RADNO ZAKONODAVSTVO

Izvori radnog prava

Izvori radnog prava su pravni akti međunarodnog i unutrašnjeg prava. Međunarodni izvori radnog prava su:

 Akti koji su univerzalnog karaktera- njih usvajaju međunarodne organizacije, kao što je npr. Organizacija ujedinjenih
nacija,
 Bileteralni međudržavni ugovori- to su ugovori koji su zaključeni između dve države i kojima se uređuju određena
pitanja.

Unutrašnji izvori radnog prava u Republici Srbiji su:

 Odredbe ustava o pravu na rad i pravima po osnovu rada,

 Zakoni,
 Podzakonski akti,
 Kolektivni ugovori,
 Pravilnici o radu i drugi opšti pravni akti kojima se uređuju radni odnosi i prava na osnovu rada.

Zakon o radu je opšti zakon o radnim odnosima i važi za sve zaposlene i sve poslodavce. Od posebnih zakona, značajan je
Zakon o državnim službenicima koji se primenjuje na službenike u državnim organima. Za državne službenike koje rade
na specifičnim radnim mestima kao što su recimo poslovi bezbednosti, poreski i carinski službenici, uređeni su sistemski
zakoni kao na primer Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Carinski zakon, Zakon o policiji itd.

Zaposleni koji rade u organima autonomne pokrajine i organima jedinice lokalne samouprave važi zakon iz 1991. Godine
Zakon o radnim odnosima u državnim organima. Prava koja zaposleni ostvaruju na osnovu rada su uređena sledećim
zakonima: Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, Zakon o
penzijskom i invalidskom osiguranju itd.

Zakonom o državnim službenicima je propisano da je Vlada i reprezentativni sindikati koji su osnovani za teritoriju
Republike Srbije zaključuju kolektivni ugovor za državne organe koji se primenjuju na prava i dužnosti državnih
službenika i nameštenika.

Odnos zakonam kolektivnog ugovora, pravilnika o radu i ugovora o radu:

Kolektivni ugovor, pravilnik o radu i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava
ili nepovoljniji uslovi od onih koji su utvrđeni zakonom. Ukoliko se ugovorom o radu utvrđuju nepovoljniji uslovi i
odredbe rada u odnosu na zakonske uslove, ugovori su ništavni. A ta ništavnost se utvrđuje pred nadležnim sudom.

RADNI ODNOSI U DRŽAVNIM ORGANIMA

1. Specifičnost rada u državnim organima

1
Državni službenici nisu samo zaposlena lica čiji je poslodavac država već su oni i predstavnici državne vlasti. Država je
dužna da obezbedi stručan, profesionalan kadar koji će postupati po zakonu, po pravilima struke, nepristrasno i politički
neutralno. Rad državnih službenika je uređen Zakonom o državnim službenicima.

2. Osnovna pravila o državnim službenicima

Zaposleni u državnim organima se dele na državne službenike i nameštenike.

Državni službenik- to je lice čije se radno mesto sastoji od poslova iz delokruga organa državne uprave, sudova, javnih
tužilaštava, Republičkog javnog prvobranilaštva, službi Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda,
službi organa čije članove bira Narodna skupština i sa njima povezanih opštih, pravnih, informatičkih, materijalno-
finansijskih, računovodstvenih i administrativnih poslova. Državni službenici nisu narodni poslanici, predsednik
Republike, sudije Ustavnog suda, članovi Vlade i druga lica koja imaju položaj funkcionera.

Nameštenik- to je lice čije se radno mesto sastoji od pratećih pomoćno-tehničkih poslova u državnim organima.
Nameštenici su lica koja obavljaju opšte poslove.

Poslodavac - poslodavac državnih službenika i nameštenika je Republika Srbija. Prava i dužnosti poslodavca u ime
Republike Srbije vrši rukovodilac državnog organa.

Primena opštih propisa o radu i posebnog kolektivnog ugovora

Na prava i dužnosti državnih službenika koji nisu uređeni Zakonom o državnim službenicima, primenjuju se opšti propisi
o radu i poseban kolektivni ugovor za državne organe koji zaključuju Vlada i reprezentativni sindikati koji su osnovani za
terirotiju Republike Srbije.

Na prava i dužnosti nameštenika primenjuju se opšti propisi o radu (Zakon o radu) i poseban kolektivni ugovor za
državne organe.

Načela delovanja državnih službenika

Državni službenik je dužan da postupa u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisima, prema pravilima struke,
nepristrasno i politički neutralno. Prilikom svog rada ne smeju da izražavaju svoje političko mišljenje i odgovaraju za
zakonitost, stručnost i delostvornost svog rada. Na državnog službenika niko ne sme da vrši uticaj da nešto učini što je
mimo propisa.

Pri zapošljavanju u državni organ, kandidatima su pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta a izbor kandidata se
zasniva na stručnoj osposobljenosti, znanju i veštinama. Državni službenici imaju pravo da se stručno usavršavaju prema
potrebama državnog organa.

Prava i dužnosti fržavnih organa

2
Državni službenik ima pravo na uslove rada koji mu neće ugroziti život i zdravlje, na tehničke i druge uslove potrebne za
rad i na zaštitu od pretnji, napada i drugih vrsta ugrožavanja bezbednosti na radu.

Državni službenik ima pravo na platu, naknade i druga primanja, na odmor i odusustva, na godišnji odmor u trajanju
najmanje 20 a najviše 30 radni dana.

Državni službenik ima pravo na žalbu na rešenje kojim se odlučuje o njegovim pravima i dužnostima u roku od 8 dana od
primanja rešenja.

Dužnosti državnih službenika

Državni službenik je dužan da izvrši usmene naloge svog pretpostavljenog izuzev kada je nlog suprotan propisima,
pravilima struke ili ukoliko nalog može da izazove neku štetu s tim štom to saopštava svom pretpostavljenom. Ukoliko
pretpostavljeni nalog ponovi i to pismenim putem, državni službenik je dužan da to uradi i o tome da obavesti
rukovodioca i to pismenim putem.

Ukoliko je pretpostavljeni traži od državnog službenika da izvrši neko krivično delo, državni službenik je dužan da ga
odbije i o tome pismenim putem obaveštava svog rukovodioca.

Ukoliko je državni službenik trajno ili privremeno premešten na neko drugo radno mesto u istom ili nekom drugom
državnom organu, dužan je da ga prihvati. Takođe, pored poslova koje su mu u opisu radnog mesta, državni službenik je
dužan da obavlja i druge poslove koje nisu u opisu njegovor radnog mesta kao i da zamenjuje drugog državnog
službenika koji je odsutan i to najduže 30 radnih dana. Državni službenik je dužan da čuva službenu tajnu, da poštuje
radno vreme i pravila ponašanja u državnom organu.

Sprečavanje sukoba interesa

Državni službenik ne sme da primi poklon u vezi sa vršenjem svojih poslova, ne sme da koristi svoj rad u državnom
organu da bi uticao na ostvarivanje svojih prava ili prava lica sa kojim je povezan.

Državni službenik može nakon svog radnog vremena da obavlja dodatni posao ali uz pisemenu saglasnost svog
rukovodioca i pod uslovom da taj posao ne stvara mogućnost sukoba interesa, ne utiče na rad državnog službenika i ne
šteti ugled državnog organa. Pismena saglasnost rukvoodioca nije potrebna u slučaju ako državni službenik nakon radnog
vremena u državnom organu obavlja naučno istraživački rad, objavljuje autorska dela, bavi se humanitarnim radom.
Državni službenik ne sme da otvara neko privredno društvo, javnu službu niti da se bavi preduzetništvom. Takođe ne
sme da bude direktor, zamenik ili pomoćnik direktora, ne sme da bude član nekog upravnog odobra... član nekog odbora
može da bude jedino ako ga Vlada imenuje na to mesto.

Vrste radnih mesta državnih službenika

3
Radna mesta državnih službenika se dele na:

1. Položaje- državni službenik ima ovlašćenja i odgovornosti vezana za vođenje i usklađivanje rada u državnom organu.
Položaj se stiče postavljanjem od strane Vlade ili nekog drugog državnog tela. Vlada postavlja na položaje pomoćnike
ministra, sekretara ministarstva, direktora organa uprave u sastavu, direktore, zamenike i pomoćnike direktora
posebnih organizacija, Generalnog sekretara Vlade kao i njegove zamenika itd.

