UNIVERZITET U NOVOM SADU

Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“

Zrenjanin

ELEKTRONSKO
UČENJE
Prof. dr Dragana Glušac

Zrenjanin, 2012.
 ELEKTRONSKO UČENJE

UDŽBENIK U RADNOJ VERZIJI

2
 ELEKTRONSKO UČENJE

SADRŽAJ
1. UČENJE U ELEKTRONSKOM OKRUŽENJU - »ELEKTRONSKO UČENJE«
Pojam »elektronsko učenje«
Obrazovne potrebe digitalnog društva
Razvojno - psihološke pretpostavke e učenja - »Cyber psihologija«
Znanje, Stavovi, Percepcija
Blumova taksonomija
Motivacija, Pažnja, Pamćenje
Pedagogija elektronskog učenja
Teorije učenja
Kognitivizam
Konstruktivizam
Bijeviorizam
Konektivizam
Blumova taksonomija
Stilovi u elektronskom učenju
Personalizacija sistema za e učenje prema stilu učenja
Učenje kroz igru
Pedagoške vrednosti e učenja

2. INFORMATIČKA DIDAKTIKA
Konvencionalna i informatička didaktika
Usmerenost e-učenja prema ciljevima nastave
Očiglednost nastavne materije
Konstruktivistički pristup i učenje istraživanjem
Postupnosti i sistematičnost
Individualizacija i socijalizacija
Racionalizacija nastave
Povezanost tradicije i savremenosti
Povećana trajnosti znanja, veština i navika
Nastava okrenuta ka učeniku
Metode rada u e-nastavi
Jedinstvo teorije i prakse
Pedagoška komunikacija u e učenju
Elektronska komunikacija u didaktičkom četvorouglu
Uloga nastavnika u elektronskoj nastavi
Kompetencije nastavnika

4. OBLICI ELEKTRONSKOG UČENJA

Evolucija elektronskog učenja
Digitalna saradnja
Kompjterski orijentisano učenje
Digitalna prezentacija
Obrazovni softver
Tutorijal

3
 ELEKTRONSKO UČENJE

Web zasnovano učenje

5. INSTRUKCIONI DIZAJN NASTAVNOG SADRŽAJA

Principi instrukcionog dizajna
Dizajn nastavnog materijala
Multimedijalni formati podataka
Digitalni tekst i hipertekst
Računarska grafika
Digitalni zvuk i video
Animacija
Multimedija u WEB okruženju
Standardi u oblasti elektronskog učenja
Objekti učenja
Modeli podataka
Modeli podataka i informacija
Organizacija obrazovnih sadržaja
Profili učenika
Ovorena arhitektura

6. FUNKCIONALNI MODEL E UČENJA

LMS – Razvoj i upravljanje sistemom za elektronsko učenje

Arhitektura LMS sistema
Funkcionisanje sistema
Hijerarhijsko uređenje sistema
Učenik
Nastavnik
Administrator
Sistem administrator
Administrator sadržaja
Monitoring sistema
Korisnik gost
Organizacija nastavnog sadržaja
LMS sistemi za elektronsko učenje
Joomla
Moodle
Claroline
A tutor
Elektronska evaluacija postignuća učenika

4
 ELEKTRONSKO UČENJE

1. UČENJE U ELEKTRONSKOM OKRUŽENJU:

»ELEKTRONSKO UČENJE«

Pojam elektronsko učenje

P
ojam "elektronsko učenje" je jedan od danas najkorišćenijih
sintaksi u procesu modernizacije obrazovanja u svetu. Koriste se
razne definicije elektronskog učenja. Česta su pogrešni konteksti
elektronskog učenja, učenja na daljinu, i ostalih. Po definiciji Američke
asocijacije ASTD iz 2001. godine (American Society for Trainers and
Development) e learning, odnosno u prevodu elektronsko učenje, ili
skraćeno e učenje, je metodologija kojom se ”nastavni sadržaj ili aktivnosti
u učenju isporučuju uz pomoć elektronskih tehnologija" (eng. instructional
content or learning experiences delivered or enabled by electronic
technology). Time se objedinjuju svi diversifikativni nazivi za elektronsko
učenje:
§ Elektronsko učenje (E learning),
§ Web utemeljeno učenje (Web Based Learning),
§ Web utemeljena nastava (Web Based Instruction),
§ Vežbanje utemeljeno na Internetu (Internet Based Training),
§ Raspodeljeno učenje (Distribute Learning),
§ Napredno raspodeljeno učenje (Advanced Distributed Learning),
§ Udaljeno učenje (Distance Learning),
§ On-line učenje (On-line Learning),
§ Mobilno učenje (Mobile Learning),
§ Upravljano učenje (Remote Learning), i dr.

