у ли­те­ра­ту­ри, пра­ти­ти ве­
ко­ви­ма уна­зад, код раз­ли­чи­тих ауто­ра озна­че­них као пре­те­че
на­уч­не фан­та­сти­ке (Си­ра­но де Бер­же­рак, Фон­те­нел, чак и Лу­
ки­јан у ан­ти­ци). Ме­ђу­тим, по­сто­ји и дру­ги крак ових из­во­ра,
па­ра­лел­на стру­ја ко­ја за­сту­па исте ова­кве иде­је, а да ни­је фан­
та­стич­на, па ни књи­жев­на. Та­кве хи­по­те­зе, или пре от­кро­ве­
ња, при­сут­на су и у европ­ском езо­те­ри­зму, у 18. ве­ку о жи­во­ту
на дру­гим пла­не­та­ма го­во­ри нпр. Све­ден­борг. На­рав­но, ка­да
су у пи­та­њу иде­је епо­хе, оне ће се ја­ви­ти и код на­уч­ни­ка и код
59 “За Илића је питање човека заправо питање еволуције“, у: „Драгутин
Илић, писац фантастике“, поговор репринту: Драгутин Илић – После
милијон оина. Секун вечноси, Београд, 1988, стр. 9.

175
 Немања Радуловић

фи­ло­зо­фа (Кант), те у том сми­слу ни­су спе­ци­фич­но езо­те­рич­

не, али њи­хо­во при­су­ство и у та­квим то­ко­ви­ма ни­је без зна­ча­
ја. У 19. ве­ку ова­кве су хи­по­те­зе ве­о­ма зна­чај­не упра­во за спи­
ри­ти­зам. Упра­во се на при­ме­ру спи­ри­ти­стич­ких ауто­ра ви­ди
да ни­је ла­ко по­ву­ћи гра­ни­цу из­ме­ђу на­уч­ног и окулт­ног/спи­
ри­ти­стич­ког тек­ста (као и на­уч­но­фан­та­стич­ног), не са­мо због
за­о­ку­пље­но­сти раз­ли­чи­тих обла­сти истим хи­по­те­за­ма, не­го и
због ин­си­сти­ра­ња спи­ри­ти­ста на на­уч­но­сти њи­хо­вих уче­ња.
У уче­њи­ма ду­хо­ва, ка­ко их из­но­си Кар­дек, ве­о­ма ва­жно је ис­
ти­ца­ње те­зе да љу­ди ни­су је­ди­на жи­ва би­ћа у све­ми­ру – дру­ге
пла­не­те су та­ко­ђе на­се­ље­не. Шта­ви­ше, ду­хо­ви ко­ји се уса­вр­ша­
ва­ју, осло­ба­ђа­ју­ћи се од ма­те­ри­јал­но­сти, на­ред­не ин­кар­на­ци­је
има­ју не на на­шој Зе­мљи не­го упра­во на дру­гим пла­не­та­ма.
Оне се углав­ном по­сма­тра­ју као са­вр­ше­ни­је и ма­ње ма­те­ри­јал­
не од Зе­мље, па је и жи­вот ду­хо­ва та­мо са­вр­ше­ни­ји од на­шег,
те­ла су ма­ње ма­те­ри­јал­на, а на­пре­до­ва­ње је ка­ко ин­те­лек­ту­ал­
но та­ко и мо­рал­но – не­ста­ју ра­то­ви, угње­та­ва­ња, ро­бо­ви и го­
спо­да­ри, при­ви­ле­ги­је по ро­ђе­њу. И са­ма Зе­мља ће се пре­о­бра­
зи­ти у ме­сто жи­во­та срећ­них ду­хо­ва ка­да кроз ин­кар­на­ци­је
бу­ду на­пре­до­ва­ли у сво­јој ду­хов­ној ево­лу­ци­ји. Ова­кве спе­ку­
ла­ци­је из­у­зе­тан зна­чај ће има­ти за Ка­ми­ја Фла­ма­ри­о­на, ко­ји
ни­је био са­мо астро­ном и по­пу­ла­ри­за­тор астро­но­ми­је, не­го и
је­дан од нај­ва­тре­ни­јих про­па­га­то­ра спи­ри­ти­зма. Ње­го­ви ро­ма­
ни, обич­но озна­че­ни као на­уч­но­фан­та­стич­ни, по­ред ши­ре­ња
по­пу­лар­не астро­но­ми­је пре­но­се и спи­ри­ти­стич­ке иде­је. Та­ко
у Фла­ма­ри­о­но­вом ро­ма­ну Лу­мен љу­ди на дру­гим пла­не­та­ма
жи­ве по пет, шест ве­ко­ва, мир­ним жи­во­том, без ра­та и бо­ле­
сти, што су све оп­шта ме­ста спи­ри­ти­стич­ких док­три­на.
У ро­ма­ну Смак све­а Фла­ма­ри­он при­ка­зу­је раз­вој чо­ве­
чан­ства у на­ред­ним ве­ко­ви­ма – ка­ко тех­нич­ки та­ко и мо­рал­ни
и ду­хов­ни, не­ста­је рат, раз­ви­ја­ју се сед­мо и осмо чу­ло; ипак,
ка­да до­ла­зи до не­из­бе­жног кра­ја пла­не­те, уса­вр­ше­но зе­маљ­
ско чо­ве­чан­ство пре­ла­зи на Ју­пи­тер, ко­ји је на­сле­дио Зе­мљу.
Фла­ма­ри­он сли­ка суд­би­ну по­след­њег људ­ског па­ра на Зе­мљи,
ју­на­ка Оме­га­ра и Еве. Њи­ма се на кра­ју ја­вља Ке­опс ко­ји им
176
 Подземни ток

го­во­ри о сво­јим жи­во­ти­ма на прет­ход­ним пла­не­та­ма и пре­во­

ди их на Ју­пи­тер. На на­шој пла­не­ти оста­ју још са­мо де­ге­не­ри­
са­не го­ми­ли­це по­след­њих љу­ди...
(Тра­же­ње ди­рект­них из­во­ра по­се­бан је књи­жев­но­и­сто­риј­
ски про­блем, да се за­др­жи­мо на Фла­ма­ри­о­ну као на јед­ном од
нај­по­пу­лар­ни­јих пи­са­ца тог жан­ра, на­уч­но­фан­та­стич­но-окулт­
ног. Док су не­ки од ње­го­вих ро­ма­на и фи­ло­зоф­ско-астро­ном­
ских де­ла об­ја­вље­ни пре дра­ме Или­ћа, не­ки су, по­пут Сма­ка
све­а, об­ја­вље­ни по­сле. Али, слич­но­сти на­рав­но до­ла­зе и од
истих из­во­ра.)
Опис жи­те­ља Ду­хо­све­та као са­вр­ше­них и веч­них, ин­те­лек­
ту­ал­но уз­на­пре­до­ва­лих, ко­ји скла­па­ју уго­во­ре на ве­ко­ве, по­ду­
да­ра се са ова­квим пред­ста­ва­ма. По­ми­ње се и на­се­ља­ва­ње на
дру­ге пла­не­те на­кон охла­ђе­ња Зе­мље, за ми­ли­он го­ди­на, а већ
у вре­ме де­ша­ва­ња дра­ме су­ви­шни су ра­се­ље­ни на дру­ге пла­
не­те. Њи­хо­во чу­ђе­ње ра­ту ме­ђу љу­ди­ма, пој­му ца­ра, ти­ра­ни­је
и агре­си­је ме­ђу људ­ском вр­стом мо­гу­ће је у та­квом, спи­ри­ти­
стич­ки на­пред­ном и про­све­тље­ном све­ту.
Уоста­лом, сам на­зив Ду­хо-свет мо­же да зна­чи и свет ду­
хо­ва. За­то је ве­о­ма ин­ди­ка­тив­на увод­на Да­ни­је­ло­ва пе­сма
ко­ја, на­ста­вља­ју­ћи се на На­та­нов мо­но­лог о по­ре­клу чо­ве­ка,
го­во­ри упра­во о суд­би­ни ду­ха по­сле смр­ти – шта се зби­ва са
„искром“, да ли она „из­ле­ће у зра­ку ва­си­о­не“. Опет, ово је са­мо
део ши­рег про­бле­ма ко­ји Илић раз­ма­тра, а ко­ји је нај­ја­сни­је
из­ло­жен у увод­ном мо­но­ло­гу.
Али, код Или­ћа не­ма оног на че­му спи­ри­ти­сти то­ли­ко ин­
си­сти­ра­ју – не­ма мо­рал­ног про­гре­са. И ту до­ла­зи­мо до пи­та­ња
Или­ће­ве об­ра­де ових из­во­ра, те и до ин­тер­пре­та­ци­је дра­ме.
У том сми­слу ан­ти­у­то­пи­зам о ком го­во­ри но­ви­је про­у­ча­ва­ње
дра­ме (Фрајнд, Да­мја­нов, Јо­вић) је­сте не­сум­њив. Ко­ји год би­
ли из­во­ри, ауто­ро­во ко­ри­шће­ње мо­ти­ва оста­је ин­верз­но.60
60 Додуше, постојали су и ставови другачији од оптимистичких а опет
блиски Илићу, које и Фламарион наводи. По тим мишљењима јед­
ног дана планетом ће завладати нова врста бића, онолико надмоћна
људима колико су људи мајмуну; неће бити подвргнути законима

177
 Немања Радуловић

Сам дух по­бу­не про­тив ма­те­ри­ја­ли­зма и по­зи­ти­ви­зма при­

бли­жа­ва ово Или­ће­во де­ло и они­ма ко­ја су не­е­зо­те­рич­на а исте
фи­ло­зоф­ске ори­јен­та­ци­је. Та­ква је нпр. драм­ска фи­ло­зоф­ска по­
е­ма Чо­ве­ко­ва ра­е­и­ја И. Ма­да­ча (Зма­јев пре­вод из­ла­зи по­сле
Или­ће­ве дра­ме). Она је Или­ће­вој дра­ми слич­на и прет­по­след­
њом сце­ном где Адам сре­ће сво­је по­том­ке – по­след­ње љу­де на
Зе­мљи ко­ја је већ за­ле­ђе­на и пред од­у­ми­ра­њем; од љу­ди су оста­
ли са­мо Ески­ми чи­ји је дру­штве­ни и мо­рал­ни жи­вот про­пао.61
Али нас то под­се­ћа на то да је и Или­ће­ва дра­ма за­пра­во фи­ло­
зоф­ска (Р. По­по­вић), од­но­сно „дра­ма са те­зом“ (М. Фрајнд).62
У Мо­јој ис­о­ве­си Илић ка­же да се са спи­ри­ти­змом пр­ви
пут срео 1895, а дра­ма је об­ја­вље­на 1889. Ово не оспо­ра­ва из­
не­ту прет­по­став­ку о ути­ца­ју спи­ри­ти­зма. Или­ћев не­га­ти­ван,
за­бри­ну­ти став пре­ма на­пре­до­ва­њу људ­ског ро­да по­го­дио је
ка­ко на­у­ку та­ко и спи­ри­ти­зам; ако је тад по­зна­вао не­ке мо­ти­
ве, мо­жда и ин­ди­рект­но, он још ни­је усво­јио ду­хов­ни са­др­жај
спи­ри­ти­зма ко­ји ће му тек за не­ку го­ди­ну пру­жи­ти но­ве по­
гле­де на жи­вот, али и би­ти под­стрек за но­ва де­ла, као што су
Све­ле сли­ке.

Све­тле сли­ке

Већ је ука­за­но на то да је је­дан од на­чи­на Или­ће­ве сти­ли­за­

ци­је и ме­ња­ња би­блиј­ских по­ве­сти уно­ше­ње ин­диј­ског ко­ло­ри­
та.63 Две су та­кве епи­зо­де: су­срет апо­сто­ла Па­вла са брах­ма­ном
материје као ми, а њихов морал ће нашем поимању једноставно бити
неприступачан, као слепом светло. – C. Flammarion – La pluralité des
mondes habitès, Paris, 1921, стр. 288–289.
61 Разлика има више, али космичке слике, сусрет две генерације људи и
антиматеријалистички дух су слични. Луцифер који се јавља у Мада­
чевом делу не личи на каснијег Илићевог Песника.
62 Сам Илић је назива трагикомедијом – Ж. Петровић – „Четири
писма Драгутина Илића“, Зборник Маице срске за књижевнос и
уменос, 2/1982, XXX, стр. 283.
63 Р. Вучковић – „Библијске новеле Драгутина Илића“ у: Пороица Јована
Илића у срској књижевноси и кулури, Београд, 2003, стр. 389. и даље.

178
 Подземни ток

(„Са­вле“) и пор­трет ин­диј­ске игра­чи­це и кур­ти­за­не („Бу­ра на

мо­ру“). У оба при­ме­ра мо­гу се уочи­ти не са­мо ин­те­ре­со­ва­ња за
Ин­ди­ју не­го упра­во иде­је ка­рак­те­ри­стич­не за те­о­зо­фи­ју.
Још не­пре­о­бра­ће­ном Са­влу, го­ни­те­љу хри­шћа­на, о Бо­гу и
исти­ни­том Бо­жи­јем от­кро­ве­њу го­во­ри брах­ман Ша­ха­бе­дин.
По­зван Бо­гом, Ин­ди­јац је до­шао у Па­ле­сти­ну да на­ђе оно што
брах­ма­ни тра­же у сво­јим књи­га­ма и опо­ми­ње Па­вла – у овој
при­по­ве­ци зна­лац Бо­га ни­је бу­ду­ћи апо­стол не­го ин­диј­ски
све­ште­ник. Опет је то ви­зи­ја Ин­ди­је као зе­мље из ко­је до­ла­зе
древ­на и исти­ни­та уче­ња, опет је то окре­ну­тост Ин­ди­ји и ње­
ним ре­ли­ги­ја­ма, за ко­ју је ис­так­ну­то да је у том пе­ри­о­ду умно­
го­ме од­ре­ђе­на те­о­зо­фи­јом.
Код Бла­вац­ке као и код ње­них след­бе­ни­ка, на­чел­ни став
је да су дог­ме, ети­ка и об­ре­ди хри­шћан­ства из­ве­де­ни из хин­
ду­и­зма, бу­ди­зма и ла­ма­и­зма, при че­му је ка­сни­ја цр­ква то за­
бо­ра­ви­ла и по­ри­че;64 та­ко „док­три­не бу­ди­зма по­ста­ју па­ро­ди­
ра­не у хри­шћан­ству“. Исус се у есен­ским ма­на­сти­ри­ма, где се
шко­ло­вао, упо­знао и са ин­диј­ским уче­њи­ма. Бла­вац­ка ка­же да
„Исус про­по­ве­да фи­ло­зо­фи­ју Бу­де“,65 од­но­сно да је Хри­стос
вер­на ко­пи­ја Ви­шнуа. Све­ти Јо­ван се су­сре­тао по Ази­ји са
бу­ди­стич­ким ми­си­о­на­ри­ма.66 На­рав­но, код Или­ћа не­ма тог
не­при­ја­тељ­ског то­на, али нај­оп­шти­ји оквир фа­сци­на­ци­је Ин­
ди­јом, као и ста­вља­ње Бо­жи­јих ре­чи у уста из­ми­шље­ном Ин­
диј­цу, на­су­прот пред­став­ни­ку Ста­рог за­ве­та (јер, под­се­ћа­мо,
Са­вле још ни­је хри­шћа­нин), је­су „др­жа­ње стра­не“ Ин­ди­ји, и
то из­гле­да оној Ин­ди­ји те­о­зо­фа.
Д. Ру­ва­рац је по­ка­зао да је Или­ће­во по­зна­ва­ње ин­диј­ских
пој­мо­ва не­си­гур­но као и по­зна­ва­ње је­вреј­ске ре­ли­ги­је: брах­
ман са пер­сиј­ским, му­сли­ман­ским име­ном го­во­ри о бу­ди­стич­
кој нир­ва­ни.67 Ипак, ако би­смо би­ли бла­го­на­кло­ни пре­ма
64 Е. П. Блаватская – Разоблаченная Изиа 2, стр. 270.
65 Е. П. Блаватская – Разоблаченная Изиа 2, стр. 174.
66 Е. П. Блаватская – Разоблаченная Изиа 2, стр. 638.
67 А помиње се и мотив из западне традиције: „камен мудрости“. Узгред
нека буде поменуто да се „Алхемичар“ Војислава Илићa заправо не
дотиче алхемије или езотерије.

179
 Немања Радуловић

ауто­ру, мо­же­мо до­пу­сти­ти да се ов­де опет ра­ди о ука­зи­ва­њу

на исто­вет­ност ре­ли­ги­ја. По Ша­ха­бе­ди­но­вим ре­чи­ма, ду­ша ће
„оти­ћи у нир­ва­ну, сто­пи­ће се у Бра­му, из ко­га је и по­те­кла, и
жи­ве­ће ве­чи­то“. Ово је те­о­зоф­ски мо­ни­зам, уче­ње о про­ис­хо­
ђе­њу ду­ше из Ап­со­лу­та и ње­ном вра­ћа­њу на­зад (из­ве­ден из ве­
дан­те). Нир­ва­на ни­је спе­ци­фич­но бу­ди­стич­ки по­јам, ја­вља се
и у хин­ду­и­стич­ким фи­ло­зо­фи­ја­ма где озна­ча­ва не са­мо осло­
бо­ђе­ње не­го и спа­ја­ње с вр­хов­ним ду­хом (нпр. у Бха­а­ва­и­и
– брах­ма­нир­ва­на), али је пи­та­ње ко­ли­ко је Илић по­зна­вао ове
ди­стинк­ци­је, на­ро­чи­то у том пе­ри­о­ду жи­во­та. Спа­ја­ње ових
пој­мо­ва је мо­гу­ће та­ко и дру­где: би­ло у не­по­у­зда­ном по­зна­ва­
њу ори­јен­тал­них ре­ли­ги­ја, би­ло у еклек­ти­ци­зму и син­кре­ти­
зму те­о­зоф­ских спи­са.
Ша­ха­бе­дин по­ми­ње и „хра­мо­ве у ко­ји­ма Хри­шну бо­ра­
ви“ и „жи­жак у ду­ши“. Пред­ста­вља­ње ду­ше искром је ста­ра
сли­ка, гно­стич­ко-пла­тон­ска, сре­ће се и дру­где код Или­ћа, али
је то јед­на од нај­че­шћих сли­ка у езо­те­ри­ји. Об­лик Хри­шну за
име Кр­шна мо­же би­ти пре­нос не­ке не­по­у­зда­не тран­скрип­ци­
је, али по­сто­ји и мо­гућ­ност јед­не алу­зи­је. По Бла­вац­кој реч
Хри­стос је из­ве­де­на из сан­скрт­ског ко­ре­на крис – све­ште­ни,
од ког је из­ве­де­но и име Кр­шна. „Хри­шћан­ски фи­ло­ло­зи по­
ку­ша­ва­ју да огра­ни­че зна­че­ње Кр­шни­ног име­на на из­ве­де­ни­
цу из крш-црн; али, ако ана­ло­ги­ја и по­ре­ђе­ње сан­скр­та са
грч­ким ко­ре­ни­ма, са­др­жа­ним у име­ни­ма Хре­стос, Хри­стос
и Кри­шна (Хри­шна), бу­де ана­ли­зи­ра­на ма­ло па­жљи­ви­је, от­
кри­ће се да су сви истог по­ре­кла.“68 Хри­шну код на­шег ауто­ра
де­лу­је као спој од Хри­стос и Ви­шну. Бла­вац­ка, до­ду­ше, ни­је
пр­ва ко­ја уво­ди ову (по­гре­шну) ети­мо­ло­ги­ју; аутор на ко­га
се она по­зи­ва, Луј Жа­ко­лио, пи­сац ви­ше књи­га о Ин­ди­ји и
окулт­ним те­ма­ма, грч­ка и хе­бреј­ска (би­блиј­ска) име­на из­
во­дио је из сан­скрт­ских ко­ре­но­ва, па је и име Ису­са Хри­ста
из­вео из прет­по­ста­вље­ног об­ли­ка Иезе­ус-Крист­на; та­ко, по
ње­му, брах­ма­ни ти­ту­ли Исус (чи­ста есен­ци­ја, бо­жан­ска ема­
на­ци­ја) до­да­ју име Кри­шна.
68 H. P. Blavatsky – Studies in Occultism, London, 1974, стр. 151–152.

180
 Подземни ток

Хра­мо­ви у ко­ји­ма он бо­ра­ви ни­су, као што Ру­ва­рац ми­сли,

не­ки хра­мо­ви у Па­ле­сти­ни ко­је Илић за­ми­шља – из кон­тек­ста
је ја­сно да се ми­сли на храм људ­ског те­ла, тј. на Са­вло­во уби­ја­
ње љу­ди69 – „ру­ше­ћи жи­вот ових му­че­ни­ка, ти раз­о­ра­ваш хра­
мо­ве у ко­ји­ма Хри­шну бо­ра­ви“. Мо­же­мо оти­ћи и ко­рак да­ље
у ту­ма­че­њу Или­ћа. Ако је на­ше ту­ма­че­ње ети­мо­ло­шке алу­зи­је
тач­но, бо­жан­ски прин­цип, ко­ји по­сто­ји у чо­ве­ку, иден­ти­чан
је са Хри­стом, тј. сва­ко од љу­ди но­си у се­би то ви­ше, бо­жан­
ско соп­ство и мо­же да га раз­ви­је као што је то учи­нио Исус
из На­за­ре­та. „Христ је бо­жан­ски прин­цип у сва­ком људ­ском
би­ћу“70 (Бла­вац­ка). Бе­смрт­ни дух по­сто­ји у чо­ве­ку звао се он
Кр­шна, Бу­да, Хри­стос, Хо­рус. Но, чак и ако аутор ми­сли са­мо
на хин­ду­и­стич­ког Кр­шну – и да­ље оста­је уче­ње о бо­жан­ском у
чо­ве­ку. Ма­да је ова­кво по­и­сто­ве­ћи­ва­ње људ­ског и бо­жан­ског
ста­ро (мо­же се пра­ти­ти у сред­њо­ве­ков­ним је­ре­си­ма), ја­сно је
да се ов­де ра­ди о те­о­зоф­ском и окулт­ном уче­њу; та­кав ема­на­
ци­о­ни­зам по­ста­је до­дат­но про­во­ка­тив­ни­ји по­и­сто­ве­ће­њем
прин­ци­па с Хри­стом. Да­нас је и ово јед­но од оп­штих ме­ста
син­кре­ти­стич­ких по­кре­та и окул­ти­зма.
Апо­сто­ла Па­вла су те­о­зо­фи це­ни­ли и сма­тра­ли га по­све­ће­
ним за раз­ли­ку од Пе­тра, ко­ји је сим­бол цр­кве­не вла­сти и мо­ћи
рим­ске цр­кве; „Па­вле, гно­стич­ки про­тив­ник Пе­тра“ на­слов је
јед­не та­да­шње окулт­не књи­ге на ко­ју се Бла­вац­ка че­сто по­зи­ва.
Та­кво схва­та­ње Хри­ста, где се гу­би ње­го­ва исто­риј­ска је­
дин­стве­ност, ви­ди се и у дру­гом ме­сту „ин­диј­ског“ сти­ли­зо­ва­
ња но­во­за­вет­них при­ча.
У го­во­ру ма­ле ин­диј­ске игра­чи­це Хри­стос се до­жи­вља­ва
као Ви­шну ко­ји си­ла­зи ме­ђу љу­де, Ви­шну је „пре­ру­шен у На­за­
ре­ћа­ни­на“. Ка­да Маг­да­ле­на не раз­у­ме Ин­диј­кин на­зив Ви­шну,
Не­меа до­да­је „Син Бо­жи­ји“. Ов­де се ра­ди о ви­зу­ри јед­ног ли­
ка, али у скло­пу ори­јен­та­ци­је ка Ин­ди­ји, не мо­же­мо а да не
по­сум­ња­мо да сво­ја ве­ро­ва­ња, пре­у­зе­та из те­о­зо­фи­је, Илић
69 Овде уједно постоји и алузија управо на места из посланице ап. Пав­
ла о телу као храму у ком борави дух (1. Кор, 3, 16–17; 6, 19).
70 H. P. Blavatsky – Studies in Occultism, стр. 126.

181
 Немања Радуловић

ве­што укла­па у об­ли­ко­ва­ње ли­ка. Већ смо ви­де­ли да је у те­о­зо­

фи­ји Хри­стос не је­ди­но ова­пло­ће­ње Бо­га, као у хри­шћан­ству,
не­го са­мо је­дан од ава­та­ра, по­сла­ни­ка све­тле хи­је­рар­хи­је, бе­ле
ло­же, ко­смич­ких зра­ко­ва, са­мо јед­но од ова­пло­ће­ња бо­жан­
ског ја, као и Ози­рис, Хо­рус, Кр­шна, Бу­да, јед­но од име­на за
пут ка нир­ва­ни.
Ов­де се Илић по­кла­па, ка­ко је већ уоче­но, са „свим езо­тер­
ним окулт­ним прав­ци­ма и њи­хо­вим ту­ма­чи­ма у про­шло­сти
и да­нас, за ко­је су осни­ва­чи ве­ли­ких ре­ли­ги­ја оли­че­ња јед­не
исте ми­сли“; јер Илић, као и они, од­ри­че „по­ја­ву Хри­ста као
Бо­го­чо­ве­ка и Ме­си­је“. Исто та­ко уоче­на слич­ност Или­ће­ва са
са­вре­ме­ним њу-ејџ по­кре­том, ко­ја се ја­вља и у дру­гим тач­ка­
ма, до­ла­зи од истих ду­хов­них из­во­ра.71
По­сто­ји и тре­ће ме­сто ко­је упу­ћу­је на окулт­на уче­ња. На­
кон по­гу­бље­ња, Јо­ван Кр­сти­тељ се ја­вља Иро­ди­ја­ди, у сце­ни
ко­ја ви­ше под­се­ћа на спи­ри­ти­стич­ке опи­се ја­вља­ња ду­хо­ва
не­го на по­ја­ву све­ти­те­ља – но­ћу, у „гроб­ној ти­ши­ни“, по­ја­ва
чо­ве­ка без гла­ве ли­чи на опис ја­вља­ња ду­ха. (И у при­чи Тр­
нов ве­нац Хри­сто­во ја­вља­ње мај­ци под­се­ћа на ја­вља­ње ду­ха.)
У овом одељ­ку су још за­ни­мљи­ви­је Јо­ва­но­ве ре­чи Иро­ди­ја­ди:
„И крај ће ти стра­шан би­ти, и тво­ја ду­ша, ка­да се с му­ком и
оча­ја­њем иш­чу­па из блуд­нич­ког те­ла, не­ће се сми­ри­ти у кри­
лу пра­о­та­ца. Хи­ља­да­ма го­ди­на ву­ћи ће се она над зе­мљом,
у бе­су и по­ма­му. Оку­же­на ку­жи­ће свет, и што ви­ше бу­де ку­
жи­ла све ће ви­ше па­ти­ти и му­чи­ти се. И као мах­ни­та уле­та­ће
у те­ла гад­них ша­ка­ло­ва, па ће се штек­ћу­ћи ву­ћи око гро­бо­ва и
рас­ко­па­ва­ће гро­бо­ве сво­је де­це, да им и пе­пео про­жде­ре“.
Ово ни­је осу­да на па­као, не­го на ре­ин­кар­на­ци­ју. Ула­зак
у те­ла жи­во­ти­ња ко­ји се ов­де по­ми­ње је­сте ре­ин­кар­на­ци­ја.
Али, Илић сад не од­сту­па са­мо од хри­шћан­ства, не­го и од спи­
ри­ти­зма и те­о­зо­фи­је, ко­ји од­би­ја­ју мо­гућ­ност жи­во­тињ­ских ин­
кар­на­ци­ја, а ин­си­сти­ра­ју на про­гре­су. При­бли­жа­ва­ју­ћи се ов­де
71 В. Јеротић – „Индивидуација Драгутина Илића у светлу савремене
дубинске психологије“ у: Пороица Јована Илића... стр. 325; исто у
Даровима наших рођака 4; Б. Васић – „Драгутин Илић, дисидент и
пророк“, Свеске, Панчево, 2003, 69, стр. 217.

182
 Подземни ток

из­вор­но ин­диј­ском схва­та­њу ре­ин­кар­на­ци­је, Илић је ве­ро­ват­

но хтео да на­гла­си те­жи­ну Иро­ди­ја­ди­не ка­зне. Опет, ње­но
лу­та­ње над зе­мљом има слич­но­сти са опи­си­ма ка­зни не­про­чи­
шће­них ду­хо­ва код спи­ри­ти­ста као „ски­та­ња“.
За­ни­мљи­во је да по­сле Или­ћа (1907) Ни­ко­лај Гу­ми­љов
об­ја­вљу­је пе­сму Хи­је­на у ко­јој на гроб окрут­не ца­ри­це до­ла­
зи ова звер. По не­ким но­ви­јим ту­ма­че­њи­ма,72 пе­сма ак­ме­и­сте
го­во­ри за­пра­во о ре­ин­кар­на­ци­ји ца­ри­це у хи­је­ну, под ути­ца­
јем ин­те­ре­со­ва­ња за окулт­но у ру­ској кул­ту­ри сре­бр­ног ве­ка.
И Или­ћев Јо­ван на­зи­ва Иро­ди­ја­ду хи­је­ном. Слич­ност ве­ро­ват­
но до­ла­зи од окре­та­ња истим из­во­ри­ма.
Илић у опи­си­ма че­сто по­ми­ње и Со­ло­мо­нов пе­чат. Ру­ва­
рац ко­мен­та­ри­ше да овог зна­ка не­ма у Би­бли­ји, не­го у апо­кри­
фи­ма, да се по­ми­ње као та­ли­сман, а за­јед­но са Со­ло­мо­но­вим
хра­мом има уло­гу у ма­со­не­ри­ји. Овом се мо­же до­да­ти и уло­га
пе­ча­та у европ­ској ма­ги­ји, ко­ја ве­лик број ма­гиј­ских уџ­бе­ни­
ка при­пи­су­је Со­ло­мо­ну. Ме­ђу­тим, ов­де се мо­жда и не ра­ди о
езо­те­ри­зму. Со­ло­мо­нов пе­чат су два укр­ште­на тро­у­гла, да­нас
по­зна­ти­ја под име­ном Да­ви­до­ве зве­зде (пра­вил­ни­је Да­ви­до­
вог шти­та – ma­gen Da­vid); у 19. ве­ку овај ста­ри ре­ли­гиј­ски и
ма­гиј­ски сим­бол по­ста­је јед­но­став­но сим­бол је­вреј­ског на­ци­
о­нал­ног иден­ти­те­та и ве­ре (ана­ло­гон кр­сту или по­лу­ме­се­цу),
а као та­кав се за­др­жао до да­нас. Мо­жда је Илић јед­но­став­но
хтео да ство­ри „из­вор­ни“ ко­ло­рит упо­тре­бом је­вреј­ског сим­
бо­ла, по­гре­шно (као и код дру­гих ства­ри) знак са но­вим зна­че­
њем пре­но­се­ћи у про­шлост.
Или­ће­ве би­блиј­ске при­че ни­су све­тле сли­ке за не­дељ­не
до­дат­ке. У њи­ма аутор из­но­си сво­је ин­тим­ни­је по­гле­де на ре­
ли­ги­ју и те­о­ло­шка кри­ти­ка ко­ја је уочи­ла не­пра­вил­но­сти у
исто­риј­ском и ар­хе­о­ло­шком по­гле­ду пре­ви­де­ла је окулт­ни и је­
ре­тич­ки тон ових при­ча; опа­сност за чи­та­о­ца ви­ше је ле­жа­ла у
про­вла­че­њу окулт­них уче­ња кроз на­из­глед де­ко­ра­тив­не ори­јен­
тал­не мо­ти­ве не­го у исто­риј­ским и ге­о­граф­ским по­гре­шка­ма.
72 Н. А. Богомолов – Русская лиераура начала 20. века и оккульизм,
Москва, 2000, стр. 123.

183
 Немања Радуловић

Ру­ва­рац је ово из­гле­да осе­тио ка­да је ин­си­сти­рао на то­ме да

Илић от­кри­је из­во­ре; ма­да је та­ко мо­жда хтео да га ома­ло­ва­
жи као пи­сца, на­слу­тио је да ни­су све „из­ми­шљо­ти­не“ (је­дан
од нај­че­шћих из­ра­за у кри­ти­ци збир­ке).
За­то Илић ко­ри­сти и не­ке али­би­је: пред­ста­ва Хри­ста као
ава­та­ра до­ла­зи кроз тач­ку гле­ди­шта мла­де Ин­диј­ке, ко­ја из­
гле­да но­ве ства­ри до­жи­вља­ва у скла­ду са пој­мо­ви­ма ко­је је до­
не­ла из до­мо­ви­не. Па и Ша­ха­бе­ди­ну се ја­вио Бог ко­ји је Бог
Авра­а­ма, Иса­ка и Ја­ко­ва. Али, то је и уни­вер­зал­ни Бог син­кре­
ти­зма. Са­ме ре­чи Ша­ха­бе­ди­на ко­је смо ана­ли­зи­ра­ли и оп­шта
за­гле­да­ност у Ин­ди­ју ја­сно се ви­де иза ма­ске ко­ја је при­ли­чи­
ла при­по­вет­ка­ма об­ја­вљи­ва­ним у цр­кве­ним ча­со­пи­си­ма.

Пе­сма јед­ног жи­во­та

По­ред пој­мо­ва кар­ме, ре­ин­кар­на­ци­је, фи­ло­зо­фи­је санкхје и

мо­ни­зма ве­дан­те, где је ве­ро­ват­но има­ла по­сред­нич­ку уло­гу, те­о­
зо­фи­ја нам об­ја­шња­ва још јед­но ва­жно ме­сто Или­ће­ве про­зе.
На по­чет­ку Ауо­би­о­ра­фи­је о­ла­зе­ће сто­ји по­вест о „ту­
жном мла­ди­ћу у бе­лом хи­то­ну“ ко­ји је не­кад дав­но бо­ра­вио у
хи­ма­лај­ском ма­на­сти­ру и упу­тио се у бу­ди­стич­ка уче­ња, а по­
том про­све­тљен оти­шао на За­пад; све­ште­ни­ци хра­ма сма­тра­ју
да је он био дру­го ова­пло­ће­ње Бу­де.
Ми­шље­ња смо да Илић за­пра­во го­во­ри о Хри­сту. По­гле­
дај­мо не­ке од атри­бу­та. Он је на­зван „мла­дић у бе­лом хи­то­ну“
(зна­ци на­во­да у са­мом тек­сту). Хри­стос се та­ко опи­су­је на
не­ко­ли­ко ме­ста у Све­лим сли­ка­ма; али и на кра­ју Не­зна­но
о­са,73 где се не име­ну­је, он се по­ја­вљу­је са­мо као не­ко у бе­
лом хи­то­ну. У опи­су спи­ри­ти­стич­ке се­ан­се где је до­био опис
Ју­де, Хри­стос се исто по­ми­ње са бе­лим хи­то­ном. Бе­ли хи­тон
се, до­ду­ше, по­ми­ње и у опи­су ан­ђе­ла и Ју­де, где слу­жи про­сто
де­ко­ра­тив­ном сли­ка­њу древ­ног до­ба, те је и Д. Ру­ва­рац за­ме­
рио Или­ћу ко­ри­шће­ње хи­то­на и где тре­ба и где не тре­ба, али
73 Незнани ос, Сремски Карловци, 1907.