2. Izvršilačka radna mesta- to su sva radna mesta koja nisu položaji uključujući i rukovodioce užih unutrašnjih jedinica
u državnim organima (kao što su na primer načelnici odeljenje,a šefovi odseka itd.). Zvanje se ne vezuje za ljude već
za radna mesta, tako da ukoliko neko želi da napreduje, mora da promeni radno mesto. Zvanja izvršilačkih radnih
mesta su: viši savetnik, samostalni savetnik, savetnik, mlađi savetnik, saradnik, mlađi saradnik, referent i mlađi
referent.

a. Viši savetnik- na ovoj poziciji se rade najsloženiji poslovi koji znatno utiču na postizanje rezultata u nekoj oblasti. Za
rad na poslovima u zvanju viši savetnik državni službenik mora da ima visoko obrazovanje na studijama drugog
stepena (master studije ili specijalističke studije) odnosno u trajanju od najmanje 4 godine i najmanje 7 godina
radnog staza u struci.

b. Samostalni savetnik- na ovoj poziciji se obavljaju složeni poslovi koji zahtevaju posebno specijalističko znanje i
iskustvo. Samostalni savetnik obavlja samostalno rad bez nadzora pretpostavljenog. Za rad na poslovima u zvanju
samostalni savetnik, državni službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje u trajanju od najmanje 4 godine
(master studije ili specijalističke studije) i radno uskustvo od najmanje 5 godina u struci.

c. Savetnik- na ovoj poziciji se obavljaju složeni poslovi koji podrazumevaju primenu utvrđenih metoda uz povremeni
nadzor pretpostavljenog. Za rad na poslovima u zvanju savetnika, državni službenik mora da ima stečeno visoko
obrazovanje u trajanju od najmanje 4 godine (master ili specijalističke studije), i radno iskustvo u struci od najmanje
3 godine.

d. Mlađi savetnik- na ovoj poziciji se obavljaju složeni poslovi koji podrazumevaju primenu utvrđenih metoda uz
redovan nadzor pretpostavljenog. Uslov za obavljanje poslova u zvanju mlađeg savetnika, državni službenik mora
da ima stečeno visoko obrazovanje u trajanju od najmanje 4 godine (master ili specijalističke studije), završen
pripravnički staž (radno iskustvo u trajanju od 1 godine) ili najmanje 5 godina radnog staža u državnim organima na
bilo kojim poslovima.

e. Saradnik- rad u zvanju saradnika se obavljaju poslovi koji obuhvataju ograničen krug međusobno povezanih
različitih zadataka uz uputstva i povremeni nadzor pretpostavljenog i zahtevaju sposobnost samostalne primene
utvrđenih metoda. Za rad u zvanju saradnika, službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na studijama
prvog stepena odnosno u trajanju do 3 godine i najmanje 3 godine radnog iskustva u struci.

f. Mlađi saradnik –rad u zvanju mlađi saradnik podrazumeva poslove istog stepena složenosti koji su precizno
određeni i podrazumevaju primenu utvrđenih metoda rada uz sposobnost rešavanja rutinskih problema i redovni
nadzor pretpostavljenog. Za rad u zvanju mlađeg saradnika, službenik treba da ima stečeno visoko obrazovanje
prvog stepena odnosno u trajaju do 3 godine, završen pripravnički staž ili najmanje 5 godina radnog iskustva u
državnom organu.

4
g. Referent- to su administrativni, tehnićki i drugi pretežno rutinski poslovi koji se obavljaju samostalno uz povremeni
nadzor pretpostavljenog. Za obavljanje poslova u zvanju referenta, službenik treba da ima završenu srednju školu i
najmanje 2 godine radnog staža u struci.

h. Mlađi referent- poslovi u zvanju malđi referent obuhvatqaju ograničeni krug sličnih zadataka. Državni službenik da
bi obavljao poslove u zvanju mlađeg referenta treba da ima završenu srednju školu i završen pripravnički staž.

Popunjavanje slobodnih radnih mesta

Kao državni službenik može da se zaposli punoletan državljanin Republike Srbije koji ima propisanu stručnu spremu i
ispunjava ostale uslove određene zakonom i drugim propisima, pravilnicima o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji
radnih mesta. Za rad na položaju se zahteva visoko obrazovanje drugog stepena i radno iskustvo u trajanju od najmanje
9 godina radnog staža u struci.

Radna mesta, potreban broj državnih službenika, uslovi za rad određuju se Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i
sistematizaciji radnih mesta u državnom organu. Radno mesto može da se popuni kada su ispunjena 2 uslova:

1. Da je radno mesto predviđeno Pravilnikom,

2. Da se njegovo popunjavanje uklapa u doneseni kadrovski plan.

Izvršilačko radno mesto se popunjava:

 Premeštanjem unutar istog državnog organa,

 Premeeštanjem na osnovu sporazuma o premeštanju- sprovodi se tako što se uz saglasnost zaposlenog,

sporazumevaju rukovodioci državnih organa.

 Premeštanjem iz drugog državnog organa po sprovedenom internom ili javnom konkursu- Na internom konkursu
mogu da učestvuju samo državni službenici iz državne uprave, Službi Vlade i taj konkurs objavljuje Služba za
upravljanje kadrovima. Interni konkurs sprovodi konkursna komisija koju imenuje rukovodilac. Kad interni konkrus
uspe, donosi se rešenje o premeštanju. Javni konkurs oglašava državni organ koji popunjava radno mesto i objavlje
ga u Službenom glasniku Srbije i u nekom od javnih glasila.

 Zasnivanjem radnog odnosa ako je na javnom konkursu izabran kandidat koji nije državni službenik.

Prilikom popunjavanja izvršilačkog radnog mesta, prednost imaj premeštaj državnog službenika iz istog državnog organa,
, u suprotnom, rukovodilac može da odluči da preuzme državnog službenika iz drugog državnog organa. Ako rukovodilac
odluči da radno mesto ne popuni ni premeštanjem državnog službenika iz nekog drugog državnog organa, onda se
spovodi interni konkurs. Ako se interni konkurs ne sprovede ili ne uspe, organizuje se javni konkurs. Na popunjavanje
izvršilačkih radnih mesta se primenjuje Zakon o državnim službenicima o javnom i internom konkursu u organima
državne urpave.

Radna mesta na položaju se popunjavaju postavljanjem.

Javni konkurs sprovodi konkursna komisija koju imenuje rukovodilac. Oglas o javnom konkursu sadrži podatke o
državnom organu, radnom mestu, uslovima zaposlenja, mestu rada, stručnoj osposobljenosti, znanjima i veštinama koje
se ocenjuju u konkursnom postupku i načinu njihove provere, roku u kome se podnose prijave, dokazi koji se prilažu uz
5
prijavu, adresu na koju se šalju prijave sa potrebnom dokumentacijom, vreme, mesto i datum obavljanja provera znanja i
veština. Rok za podnošenje prijava je 8 dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku. Konkursna komsija sastavlja
spisak kandidata koji zadovoljavaju uslove za zaposlenje. Sledi ocenjivanje stručne osposobljenosti, znanja i veštine
pismenim i usmenim putem. Kandidate sa najboljim rezultatom konkursna komisija uvršćuje na listu za izbor i tu listu
dostavlja rukovodiocu koji je dužan da izabere kandidata sa te liste. Ako se sa te liste izabere kandidat koji nije državni
službenik, rukovodilac donosi rešenje o prijemu u radni odnos a ako je izabrani kandidat državni službenik, rukovodilac
donosi rešenje o njegovom premeštaju. Ukoliko konkursna komisija utvrdi da nijedan kandidat nije zadovoljio merila
propisana za izbor, javni konkurs nije uspeo i o tome obaveštava sve kandidate. Izabrani kandidat je dužan da stupi na
rad u roku od 8 dana od dana konačnosti rešenja o prijemu u radni odnos. Rešenje o prijemu radni odnos odnosno
rešenje o premeštanju se dostavlja svim kandidatima koji su učestvovali u izbornom postupku na adresu koju su naveli
na prijavi za konkurs. Ukoliko rešenje ne stigne na adresu izabranog kandidata, o tome se sastavlja pismena beleška i
rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli državnog organa. Kandidati koji su učestvovali u izbornom postupku a nisu izabrani
imaju pravo 8 dana od prijema rešenja da podnesu žalbu.

Trajanje radnog odnosa

Državni službenik zasniva radni odnos na neodređeno s tim što može da zasnuje i radni odnos na određeno i to:

 Radi zamene odstutnog državnog službenika do njegovog povratka,

 Zbog privremeno povećanog obima posla, najduže na 6 meseci,

 Na radnim mestima u kabinetu i to dok traje dužnost funkcionera,

 Radi obuke pripravnika dok traje pripravnički staž.

Radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme izuzev priravniku kad položi
državni ili stručni ispit.

Probni rad

Svi koji prvi put zasnivaju radni odnos u državnom organu (a nisu u kabinetu i nisu pripravnici i nisu državni službenici na
položaju) imaju probni rad u trajanju od šest meseci. Probni rad prestaje nakon 6 meseci, kada pretpostavljeni daje
pismeno mišljenje rukovodiocu o tome da li je državni službenik zadovoljio na probnom radu.

Popunjavanje položaja

Evropski standardi predlaganja kandidata za najviša službenička mesta zahtevaju sprovođenje konkursa i odsustvo
političkog uticaja na izbor kandidata. Za popunjavanje položaja se sprovode javni ili interni konkursi. Interni konkurs
ovavezan je ako položaj popunjava Vlada. Kad položaj popunjava Vlada interni i javni konkurs oglašava SUK, a sprovodi
konkursna komisija koju imenuje Visoki službeni savet. Kada položaj popunjava Vlada na internom konkursu mogu da
učestvuju samo državni službenici iz organa državne uprave i Službi Vlade koji su u prethodne dve godine ocenjeni
ocenom naročito se ističe, koji su već na položaju, koji su podneli ostavku ostavku na položaj ili kojima je položaj ukinut.
Sledi izborni postupak koji sprovodi konkursna komisija. Po okončanju izbornog postupka, konkursna komisija sastavlja
spisak od 3 kandidata sa najboljim rezultatima. Spisak se dostavlja rukovodiocu koji nije dužan da Vladi predlaže
kandidata za položaj ali je dužan da o razlozima za to obavesti Visoki službenički savet i SUK. Ako se utvrdi da nijedan
kandidat ne ispunjava merila propisana za izbor, sprovodi se javni konkurs. Protiv rešenja o postavljanju na položaj, žalba
nije moguća ali je moguće pokrenuti Upravni spor.
6
Državnom službeniku prestaje rad na položaju kad istekne vreme na koje je postavlje, ako podnese pismenu ostavku, ako
stupi na neku od funkcija u državnom organu, organu autonomne pokrajine ili lokalne samouprave, ako se taj položaj
ukine(ako je ukinut državni organ), ako mu se navrši radni vek ili ako bude razrešen(razrešava se ukoliko je osuđen na
kaznu zatvora od najmanje 6 meseci, ukoliko se protiv njega pokrene disciplinski postupak, ukoliko je ocenjen ocenom
„ne zadovoljava“ na vanrednom ocenjivanju, ili dva puta uzastopno bude ocenjen tom ocenom ). Rad na položaju
prestaje donošenjem rešenja od strane nadležnog državnog organa. Protiv tog rešenja ne može da se podnese žalba ali
može upravni spor.

Poslednice prestanka rada na položaju

Ukoliko prestane državnom službenikom rad na položaju, on može da bude premešten na drugo radno mesto za koje
ispunjava uslove ili može da bude neraspoređen

Ocenjivanje i napredovanje državnih službenika

Cilj ocenjivanja državnih službenika je otkrivanje i otklanjanje nedostataka u radu državnih službenika, podsticanje na
bolje rezultate. Prilikom ocenjivanja se vrednuju: Rezultati postignuti u izvršavanju poslova, Samostalnost,
Preduzimljivost, Preciznost i savesnost, saradnja sa drugim državnim službenicima.

Državni službenik se ocenjuje jednom godišnje, najkasnije do februara tekuće godine za prethodnu. Državni službenik se
ocenjuje ocenama : ne zadovoljava, zadovoljava, dobar, ističe se, naročito se ističe. Pored redovnog ocenjivanja i postoji
vanredno ocenjivanje koje se vrši onda kada se prilikom redovnog ocenjivanja državni službenik oceni ocenom ne
zadovoljava, i to vanredno ocenjivanje se obavlja protekom 30 radnih dana od dana kada je ocenjen na redovnom
ocenjivanju ocenom „ne zadovoljava“. Ukoliko se i na tom vandrednom ocenjivanju državni službenik oceni ocenom „ne
zadovoljava“, njegov radni odnos se prekida.

Državni službenik napreduje:

 Premeštanjem na neposredno više izvršilačko radno mesto- to su radna mesta koja zahtevaju obavljanje poslova u
višem zvanju,

 Postavljanjem na položaj ili viši položaj u istom ili drugom državnom organu.

Na neposredno više zvršilačko radno mesto državni službenik može da pređe držvni službenik ukoliko je dva puta
uzastopno bio ocenjen ocenom „naročito se ističe“ ili četiri puta uzastopno „ističe se“ , ukoliko drž. Službenik ispunjava
uslove za rad na tom radnom mestu i ukoliko postoji slobodno radno mesto.

Premeštaj državnih službenika zbog potrebe rada

7
Državni službenik može da bude trajno ili privremeno premešten na drugo radno mesto u istom ili drugom državnom
organu ukoliko postoji potreba rada, u tom slučaju nije potrebna saglasnost državnog službenika. Državni službenik na
položaju ne može da bude premešten. Državni službenik se trajno premešta na drugo odgovarajuće radno mesto ako to
nalažu organizacija i racionalizacija poslova a privremeno se premešta ukoliko menja odsutnog državnog službenika ili se
povećao obim posla. Privremeni premeštaj traje najduže godinu dana, a ukoliko se premešta u drugi državni organ,
premeštaj traje 6 meseci i može se produžiti za još najviše 6 meseci.

Stručno usavršavanje i osposobljavanje

Državni službenik ima pravo da se stručno usavršava prema potrebama državnog organa i to se obezbeđuje iz budžeta
Republike Srbije. Program stručnog usavršavanja za svaku godinu donosi Vlada na predlog SUK-a.

Državnim službenicima može da se obezbedi i dodatno obrazovanje a državni službenik koji će se dodatno obrazovati se
bira na internom konkursu. Troškove dodatnog obrazovanja snosi državni organ. Prava i obaveze Državnog službenika
koji se dodatno obrazuje uređuju se ugovorom. Državni službenik prilikom dodatnog obrazovanja ima pravo na
mirovanje radnog odnosa. U slučaju dodatnog obrazovanja, državni službenik je dužan da u državnom organu provede
dvostruko više vremena nego što je trajalo obrazovanje u suprotnom jednokratno vraća utrošeni novac obrazovanja.

Stručni državni ispit polažu svi državni službenici koji su u radnom odnosu na neodređeno izuzev državnih službenika koji
imaju obavezu da polažu pravosudni ispit(oni koji rade u sudovima, javnim tužilaštvima i republičkom javnom
prvobranilaštvu).

Državni službenici koji su prvi put zasnovali radni odnos u državnom organu na neodređeno vreme, imaju obavezu da
državni ispit polože do okončanja probnog rada a pripravnici polažu stručni ispit do okončanja pripravničkog staža.

Stručno osposobljavanje- pripravništvo

Pripravnik je lice koje prvi put zasniva radni odnoa u svojoj struci. Pripravnik se prima u radni odnos nakon sprovedenog
javnog konkursa i to na određeno vreme. Pripravnički staž sa fakultetskim obrazovanjem traje godinu dana, sa višim
obrazovanjem 9 meseci a sa srednjoškolskim obrazovanjem 6 meseci. Pripravnici se osposobljavaju za samostalni rad
prem programu koji donosi rukovodilac. Rukovodilac određuje mentora koji će da prati osposobljavanje pripravnika.
Mentor daje rukovodiocu pismeno mišljenje o osposobljenosti pripravnika. Nakon isteka pripravničkog staža, položenog
stručnog ispita, pripravnik može da nastavi rad u državnom organu na neodređeno vreme ukoliko postoji odgovarajuće
radno mesto na koje može biti raspoređen.

Ugovor o stručnom osposobljavanju se potpisuje sa nezaposlenim licima, bez nadoknade, radi stručnog ospsobljavanja
tj. Sticanja radnog iskustva. Ugovor sa licima koja imaju završenu srednju školu se potpisuje na period od 6 meseci a sa
licima koja imaju završen fakultet se potpisuje na godinu dana.

Odgovornosti državnih službenika

8
Disciplinska odgovornost

Povrede dužnosti iz radnog odnosa mogu da budu lakše i teže.

Lakše povrede dužnosti su:

1. Učestalo zakašnjavanje, neopravdano odsustvo ili raniji odlazak sa posla,

2. Nesavesno čuvanje službenih spisa i podataka,

3. Neopravdan izostanak sa posla jedan radni dan,

4. Neopravdano neobaveštavanje pretpostavljenog o razlozima sprečenosti za dolazak na rad u roku od 24h od

nastanka razloga,

5. Povreda kodeksa ponašanja dužnosti državnih službenika.

Teže povrede dužnosti su:

1. Neizvršavanje poslova,

2. Nezakonit rad,

3. Zloupotreba prava iz radnog odnosa,

4. Povreda načela nepristrasnosti, političke neutralnosti,

5. Odavanje službene tajne,

6. Primanje poklona u vezi sa vršenjem poslova mimo odredaba Zakona o državnim službenicima,

7. Dodatni rad mimo Zakona o državnim službenicima,

8. Preuzimanje dužnosti direktora, zamenika ili pomoćnika direktora,

9. Osnivanje privrednog društva,

10. Neprenošenje upravljačkih prava u privrednom subjektu na drugo lice,

11. Nezakonito raspolaganje sredstvima,

12. Povreda prava drugih državnih službenika i nameštenika,

13. Nasilničko i uvredljivo ponašanje,

14. Dolazak u alkoholisanom stanju,

15. Ometanje stranaka u ostvarivanju prava i interesa pred državnim organom,

16. Neopravdani izostanak sa posla najmanje dva uzastopna radna dana,

17. Ponavljanje lakših povreda dužnosti.

Disciplinske kazne

9
Za lakše povrede dužnosti izriče se kazna do 20% a za teže povrede dužnosti može da se izrekne novčana kazna od 20%-
30% od plate, određivanje nižeg platnog razreda, zabrana napredovanja od 4 godine ili prestanak radnog odnosa.

Disciplinski postupak

Disciplinski postupak pokreće rukovodilac pismenim zaključkom, koji se dostavlja državnom službeniku i na koji žalba nije
dopuštena. Disciplinski postupak vodi i o disciplinskoj odgovornosti odlučuje rukovodilac. Tokom disciplinskog postupka
se vodi usmena raspava na kojoj državni službenik iznosi svoju odbranu. Na izricanje disciplinske kazne utiče da li je
državni službenik već bio kažnjivan i pod kakvim je okolnostima povreda dužnosti načinjena.

Udaljenje sa rada

Ukoliko je državni službenik načio težu povredu dužnosti, on može biti udaljen sa posla sve do okončanja disciplinskog
postupka ukoliko bi njegovo prisustvo štetilo interesu državnog organa. Rešenje o udaljavanju sa rada donosi
rukovodilac.

Zastarelost

Disciplinski postupak za lakše povrede dužnosti zastereva protekom jedne godine a za teže povrede protekom dve
godine.

Upis disciplinske kazne u kadrovsku evidenciju i njeno brisanje

Disciplinska kazna se upisuje u kadrovsku evidenciju a briše se iz evidencije nakon dve godine ako državnom službeniku
ne bude izrečena nova disciplinska kazna.