184
 Подземни ток

ако се за Хри­ста ве­зу­је ви­ше пу­та, не са­мо у Све­лим сли­ка­ма,

и ако по­сто­је и дру­ге алу­зи­је у уво­ду ро­ма­на, мо­же­мо по­твр­ди­
ти да се ра­ди о атри­бу­ту ко­ји је у Или­ће­вом де­лу ка­рак­те­ри­сти­
чан за Ису­са. На­кон из­ла­ска из без­да­на на ње­го­вим гру­ди­ма и
дла­но­ви­ма се ви­де цр­ве­не мр­ље, „баш као крв“, што је из­гле­да
алу­зи­ја на Хри­сто­ве ра­не. И сам опис мла­ди­ћа, као „му­че­ни­ка
ко­ји во­ли и пра­шта“, под­се­ћа и на лик у но­во­за­вет­ним при­по­
вет­ка­ма Дра­гу­ти­на Или­ћа као и на оп­шту пред­ста­ву Ису­са у
за­пад­ној тра­ди­ци­ји.
Сме­шта­ње Хри­ста у хи­ма­лај­ски ма­на­стир ни­је не­ка би­зар­
на иде­ја Дра­гу­ти­на Или­ћа. Упра­во те­о­зо­фи­ја да­је об­ја­шње­ње
овог мо­ти­ва. Још код Бла­вац­ке по­сто­ји те­о­ри­ја о Хри­сто­вом по­
зна­ва­њу ин­диј­ских уче­ња и уоп­ште из­ве­де­но­сти хри­шћан­ства
из бу­ди­зма, о че­му смо де­таљ­ни­је го­во­ри­ли по­во­дом Све­лих
сли­ка. Ме­ђу­тим, нај­по­зна­ти­ји слу­чај ова­квих по­ве­зи­ва­ња, ко­ји
нај­ви­ше и ли­чи на Или­ћев по­сту­пак, је­сте онај ру­ског но­ви­на­ра
Ни­ко­ла­ја Но­то­ви­ча. Но­то­вич је 1894. об­ја­вио књи­гу (на фран­
цу­ском; 1910. се по­ја­вљу­је ру­ски пре­вод) у ко­јој опи­су­је свој
бо­ра­вак на Ти­бе­ту. Та­мо је на­вод­но у јед­ном бу­ди­стич­ком ма­
на­сти­ру на­шао ру­ко­пис ко­ји по­ка­зу­је да је Исус то­ком сво­јих
не­по­зна­тих го­ди­на (из­ме­ђу два­на­е­сте, тј. по­врат­ка из Егип­та, и
три­де­се­те, по­чет­ка про­по­ве­да­ња) бо­ра­вио у Ин­ди­ји и на Ти­бе­
ту. У Ин­ди­ји је кри­ти­ко­вао брах­ма­ни­зам, али се упо­знао с бу­ди­
змом, уса­вр­шио у је­зи­ку па­ли и по­стао иза­бра­ни про­по­вед­ник
Бу­де. По­том се, пре­ко Пер­си­је, вра­тио на За­пад, у Ју­де­ју.
Ве­о­ма бр­зо оспо­ре­на (од стра­не јед­ног Мак­са Ми­ле­ра
нпр.) сен­за­ци­о­нал­на Но­то­ви­че­ва те­за на­ста­ви­ла је да жи­ви.
Нпр. осни­вач по­кре­та ах­ме­ди­ја, Мир­за Гу­лам Ах­мад, об­ја­вљу­
је књи­гу Исус у Ин­и­ји 1899. г.; 1907. овој те­ми је по­све­ће­но
и по­гла­вље у Аква­ри­јан­ском је­ван­ђе­љу Ису­са Хри­са. Два­де­се­
тих го­ди­на ће ве­дан­тин Сва­ми Аб­хе­да­нан­да, уче­ник Ра­ма­кри­
шне и са­вре­ме­ник Ви­ве­ка­нан­де, у пу­то­пи­сној књи­зи об­ја­ви­ти
ва­ри­јан­ту Но­то­ви­че­вог тек­ста твр­де­ћи да ју је на­шао та­ко­ђе
у свом пу­то­ва­њу кроз Ка­шмир и Ти­бет. (На Аб­хе­да­нан­ду се
по­зи­ва Ми­лош Ђу­рић ко­ји у јед­ном члан­ку Хри­ста по­сма­тра
185
 Немања Радуловић

као јо­ги­на, а чу­да опи­са­на у Но­вом за­ве­ту као ко­ри­шће­ње јо­

гин­ских мо­ћи, ма­да Ђу­рић не по­ми­ње ди­рект­но прет­по­став­ку
о бо­рав­ку у Ин­ди­ји.)74 У 20. ве­ку те­ма се ја­вља код Ни­ко­ла­ја и
Је­ле­не Ре­рих, ко­ји ле­ген­ду о Хри­сто­вом бо­рав­ку у Ин­ди­ји и на
Ти­бе­ту че­сто по­ми­њу.75 Ро­зен­крој­цер­ски ред AMORC та­ко­ђе
го­во­ри о Хри­сто­вим пу­то­ва­њи­ма по Ин­ди­ји и Ти­бе­ту,76 као и
ви­дов­њак Ед­гар Кејс. Уоп­ште, то је че­сто ме­сто и да­нас у са­вре­
ме­ним окулт­ним и New Age по­кре­ти­ма.77
Из­јед­на­ча­ва­ње мла­ди­ћа у бе­лом хи­то­ну са дру­гим до­ла­
ском Бу­де уоп­ште не про­тив­ре­чи ње­го­вом из­јед­на­ча­ва­њу са
Хри­стом; на­про­тив – са­мо пре­ко окул­ти­зма та­ква иден­ти­фи­
ка­ци­ја мо­же да се об­ја­сни. Као што смо већ ви­де­ли, и Исус и
Бу­да су са­мо ава­та­ри исте су­шти­не. Не­што пре­ци­зни­је (нпр.
код Ани Бе­зант) са Бу­дом се за­вр­ша­ва је­дан ци­клус иза­сла­ни­
ка, а по­том са Ису­сом по­чи­ње дру­ги.
Си­ла­зак у без­дан је за­пра­во си­ла­зак у ма­те­ри­ју, у по­јав­ни
свет, ма­ју; и крст се у те­о­зо­фи­ји ту­ма­чи за­пра­во као спу­шта­
ње бо­жан­ског ду­ха у ма­те­ри­ју.
По­сто­је, по­ред мо­тив­ских, и не­ке на­ра­тив­не слич­но­сти
из­ме­ђу Но­то­ви­че­ве књи­ге и Или­ће­вог тек­ста. Но­то­вич се за
вре­ме ру­ско-тур­ског ра­та за­ти­че у ма­на­сти­ру и успе­ва да пре­
пи­ше ру­ко­пис. На­ра­тор Или­ће­вог тек­ста се у вре­ме ру­ско-ја­
пан­ског ра­та та­ко­ђе за­ти­че у ма­на­сти­ру и успе­ва да ви­ди ру­ко­
пис, ко­ји за­пра­во чи­ни глав­ни део Пе­сме је­но жи­во­а.
74 М. Ђурић – „Христос у светлости јога-науке“, Срски књижевни лас­
ник, XXVI, 7, 1929, стр. 521–527.
75 Н. К. Рерих – Серце Азии (Знак эры, Москва, 2003), стр. 290–294;
387–389; Алай-Гималаи, Москва, 1999, стр. 268–270; 366; Е. И. Рерих
– Сокровенное знание. Теория и ракика ани-йои, Москва, 2003,
стр. 680–681. Али, одбијају тврдњу да су лично видели неки рукопис.
76 M. Introvigne – Il cappello del mago. I nuovi movimenti magici, dallo spi-
ritismo al satanismo, Sugarco Edizioni, 2003, стр. 95; 209. Али, они, као и
Ахмад, смештају тај боравак осле распећа коме тако одричу теолош­
ки значај.
77 Поред Интровињеа, вид. и: Olav Hammer – Claiming Knowledge.
Strategies of Epistemology from Theosophy to the New Age, Leidеn-Boston,
2004, стр. 152–157.

186
 Подземни ток

У уво­ду се по­ми­ње и да је крст ста­ри­ји од хри­шћан­ства.

Ова чи­ње­ни­ца, у 19. ве­ку из­у­ча­ва­на у мла­дој на­у­ци, ком­па­
ра­тив­ној исто­ри­ји ре­ли­ги­ја, че­сто се на­во­ди у окулт­ним и
те­о­зоф­ским ра­до­ви­ма (нпр. код Ф. Харт­ма­на, Ле­о­на Де­ни­ја).
Овим се хте­ло ука­за­ти би­ло на за­ви­сност хри­шћан­ства од ори­
јен­тал­них ре­ли­ги­ја, би­ло, не­што ма­ње по­ле­мич­ки, на за­јед­нич­
ки пра­и­звор из ког на­ста­ју све ре­ли­ги­је.
Ина­че се и еги­пат­ски ка­рак­тер Или­ће­вих сли­ка (сфин­га,
пи­ра­ми­да, фа­ра­о­ни) укла­па у скло­ност окулт­не ли­те­ра­ту­ре ка
„еги­пат­ској“ ат­мос­фе­ри.
На­кон уво­да сле­ди по­вест ко­ја за­слу­жу­је де­таљ­ну ана­ли­
зу. Огра­ни­чи­ће­мо се ов­де са­мо на не­ке мо­ти­ве. Не­сум­њи­во је
по ти­пу ово ини­ци­ја­циј­ска при­по­вест, ка­кав је За­но­ни Бул­вер-
Ли­то­на или Кан­ор А. Стој­ко­ви­ћа. Је­згро чи­ни при­ча о про­ме­
ни на­ра­то­ра ко­ји од јед­ног по­ста­је дво­ји­ца па тро­ји­ца, а са­ма
ини­ци­ја­ци­ја има уну­тра­шњи ка­рак­тер. Ис­ка­за­на на ви­ше ме­
ста, ова „по­у­ну­тар­ње­ност“ је нај­је­згро­ви­ти­је ис­ка­за­на ре­чи­ма:
„А та Ве­ли­ка Тај­на бе­јах ја, она бе­ше у ме­ни“. Упра­во се у ли­те­ра­
ту­ри 20. ве­ка, на­кло­ње­ној окулт­ном, ја­вља осо­бен спој ини­ци­ја­
циј­ског пу­та са до­жи­вља­јем пси­хе. Ду­ша се по­сма­тра као пеј­заж,
а пу­то­ва­ње у да­љи­ну и нео­бич­не све­то­ве по­ста­је по­ве­зу­је се с
пу­то­ва­њем у уну­тра­шњи свет или га сим­бо­лич­но пред­ста­вља.78
(Сам Илић у јед­ном пи­сму од­ре­ђу­је као „але­го­рич­ну пред­
ста­ву свог уну­тар­њег жи­во­та – бор­бу са­мо­га зна­ња и те­жње
за са­вр­шен­ством, про­тив свих жи­вот­них са­бла­зни што при­ма­
мљу­ју и уда­љу­ју ду­шу чо­ве­ка од осно­ве ко­јој те­жи.“)79
По­де­ла чо­ве­ка на три де­ла ни­је спе­ци­фич­но езо­те­рич­на,
али је код но­ви­јих окул­ти­ста и те­о­зо­фа че­ста. То је по­де­ла на
78 K. von Stuckrad – Was ist esoterik?Kleine Geschichte des geheimen Wissens,
München, 2004, стр. 222–226; аутор као пример наводи Хесеовог
Сеско вука или научну фантастику, али примећује да се овакав
спој јавља још код Новалиса. Можемо овом додати романтичарско
спуштање у подземље као симбол спуштања у несвесно (Нервал, Иго
– J. Decottignies – Prélude a Maldoror. Vers une poétique de la rupture en
France 1820–1870, Paris, 1973, стр. 142–143).
79 Писмо, Историјска збирка Архива САНУ, бр. 10626.

187
 Немања Радуловић

те­ло (ко­је за­пра­во има че­ти­ри вр­сте), ду­шу (ис­ка­за­ну ин­диј­

ским пој­мо­ви­ма по­пут ма­нас) и тре­ћи део, ат­ман, за­пра­во бе­
смрт­ни бо­жан­ски део у чо­ве­ку.
Пре­о­бра­жај јед­ног у дво­ји­цу, а дво­ји­це у тро­ји­цу по­ми­ње
се че­сто код Бла­вац­ке, на ко­смич­ком ни­воу, али и на људ­ском.
Мо­на­да ема­ни­ра ду­а­ду, по­гру­жа­ва се у мрак и ства­ра та­ко три­
ја­ду. Чо­век по­ста­је бе­смр­тан са­мо ка­да се ује­ди­ни с тре­ћим де­
лом: „Бе­смрт­ни дух се сли­ва са зем­ном ду­а­дом и чо­век по­ста­је
трој­ствен, тј. бе­смр­тан; чо­век је до­вр­шен, Бог је ова­пло­ћен“.80
„Тај­на док­три­на учи да чо­век, ако до­стиг­не бе­смрт­ност, за­у­век
оста­је трој­ствен, ка­кав је био за жи­во­та, и оста­је та­кав у свим
сфе­ра­ма.“81 „По­треб­на је трој­стве­ност да би се обра­зо­вао до­вр­
ше­ни чо­век и да би му се да­ла мо­гућ­ност да оста­не бе­смр­тан
при сва­ком но­вом ро­ђе­њу.“82 Трој­стве­ност чо­ве­ка је кључ за
бра­ву трој­стве­но­сти при­ро­де; али – и ту се вра­ћа­мо на ва­жну
тач­ку – чо­век се сје­ди­њу­је са са­мим со­бом.83 При­су­ство тог
тре­ћег прин­ци­па у чо­ве­ку са­мом из­ве­де­но је из већ по­ме­ну­тог
ема­на­ци­о­ни­зма. У те­о­зоф­ским и окул­ти­стич­ким опи­си­ма ини­
ци­ја­циј­ских до­га­ђа­ја ве­о­ма је бит­на „ин­тер­на­ли­за­ци­ја“ ини­ци­
ја­циј­ског ис­ку­ства – су­срет са бо­жан­ским за­пра­во је су­срет с
уну­тра­шњим, са оним што ини­ци­јант већ но­си у се­би.
Из­гле­да да се ова­квим ста­во­ви­ма мо­же об­ја­сни­ти ин­тер­на­
ли­за­ци­ја на­ра­то­ро­вог по­све­ће­ња у Ауо­би­о­ра­фи­ји о­ла­зе­ће.
Већ на по­чет­ку он се су­сре­ће са сво­јим од­ра­зом у во­ди. Ту се
опет уво­ди мо­тив очи­ју – „Из тих очи­ју што ме из вре­ла гле­да­
ху мо­гао сам ја­сно ра­за­зна­ти ду­бо­ку че­жњу не­за­до­вољ­ног ду­ха,
ко­ји тра­жи, на­да се, али ипак не ви­ди“. На­кон те сце­не Ве­ли­ки
Ста­рац, на­ра­то­ров ини­ци­ја­циј­ски во­дич, упу­ћу­је га да тра­жи.
Пре­ла­зак од јед­ног ка дво­ји­ци и тро­ји­ци пред­ста­вљен је
као сла­бље­ње.84 Али, са дру­ге стра­не Тро­ји­ца су иден­тич­на
80 Е. П. Блаватская – Разоблаченная Изиа 2, стр. 199.
81 Е. П. Блаватская – Разоблаченная Изиа 1, стр. 466.
82 Е. П. Блаватская – Разоблаченная Изиа 2, стр. 252.
83 Е. П. Блаватская – Разоблаченная Изиа 2, стр. 796.
84 И овоме има паралела у окултизму у теозофији: то је када божанско
једно постаје два (анђео, дева), а потом три (човек); развој се посмат­
ра из супротног правца.

188
 Подземни ток

Стар­цу, Учи­те­љу, ко­ји је во­дич ини­ци­ја­ци­је, не­сум­њи­во не­ко

ко је у по­се­ду зна­ња. Шта­ви­ше, Ста­рац је у ро­ма­ну ве­ро­ват­но
Бог. У Мо­јој ис­о­ве­си се исти на­зив – Ве­ли­ки Ста­рац – ко­ри­
сти за Бо­га (или ба­рем де­ми­јур­га – стр. 149). Део ро­ма­на (стр.
106–107) у ком се жен­ска при­ли­ка, кћер­ка, ту­жи стар­цу што ју
је по­слао „та­мо“, тј. у жи­вот и же­ли да се вра­ти ње­го­вом је­дин­
ству, мо­же да се схва­ти као жал­ба пре­ег­зи­стент­не ду­ше Ап­со­
лу­ту што је ша­ље у ма­те­ри­ју.
На кра­ју ро­ма­на Тро­ји­ца мо­гу да ус­клик­ну „али­лу­ја“ и
на­цр­та­ју уро­бо­рос. Та­ко пре­лаз у Тро­ји­цу ни­је са­мо сла­бље­
ње не­го и сти­ца­ње зре­ло­сти и зна­ња – упра­во ту се от­кри­ва
ини­ци­ја­циј­ски ка­рак­тер овог де­ла, и овог ти­па про­зе уоп­ште.
(Уоста­лом, Илић све­сно ко­ри­сти па­ра­док­са­лан је­зик, по­пут:
„Је­дан ви­ди све, Тро­ји­ца – све и ни­шта!“)
У ка­сни­јем то­ку при­по­ве­да­ња, на­ра­тор се сре­ће с „гро­
зном утва­ром“ – ме­ђу­тим, она је са­мо от­це­пље­ни део ње­га са­
мог. Дра­гон и Са­та­на с ко­ји­ма се бо­ри исто та­ко су исто­вет­ни
на­ра­то­ро­вом „ја“. (Ов­де ће­мо се за­у­ста­ви­ти на јед­ном де­та­љу:
Са­та­на ка­же на­ра­то­ру – без ме­не си „без­лич­на си­ва ма­те­ри­ја
без сми­сла и об­ли­ка, ме­ха­нич­ки строј не­све­сног би­ћа“; као да
се алу­ди­ра на лу­ци­фе­ри­јан­ски прин­цип, дух све­сти и зна­ња
ко­ји бу­ди чо­ве­ка о ком ће­мо го­во­ри­ти ка­сни­је.)
У окулт­ној ли­те­ра­ту­ри пре не­го што стиг­не до бо­жан­ског
у се­би, ини­ци­јант мо­ра да срет­не и за­стра­шу­ју­ћег де­мон­ског
про­тив­ни­ка. Али, тај су­срет је ујед­но су­срет са „ја“. Овај за­
стра­шу­ју­ћи лик обич­но се на­зи­ва „чу­ва­ром пра­га“; на­зив је
пре­у­зет из ро­зен­крој­цер­ског ро­ма­на За­но­ни сво­је­вре­ме­но по­
пу­лар­ног Бул­вер-Ли­то­на, ко­ји је ве­о­ма ути­цао на окул­ти­сте
19. ве­ка. У опи­су Хри­сто­вог ку­ша­ња у пу­сти­њи, ка­кво да­је
не­мач­ки те­о­зоф Франц Харт­ман, Хри­стов су­срет са Са­та­ном
за­пра­во је уну­тра­шњи су­срет с чу­ва­ром пра­га, де­лом чо­ве­ка
са­мог. (И ина­че се ис­ти­че да је лич­но „ја“ не­при­ја­тељ на пу­ту
ка ви­шем, бо­жан­ском соп­ству.) Кер­бер, зми­ја, зве­ри или ме­
ша­ни об­ли­ци, де­лом људ­ски, де­лом жи­во­тињ­ски (као што је и
сли­ка „чо­ве­чи­јег те­ла са ри­бљом гла­вом“ у Или­ће­вом тек­сту),
189
 Немања Радуловић

сли­ке су чу­ва­ра пра­га, тог ни­жег, ма­те­ри­јал­ног и ани­мал­ног,

људ­ског „ја“; ка­да ини­ци­јант иде ка сти­ца­њу ви­шег соп­ства,
бо­жан­ског, чу­вар пра­га ја­вља се као про­тив­ник у свој сво­јој
ру­жно­ћи. У ан­тро­по­зоф­ском ве­жба­њу ви­до­ви­то­сти та­ко­ђе се
ја­вља чу­вар пра­га пре ула­ска у ду­хов­ни свет.
Змај, ког на­ра­тор та­ко­ђе сре­ће, сим­бол је чу­ва­ра ула­за у
област тај­них зна­ња, а и сам ини­ци­ра­ни се на­зи­ва зми­јом, зма­
јем (Тај­на ок­ри­на). Ујед­но је то је­дан од нај­че­шћих об­ли­ка ко­
је чу­вар пра­га узи­ма ка­да се објек­ти­ви­зу­је пред ини­ци­јан­том.
Ро­ман се за­вр­ша­ва те­мом жи­во­та као сна, јед­ном од кључ­
них Или­ће­вих те­ма, за­пра­во алу­зи­јом на сан Брах­ме; ње­го­ви
да­ни и но­ћи су ци­клу­си по­сто­ја­ња и уни­ште­ња ко­смо­са – те­
ма ко­ја је на­шла ве­ли­ког од­је­ка у те­о­зо­фи­ји, на­ро­чи­то у уче­њу
о ци­клу­си­ма, али и у илу­зор­но­сти, ма­јич­но­сти по­сто­ја­ња.85
Зна­чај кру­же­ња и по­врат­ка, вра­ћа­ње де­вој­ке-ду­ше ка
Стар­цу-Бо­гу, на­гла­ша­ва­ње да по­сто­је са­мо је­на вра­та „од ко­
јих се из­ла­зи и ко­ји­ма се вра­ћа“ але­го­риј­ски пред­ста­вља још
јед­ну од кључ­них иде­ја – уче­ње о ема­на­ци­ји ду­ше у ма­те­ри­ју и
ње­ном по­врат­ку свом из­во­ру, уче­ње ко­је се ја­вља у Мо­јој ис­о­
ве­си, али и у тeо­зо­фи­ји.
На кра­ју по­ме­ни­мо да има и ма­сон­ске тер­ми­но­ло­ги­је у
Ауо­би­о­ра­фи­ји о­ла­зе­ће: по­ми­ње се из­раз „ве­ли­ки зи­дар ва­
се­ље­не“ (он је ода­тле, до­ду­ше, ушао и у те­о­зо­фи­ју, са­мо у мно­
жи­ни). Он је ујед­но ства­ра­лац и ра­зо­ри­тељ. И ма­да се тре­ба
чу­ва­ти на­ла­же­ња сим­бо­ли­ке сву­да, за­ни­мљи­во је да у истом
по­гла­вљу ста­рац три пу­та куц­не на вра­та – као што ра­ди во­
дич ини­ци­јан­та при ула­ску у ло­жу.
Ин­диј­ска тра­ди­ци­ја је ве­о­ма ва­жна и за Се­кун веч­но­си.
Ста­ри фол­клор­ни мо­тив ис­ко­ри­шћен је за але­го­рич­ну при­
по­вест о ду­бљим по­гле­ди­ма на вре­ме, жи­вот и свет, од­ре­ђен
ин­диј­ским уче­њи­ма о чи­јем смо кон­тек­сту ши­ре­ња већ го­во­ри­
ли. Два­де­се­тих го­ди­на То­мас Ман исти фол­клор­ни хро­но­топ
85 Мотив вела обмане (тј. маје) јавља се и у песми „Не очајавај“ – „Жи­
вот је песма страдања и бола... Обмана све је, бол и живот цео“ (Ист.
збир. Архива САНУ, бр. 10630).

190
 Подземни ток

(у не­мач­кој кул­ту­ри по­знат кроз Ваг­не­ро­ву об­ра­ду у Тан­хој­зе­

ру) ко­ри­сти у Ча­роб­ном бре­у за але­го­риј­ску при­чу о европ­ској
ци­ви­ли­за­ци­ји.
Ра­ни­је пот­це­њи­ван као ори­јен­тал­на фан­та­зи­ја ста­рог ро­
ман­ти­ча­ра, у но­ви­јој кри­ти­ци ро­ман је пре­вред­но­ван упра­во
уоча­ва­њем ње­го­ве але­го­рич­но­сти. Кљу­че­ви але­го­ри­је су – у
скла­ду са увод­ним па­са­жи­ма ро­ма­на – тра­же­ни у ин­диј­ским
уче­њи­ма: ве­дан­ти, санкхји, бу­ди­зму.86 Та­ко нпр. фи­ло­зоф­ска
иде­ја санкхје о ду­ху (пу­ру­ша, ма­ску­ли­ни прин­цип) ко­ји је упле­
тен у илу­зи­ју ма­те­ри­је (пра­кр­ти, фе­ми­ни­ни прин­цип) од­го­ва­ра
по­ве­сти о ца­ре­ви­ћу ког жен­ски лик за­во­ди у илу­зи­ју вре­ме­на.
Але­го­риј­ски, ца­ре­вић се мо­же од­ре­ди­ти као пу­ру­ша, а жен­ски
ли­ко­ви ко­је сре­ће као ма­ни­фе­ста­ци­је пра­кр­ти. На кра­ју, су­срет
са Да­ма­јан­ти87 у гроб­ни­ци упра­во ука­зу­је на илу­зор­ност вре­ме­
на и са­ме ег­зи­стен­ци­је. Али илу­зор­ност све­та и по­сто­ја­ња ја­
вља се и у дру­гим уче­њи­ма, што је кри­ти­ка већ ис­та­кла.
Или­ће­во ко­ри­шће­ње не­ких из­ра­за, ка­кво се ја­вља у уво­
ду, ни­је са­мо де­ко­ра­тив­но. Не­ври­ти мар­го (пра­вил­но: ni­vrt­
tih mar­gah) до­слов­но за­и­ста зна­чи пут по­врат­ка, ка­ко аутор
и пре­во­ди; ујед­но ни­вр­ти-мар­га озна­ча­ва пут по­вла­че­ња у јо­
гин­ској ди­сци­пли­ни ко­јим се чо­век окре­ће од де­ла­ња и вра­ћа
ду­хов­ном све­ту. На­су­прот ње­му сто­ји пра­вр­ти мар­га ко­јим се
окре­ће све­тов­ном. Ђња­на бху­ми ни­је са­мо зе­мља зна­ња, као
Ин­ди­ја, не­го и од­ре­ђен ни­во све­сти, ко­ји се до­сти­же у јо­ги.
Бхо­ла-бху­ми је мо­жда ис­кри­вље­но од бхо­га-бху­ми, „зе­мља,
под­руч­је ужи­ва­ња“. Су­прот­ност ђња­на-бхо­га је че­ста у ин­диј­
ској ми­сли (нпр. у Бха­а­ва­и­и су­прот­ста­вље­ни су зна­лац и
ужи­ва­лац: jñanin-bho­gin).
Сли­ка Ши­ве и Шак­ти ко­ја се по­ми­ње у опи­су ма­на­сти­ра
пр­вен­стве­но под­се­ћа на тан­три­зам, ма­да је пи­та­ње да ли је
Илић по­зна­вао и овај тип уче­ња.88 Ипак, чи­ни се ва­жним ис­ти­
86 Вид. Р. Ераковић, поглаље о Секуну вечноси.
87 Име познато из Песме о краљу Налу, коју Маретић преводи са ориги­
нала.
88 Одакле Илићу име учитеља Рамасвами? Ово индијско име могло
је доћи из неког још неутврђеног извора, али поменимо да крајем

191
 Немања Радуловић

ца­ње ове сли­ке у ко­јој се опет да­ју му­шки и жен­ски прин­цип

као по­лар­ни прин­ци­пи ре­ли­гиј­ског и фи­ло­зоф­ског уче­ња, јер
је и але­го­риј­ска при­по­вест за­сно­ва­на на од­но­су му­шког ју­на­
ка пре­ма жен­ским ли­ко­ви­ма.
Опет, име Рад­ха (пра­вил­но на­пи­са­но, са аспи­ра­ци­јом)
име је оми­ље­не Кр­шни­не љу­бав­ни­це-го­ве­да­ри­це, ко­ја је у хин­
ду­и­зму сим­бол људ­ске ду­ше; ње­на љу­бав пре­ма мла­дом Кр­
шни пред­ста­вља љу­бав пре­ма бо­жан­ству.
Не­сум­њи­во се и у на­ве­де­ним де­та­љи­ма по­твр­ђу­је да је
Илић по­зна­вао ин­диј­ска уче­ња ви­ше не­го што му је ста­ри­ја
кри­ти­ка при­зна­ва­ла. Још јед­ном оста­је отво­рен пут ка ис­тра­
жи­ва­њу кон­тек­ста ин­те­ре­со­ва­ња за та­ква уче­ња, ко­ји мо­же да
од­ве­де ка не­по­сред­ни­јим из­во­ри­ма.89

Лу­ци­фе­ри­јан­ска гно­за у Пр­вом гре­ху

Пр­ви рех ра­ди­кал­но ме­ња би­блиј­ску по­вест о чо­ве­ко­вом

па­ду. У овој дра­ми Бог је пред­ста­вљен као ти­ра­нин ког Адам
же­ли да сру­ши и да осво­ји не­бо. У цен­тру дра­ме је пре­ступ
ко­ји је по­чи­ни­ла Ева; на узи­ма­ње од др­ве­та са­зна­ња је на­во­ди
Пе­сник, ко­ји има функ­ци­ју би­блиј­ске зми­је. Кр­ше­ње Бо­жи­је
за­по­ве­сти је по­зи­тив­но вред­но­ва­но као сти­ца­ње зна­ња и бу­ђе­
ње, по­зи­ти­ван је та­ко и лик ку­ша­ча-пе­сни­ка. И на­кон про­те­ри­
ва­ња, он од­ла­зи са пр­вим љу­ди­ма да би у бу­дућ­но­сти по­ма­гао
чо­ве­чан­ству.
19. века мистик Едвард Карпентер у књизи From Adam’s Peak to
Elephanta (Asian Educational Services, 1999) у поглављу A Visit to gnani
(Посеа ђнанију тј. мудрацу, стр. 135–150) управо описује сусрет
са гуруом по имену Рамасвами. Његова честа изрека је sandoshan
sandoshan eppotham, као и код Илића (од санскртског, santos. a, задо­
вољство, у упанишадском значењу). У Рамасвамијевом дворишту на­
лазе се слике Шиве и Шакти.
89 Занимљива је паралела са иницијацијским повестима теозофкиње
Мејбел Колинс; у њеном роману Иила бело лооса, који описује
посвећење у старом Египту, јунаку се из цвета јавља лепотица коју он
касније тражи; она је симбол знања (vidyâ).

192
 Подземни ток

Са­мо за­ме­њи­ва­ње ђа­во­ла пе­сни­ком об­ја­шње­но је увод­

ном сце­ном у ко­јој се за­пра­во при­ка­зу­је пе­снич­ко ства­ра­ње;
би­блиј­ска по­вест ко­ју пе­сник Иво Хек­то­ро­вић са­ња не­ка је вр­
ста при­ка­за на­стан­ка ли­ко­ва у пе­сни­ко­вој има­ги­на­ци­ји, ко­ји
су та­ко ње­гов сан (опет је­дан од основ­них мо­ти­ва Или­ће­вог
ства­ра­ла­штва). Ве­зан за схва­та­ње жи­во­та као сна и илу­зи­је,
мо­тив ов­де до­би­ја ши­ре зна­че­ње од але­го­рич­ног при­ка­за на­
стан­ка пе­снич­ког де­ла. И са­ма би­блиј­ска по­вест та­ко сто­ји за­
себ­но, као ми­сте­риј­ска дра­ма. Пе­сник је из­јед­на­чен с Лу­ци­фе­
ром и због ду­бљих раз­ло­га, и це­ло­куп­но ово пре­вред­но­ва­ње
би­блиј­ске по­ве­сти има па­ра­ле­ла у европ­ској кул­ту­ри.
Из­јед­на­ча­ва­ње пе­сни­ка са Лу­ци­фе­ром де­ша­ва се не са­мо
на ни­воу уло­ге ко­ју има у пре­сту­пу људ­ског па­ра, не­го и на ни­
воу атри­бу­та. За ње­гов лик се ве­зу­је не­ко­ли­ко сли­ка ко­је се по­
на­вља­ју то­ком дра­ме. На пр­вом ме­сту је то ње­го­ва све­тло­сност,
ко­ја чак за­се­њу­је Еву. Пе­сни­ко­ва по­ја­ва је по­ве­за­на са сви­та­њем
зо­ре и по­ја­вом Да­ни­це; на­кон ње­го­вог и Еви­ног по­љуп­ца не са­
мо што све цве­та, не­го се ја­вља „зо­ри­но пла­вет­ни­ло“ и „ру­ме­на
пру­га на ис­точ­ном ру­бу“. Ово су све атри­бу­ти Лу­ци­фе­ра-све­тло­
но­ше, ве­сни­ка зо­ре, из­јед­на­че­ног са ју­тар­њом зве­здом. Од­мах
ви­ди­мо да је овај при­каз да­ле­ко од зми­је из По­ста­ња или ђа­во­
ла, Са­та­не. По­ред ових, за об­ли­ко­ва­ње ли­ка Пе­сни­ка/Лу­ци­фе­ра
су ва­жне сли­ке ва­тре и то­пло­те, ко­је до­при­но­се лу­ци­фе­ри­јан­
ском аспек­ту. Ве­о­ма је ва­жна и сли­ка отва­ра­ња очи­ју ко­ја сим­
бо­ли­зу­је осло­ба­ђа­ње љу­ди од не­зна­ња и ти­ра­ни­је Бо­га.
Ева: Он, он ово­ри ми ви,
Зе­ни­ца с мо­јих ра­су ма­су ноћ.
.............................................................
Пе­сник: (о Бо­гу) Оац, о е­це сво­је шо ра­и не­све­
сно ро­бље,
Сле­у шо е­ци сва­ра и не а а им ви
Бо­жан­свом бле­сне ра­вим.
Ко­нач­но, и нај­ја­сни­је, Пе­сник бу­ди љу­бав. Не са­мо да пе­
сник ис­пу­ња­ва функ­ци­ју ста­ро­за­вет­ног ку­ша­ча, не­го је при­ка­
зан у ње­го­вом лу­ци­фе­ри­јан­ском ви­ду.
193
 Немања Радуловић

Ова­кво пре­вред­но­ва­ње Лу­ци­фе­ра у књи­жев­но­сти 19. ве­

ка мо­же се пра­ти­ти од ро­ман­ти­зма до де­ка­ден­ци­је и сим­бо­ли­
зма. Бај­ро­нов­ско при­да­ва­ње про­ме­теј­ских од­ли­ка Лу­ци­фе­ру и
Ка­и­ну на­и­шло је на ве­ли­ки од­јек, о че­му де­таљ­но пи­ше Ма­рио
Прац по­во­дом бај­ро­нов­ског ју­на­ка.90 Од за­стра­шу­ју­ћег сред­
њо­ве­ков­ног ли­ка Лу­ци­фер по­ста­је сим­бол пле­ме­ни­те по­бу­не.
Нај­по­зна­ти­ји књи­жев­ни при­ме­ри ова­квог пре­вред­но­ва­ња је­су
ве­ро­ват­но Бо­дле­ро­во „Ли­та­ни­је Са­та­ни“ и Кар­ду­чи­је­ва „Хим­
на Са­та­ни“, ко­ју у увод­ним сце­на­ма Ча­роб­но бре­а ре­ци­ту­је
ма­сон Се­тем­бри­ни. Књи­жев­ност де­ка­ден­ци­је и ина­че скло­на
окулт­ном (Пе­ла­дан; Уисманс ко­ји у ро­ма­ну Та­мо да­је опис цр­не
ми­се) окре­ну­та је Лу­ци­фе­ру.91 Крат­ку ми­сте­риј­ску дра­му, слич­
ну Или­ће­вој, има и Стринд­берг, као увод свог Ин­фер­на. Бог је
зао ста­рац, ти­ра­нин љу­ди, али мла­ди ју­нак Лу­ци­фер осло­ба­ђа
од не­зна­ња Ада­ма и Еву; ова слич­ност са драм­ским тек­стом за
ко­ји Илић нај­ве­ро­ват­ни­је ни­је по­зна­вао до­ла­зи од исте тра­ди­
ци­је – Стринд­бер­го­ва иде­ја, као и Или­ће­ва, део су епо­хе, а ујед­
но гно­стич­ког по­ре­кла и ка­рак­те­ра. Али, док не­ким пе­сни­ци­ма
овај лик слу­жи као сим­бол, не окулт­ни (нпр. ан­ти­кле­ри­кал­ном
ма­со­ну Кар­ду­чи­ју сим­бол про­гре­са, ра­зу­ма), не­где је Лу­ци­фер
ве­зан за ве­ро­ва­ња, што нас до­во­ди до ова­квог при­ка­за у окулт­
ним по­кре­ти­ма 19. ве­ка. И Или­ће­ва сли­ка Лу­ци­фе­ра је, ве­ру­је­
мо, од­ре­ђе­на не са­мо књи­жев­ним не­го и окулт­ним из­во­ри­ма.
За­ни­мљи­ва је још јед­на па­ра­ле­ла. У пре­гле­ду Или­ће­вог
жи­во­та као по­да­так на­ла­зи се за­бе­ле­шка да се у ја­ну­а­ру 1916.
срео са пољ­ским пе­сни­ком Та­де­у­шом Ми­цин­ским, та­ко­ђе
90 Романтизам поводом ове Илићеве мистерије помиње М. Фрајнд у сво­
ме тексту уз издање драме: „Последње драмско дело Драгутина Илића“,
Зборник Маице срске за сценске уменоси и музику, 1989, 4–5,
као и у тексту: „Библијске теме у драмском стваралаштву Драгутина
Илића“, Научни сасанак слависа у Вукове ане 26/1, Београд, 1997.
91 Поред детаљних навода код Праца, поменућемо само студију о руској
књижевности „сребрног доба“: Kristi Groberg – „The Shade of Lucifer’s
Dark Wing“. Satanism in Silver Age Russia, y: „The Occult in Russian and
Soviet Culture“, Bernice Glatzer Rosenthal (ed.) Cornell University Press,
1997, стр. 99–134.