Disciplinski postupak protiv državnih službenika na položaju

Disciplinski postupak protiv državnog službenika koga je na položaj postavila Vlada, vodi Visoki službenički savet.

Odgovornost za štetu

Državni službenik ukoliko namerno ili iz krajnje nepažnje načini štetu državno organu, nadoknađuje državni službenik.
Štetu određuje rukovodilac. Ukoliko državni službenik učini štetu nekom trećem licu nezakonitim ili nepravilnim radom,
odgovara Republika Srbija. Ukoliko državni službenik prouzrokuje štetu po nalogu svog pretpostavljenog, za tu štetu ne
odgovara. Ukoliko se prouzrokuje šteta državnom službeniku za tu štetu odgovora Republika Srbija.

Prestanak radnog odnosa

Državni službenik prestaje sa radom u sledećim situacijama:
10
 Istekom vremena na koje je zasnovan- rad na određeno vreme,

 Sporazumom- rukovodilac i državni službenik mogu da zaključe pismeni sporazum o prestanku radnog odnosa. Radni
odnos prestaje danom potpisivanja sporazuma.

 Po sili zakona,

 Nekim drugim načinom određenim Zakonom o državnim službenicima ili posebnim zakonom (kad navrši radni vek-
65.godina života ili najmanje 15 godina staža osiguranja, ako je osuđen na kaznu zatvora od najmanje 6 meseci, ako
je neraspoređen ili premešten na drugo radno mesto, ako na posao ne dođe tri uzastopna radna dana i to trećeg
dana, ako u roku od 1 godine ne položi državni ispit).

Državni službenik može da podnese pismeni otkaz najmanje 15 dana pre dana koji je u pismenom otkazu naveo kao dan
prestanka rada.

Rukovodilac otkazuje radni odnos državnom službeniku kada:

 Odbije premeštaj,

 Ne zadovolji probni rad,

 Posle prestanka razloga za mirovanje radnog odnosa ne stupi na rad u roku od 15 dana,

 Ne položi državni ispit.

Prava državnih službenika pri promeni uređenja državnih organa

U slučaju ako Pravilnik bude izmenjen tako da neka radna mesta budu ukinuta ili se broj državnih službenika smanji,
prekobrojni državni službenici se premeštaju na druga odgovarajuća radna mesta pri čemu imaju prednost oni službenici
sa boljim ocenama u poslenje 3 godine. Ako odgovarajuće radno mesto ne postoji onda zaposleni može biti premešteno
na niže radno mesto uz njegovu saglasnost a ako ne postoji nikakvo radno mesto onda postaje neraspoređen. Ukoliko
državni službenik nije saglasan sa premeštajem na niže radno mesto, njegov radni odnos se prekida.

Kada je državni službenik neraspoređen ima pravo da prima platu i to 65% od osnovne plate.

Odlučivanje o pravima i dužnostima državnih službenika

Odlučivanje o prvom stepenu

O pravima i dužnostima državnog službenika odlučuje rukovodilac koji može da ovlasti državnog službenika koji ima
fakultet i najmanje 5 godina rada u stuci da umesto njega odlučuje o pravima i dužnostima državnih službenika.

Žalbene komisije

11
Žalbena komisija odlučuje o žalbama državnih službenika i žalbama učesnika internog i javnog konkursa. Žalbena
komisija je dužna da u roku od 30 od prijema žalbe donese odluke, u suprotnom se smatra da je žalba odbijena. Protiv
odluke žalbene komisije može da se pokrene upravni spor.

O žalbama državnih službenika iz organa državne uprave, službi Vlade i Republičkog javnog prvobranilaštva odlučuje
Žalbena komisija Vlade a o žalbama državnih službenika iz suda i javnih tužilatva odlučuje Žalbena komisija tužilaštva.

Žalbene komisije su u svom radu samostalne i broj članova žalbene komisije određuje državni organ.

Uređenje kadrovskog sistema

Kadrovski plan

Plan se sastoji od prikaza broja državnih službenika prema radnim mestima i broja državnih službenika sa radnim
odnosom na neodređeno vreme, broja pripravnika čiji se prijem planira i broja državnih službenika koji planira da se
primi na određeno vreme zbog povećanog obima posla.

Kadrovski plan se donosi u roku od 30 dana od dana donošenja zakona o budžetu. Kadrovski plan za organe državne
uprave i službe Vlade donosi Vlada a kadrovski plan za sudove i javna tužilaštva donosi nadležno ministarstvo.

Služba za upravljanje kadrovima

Službu za upravljanje kadrovima obrazuje Vlada i posao službe je da oglašava interne konkurse za slobodna izvršilačka
radna mesta i interne i javne konkurse za popunu položaja u organima državne uprave.

Centralna kadrovska evidencija

Centralnu kadrovsku evidenciju o svim državnim službenicima i nameštenicima vodi SUK kao informatičku bazu
podataka. Ti podaci su dostupni rukovodiocima a takođe svaki državni službenik može da ima uvid u podatke iz
evidencije koji se odnose na njega.

Evidenciju internog tržišta rada vodi SUK. Ova evidencija sadrži podatke o slobodnim radnim mestima, državnim
službenicima koji žele trajni ili privremeni premeštaj na drugo radno mesto, podatke o neraspoređenim državnim
službenicima a svaki državni službenik može da ima uvid u podatke iz evidencije koji se odnose na njega.

Visoki službeni savet

Visoki stručni savet određuje kakve se stručne osposobljenosti, veštine i znanja ocenjuju u izbornom postupku i određuju
način sprovođenje provera. Savet takođe propisuje merila za izbor na radna mesta, donosi kodeks ponašanja državnih
službenika. Visoki službeni savet ima 11 članova i bira ih Vlada na period od šest godina.

Posebna pravila o nameštenicima

12
Pravilnikom se određuju radna mesta nameštenika, uslovi za zaposlenje i broj nameštenika. Nameštenik zasniva radni
odnos ugovorom o radu. Nameštenik ima pravo na platu, naknade i druga primanja prema zakonu kojim se uređuju
plate u državnim organima.

Nadležnost upravne inspekcije

Sprovođenje Zakona o državnim službenicima nadzire upravna inspekcija. Upravni inspektor nadzire:

 Usklađenost Pravilnika sa zakonom i drugim propisima,

 Usklađenost popunjavanja radnih mesta sa Pravilnikom i kadrovskim planom,

 Zakontost sprovođenja internog i javnog konkursa,

 Zakonitost raspoređivanja, premeštanja i napredovanja državnih službenika,

 Blagovremenost i pravilnost dostavljanja podataka koji se upisuju u Centralnu kadrovsku evidenciju.

Plate državnih službenika i nameštenika

Plate, naknade i druga primanja se uređuju Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika. Plate se sastoje od
osnovne plate i dodatka na platu.

Osnovna plata se računa tako što se osnovica množi sa koeficijentom. Osnovica je jedinstvena i utvrđuje se za svaku
budžetsku godinu Zakonom o budžetu Republike Srbije. Koeficijenti su utvrđeni Zakonom o platama državnih službenika.
Postoji 13 platnih grupa za državn službenike i 6 platnih grupa za nameštenike. U svakoj platnoj grupi postoji 8 platnih
razreda. I svaki platni razred ima određeni koeficijent kojim se množi osnovica plate.

Na dodatak na platu imaju svi državni slućbenici i nameštenici za minuli rad, za rad noću, za rad praznicima, za
prekovremeni rad, za pripravnost.

Radni odnosi u organima lokalne samouprave

O pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih i postavljenih u organu lokalne samouprave odlučuje funkcioner koji
rukovodi organom.

U radni odnos u organu lokalne samouprave se primaju lica koja ispunjavaju sledeće uslove:

 Da je punoletno,

 Da je državljanin Republike Srbije,

 Da ima opštu zdravstvenu sposobnost,

 Da ima propisanu stručnu spremu,

13
 Da nije osuđivano...

Takođe se mogu u radni odnos primiti i strani državljani u skladu sa zakonom.

Lica se primaju u radni odnos na određeno vreme preko oglasa, i ne može postati radni odnos na neodređeno vreme.
Lica se prima u radni odnos na osnovu:

 Akta o izboru odnosno postavljenju na funkciju,

 Konačne odluke funkcionera koji rukovodi organom,

 Sporazuma o preuzimanju zaposlenog iz drugog organa.

Pripravnici- to su lica sa srednjom, višom ili visokom školom, koja nisu bila u radnom odnosu. Oni se primaju na
određeno vreme, polažu pripravnički ispiti i mogu nastaviti da rade na neodređeno vreme i da budu raspoređeni na
odgovarajuće radno mesto ako za to postoje uslovi.

Funkcioner koji rukovodi organom može da rasporedi zaposlenog na drugo radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj
spremi. Zaposleni su dužni da izvršavaju naloge funkcionera koji rukovodi organom. Plate zaposleni primaju u skladu sa
Zakonom o platama. Za svoj rad zaposleni u organu lokalne samouprave odgovaraju za štetu koju načini na radu organu.
Zaposlenom se otkazuje radni odnos u sledećim slučajevima:

 Ako se utvrdi da je njegov radni odnos zasnovan suprotno zakonu,

 Ako ne pokaže odgovarajuće rezultate u probnom radu,

 Ako odbije da radi na radnom mestu na kojem je raspoređen,

 Ako izgubi zvanje a nema odgovarajućeg radnog mesta na koje može biti raspoređen,

 Ako se nakon isteka mirovanja radnog mesta, ne pojavi na radnom mestu u roku od 15 radnih dana,

 Ako postane neraspoređen.