194
 Подземни ток

ру­со­фи­лом и сло­ве­но­фи­лом. Код Ми­цињ­ског се ја­вља­ју исти

мо­ти­ви као и код Или­ћа. Под ути­ца­јем те­о­зо­фи­је, гно­сти­ци­
зма, ка­ба­ле, окул­ти­зма, ма­ги­је, де­мо­но­ло­ги­је и на­ро­чи­то ин­диј­
ских уче­ња, Ми­цињ­ски је раз­ра­дио од­ре­ђе­ну лу­ци­фе­ри­јан­ску
фи­ло­зо­фи­ју у ко­јој је па­ли ан­ђео ти­тан­ски лик, тра­гич­ни дух
бо­жан­ске му­дро­сти упле­тен у ма­те­ри­ју, ко­ји по­ку­ша­ва да спо­
зна се­бе. Ма­да је слич­ност ла­ко об­ја­шњи­ва истим кон­тек­стом,
окви­ром и из­во­ри­ма, по­да­так о су­сре­ту два пи­сца не мо­же а
да не по­бу­ди на­шу ра­до­зна­лост за ви­ше чи­ње­ни­ца. И Ми­цињ­
ски има ро­ман ко­ји се у исто­ри­ја­ма књи­жев­но­сти опи­су­је као
ини­ци­ја­циј­ски (Оац Фа­ус), у ком учи­тељ­ски лик упу­ћу­је
мла­ђег у окулт­на зна­ња и син­кре­ти­стич­ку ре­ли­ги­ју.92
Лу­ци­фе­ри­јан­ска гно­за – ком­плекс пред­ста­ва где је Бог од­
ба­чен као зао и ти­ран­ски, а Лу­ци­фер је пле­ме­ни­ти осло­бо­ди­
лац чо­ве­чан­ства – ја­вља се још у гно­сти­ци­зму. Зми­ја ко­ја на­
го­ва­ра љу­де да оку­се од др­ве­та зна­ња за­пра­во их осло­ба­ђа од
вла­сти де­ми­јур­га; кроз зми­ју де­лу­ју иза­сла­ни­ци ви­шег, пра­вог
Бо­га, по­пут жен­ског прин­ци­па – Мај­ке или чак Хри­ста, ко­ји је
та­ко из­јед­на­чен са Лу­ци­фе­ром. И у ка­сни­јем ма­ни­хеј­ству зми­
ја-спа­си­тељ по­и­сто­ве­ће­на је са Хри­стом. Оту­да и сек­та офи­та
по­себ­но по­шту­је зми­ју; дру­ге сек­те по­шту­ју све по­бу­ње­ни­ке
про­тив ста­ро­за­вет­ног де­ми­јур­шког бо­жан­ства, по­пут Ка­и­на
или ста­нов­ни­ке Со­до­ме. Уоп­ште, лу­ци­фе­ри­ја­ни­зам се раз­ли­
ку­је од ка­сни­јег са­та­ни­зма ко­ји сла­ви зло, на­си­ље, са­ди­зам
(ка­ко се ја­вља код са­вре­ме­них са­та­ни­стич­ких сек­ти, а ко­ји у
књи­жев­но­сти пред­ста­вља нпр. Ло­тре­а­мон).
Ова­ква гно­за при­сут­на је код це­лог ни­за де­вет­на­е­сто­ве­ков­
них окул­ти­ста. За Бла­вац­ку, Лу­ци­фер је ду­хов­ни отац чо­ве­чан­
ства и до­бро­чи­ни­тељ, ко­ји је отво­рио очи (као и код Или­ћа)
ауто­ма­ту ко­ји је ство­рио Је­хо­ва;93 он је про­грес, све­тло, ва­тра,
92 Czeslaw Milosz – The History of Polish Literature, Berkeley-Los Angeles-
London, 1983, стр. 340–342; Julian Krzyzanowski – A History of Polish
Literature, Warszawa, 1978, стр. 460–465.
93 Користимо облик Јехова уместо правилнијег Јахве јер тако стоји код
Блавацке.

195
 Немања Радуловић

свест; да­ва­њем еле­мен­та све­сно­сти, ми­сли уз­ди­гао је чо­ве­ка

из­над пу­ког ани­ма­ли­зма. „Пад“ Лу­ци­фе­ра за­пра­во је ње­го­во
спу­шта­ње у ма­те­ри­ју. Та­ко је од зе­маљ­ског чо­ве­ка на­чи­нио бо­
жан­ског, дао му дух жи­во­та и осло­бо­дио га гре­ха не­зна­ња. Код
дру­гих ауто­ра по­на­вља се зна­чај Лу­ци­фе­ра ко­ји као дух спо­
зна­је до­при­но­си ево­лу­ци­ји чо­ве­чан­ства: код Ши­реа, Ели­фа­са
Ле­ви­ја (ко­ји ина­че не ве­ру­је у ре­ал­но по­сто­ја­ње ђа­во­ла), код
ма­сон­ског ауто­ра Ал­бер­та Пај­ка (јед­ног од нај­че­шће ци­ти­ра­
них ауто­ра у ан­ти­ма­сон­ској ли­те­ра­ту­ри упра­во због ова­квих
ста­во­ва),94 као и по­зи­тив­но вред­но­ва­ње сим­бо­ла зми­је (уп. зна­
чај уро­бо­ро­са у Ауо­би­о­ра­фи­ји о­ла­зе­ће). Ова­кво по­што­ва­
ње Лу­ци­фе­ра и зми­је, као и из­јед­на­ча­ва­ње Лу­ци­фе­ра и Хри­ста
при­сут­но је и у 20. ве­ку код це­лог ни­за нео­те­о­зоф­ских, окулт­
них и New Age пи­са­ца. Већ на­сло­ви ча­со­пи­са Лу­ци­фер Бла­вац­
ке, Лу­ци­фер-Гно­зис Штај­не­ра, из­да­вач­ке ку­ће Lu­cis Trust Али­се
Беј­ли све­до­че о то­ме. Ово је ујед­но и јед­но од ва­жних ме­ста
у по­ле­мич­кој ли­те­ра­ту­ри; у 19. ве­ку је у ан­ти­ма­сон­ским фал­
си­фи­ка­ти­ма Так­си­ла и др Ба­та­ја „от­кри­ве­на“ тај­на са­та­ни­стич­
ких гру­па ко­је ве­ру­ју у по­сто­ја­ње два бо­га: Адо­на­ја, про­тив
ког се бо­ре, и Лу­ци­фе­ра, ком се кла­ња­ју.
У ра­ни­јим по­е­ма­ма о Про­ме­те­ју, Са­та­на и Ка­ин су не­га­
тив­ни, али лу­ци­фе­ри­јан­ске аспек­те има лик Про­ме­те­ја, ко­ји је
уоста­лом и је­дан од про­то­ти­по­ва ро­ман­ти­чар­ског Лу­ци­фе­ра.
(На стра­ну сад раз­ли­ко­ва­ње Лу­ци­фе­ра и Са­та­не.)95
Још је­дан де­таљ Или­ће­ве дра­ме има из­вор у лу­ци­фе­ри­јан­
ској гно­зи. На­и­ме, Пе­сник за­во­ди Еву и те­ле­сно. Сам при­каз
је сти­ли­зо­ван. Пе­сник Еву за­гр­ли и ду­го др­жи у стра­стве­ном
по­љуп­цу, она ври­сне и кло­не му на гру­ди. У овом мо­же­мо пре­
по­зна­ти убла­жа­ва­ње јед­ног мо­ти­ва ко­ји је ве­о­ма стар.
94 „Луцифер, Светлоноша! Чудно и тајанствено име за Духа Таме! Лу­
цифер, Син Зоре! Је ли он тај који носи светло и његовим бљесцима
неподношљивим заслепљује слабе, чулне или себичне душе“ (Morals
and Dogma of the Ancient and Accepted Scottish Rite of Freemasonry,
Charleston, 1871, стр. 321).
95 „Заробљени Прометеј“, Оаџбина, 1881, књ. 7, св. 25–28, стр. 194–203;
„Ослобођени Прометеј“, 1882, књ. 9, св. 33–36, стр. 47–63.

196
 Подземни ток

Пра­те­ћи ње­го­во по­ре­кло, опет сти­же­мо до гно­стич­ких тек­

сто­ва – зли де­ми­јург Јал­да­ба­от са Евом ра­ђа Ка­и­на и Аве­ља, ко­
ји су але­го­риј­ски об­ја­шње­ни као Ја­хве и Ело­хим. И у је­вреј­ским
тар­гу­ми­ма се исто ту­ма­чи да Ка­ин ни­је син Ада­ма не­го де­мо­на
Са­ма­е­ла. Ода­тле се пре­но­си и у ка­сни­ја ка­ба­ли­стич­ка уче­ња: у
Ба­хи­ру зми­ја за­во­ди Еву, у Зо­ха­ру исто, са­мо је зми­ја Са­ма­ел.
У сред­њо­ве­ков­ним хри­шћан­ским је­ре­тич­ким по­кре­ти­ма овај
гно­стич­ки мо­тив пре­но­си се кроз апо­кри­фе. Код бо­гу­ми­ла и ка­
та­ра зми­ја, ђа­во, Са­та­на­ел те­ле­сно за­во­ди Еву и са њом ра­ђа Ка­
и­на и се­стру Ка­ло­ме­ну. Авељ је Ада­мов син (док је у тар­гу­ми­ма
не­где и Авељ ђа­во­лов, а са­мо је Сет „ле­ги­ти­ман“).
Ја­сно је да се овим об­ја­шња­ва по­ре­кло зла у људ­ском ро­ду
– Ка­ин је отац зле ра­се љу­ди јер је и сам по­ре­клом од пре­љу­бе
с ђа­во­лом. Ме­ђу­тим, у вре­ме ро­ман­ти­чар­ског лу­ци­фе­ри­ја­ни­
зма и ова ле­ген­да би­ва по­зи­тив­но пре­вред­но­ва­на.
Ова­ква вер­зи­ја по­сто­ји у јед­ној ма­ње по­зна­тој вер­зи­ји ле­
ген­де о Хи­ра­му Аби­фу (Адо­ни­ра­му). У скло­пу при­че о кључ­
ној лич­но­сти ма­сон­ске ми­то­ло­ги­је, по­сто­ји и део ко­ји опи­су­је
ње­го­во по­ре­кло.
Ме­ђу Ело­хи­ми­ма, бо­жан­ским ду­хо­ви­ма, на­ла­зе се зли Адо­
нај (из­јед­на­чен са ста­ро­за­вет­ним бо­гом) и Иблис (дух ва­тре,
за­пра­во арап­ско име за Лу­ци­фе­ра). Ева је за­че­ла пр­вог си­на Ка­
и­на не с Ада­мом, не­го с Ибли­сом. Он је унео сво­ју искру у њу, та­
ко да су по­том­ци Ка­и­на, пред­ста­вље­ног по­пут тра­гич­ног пле­ме­
ни­тог ти­та­на, де­ца све­тла и ва­тре. На­су­прот њи­ма су по­том­ци
Аве­ља, ког је Ева за­че­ла са Ада­мом, де­ца зе­мље, гли­не. Адо­нај
мр­зи Ка­и­на и про­го­ни га, а за­мр­зе га и Адам и Ева. Ипак, по­
том­ци Ибли­са, су­пер­и­ор­ни­ја де­ца ва­тре се жр­тву­ју за сво­ју ни­
жу бра­ћу, упу­ћу­ју­ћи их у зна­ња, до­но­се им ци­ви­ли­за­ци­ју, што је
пред­ста­вље­но кроз Ту­бал-Ка­и­нов ко­вач­ки за­нат. Они су спа­сли
чо­ве­чан­ство од по­то­па ко­ји је по­слао зли Адо­нај у Но­је­во до­ба.
Али, до­ћи ће дан три­јум­фа де­це ва­тре над де­цом гли­не.
Из­о­ста­вља­мо из ле­ген­де де­та­ље ко­ји за Или­ћев текст ни­
су бит­ни (Адо­ни­ра­мо­во спу­шта­ње у под­зе­мље, се­стра Аве­ља
и Ка­и­на као узрок бра­то­у­би­ства, уло­га кра­љи­це од Са­бе, уло­га
197
 Немања Радуловић

Со­ло­мо­на, ко­ји је при­ка­зан не­га­тив­но јер је по­што­ва­лац ста­

ро­за­вет­ног бо­жан­ства). Нај­по­зна­ти­ји књи­жев­ни при­каз ове
ле­ген­де дао је Нер­вал у Пу­у на Ис­ок („Ле­ген­да о Со­ли­ма­ну
и кра­љи­ци од Са­бе“).
Ни­је си­гур­но ко­ли­ко је Нер­ва­ло­ва ле­ген­да аутен­тич­но
ма­сон­ска, а ко­ли­ко има ње­го­вог ко­ри­шће­ња ори­јен­тал­ног
фол­кло­ра и фан­та­зи­је; ни­је си­гур­но ни из­вор­но ма­сон­ско по­
ре­кло ле­ген­де. У ве­ћи­ни ма­сон­ских тек­сто­ва о Хи­ра­му го­во­ри
се са­мо о ње­го­вом уби­ству. Ова вер­зи­ја се мо­же на­ћи код ма­
со­на скло­них окул­ти­зму (у 20. ве­ку Р. Ам­бе­лен нпр.), а са дру­
ге стра­не на­во­ди се код ан­ти­ма­сон­ских ауто­ра, од ко­јих ће­мо
– због ути­ца­ја у Или­ћу са­вре­ме­ној ру­ској сре­ди­ни – по­ме­ну­ти
са­мо зло­гла­сног Сер­ге­ја Ни­лу­са96. Ова­кве кон­спи­ро­ло­шке из­
во­ре та­ко­ђе тре­ба ис­та­ћи да би се по­ка­за­ло при­су­ство ле­ген­де
и ван уско окулт­них кру­го­ва. По­чет­ком 20. ве­ка ће је и Р. Штај­
нер на­во­ди­ти у сво­јим пре­да­ва­њи­ма о сло­бод­ном зи­дар­ству.
Код Или­ћа Пе­сник пла­мен пре­но­си у Еву:

Пе­сник: Рас­кло­и зе­ни­це, зра­ком би­ћа сво

У њих ћу сли­и жи­во­вор­ни лам,
Ми­лос и на­у и жар у­ха мо!
...............................................
Ева: Он ми о­кри ру,
У ср­це мо­је вр­же сун­ца зрак,
И о­лим а­хом оо­и ми су
Са­зна­ње ски­е очи­ју ми мрак.

Ако Адам оку­си од ја­бу­ке, осе­ти­ће жи­во­твор­ни плам што

сад бес­плод­но спи у ду­ши. Пе­сник је угре­јао људ­ске гру­ди. Но,
ва­тра је ов­де уоп­ште сим­бол љу­ба­ви и плод­но­сти ко­је пе­сник
да­је љу­ди­ма на­су­прот Бо­гу.
У дра­ми са­мо Адам сре­ће Бо­га, док са­мо Ева сре­ће Пе­сни­
ка-Лу­ци­фе­ра, као да се ти­ме ука­зу­је на двој­ство ко­је по­сто­ји
96 Нилус преузима легенду из француске конспиролошке литературе,
а од њега ће је преузети касније Григориј Шварц-Бостунич у својој
антимасонској књизи штампаној у Београду.

198
 Подземни ток

из­ме­ђу Еве и Ада­ма, тј. Адо­на­ја и Лу­ци­фе­ра у ле­ген­ди; но су­прот­

но­сти из­ме­ђу пра­о­тач­ког па­ра не­ма јер је и Адам бо­го­бо­рац.
И јед­на увод­на ди­да­ска­ли­ја је вред­на па­жње: рад­ња оквир­
не дра­ме се де­ша­ва „при кон­цу 14. ве­ка у освит ре­не­сан­се“,
а ре­не­сан­са је пе­ри­од ка­да, по Мо­јој ис­о­ве­си97, до­ла­зи до
осло­ба­ђа­ња од дог­ме цр­кве и тра­же­ња но­вих на­у­ка, зна­чи ка­
да се – мо­же­мо и та­ко ре­ћи – раз­ви­ја лу­ци­фе­ри­јан­ска свест.
На овом ме­сту мо­же се по­ме­ну­ти и да је Илић раз­ми­шљао
о ан­дро­ги­ни­ји пр­во­бит­ног чо­ве­ка. У јед­ном од ру­ко­пи­са, за­јед­
но са из­во­ди­ма из Вај­нин­ге­ра, и ве­ро­ват­но под ње­го­вим ути­ца­
јем, он по­ми­ње да се под „при­вид­ном на­ив­но­шћу“ пре­да­ња о
Ада­му и Еви кри­је уче­ње о „раз­де­љи­ва­њу јед­не це­ли­не“ у два де­
ла, чи­ји су оста­ци по­ја­ве хер­ма­фро­ди­ти­зма – при­сут­ног уоста­
лом и у пси­хи чо­ве­ка и же­не (спољ­ни и уну­тра­шњи пол, што
је пре­у­зе­то из Вај­нин­ге­ра). Ма­да од­би­ја да је пр­во­бит­ни чо­век
мо­гао би­ти и пр­во­бит­на же­на у исто вре­ме, он сма­тра да упра­
во по­ја­ва хер­ма­фро­ди­та пред­ста­вља ру­ди­мен­тар­ни из­раз те из­
вор­не це­ли­не. При­ро­да се у уса­вр­ша­ва­њу би­ћа ни­је за­у­ста­ви­ла
на са­да­шњем чо­ве­ку, па ће бу­ду­ћи чо­век и же­на, очи­шће­ни од
двој­но­сти, пре­тр­пе­ти ујед­но и фи­зи­о­ло­шку про­ме­ну. Из смр­ти
са­да­шњег чо­ве­чан­ства на­ста­ће но­ви чо­век, ко­ји би пре­ма на­ма
ста­јао као ми пре­ма мај­му­ну98. Спе­ку­ла­ци­је о ан­дро­ги­ну при­
сут­не су у ка­ба­ли и хри­шћан­ском езо­те­ри­зму, али се ја­вља­ју и
кра­јем 19. ве­ка, са­мо на пла­ну, не то­ли­ко спи­ри­ту­ал­ном и нат­
пол­ном, ко­ли­ко окулт­но-фи­зи­о­ло­шком. Бла­вац­ка не са­мо што
го­во­ри да је дру­га ко­рен­ска ра­са би­ла дво­пол­на, не­го као та­квог
од­ре­ђу­је и бу­ду­ћег уса­вр­ше­ног чо­ве­ка. Ан­дро­гин се ја­вља, као и
лу­ци­фе­ри­јан­ство, у књи­жев­но­сти fin-de-si­ecl-а (нпр. код Пе­ла­
да­на, у ру­ској књи­жев­но­сти код Гу­ми­љо­ва, Ку­зми­на).99
97 Стр. 33.
98 Ист. збирка Архива САНУ, бр. 10631/Б (на корици погрешно: 10613).
У тексту се не помиње Вајнингерово име, али је јасно да су то исписи
из Пола и каракера.
99 И о овоме детаљно говори Прац. О измени старог симбола андроги­
на у књижевности тог доба као о деградацији симбола (од метафи­
зике ка морбидности) вид. и М. Елијаде – Мефисофелес и анроин,

199
 Немања Радуловић

***
Из­во­ри ко­је смо раз­ма­тра­ли мо­гу да про­ши­ре по­глед на
Дра­гу­ти­на Или­ћа, чак и у де­ли­ма ко­ја ни­су обе­ле­же­на езо­те­
ри­змом. Дра­ма о бо­гу­ми­ли­ма За ве­ру и сло­бо­у100 не са­др­жи
ни­шта та­кво, ма­да се ба­ви при­ка­зом јед­ног је­ре­тич­ког по­кре­
та. Исто­риј­ска тра­ге­ди­ја, ка­кве су тад пи­са­не, са ја­сним са­вре­
ме­ним по­ли­тич­ким алу­зи­ја­ма на Бо­сну и Угар­ску, бо­гу­ми­ле
при­ка­зу­је као но­си­о­це на­род­но­сти и део на­ци­о­нал­не исто­ри­
је. Ипак, осу­да Цр­кве (пр­вен­стве­но за­пад­не, ма­да се по­ми­ње и
ви­зан­тиј­ска) ко­ју из­го­ва­ра­ју бо­гу­ми­ли, по­кла­па се са осу­дом
ко­ја се на­ла­зи у Мо­јој ис­о­ве­си.
Бу­ду­ће би­о­граф­ско ис­тра­жи­ва­ње овог пи­сца мо­ра­ће на­ро­
чи­ту па­жњу да обра­ти на ру­ску сре­ди­ну у ко­јој је он не­ко­ли­ко
го­ди­на бо­ра­вио. Пе­ри­од по­чет­ка ве­ка, ко­ји је у це­лој Евро­пи
пе­ри­од окулт­не ре­не­сан­се, у Ру­си­ји се ја­вља са по­себ­ним ин­тен­
зи­те­том. Ру­ски ре­ли­гиј­ски пре­по­род не укљу­чу­је са­мо деј­ство
мла­дих фи­ло­зо­фа и те­о­ло­га, у чи­јим ра­до­ви­ма има и гно­сти­
ци­зма пре­ко Со­ло­вјо­ва (со­фи­ја­ни­зам). Об­на­вља се рад ма­сон­
ских ло­жа, ак­ти­ви­ра­ју се нео­мар­ти­ни­стич­ки по­кре­ти, сам двор
је за­ин­те­ре­со­ван за та­кве по­ја­ве та­ко да фран­цу­ски окул­ти­ста
Па­пис бо­ра­ви код ца­ра; ак­тив­ни су те­о­зо­фи и ан­тро­по­зо­фи;
сво­је езо­те­рич­не ак­тив­но­сти за­по­чи­њу Ре­ри­хи и Ус­пен­ски,
а у за­тво­ре­ном кру­жо­ку ра­ди и Гур­ђи­јев, ко­ји ће тек ка­сни­је
по­ста­ти по­знат на За­па­ду. По­ред то­га, на­ста­вља се ак­тив­ност
раз­ли­чи­тих ру­ских сек­ти, и оних ко­је су на­ста­ле под ути­ца­јем
за­пад­ног езо­те­рич­ног про­те­стан­ти­зма и оних ко­је из­ви­ру из
ар­ха­ич­них па­ган­ских оби­ча­ја (хли­сти). Пи­сци сре­бр­ног ве­ка
Чачак, 1996, стр. 71–75. Као што се Илићева Салома ипак разликује
од Саломе декадената (вид. чланак Р. Вучковића у поменутом збор­
нику о породици Илић), тако и претпоставка андрогиније задржа­
ва одређене езотеричне тонове. Не у духу хришћанског езотеризма
и већ обележени биолгизмом, ови редови ипак не прелазе у чисто
слављење неке више сензуалности.
100 За веру у и слобоу, Београд, 1890. Уп. и поштовање Истока и његово
супротстављање Западу у новели „Ханедан“ (Новеле, Београд, 1892; о
овој новели код Шопа, стр. 59–62).

200
 Подземни ток

се ин­те­ре­су­ју за хли­сте (Сре­бр­ни о­луб Бе­лог), а ши­ра јав­ност

за скан­да­ле нај­по­зна­ти­јег хли­ста, Рас­пу­ћи­на. Си­гур­но је да је у
та­квој ат­мос­фе­ри Илић мо­гао на­ћи још под­стре­ка за те­ме ко­је
су га већ за­ни­ма­ле, о че­му све­до­че ње­го­ва ра­ни­ја де­ла.

Ли­те­ра­ту­ра:
1. А. Бе­сант – Езо­е­рич­но хри­шћан­сво, Бе­о­град, 2002.
2. А. Бе­зант – Пу­ь к о­свя­щ­е­нию, Мо­сква, 2003.
3. Х. П. Бла­вац­ка – Кључ е­о­зо­фи­је, Бе­о­град, 2001.
4. Х. П. Бла­вац­ка – Тај­на ок­ри­на 1, Бе­о­град 2006.
5. Е. П. Бла­ват­ская – Раз­о­бла­чен­ная Изи­а 1–2, Мо­сква,
2004.
6. Н. А. Бо­го­мо­лов – Рус­ская ли­е­ра­у­ра на­ча­ла 20. ве­ка и
ок­ку­ль­изм, Мо­сква, 2000.
7. Б. Ва­сић – „Дра­гу­тин Илић, ди­си­дент и про­рок“, Све­ске,
2003, 68.
8. С. Во­ји­но­вић – „Спи­ри­ту­а­ли­стич­ка ауто­би­о­гра­фи­ја Дра­гу­
ти­на Или­ћа“ (по­го­вор у: Д. Илић, Мо­ја ис­о­вес, Бе­о­град,
2003)
9. Два све­а. Ча­со­ис за ро­у­ча­ва­ње си­ри­и­сич­ких о­ја­
ва 1–2, Бе­о­град, 1903.
10. Д. Дра­гој­ло­вић – Бо­о­мил­сво на Бал­ка­ну и у Ма­лој Ази­ји
I–II, Бе­о­град, 1974–1982.
11. М. Ду­кић – „По­ја­ва и зна­че­ње кру­га у Ауо­би­о­ра­фи­ји о­
ла­зе­ће­а“, Све­ске, 2003, 69.
12. Р. Ера­ко­вић – Ро­ман Дра­у­и­на Или­ћа, Пан­че­во, 2004.
13. Р. Ера­ко­вић – „Мо­ја ис­о­вес Дра­гу­ти­на Или­ћа и про­блем
жан­ров­ске раз­у­ђе­но­сти“, Жан­ро­ви ср­ске књи­жев­но­си 2,
Но­ви Сад, 2005.
14. Б. Јо­вић – Ра­ђа­ње жан­ра. По­че­ци ср­ске на­уч­но-фан­а­
сич­не књи­жев­но­си, Бе­о­град, 2007.
15. А. Кар­дек – Си­ри­изм. Общ­е­ние с су­щ­е­сва­ми у­хов­но­о
ми­ра, Мо­сква, 2003.
16. Г. Ко­ви­ја­нић – Дра­у­ин Ј. Илић. Сјај ње­о­во жи­во­а и
сва­ра­ла­шва, Бе­о­град, 1991.
17. Г. Мэр­фи – Еле­на Бла­ва­ская, Че­ля­бинск, 2004.
201
 Немања Радуловић

18. Д. Ру­ва­рац – „Бо­го­слов­ско-ис­то­ри­ски еле­мен­ти у Све­

лим сли­ка­ма Д. Или­ћа“, Де­ло, 1897, 16, 301–316; 474–478;
Де­ло, 1898, 17, стр. 145–160.
19. Л. Де­ни – За­шо је жи­во? Ша смо ми. Оа­кле о­ла­зи­
мо. Ку­а ие­мо, Бе­о­град, б.г.
20. В. Је­ро­тић – Да­ро­ви на­ших ро­ђа­ка IV, Бе­о­град, 2002.
21. Е. Ле­ви – Кључ ми­се­ри­ја, Бе­о­град, 2005.
22. Е. Ле­ви – Тран­сцен­ен­ал­на ма­и­ја (До­ма и ри­у­ал ви­со­
ке ма­и­је), Бе­о­град, 2004.
23. Н. Но­то­вич, С. Абе­да­нан­да, Н. Ре­рих, Р. Ра­виц – Не­о­зна­
и жи­во Ису­са Хри­са, Бе­о­град, 2001.
24. Но­во о­кро­ве­ње. Кра­ак из­во из си­ри­и­сич­ке ок­ри­
не о Ле­о­ну Де­ни­су, Бе­о­град, б.г.
25. Г. С. Оль­котт – Прак­и­че­ская е­о­со­фия, Мо­сква, 2002.
26. Р. З. По­по­вић – Дра­у­ин Ј. Илић. 1858–1926. Жи­во и
ра, Бе­о­град, 1931.
27. Па­пюс – Каб­ба­ла, Мо­сква, 2003.
28. Пи­сма и­бе­ан­ских му­ра­ца, Бе­о­град, 1986.
29. По­ро­и­ца Јо­ва­на Или­ћа у ср­ској књи­жев­но­си и кул­у­ри
(ур. М. Фрајнд, В. Ма­то­вић), Бе­о­град, 2003.
30. А. П. Син­нет – Эзо­е­ри­че­ский бу­изм, Мо­сква, 2001.
31. С. Ста­но­је­вић – При­ло књи­зи Из обла­сти ду­хо­ва или жи­
вот по­сле смр­ти, Но­ви Сад, 1898.
32. С. Ста­но­је­вић – „Нат­при­род­не“ по­ја­ве ста­ри­јег и но­ви­јег
до­ба“, Но­ви Сад, 1899.
33. С. Ста­но­је­вић – Из обла­си у­хо­ва или жи­во о­сле смр­
и, Но­ви Сад, б.г.
34. С. Ста­но­је­вић – Ре­ли­и­ја бу­ућ­но­си, Но­ви Сад, 1903.
35. К. А. Си­мић – Де­ви­со­ва фи­ло­со­фи­ја смр­и, Бе­о­град, 1908.
36. К. А. Си­мић – На­у­ка и ре­ли­и­ја, Бе­о­град, 1910.
37. К. А. Си­мић – Си­ри­и­зам и је­ван­ђе­ља, Бе­о­град, 1911.
38. Тај­ни жи­во мр­вих. Из си­ри­и­сич­ких си­са Ле­о­на Де­
ни­са, прир. Ј. Ма­рић, Бе­о­град, 1988.
39. К. Фла­ма­ри­он – Смак све­а, Ниш, б.г.
40. К. Фла­ма­ри­он – Љу­бав на зве­за­ма, Бе­о­град, 1888.
41. М. Фрајнд – „По­след­ње драм­ско де­ло Дра­гу­ти­на Или­ћа“,
Збор­ник Ма­и­це ср­ске за сцен­ске уме­но­си и му­зи­ку,
1989, 4–5.
202
 Подземни ток

42. М. Фрајнд – „Би­блиј­ске те­ме у драм­ском ства­ра­ла­штву

Дра­гу­ти­на Или­ћа“, На­уч­ни са­са­нак сла­ви­са у Ву­ко­ве
а­не 26/1, Бе­о­град, 1997.
43. Г. Бо­сту­ни­чъ – Ма­сон­сво въ сво­ей су­щ­но­си и ро­я­вле­ні­
я­хъ, Бе­о­град, 1928.
44. Е. Ши­ре – Ве­ли­ки о­све­ће­ни­ци, Бе­о­град, 1989.
45. Е. Ши­ре – Ево­лу­ци­ја бо­жан­сва, Бе­о­град, 1989.
46. И. Шоп – Ис­ок у ср­ској књи­жев­но­си, Бе­о­град, 1982.

1. R. M. Albérès – Gérard de Ner­val, Pa­ris-Bru­xel­les, 1955.

2. R. Am­be­lain – El sec­re­to masónico (Traducción de: La franc-
maçonnerie oubliée), Bar­ce­lo­na, 1987.
3. The Ba­hir. Tran­sla­tion, In­tro­duc­tion and Com­men­tary by A.
Ka­plan, Bo­ston, 1998.
4. H. Be­nja­min – Everyone’s gu­i­de to The­o­sophy, Lon­don, s.a.
5. A. Be­sant – The An­ci­ent Wis­dom, Ma­dras, 1977.
6. H. P. Bla­vatsky – The Sec­ret Doc­tri­ne I–III, Lon­don, 1920.
7. H. P. Bla­vatsky – Stu­di­es in Oc­cul­tism, Lon­don, 1974.
8. J. Bow­ker – The Tar­gums and Rab­bi­nic Li­te­ra­tu­re. An In­tro­duc­
tion to Je­wish In­ter­pre­ta­tion of Scrip­tu­re, Cam­brid­ge, 1969.
9. E. Bul­wer Lytton – Za­no­ni, Le­ip­zig, 1842.
10. L. De­nis – Аprès la mort. Ex­po­se de la doc­tri­ne des esprits, Pa­
ris, 1893.
11. L. De­nis – Chri­sti­a­ni­sme et spi­ri­ti­sme. Pre­u­ves expéro­men­ta­les
de la sur­vi­van­ce, Pa­ris, 1910.
12. A. C. Doyle – The Hi­story of Spi­ri­tu­a­lism 1–2, New York, 1975.
13. A. C. Doyle – The New Re­ve­la­tion (Pro­ject Gu­ten­berg Etext)
14. G. Fi­lo­ra­mo – A Hi­story of Gno­sti­cism, Ba­sil Blac­kwell, 1990.
15. C. Flam­ma­rion – Après la mort, Pa­ris, 1974.
16. C. Flam­ma­rion – La plu­ra­lité des mon­des habitès, Pa­ris, 1921.
17. K. R. H. Frick – Licht und Fin­ster­nis I, Wi­es­ba­den, 2005.
18. K. R. H. Frick – Sa­tan und die Sa­ta­ni­sten I–III, Wi­es­ba­den,
2006.
19. R. Guénon – The Spi­ri­tist Fal­lacy, Spo­hia Pe­ren­nis, Hills­da­le,
NY, 2004.
20. Olav Ham­mer – Cla­i­ming Know­led­ge. Stra­te­gi­es of Epi­ste­mo­
logy from The­o­sophy to the New Age, Le­i­den-Bo­ston, 2004.
203
 Немања Радуловић

21. M. In­tro­vig­ne – Il cap­pel­lo del ma­go. I nu­o­vi mo­vi­men­ti ma­gi­ci,

dal­lo spi­ri­ti­smo al sa­ta­ni­smo, Su­gar­co Edi­zi­o­ni, 2003.
22. H. Jo­nas – The Gno­stic Re­li­gion, Bo­ston, 1991.
23. A. Kar­dec – Le li­vre des ésprits, Pa­ris, 1866.
24. J. Krzyza­now­ski – A Hi­story of Po­lish Li­te­ra­tu­re, War­sza­wa,
1978.
25. M. D. Lam­bert – Me­di­e­val He­re­si­es. Po­pu­lar Mo­ve­ments from
Bo­go­mil to Hus, Lon­don, 1977.
26. C. Le­ad­be­a­ter – A Tex­tbo­ok of The­o­sophy – www.sacred-texts.
com
27. Carl Graf zu Leiningen-Billigheim – Was ist Mystik?, Leipzig,
1893.
28. H. Leisegang – Die Gnosis, Leipzig, 1924.
29. H. Masson – Dictionaire Initiatique, Paris, 1970.
30. A. Mercier – Edouard Schuré et le renoveau idealiste en Europe,
Lille-Paris, 1980.
31. C. Milosz – The History of Polish Literature, Berkeley-Los An­
geles-London, 1983.
32. G. de Nerval – Oeuvres II Texte établie, annoté et presenté par
Albert Beguin et Jean Richer, Paris, 1956.
33. D. Obolensky – The Bogomils, Cambridge, 1948.
34. The Occult in Russian and Soviet Culture, Bernice Glatzer
Rosenthal (ed.) Cornell University Press, 1997.
35. Harry Oldmeadow – „The Western Quest for ‘Secret Tibet’“,
http://www.esoteric.msu.edu/VolumeIII
36. J. Richer – Nerval. Expérience et création. Paris, 1970.
37. K. Rudolph – Die Gnosis, Göttingen, 1980.
38. The Wisdom of the Zohar, an anthology of the texts, I–III (La­
chover, Tishby), Oxford University Press, 1989.

204
ИСИ­ДО­РА СЕ­КУ­ЛИЋ И РУ­ДОЛФ ШТАЈ­НЕР
– КЊИ­ЖЕВ­НОСТ И АН­ТРО­ПО­ЗО­ФИ­ЈА

Окулт­ни пре­по­род с кра­ја 19. и по­чет­ка 20. Ве­ка, у ком су

ожи­вља­ва­ње це­ре­мо­ни­јал­не ма­ги­је, от­кри­ће „му­дро­сти Ис­то­
ка“, спи­ри­ти­зам, син­кре­ти­зам раз­ли­чи­тих езо­те­рич­них ори­јен­
тал­них и за­пад­них уче­ња, са­та­ни­зам, сво­је по­кло­ни­ке на­шли
ме­ђу обра­зо­ва­ним љу­ди­ма, до­та­као је и срп­ске ин­те­лек­ту­ал­
це. Го­во­ре­ћи о Дра­гу­ти­ну Или­ћу, по­ка­за­ли смо не­што од те
ат­мос­фе­ре ве­ли­ким де­лом ство­ре­не под ути­ца­јем Х. П. Бла­вац­
ке. Али, и ње­ни на­след­ни­ци су има­ли след­бе­ни­ка ме­ђу ин­те­ли­
ген­ци­јом. Те­о­зоф­ско дру­штво осно­ва­но 1875. још је за ње­ног
жи­во­та по­че­ло да се це­па на огран­ке, а од „ши­зми“ ко­је ће се
на­ста­ви­ти и ка­сни­је нај­по­зна­ти­ја је она пред­во­ђе­на Ру­дол­фом
Штај­не­ром. Да­ће­мо кра­так пре­глед не­ких по­да­та­ка ко­ји ће
нам по­мо­ћи у ка­сни­јем раз­у­ме­ва­њу јед­ног тек­ста Иси­до­ре Се­
ку­лић. На­кон смр­ти Бла­вац­ке, те­о­зоф­ско дру­штво је во­ди­ла
Ен­гле­ски­ња Ани Бе­зант. Ова бив­ша су­пру­га ан­гли­кан­ског све­
ште­ни­ка, а по­том ми­ли­тант­на ате­ист­ки­ња и со­ци­ја­лист­ки­ња,
на­кон су­сре­та са Бла­вац­ком по­ста­ла је убе­ђе­ни те­о­зоф. Чвр­
стом ру­ком је во­ди­ла Те­о­зоф­ско дру­штво (пре­ци­зни­је јед­ну од
фрак­ци­ја, са се­ди­штем у Адја­ру) до сво­је смр­ти, су­о­че­на са ра­
зним скан­да­ли­ма у ње­му и око ње­га, а ак­тив­но је уче­ство­ва­ла
и у по­ли­тич­ком жи­во­ту Ин­ди­је. По­чет­ком ве­ка је Бе­зан­то­ва
ин­диј­ског де­ча­ка про­зва­ног Ђи­ду Кри­шна­мур­ти про­гла­си­ла
за бо­жан­ско ова­пло­ће­ње (ava­tâ­ra); Кри­шна­мур­ти је вас­пи­та­
ван као бу­ду­ћи свет­ски учи­тељ. Го­ди­не 1911. осно­ва­ла је „Ред
205
 Немања Радуловић

ис­точ­не зве­зде“ уну­тар Те­о­зоф­ског дру­штва ко­је је тре­ба­ло да

слу­жи про­па­ги­ра­њу Кри­шна­мур­ти­ја. Све ово је иза­зва­ло рас­
ко­ле у дру­штву, чи­ји узро­ци ни­су би­ли са­мо ду­хов­не при­ро­де
не­го и ве­за­ни за про­ти­вље­ње де­ча­ко­вог оца и суд­ске про­це­се.
Но глав­ни про­блем ве­зан за са­мо уче­ње је то што је Бе­зан­то­
ва твр­ди­ла да је Кри­шна­мур­ти из­но­ва ова­пло­ћен Хри­стос.
Ова­кав став пре­ма мла­дом Ин­диј­цу или, тач­ни­је, ова­кав став
пре­ма Хри­сто­вом ова­пло­ће­њу до­вео је до ве­ро­ват­но нај­ва­жни­
јег рас­ко­ла у те­о­зо­фи­ји. Та­да­шњи се­кре­тар не­мач­ког огран­ка
(адјар­ског) те­о­зоф­ског дру­штва, Ру­долф Штај­нер (пре свог
при­сту­па­ња те­о­зо­фи­ји по­знат као про­у­ча­ва­лац Ге­теа), и ра­
ни­је је пре био склон за­пад­ном не­го ис­точ­ном езо­те­ри­зму и
да­вао је Хри­сту да­ле­ко ве­ћи зна­чај од осни­ва­чи­ца те­о­зо­фи­је.
(Уоста­лом, и не­ки дру­ги „рас­кол­нич­ки“ по­кре­ти по­пут оног
Ка­та­ри­не Тин­гли или опо­зи­ци­ја Па­пи­са упра­во су за­сно­ва­ни
на од­би­ја­њу „ори­јен­та­ли­зи­ра­ња“ и на­гла­ша­ва­њу хри­шћан­ског
езо­те­ри­зма – на­рав­но, схва­ће­ног на осо­бен на­чин.)
Ма­да ан­тро­по­зоф­ски би­о­гра­фи (и ха­ги­о­гра­фи) Штај­не­ра
же­ле од по­чет­ка да пред­ста­ве као не­за­ви­сног од те­о­зо­фи­је, та­
кве ста­во­ве не мо­же­мо сма­тра­ти објек­тив­ним. Епи­зо­да са Кри­
шна­мур­ти­јем је не­сум­њи­во пре­суд­на. Са­мо одва­ја­ње ни­је се
де­си­ло од­јед­ном, не­го у ви­ше ета­па у то­ку 1912. и 1913. го­ди­
не. Ко­на­чан ис­ход је био фор­ми­ра­ње но­вог, Ан­тро­по­зоф­ског
дру­штва. Штај­не­ру се при­кљу­чи­ла ве­ћи­на чла­но­ва не­мач­ке
сек­ци­је Те­о­зоф­ског дру­штва. (По­ме­ни­мо да се 1929. сам Кри­
шна­мур­ти од­ре­као свог ме­си­јан­ског ста­ту­са и до кра­ја жи­во­та
де­ло­вао као фи­ло­зоф.)
Као што је Бла­вац­ка при­ву­кла јед­ног Јеј­тса, та­ко је и Штај­
нер иза­звао ин­те­ре­со­ва­ње европ­ских ин­те­лек­ту­а­ла­ца и умет­
ни­ка. Пе­сни­ци Кри­сти­јан Мор­ген­штерн и Ан­дреј Бе­ли при­сту­
па­ју Ан­тро­по­зоф­ском дру­штву – Мор­ген­штерн је Штај­не­ра
чак пред­ло­жио за Но­бе­ло­ву на­гра­ду за мир.101 Ме­ђу слу­ша­о­
ци­ма Штај­не­ро­вих пре­да­ва­ња на­ла­зе се и А. Блок, Бер­ђа­јев,
101 G.Wachsmuth – The Life and Work of Rudolf Steiner, New York, 1955,
223. Такође су коришћени прегледи Штајнеровог живота и рада:

206
 Подземни ток

Сел­ма Ла­гер­леф, сли­ка­ри Ја­влен­ски и Кан­дин­ски.102 Рил­ке га

и лич­но сре­ће.103 Ме­ре­шков­ски и Зи­на­и­да Хи­пи­ус, ко­ји су и
са­ми хте­ли да бу­ду ду­хов­ни учи­те­љи, са Штај­не­ром су, при­ли­
ком су­сре­та у Па­ри­зу, до­шли у кон­фликт.104
Ме­ђу ин­те­ли­ген­ци­јом ко­ја је има­ла при­ли­ке да ужи­во чу­
је овог ду­хов­ног учи­те­ља, увек у по­кре­ту, у мно­гим европ­ским
гра­до­ви­ма, би­ла је и Иси­до­ра Се­ку­лић. У тек­сту „Те­о­зо­фи“ (об­
ја­вљен пр­ви пут у за­гре­бач­ком Са­вре­ме­ни­ку 1918, по­том 1941.
у За­и­си­ма) да­ла је успо­ме­ну на та пре­да­ва­ња и иза скра­ће­ног
име­на пре­да­ва­ча, др-Ш., ни­је те­шко пре­по­зна­ти Штај­не­ра. У де­
лу тек­ста где опи­су­је те­о­зоф­ску ло­жу она по­ми­ње и сли­ке осни­
ва­ча: „Го­спо­ђа Б. Мо­же се ре­ћи осни­ва­чи­ца и пр­ви про­па­га­тор те­
о­зо­фи­је,“105 „го­спо­ђа А. Б... та­ко­ђе про­па­га­тор те­о­зо­фи­је“, „млад
Ин­ђа­нин, си­ро­че, о ко­ме се ста­ра­ла гђа А. Б., и вас­пи­та­ла га, и
чи­ни се да је у том мла­ди­ћу ге­ниј те­о­зо­фи­је“.106 У овом опи­су као
да је за­пра­во са­др­жан пре­глед исто­ри­је те­о­зоф­ског по­кре­та ко­ју
смо пред­ста­ви­ли, као и ат­мос­фе­ра у те­о­зоф­ским кру­го­ви­ма у пе­
ри­о­ду пред Пр­ви свет­ски рат. Опис ло­же са­др­жи, мо­же­мо ре­ћи,
од­ре­ђен исто­риј­ски увод у сам фе­но­мен те­о­зо­фи­је.
На пи­та­ње ком је тач­но Штај­не­ро­вом пре­да­ва­њу И. Се­
ку­лић при­су­ство­ва­ла ни­је ла­ко од­го­во­ри­ти. У пе­ри­о­ду пре
Пр­вог свет­ског ра­та Штај­нер је ви­ше пу­та бо­ра­вио у Скан­ди­
на­ви­ји. Огра­ни­чи­ће­мо се на оне го­ди­не ко­је се по­кла­па­ју са бо­
рав­ком Се­ку­ли­ће­ве. Го­ди­не 1912. од 2. до 12. ју­на у Ослу др­жи
пре­да­ва­ња „Чо­век у све­тло­сти окул­ти­зма, те­о­зо­фи­је и фи­ло­зо­
Ј. Хемлебен – Руолф Шајнер, Зрењанин, 2001; F. W. Zeylmans van
Emmichoven – Rudolf Steiner, Stuttgart, s.a.
102 A. Mercier – Edouard Schuré et le renouveau idealiste en Europe, Lille-Pa­
ris, 1980, 565.
103 Исто, 685.
104 Н. А. Богомолов – Русская лиераура начала 20. века и оккульизм,
Москва, 2000, 29; Wachsmut, 79–80.
105 Сви наводи према: Исидора Секулић – Сабрана ела 3, Београд, 1985;
прва верзија: Savremenik, 1918, XIII, стр. 137–149.
106 У првој верзији се чак види „опасна страст полудивљака“ у погледу,
што је касније измењено у „опасну, лепу страст „.

207
 Немања Радуловић

фи­је“. Исте го­ди­не 23. и 24. ма­ја у Ко­пен­ха­ге­ну го­во­ри о зна­че­

њу жи­во­та. Го­ди­не 1913. од 1. до 6. ок­то­бра у Ослу пре­да­је о
пе­том је­ван­ђе­љу, 9. ок­то­бра у Бер­ге­ну о за­го­нет­ка­ма жи­во­та, а
10–11. на­ступ се зо­ве „Опи­си из ду­хов­ног све­та“. Те го­ди­не је
у Ко­пен­ха­ге­ну 14. и 15. ок­то­бра (пре­да­ва­ње: „Хри­сто­ва ста­за
кроз ве­ко­ве“).
По би­о­граф­ским ис­тра­жи­ва­њи­ма, Се­ку­ли­ће­ва је у Нор­ве­
шкој бо­ра­ви­ла 1912. Од­су­ство је до­би­ла од 15. ју­на, а већ је
кра­јем ју­ла би­ла у Ло­вра­ну. Го­ди­не 1913. у Кри­сти­ја­ни­ји бо­ра­
ви од кра­ја ле­та, а у Бе­о­град се вра­ћа по­ло­ви­ном де­цем­бра. То­
ком тог ду­жег бо­рав­ка не­ко­ли­ко да­на је би­ла у Ко­пен­ха­ге­ну
и не­де­љу да­на у Сток­хол­му и Уп­са­ли.107 По овим до­ступ­ним
по­да­ци­ма из­гле­да нај­ве­ро­ват­ни­је да је мо­гла при­су­ство­ва­ти
Штај­не­ро­вим пре­да­ва­њи­ма из 1913. го­ди­не.108 Но, по­сто­је још
не­ки про­бле­ми. У тек­сту ко­ји је ушао у За­и­се она го­во­ри о
Кри­сти­ја­ни­ји и при­ја­те­љи­ци Нор­ве­жан­ки. Али, у пр­вом из­да­
њу иза­шлом у за­гре­бач­ком „Са­вре­ме­ни­ку“ 1918. при­ја­те­љи­ца
је Дан­ки­ња, а пре­да­ва­ње је сме­ште­но у глав­ни град Дан­ске. Да
ли је у тек­сту иза­шлом 1941, ви­ше од 20 го­ди­на ка­сни­је до­шло
до за­бо­ра­вља­ња или се ра­ди о не­кој ми­сти­фи­ка­ци­ји (би­ло у
пр­вој би­ло у дру­гој вер­зи­ји), оста­је не­ја­сно. Као што ви­ди­мо,
у ок­то­бру га је мо­гла слу­ша­ти и у Ослу и у Ко­пен­ха­ге­ну. Опет,
ако је у је­сен 1913. при­су­ство­ва­ла Штај­не­ро­вом на­сту­пу, он је
та­да уве­ли­ко био већ бив­ши члан Те­о­зоф­ског дру­штва (чи­је је
исту­па­ње по­твр­ђе­но и ти­ме што га је Бе­зан­то­ва ис­кљу­чи­ла) и
пред­став­ник свог, Ан­тро­по­зоф­ског (одва­ја­ње и фор­ми­ра­ње де­
ша­ва­ју се кра­јем 1912 – пр­вих ме­се­ци 1913). Ма­да се у тек­сту
по­ми­ње рас­кол, ипак би се оче­ки­ва­ло да оно бу­де ја­сни­је ако
је Штај­нер са­да већ био ан­тро­по­зоф – чак и ако при­хва­ти­мо
да је та­да пре­да­вао у те­о­зоф­ској ло­жи, под сли­ка­ма Бе­зан­то­ве
и Кри­шна­мур­ти­ја. Утвр­ђи­ва­ње пре­ци­зног да­ту­ма сто­ји та­ко
као отво­ре­но пи­та­ње.
107 Р. Поповић – Исиорина бројаница, Београд, 1996, 34; 43–47.
108 Српски превод циклуса из Осла: Из Акаша-исраживања. Пео је­
ванђеље, Зрењанин, 2008.

208
 Подземни ток

Као што је опис ло­же за­пра­во крат­ка исто­ри­ја и опис тре­

нут­ног ста­ња те­о­зоф­ског по­кре­та, та­ко и крај тек­ста као да по­
ка­зу­је тре­ну­так у ко­ме је 1912–1913. до­шло до рас­ко­ла. „Ста­до
је тре­ба­ло да би­ра из­ме­ђу два ме­то­да“ – из­ме­ђу Лон­до­на (те­о­
зоф­ско дру­штво) и Бер­ли­на „где ће курс во­ди­ти док­тор Ш.“
(осни­ва­ње ан­тро­по­зо­фи­је). Дис­крет­но по­ми­ња­ње на по­чет­ку
тек­ста да су се те­о­зо­фи тог гра­да по­де­ли­ли на две фрак­ци­је, на
кра­ју ће би­ти по­но­вље­но и раз­ви­је­но. Од увод­ног опи­са сли­ка
до кра­ја тек­ста где се опи­су­је рас­кол као да је об­у­хва­ће­на це­ла
при­ча о те­о­зоф­ском по­кре­ту; по­ми­ња­ње Кри­шна­мур­ти­ја де­лу­
је као алу­зи­ја на узрок ко­нач­ног рас­ко­ла чи­јим се опи­сом (при­
ка­за­ном на при­ме­ру јед­не ма­ле сек­ци­је тог дру­штва) текст и
за­вр­ша­ва. Већ ови хро­но­ло­шки окви­ри ко­је аутор­ка дис­крет­
но уно­си ука­зу­ју на од­ре­ђе­ну усме­ре­ност за­пи­са, ко­ји ни­је са­
мо ме­мо­ар­ски не­го и од­ре­ђе­не ми­са­о­не, по­ле­мич­ке ори­јен­та­
ци­је, те је­дан сте­пен фа­бу­ли­ра­ња тре­ба да по­слу­жи раз­ви­ја­њу
аутор­ки­них иде­ја.109
Сам опис на­сту­па др-Ш. са­др­жи не­ке од бит­них ка­рак­те­
ри­сти­ка Штај­не­ро­вог уче­ња. У пре­да­ва­њу се опи­су­је ме­то­да
кон­цен­тра­ци­је „пре­ма про­пи­си­ма и ди­је­та­ма те­о­зоф­ске на­у­
ке“. Та­квим усред­сре­ђи­ва­њем па­жње на јед­ну ми­сао, дух над­
вла­да­ва те­ло и мо­же да са­гле­да сво­ју одво­је­ност од те­ла као и
сво­ју бе­смрт­ност; на тај на­чин за­пра­во до­жи­вља­ва ви­до­ви­то
још за жи­во­та тре­ну­так смр­ти и по­твр­ђу­је по­смрт­ну ег­зи­стен­
ци­ју. У окви­ру „Пе­тог је­ван­ђе­ља“, да оста­не­мо при ци­клу­су
пре­да­ва­ња из Осла 1913, не­ма пре­да­ва­ња са тач­но та­квим на­
сло­вом. По­сто­ји, ме­ђу­тим, је­дан део ко­ји је по­све­ћен упра­во
те­ми смр­ти,110 али се не опи­су­је ви­до­ви­то са­гле­да­ва­ње бу­ду­ћег
смрт­ног тре­нут­ка, не­го по­смрт­на ста­ња. Чо­век пр­во по­сма­тра
одва­ја­ње и про­па­да­ње фи­зич­ког те­ла, а по­том у ви­шим све­то­
ви­ма одва­ја­ње етер­ског те­ла. Ме­то­да кон­цен­тра­ци­је опи­са­на
у Иси­до­ри­ном пре­да­ва­њу ина­че од­го­ва­ра не­ким ду­хов­ним
109 У писмима Бенешићу где договара сарадњу са Савремеником говори
о „приповеткама“ (Поповић, стр. 63–64).
110 Исто. Стр. 188–189.

209
 Немања Радуловић

ве­жба­ма, ка­кве се по­ми­њу нпр. у књи­зи Ка­ко се си­че со­зна­

ја ви­ших све­о­ва. Чо­век тре­ба па­жљи­во да по­сма­тра не­ки ка­
мен, биљ­ку или жи­во­ти­њу и на­кон не­ког вре­ме­на мо­ћи ће да
са­гле­да ду­хов­ну ствар­ност ко­ја сто­ји иза њих, а ко­ја се мо­же
ис­ка­за­ти у осо­бе­ним бо­ја­ма. Но, Штај­нер мно­ге сво­је иде­је у
раз­ли­чи­тим тек­сто­ви­ма по­на­вља. Штај­не­ро­ви би­о­гра­фи, ме­ђу­
тим, ис­ти­чу да је 1912 (го­ди­на пре прет­по­ста­вље­не) глав­на те­
ма го­ди­не упра­во би­ла жи­вот из­ме­ђу смр­ти и но­вог ро­ђе­ња.111
Не тре­ба, ме­ђу­тим, за­бо­ра­ви­ти да овај текст ни­је са­мо
све­до­чан­ство не­го и оце­њи­ва­ње јед­не по­ја­ве. Два се на­чи­на
го­во­ра пре­по­зна­ју у овом тек­сту, је­дан ме­мо­ар­ски, дру­ги есе­
ји­стич­ки. Не са­мо што би­о­граф­ско утвр­ђе­ње да­ту­ма из­ми­че
по­зи­ти­ви­стич­ком од­ре­ђе­њу, не­го и сам ме­мо­ар­ски дух као да
не­ста­је ис­под не­сум­њи­во на­кнад­не есе­ји­за­ци­је и раз­ви­ја­ња
на­ра­ци­је. Та­кав је ка­рак­тер и дру­гих „за­пи­са“ из та­ко на­зва­
не књи­ге. У „Те­о­зо­фи­ма“ је не­сум­њи­во при­каз јед­не успо­ме­не
пра­ћен на­кнад­ним ко­мен­та­ром.
Али, ако и по­сто­је од­ре­ђе­не прет­по­став­ке о ми­сти­фи­ка­ци­
ја­ма гђе Стрем­ниц­ке и док је цео текст мо­гу­ће оце­ни­ти са­мо
де­лом као ме­мо­ар­ски, у де­лу о Штај­не­ру не­ма есе­ји­за­ци­је не­го
са­мо опи­са, што би се мо­гло узе­ти као прет­по­став­ка да у том
одељ­ку има нај­ви­ше се­ћа­ња. Та­ко­ђе, при­ли­ком при­ка­за Штај­
не­ра на­ра­тор­ка от­кла­ња, или ба­рем при­лич­но убла­жа­ва сво­ју
иро­ни­ју, чи­ја је уло­га у тек­сту ина­че ве­ли­ка. За­ин­те­ре­со­ва­на за
лич­ност „док­то­ра Ш.“, она по­ку­ша­ва да об­ја­сни се­би и са­мог
док­то­ра и ње­гов си­стем. Не тре­ба по­себ­но на­гла­ша­ва­ти да Иси­
до­ра Се­ку­лић ни­је при­хва­ти­ла пре­да­ва­че­ве те­зе – те­о­рет­ском
де­лу ње­го­вог пре­да­ва­ња за­ме­ра „кон­стру­и­са­ност“, али са­ма
лич­ност ан­тро­по­зоф­ског учи­те­ља је не­сум­њи­во иза­зва­ла за­ни­
ма­ње. Већ при до­ла­ску у при­ја­те­љи­чин пан­си­он (на по­чет­ку
тек­ста), на­ра­тор­ка на Штај­не­ро­вој фо­то­гра­фи­ји уоча­ва „ин­те­ре­
сант­ност“ ли­ца на ком се ви­ди му­ко­трп­но тра­же­ње исти­не.
„Ши­ро­ко, ко­шча­то не­ка­да мо­жда ру­жно ли­це не­мач­ког се­ља­
ка, на ко­јем се ви­де муч­ни тра­го­ви ис­трај­ног спи­ри­ту­а­ли­са­ња,
111 Wachsmut, 185.

210
 Подземни ток

упор­ног тра­же­ња јед­не нај­зад на­ђе­не исти­не. Три­умф је сто­

јао у очи­ма, не­ка­ко као од не­спа­ва­ња умо­ре­ним очи­ма. Са­да,
ли­це ви­ше ни­је би­ло ру­жно. До­би­ло је ин­те­ре­сант­ност ли­ца
оних љу­ди ко­ји су не­ка­да му­чи­ли ду­шу не пи­та­ју­ћи ка­ко ће
из­гле­да­ти ли­це...“
У раз­ви­је­ни­јем ви­ду ће се та­кав до­жи­вљај по­но­ви­ти и при­
ли­ком ве­че­ри у те­о­зоф­ској ло­жи. Пре­да­вач, „очи­глед­но мо­ћан
да при­зо­ве у се­би не­ку на­ро­чи­ту моћ“, по­стао је фи­зич­ки уда­
љен од пу­бли­ке. Ка­да пре­ла­зи на опис ви­до­ви­тог са­гле­да­ва­ња
са­мрт­ног ча­са, ње­го­ве очи од­ра­жа­ва­ју „ско­ро не­при­род­ну моћ
фик­си­ра­ња иде­је“. Он не до­ка­зу­је не­го ис­по­ља­ва ста­ње, за­но­
си се, од­ла­зи све­шћу и чу­ли­ма да би на кра­ју ста­јао пред њи­ма
„блед, оку­пан у зно­ју из­не­мо­глог, истин­ски пре­о­бра­жен...“.
Им­пре­си­ју Се­ку­ли­ће­ве је ин­те­ре­сант­но упо­ре­ди­ти са
успо­ме­ном – и слич­ним ути­ском – Бер­ђа­је­ва, ко­ји је у истом
пе­ри­о­ду слу­шао у Хел­син­ки­ју Штај­не­ров ци­клус пре­да­ва­ња
о Бха­а­ва­и­и: „Сам Штај­нер је, са ко­јим сам се упо­знао,
оста­вио на ме­не до­ста сло­жен, а и до­ста му­чан ути­сак. Али
ни­је, ме­ђу­тим, оста­вио на ме­не ни ути­сак шар­ла­та­на. То је
био чо­век ко­ји је убе­ђи­вао и хип­но­ти­сао не са­мо дру­ге, већ и
са­мо­га се­бе. Хтео је... стра­стве­ним на­по­ром да се про­би­је до
ду­хов­ног све­та“.112 Бер­ђа­јев опи­су­је ње­гов на­чин го­во­ра као
ма­гиј­ски, по­ми­ње да су уче­ни­ци би­ли хип­но­ти­са­ни, не­ки по­
па­да­ли и у сан. У це­лом тек­сту има иро­ни­је на ра­чун те­о­зо­фа,
има кри­ти­ке уче­ња, али не­ма ди­рект­ног не­га­тив­ног сли­ка­ња
Штај­не­ра или оп­ту­жбе за не­ис­кре­ност, глу­му за пре­да­вач­ким
пул­том или шар­ла­тан­ство, чак ни за ауто­хип­но­зу. На­ра­тор­ка,
ма­да дис­тан­ци­ра­на, оста­је под ути­ском пре­да­ва­че­вих пре­жи­
вља­ва­ња и же­ље да до­ђе до исти­не; ма­да не да­је ко­на­чан суд
о лич­но­сти пре­да­ва­ча као што да­је о те­о­зо­фи­ји, не осе­ћа се
оспо­ра­ва­ње искре­но­сти на­сту­па.
Ма­да је на­во­ђе­ње дру­гих успо­ме­на те­шко огра­ни­чи­ти, по­
ме­ни­мо још два при­ме­ра. Ути­сак сли­чан Иси­до­ри­ном имао
је и Ан­дреј Бе­ли (упра­во по­во­дом „Пе­тог је­ван­ђе­ља“ у Ослу)
112 Николај Берђајев – Самосознаја, Нови Сад, 1987.

211
 Немања Радуловић

у то вре­ме уве­ли­ко уче­ник; ма­да је ви­ђао Штај­не­ра не­бро­је­но

пу­та у раз­ли­чи­тим си­ту­а­ци­ја­ма, при­ли­ком пре­да­ва­ња по­ми­ње
га као бле­дог, раш­чу­па­ног, бес­по­моћ­ног, све­де­ног на људ­ску
ме­ру пред те­мом.113 Са дру­ге стра­не, Фри­дрих Ритлма­јер, лу­те­
ран­ски па­стор ко­ји ће ка­сни­је по­ста­ти ва­тре­ни ан­тро­по­зоф и
Штај­не­ров са­рад­ник, у сво­јим успо­ме­на­ма, ина­че пу­ним ве­ре
у Штај­не­ро­ве нат­при­род­не мо­ћи и кон­так­те с ви­шим све­то­ви­
ма, на­кон пр­вог при­су­ство­ва­ња јед­ном пре­да­ва­њу ни­је био си­
гу­ран ка­кав ути­сак има.
Дру­га­чи­ји је већ аутор­кин опис пу­бли­ке ко­ја, по њој, ни­ти
раз­у­ме Штај­не­ров сло­жен не­мач­ки, ни­ти јој је за­ни­мљи­во, а на
кра­ју пре­да­ва­ња о са­гле­да­ва­њу смрт­ног ча­са не­ка­ко упла­ше­но
по­жу­ри на­по­ље, што је све за­јед­но опис из­ве­ден опет иро­ни­јом.
По­ред ме­то­де кон­цен­тра­ци­је, и дру­га ме­ста у тек­сту от­
кри­ва­ју по­зна­ва­ње основ­них ста­во­ва те­о­зо­фи­је и ан­тро­по­зо­
фи­је, као што су ре­ин­кар­на­ци­ја, раз­ви­ја­ње ви­ших ду­хов­них
спо­соб­но­сти и ви­до­ви­то­сти. „Про­сто из скром­но­сти не мо­гу
да за­ми­слим у сво­јим жи­ла­ма не­ку ‘дра­го­це­ну крв’“; ове ре­чи
са­др­же алу­зи­ју на Штај­не­ро­во уче­ње, за­сно­ва­но на ре­чи­ма Ге­
те­о­вог Ме­фи­ста о кр­ви као „са­свим осо­бе­ном со­ку“, да је крв
из­раз из­ме­ње­ног етер­ског те­ла, али и из­раз чо­ве­ко­вог „ја“.114
Сам суд о те­о­зо­фи­ји је не­га­ти­ван, већ од по­чет­ка тек­ста
где се за бив­шу ко­ле­ги­ни­цу са сту­ди­ја ка­же да је са „чи­сте“ пре­
шла на „не­чи­сту“ фи­ло­зо­фи­ју. Осу­да те­о­зо­фи­је се спро­во­ди
ди­рект­но, пр­вен­стве­но кроз по­ле­мич­ке раз­го­во­ре са Луј­зом.
113 Андреј Бели – Руолф Шајнер, Београд, 2003, стр. 317–318 (он иначе
помиње да је предавањима присуствовало 200–300 људи што нима­
ло не одговара опису Секулићеве која помиње малобројне чланове).
Можемо поменути и један куриозитет: у неколико успомена на први
сусрет са Штајнeром помиње се и његово облачење: Берђајева је под­
сетио на лутеранског пастора; Фридрих Ритлмајер, и сам пастор, који
ће касније постати антропозоф и Штајнеров близак сарадник, на
првом предавању одмах обраћа пажњу на црни капут који га подсећа
на католичког свештеника (F. Rittelmeyer – Meine Lebensbegegnung mit
Rudolf Steiner, Kuppenheim Murgtal, 1947, 29–30), док Исидора помиње
црну мараму која лепрша.
114 Крв се не помиње у првој верзији.