Nakon prestanka funkcije, izabrano lice ima pravo na platu u trajanju od 6 meseci.

Prava zaposlenih u organu lokalne samouprave i postavljenih lica se ostvaruju pismenim putem obraćajući se
funkcioneru koji rukovodi organom. Protiv svakog rešenja zaposleni ima pravo da podnese prigovor funkcioneru koji
mora da donese odluku u roku od 15 dana, u suprotnom zaposleni može da se obrati nadležnom sudu. Nadzor nad
primenom propisa o pravima i obavezama zaposlenih u organima lokalne samouprave vrši upravna inspekcija. Upravna
inspekcija ima pravo da pregleda akte, rešenja, ugovore i ostalu dokumentaciju.

Opšti propisi o radu- ZAKON O RADU

Pod radnim odnosom se podrazumeva odnos po osnovu rada koji se zasniva ugovorom o radu koji zaključuju zaposleni i
poslodavac. Zaposleni je fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca. Poslodavac je domaće odnosno strano

14
pravno lice koje zapošljava jedno ili više lica. Pod poslodavcem se podrazumeva svaka organizacija kao na primer
privredna društva, banke, javna preduzeća, ustanove, država, teritorijalna autonomija, lokalna samouprava itd.

Prava zaposlenih
Zaposleni imaju sledeća individualna prava:

 Pravo na odgovarajuću zaradu,

 Pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu,

 Pravo na zdravstvenu zaštitu,

 Pravo na zaštitu ličnog integriteta,

 Pravo u slučaju bolesti, smanjene radne sposobnosti,

 Pravo na materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti,

 Pravo na učešće u dobiti,

 Zaposlene žene ostvaruju prava za vreme trudnoće i porođaja, radi nege deteta,

 Zaposleni mlađi od 18 godina,

 Zaposleni invalidi.

Zaposleni imaju sledeća kolektivna prava:

 Pravo na udruživanje,

 Pravo na učešće u pregovorima za zaključivanje kolektivnih ugovora,

 Pravo na mirno rešavanje kolektivnih i individualnih sporova,

 Pravo na konsultovanje, informisanje i izražavanje svojih stavova.

Obaveze zaposlenih
Zaposleni je dužan da:

 Savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi,

 Poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca,

 Obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje bi mogle da utiču na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu,

 Obavesti poslodavca o svakoj mogućoj i potencijalnoj opasnosti za život, zdravlje i nastanka materijalne štete.

Obaveze poslodavca
Poslodavac je dužan da:
15
 Zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu,

 Zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu,

 Zaposlenom pruži obaveštenje o uslovima rada, organizaciji rada, pravilima rada i poslovanja,

 Zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu,

 Zatraži mišljenje sindikata u slučajevima utvrđenim zakonom ili ukoliko sindikat ne postoji, da zatraži mišljenje od
predstavnika koga odrede zaposleni.

Zabrana diskriminacije
Zabranjena je posredna i neposredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje u odnosu na pol, rođenje, jezik, rasu, boju
kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, nacionalnu pripadnost, veru, bračni status, seksualno opredeljenjem
političko opredeljenje, imovinsko stanje itd.

Diskriminacija se zabranjuje i u odnosu na: uslove za zapošljavanje i izbor kandidata, uslove rada i sva prava iz radnog
odnosa, obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje, napredovanje na poslu, otkaz ugovora o radu.

Zabranjuje se uznemiravanje zaposlenih. Uznemiravanje može da bude opšte- neželjeno ponašanje i vređanje
dostojanstva zaposlenog, i seksualno uznemiravanje.

Zasnivanje radnog odnosa

Radni odnos može da se zasnuje sa licem koji ispunjava opšti uslov propisan Zakonom o radu, Pravilnikom o organizaciji i
sistematizaciji poslova. Opšti uslov za zasnivanje radnog odnosa jeste uzrast od najmanje 15 godina života. Posebni
uslovi za zasnivanje radnog odnosa se određuju zavisno od poslova radi kojih se zasniva radni odnos. Utvrđuju se
pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova. Pravilnik donosi direktor i pravilnikom se uređuje vrsta posla, vrsta i
stepen stručne spreme, znanje i sposobnosti potrebno za određeno radno mesto, radno iskustvo, položen stručni ispit,
znanje stranog jezika, zdravstvenu sposobnost itd.

Stručna sprema je neophodan uslov za zasnivanje radnog odnosa i ona se u pravilniku određuje za sva radna mesta.
Znanje i sposobnosti se definišu kao svojstvo zaposlenog da uspešno obavlja određene poslove nezavisno od stručne
spreme koju ima. Radno iskustvo je vreme provedeno na radu u obavljanju odgovarajućih poslova. Treba razlikovati
radni staž od radnog iskustva, jer radni staž predstavlja ukupno vreme provedeno na bilo kojim poslovima. Radni odnos
sa licem mlađim od 18 godina se zasniva uz pismenu saglasnost roditelja, usvoioca ili staraoca uz obavezan nalaz
nadležnog zdravstvenog organa kojom se potvrđuje da je sposoban za rad. Radni odnos sa inavlidimima se zasniva
shodno Zakonu o radu. Zasnivanje radnog odnosa sa stranim licima se zasniva shodno Zakonu o radu i posebnim
zakonom. Stranac može da zasnuje radni odnos ako:

a) Ima odobrenje za stalno nastanjenje odnosno privremeni boravak u RS,

b) Ako je dobio odobrenje za zasnivanje radnog odnosa.

16
Kandidat koji traži zaposlenje, prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu treba da dostavi potrebnu dokumentaciju
koju poslodavac traži, s tim što poslodavac ne sme da traži podatke o bračnom statusu, planiranju porodice, kao ni da
slovljava zasnivanje rada testom trudnoće.

Radni odnos se zasniva ugovorom o radu koji zaključuju poslodavac i zaposleni. Ugovor o radu se zaključuje na određeno
i neodređeno vreme. Ugovor se zaključuje pre stupanja zaposlenog na rad u pisanom obliku. Obavezni elementi ugovora
su: podaci o poslodavcu (naziv i sedište)i zaposlenom ( ime, prezime, adresa, stručna sprema,), opis poslova koje
zaposleni treba da obavlja, mesto rada, načinn zasnivanja radnog odnosa, radno vreme, novčani iznos osnovice, rokovi
isplate, pozivanje na kolektivni ugovor odnosno pravilnik o radu koji je na snazi.

Danom stupanja na rad, zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa. Ako zaposleni ne stupi na rad utvrđenim
danom, smatra se da nije zasnovao radni odnos, a ukoliko je iz opravdanih razloga sprečen da stupi u radni odnos, o
tome obaveštava poslodavca.

Zaposleni ima radnu knjižicu koju predaje poslodavcu prilikom zasnivanja radnog odnosa. Radna isprava je javni
dokument koji izdaje opština. U radnoj knjižici se unose podaci o zaposlenom, poslodavcu, stažu osiguranja.Radna
knjižica se nalazi kod poslodavca dok traje radni odnos.

Posrednik u zapošljavanju je Nacionalna služba za zapošljavanje odnosno agencija za zapošljavanje koja povezuje lica
koja traže posao i poslodavce. Agencija za zapošljavanje ne može da bude posrednik u zapošljavanju maloletnih lica.
Poslovi posredovanja u zapošljavanju obuhvataju: povezivanje ponude i tražnje na tržištu rada, preliminarnu selekciju
lica koja traže posao, savetovanje za izbor odgovarajućeg posla...

Vrste radnog odnosa

Radni odnos na neodređeno vreme- to je radni odnos čije trajanje nije unapred ograničeno. Ovakav radni odnos traje
sve dok ne prestane na način i pod uslovima koji su predviđeni zakonom.

Radni odno na određeno – to je radni odnos sa unapred određenim rokom trajanja. Radni odnos na određeno može da
se zasnuje:

 Radi obavljanja poslova čije je trajanje unapred određeno: sezonski poslovi,poslovi na izradi određenog projekta,
poslovi usred povećanog obima posla...

 Radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog: radni odnos se zasniva do povratka odsutnog zaposlenog na rad.

Probni rad- probni rad se definiše ugovorom i može da traje najduže 6 meseci. Za vreme probnog rada poslodavac i
zaposleni mogu jedno drugom da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom ne kraćim od 5 radnih dana. Zaposleni koji
tokom probnog rada nije pokazao odgovarajuće stručne i radne sposobnosti, prestaje mu radni odnos danom isteka
probnog rada.

Radni odnos za obavaljanje poslova sa povećanim rizikom – pod poslovima sa povećanim rizikom se podrazumevaju
teški fizički poslovim poslovi koji se obavljaju pod zemljom, vodom, pri visokim ili niskim temperaturama. Za ovakve
poslove su propisani posebni uslovi rada uz obavezni prethodni zadrvstveni pregled od strane nadležnog zdravstvenog
organa.

17
Radni odnos sa nepunim radnim vremenom može da se zasnuje na određeno i neodređeno. Zaposleni koji ima
zasnovan radni odnos sa nepunim radnim vremenom ima ista prava i obaveze, srazmerne vremenu provedenom na radu
pri čemu može da zasnuje radni odnos i kod drugog poslodavca i na taj način da ostvari puno radno vreme.

Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca – to je radni posao koji se obavlja kod kuće.