212
 Подземни ток

Дру­ги вид дис­тан­це и од­ба­ци­ва­ња је до­след­но иро­нич­но при­

ка­зи­ва­ње са­мих те­о­зо­фа, то су за­пра­во ма­ли пот­пу­но иро­нич­
ни пор­тре­ти, уз то пра­ће­ни истим та­квим ко­мен­та­ри­ма. Ка­да
Штај­нер са­оп­шти да ће пре­да­ва­ње би­ти по­све­ће­но ви­до­ви­том
са­гле­да­ва­њу смр­ти, на­ра­тор­ка до­да­је: „не­ка­ко ми је би­ло дра­
го што ни­сам уче­ник те­о­зо­фи­је, и не­ћу мо­ћи ви­до­ви­то гле­да­
ти са учи­те­љем. Мал­чи­це се ис­кре­нух на ме­сту, да ви­дим ка­ко
се др­же дру­ги. Сви су се­де­ли мир­но, са­вр­ше­но мир­но. Ве­ћи­на
њих, си­гур­на сам би­ла, ни­је раз­у­ме­ла не­мач­ки је­зик док­то­ра
Ш., је­дан ни­ма­ло по­пу­лар­ни на­чин из­ра­жа­ва­ња. А ма­њи­на, за
њу је ваљ­да би­ла ствар обич­не про­ме­на­де от­ше­та­ти до врат­
ни­ца смр­ти. Сви су из­гле­ди би­ли да ћу рђа­во про­ћи са­мо ја:
до­бро раз­у­мем стил док­то­ра Ш., а ни­сам те­о­зоф“. Иро­ни­ја се
по­сти­же и при­ка­зи­ва­њем не­скла­да из­ме­ђу ду­хов­них те­жњи те­
о­зо­фа и њи­хо­вих људ­ских су­ко­ба и стра­сти, ко­ји за­пра­во да­ју
тек­сту од­ре­ђе­ну на­ра­тив­ност.
У отво­ре­ној осу­ди на­ра­тор­ка ко­ри­сти не­ко­ли­ко ар­гу­ме­
на­та. Је­дан је пси­хо­ло­шки. Те­о­зо­фи­ја обе­ћа­ва­њем на­ред­них
жи­во­та да­је уте­ху не­срећ­ни­ма – а чла­но­ви те­о­зоф­ске ло­же су
при­ка­за­ни, опет на бла­го иро­ни­чан на­чин, упра­во као стра­дал­
ни­ци у жи­во­ту: удо­ви­ца, гр­ба­ва де­вој­ка, хро­ма де­вој­ка. И са­ма
при­ја­те­љи­ца Лул про­шла је кроз те­шке да­не пре не­го што је
по­ста­ла те­о­зоф. Дру­ги ар­гу­мент је не­на­уч­ност те­о­зоф­ских ме­
то­да. Са­го­вор­ни­ца и опо­нент на­ра­тор­ке, те­о­зоф Луј­за, ви­ше
пу­та на­гла­ша­ва да је те­о­зо­фи­ја на­у­ка. И за­и­ста, у те­о­зоф­ским
и ан­тро­по­зоф­ским спи­си­ма на­ла­зи­мо ис­ти­ца­ње на­уч­но­сти је
ве­о­ма ва­жно. Те­о­зо­фи­ја се опи­су­је као син­те­за фи­ло­зо­фи­је,
на­у­ке и ре­ли­ги­је, ис­ти­че се да се древ­на зна­ња по­кла­па­ју са от­
кри­ћи­ма мо­дер­не на­у­ке (ко­ја не раз­у­ме њи­хов ду­бљи зна­чај).
Ан­тро­по­зо­фи­ја се на­зи­ва „ду­хов­ном на­у­ком“. По ан­тро­по­зоф­
ским ауто­ри­ма они не утвр­ђу­ју не­ке дог­ме не­го „ду­хов­ним
ис­тра­жи­ва­њи­ма“, пр­вен­стве­но Штај­не­ро­вим, до­ла­зе до са­зна­
ња о зби­ва­њи­ма у ду­хов­ном све­ту или се чи­та из Ака­ша хро­
ни­ке или ви­до­ви­то са­гле­да­ва, те се по­том уви­ди са­оп­шта­ва­ју
као чи­ње­ни­це из ду­хов­них обла­сти. Упра­во је та те­жња да се
213
 Немања Радуловић

др­жи ко­рак са са­вре­ме­ном на­у­ком (у 19. ве­ку ка­да до­ла­зи до

оног што се обич­но озна­ча­ва као су­коб на­уч­ног и ре­ли­гиј­ског
по­гле­да на свет) до­ве­ла до то­га да се сци­јен­ти­стич­ки мо­де­ли
пре­у­зи­ма­ју у овим окулт­ним по­кре­ти­ма. Та­ко ће ево­лу­ци­о­ни­
зам ко­ји је иза­звао ве­ли­ки по­трес у тра­ди­ци­о­нал­ној сли­ци све­
та би­ти пре­у­зет у ан­тро­по­зо­фи­ји и те­о­зо­фи­ји, али пре­нет на
ду­хов­ни план, за­јед­но са дру­гим би­о­ло­шким те­о­ри­ја­ма.
Кри­ти­ка пси­хо­ло­шке ма­ни­пу­ла­тив­но­сти и псе­у­до­на­уч­ног
ме­то­да от­кри­ва да је Иси­до­ри­но од­ба­ци­ва­ње те­о­зо­фи­је пр­
вен­стве­но ра­ци­о­на­ли­стич­ко. Она је не од­ба­цу­је као окулт­ни
по­крет су­прот­ста­вљен цр­кве­ном хри­шћан­ству. За­пра­во, из на­
ра­тор­ки­них ре­чи се не мо­же осе­ти­ти ни при­вр­же­ност не­кој ду­
хов­ној стру­ји или не­ки – ин­ди­ви­ду­ал­ни ре­ли­гиј­ски до­жи­вљај
ко­ји би спре­чи­ли при­хва­та­ње те­о­зо­фи­је. Нпр. упра­во је са „уну­
тра­шњих“ по­зи­ци­ја, од­но­сно са ста­но­ви­шта езо­те­риј­ске „пра­
во­вер­но­сти“ Р. Ге­нон кри­ти­ко­вао те­о­зо­фи­ју (са њом и ан­тро­по­
зо­фи­ју) као про­из­во­де са­вре­ме­ног ма­те­ри­ја­ли­стич­ког до­ба (уз
то обе­ле­же­не и кон­тра­и­ни­ци­ја­циј­ским са­др­жа­ји­ма) у сво­јој
чу­ве­ној по­ле­мич­кој књи­зи Те­о­зо­фи­зам. Исо­ри­ја је­не се­у­о­
ре­ли­и­је. Иси­до­ра осу­ђу­је те­о­зо­фи­ју упра­во за­то што се на­зи­ва
на­у­ком, а за­пра­во је ре­ли­ги­ја, што не да­је до­ка­зе не­го „обе­ћа­
ња“... „ду­хов­не на­у­ке се пре­тва­ра­ју у ре­ли­ги­је, а му­ке сум­ња­ња
свр­ша­ва­ју се бла­жен­ством ве­ро­ва­ња“. Од­ре­ђе­на скром­ност и за­
тво­ре­ност на­ра­тор­ке (упра­во скром­ност не до­пу­шта ве­ро­ва­ње
у ре­ин­кар­на­ци­је) има­ју ту уде­ла, али се исто та­ко мо­же ре­ћи да
се ра­ди о ста­ву са­вре­ме­ног ра­ци­о­на­ли­стич­ког ин­те­лек­ту­ал­ца,
ко­ји не под­ле­же зо­ву ми­сти­ке. Она при­зна­је „пра­ве“ на­у­ке, али
не и „ду­хов­ну“. Не же­ли „обе­ћа­ња“ и „хи­по­те­зе“ не­го „упо­ред­
ну ана­ли­зу... у сми­слу спи­ри­ту­ал­ном и ма­те­ри­ал­ном“.
То опре­де­ље­ње за ра­ци­о­нал­но, ин­те­лек­ту­а­ли­стич­ко, ана­ли­
тич­ко го­во­ри до­ста о ду­ху ства­ра­ња Иси­до­ре Се­ку­лић. Чак и
кра­так текст ка­кав је за­пис „Те­о­зо­фи“ от­кри­ва та­кав став као
јед­ну од ва­жних од­ли­ка ње­ног де­ла. Спој успо­ме­не, есе­ји­за­ци­је,
фа­бу­ли­ра­ња, ко­мен­та­ра, по­ле­ми­ке чи­је је ме­ђу­соб­не гра­ни­це те­
шко ухва­ти­ти до­при­но­се жан­ров­ској флу­ид­но­сти овог тек­ста.
214
 Подземни ток

Ако је Иси­до­ра Се­ку­лић би­ла ме­ђу пр­вим срп­ским ин­те­

лек­ту­ал­ци­ма ко­ји су до­шли у до­дир са ан­тро­по­зо­фи­јом, ста­ње
се по­сле Пр­вог свет­ског ра­та ме­ња. У Ју­го­сла­ви­ји се ор­га­ни­зу­
је ан­тро­по­зоф­ска ак­тив­ност, 1925. се осни­ва „Оп­ште ан­тро­
по­соф­ско дру­штво“, а 1927. „Ју­го­сло­вен­ско ан­тро­по­соф­ско
дру­штво“, из­да­је се ан­тро­по­зоф­ски ча­со­пис Уо­знај се­бе као и
књи­ге – пре­во­ди Штај­не­ра, али и ра­до­ви до­ма­ћих ан­тро­по­зо­
фа. Да­ће­мо са­мо крат­ку ски­цу не­ких аспе­ка­та ан­тро­по­зоф­ског
ра­да код нас ко­ји се ти­чу књи­жев­но­сти. У књи­жев­но­и­сто­риј­
ском сми­слу тре­ба по­ме­ну­ти да је ча­со­пис Уо­знај се­бе па­ра­
лел­но са ра­до­ви­ма о ан­тро­по­зоф­ској ме­ди­ци­ни, со­ци­о­ло­ги­ји,
ко­смо­ло­ги­ји об­ја­вљи­вао и по­е­зи­ју и да је код до­ма­ћих ан­тро­
по­зо­фа по­сто­ја­ло ин­те­ре­со­ва­ње за књи­жев­ност. Ма­да се не
мо­гу про­на­ћи ја­сни ути­ца­ји штај­не­ри­јан­ске ми­сли код не­ких
пе­сни­ка, са­свим се ла­ко, с дру­ге стра­не, мо­же пред­ста­ви­ти не­
ка вр­ста ан­тро­по­зоф­ског ту­ма­че­ња књи­жев­но­сти.
Ори­јен­та­ци­ја ове кри­ти­ке, да је та­ко на­зо­ве­мо, осла­ња­ју­
ћи се пр­вен­стве­но на по­ме­ну­ти ча­со­пис (из­ла­зио 1931–1941)
при­лич­но је тра­ди­ци­о­нал­на и ста­ро­мод­на. Пе­сни­ци о ко­ји­ма
је по­себ­но пи­са­но су На­зор или Ђу­ро Ди­мо­вић. Глав­ни са­рад­
ни­ци, ко­ји су из бро­ја у број об­ја­вљи­ва­ли пе­сме и за­пи­се, је­су
да­нас по­лу­за­бо­ра­вље­на име­на: Си­ни­ша Кор­дић,115 Ђор­ђе Глу­
мац и Ми­ли­ца Јан­ко­вић. Ипак, по­ме­ни­мо од­мах: ни Глу­мац
ни Јан­ко­ви­ће­ва ни­су би­ли чла­но­ви Ан­тро­по­зоф­ског дру­штва.
115 Још пре развоја антропозофског рада Никола Крстић објављује књи­
гу Повоом уменоси Синише Корића (Београд, 1925, у библио­
теци „Жива философија“, св. 2, коју уређује Милош Ђурић) у којој
интерпретира Кордићеву поезију на исти начин, али са упућивањима
на теозофију и Блавацку као на извор. Претходне инкарнације као
извор песничког знања, идентичност „ја“ са „ја“ свих бића, Индија и
словенство су неке од основних места ове књижице; основни интер­
претативни метод је исти као и у каснијем антропозофском часопи­
су, а на овом домаћем примеру се опет види настанак антропозофије
од старије теозофије.

215
 Немања Радуловић

У не­кро­ло­зи­ма, та­ко­ђе иза­шлим у овом ча­со­пи­су, њи­хо­ви

при­ја­те­љи по­ми­њу са жа­ље­њем да пе­сни­ци ни­су пот­пу­но ни
при­хва­ти­ли ан­тро­по­зоф­ске иде­је.116 У њи­хо­вим сти­хо­ви­ма и
про­зи, ко­ји су да­нас ван чи­та­лач­ког па и кри­тич­ког хо­ри­зон­
та ин­те­ре­со­ва­ња, че­сто има ми­стич­них на­го­ве­шта­ја ко­ји се
мо­гу ла­ко укло­пи­ти у мно­ги ре­ли­гиј­ски кон­текст. Би­ло би по­
гре­шно тра­жи­ти ди­рек­тан од­раз не­ких ан­тро­по­зоф­ских док­
три­на у тим пе­сма­ма (не са­мо због на­ве­де­ног би­о­граф­ског по­
да­тка) јер је очи­глед­но да су са­мом ат­мос­фе­ром та­јан­стве­ног
и на­го­ве­шта­ва­њем нат­при­род­ног мо­гли да бу­ду „књи­жев­ни
при­лог“ у јед­ном ча­со­пи­су ина­че на­ме­ње­ном спе­ци­фич­ном и
уском кру­гу чи­та­ла­ца. Ујед­но су ово ауто­ри скло­ни не са­мо
не­ком ма­гло­ви­то ми­стич­ном, не­го и сен­ти­мен­тал­ном то­ну.
Од пе­сни­ка ве­ће вред­но­сти – али у то вре­ме још не та­ко оце­
ње­ног – ча­со­пис ће јед­ном бе­ле­шком обе­ле­жи­ти смрт Мом­чи­
ла На­ста­си­је­ви­ћа до­но­се­ћи пе­сму Ре­чи оса­ме (та­ко).117 Би­ће
обе­ле­же­на и смрт Ми­ле­те Јак­ши­ћа,118 за ког се зна да је био у
кон­так­ти­ма са те­о­зо­фи­ма и ан­тро­по­зо­фи­ма.119 Од зна­чај­ни­јих
име­на на­ћи ће се ту и по­не­ка пе­сма Де­сан­ке Мак­си­мо­вић,120
Ран­ка Мла­де­но­ви­ћа,121 Алој­за Град­ни­ка, Ни­ко­ле Шо­па, као и
за­пи­си и пре­во­ди Све­ти­сла­ва Сте­фа­но­ви­ћа.122
Глав­ни пред­став­ни­ци ан­тро­по­зоф­ског ту­ма­че­ња књи­
жев­но­сти су Ми­лош Ра­дој­чић и Ста­ни­слав Жу­пић. Ра­дој­чић
116 М. Радојчић – „У спомен Ђорђу Глумцу“, Уознај себе, 1939, IX, 7–8,
стр. 179–181; С. Жупић – Јена бијела смр (Успомени Ђорђа Глум­
ца), Уознај себе, исти број, стр. 153–161; С. Жупић – Милица Јанко­
вић, исти број, стр. 174–179. У даљим напоменама сви су наводи из
овог часописа, ако није напоменуто другачије.
117 М. Радојчић – †Момчило Насасијевић, 1938, VIII, 1–2, стр. 45–46.
118 1935, V, 12, стр. 383 (Н. К.).
119 С. Велмар-Јанковић – „Милета Јакшић, приповедач“, поговор у књи­
зи: Милета Јакшић – Нечиса кућа, Београд, 1985, стр. 245–246.
120 „Песма у ноћи“, 1931, I, 6, стр. 106.
121 „Крин-љиљан „, 1932, II, 11стр. 162–163.
122 „О вечном и свакидашњем „, 1931, I, 10, стр. 182–183; „Вечни дијалог“,
1932, II, 4, стр. 53–54. Превод Гетеове Пандоре и коментари – 1935, V,
9, стр. 265; 10, 297–316.

216
 Подземни ток

(1903–1975),123 по стру­ци ма­те­ма­ти­чар, про­фе­сор на ПМФ-у

и члан СА­НУ, при­ја­тељ Мом­чи­ла На­ста­си­је­ви­ћа (при­ре­дио је
На­ста­си­је­ви­ће­ве Ми­сли), по­сле ра­та је оти­шао у ино­стран­ство,
али и на Ис­то­ку се на­ста­ви­ло ње­го­во ан­тро­по­зоф­ско ин­те­ре­
со­ва­ње – текст о бу­ди­зму ко­ји је пи­сао то­ком се­дам­де­се­тих го­
ди­на обе­ле­жен је штај­не­ри­јан­ским иде­ја­ма.124 По­сле 1945, пре
на­пу­шта­ња зе­мље, у Ра­дој­чи­ће­вом ста­ну су се оку­пља­ли за­ин­
те­ре­со­ва­ни за на­ста­вак ан­тро­по­зоф­ске ак­тив­но­сти – ме­ђу њи­
ма и Ксе­ни­ја Ата­на­си­је­вић. Из Ба­зе­ла су до­ла­зи­ли ан­тро­по­зо­
фи да тај­но др­же пре­да­ва­ња и кур­се­ве еурит­ми­је.125
Ра­дој­чић је пи­сао о ра­зним те­ма­ма, али до­след­но са ан­тро­
по­зоф­ских по­зи­ци­ја: о бо­гу­ми­ли­ма, о сред­њо­ве­ков­ном сли­кар­
ству, па и о ства­ра­ла­штву Ње­го­ша, Ђу­ре Јак­ши­ћа, на­род­ним
пе­сма­ма,126 а об­ја­вио је и по­себ­ну књи­гу о Ди­со­вој „Там­ни­ци“.127
Брач­ни пар хр­ват­ских ле­ка­ра, Ста­ни­слав Жу­пић и Кла­ра Дај­че­
ва Жу­пић, био је ме­ђу нај­ак­тив­ни­јим ши­ри­те­љи­ма Штај­не­ро­
вог уче­ња у Кра­ље­ви­ни Ју­го­сла­ви­ји и Хр­ват­ској. По­ред ра­до­ва
из обла­сти ме­ди­ци­не, ра­зних при­род­но­на­уч­них и кул­тур­них
при­ло­га, С. Жу­пић је ис­трај­но пи­сао и о хр­ват­ским и срп­ским
пе­сни­ци­ма – Кор­ди­ћу, Крањ­че­ви­ћу, чак је и по­зна­ти „Слап“ До­
бри­ше Це­са­ри­ћа до­био сво­је ту­ма­че­ње.128 Али, Жу­пи­ћев ми­ље­
ник ме­ђу пе­сни­ци­ма био је Вла­ди­мир На­зор о ко­ме је пи­сао
123 Вид. Д. Трифуновић – Тиха и усрна молива Милоша Раојчића,
Београд, 1995 (о антропозофској активности стр. 169; 303); у раду
друштва учествује и други професор Математичког факултета, Јован
Карамата.
124 М. Радојчић – «О Буди и будизму», у књизи: М. Радојчић, Ч. Вељачић,
В. Јеротић – Буизам и хришћансво, Београд, 2003.
125 Према усменом саопштењу Владете Јеротића који је и сам био учес­
ник тих састанака. Од страних гостију филозоф и антропозоф Ханс
Лауер и еуритмичарка и антропозофски терапеут Елза Друблевер.
126 М. Радојчић – „Наход Симеун – драма човечанства“, Упознај себе,
1939, IX, 3–4, стр. 73–84; 1939, IX, 7–8, стр. 171–173.
127 Милош Радојчић – О Dis-овој „Тамници“, Београд, 1929.
128 Нпр. Езоерика у оезији Синише Корића, Уознај себе, 1938, VIII,
9–10, стр. 209–222; Слијеи лучоноша Силвије Срахимир Крањче­
вић, Београд, 1928. С. Жупић – Сазнање и леоа, 1939, IX, 3–4; С.

217
 Немања Радуловић

до­слов­но де­це­ни­ја­ма ту­ма­че­ћи пе­сни­ко­ве сти­хо­ве „по ду­хов­

ној на­у­ци Ру­дол­фа Штај­не­ра“129. Пра­ве­ћи ов­де екс­курс у исто­
ри­ју хр­ват­ске књи­жев­но­сти, мо­ра­мо се за­у­ста­ви­ти на овим
Жу­пи­ће­вим ту­ма­че­њи­ма. По­ред ви­ше књи­га иза­шлих из­ме­ђу
два ра­та, из­ве­стан ути­сак би­зар­ног оста­вља књи­га об­ја­вље­на
1945, у го­ди­ни у ко­јој је На­зор – ко­ји ни пре то­га ни­је оста­
вљао ути­сак ми­сти­ка – већ аутор пе­са­ма о Ти­ту и пред­сед­ник
хр­ват­ског Са­бо­ра. Већ у ста­ро­сти, Жу­пић об­ја­вљу­је, „у вла­сти­
тој на­кла­ди“, још јед­ну књи­жи­цу о На­зо­ру, где по­ред ту­ма­че­
ња по­е­зи­је на­во­ди и сво­је су­сре­те са На­зо­ром (пр­ви пут 1923)
и по­ку­ша­је да га за­ин­те­ре­су­је за Штај­не­ра. При­ло­же­но На­зо­
ро­во пи­смо је ва­жно. Ма­да при­зна­је да су не­ке од ње­го­вих
пе­са­ма под­стак­ну­те том лек­ти­ром, он на­ста­вља, љу­ба­зним
то­ном, са при­го­во­ри­ма ко­јих има да­ле­ко ви­ше. По­ред ра­ци­о­
на­ли­стич­ких пи­та­ња („То мо­же би­ти пред­ме­том јед­не пје­сме
/„Оче наш“/ али ка­ко да се утвр­ди, као не­што што се зби­ло
у свим по­тан­ко­сти­ма баш та­ко као чи­ње­ни­ца“... „ода­кле Штај­
не­ру та зна­ња“ – шта ако је то спе­ку­ла­ци­ја или ма­шта), ту су
и при­го­во­ри јед­ног пе­сни­ка, на пр­вом ме­сту. Пе­сни­ка пред
јед­ним за­тво­ре­ним ми­са­о­ним си­сте­мом. Та­ко је На­зо­ру сед­мо­
стру­ка струк­ту­ра чо­ве­ка пре­ви­ше ме­ха­нич­ка и ком­пли­ко­ва­на,
де­таљ­но опи­си­ва­ње ин­кар­на­ци­ја уби­ја чар не­по­зна­тог, али ни
са­ма по­е­зи­ја се не мо­же под­вр­ћи тој ме­то­ди. Бо­ги­ња На­зо­ро­ве
по­е­зи­је, о ко­јој је Жу­пић ис­пи­сао стра­ни­це, по ре­чи­ма са­мог
ауто­ра мо­же би­ти и пер­со­ни­фи­ка­ци­ја умет­но­сти, а при­зна­је
да док је о њој пи­сао ни­је ни на шта ми­слио. Са­ма ме­то­да при­
ка­за пе­са­ма је су­штин­ски иста и код Ра­дој­чи­ћа и код Жу­пи­ћа,
и од­мах је ја­сно да са књи­жев­ном кри­ти­ком не­ма до­дир­них
та­ча­ка. На­во­де се сти­хо­ви ко­ји од­го­ва­ра­ју уна­пред по­ста­вље­
ној за­ми­сли, де­ло­ви пе­са­ма по­ре­де се са Штај­не­ро­вим уче­њем
(ко­је се узи­ма као ауто­ри­тет­но, пре­ци­зни­је као све­до­че­ње из
Жупић – Проблем обраћења у рамама Ђуре Димовића, 1934, IV, 6,
стр. 188–189.
129 Нпр. Nazorova priča „Stoimena“, Београд, 1930, Pjesnikove velike čežnje ili
dublji smisao Nazorove poezije, Zagreb, 1945.

218
 Подземни ток

ду­хов­ног све­та) и ти­ме се до­ка­зу­је да је пе­сник та­ко­ђе имао

уво­да у ви­шу ду­хов­ну ствар­ност. У пи­та­њу је ја­сна але­го­ри­за­
ци­ја, при че­му је за основ­ни мо­дел узе­та ан­тро­по­зо­фи­ја, и као
код сва­ке але­го­ри­за­ци­је сти­хо­ви се на­сил­но сме­шта­ју у је­дан
мо­дел ко­ји не­ма ослон­ца ни у са­мој пе­сми, ни у кон­тек­сту, ни
у пра­вој књи­жев­ној кри­ти­ци. За­пра­во мо­же се ре­ћи и да је пе­
сма по­вод за из­ла­га­ње од­ре­ђе­ног уче­ња, а сти­хо­ви су ту не­ка
вр­ста илу­стра­ци­је.
По­ла­зно ста­но­ви­ште је да по­е­зи­ја пред­ста­вља од­раз ду­хов­
ног све­та, од­но­сно да пе­сни­ци има­ју при­ступ ви­шој ствар­но­
сти. Ис­под са­вре­ме­ног окул­ти­зма ни­је те­шко пре­по­зна­ти ста­ро
ро­ман­ти­чар­ско схва­та­ње о по­зи­ву пе­сни­ка, ако не и од­ре­ђе­ни
пла­то­ни­зам. Та ду­хов­на са­зна­ња се пред­ста­вља­ју сли­ко­ви­то,
што је по њи­ма основ­на ка­рак­те­ри­сти­ка по­е­зи­је. Ра­дој­чић од­
ба­цу­је и „ма­гло­ви­то оду­ше­вље­ње“ и „без­ду­шну ана­ли­зу“ (тј.
им­пре­си­о­ни­зам и кри­тич­ку ана­ли­зу) јер пе­сми при­сту­па по
„ду­хов­ној на­у­ци“. „Ко зна за ду­хов­ни свет, ње­му из пе­са­ма го­
во­ре ду­бо­ке и веч­не исти­не. Јер се пе­сме ра­ђа­ју из оних ду­би­
на људ­ско­га би­ћа, у ко­ји­ма жи­ви све­сно са­мо ду­хов­на на­у­ка.
Пе­снич­ка ин­спи­ра­ци­ја је у су­шти­ни ви­до­ви­та, са­мо што она
ни­је до кра­ја све­сна код ве­ћи­не пе­сни­ка“.130 Пад ду­ше о ком го­
во­ри Дис по­ве­зу­је се са уче­њем о пре­ег­зи­стен­ци­ји у ду­хов­ним
све­то­ви­ма и си­ла­же­њу, „кон­ден­зо­ва­њу ду­ха“; стих „И не зна­
дох да крв ми стру­ји и те­че“ са уче­њем о фи­зич­ком, етер­ском
и астрал­ном те­лу. И та­ко стих по стих, Ра­дој­чић по­ве­зу­је сва­
ки стих Ди­со­ве пе­сме са од­ре­ђе­ним ан­тро­по­зоф­ским иде­ја­ма.
На сли­чан на­чин је Ра­дој­чић пи­сао и о Ње­го­шу131 („...ни­је код
Ње­го­ша са­мо бур­на ма­шта, по­ет­ски из­раз или слич­но, не­го
до­жи­вљај пун ре­ал­ног сми­сла и вред­но­сти“, ми­сле­ћи на праг
ду­хов­ног све­та), Ђу­ри Јак­ши­ћу132 (ко­ји је пре­шао праг и ушао
у ду­хов­ни свет, ма­кар на овла­шан на­чин; „Ноћ у Гор­ња­ку“ се
130 О Dis-овој „Тамници“, стр. 6.
131 М. Радојчић –„Одраз духа Његошевог у Лучи микрокозма“, 1931, I, 2,
стр. 11–14.
132 „Песник-витез Ђура Јакшић“, 1932, II, 11, стр. 170–174; 12, стр. 187–191.

219
 Немања Радуловић

по­ре­ди са ула­ском ви­до­ви­те све­сти у ду­хов­ни свет). „Пре­ла­зак

пра­га“ је чест из­раз и ва­жно ме­сто у ан­тро­по­зоф­ском овла­да­ва­
њу ду­хов­ним гле­да­њем и сти­ца­њем уви­да у ду­хов­ни свет.
Рад о Ди­су је и књи­жев­но­и­сто­риј­ски вре­дан па­жње, као
скре­та­ње па­жње на пе­сни­ка ко­ји ни­је аван­гар­дан, али та­да још
увек не­до­вољ­но оце­њен. Исто се мо­же ре­ћи и за вред­но­ва­ње
На­ста­си­је­ви­ћа, ма­кар би­ло усло­вље­но лич­ним по­знан­ством
и при­влач­но­шћу На­ста­си­је­ви­ће­ве ми­сти­ке за ан­тро­по­зо­фа
Ра­дој­чи­ћа. И ма­да не­ма пра­ве кри­ти­ке у том ра­ду, окре­та­ње
Ди­су је сре­ћан из­у­зе­так ме­ђу дру­гим пи­сци­ма – иза­бра­ни­ци­
ма ан­тро­по­зоф­ског кру­га. Ина­че је у ча­со­пи­су аван­гард­на по­
е­зи­ја фу­ту­ри­зма, над­ре­а­ли­зма, да­да­и­зма оце­ње­на као на­ка­зна
и на гра­ни­ци ду­шев­не бо­ле­сти. Но, аутор опет са штај­не­ри­јан­
ских по­зи­ци­ја ви­дев­ши у то­ме симп­том ме­та­мор­фо­зе људ­ске
ду­ше и на­да се ње­ном пре­о­бра­жа­ју.133
Ова­ква ту­ма­че­ња се мо­гу ви­де­ти и у при­сту­пу де­ли­ма на­
род­не књи­жев­но­сти. Као при­мер мо­же да по­слу­жи Ра­дој­чи­ћев
обим­ни­ји рад о пе­сми На­хо Си­ме­он. Ма­да за ову пе­сму на­во­
ди прет­по­став­ку о ути­ца­ју сред­њо­ве­ков­ног жи­ти­ја Па­вла Ке­
са­риј­ског,134 он ипак свој текст за­сни­ва на тврд­њи да иза пе­сме
сто­ји не­ки по­све­ће­ник или да је пе­сма на­дах­ну­та, ма­кар и без
пу­не све­сти пе­ва­ча о ње­ном ду­хов­ном зна­че­њу. На­ход Си­ме­он
је за­пра­во чо­ве­чан­ство, мај­ка је прин­цип ма­те­рин­ства, Ве­ли­ка
Мај­ка, а иза ње сто­ји исто та­ко ко­смич­ки прин­цип Оца. Грех
На­хо­да Си­ме­о­на је грех чо­ве­чан­ства пре­ма прин­ци­пу мај­ке,
прин­цип Оца се ис­по­ља­ва у ли­ку ка­лу­ђе­ра, лу­та­ње ју­на­ка је
ко­смич­ко лу­та­ње и та­ко да­ље.
У ан­тро­по­зоф­ској на­у­ци по­себ­но ме­сто за­у­зи­ма ту­ма­че­ње
бај­ки, из­ме­ђу оста­лог и због пе­да­го­шких раз­ло­га, њи­хо­ве уло­ге
у вал­дор­фској пе­да­го­ги­ји. Та­ква ту­ма­че­ња су и да­нас ра­ши­ре­на
133 Medicus – Пјеснишво на ивици болеси, 1937, VII, 1, стр. 24–28.
134 Житије Павла Кесаријског о ком је писао још Стојан Новаковић као
о извору ове песме, помиње се и у новијој фолклористици: Н. Мило­
шевић – Ђорђевић – Зајеничка емаско-сижејна основа срскохр-
васких неисоријских еских есама и розне раиције, Београд,
1971, стр. 214–223.

220
 Подземни ток

на не­мач­ком го­вор­ном под­руч­ју. На­чин на ко­ји Штај­нер и

не­мач­ки ан­тро­по­зо­фи пи­шу о бај­ка­ма, би­ће при­ме­њен и на
срп­ске бај­ке. Нпр. у „Не­му­штом је­зи­ку“ се пре­по­зна­је зна­ње
о кон­так­ту са ви­шим све­то­ви­ма, ко­ји жи­во­ти­ње има­ју јер над
њи­ма леб­ди дух вр­сте.135 Сам не­му­шти је­зик је спо­соб­ност да
се оп­шти са ду­хов­ном ствар­но­шћу, знак ви­до­ви­то­сти и по­све­
ће­ња.136 Сун­че­ва се­стра из јед­не ва­ри­јан­те о про­го­ње­ној де­вој­
ци, сум­њи­ве аутен­тич­но­сти, од­го­ва­ра људ­ској ду­ши, а мо­же
се раз­у­ме­ти у скло­пу ан­тро­по­зоф­ске ко­смо­го­ни­је (од­нос сун­
ца, зе­мље и ме­се­ца) ко­ју ов­де не­ће­мо на­во­ди­ти. Оп­шти став о
бај­ка­ма је­сте да оне са­др­же езо­те­рич­ну му­дрост јер су их ши­
ри­ли по­све­ће­ни у ви­ше исти­не, тј. исти­ну су са­кри­ли у ви­ду
при­ча. Али, и не­у­ки на­род је бли­жи ду­ху из ког се ра­ђа­ју та­
ква са­зна­ња.
Све ово од­го­ва­ра уоби­ча­је­ним ан­тро­по­зоф­ским ту­ма­че­њи­
ма бај­ки: древ­ност (нпр. да по­ти­чу с Атлан­ти­де), очу­ва­ње езо­те­
рич­не тра­ди­ци­је (ма­ни­хеј­ци, ка­та­ри), ве­за са ду­хов­ним све­том
(са­чу­ва­на у тра­го­ви­ма у тек­сто­ви­ма), сли­ко­ви­тост и сим­бо­лич­
ност (нпр. кра­ље­ва кру­на је ве­за­на за ње­го­ву ауру).137
По­себ­но ме­сто ће у до­ма­ћој ан­тро­по­зо­фи­ји до­би­ти онај
жа­нр усме­не књи­жев­но­сти ко­ји и ина­че има по­себ­но ме­сто у
срп­ској кул­ту­ри – еп­ска по­е­зи­ја.138 А од ње опет по­себ­но ме­сто
до­би­ја – ко­сов­ска епи­ка. Ње­ни ха­ги­о­граф­ски еле­мен­ти, лик
135 Станислав Жупић – „О немуштом језику“ у: Заиси, књ. 4, св. 1–6,
Цетиње, 1929; Крешимир Југовић – „Је ли истинита бајка“, 1932, II,
12, стр. 182–183; М. Радојчић – Око једне народне бајке о сунчевој
сестри, 1934, IV, 7, стр. 210–216; М. Радојчић – Бајка о сунчевој сест­
ри, 1937, VII, 3, стр. 88–93; 4, стр. 116–119.
136 М. Радојчић – О немуштом језику, 1931, I, 10, стр. 184–186.; 11, стр.
198–202; 12, стр. 212–216.
137 Rudolf Steiner – Märchendichtung im Lichte der Geistesforschung, Dornach,
1960. Фридель Ленц – Образный язык нароных сказок, Москва, 2000,
стр. 301 (наслов оригинала: Friedel Lenz – Bildsprache der Märchen,
Stuttgart, 1972).
138 Нпр. С. Жупић – Песма нароа о зиању Скара, 1931, I, 1, стр. 10–13;
М. Радојчић – Неколико мисли о нашим нароним есмама, 1932, II, 4,
стр. 60–64.

221
 Немања Радуловић

кне­за Ла­за­ра и би­ра­ње не­бе­ског цар­ства би­ће по­себ­но по­год­

не тач­ке за учи­та­ва­ња по­пут го­ре на­ве­де­них. По­што се еп­ска
тра­ди­ци­ја о Ко­сов­ском бо­ју са­гле­да­ва у све­тло­сти ан­тро­по­зо­
фи­је, он­да ће из­бор кне­за Ла­за­ра из­ме­ђу не­бе­ског и зе­маљ­ског
цар­ства би­ти про­ту­ма­чен кроз сло­же­на ан­тро­по­зоф­ска уче­ња
о сме­на­ма ци­клу­са и епо­ха. Вук Бран­ко­вић је но­си­лац ахри­
ман­ског прин­ци­па, Ми­лош Оби­лић лу­ци­фер­ског. По­ра­зом на
Ко­со­ву се, та­ко, на­ја­вљу­је ше­ста по­ста­тлант­ска епо­ха ко­ја ће
би­ти сло­вен­ска.139 Сло­же­на ан­тро­по­зоф­ска уче­ња о сме­ни ко­
рен­ских ра­са, под­ра­са, кул­тур­них епо­ха (ко­ја да­нас ства­ра­ју
про­бле­ме ан­тро­по­зо­фи­ји због оп­ту­жби за ра­си­зам) по­слу­жи­
ла су, по­во­дом ко­сов­ске епи­ке, про­ро­чан­стви­ма о Сло­ве­ни­ма
као на­ро­ду бу­дућ­но­сти, у ду­хов­ном, не ра­сном сми­слу. „Ју­
го­сло­вен­ски на­род“ је, ви­ди се из ко­сов­ске епи­ке, „на­род на
Пра­гу“. Овај из­раз из ве­жба­ња сти­ца­ња ви­до­ви­то­сти се са­да
ши­ри на цео на­род. На­род­на по­е­зи­ја је сто­жер ме­ди­та­ци­је за
оно што смо при­ми­ли ду­хов­ном на­у­ком; они ко­ји су па­ли на
Ко­со­ву че­ка­ју но­ву ре­ин­кар­на­ци­ју, ка­да ће об­ја­ви­ти вас­крс Ви­
дов­да­на; стру­је са Бал­ка­на тре­ба да се об­ја­ве кроз Хри­ста. Ова­
кви ста­во­ви су ујед­но не са­мо ду­хов­на на­у­ка, не­го још је­дан
од зна­ко­ва ју­го­сло­вен­ске по­ли­тич­ке ори­јен­та­ци­је ча­со­пи­са,
ви­дљи­ве и дру­где.
У кул­ту­ро­ло­шком сми­слу се и на овом до­ста нео­че­ки­ва­ном
ме­сту по­твр­ђу­је уло­га ко­сов­ске тра­ди­ци­је у срп­ској кул­ту­ри. Као
што су бај­ке бра­ће Грим фор­ми­ра­ле пред­ста­ву о на­род­ној књи­
жев­но­сти код Не­ма­ца, али и фор­ми­ра­ле на­ци­о­нал­ну кул­ту­ру,
139 Д. Михајловић – О ајни Виована, 1939, IX, 5–6, стр. 116–125; К.
Дајчева-Жупић – Два Косова, 1932, II, 8, стр. 121–126; М. Радојчић –
Коме ћеш се риволеи царсву, 1933, III, 6, стр. 93–95; А. Рачета – О
Виовану као ајни, 1933, III, 10; 11, стр. 169–173; 12, стр. 187–189;
С. Жупић – Прави смисао косовске еоеје, 1935, V, 6, стр. 170–185;
Н. Крстић – Смисао косовско мисерија, исто, стр. 186–187; М. Ра­
дојчић – Косово на Ускрс, исто, стр. 187–190; И. Павловић – Слово о
Виову ану, исто, стр. 190–191. Радојчић објављује и свој превод јед­
ног од средњовековних похвалних слова кнезу Лазару – 1936, VI, 6,
стр. 171–183.

222
 Подземни ток

та­ко је епи­ка – Ву­ко­ви за­пи­си на пр­вом ме­сту – има­ла исту уло­

гу код Ср­ба. И при­мер ан­тро­по­зо­фи­је то по­твр­ђу­је.
Ма­да мар­ги­нал­на по­ја­ва, ан­тро­по­зоф­ско ин­те­ре­со­ва­ње
за књи­жев­ност мо­же би­ти по­ме­ну­то као је­дан ма­ње по­знат
аспект до­ма­ће исто­ри­је кул­ту­ре, ко­ји при том има сво­ју европ­
ску па­ра­ле­лу. Као епи­лог не­ка се по­ме­не и да је об­но­вље­на ан­
тро­по­зоф­ска ак­тив­ност у Ср­би­ји, у јав­но­сти при­сут­ни­ја од
кра­ја осам­де­се­тих, по­чет­ка де­ве­де­се­тих го­ди­на, на­ста­вље­на у
истом ду­ху. Ча­со­пис Су­сре140 ма­ње је за­ин­те­ре­со­ван за књи­
жев­ност, ма­да до­но­си по­вре­ме­но ту­ма­че­ња бај­ки у ду­ху вал­
дор­фске пе­да­го­ги­је.

140 www.susreti.net

223
 ЈОШ ЈЕД­НОМ
О ДИ­МИ­ТРИ­ЈУ МИ­ТРИ­НО­ВИ­ЋУ

Пи­та­ње ко­је се мо­же по­ста­ви­ти на по­чет­ку овог ра­да је­сте:

да ли је Ди­ми­три­ју Ми­три­но­ви­ћу ме­сто у овој књи­зи? Ње­го­ви
езо­те­рич­ни тек­сто­ви (и усме­на из­ла­га­ња) из­ла­зи­ли су на ен­гле­
ском је­зи­ку, у стра­ној сре­ди­ни, на на­шу књи­жев­ност и кул­ту­ру
су има­ли знат­но ма­њег ути­ца­ја. С дру­ге стра­не, они Ми­три­но­
ви­ће­ви тек­сто­ви ко­ји су и те ка­ко фор­ми­ра­ли ми­шље­ње јед­не
ге­не­ра­ци­је Ср­ба – ни­су езо­те­рич­ног ка­рак­те­ра. Уз ма­ло па­жљи­
ви­јег чи­та­ња мо­гу се и у по­е­зи­ји тог пе­ри­о­да на­ћи ми­стич­ни то­
но­ви, лек­ти­ра Упа­ни­ша­да, али ни­је ли све то део по­е­зи­је епо­хе,
аван­гар­де, чи­ји ми­сти­ци­зам ни­је си­сте­ма­ти­зо­ван?
Ипак, пи­са­ти о езо­те­рич­ном у срп­ској књи­жев­но­сти а не
пи­са­ти о Ми­три­но­ви­ћу де­лу­је не­мо­гу­ће.
На­ве­де­не осо­би­не ових тек­сто­ва по­ка­зу­ју ње­гов по­ло­жај
у две кул­ту­ре: срп­ској и ен­гле­ској (за­пад­но­е­вроп­ској). У исто­
ри­ји срп­ске књи­жев­но­сти је­дин­стве­на, ори­ги­нал­на по­ја­ва,
је­ди­ни наш ве­ли­ки езо­те­ри­ста, он ипак оста­је у књи­жев­ној
исто­ри­ји po­e­ta mi­nor, зна­чај­ни­ји као кри­ти­чар не­го као сти­хо­
тво­рац; исто­вре­ме­но је у за­пад­ном езо­те­ри­зму аутор дру­гог
ре­да, adep­tus mi­nor, да сло­бод­ни­је упо­тре­би­мо је­дан на­зив из
езо­те­рич­не хи­је­рар­хи­је.
Ако зна­мо да су ње­го­ви са­вре­ме­ни­ци Ге­нон, Штај­нер,
Гур­ђи­јев, Кро­у­ли, по­ста­је ја­сно ко­ли­ко је не­знат­но ње­го­во ме­
сто у по­ре­ђе­њу са њи­хо­вим, у исто­ри­ји европ­ског под­зем­ног
то­ка. И не за­то што је по­ре­ђен са ве­ли­ким име­ни­ма та­квог
225
 Немања Радуловић

ми­шље­ња – и у по­ре­ђе­њу са њи­хо­вим уче­ни­ци­ма и епи­го­ни­

ма, Ми­три­но­ви­ће­ви спи­си оста­вља­ју ути­сак не­чег фраг­мен­
тар­ног и не­до­ре­че­ног.
Ми­три­но­вић је имао сво­ју шко­лу, сво­је уче­ни­ке, кру­жо­
ке, али ни­је имао шко­лу у пу­ном зна­че­њу те ре­чи, ни­је имао
си­сем. Си­стем су из­гра­ди­ли и ауто­ри ма­њег ка­ли­бра, од ко­
јих мно­ги ко­ри­сте не­ку вр­сту схе­ма­ти­зма – до­вољ­но је по­гле­
да­ти раз­ли­чи­те след­бе­ни­ке те­о­зо­фи­је, по­пут А. Бе­зант или
Ф. Харт­ма­на, раз­ли­чи­те прак­тич­не ма­ги­ча­ре, по­пут Ф. Бар­до­
на. Ми­три­но­вић је остао ра­сут у фраг­мен­ти­ма, бро­шу­ра­ма,
пре­да­ва­њи­ма, но­вин­ским члан­ци­ма, усме­ним пре­но­ше­њи­
ма ње­го­вих ми­сли – и ма­да је та­ко жи­ве­ла ве­ли­ким де­лом и
ми­сао, нпр. Штај­не­ра, сам ка­рак­тер Ми­три­но­ви­ће­вог де­ла је
та­кав, не-це­ло­вит. У ми­љеу окулт­них ауто­ра, го­то­во сва­ки
аутор, па и тре­ће­ра­зред­ни, има сво­ју раз­ра­ђе­ну ко­смо­ло­ги­ју.
(И ан­тро­по­ло­ги­ју, тај­ну исто­ри­ју, пси­хо­ло­ги­ју...) Ова фраг­мен­
тар­ност по­при­ма и од­ре­ђен иро­ниј­ски вид кад зна­мо да је Ми­
три­но­ви­ће­ва оп­се­си­ја би­ла син­те­за.
Не­ке успо­ме­не ње­го­вих ода­них уче­ни­ка отва­ра­ју мо­гућ­
ност за об­ја­шње­ње та­квог по­ступ­ка као ци­ља­ног и про­ми­шље­
ног са свр­хом од­би­ја­ња ко­ди­фи­ко­ва­ња ми­шље­ња, као да је
сво­ју шко­лу сма­трао при­пре­мом пре пре­ла­ска уче­ни­ка у дру­
ге шко­ле. Ту ње­гов по­сту­пак под­се­ћа на ори­јен­тал­не тех­ни­ке
не­при­зна­ва­ња ко­нач­ног ука­лу­пља­ва­ња ума – али, тре­ба би­ти
опре­зан, и пре ви­де­ти у то­ме су­штин­ску од­ли­ку ње­го­ве ми­
сли, а и лич­но­сти.
Код Ми­три­но­ви­ћа не­ма по­зи­ва­ња на из­вор зна­ња, ка­рак­
те­ри­стич­ног за гу­руе езо­те­рич­них по­кре­та, не­ма „ме­ди­ја­ци­је“.
 Е. Ригби га пореди са зен-учитељима, али одбија карактер езотеричне
школе; пре се ради о друштвеној промени, него о промени самог уче­
ника (A. Rigby – Initiation and Intiative. An Exploration of the Life and the
Ideas of Dimitrije Mitrinovic, New York, 1984, стр. 167). Luisa Passerini –
Europe in Love, Love in Europe. Imagination and Politics in Britain between
the Wars, I. B. Tauris, 1993, стр. 125; 140 (ауторка сматра да се од дру­
гих духовних учитеља разликује управо по повезивању индивидуал­
не промене са друштвеном).

226
 Подземни ток

Не­ко ко на­сту­па као езо­те­рич­ни учи­тељ по­зи­ва se обич­но или

на не­пре­ки­ну­ти ини­ци­ја­циј­ски ла­нац ко­јим је не­ко зна­ње до­
шло до ње­га или на не­ка сво­ја нат­при­род­на ис­ку­ства (ви­зи­о­
нар­ска, ек­ста­тич­на, спон­та­на или иза­зва­на од­ре­ђе­ним окулт­
ним тех­ни­ка­ма ме­ди­та­ци­је, ве­жба­ња). Тај­не ор­га­ни­за­ци­је
(мар­ти­ни­сти, ро­зен­крој­це­ри) по­зи­ва­ју се на ла­нац пре­но­ше­ња
још од не­ког древ­ног до­ба ко­ји је ишао „под­зем­ним“ пу­тем;
Бла­вац­ка и те­о­зо­фи се по­зи­ва­ју на ко­му­ни­ка­ци­ју (нај­че­шће те­
ле­пат­ску) са ма­хат­ма­ма, учи­те­љи­ма са Ти­бе­та, Али­стер Кро­у­
ли на от­кро­ве­ње Ај­ва­са, ко­смич­ке ин­те­ли­ген­ци­је, Све­ден­борг
на ви­зи­је, Штај­нер на чи­та­ња „Ака­ша хро­ни­ке“. Ми­три­но­вић
се по­зи­ва на лек­ти­ру ко­ју је чи­тао.
Ипак, по­сто­ји не­ко­ли­ко кључ­них ми­сли ко­је се по­на­вља­ју
у Ми­три­но­ви­ће­вим ра­до­ви­ма. Њи­хо­во пра­ће­ње од­ре­ђу­је ме­сто
на­шег ауто­ра у исто­ри­ји европ­ског езо­те­ри­зма. Ми­три­но­ви­ћа
– езо­те­ри­сту мо­же­мо сма­тра­ти јед­ним од при­пад­ни­ка мно­го­
број­них огра­на­ка те­о­зо­фи­је (у зна­че­њу де­вет­на­е­сто­ве­ков­ног
по­кре­та, не у зна­че­њу хри­шћан­ског, пр­вен­стве­но не­мач­ког
то­ка 16–17. ве­ка, па и да­ље). Ови ко­ре­ни ни­су са­кри­ве­ни. Он
сам на­зи­ва Бла­вац­ку пр­вим жен­ским ге­ни­јем ариј­ског чо­ве­чан­
ства. У мно­го­број­ним ра­сло­ја­ва­њи­ма и ши­зма­ма уну­тар тог по­
кре­та ва­жно је би­ло пи­та­ње од­но­са пре­ма за­пад­ној тра­ди­ци­ји,
пр­вен­стве­но хри­шћан­ству. Стру­ја Бла­вац­ке и Бе­зан­то­ве би­ла је
ан­ти­хри­шћан­ска и ори­јен­та­ли­зу­ју­ћа, окре­ну­та ка хин­ду­и­зму и
бу­ди­зму. И ма­да су и не­ки ра­ни­ји ди­си­ден­ти по­кре­та ста­вља­ли
на­гла­сак на за­пад­ну тра­ди­ци­ју, пре не­го­ли на ис­точ­ну (Ка­та­ри­
на Тин­гли, Ана Кингсфорд), нај­ве­ћи рас­кол у по­кре­ту је би­ло
одва­ја­ње ан­тро­по­зо­фи­је Ру­дол­фа Штај­не­ра, упра­во због Штај­
не­ро­вог на­гла­ша­ва­ња уло­ге Хри­ста и хри­шћан­ства. (Под­се­ти­
мо, хри­шћан­ства схва­ће­ног на на­чин да­ле­ко од ор­то­док­сног
– jer ка­кво је би­ло ту­ма­че­ње ис­точ­них ре­ли­ги­ја, та­кво је би­ло
и ту­ма­че­ње хри­шћан­ства.) Ту спа­да­ју и они ко­ји су се одво­ји­ли
од ан­тро­по­зо­фи­је, по­пут Мак­са Хајн­де­ла или Ва­лен­ти­на Том­
бер­га, та­кав је да­нас Ред злат­ног ру­жи­ног кр­ста. Ми­три­но­ви­ће­
во осла­ња­ње на тај пра­вац та­ко­ђе ни­је скри­ве­но и ви­дљи­во је
227
 Немања Радуловић

у ње­го­вом ди­рект­ном по­зи­ва­њу на Штај­не­ра. Ми­три­но­вић је

не­сум­њи­во след­бе­ник тог прав­ца у те­о­зоф­ском на­сле­ђу, хри­
шћан­ски обо­је­ног, јер он на­гла­ша­ва Хри­ста и хри­шћан­ство,
али и Со­фи­ју, ко­ја је ка­рак­те­ри­сти­чан пред­мет гно­стич­ких и
езо­тер­но-хри­шћан­ских спе­ку­ла­ци­ја. Ова­кво од­ре­ђе­ње Ми­три­
но­ви­ће­ве ми­сли ни­је но­во: Ален Вотс, Ен­др­ју Риг­би, Пре­драг
Па­ла­ве­стра, по­ве­зу­ју Ми­три­но­ви­ћа са на­сле­ђем Бла­вац­ке и пре­
ци­зи­ра­ју да се ра­ди о хри­шћан­ско-штај­не­ри­јан­ском то­ку.
Он не го­во­ри о ци­клу­си­ма, о мно­штву те­ла од ко­јих се
са­сто­ји чо­век или о ти­бе­тан­ским учи­те­љи­ма ко­ји су га по­све­
ти­ли. Али, го­во­ри о брат­ству чо­ве­чан­ства (што је исто­вре­ме­
но и од­јек екс­пре­си­о­ни­зма, ве­ре у све­оп­ште брат­ство љу­ди),
о ње­го­вом ује­ди­ње­њу, о чо­ве­ко­вој бо­жан­стве­но­сти и ево­лу­ци­ји.
Упра­во због при­пад­но­сти те­о­зоф­ском то­ку мо­же се раз­у­ме­ти
и Ми­три­но­ви­ће­ва бли­скост ка­сни­јем „но­вом до­бу“ (New Age).
Не ра­ди се то­ли­ко о то­ме да је он био про­рок овог по­кре­та, ко­
ли­ко су им ко­ре­ни за­јед­нич­ки.
Те­о­зо­фи­јом се мо­же об­ја­сни­ти и по­јам ари­јев­ског чо­ве­ка,
ра­се и чо­ве­чан­ства, са­вре­ме­ном чи­та­о­цу не­сум­њи­во про­во­ка­
ти­ван, ко­ји је раз­ли­чи­то ту­ма­чен. Оп­ту­жбе за ра­си­зам и ан­ти­
се­ми­ти­зам ко­је су се ја­вља­ле и ка­да су се пр­ви пут по­ја­ви­ли
члан­ци у ча­со­пи­су New Age по­на­вља­ју се и да­нас. Са дру­ге
стра­не, П. Па­ла­ве­стра по­ка­зу­је при­су­ство пој­ма „ариј­ски“
у ин­те­лек­ту­ал­ној кли­ми с кра­ја 19. и по­чет­ка 20. ве­ка, у ко­ју
се Ми­три­но­вић укла­па али из ко­је је – из­ме­ђу оста­лог – ко­
ри­стио и лек­ти­ру ра­си­стич­ких ауто­ра. Кон­тро­вер­за је са­мо
уве­ћа­на Ми­три­но­ви­ће­вом не­до­след­но­шћу у иде­ја­ма и не­ја­сно­
ћом у њи­хо­вом из­ла­га­њу, ко­ја је омо­гу­ћи­ла да га по­сма­тра­ју
исто­вре­ме­но као про­то­фа­ши­сту, ан­ти­фа­ши­сту, со­ци­ја­ли­сту
и прет­ход­ни­ка ује­ди­ње­не Евро­пе. Оста­вља­ју­ћи на стра­ну
 The Modernist Journal Project. The New Age Volume 29 (May 5–Octobar
27, 1921): Introduction, http://www.modjourn.brown/edu/mjp/navall/nav29
 Passerini детаљно указује на недоследности код Митриновића и смат­
ра, и поред одређене амбивалентности, да се не може сврстати у екс­
тремисте (стр. 116; 142–144).

228
 Подземни ток

по­ли­тич­ке им­пли­ка­ци­је Ми­три­но­ви­ће­ве ми­сли и пој­ма „ариј­

ски“, сма­тра­мо да је нео­п­ход­но ука­за­ти и на ње­гов езо­те­рич­ни
аспект – јер овај је по­јам имао и ту ни­јан­су, пр­вен­стве­но те­о­
зоф­ску. За Ми­три­но­ви­ћа у но­во ари­јев­ско чо­ве­чан­ство мо­ра­ју
би­ти укљу­че­ни и Је­вре­ји, Ма­ђа­ри, Фин­ци – по­јам је про­тег­нут
пре­ко је­зич­ких или ра­сних гра­ни­ца. Ње­го­ва ко­нач­на иде­ја
је­сте на­ста­нак но­вог чо­ве­ка и но­вог чо­ве­чан­ства. У те­о­зо­фи­
ји, ако на­пра­ви­мо по­ре­ђе­ње, пла­не­та и чо­ве­чан­ство про­ла­зе
кроз ци­клу­се, а у сва­ком ци­клу­су до­ми­ни­ра јед­на ко­рен­ска
ра­са – из­раз се не по­кла­па са­свим са ан­тро­по­ло­шким или ра­
сним (или ра­си­стич­ким) те­о­ри­ја­ма. Та­ко је пр­ва би­ла по­лар­на
ра­са бес­пол­них љу­ди, по­том хи­пер­бо­реј­ска ра­са ан­дро­ги­на,
па ле­му­риј­ска, за­тим атлан­ти­ђан­ска. Пе­та ко­рен­ска ра­са овог
ци­клу­са је ариј­ска. (Оста­ци прет­ход­них ра­са ни­су са­свим не­
ста­ли у ка­та­кли­зма­ма и про­па­сти­ма Ле­му­ри­је или Атлан­ти­де,
Ин­ди­јан­ци, Мон­го­ли, Црн­ци, по­ти­чу од њих.) За Бла­вац­ку ту
спа­да­ју и се­мит­ски на­ро­ди.
На­рав­но, и са­ма те­о­зо­фи­ја ни­је из­вор пој­ма „ариј­ски“, не­
го га пре­у­зи­ма од дру­гих на­у­ка, али му при­да­је до­дат­но зна­че­
ње. (Упра­во је због осла­ња­ња на та­да­шње те­о­ри­је, при­род­не
на­у­ке и ево­лу­ци­о­ни­зам, у же­љи да бу­де син­те­за са­вре­ме­не на­у­
ке и ре­ли­ги­је, те­о­зо­фи­ја са ан­тро­по­зо­фи­јом, да­нас че­сто оп­ту­
же­на за ра­си­зам.)
Ако при­хва­ти­мо да је по­јам ариј­ства Ми­три­но­вић узео
и у те­о­зоф­ском зна­че­њу, он­да по­ста­је ја­сно да не­ма то­ли­ке
су­прот­но­сти из­ме­ђу раз­ма­тра­ња осо­би­на раз­ли­чи­тих ра­са и
по­зи­ва на ства­ра­ње но­вог чо­ве­ка и чо­ве­чан­ства. Је­дан од ње­
го­вих кључ­них пој­мо­ва у ра­ним, дру­штве­ним и умет­нич­ким
 Паралелно са убрајањем семитских народа у пету коренску расу иде и
потцењивачки однос према њима (Х. П. Блавацка – Тајна окрина,
Београд, 2007, стр. 244). Постоје одређене сродности Блавацке са
расистичким разликовањем раса, али се код ње можда пре ради о
непријатељтву према хришћанству, религијама чија је посредна пос­
ледица и негативан однос према јеврејству (O. Hammer – Claiming
Knowledge. Stragies of Epistemology from Theosophy to the New Age, Brill,
Leiden-Boston, 2004, стр. 121–122).

229
 Немања Радуловић

ма­ни­фе­сти­ма от­кри­ва се као од­ре­ђен ши­рим зна­че­њем, не са­

мо ра­сним или фи­ло­ло­шким, не­го ко­смич­ким и исто­ри­о­зоф­
ским. До­да­ва­њем те­о­зоф­ске ни­јан­се Ми­три­но­вић се по­твр­ђу­је
као гу­ру ко­ји не гле­да у по­ли­тич­ке не­го у ко­смич­ке про­ме­не.
Нпр. у јед­ном од чла­на­ка у Оре­џо­вом ча­со­пи­су Ми­три­но­вић
го­во­ри о на­стан­ку но­вог ариј­ства у Аме­ри­ци ко­је је исто­вре­
ме­но при­пре­ма но­вог чо­ве­чан­ства, над-ариј­ског, уни­вер­зал­
ног чо­ве­чан­ства пла­не­те ко­је је ис­пу­ње­ње и тран­сцен­ден­ци­ја
ариј­ства. Овај ис­каз се мо­же раз­у­ме­ти и као од­јек Бла­вац­ке по
ко­јој ће бу­ду­ћа ко­рен­ска ра­са, ше­ста, на­ста­ти упра­во у САД.
По­ред зна­че­ња, со­ци­о­ло­шког, по­ли­тич­ког, ра­сног, о ком се го­
во­ри у про­у­ча­ва­њу (Па­ла­ве­стра, Па­се­ри­ни), езо­те­рич­но зна­че­
ње раз­от­кри­ва пун сми­сао овог пој­ма за Ми­три­но­ви­ћа – ариј­
ско чо­ве­чан­ство је са­да­шње чо­ве­чан­ство, у це­ли­ни, оно ко­је је
у фо­ку­су ве­ли­ког ко­смич­ког ци­клу­са, а за­да­так му је да се раз­
ви­је до са­вр­шен­ства и при­пре­ми бу­ду­ћи ци­клус и но­ве љу­де.
Раз­ли­ке из­ме­ђу Ми­три­но­ви­ћа и езо­те­рич­них ра­си­ста уоча­
ва­ју се чим се упо­ре­де Ми­три­но­ви­ће­ви тек­сто­ви са ра­до­ви­ма
ње­го­вих са­вре­ме­ни­ка ко­ји при­па­да­ју тзв. ари­о­зо­фи­ји. Учи­те­љи
ове ари­јев­ске те­о­зо­фи­је (Гви­до фон Лист, Јерг Ланц фон Ли­бен­
фелс) де­ло­ва­ли су по­чет­ком 20. ве­ка пр­вен­стве­но у Бе­чу, та­ко­ђе
ин­спи­ри­са­ни те­о­зо­фи­јом (ко­ја ов­де от­кри­ва свој ра­си­стич­ки по­
тен­ци­јал). Иде­је те­о­зо­фи­је Бла­вац­ке о сме­на­ма ра­са и ци­клу­са,
у овим уче­њи­ма спо­је­не су са нор­диј­ском ми­то­ло­ги­јом, ан­ти­се­
ми­ти­змом и сло­ве­но­фо­би­јом, ра­сном еуге­ни­ком. По Ли­бен­фел­
су, пр­во­бит­на ариј­ска ра­са вла­да­ла је те­ле­па­ти­јом и има­ла ор­га­
не за пре­нос не­ке вр­сте елек­три­ци­те­та, али се пре­да­ва­ла гре­ху
ме­ша­ња са мит­ским жи­во­ти­ња­ма, за­пра­во не­ким пиг­ме­ји­ма,
по­кло­ни­ци­ма бе­сти­јал­них са­тан­ских кул­то­ва и раз­ли­чи­тих пер­
вер­зи­ја. Од ових од­но­са до­шло је до на­стан­ка но­ве вр­сте би­ћа,
 Овим се, додуше, подразумева да је већ у том периоду био упознат са
теозофским идејама. Пошто је у том периоду био у контакту са Кан­
динским који је био заинтересован за теозофију, ово уопште није ис­
кључено.
 The New Age. A Socialist Review of Religion, Science and Art, No.1503, Vol.
XXIX, June 30, 1921, стр. 99; http://www.modjourn.brown/edu/mjp

230
 Подземни ток

на­рав­но ни­же, од љу­ди-бо­го­ва на­ста­је чо­век-жи­во­ти­ња, чи­ји је

ро­до­на­чел­ник Адам. И на­кон овог пре­и­сто­риј­ског до­га­ђа­ја ни­
же ра­се не­пре­ста­но по­ку­ша­ва­ју да за­га­де чи­сту крв Ари­ја­ца, на
шта упо­зо­ра­ва­ју са­крал­ни тек­сто­ви, ка­ко их Ли­бен­фелс ту­ма­
чи; за­то Ариј­ци мо­ра­ју да се за­шти­те од та­квог пр­ља­ња кр­ви по­
ро­бља­ва­њем ни­жих ра­са, про­те­ри­ва­њи­ма на Ма­да­га­скар, сте­ри­
ли­за­ци­јом, спа­љи­ва­њи­ма. Да­нас слич­не ста­во­ве за­сту­па гу­ру
езо­те­рич­ног хи­тле­ри­зма Ми­гел Се­ра­но. Ми­три­но­ви­ће­ва те­жња
је син­те­за, па са­мим тим и син­те­за чо­ве­чан­ства; езо­те­рич­ни ра­
си­зам те­жи ста­бил­ном и стал­ном раз­два­ја­њу.
С дру­ге стра­не, у со­ци­јал­ној ми­сли Ми­три­но­ви­ћа има и
ле­ви­чар­ског. И то ни­је, ма ка­ко год чуд­но из­гле­да­ло, ни у ка­
квом кон­тра­сту са ње­го­вим езо­те­рич­ним ин­те­ре­со­ва­њи­ма. У
езо­те­ри­зму по­сто­ји јед­на де­сна по­ли­тич­ка стру­ја – ко­ја ви­ше
и од­го­ва­ра са­мом ду­ху скри­ве­ног зна­ња – стру­ја ко­ја се у по­
ли­тич­ком ис­по­ља­ва­њу езо­те­рич­не ми­сли ви­ди код Жо­зе­фа де
Ме­стра или Ју­ли­ју­са Ево­ле. Али, по­сто­ји и јед­на ле­ви­чар­ска,
ко­ја се мо­же уочи­ти нпр. код Ели­фа­са Ле­ви­ја, рас­по­па, уче­
сни­ка со­ци­ја­ли­стич­ких кру­жо­ка. На­ро­чи­то је код спи­ри­ти­ста
при­су­тан со­ци­ја­ли­стич­ки дух; а и ра­ни со­ци­ја­ли­сти-уто­пи­сти
су би­ли за­ин­те­ре­со­ва­ни за спи­ри­ти­зам или за уче­ња о ре­ин­
кар­на­ци­ји. У те­о­зо­фи­ји је при­су­тан овај ле­ви тон, ре­ци­мо
код Ани Бе­зант ко­ја је пре при­сту­па­ња Бла­вац­кој би­ла со­ци­
ја­ли­стич­ки ак­ти­ви­ста, али је и ка­сни­је за­др­жа­ла не­ке ста­во­ве;
исто као што у те­о­зо­фи­ји по­сто­је и они то­но­ви ко­ји су ка­сни­је
да­ва­ли ин­спи­ра­ци­ју де­сним окулт­ним по­кре­ти­ма. Ту би спа­да­
ла и ве­за Ре­ри­хо­вих са бољ­ше­ви­змом.
Основ­на ми­сао Ми­три­но­ви­ћа о дру­штву је ор­га­ни­ци­стич­
ка, та­ко­ђе езо­те­рич­ног по­ре­кла. Тро­стру­ка по­де­ла дру­штва,
по еко­ном­ској, по­ли­тич­кој и кул­тур­ној функ­ци­ји, за­пра­во
ни­је ори­ги­нал­на, и као што је већ при­ме­ће­но, има из­вор код
 Николас Гудрик-Кларк – Оккульные корни нацизма. Тайные арийс­
кие кульы и их влияние на нацискую иеолоию, Москва, 2004.
 А.Вотс – „Странци о Митриновићу“ у: Димитрије Митриновић –
Сабрана ела 3, Сарајево, 1990, стр. 238.

231
 Немања Радуловић

Ру­дол­фа Штај­не­ра – што још јед­ном по­твр­ђу­је ње­го­ву ве­зу с

овим то­ком. Пред крај Пр­вог свет­ског ра­та Штај­нер је пред­ло­
жио ре­мо­де­ло­ва­ње др­жа­ве на осно­ви три­пар­тит­но­сти – при­
вре­да, пра­во и ду­хов­ни жи­вот – што је по­сле и пре­ра­сло у
По­крет за дру­штве­ну тро­чла­ност уну­тар ан­тро­по­зо­фи­је. Али,
ни Штај­нер ни­је пр­ви. Тро­стру­ку по­де­лу је по­чет­ком 20. ве­
ка пред­ла­гао Сент-Ив д’Ал­ве­др у сво­јој иде­ји си­нар­хи­је, на
три ко­мо­ре: еко­ном­ску, прав­ну и обра­зов­ну, ма­да се ње­го­ва
по­де­ла тек де­лом по­кла­па са Штај­не­ро­вом и Ми­три­но­ви­ће­
вом. Су­штин­ски ова иде­ја иде до Пла­то­на ко­ји др­жа­ву де­ли
на фи­ло­зо­фе, чу­ва­ре и про­из­во­ђа­че (што опет мо­же би­ти на­
сле­ђе пра­ин­до­е­вроп­ске иде­о­ло­ги­је о ко­јој го­во­ри Ди­ме­зил,
за­сно­ва­не на три функ­ци­је: ре­ли­гиј­ско-ма­гиј­ској, рат­нич­кој
и при­вред­ној). Но­ве по­де­ле из­о­ста­вља­ју рат­ну функ­ци­ју, што
до­ла­зи од од­ре­ђе­ног уто­пи­зма и па­ци­фи­зма. Ми­три­но­вић ду­
хов­но бла­го­ста­ње (очи­глед­но у ши­рем, не са­мо у ре­ли­гиј­ском
зна­че­њу) свр­ста­ва у кул­тур­ну функ­ци­ју, за­јед­но са здра­вљем
и обра­зо­ва­њем, док Штај­нер ду­хов­ну област ста­вља по­себ­но
(па и Д’Ал­ве­др го­во­ри о об­је­ди­њу­ју­ћој ме­та­фи­зич­кој функ­ци­
ји). У том је сми­слу Ми­три­но­ви­ће­ва по­де­ла до­не­кле „се­ку­ла­ри­
зо­ва­на“ у од­но­су на из­вор­ну ан­тро­по­зоф­ску.
На пу­ту ка јед­ном чо­ве­чан­ству Ми­три­но­вић да­је и оце­не
и ана­ли­зе на­ци­ја, као да су у пи­та­њу по­је­дин­ци; за­пра­во, као
да на­ци­је по­сма­тра као део ве­ли­ког чо­ве­чан­ског ор­га­ни­зма
или, да бу­де­мо пре­ци­зни­ји: под ути­ца­јем пси­хо­а­на­ли­зе, на­ци­
је по­сма­тра као раз­ли­чи­те де­ло­ве оп­ште­чо­ве­чан­ске пси­хе. У
то­ме сва­ка на­ци­ја мо­ра да пре­ва­зи­ђе сво­ју пар­ти­ку­лар­ност. За­
ни­мљи­во је да и по­ред ин­те­ре­со­ва­ња за ста­ро­ин­диј­ску ми­сао
(о че­му до­вољ­но све­до­че бо­гат­ство на­сло­ва ње­го­вог ле­га­та ко­
ји се да­нас чу­ва у Уни­вер­зи­тет­ској би­бли­о­те­ци) он има и кри­
ти­чан став пре­ма њој. Ова­кво по­сма­тра­ње на­ци­ја под­се­ћа на
Али­су Беј­ли, осни­ва­ча јед­ног од огра­на­ка те­о­зо­фи­је и аутор­ке
ко­ја је ути­ца­ла на Но­во до­ба (New Age), а ве­ро­ват­но је и пр­ва
упо­тре­би­ла са­мо име. Ми­три­но­ви­ћу су слич­ни ње­ни ста­во­ви
по­пут „Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја је чу­вар му­дро­сног аспек­та дру­гог
232
 Подземни ток

зра­ка енер­ги­је за ариј­ску ра­су... Сје­ди­ње­не Др­жа­ве ће ис­пу­ни­

ти исту слу­жбу за свет не­по­сред­не бу­дућ­но­сти... Ен­гле­ска је
екс­по­нент уме­ћа кон­тро­ле и ње­на функ­ци­ја је би­ла да ство­ри
пр­ви по­ку­шај гру­пи­са­ња на­ци­ја... Ру­си­ја је во­ђе­на ка иде­а­ли­зо­
ва­ном ре­ду...“
По­сто­ји ко­ре­спон­ден­ци­ја из­ме­ђу Евро­пе, све­сно­сти и
Хри­ста/Со­фи­је, као што по­сто­ји и из­ме­ђу Ази­је и не­све­сног.
Раз­вој од не­све­сног ка све­сном се по­кла­па са кре­та­њем од ис­
то­ка ка За­па­ду, као што се и бе­ла ра­са раз­ви­ја од „обо­је­них“
и цр­них ра­са Ази­је и Афри­ке. Ази­ја има очин­ски, а Афри­ка
мај­чин­ски аспект. Си­сте­му ра­са из те­о­зо­фи­је (ко­ја их пре­у­зи­
ма из на­у­ке 19. ве­ка) при­до­да­је се кон­цепт све­сног и не­све­сног
(из но­ве на­у­ке 20. ве­ка, пси­хо­а­на­ли­зе). Су­штин­ски, ов­де ожи­
вља­ва ста­ро уче­ње о ко­ре­спон­ден­ци­ја­ма, са­мо уме­сто ме­та­ла,
пла­не­та, ду­хо­ва, ча­со­ва сто­је но­ви кон­цеп­ти: пси­хо­ло­шки и
по­ли­тич­ки, ве­за­ни за јед­ну стру­ју хри­шћан­ске те­о­зо­фи­је. Ако
је кла­сич­ни си­стем ко­ре­спон­ден­ци­ја: пла­не­та/ме­тал/део те­ла,
он­да је у мо­дер­ном ви­ду то: нпр. Евро­па/ариј­ска ра­са/свест.
Од­ре­ђе­ње Је­хо­ве10 као ин­кар­на­ци­је ра­се Изра­е­ла, при­бли­
жа­ва се те­о­зоф­ско-ан­тро­по­зоф­ским уче­њи­ма, по ко­ји­ма је
Је­хо­ва са­мо је­дан од пла­не­тар­них ду­хо­ва, је­дан од се­дам Ело­
хи­ма, дух ме­се­ца (Бла­вац­ка, Штај­нер). Је­хо­ва је тран­зи­ци­о­ни
фан­та­зам, не­све­сно ство­рен да фор­ми­ра мост из­ме­ђу Брах­ме
и Хри­ста. Али, уло­ге раз­ли­чи­тих на­ро­да и кон­ти­не­на­та, ко­је
ва­ри­ра­ју од јед­ног до дру­гог Ми­три­но­ви­ће­вог за­пи­са, ни­су си­
сте­ма­ти­зо­ва­не.
Ис­ти­ца­ње уло­ге сло­вен­ских на­ро­да је ве­ро­ват­но де­лом
на­ста­ло под ути­ца­јем ру­ске ми­сли, у то­ме има и од­је­ка пред­
рат­ног ак­ти­ви­зма, а за ко­је мо­же­мо прет­по­ста­ви­ти да је у бри­
тан­ском ми­љеу но­си­ло и од­ре­ђен ег­зо­ти­чан тон. До­ду­ше, зна­
чај сло­вен­ских на­ро­да (и Цен­трал­не Евро­пе) под­вла­чио је и
Штај­нер.
 Alice Bailey – The Destiny of the Nations, www.lucistrust.org
10 Задржавамо облик Јехова уместо Јахве јер га Митриновић користи у
свом тексту.