Radni odnos sa kućnim pomoćnim osobljem- radni odnos može da se zasnuje i za obavljanje poslova kućnog pomoćnog
osoblja radi obavljanja poslova u domaćintvu- spremanje stana, čuvanje dece itd. Kod ovakvih poslova, zarade može da
se isplati i u naturi-obezbeđivanje hrane ili smeštaja. Pri čemu pored naturalne isplate, novčana isplata ne sme da bude
niža od 50% ukupne vrednosti zarade.

Pripravnici – pripravnički radni odnos je radni odnos koji zasnivaju lica koja prvi put zasnivaju radni odnos u svojoj struci.
Pripravnički radni staž je vreme osposobljavanja pripravnika za samostalni rad u struci i može da traje najduže godinu
dana, pri čemu iznos zarade na koju ima zakonosko pravo ne sme da bude niži od 80% osnovne zarade.

Radno vreme
Radno vreme je vreme koje zaposleni provede na radu.

Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno a za lica mlađa od 18 godina radno vreme ne sme da bude duže od 35 sati.
Nepuno radno vreme je radno vreme kraće od 40 za punoletna lica odnosno 35 sati nedeljno za maloletna lica.

Skraćeno radno vreme imaju zaposleni koji rade na naročito teškim, napornim i po zdravlje štetnim poslovima i radno
vreme može biti skraćeno za najviše 10 sati nedeljno. Dakle radno vreme se skraćuje sa povećanjem rizika na poslu.

Prekovremeni rad je rad duži od punog radnog vremena. Prekovremeni rad ne može da traje duže od 8 sati nedeljno niti
duže od 4 sata dnevno.

Raspored radnog vremena- radna nedelja traje 5 radnih dana, a radni dan traje 8 sati. Poslodavac je dužan da obavesti
zaposlenog o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje 7 dana pre promene rasporeda radnog
vremena.

Preraspodela radnog vremena- preraspodela radnog vremena se vrši ukoliko to zahteva priroda posla i to tako da
ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od 6 meseci u proseku ne bude duže od punog radnog vremena. Kada dođe
do preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 sati nedeljno. Suština radnog vremena je da
se u jednom periodu radi duže od punog radnog vremena a u drugom kraće. Zaposleni ima pravo na odmor između dva
radna dana u trajanju od najmanje 10 časova neprekidno.

Noćni rad i rad u smenama- rad nakon 22h do 06h narednog dana se smatra noćnim radom. Noćni rad treba da bude
tako organizovan da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću. Zaposleni može da radi duže od
jedne radne nedelje noću samo uz njegovu pismenu saglasnost.

Odmori i odsustva

18
Odmor u toku dnevnog rada- zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u trajanju od najmanje 30
minuta. Zaposleni koji rade duže od 4 sata a kraće od 6 imaju pravo na odmor u trajanju od 15 minuta. Zaposleni koji
rade duže od punog radnog vremena imaju pravo na odmor u trajanju od najmanje 45 minuta.

Dnevni odmor- zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 sati
neprekidno.

Nedeljni odmor – Nedeljni odmor se koristi po pravilu nedeljom. Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od
najmanje 24 sati neprekidno.

Godišnji odmor- Zaposleni ima pravo na godišnji odmor. Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid u radu
duže od 30 dana, svoj godišnji odmor može da iskoristi pri isteku perioda od 6 meseci. Zaposleni godišnje ima najmanje
20 radnh dana godišnjeg odmora, pri čemu se broj dana povećana po osnovu doprinosa, radnog iskustvam stručne
spreme zaposlenog. Pri računanju broja dana godišnjeg odmora, radna nedelja se računa kao 5 radnih dana, a praznici se
računaju kao neradni dani. Zaposleni ima pravo na 1/12 godišnjeg odmora za mesec dana u kalendarskoj godini. Godišnji
odmor se koristi u dva dela, pri čemu se prvi deo traje najmanje 3 radne nedelje a drugi deo treba da se iskoristi
najkasnije do 30.juna naredne godine. Rešenje o godišnjem odmoru se dostavlja zaposlenom 15 dana pre početka
njegovog godišnjeg odmora. Ako zaposleni ne ode na godišnji odmor krivicom poslodavca, zaposleni ima pravo na
naknadu štete u visini prosečne plate u prethodna 3 meseca. Poslodavac je dužan da zaposlenom da uverenje o
iskorišćenom broju dana godišnjeg odmora.

Plaćeno odsustvo- to je odsustvo sa rada uz naknadu zarade. Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u ukupnom
trajanju od 7 radnih dana u slučaju sklapanje braka, teže bolesti člana uže porodice, porođaja žene. Takođe zaposleni
ima pravo na 5 radnih dana plaćenog odsustva u slučaju smrti člana uže porodice i 2 dana plaćenog odsustva za slučaj
dobrovoljnog davanja krvi.

Neplaćeno odsustvo- poslodavac može da zaposlenom odobri odsustvo bez naknade zarade radi stručnog usavršavanja,
školovanja, negovanja bolesnog člana porodice itd.

Mirovanje radnog odnosa- podrazumeva osluženje vojnog roka, upućivanje na rad u inostranstvo od strane poslodavca
u konzularna, diplomatska i druga predstavništva, privremeno upućivanje na rad kod drugog poslodavca, izbor na
funkciju u državnom organu, sindikatu ili političkoj organizaciji, izdržavanje zatvorske kazne u trajanju do 6 meseci.
Nakon isteka perioda mirovanja, zaposleni je dužan da se u roku od 15 dana od navršetka perioda mirovanja vrati na
posao.

Zaštitnik zaposlenih
Postoje opšta i posebna zaštita zaposlenih. Opštu zaštitu imaju svi zaposleni a posebnu imaju posebna kategorija
zaposlenih.

Opšta zaštita- zaposleni imaju na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu. Radni proces mora da bude tako
organizovan da ne utiče negativno na zdravlje zaposlenog. U tom smislu:

 Zaposleni ne može da radi prekovremeno ako bi takav rad pogoršao njegovo zdravstveno stanje,
19
 Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama ne može da obavlja poslove koji bi pogoršali njegovo zdravstveno stanje.

Zaštita omladine- zaposleni mlađi od 18 godina života ne može da radi na:

 poslovima na kojima se obavlja naročito težak fizičk irad,

 pod zemljom, pod vodom, na velikoj visini,

 na poslovima koji su izloženi štetnom zračenju,

 na poslovima koji bi štetili njegovom zdravlju.

Zaposleni mlađi ispod 18 godina ne mogu da rade noću osim ako obavljaju poslove iz kulture i sporta, umetnosti itd, ili
ako je nephodno da nastavi rad pod uslovom da takav rad traje određeno vreme.

Zaštita materinstva – žena za vreme trudnoće ne može da radi na poslovima koji su štetni po njeno zdravlje i zdravlje
deteta. Za vreme 32 nedelje trudnoće ne može da radi prekovremeno i noću ako bi takav rad mogao da šteti njenom
zdravlju i zdravlju deteta a poslednjih 8 nedelja trudnoće ne može da radi prekovremeno i noću.ž

Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta- Žena ima pravo na odsutvo radi nege deteta u ukupnom
trajanju 365 dana. Zaposlena žena može da otpočne prodiljsko odsustvo najranije 45 dana a obavezno 28 dana pre
vremena određenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena 3 meseca od dana porođaja nakon toga žena
ima pravo na odsustvo radi nege deteta u ukupnom trajanju od 365 dana. Otac može da koristi porodiljsko odsustvo ako
majka napusti dete,umre, majka nije u radnom odnosu ili je iz opravdanih razloga sprečena da iskoristi to pravo. Za
vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, žena ima pravo na naknadu zarade. Za treće dete, zaposlena
žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u trajajnu od dve godine.

Odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe – Jedan od roditelja može da osustvuje sa rada ili da radi sa
polovinom punog radnog vremena, nakon isteka porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta radi posebne nege
deteta zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti najduže do 5 godina života deteta. Za vreme odsustvovanja
zaposleni ostvaruje naknadu zarade.

Neplaćeno odsustvo sa rada dok dete ne navrši 3 godine – jedan roditelj odnosno usvojilac ili staralac ima pravo na
odsustvo sa rada dok dete ne navrši 3 godine života ali bez naknade zarade.

Zaštita invalida – poslodavac je dužan da zaposlenom invalidu obezbedi posao u skladu sa njegovom preostalom
radnom sposobnošću.

Zaštita ličnih podataka - zaposleni ima pravo uvida u dokumente koji sadrži lične podatke koj ise čuavaju kod
poslodavca. Podaci zaposlenog ne mogu da budu dostupna trećem licu.

Obaveštenje o privremenoj sprečenosti za rad- zaposleni je dužan da najkasnije u roku od 3 dana od nastupanja
privremene sprečenosti za rad dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivanje sprečenosti za rad. U
slučaju teže bolesti, umesto zaposlenog, potvrdu poslodavcu dostavljaju članovi njegove najuže porodice a ako zaposleni
živi sam, tu potvrdu je dužan da dostavi najkasnije 3 dana od dana prestanka razloga zbog kojih je bio sprečen za rad.

Zarada, naknada zarade i druga primanja

20
Zarada se sastoji od:

 osnovne zarade- određuje se na osnovu uslova utvrđenih pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova,

 dela zarade za radni učinak-određuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla,

 uvećane zarade(rad za vreme praznika- 110% od osnovice, noćni rad i rad u smenama- najmanje 26%od osnovice,
prekovremeni rad-najmanje 26% osnovice, minuli rad- o,4% osnovice.).

Zarada se isplaćuje u novcu, najmanje jednom mesečnom i najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.