233
 Немања Радуловић

Основ­на иде­ја ко­ја и во­ди ка ује­ди­ње­њу чо­ве­чан­ства је­сте

иде­ја Бо­га уну­тар чо­ве­ка. Ово је јед­на од кључ­них иде­ја за­пад­
не (укљу­чу­ју­ћи ислам) хе­те­ро­док­си­је и езо­те­ри­је. По ово­ме се
под­зем­ни то­ко­ви раз­ли­ку­ју од те­о­ло­ги­је, а ми­сао се као цр­ве­
на нит про­вла­чи го­то­во сву­да, о че­му је већ би­ло ре­чи. Ма­да
по­сто­ји и у адва­и­та-ве­дан­ти са ко­јом је био упо­знат, осла­ња­
ње на ову тра­ди­ци­ју чи­ни Ми­три­но­ви­ћа ба­шти­ни­ком за­пад­не
езо­те­ри­је. У ка­ба­ли, у су­фи­зму, у сред­њо­ве­ков­ним хри­шћан­
ским је­ре­си­ма, у те­о­зоф­ским по­кре­ти­ма 16–18. ве­ка, код са­вре­
ме­них окулт­них по­кре­та, за­кључ­но са но­вим до­бом, чо­век је у
сво­јој уну­тра­шњо­сти исто што и Бог, тре­ба да от­кри­је Бо­га у
се­би, што је де­таљ­но на­во­ђе­но у прет­ход­ним по­гла­вљи­ма.11 У
хри­шћан­ској тра­ди­ци­ји овај ток ће до­би­ти до­дат­ну но­ту (и до­
дат­ну те­жи­ну хе­те­ро­док­сно­сти) јер се та­ко чо­век иден­ти­фи­ку­
је с Хри­стом. Уме­сто јед­ног и је­дин­стве­ног ова­пло­ће­ња о ком
го­во­ри пра­во­вер­но хри­шћан­ство, по езо­те­рич­ним то­ко­ви­ма
сва­ки чо­век има Хри­ста у се­би и сва­ки чо­век по­ста­је Христ.12
За Ми­три­но­ви­ћа Хри­стос је све­сност, пр­ва ин­кар­на­ци­ја уни­
вер­зал­ног чо­ве­ка, ко­смич­ка су­шти­на чо­ве­чан­ства. Сво­јим
про­ме­теј­ским чи­ном (ти­ме што се про­гла­сио Бо­жи­јим си­ном)
Хри­стос по­ста­је ин­ди­ви­ду­ал­на свест Бо­га. Ова­кав је­зик, на­су­
прот исто­риј­ском је­зи­ку Но­вог за­ве­та, ка­рак­те­ри­сти­чан је за
окулт­но чи­та­ње Хри­сто­ве по­ве­сти. „На кра­ју све­та Хри­стос
ће би­ти у сва­ком чо­ве­ку“ („Ства­ра­лач­ка кри­ти­ка“). Прет­ход­
ни­ци и из­во­ри ова­квог уче­ња су на­во­ђе­ни дру­где у овој књи­
зи, до­да­ће­мо са­мо да се кроз са­вре­ме­ну „ал­тер­на­тив­ну“ спи­ри­
ту­ал­ност он на­ста­вља.13
11 Изјава „Ја сам Бог, и сва остала бића“ сажима ту идеју из текстова
(Rigbey, стр. 62).
12 Палавестра, стр. 265–266; 273, напомена 50 такође скреће пажњу на
овај идејни ток у немачким средњовековним јересима и радикалном
протестантизму.
13 Објашњење Луцифера као „змије из књиге Постања преко које је
светлост самосвести допрла до човека“, као „Прометеја“ такође дола­
зи од теозофије. Вид. о луциферијанској гнози у поглављу о Драгути­
ну Илићу.

234
 Подземни ток

Ова­ква стру­ја ми­шље­ња по­сто­ји и у адва­и­та-ве­дан­ти.

„Ја сам Он (Брах­ман)“, „то си ти“, су­штин­ске су из­ре­ке, по
Шан­ка­ри. По­сто­ји са­мо јед­на ствар­ност, са­мо ап­со­лут­ни дух,
брах­ман, сва­ко је иден­ти­чан са њим (слич­но и у не­ду­ал­ном ка­
шмир­ском ша­и­ви­зму). Ми­три­но­вић је са адва­и­та-ве­дан­том
био упо­знат. Шта­ви­ше, то је био пра­вац хин­ду­и­стич­ке ми­сли
ко­ји је од кра­ја 19. ве­ка по­стао нај­по­зна­ти­ји на За­па­ду, пр­вен­
стве­но пре­ко ми­си­је Ви­ве­ка­нан­де, та­ко да је по­гре­шно иден­ти­
фи­ко­ван са це­лим хин­ду­и­змом. Ме­ђу по­што­ва­о­це овог прав­ца
се од Ми­три­но­ви­ће­вих са­вре­ме­ни­ка убра­ја и Ол­дос Хак­сли.
Али, под­вла­чи­мо још јед­ном да је Ми­три­но­вић уме­сто до­не­
кле им­пер­со­нал­ног је­дин­ства ат­ма­на и брах­ма­на о ком го­во­ри
Шан­ка­ра, бли­жи за­пад­ној ва­ри­јан­ти го­во­ре­ћи о Хри­сту и Со­
фи­ји. Уоста­лом, адва­и­та-ве­дан­та, ко­ја и да­нас чи­ни мејнстрим
ми­сли хин­ду­и­стич­ких ин­те­лек­ту­а­ла­ца, спа­да у пра­во­вер­ни
хин­ду­и­зам, док у авра­мов­ским ре­ли­ги­ја­ма иден­тич­ност чо­ве­
ка и Бо­га но­си пе­чат не са­мо езо­те­ри­је не­го и је­ре­си.
На ста­ри­ју тра­ди­ци­ју хри­шћан­ског езо­те­ри­зма се на­до­ве­
зу­је уче­ње о Со­фи­ји. При­хва­ће­но је да је оно код Ми­три­но­ви­
ћа на­ста­ло под ути­ца­јем ру­ских со­фи­о­ло­га. Али, за­ни­мљи­во
је да је упра­во со­фи­о­ло­ги­ја уче­ње ко­је ру­ским ми­сли­о­ци­ма
„сре­бр­ног ве­ка“ до­ла­зи из за­пад­них хри­шћан­ско-те­о­зоф­ских
из­во­ра, по­пут Бе­меа, Ба­де­ра, а ин­ди­рект­но (код Со­ло­вје­ва и
ди­рект­но) из гно­сти­ци­зма.14 Ми­три­но­вић је­сте „хри­шћан­ски
те­о­зоф“15 и у тра­ди­ци­о­нал­ни­јем зна­че­њу те ре­чи. Ка­да го­во­ри
о Со­фи­ји као о веч­ној жен­стве­но­сти, он се ја­сно на­сла­ња на со­
фи­јан­ски огра­нак ста­ри­је хри­шћан­ске те­о­зо­фи­је. Уче­ње о ова­
пло­ће­њу Со­фи­је (ко­ја је ов­де иден­ти­фи­ко­ва­на не са Хри­стом,
не­го са Све­тим Ду­хом) па­ра­лел­но је от­кро­ве­њу бо­жан­ског уну­
тар чо­ве­ка. О Со­фи­ји та­ко­ђе учи Ру­долф Штај­нер. По ан­тро­по­
зоф­ским ауто­ри­ма, за­сно­ва­ним на Штај­не­ро­вим из­ла­га­њи­ма,
14 Вид. о томе нпр. П. А. Бурышкин – Розенкрейцеровские исоки
софиансва у: Н. А. Богомолов – „Русская литература начала XX века
и оккультизм“, Москва, 2003, стр. 445–462.
15 Ле Рој Финч, „Странци о Митриновићу“ , стр. 234.

235
 Немања Радуловић

у Бо­го­ро­ди­ци („јед­ној од Ма­ри­ја“) Со­фи­ја се ова­пло­ти­ла, али

ова­пло­ће­ње Со­фи­је тре­ба да об­у­хва­ти и за­јед­ни­цу љу­ди.16
Кон­цепт Со­фи­је је та­ко бли­зак кон­цеп­ту Ада­ма Кад­мо­на. И
ов­де се мо­же­мо за­пи­та­ти да ли је по­ли­тич­ка ви­зи­ја Ми­три­но­
ви­ћа за­пра­во по­ли­ти­за­ци­ја и мо­дер­ни­за­ци­ја ста­ре кон­цеп­ци­
је Ада­ма Кад­мо­на; јер по ка­ба­ли и хри­шћан­ској езо­те­ри­ји, пр­
во­бит­ни чо­век ће би­ти об­но­вљен у бу­дућ­но­сти, или на кра­ју
вре­ме­на, ује­ди­ње­њем свих љу­ди као че­сти­ца, де­ло­ва ње­го­вог
ма­кро­ко­смич­ког те­ла.17 На јед­ну стру­ју уну­тар хри­шћан­ства
на­до­ве­зу­је се и фраг­мент о три за­ве­та, од­но­сно о тре­ћем от­
кро­ве­њу Св. Ду­ха ко­је ће тек до­ћи; по­ти­чу­ћи још од Јо­а­ки­ма
од Фјо­ре, и ова је стру­ја има­ла сво­је след­бе­ни­ке.
Ова­ко од­ре­ђе­но ме­сто Ми­три­но­ви­ћа се по­твр­ђу­је по­ре­ђе­
њем са са­вре­ме­ним му уче­њи­ма. За раз­ли­ку од још увек жи­вог
ду­ха Злат­не зо­ре18 у Ен­гле­ској тог до­ба, Ми­три­но­вић не по­ка­
зу­је ин­те­ре­со­ва­ње за прак­тич­ну ма­ги­ју. За раз­ли­ку од Ге­но­на
Ми­три­но­вић је оп­ти­ми­ста, и не­ма сум­ње да би Ге­нон ње­гов
опус оце­нио као псе­у­до­и­ни­ци­ја­циј­ски (ако не и кон­тра­и­ни­ци­
ја­циј­ски). За раз­ли­ку од Гур­ђи­је­ва, Ми­три­но­вић је опет оп­ти­
ми­ста. Док је Ге­нон пе­си­ми­ста ко­смич­ког ни­воа (ка­ли-ју­га), а
Гур­ђи­јев ан­тро­по­ло­шког (усло­вље­ност чо­ве­ка), Ми­три­но­вић
на оба ни­воа има све­тлу про­ро­чан­ску ви­зи­ју, бли­ску екс­пре­си­
о­ни­стич­ким пе­сни­ци­ма. Та­ко­ђе, Ми­три­но­ви­ће­ва окре­ну­тост
ка пси­хо­ло­ги­ји и по­ве­зи­ва­ње ове са ре­ли­гиј­ским тра­ди­ци­ја­ма
би у пе­ре­ни­ја­ли­стич­кој шко­ли не­сум­њи­во би­ло оце­ње­но као
кон­тра­и­ни­ци­ја­циј­ско.
16 Сергеј О. Прокофјев – Небеска Софија и биће Анроозофије, Сараје­
во, 2007.
17 Зато се с политиколошке тачке гледишта његове идеје одређују као
„антропоморфна политичка филозофија“ где су различите нације део
душе Anthroposa (Passerini, стр. 113); управо је с такве тачке гледишта
проблем Митриновићеве политике у персонификовању (нација, раса,
континената), у превођењу концепата у персонификације (стр. 145).
18 Окултно друштво које је деловало у Енглеској крајем 19. и почетком
20. века. И после распада утицало на окултне групе. Значајан је његов
утицај на уметнике (Јитс је био члан нпр.).

236
 Подземни ток

Ми­три­но­ви­ће­во име је по­ми­ња­но у ве­зи са Гур­ђи­је­вим

и Ус­пен­ским. Овог дру­гог је срео и лич­но.19 Гре­јем на­во­ди да
Ми­три­но­вић ни­кад ни­је оти­шао на не­ко пре­да­ва­ње Ус­пен­ског.
(Али, уче­ник Гур­ђи­је­ва Ч. С. Нот по­ми­ње уз­гред­но у свом днев­
ни­ку да је Ми­три­но­вић по­се­ћи­вао де­мон­стра­ци­је Ус­пен­ског.20)
Су­штин­ски Ми­три­но­вић је оп­ти­ми­ста; као и сви њу-еј­џе­
ри, он ве­ру­је у ево­лу­ци­ју чо­ве­ка (упра­во је тај ево­лу­ци­о­ни­зам
те­о­зоф­ски и са­вре­мен), у на­пре­дак ка не­кој над­све­сти. Гур­ђи­јев
(за њим и Ус­пен­ски) је пе­си­ми­ста. Чо­век је у из­у­зет­но ло­шем
по­ло­жа­ју, чо­век је ма­ши­на. Осло­бо­ђе­ње се мо­же сте­ћи са­мо из­у­
зет­но те­шким ра­дом на се­би, ка­кав се по­у­ча­вао у Гур­ђи­је­вље­вој
шко­ли. Ка­ко Ми­три­но­вић ни­је имао свој си­стем, та­ко ни ње­го­
ва шко­ла ни­је би­ла пра­ва ор­га­ни­за­ци­ја, по­пут оне Гур­ђи­је­ва,
или дру­гих. По­ре­ђе­ње Ми­три­но­ви­ћа са Ауро­бин­дом ни­је слу­
чај­но21 – Ауро­бин­до је упра­во не­ти­пи­чан на­след­ник ин­диј­ске
ми­сли; и по­ред кри­тич­ког ста­ва пре­ма те­о­зо­фи­ји, Ауро­бин­до је
обе­ле­жен за­пад­ном мо­дер­ном ми­шљу што се нај­ја­сни­је ви­ди у
ње­го­вој ве­ри у про­грес, стра­ној хин­ду­и­стич­ком на­сле­ђу.
По­се­бан про­блем из­у­ча­ва­ња оста­је прак­ти­чан део Ми­три­
но­ви­ће­вог ра­да са уче­ни­ци­ма22. Не­ка бу­де скре­ну­та па­жња на
ње­го­во уче­ње о цен­три­ма у те­лу, ко­је се у окул­ти­зму обич­но
ве­зу­је за прак­тич­не ве­жбе. У то­рак­су су сме­ште­не емо­ци­је,
у со­лар­ном плек­су­су под­свест те­ла, у гла­ви са­мо­свест (али и
под­вест), а по­се­бан део чи­ни сек­су­ал­ни си­стем. Ако по­ре­ђа­мо
вер­ти­кал­но де­ло­ве о ко­ји­ма он го­во­ри, до­би­ја­мо сли­ку ћа­кри
19 С. Грејем у: „Странци о Митриновићу „, 225. О занитересованости за
Гурђијева види и: Палавестра стр. 336.
20 C. S. Nott – Teachings of Gurdjieff. A Pupil’s Journal, Arkana Penguin
Books, 1990, стр. 48.
21 Д. Пајин – „Повест о добром Европљанину“, Књижевнос, 1984, 1,
стр. 33–38.
22 Без обзира на скепсу Ригбија, о езотеричном карактеру Митрино­
вићевих група, пажње је вредна подела ученика на две групе, два кру­
га, спољашњи и унутрашњи (Ф. Мере у „Странци о Митриновићу“,
стр. 229; Rigbey, стр. 150–151; 162–163) које је карактеристично за
окултне групе.

237
 Немања Радуловић

– ба­рем де­ли­мич­но. Оне су сме­ште­не (на­бра­ја­мо са­мо по­ду­да­

ра­ња са Ми­три­но­ви­ће­вим тач­ка­ма) у ге­ни­та­ли­ја­ма (свад­хишт­
ха­на), пуп­ку (ма­ни­пу­ра), ср­цу (ана­ха­та), из­ме­ђу обр­ва (ађ­ња),
од­но­сно на те­ме­ну или из­над ње­га (са­ха­сра­ра, вр­хун­ска ћа­кра).
Ми­три­но­вић го­во­ри о че­ти­ри цен­тра; обич­но се узи­ма да кла­
сич­на јо­га по­зна­је се­дам, ма­да има ин­диј­ских и ти­бе­тан­ских
си­сте­ма ко­је по­зна­ју ма­њи број (нпр. пет). Од са­вре­ме­ни­ка,
Гур­ђи­јев из­два­ја ин­те­лек­ту­ал­ни цен­тар (гор­њи „спрат“), емо­
ци­о­нал­ни (сре­ди­на), до­њи „спрат“ (мо­то­рич­ки, ин­стинк­тив­ни,
сек­су­ал­ни цен­тар), за њим и Ус­пен­ски. Ан­тро­по­зо­фи­ја та­ко­ђе
по­зна­је окулт­ну фи­зи­о­ло­ги­ју (кон­цен­тра­ци­ја на жле­зде). Али,
и Ореџ у сво­јим есе­ји­ма о љу­ба­ви раз­ли­ку­је це­ре­брал­ни, нер­
вни и ин­стик­тив­ни си­стем. По­ред под­све­сти у уоби­ча­је­ном
зна­че­њу те ре­чи, Ми­три­но­вић уво­ди и под­свест те­ла.23 По­ве­зи­
ва­ње суп­тил­не фи­зи­о­ло­ги­је са са­вре­ме­ним пси­хо­а­на­ли­тич­ким
пој­мо­ви­ма још је­дан je при­мер „пси­хо­ло­ги­за­ци­је“ иде­ја.
Уз иде­ју бу­ду­ћег све­оп­штег брат­ства и обо­же­ња чо­ве­ка,
још јед­на тач­ка ко­јом се Ми­три­но­вић при­бли­жа­ва но­вом до­бу
је­сте ње­го­ва ве­ра у Ге­он (ма­да ни овај по­јам ни­је ори­ги­на­лан,
не­го пре­у­зет од Гут­кин­да). Схва­та­ње по ком је зе­мља ор­га­ни­
зам прет­хо­ди еко­ло­шкој иде­о­ло­ги­ји но­вог до­ба.
Ми­три­но­ви­ће­во раз­ма­тра­ње све­сти, под­све­сног, не­све­
сног, над­све­сног ка­рак­те­ри­сти­чан је знак но­во­ве­ков­ног син­
кре­ти­зма. С јед­не стра­не ра­ди se о тра­га­њу за ви­шом све­шћу;
ма­да као циљ ве­ро­ват­но ни­је би­ло од­сут­но ни у ста­ри­јим по­
кре­ти­ма, тек са са­вре­ме­ним до­бом по­чи­ње та­кво пси­хо­ло­ги­зо­
ва­но из­ра­жа­ва­ње. Са дру­ге стра­не, код Ми­три­но­ви­ћа се ра­ди
и о ути­ца­ју пси­хо­а­на­ли­зе. На­рав­но, Фрој­до­во уво­ђе­ње пој­ма
не­све­сног обе­ле­жи­ло je ве­лик број ових шко­ла, ко­је су то по­
ве­за­ле са раз­ли­чи­тим ин­тер­пре­та­ци­ја­ма ин­диј­ских уче­ња о
не­све­сном, али код Ми­три­но­ви­ћа се ра­ди о ди­рект­ном ути­ца­
ју. Пси­хо­а­на­ли­зу ов­де узи­ма­мо у ши­рем сми­слу, јер је Фрој­да
од­ба­цио као „пер­вер­зи­ју је­вреј­ског ге­ни­ја“. Опре­де­ље­ње за
23 Уп. Ригби, стр. 178 – метаболички, нервни, респираторни и циркула­
торни систем.

238
 Подземни ток

Адле­ра је ве­за­но за со­ци­јал­не про­гра­ме и иде­ју бу­ду­ћег људ­

ског брат­ства24. Али, раз­ли­ке ов­де ни­су то­ли­ко ва­жне. Је­дан
но­ви­ји рад прет­по­ста­вља да осо­бе­ност Ми­три­но­ви­ће­вог сти­ла
до­ла­зи од обра­ћа­ња под­све­сном, а не ра­ци­о­нал­ном. Обра­ћа­ње
исто­ри­ји и ми­ту је за­пра­во обра­ћа­ње ду­бљим сло­је­ви­ма у чо­ве­
ку јер се и јед­но и дру­го на­ла­зе уну­тар по­је­дин­ца. Та­кав на­чин
пи­са­ња је и на­чин Бла­вац­ке, по­је­ди­нац се та­ко про­на­ла­зи уну­
тар чо­ве­чан­ства25, што би од­го­ва­ра­ло већ на­ве­де­ном ми­шље­њу
о на­ме­ри у та­квом по­ступ­ку. Али, ов­де тре­ба би­ти опре­зан и не
за­бо­ра­ви­ти да се ипак ра­ди о пи­са­њу на је­зи­ку ко­ји ни­је ма­тер­
њи. Но, у ова­квој ор­га­ни­за­ци­ји је­зи­ка опет се уоча­ва од­ре­ђе­на
слич­ност са Гур­ђи­је­вим. На­по­ран за пра­ће­ње, је­зик кав­ка­ског
учи­те­ља (у Бел­зе­бу­бо­вим ри­ча­ма уну­ку) об­ја­шња­ва se упра­во
те­жњом да се раз­би­ју уоби­ча­је­ни мен­тал­ни скло­по­ви.26
И опет се вра­ћа­мо иде­ја­ма но­вог до­ба. Упра­во је за New
Age ка­рак­те­ри­стич­на окре­ну­тост пси­хо­ло­ги­ји, тран­спер­со­нал­
ној, ко­ја је по­ве­за­на и са иде­јом „са­кра­ли­зо­ва­ња соп­ства“.27
„Пси­хо­ло­ги­за­ци­ја ре­ли­ги­је“ и „са­кра­ли­за­ци­ја пси­хо­ло­ги­је“ од­
ли­ке су ова­квих по­кре­та28.
Ми­три­но­ви­ће­во де­ло – скуп ње­го­вих фраг­ме­на­та – де­лом
је дру­штве­ни про­је­кат, де­лом пси­хо­ло­шки, али де­лом и окулт­
ни. Овај по­след­њи се укла­па у хри­сти­ја­ни­зо­ва­ну те­о­зо­фи­ју.
Ње­гов лич­ни еклек­ти­ци­зам га је ода­тле од­вео ка ста­ри­јим из­
во­ри­ма хри­шћан­ске езо­те­ри­је, али и ка ис­точ­ним ре­ли­ги­ја­ма.
Син­те­ти­зо­ва­њем тих уче­ња он је у свом де­лу на­чи­нио исту
син­те­зу као и не­ки дру­ги окул­ти­сти, а ко­ји ће на ши­рем пла­ну
про­из­ве­сти, по­чев од ше­зде­се­тих го­ди­на, по­крет но­вог до­ба.

24 Passerini, стр. 122–123.

25 Mathew Thomson – Psychological Subjects. Identity, Cultire and Health in
Twentieth-Century Britain, Oford University Press, 2006, стр. 89.
26 По његовом ученику Џ. Г. Бенету (у више књига, нпр. Gurdjieff –
Making a New World; Talkes on Beelzebub’s Tales).
27 K. von Stuckrad – Was ist esoterik? Kleine Geschichte des geheimen Wissens,
München, 2004, стр. 222; 233–236.
28 W. Hanegraaff – New Age Religion and Western Culture. Esotericism in the
Mirror of Secular Thought, BRILL, 1996, стр. 224–255.

239
 УМЕ­СТО ЗА­КЉУЧ­КА

Уме­сто за­кључ­ка да­је­мо са­мо не­ко­ли­ко на­по­ме­на у ко­ји­ма

ће­мо раз­ма­тра­на де­ла и пи­сце са­гле­да­ти у це­ли­ни.
Сам из­раз „под­зем­ни ток“ на кра­ју се от­кри­ва као дво­сми­
слен. Уче­ња ко­ја су би­ла из­вор не­ким ства­ра­о­ци­ма при­па­да­ју
скри­ве­ном то­ку европ­ске ду­хов­не по­ве­сти, за­тво­ре­ном и је­ре­
тич­ком. Па опет, у мно­гим епо­ха­ма уче­ња о ко­ји­ма је би­ло ре­
чи са­свим су при­сту­пач­на обра­зо­ва­ном чо­ве­ку. У ли­те­ра­ту­ри,
у кру­го­ви­ма умет­ни­ка и ин­те­лек­ту­а­ла­ца, чак и у по­мод­ним
то­ко­ви­ма. „Под­зем­ним“ се та­ко­ђе мо­же на­зва­ти ме­сто ових
ис­тра­жи­ва­ња у до­ма­ћој књи­жев­ној исто­ри­о­гра­фи­ји. Ни­је то
скри­ве­ност из­во­ра, не­го под­зем­ност или, бо­ље, мар­ги­нал­ност
са­мог езо­те­рич­ног дис­кур­са у књи­жев­но­сти и ње­го­вог про­у­ча­
ва­ња у исто­ри­ји књи­жев­но­сти.
Ако езо­те­ри­ју узме­мо у сми­слу уче­ња де­фи­ни­са­них у уво­ду
књи­ге и у сми­слу ини­ци­ја­циј­ских ор­га­ни­за­ци­ја, за Ми­лу­ти­но­
ви­ћа и Ко­де­ра с до­ста ве­ро­ват­но­ће мо­же­мо прет­по­ста­ви­ти кон­
такт са езо­те­рич­ном тра­ди­ци­јом у ње­ном пра­вом ви­ду. Код дру­
гих пи­са­ца смо на­и­ла­зи­ли пре на кон­так­те с ли­те­ра­ту­ром, ма­да
ко­нач­на реч оста­је би­о­гра­фи­ма и ар­хив­ским ис­тра­жи­ва­чи­ма.
По­сто­је за­јед­нич­ке те­ме ко­је се ја­вља­ју код ових пи­са­ца
и ко­је се за­и­ста мо­гу пра­ти­ти као ток ко­ји по­вре­ме­но из­би­ја
на по­вр­ши­ну ка­но­ни­зо­ва­не књи­жев­но­сти. Јед­на те­ма је бо­
жан­стве­ност чо­ве­ка, ема­на­ци­о­ни­зам на­су­прот кре­а­ци­о­ни­зму.
Ја­сно ис­ка­за­на код Ми­лу­ти­но­ви­ћа, Ву­ли­че­ви­ћа, Ко­мар­чи­ћа,

241
 Немања Радуловић

Или­ћа, Ми­три­но­ви­ћа, мо­же се на­слу­ти­ти код Ко­де­ра, мо­жда и

код Стој­ко­ви­ћа; око Ње­го­ша су ми­шље­ња по­де­ље­на. Дру­га те­
ма ко­ја се по­на­вља је пре­ег­зи­стен­ци­ја ду­ше. Нај­ви­ше је Ње­гош
при­ву­као па­жње, али по­сто­ји и код Ми­лу­ти­но­ви­ћа, Ву­ли­че­ви­
ћа, у не­ким на­го­ве­шта­ји­ма код Ко­де­ра (код Или­ћа не­ма пре­ег­зи­
стен­ци­је у пра­вом сми­слу, али има бли­ске ре­ин­кар­на­ци­је).
Ове те­ме су, зна­чи, за­јед­нич­ке стру­је у под­зем­ном то­ку на­
ше књи­жев­но­сти. Али, би­ло би по­гре­шно сма­тра­ти то не­ком
уну­тра­шњом тра­ди­ци­јом срп­ске езо­те­рич­не књи­жев­но­сти. То
би прет­по­ста­вља­ло да се ови пи­сци на­сла­ња­ју јед­ни на дру­ге и
та­ко ба­шти­не окулт­не иде­је, а до­ка­зи за то ни­су на­ро­чи­то убе­
дљи­ви. Пре се ра­ди о то­ме да су у пи­та­њу то­по­си езо­те­ри­зма
ко­ји по­том из раз­ли­чи­тих из­во­ра у раз­ли­чи­тим до­би­ма до­ла­зе
у вид­но по­ље пи­са­ца. Ми­три­но­вић је те­му чо­ве­ко­ве бо­жан­ске
су­шти­не мо­гао узе­ти из мно­штва из­во­ра, али је ве­ро­ват­ни­је да
му је до­шла из Бла­вац­ке не­го из Ву­ли­че­ви­ћа. С дру­ге стра­не,
по­знат је Ми­лу­ти­но­ви­ћев ути­цај на Ње­го­ша и Ву­ли­че­ви­ће­во
по­што­ва­ње пе­сни­ка Лу­че. Та­ко се пре­ег­зи­стен­ци­ја ду­ше мо­же
по­сма­тра­ти и као јед­на од те­ма срп­ске књи­жев­но­сти.
Ја­сно је да езо­те­ри­зам и окул­ти­зам ни­су у на­шој књи­жев­
но­сти има­ли она­ко ве­ли­ку уло­гу као у фран­цу­ској, не­мач­кој
или ру­ској, у пе­ри­о­ди­ма пред­ро­ман­ти­зма, ро­ман­ти­зма, сим­бо­
ли­зма. Као из­вор, ова­ква су уче­ња оста­ла огра­ни­че­ног ути­ца­
ја. Али, ни пи­сци ко­ји су се тим из­во­ри­ма окре­та­ли ве­ћи­ном
не спа­да­ју у кла­си­ке срп­ске књи­жев­но­сти. Ту је је­дан ве­ли­ки
из­у­зе­так: Ње­гош, и је­дан не­што ма­њи: Ми­лу­ти­но­вић. Оста­ли
су пи­сци ма­њег ре­да (еуфе­ми­стич­ки го­во­ре­ћи „зна­чај­ни за
књи­жев­ну исто­ри­ју“), али не и ма­ње вред­ни из­у­ча­ва­ња. Јер,
не­ки од њих не са­мо да ни­су про­у­ча­ва­ни са ове стра­не, не­го
и ина­че ни­су де­таљ­ни­је ис­тра­жи­ва­ни. (Уоста­лом, ов­де је реч
би­ла са­мо о јед­ном пе­ри­о­ду; це­ла епо­ха са­вре­ме­не књи­жев­но­
сти по­след­њих пе­де­се­так го­ди­на или 18. век знат­но де­таљ­ни­је,
још че­ка­ју да бу­ду на овај на­чин про­чи­та­ни.)
Из свих ових на­по­ме­на тре­ба из­у­зе­ти Иси­до­ру Се­ку­лић.
Као што Те­о­зо­фи за­у­зи­ма­ју мар­ги­нал­но ме­сто у ње­ном опу­су,

242
 Подземни ток

та­ко је и ње­но ме­сто у под­зем­ном то­ку го­то­во слу­чај­но; ко­ри­

сте­ћи езо­те­рич­не тер­ми­не, ако нам се до­пу­сти игра ре­чи­ма,
она оста­је „спо­ља“. Док се дру­ги ин­спи­ри­шу езо­те­ри­јом, она
се са њом су­сре­ла уз­гред, па је тај су­срет уз­гред и по­ме­нут.
Ван ка­но­на је ду­го био Дра­гу­тин Илић, као и Ко­дер, Ву­
ли­че­вић, Ко­мар­чић... Њи­хо­ва ван­ка­но­нич­ност по­ду­да­ра се са
не­ис­тра­же­но­шћу окулт­но-езо­те­рич­ног аспек­та њи­хо­вог де­ла.
Ме­ња­ње по­зи­ци­је, пр­вен­стве­но од осам­де­се­тих го­ди­на, ко­је је
од Скер­ли­ће­ве исто­ри­је још јед­ном на­чи­ни­ло исто­ри­ју гре­хо­
ва (а за њом и по­то­ње кри­ти­ке и исто­ри­о­гра­фи­је) узе­ло је ове
пи­сце у раз­ма­тра­ње, али има­ју­ћи на уму и књи­жев­но­те­о­рет­ске
про­бле­ме. Нпр. фан­та­сти­ка ко­ја је ду­го би­ла за­по­ста­вље­на као
део срп­ске књи­жев­не тра­ди­ци­је, ре­ха­би­ли­то­ва­на је и пре­ко из­
у­ча­ва­ња ових ауто­ра. Ме­ња­ње књи­жев­но­и­сто­риј­ске сли­ке ни­
је би­ло са­мо пре­вред­но­ва­ње не­ких пи­са­ца не­го и от­кри­ва­ње
јед­не за­по­ста­вље­не стру­је, ван mainstreamа. Фан­та­сти­ка је, да
оста­не­мо на том при­ме­ру, да­нас не­за­о­би­ла­зан пред­мет до­ма­ће
књи­жев­не исто­ри­о­гра­фи­је и кри­ти­ке. Опет ње­на под­вр­ста, на­
уч­на фан­та­сти­ка, та­ко­ђе се из­у­ча­ва, као што смо и на­во­ди­ли.
Езо­те­ри­ја и окул­ти­зам још увек оста­ју ака­дем­ска па­стор­чад.
Но, и по­ред тог одва­ја­ња од глав­не стру­је, под­зем­ни ток
јој је че­сто и па­ра­ле­лан; езо­те­ри­ја у по­је­ди­ним опу­си­ма функ­
ци­о­ни­ше рав­но­прав­но дру­гим из­во­ри­ма. Ма ко­ли­ко ду­бо­ко
би­ли за­ин­те­ре­со­ва­ни за та­кве по­ја­ве, Дра­гу­тин Илић, Че­до­
миљ Ми­ја­то­вић, Ла­зар Ко­мар­чић, Са­рај­ли­ја, пи­шу о че­стим
те­ма­ма из ро­ман­ти­чар­ског чи­та­ња на­ци­о­нал­не по­ве­сти, сред­
њег ве­ка, ан­ти­тур­ске бор­бе – а шта тек ре­ћи о Ње­го­шу. Ву­ли­
че­вић по­ред про­по­вед­нич­ких тек­сто­ва о пре­ег­зи­стен­ци­ји ду­
ше, ак­тив­но пра­ти срп­ско-хр­ват­ско-ита­ли­јан­ско-аустриј­ске
по­ли­тич­ке бор­бе. Нај­ви­ше од свих уто­нуо у езо­те­ри­ју, Ми­
три­но­вић, ма­да на­кон свог пре­ла­ска са ста­ту­са на­ци­о­нал­ног
рад­ни­ка на ста­тус гу­руа ви­ше не уче­ству­је (то­ли­ко) ак­тив­но
у ју­жно­сло­вен­ским по­ли­тич­ким зби­ва­њи­ма, све­јед­но угра­ђу­
је по­ли­тич­ке те­ме, са­мо на ши­рем пла­ну, у сво­ју ви­зи­ју све­та.
А Ата­на­си­је Стој­ко­вић, чо­век 18. ве­ка, оду­жио се и еги­пат­ској
ини­ци­ја­ци­ји, и про­све­ће­ном ра­зу­му, и чув­стви­ма.