Minimalna zarade se utvrđuje odlukom Socijalno ekonomskog saveta a odluku o visini minimalne zarade donosi Vlada.
Zaposleni ima pravo i na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodna 3 meseca za vreme odsustvovanja sa
rada na dan praznika, radi godišnjeg odmora. Naknadu zarade isplaćuje poslodavac. Zaposleni ima pravo na naknadu
zarade zbog sprečenosti za rad do 30 dana i to:

 najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodna tri meseca s tim da ne može biti niža od minimalne zarade ako
je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada,

 u visini 100% prosečne zarade u prethodna tri meseca s tim da ne može biti niža od minimalne zarade ako je
sprečenost nastala povredom na radu.

 Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 60% od prosečne plate u poslednja tri meseca za vreme prekida rada
do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.

Obračun evidencija i zaštita zarade i naknade zarade – poslodavac je dužan da prilikom svake isplate zaposlenom da
obračun.

Naknada troškova- zaposleni ima pravo na naknadu troškova i to za: dolazak i odlazak sa rada u visini prevozne karte, za
vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu, smeštaj i ishranu dok je zaposleni na terenu, za ishranu u
toku rada, za regres za korišćenje godišnjeg odmora.

Druga primanja- pri odlasku u penziju poslodavac je dužan da zaposlenom isplati otpremninu, u slučaju smrti člana uže
porodice troškove pogrebnih usluga, naknadu štete zbog povrede na radu

Potraživanja zaposlenih u slučaju stečajnog postupka- pravo na isplatu neisplaćnih potraživanja kod poslodavca nad
kojim je pokrenut stečajni postupak ima zaposleni koji je bio u radnom odnosu na dan pokretanja stečajnog postupka.

Višak zaposlenih
Poslodavac je dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih ako utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih ili
organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodređeno
vreme i to za najmanje:

1. 10 zaposlenih kod poslodavca koji u radnom odnosu na neodređeno više od 20 a manje od 100.

2. 10% zaposlenih kod poslodaca koji ima u radnom odnosu najmanje 100 a najviše 300 zaposlenih na neodređeno
vreme,

21
3. 30 zaposlenih kod zaposlenih koji ima preko 300 zaposlenih na neodređeno vreme.

Program rešavanja viška zaposlenih sadrži:

 Razloge prestanka potrebe za radom,

 Ukupan broj zaposlenih kod poslodavca,
 Broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti, radni staž zaposlenih koji su proglašeni viškom,
 Kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih( kriterijumi ne mogu biti trudnoća, nega deteta itd.,)
 Mere za zapošljavanje, premeštaj na druge poslove
 Sredstva za rešavanje socijalno ekonomskog položaja viška zaposlenih,
 Rok u kome će biti otkazan ugovor o radu.
Pre otkaza ugovora, poslodavac je dužan zaposlenom da isplati opremninu.

Naknada štete
Štetu na radu koju napravi jedan ili više zaposlenih, svako ponaosob odgovara za nju. Štetu utvrđuje poslodavac.

Udaljenje zaposlenog sa rada

Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada ako:

 Ako je protiv njega pokrenut krvični postupak zbog dela koji je učinio na radu ili u vezi sa radom,

 Ako je priroda povrede takva da zaposleni ne može da nastavi rad kod poslodavca ni do isteka roka za davanje
izjašnjenja odnosno mišljenja o otkaznom razlogu. U ovom slučaju zaposlenom se isplaćuje zarada u visini ¼ a ako
izdržava porodicu onda u iznosu od 1/3 osnovne zarade. Ovakvo udaljavanje sa posla može da traje najduže 3
meseca i po isteku tog perioda, poslodavac je dužan ili da vrati zaposlenog na posao ili da mu otkaže ugovor o radu.

Zaposlenom kome je određen pritvor, udaljava se sa rada, prvim danom pritvora i udaljenje traje koliko i pritvor. Za to
vreme, zaposlenom pripada naknada zarade u visini od ¼ a ako izdržava porodicu u visini 1/3 osnovne zarade.

Izmena ugovora
Poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada-aneks ugovora:

 Radi premeštaja na drugi odgovarajući posao,

 Radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca- premeštanje u drugo geografsko mesto.

 Radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca- ima privremeni karakter, a taj period uz
pismenu saglasnost zaposlenog može da traje i duže od godinu dana.

 Radi primene mera za zapošljavanje iz programa rešavanja viška zaposlenih,

 Radi određivanje drugačijih elemenata za utvrđivanje zarada i drugih primanja.

22
Pre potpisivanja aneksa ugovora, poslodavac je dužan da zaposlenom da u pismenom obliku aneks ugovora o kome
zaposleni mora da se izjasni u roku ne kraćim od 8 radnih dana.

Prestanak radnog odnosa

Radni odnos prestaje:

 Istekom roka za koji je zasnovan,

 Kad zaposleni navrši 65 godina starosti i najmanje 15 godina osguranja,

 Sporazumom između zaposlenog i poslodavca- pre potpisivanja sporazuma, poslodavac je dužan da zaposlenog
pismenim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u slučaju nezaposlenosti.

 Otkazom ugovora o radu od strane zaposlenog ili poslodavca- zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o
radu, koji se dostavlja u pismenom obliku najmanje 15 dana o dana pre datuma koji je zaposleni naveo kao dan
prestanka radnog odnosa. Zaposleni otkaz može da da bez razloga. U suprotnom slučaju, poslodavac može da da
otkaz zaposlenom isključivo iz opravdanih razloga koji su predviđeni zakonom (ako zaposleni ne ostvaruje rezultate
rada, ako zaposleni učini povredu radne obaveze, ako zaposleni ne poštuje radnu discliplinu, ako zaposleni učini
krvično delo na radu, ako se zaposleni ne vrati na posao u roku od 15 dana od isteka neplaćenog odsustva , ako
zaposleni odbije potpisivanje aneksa ugovora o radu ponuđenog radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, na
drugo geografsko mesto, kod drugog poslodavca, ako zaposleni odbije da potpiše aneks ugovora o radu radi
promene iznosa osnovne zarade, ukoliko prestane potreba za zaposlenim-postane tehnološki višak...)

 Na zahtev roditelja zaposlenog mlađeg od 18 godina,

 Smrću.
Poslodavac ne može da otkaz zaposlenom:

 Ako je zaposleni privremeno sprečen za rad usled bolesti ili nesreće,

 Usled korišćenja porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta,
 Usled odsluživanja vojnog roka,
 Ako je zaposleni član neke političke partije,
Ugovor o radu se otkazuje rešenjem u pismenom obliku. Danom dostavljanja rešenja, zaposlenom prestaje radni odnos.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati sve neisplaćene zarade i druge naknade.

Posebna zaštita od otkaza ugovora o radu- Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta
i posebe nege deteta, poslodavac ne može da zaposlenom otkaže ugovor o radu.

Otkazni rok i novčana naknada – zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate, ima
pravo da ostane na radu u trajanju od najmanje mesec dana a najduže tri meseca. Zaposleni možeu sporazumu sa
poslodavcem da prestane sa radom i pre isteka otkaznog roka uz ugovorom utvrđenu novčanu nadoknadu.

Nezakonit prestanak radnog odnosa – Ako sud donese pravosnažnu odluku kojom je utvrđeno da zaposlenom
nezakonito prestao radni odnos, sud će odlučiti da se zaposleni vrati na rad ako to zaposleni zahteva. Pored vraćanja na
posao, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih naknada koje mu
pripadaju po zakonu, da uplati neisplaćene doprinose za obavezno socijalno osuguranje. Ako zaposleni ne zahteva da se
23
vrati na posao, sud će na njegov zahtev obavezati poslodavca da zaposlenom isplati najviše 18 zarada koje bi zaposleni
ostvario da radi i to zavisno od vremena povrednog u radnom odnosu i godina života zaposlenog kao i broja članova
porodice koje zaposleni izdržava. Sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od 3 godine od dana
nastanka obaveze.

Ostvarivanje i zaštita prava zaposlenih

O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje:

 U pravnom licu-Direktor,

 Kod poslodavca koje nema svojstvo pravnog lica- preduzetnik.

Zaposlenom se u pismenom obliku dostavlja rešenje o ostvarivanju prava, obaveze i odgovornosti sa obrazloženjem i
poukom o pravnom leku.

Sporna pitanja rešava arbitar kojeg sporazumom određuju zaposleni i poslodavac .

Rad van radnog vremena

Privremeni i poremeni poslovi - Privremeni poslovi su kratkotrajni kontinuirani poslovi a povremeni poslovi su
kratkotrajni a nisu kontinuirani već s vremena na vreme. Privremeni i povremeni poslovi ne mogu da traju duže od 120
radnih dana u kalendarskoj godini, zaključuju se u pismenom obliku sa nezaposlenim licima, zaposlenima koji ne rade
puno radno vreme- do punog radnog vremena, korisnikom starosne penzije ili sa licem koje je član omladinske ili
studenstke zadruge koje nije starije od 30 godina.

Ugovor o delu- Poslodavac može u pismenom obliku da potpiše sa određenim licem ugovor o delu radi obavljanja
poslova koji su van delatnosti poslodavca a koji imaju za predmet samostalnu izradu.

Ugovor o zastupanju ili posredovanju- poslodavac može da u pismenom obliku potpiše sa određenim licem radi
obavljanja poslova zastupanja ili posredovanja.

Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju – Ovakav ugovor može da se potpiše s nezaposlenim licem radi
obavljanja pripravničkog posla i polaganja stručnog ispita, sa licem koje želi da obavi specijalizaciju. Poslodavac može
ovim licima da obezbedi i novčanu naknadu.

Dopunski rad – Zaposleni koji radi kod jednog poslodavca puno radno vreme, može sa drugim poslodavcem da potpiše
ugovor o dopunskom radu i to najviše do 1/3 punog radnog vremena.

Samozapošljavanje- Fizičko lice može samostalno da obavlja delatnost kao preduzetnik u skladu sa zakonom.

Sindikalno organizovanje zaposlenih

24
Sindikat je samostalna, demokratska i nezavisna organizacija zaposlenih u koju se oni dobrovoljno udružuju radi
zastupanja, predstavljanja, unapređenja i zaštite svojih profesionalnih, radnih, ekonomski, socijalnih, kulturnih i drugih
kako pojedinačnih tako kolektivnih interesa. Pristupanje sindikatu se vrši potpisivanjem pristupnice. Ovlašćeni
predstavnik sindikata ima pravo na plaćeno odsustvo radi obavljanja sindikalne funkcije a naknadu zarade plaća
poslodavac.

Reprezentativnost sindikata – Sindikat se smatra reprezentativnom ako:

 Ako je osnovan i deluje na načelima slobode sindikalnog organizovanja i delovanja,

 Ako je nezavisan od državnih organa,

 Ako ima potreban broj članova na osnovu pristupnica- u sindikat je učlanjeno najmanje 15% zaposlenih od ukupnog
broja zaposlenih,

 Ako je upisan u registar.

Reprezentativnost sindikata kod poslodavca utvrđuje poslodavac u prisustvu predstavnika zainteresovanih sindikata.
Reprezentativnost sindikata za teritoriju Republiku Srbije utvrđuje ministar nadležan za rad na predlog Odbora za
utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca.

Pravna i poslovna sposobnost sindikata- Sindikat ima pravo na kolektivno pregovaranje i zaključivanje kolektivnog
ugovora, ima pravo na učešće u rešavanju kolektivnih radnih sporova, pravo na učešće u radu tripartitititnih i
multipratititnih tela.

Nadležnost inspekcije rada

Nadzor nad primenom Zakona o radu i drugih propisa o radnim odnosima vrši inspekcija rada. Inspektor rada je ovlašćen
da rešenjem naloži poslodavcu da u određenom roku otkloni utvrđene povrede zakona.

Ravnopravnost polova
Ustavom je zagrantovana ravnopravnost polova a bliže je razarađena u Zakonu o ravnopravnosti polova. Zakon navodi
da svaka poslovna organizacija mora da zaposli najmanje 30% lica manje zastupljenog pola, kako na izvršilačkim tako i na
rukovodećim radnim mestima.

Prilikom javnog oglašavanja poslova i uslova za njihovo obavljanje kao i prilikom odlučivanja o izboru zaposlenih,
zabranjuje se pravljenje razlike u polu. Propisane kazne za poslodavce kao pravna lica su u rasponu između 10 000 do
100 000 dinara a za preduzetnike od 5 000- 25 000.

Pripadnost određenom polu kao i odsustvovanje sa posla zbog trudnoće ili roditeljstva ne sme biti smetnja za
raspoređivanje na odgovarajuće poslove, profesionalno usavršavanje i napredovanje.

Pravo na jednako plaćanje za jednak rad podrazumeva da oba pola za isti posao moraju da budu jednako plaćeni kod
istog poslodavca.

25
Poslodavac ima obavezu da zaštiti zaposleno lice od uznemiravanja, seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja na radnom
mestu od strane drugog zaposlenog.

Pravo na stručno usavršavanje i obuku u toku rada mogu podjednako da ostvare oba pola pod jednakim uslovima.

Takođe sindikat je obavezan da uključi najmanje 30% predstavnika manje zastupljenog pola uključe u sastav odbora za
pregovore.

Socijalno osiguranje
U Srbiji postoje tri grane socijalnog osiguranja i to su:

1. Penzijsko i invalidsko osiguranje,

2. Osiguranje za slučaj nezaposlenosti,
3. Zdravstveno osiguranje.

Penzijsko i invalidsko osiguranje

Penzijsko i invalidsko osiguranje obuhvata obavezno i dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje.

Prava iz obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja su:

 Za slučaj starosti- starosna penzija- osiguranik stiče pravo na starosnu penziju kad navrši 65 za muškarce i 60 godina
života za žene i najmanje 15 godina staža osiguranja, ili kad muškarac navrši 40 a žena 35 godina radnog staža i
najmanje 53 godine života, ili kad navrši 45 godina staža osiguranja.

 Za slučaj invaliditeta – invalidska penzija- Osiguranik kod koga nastane potpuni gubitak radne sposobnosti stiče
pravo na invalidsku penziju i to ako je invalidnost prouzrokovan povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako je
invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili bolešću pod uslovom da je gubitak radne sposobnosti nastao pre
navršenja godina života propisanih za sticanje starosne penzije i navršenih 5 godina staža osiguranja

 Za slučaj smrti – pravo na porodičnu penziju- ovu penziju mogu ostvariti članovi porodice umrlog osiguranika koji je
navršio najmanje 5 godina staža osiguranja ili je ispunio uslove za invalidsku penziju ili članovi porodice umrlog
korisnika starosne penzije.

 Za slučaj telesnog oštećenja prouzrokovanog povredom na radu- pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje-
Ovo pravo mogu da steknu samo oni osiguranici koji su doživeli povredu na radu.

Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju se zavisno od dužine ulaganja i visine osnovice na koju je plaćen
doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Obavezno osigurana lica su:

 Zaposleni,
 Lica koja samostalno obavljaju delatnost,
26
 Poljoprivrednici.
Naknada pogrebnih troškova- U slučaju smrti korisnika penzije, licu koje izvrši sahranu pripada naknada pogrebnih
troškova.

Dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje- to je osiguranje kojim se na osnovu ugovora mogu obezbediti prava za
slučaj starosti, invalidnosti, smrti, telesnog oštećenje.

Osiguranje za slučaj nezaposlenosti

Osiguranje za slučaj nezaposlenosti uređeno je Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Prema
ovom zakonu, nezaposleni je lice od 15 do 65 godina života koje je sposobno i odmah spremno da radi i koje se vodi na
evidenciji nezaposlenih i koje aktivno traži posao. Nezaposleni nisu studenti mlađi od 26 godina, redovni učenici...

Obaveznim osiguranjem za slučaj nezaposlenosti obezbeđuje se Novčana naknada, zdravstveno osiguranje i penzijsko i
invalidsko osiguranje i druga prava u skladu sa zakonom.

Pravo na novčanu naknadu ima lice koje je bilo osigurano najmanje 12 meseci neprekidno ili sa prekidima u poslednjih
18 meseci. Pravo na novčanu naknadu ima nezaposleni kome je prestao radni odnos otkazom od strane poslodavca,
prestankom radnog odnosa na određeno vreme, privremnih i povremenih poslova, probnog rada, prestankom funkcije
na koju je bio imenovan i postavljen, pokretanjem stečajnog postupka poslodavca, prestankom radnog odnosa u
inostranstvu.

Novčana naknada pripada nezaposlenom od prvog dana od prestanka radnog odnosa i to u visini od 50% od osnovice
koju čini prosečna plata ili 50% od prosečne plate u poslednjih 6 meseci. Novčana naknada može da traje od 3 do 12
meseci. A u situaciji da nezaposlenom nedostaju dve godine do ostvarivanja penzije, on novčanu naknadu prima do 24
meseca. Nezaposleni koji prima novčanu naknadu dužan je da se na svakih 30 dana javlja Nacionalnoj službi za
zapošljavanje. Isplata novčane naknade se obustavlja ako nezaposleni obavlja privremeni povremen poslove, u toku
služenja vojnog roka, izdržavanje zatvorske kazne do 6 meseci, ako lice ili član porodice ode u inostrnstvo radi obavljanja
poslova, ako se izbriše sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje.

Pravo na zdravstvrno i penzijsko i invalidsko osiguranje pripada samo nezaposlenim licima koja su korisnici naknade i
traju koliko i pravo na novčanu naknadu. Doprinosi za zdravstveno i penzijsko i inavlidsko osiguranje su sadržani u
novčanoj naknadi i plaćaju se na teret lica koje prima novčanu naknadu.

Zdravstveno osiguranje
Zdravstveno osiguranje je uređeno Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Postoji obavezno i dobrovoljno zdravstveno
osiguranje.

Obavezno zdravstveno osiguranje je zdravstveno osiguranjekojim se zaposlenima i drugim građanima obuhvaćenim

obaveznim zdravstvenim osiguranjem obezbeđuju pravo na zdravstvenu zaštitu . obavezno zdravstveno osiguranje
sprovodi Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Sredstva za obavezno zdravstveno osiguranje obezbeđuju se iz
doprisnosa za obavezno zdravstveno osiguranje. Obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata:
27
1. Osiguranje za slučaj bolesti i povrede van rada,
2. Osiguranje za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti.
Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja su:

 Pravo na zdravstvenu zaštitu,

 Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad osiguranika,
 Pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje predstavlja osiguranje od nastanka rizika plaćanja učešća u troškovima zdravstvene
zaštite, osiguranje građana koji nisu obavezno osigurani. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje sprovodi Republički zavod
za zdravstveno osiguranje kao i druga pravna lica u skladu sa zakonom.

28