243
 Немања Радуловић

Сме­не езо­те­рич­них из­во­ра мо­гу се пра­ти­ти у ши­рем

европ­ском кон­тек­сту. Стој­ко­вић је од­ра­зио ин­те­ре­со­ва­ње 18.
ве­ка за Еги­пат и уоп­ште ини­ци­ја­ци­ју. Ми­лу­ти­но­вић до­во­ди у
се­ћа­ње мно­га ста­ра уче­ња као и са­вре­ме­ну ма­со­не­ри­ју – али,
он је сро­дан и ислам­ској тра­ди­ци­ји. Ње­го­ше­ве кључ­не иде­је
има­ју па­ра­ле­ла у хри­шћан­ској те­о­зо­фи­ји прет­ход­не ге­не­ра­ци­
је. Ко­дер је ви­ше окре­нут ма­ги­ји, али по­зна­је и ори­јен­тал­ну
тра­ди­ци­ју, ислам­ску и је­вреј­ску. До­не­кле и сто­ји ван свог до­ба
окре­ну­то­шћу ста­ри­јим из­во­ри­ма, не са­вре­ме­ном окул­ти­зму
19. ве­ка. За­то ће но­ве по­ја­ве по­пут спи­ри­ти­зма при­ву­ћи па­
жњу но­вих ге­не­ра­ци­ја – Ко­мар­чи­ћа и Д. Или­ћа, ко­ји гле­да и
у дру­гу но­ву по­ја­ву, те­о­зо­фи­ју. Уса­мље­ни Ву­ли­че­вић ба­шти­ни
хри­шћан­ски, пр­вен­стве­но про­те­стант­ски, езо­те­ри­зам, али је и
он упо­знат са са­вре­ме­ним кре­та­њи­ма по­пут спи­ри­ти­зма. Ми­
три­но­вић је већ са­свим укло­пљен у европ­ске то­ко­ве, нај­ви­ше
у хри­сти­ја­ни­зо­ва­но уче­ње Бла­вац­ке, нај­бли­жи Штај­не­ру.
Ова­ква сме­на езо­те­рич­них ути­ца­ја па­ра­лел­на је сме­ни
књи­жев­них ути­ца­ја. Из­во­ри се мо­гу пра­ти­ти као из­во­ри са­
мих уче­ња и као књи­жев­ни. По­што су езо­те­рич­на уче­ња исто­
вре­ме­но и књи­жев­на гра­ђа, опет се вра­ћа­мо на те­шко ухва­
тљи­ву гра­ни­цу обла­сти. Са­ми књи­жев­ни по­кре­ти не­кад у свој
фо­кус узи­ма­ју јед­ну окулт­ну област, не­кад дру­гу. И на овом
до­ско­ра мар­ги­нал­ном при­ме­ру мо­же се пра­ти­ти укла­па­ње срп­
ске књи­жев­но­сти у европ­ски кон­текст. По­ред тог ком­па­ра­тив­
ног и исто­риј­ског ни­воа, са­ма по­е­ти­ка сто­ји као област у ко­јој
се мо­гу пра­ти­ти раз­ли­чи­та об­ли­ко­ва­ња те­ма.

244
Подземни ток

ДО­ДА­ТАК

245
Немања Радуловић

246
 Подземни ток

ДРА­ГУ­ТИН ИЛИЋ О РАС­ПУ­ЋИ­НУ

РАС­ПУ­ТИН

[хxx] Тре­ба се ду­бље уро­ни­ти у про­у­ча­ва­ње ду­ше и ду­ха

ру­ско­га на­ро­да, те да би се мо­гла об­ја­сни­ти и раз­у­ме­ти по­ја­ва
јед­ног Рас­пу­ти­на, у XX ве­ку кул­ту­ре,
(не­до­вр­ше­но)

Гри­шка Рас­пу­тин

По­ги­нуо је по при­ча­њу Ге­не­ра­ла * ова­ко.

При­ли­ком по­след­ње­га до­ла­ска Ни­ко­ла­ја Ни­ко­ла­је­ви­ћа
са Кав­ка­за Цар је имао са њи­ме озби­љан раз­го­вор у пи­та­њи­ма

 (Историјска збирка Архива САНУ, бр. 10629; бележница, на наслов­

ној страни „Русија“; записи из Русије о бољшевизму, револуцији, по­
литици, рату; укупно десет листова, запис на тринаестој страни; 17
x22,5 cm; непагинирано; црним мастилом; недатирано, али писано
највероватније у Француској после 1917. г.)
 Историјска збирка Архива САНУ, бр. 10636 („Белешке из Русије, из
добровољачког корпуса 1916, 1917“); 9 x 17,3 cm; црним мастилом;
лист пробушен, као од шпенадле; исписан обострано, у супротним
правцима; нема нумерације, делују као истргнути листови из беле­
жнице; укупно 12 листова +1 другачијег формата.
 Велики кнез Николај Николајевич Романов (1856–1929), царев стриц, у
рату главни заповедник; царева смена овог популарног официра и про­
глашење себе за врховног заповедника допринели су лошој слици двора.

247
 Немања Радуловић

рат­ним. – Том при­ли­ком Ни­ко­лај је пре­до­чио ца­ру да је крај­

ња по­тре­ба да се ка­ко би­ло укло­ни Рас­пу­тин из дво­ра.
Цар је од­го­во­рио да он уоп­ште не­ма ни­ка­кве по­тре­бе за
Рас­пу­ти­ном и да ње­га др­жи Ца­ри­ца, ко­ја се на­ла­зи под ње­го­
вом су­ге­сти­јом од ка­ко је овај спа­сао од смр­ти пре­сто­ло­на­
след­ни­ка. –
– Али он је ве­ли­ка смет­ња и баш за­то В.В. мо­ра ра­ди угле­
да са­ме ди­на­сти­је да га оте­ра.
– Где? – ре­че Цар – ма где га оте­рао не вре­ди, он тре­ба да
иде под зе­мљу.
Ни­ко­лај Ни­ко­ла­је­вић је ту ца­ре­ву на­ја­ву [xx] при­мио као
одо­бре­ње.– Он је та­да по­звао се­би в. Кне­за Ди­ми­три­ја Па­вло­
ви­ћа, љу­бим­ца ца­ре­во­га, за ко­га се ве­ли, да ће му да­ти јед­ну
од сво­јих кће­ри. Ње­му је са­оп­штио свој раз­го­вор са ца­рем и
оста­вио му је да на­ђе на­чин ка­ко да се Рас­пу­тин укло­ни.
Та­ко је Дим. П. скло­пио за­ве­ру са гр. Ју­су­по­вим и не­ко­
ли­ци­ном сво­јих дру­го­ва, ко­ји су сви би­ли на то­ме да Рас­пу­ти­
на ва­ља смак­ну­ти.
Ва­ди­ли су коц­ку, а она је па­ла на [xx] Ју­су­по­ва да смрт­ну
ка­зну из­вр­ши. –
Оста­ло је већ по­зна­то ка­ко су га уби­ли. –
За­ве­ре­ни­ци ни­су се кри­ли. Ка­да су из­вла­чи­ли уби­је­но­га
да га у ауто­мо­бил на­то­ва­ре, го­ро­до­во­ју су ка­за­ли: ти нас по­
зна­јеш ко смо и иди ја­ви да смо уби­ли чо­ве­ка.
Ју­су­по­ву је на­ре­ђе­но да иде ван гра­ни­це, но он је од­био, а
Дим. Па­вло­вић оти­шао је оно­мад на Кав­каз. –
27/XII 1916.

 Дмитриј Павлович Романов (1891–1942), царев брат од стрица, учес­

ник у убиству Распућина.
 Феликс Феликсович Јусупов (1887–1967), гроф, ожењен царевом не­
ћаком Ирином. Убиство се одиграло у његовој кући, а он сам био је
непосредни извршилац. Оставио успомене.
 Полицајац, позорник, редар.
 Распућин је убијен 16. 12. 1916. по јулијанском календару.

248
 Подземни ток

(без на­сло­ва)
– Уби­јен Рас­пу­тин. Убио га гроф Ју­су­пов ца­рев сво­јак. –
Из­гле­да да овим за­по­чи­њу раз­ра­чу­на­ва­ња са „цр­ни­ма“ [xxxх]
ко­ји [xх] др­же двор и ца­ра у ру­ка­ма и он­да кад се уз Ду­му на­
ла­зи не са­мо сав на­род не­го и све двор­јан­ство и Го­су­дар­стве­
ни Са­вет.

У бо­га­тој ру­ко­пи­сној остав­шти­ни Дра­гу­ти­на Ј. Или­ћа

(Илиј­ћа) на­ла­зи се и до­ста за­пи­са на­ста­лих у Ру­си­ји, где се на­
ла­зио од 1914. до 1917. Не­ко­ли­ко за­пи­са о Рас­пу­ћи­ну са­мо је
део бе­ле­жа­ка из тог пе­ри­о­да, где ина­че пи­ше и о обе ре­во­лу­ци­
је, Ле­њи­ну, Троц­ком, Не­мач­кој, по­ли­тич­ким про­бле­ми­ма, сло­
вен­ским кул­ту­ра­ма, књи­жев­но­сти, ре­ли­ги­ји и дру­гим те­ма­ма
– од До­си­те­ја до из­во­да из Вај­нин­ге­ра.
Па­жњу пи­сца за­ин­те­ре­со­ва­ног за окул­ти­зам и спи­ри­ти­
зам мо­рао је при­ву­ћи си­бир­ски ис­це­ли­тељ, „ста­рац“ Гри­го­риј
Је­фи­мо­вич Рас­пу­ћин ко­ји је та­да при­вла­чио па­жњу и ру­ске јав­
но­сти. По­сто­јао је, си­гур­но, и дру­ги раз­лог Или­ће­вог ин­те­ре­
со­ва­ња за ње­га, а на­ро­чи­то за са­мо уби­ство. Илић је у Ру­си­ји
бо­ра­вио са од­ре­ђе­ном по­ли­тич­ком и вој­ном ми­си­јом – фор­ми­
ра­њем од­ре­да ју­жно­сло­вен­ских до­бро­во­ља­ца. А Рас­пу­ћин је
био про­тив­ник ула­ска Ру­си­је у рат, сма­тра­ју­ћи да се не тре­ба
жр­тво­ва­ти због Ср­би­је и Бал­ка­на. Оп­шти оди­јум пре­ма Рас­пу­
ћи­ну у та­да­шњој штам­пи и јав­но­сти је до­ла­зио не са­мо од из­
ве­шта­ја о ње­го­вом рас­пу­сни­штву или хли­стов­ству, не­го и од
пред­ста­ве да је из­дај­ник или чак не­мач­ки шпи­јун, као уоста­
лом и са­ма ца­ри­ца (ма­ри­о­не­том не­мач­ких аге­на­та га је у том
пе­ри­о­ду сма­трао и ње­гов уби­ца Ју­су­пов).
Или­ће­ви за­пи­си, крат­ки и на­ста­ли да­ле­ко од Санкт Пе­тер­
бур­га где се до­га­ђај де­сио, за­ни­мљи­ви су јер да­ју увид у ње­го­
ва ин­те­ре­со­ва­ња, а са исто­риј­ске стра­не пру­жа­ју увид у вр­сту
гла­си­на ко­је су кру­жи­ле по­сле Рас­пу­ћи­но­вог уби­ства.

 (Историјска збирка Архива САНУ, бр. 10636; као горе; на другој стра­
ни претходног текста.)

249
 Немања Радуловић

Не­рас­по­ло­же­ње јав­но­сти пре­ма Рас­пу­ћи­ну Илић пре­но­си

у за­пи­су. Ду­ма је­сте би­ла про­тив Рас­пу­ћи­на и ве­лик део „двор­
јан­ства“ и нај­ве­ћи део цар­ске по­ро­ди­це. На­зив „цр­ни“ од­но­
си се на рас­пу­ћи­нов­ски круг ко­ји је у Ду­ми на­зи­ван упра­во
„мрач­ним си­ла­ма“ ко­је ути­чу на двор. „Су­ге­сти­ја“ не­ма са­мо
пре­не­се­но зна­че­ње, ве­ро­ва­ло се и да Рас­пу­ћин др­жи цар­ски
пар под не­ком вр­стом хип­но­зе или чак биљ­них сме­са ори­јен­
тал­ног по­ре­кла. Та­ква ат­мос­фе­ра је у мо­нар­хи­стич­ким кру­го­
ви­ма и до­ве­ла до за­ве­ре и уби­ства. Уче­сни­ци су сма­тра­ли да
ће укла­ња­њем ло­шег ути­ца­ја цар на не­ки на­чин до­ћи се­би (по­
ми­ња­ло се и за­тва­ра­ње ца­ри­це у ма­на­стир) и из­ве­сти мо­нар­хи­
ју из кри­зе. (Али, све­га три ме­се­ца по уби­ству до­шло је до пр­
ве ре­во­лу­ци­је.) Ца­ре­во одо­бра­ва­ње, чак ин­ди­рект­но на­ла­га­ње
уби­ства не­ма по­твр­ду у успо­ме­на­ма са­вре­ме­ни­ка, чак ни уче­
шће ве­ли­ког кне­за Ни­ко­ла­ја Ни­ко­ла­је­ви­ча. Ту се по­кла­па­ју и
успо­ме­не са­мих уче­сни­ка атен­та­та (Ју­су­по­ва, Пу­ри­шке­ви­ча)
и след­бе­ни­ка Рас­пу­ћи­на (двор­ске да­ме Ане Ви­ру­бо­ве, ње­го­вог
се­кре­та­ра Си­ма­ни­ча) и по­зна­те успо­ме­не са цар­ског дво­ра вас­
пи­та­ча Жи­ли­ја­ра и фран­цу­ског ам­ба­са­до­ра Па­ле­о­ло­га. Ма­да
се сма­тра по­не­где да је цар био ма­ње под Рас­пу­ћи­но­вим ути­ца­
јем од ца­ри­це, ма­да се по­не­где чак на­во­ди да се по­сле уби­ства
на ње­му при­ме­ћи­ва­ло олак­ша­ње (то по­ми­њу чак и Пу­ри­шке­
вич и Ју­су­пов, али по гла­си­на­ма) и по но­ви­јим ис­тра­жи­ва­њи­
ма (Рад­зин­ски) за­си­гур­но ни­је дао на­лог или одо­брио уби­
ство. У днев­ни­ку је уби­це на­звао „чу­до­ви­шти­ма“ и, уоста­лом,
ка­знио их. Но, став ов­де из­ра­жен да ште­ти угле­ду ди­на­сти­је,
за­и­ста је био став по­ро­ди­це Ро­ма­нов, ко­ја је упу­ти­ла и јед­но
пи­смо ца­ру тим по­во­дом (без успе­ха). Али, то је био и оп­шти
ути­сак и у Ру­си­ји и у ино­стран­ству. Вер­зи­ја о ца­ре­вом одо­бре­

 Дневник Пуришкевича и успомене Јусупова заједно у: В. Пуришке­

вич, Ф. Юсупов – Посление ни Расуина, Москва, 2005. Вид. и на­
учније приређен превод са предговором: V. M. Puriškevič – The Murder
of Rasputin, Ann Arbor, 1985; Anna Wyrubowa – Glanz und Untergang
der Romanows, Zürich-Leipzig–Wien, s.a. Од новије литературе о Рас­
пућину: E. Radzinsky – Rasputin. The Last Word, Phoenix, 2000.

250
 Подземни ток

њу је нај­ве­ро­ват­ни­је гла­си­на ко­ја да­је ле­ги­ти­ми­тет овом чи­ну

и по­твр­ђу­је лик мо­на­р­ха ко­ји се вра­ћа на­ро­ду.
Де­таљ раз­го­во­ра са по­ли­цај­цем има упо­ри­шта у ствар­ном
до­га­ђа­ју. На­кон уби­ства, Вла­ди­мир Пу­ри­шке­вич, ина­че члан
Ду­ме, по­звао је де­жур­ног по­ли­цај­ца ко­ји је чуо пуц­ње, пред­
ста­вио му се и ре­као да је уби­јен не­при­ја­тељ ца­ра и зе­мље, Рас­
пу­ћин, те тра­жио од овог да ћу­ти. За­пра­во је Ју­су­пов про­те­
ран на сво­је има­ње, а Ди­ми­триј Па­вло­вич је упу­ћен на фронт,
на гра­ни­цу са Пер­си­јом (иро­ни­јом суд­би­не, обо­ји­ци је ка­зна
спа­сла жи­вот јер им је омо­гу­ћи­ла да по­сле Ок­то­бар­ске ре­во­лу­
ци­је на­пу­сте зе­мљу).
Мо­же се на­слу­ти­ти да је Или­ћев став – као и нај­ве­ћег де­
ла Ру­са та­да – не­га­ти­ван; при че­му је он као иза­сла­ник срп­ске
вла­де имао по­себ­не раз­ло­ге да ло­ше гле­да на стру­је ко­је су за­
сту­па­ле не­у­че­ство­ва­ње Ру­си­је у ра­ту. И за­пис ко­ји се са­сто­ји
од јед­не не­за­вр­ше­не ре­че­ни­це но­си не­га­ти­ван тон. Уоста­лом,
упо­тре­ба на­дим­ка Гри­шка не све­до­чи о сим­па­ти­ји, не­го о пре­
зи­ру, јер су Рас­пу­ћи­на та­ко зва­ли про­тив­ни­ци; по­што­ва­о­ци су
га зва­ли стар­цем или по име­ну и оче­ству.

251
 SUM­MARY

This bo­ok is a col­lec­tion of es­says on Ser­bian wri­ters (1800–

1950) in­flu­en­ced by eso­te­rism and oc­cul­tism.
The met­ho­do­lo­gi­cal de­fi­ni­ti­ons of eso­te­rism and oc­cul­tism
are mostly ba­sed on the ap­pro­ac­hes of An­to­i­ne Fa­i­vre and the ge­
ne­ra­tion of post-Fa­vrian scho­lars (Ver­slu­is, Ha­a­ne­graff). But the
analysis of eso­te­ric/oc­cult the­mes in li­te­ra­tu­re is mostly do­ne in
the man­ner of the old-fas­hi­o­ned Qu­el­len­for­schung. Be­ing the pi­o­ne­
er work in such a fi­eld, a de­li­be­ra­tely tra­di­ti­o­nal met­hod was cho­
sen, be­ca­u­se tra­cing the so­ur­ces sho­uld pre­ce­de the in­ter­pre­ta­tion.
The im­pact of „hid­den te­ac­hings“ on Ser­bian li­te­ra­tu­re was
not as strong as, e.g. in Ger­man Ro­man­tism or French and Rus­sian
Symbo­lism. But even such a small part of li­te­rary hi­story has not
been fully re­se­ar­ched, sin­ce its ori­en­ta­tion is mostly out of the ma­
in­stre­am of Ser­bian li­te­rary hi­story.
The first Ser­bian no­vel, Kan­dor, or a Re­ve­la­tion of Egyptian
Myste­ri­es (1800), by Ata­na­si­je Stojković (1773–1832), shows the
cle­ar in­flu­en­ces of 18th-cen­tury Egypto­ma­nia – such as was mostly
fo­ste­red by the fre­e­ma­sons and ot­her ini­ti­a­tic so­ci­e­ti­es (see „Egyp­
tian ma­so­nic no­vel“, by Ec­kar­tsha­u­sen, for exam­ple, or Mo­zart ‘s
Ma­gic Flu­te). So the no­vel can be de­scri­bed as ini­ti­a­tic, the he­ro
be­ing ini­ti­a­ted in the know­led­ge with ri­tes re­sem­bling the typi­cal
ini­ti­a­tion (a dark ro­om, symbo­lism of the sun etc.).
Si­ma Milutinović Sa­raj­li­ja (1791–1847) was known as a fre­e­
ma­son, evi­dently cho­o­ses so­me ma­so­nic symbols to be used in his
253
 Немања Радуловић

po­e­try (symbo­lism of the dawn, cycli­cal de­struc­tion and cre­a­tion

of the new worlds). But so­me of his the­mes are to­poi of We­stern
he­re­ti­cal tho­ught: the pre-exi­sten­ce of the so­uls and its co­es­sen­ce
with God. It is pos­si­ble that he was ac­qu­i­an­ted with Isla­mic eso­te­
rism via the Bek­tas­hi or­der of der­vis­hes whom he co­uld ha­ve met
in Chri­stian-Tur­kish lod­ges (symbo­lism of the wi­ne and drun­ken­
ness in his po­e­try re­sem­bles that of clas­si­cal Su­fi po­ems.).
His pu­pil, the ru­ler-bis­hop of Mon­te­ne­gro, Pe­tar II Petrović
Njegoš (1813–1851) left the Luča Mi­kro­ko­zma (Ray of Mic­ro­cosm,
1845) which still puz­zles scho­lars. The ob­vi­o­usly he­re­ti­cal ide­as of
the epic (pre-exi­sten­ce of the so­uls) we­re tra­ced back to Ori­gen, Bo­
go­mi­lism and the cab­ba­la. We tried to find the si­mi­la­rity bet­we­en the
ba­sic ide­as of Luča Mi­kro­ko­zma and the eso­te­ric trends from the end
of the 18th and the be­gin­ning of the 19th cen­tu­ri­es, mostly the wi­de­
spre­ad va­ri­ants of eso­te­ric Chri­sti­a­nity. Thus the epic is vi­e­wed in the
con­text of its age. We spe­ci­ally di­scus­se Mar­ti­nism (the fall of so­uls in­
to mat­ter) and Me­sme­rism (cal­ling the soul „an elec­tric spark“), and
the­re are cer­tain pa­ral­lels with the fre­e­ma­so­nry as well. Eso­te­ric ide­as
we­re not li­mi­ted to clo­sed cir­cles only, but we­re pre­sent in Euro­pean
cul­tu­re, par­ti­cu­lary in Rus­sian, with which Njegoš had spe­cial ti­es.
Long-for­got­ten po­et Đorđe Marković Ko­der (1806–1891) is
known no­wa­days for his polyglot­tism, her­me­ti­cal lan­gu­a­ge and
mythi­cal the­mes, but the ul­ti­ma­te so­ur­ces of his know­leg­de of
eso­te­rism still re­main unk­nown. His ac­qu­a­in­tan­ce with the cab­
ba­la can be re­cog­ni­zed in qu­o­ta­ti­ons from Sep­her Yet­zi­rah (let­ters
EMeS). The myth of fal­len an­gels who re­ve­a­led sec­rets of he­a­ven
to the Mot­her has its so­ur­ces in the Apo­crypha and eso­te­ric texts
(The Bo­ok of He­noch, Zo­har) – the story of ne­fi­lim, fal­len an­gels
who, se­du­ced by wo­men, ta­ught ma­gic to man­kind. The cult of the
Mot­her, so im­por­tant for Ko­der‘s mytho­logy, can be tra­ced back
from gno­sti­cism and me­di­e­val he­re­si­es to the fre­e­ma­so­nry of the
18th cen­tury (the cult of Isis as the Mot­her of Na­tu­re, e.g.). His vi­
ew of lan­gu­a­ge is pa­ral­lel­led in eso­te­ric ide­as abo­ut the pri­ma­e­val,
Ada­mic, he­a­venly lan­gu­a­ge, and the lan­gu­a­ge of birds is a com­mon
eso­te­ri­cal the­me (So­lo­mon, Apo­lo­ni­us)
254
 Подземни ток

Whi­le ma­king his mytho­logy, Ko­der re­lied mostly on Euro­

pean scho­larly ma­gic and cab­ba­la, which he pro­bably fo­und si­mi­
lar to folk ma­gic he was al­so in­te­re­sted in.
Dra­gu­tin Ilić (1858–1926), is a po­et who­se cri­ti­cal re­cep­tion
ga­ve new re­sults du­ring the last de­ca­de, par­ti­cu­larly in analysing
the texts un­pu­blis­hed or unap­pre­ci­a­ted du­ring his li­fe­ti­me. The spi­
ri­tism and the­o­sophy of H.P.Bla­vatsky in­flu­en­ced his work as they
did the li­te­ra­tu­re of 19th and 20th cen­tu­ri­es, and the ul­ti­ma­te so­ur­ce
of so­me of the mo­tifs is even ol­der.
In his main works (Bright Pic­tu­res, My Con­fes­sion, The Po­em
of One Li­fe, Af­ter a Bil­lion Years), in­flu­en­ces of afo­re-men­ti­o­ned te­
ac­hings can be di­scer­ned. Ilić him­self men­ti­ons spi­ri­tism, but the­
o­sop­hi­cal the­mes are al­so vi­si­ble: the ima­ge of In­dia and Ti­bet as
lands of hid­den wis­dom, the idea of Christ ha­ving ac­qu­i­red know­
led­ge in In­dia, for exam­ple. His dra­ma The Ori­gi­nal Sin re­va­lo­ri­ses
Lu­ci­fer as a no­ble re­bel and gi­ver of know­led­ge, which is a com­
mon to­pic in Ro­man­tic and fin-de-siècle li­te­ra­tu­re, but al­so in con­
tem­po­rary oc­cul­tism.
La­zar Komarčić (1839–1909) is no­wa­days re­cog­ni­zed as the
first Ser­bian SF no­ve­list. But his no­vel (One Ex­tin­gu­is­hed Star) is
ac­tualy he­a­vily in­flu­en­ced by spi­ri­tism – just as Flam­ma­rion’s no­
vels are. So­me mo­tifs – li­fe on ot­her pla­nets – are com­mon to spi­
ri­tism and SF (which re­ve­als oc­cul­tism as one of the so­ur­ces of SF,
still worth re­se­ar­ching). But Komarcić di­rectly qu­o­tes from the
work of fa­mo­us spi­ri­tist Ruf­fi­na No­eg­ge­rath. Al­so, Komarčić was
the ow­ner of one of the early spi­ri­tist ma­ga­zi­nes in Ser­bia – a fact
to which, sur­pri­singly eno­ugh, not eno­ugh at­ten­tion was paid in
the cri­ti­cism of the no­vel.
Lju­de­vit Vuličević’s (1839–1916) spi­ri­tual li­fe was not a tran­qu­
il one. A Cat­ho­lic fri­ar who re­gar­ded him­self as a Serb, con­ver­ted
to the Val­de­san Church and be­ca­me a pre­ac­her, wro­te in Ita­lian
and Ser­bian, li­ving in Italy, but was highly in­te­re­sted in po­li­ti­cal
ac­ti­vi­ti­es in his ho­me­land of Dal­ma­tia; this pre­ac­her was in­cli­ned
to­wards the „in­vi­si­ble church“ (so­met­hing clo­se to mo­dern pri­va­
te Chri­sti­a­nity), which is cha­ra­te­ri­stic of Pro­te­stant eso­te­rism.
255
 Немања Радуловић

In his let­ters and ser­mons he con­fe­ses­sed the be­li­ef in the Ori­ge­ni­

stic pre-exi­stent fall of so­uls and pu­nis­hment by ca­pi­tva­ting them
in mat­ter and bo­di­es. Spi­ri­tism left a pro­fo­und in­flu­en­ce on him,
too. He can be vi­e­wed as a uni­que exam­ple of Pro­te­stant wri­ter
– and eso­te­ric Pro­te­stant in Ser­bian cul­tu­re.
Isi­do­ra Sekulić (1877–1958) was not in­te­re­sted in mysti­cism
– but anyway she had the op­por­tu­nity to li­sten to Ru­dolf Ste­i­ner’s
lec­tu­re in Oslo (pro­bably in 1913). Alt­ho­ugh se­mi-auto­bi­o­grap­hi­
cal and se­mi-es­sayis­tic, her short text on that oc­ca­sion gi­ves in­te­re­
sting no­ti­ons on Ste­i­ner who­se ide­as she co­uld not sha­re, but was
im­pres­sed by his sug­ge­stion and ec­sta­tic way of lec­tu­ring.
Di­mi­tri­je Mitrinović (1887–1953) has a pe­cu­li­ar po­si­tion in
Ser­bian and En­glish/Euro­pean cul­tu­re. Be­ing a poëta mi­nor in Ser­
bian li­te­ra­tu­re, he is the only Ser­bian eso­te­rist of wi­der im­por­tan­
ce; but in Euro­pean fra­mes, he is still an adep­tus mi­nor. His work
can easily be cla­si­fied as an offsho­ot of Chri­sti­a­ni­zed Bla­vat­skian
the­o­sophy, clo­se to Ste­i­ner. Such a spi­ri­tual he­ri­ta­ge ex­pla­ins one
con­tro­ver­sial part of Mitrinović’s work – his idea of the Aryans
and Aryan­dom. Le­a­ving asi­de po­li­ti­cal ex­pla­na­ti­ons, it be­co­mes
cle­ar that we can read such texts in a the­o­sop­hi­cal key, Aryans be­
ing the ro­ot-ra­ce of the pre­sent cycle of the earth; thus Mitrinović’s
con­cept has a co­smo­lo­gi­cal aspect as well (and his or­ga­nic vi­sion
of na­ti­ons is not un­si­mi­lar to that of Ali­ce Ba­i­ley). His psycho­lo­
gi­sa­tion of re­li­gion, mix­tu­re of mysti­cism and psycho­a­nalysis in a
syncre­tism ma­kes him a fo­re­run­ner of the New Age phe­no­me­non.

All the men­ti­o­ned aut­hors con­sti­tu­te a sort of „un­der­gro­und

cur­rent“ – but mo­re for be­ing ne­glec­ted by cri­ti­cism than by for­
ming an eso­te­ric li­ne. The suc­ce­sion of oc­cult in­flu­en­ces in Euro­
pean tho­ught (and cul­tu­ral fas­hion) can be fol­lo­wed just as the suc­
ce­sion of li­te­rary styles in Euro­pean li­te­ra­tu­re – so the­se Ser­bian
wri­ters can al­so be vi­e­wed in com­pa­ra­ti­ve per­spec­ti­ve. But the­re
is, among them, a pre­di­lec­tion for so­me su­bjects (pre-exi­sten­ce of
so­uls, co­es­sen­ce of soul and God), which are, on the ot­her hand,
com­mon in the We­stern eso­te­ric he­ri­ta­ge.

256
 На­по­ме­на

Књи­га ко­ја је пред чи­та­о­цем те­шко би има­ла ова­кав из­

глед да ни­је би­ло оних ко­ји су на раз­ли­чи­те на­чи­не по­мо­гли
ауто­ру. При­јат­на је оба­ве­за ауто­ра да им на то­ме за­хва­ли. За­
хва­љу­јем про­фе­со­ру др Ду­ша­ну Ива­ни­ћу на па­жљи­вом чи­та­
њу и су­ге­сти­ја­ма. Сво­јим ко­мен­та­ри­ма по­мо­гли су ака­де­мик
Вла­де­та Је­ро­тић, ака­де­мик Во­ји­слав Ма­рић, проф. др Ра­ди­
во­је Ми­кић, проф.др Ми­ло Лом­пар, проф. др Дар­ко Та­на­ско­
вић, проф. др Пе­тар Бу­њак, мр Пре­драг Пе­тро­вић, мр Мар­ко
Чу­дић. Мр Љу­би­ца Ћо­ро­вић и мр Де­јан Ву­ки­ће­вић по­мо­гли
су у при­сту­пу ли­те­ра­ту­ри и ру­ко­пи­си­ма. Да­мир Са­вић је био
љу­ба­зан да об­ја­сни не­ке ма­ње по­зна­те аспек­те ма­сон­ске сим­
бо­ли­ке.
Све по­гре­шке при­па­да­ју са­мо ауто­ру.

Сле­де­ћи тек­сто­ви већ су об­ја­вљи­ва­ни у пе­ри­о­ди­ци и ов­де

се пре­но­се с ве­ћим или ма­њим из­ме­на­ма:

Ко­мен­ар уз Те­о­зо­фе Иси­о­ре Се­ку­лић, Иси­до­ри­ја­на год.

9–15, 12–14, 2003–2008, стр. 424–429.
Сој­ко­ви­ћев Кан­ор као ини­ци­ја­циј­ски ро­ман, Ле­то­пис Ма­
ти­це срп­ске, г. 181, књ. 476, св. 3, 2005, стр. 447 – 455.
О не­ким из­во­ри­ма Ко­е­ро­ве ми­о­ло­и­је, Књи­жев­на исто­
ри­ја, XXXIX, 2007, 131–132, стр. 119–132.

257
 Немања Радуловић

Езо­е­рич­ни окви­ри „Лу­че ми­кро­ко­зма“, Збор­ник Ма­ти­це

срп­ске за књи­жев­ност и је­зик, 2007, LV/3, стр. 511–544.
Окул­ни све Дра­у­и­на Или­ћа, На­сле­ђе, IV, 8, 2007, стр.
201–229.
Ла­зар Ко­мар­чић, и­о­нир си­ри­и­зма, Књи­жев­ни лист, бр.
79–80, 1. март – 1. април 2009, го­ди­на VI­II, стр. 14–15.

Оста­ли тек­сто­ви об­ја­вљу­ју се пр­ви пут.

258
 БЕ­ЛЕ­ШКА О АУТО­РУ

Не­ма­ња Ра­ду­ло­вић ро­ђен је 1978. у Бе­о­гра­ду. На Фи­ло­ло­

шком фа­кул­те­ту је ди­пло­ми­рао (на Гру­пи за срп­ску књи­жев­
ност и је­зик са оп­штом књи­жев­но­шћу) и ма­ги­стри­рао. Ра­ди
на Ка­те­дри за срп­ску књи­жев­ност као аси­стент за пред­мет На­
род­на књи­жев­ност. Об­ја­вљу­је у пе­ри­о­ди­ци. Аутор је из­ло­жбе
(са Де­ја­ном Ву­ки­ће­ви­ћем) Ма­сон­ски сим­бо­ли на са­рој ср­
ској књи­зи (Би­бли­о­те­ка гра­да Бе­о­гра­да, 2007). Об­ја­вио књи­гу
Књи­а све­а у ср­ским на­ро­ним бај­ка­ма, Бе­о­град 2009.

259