5
 ELEKTRONSKO UČENJE

Elektronsko učenje, prisutno je i funkcioniše u praksi već više od jedne

decenije kao učenje olakšano i pojačano korišćenjem informacione i
komunikacione tehnologije. Takvi uređaji u ovom tehnološkom trenutku
obuhvataju računar sa dodatnim uređajima, digitalnu televiziju, prenosne i
džepne računare i mobilne telefone. Komunikacija omogućuje upotrebu
Interneta, elektronske pošte, diskusionih grupa, i sistema za kolaborativno
učenje. E-učenje podrazumeva i učenje na daljinu, kroz mrežu intraneta, i
može se smatrati komponentom fleksibilnog učenja. Kada se učenje odvija
ekskluzivno preko mreže, tada se naziva on-line učenje. Kada se učenje
distribuira mobilnim uređajima kao što su mobilni telefoni, prenosni i džepni
računari, tada se učenje naziva m-learning.
Mobilno učenje (m-learning) i učenje preko mreže (on-line learning) su
dva podskupa elektronskog učenja. Sva tri ova skupa pripadaju učenju na
daljinu*.
U formalnom smislu e učenje uključuje brojne strategije učenja i
tehnologije koje podržavaju proces učenja i to one poput CD-ROM uređaja i
medija, zatim nastave izvođene na računaru, videokonferencijskih sistema,
nastavnih sadržaja za učenje koji su isporučeni uz pomoć satelitske
komunikacije i mreža obrazovanja. U njima se vrši individualna razmena
informacija i sticanje znanja onih koji učestvuju u takvom procesu. U načelu
to je učenje zasnovano na elektronskoj tehnologiji, oblikovano tako da
omogućava sticanje znanja i veština ne samo učenika u formalnom procesu
učenja i poučavanja, već i svim kategorijama korisnika u tzv. procesu
celoživotnog učenja i poučavanja, a to znači učenja uz rad, prekvalifikacija i
dokvalifikacija za nova zanimanja, i sl.

Elektronsko učenje je obrazovna interaktivna komunikacija između učenika i

profesora koja se realizuje pomoću savremenih ict-a.

*
Brown, T. H. (2004). The Role of m-Learning in the Future of e-Learning in Africa? In Distance
Education and Technology: Issues and Practice. Hong Kong.

6
 ELEKTRONSKO UČENJE

Elektronsko učenje ne negira postojeće načine učenja, već ih dopunjuje i

obogaćuje.

E učenje ima svoje utemeljenje u psihologiji i pedagogiji, i moguće je

utvrditi didaktičku, logičku i metodičku bazu svrhe, ishoda i ciljeva učenja.
Osnovni smisao je postizanje obrazovnih ciljeva zadovoljavanjem
individualnih potreba.

Obrazovne potrebe digitalnog društva

E
lektronsko učenje kao pojam novog je datuma i potpuno
različito se definiše literaturnim izvorima. Slovo E usvojeno
je kao prefiks za delatnosti koje su usvojile elektronsku
informaciono komunikacionu infrastrukturu čime dobijaju novi savremeni
izraz, ali i novu paradigmu postojanja, tako da izrazi E-upravu, E-zdravstvo,
E-učenje postaju skraćenice usvojene i u srpskom jeziku.
Deca u školskom uzrastu, rođena s kraja devedesetih godina prošlog
veka, pa na ovamo, podrazumevaju računar kao deo svog životnog
prostora. Računar je postao
neprikosnoveni izvor zabave i
informacija u smislu individualnih
ili kolektivnih igara, medijuma za
muziku, filmove, komunikaciju sa
geografski i fizički udaljenim
sagovornicima, kao sredstvo
dopisivanja, i tako dalje.
Sveobuhvatno, računar postaje
svakodnevni deo njihovih života, i to sa kako sa aspekta privatnih
delatnosti, tako i sa profesionalnog aspekta. Realan i neminovan zaključak
je da je implementacija računarske filozofije u nastavne procese neizbežna.

7
 ELEKTRONSKO UČENJE

Brz tehnološki napredak ljudske civilizacije uzrokuje evolucione

potrebe za promenama u obrazovnom konceptu. Svetski su prihvaćeni novi
standardi u oblasti obrazovanja koji su u znatnoj meri pomerili staromodna
shvatanja i koncepte nastave. Modernizacija obrazovne tehnologije kao
sastavnog dela nastavnog procesa neminovni su u ovom tehnološkom
trenutku. Pojam znanja se menja. Savremeno obrazovanje zahteva
transformaciju "tradicionalnog modela reprodukcije znanja" u model
“aktivne izgradnje znanja”, gde su nastavnici i učenici partneri u
zajedničkom delovanju na izgradnji baze znanja koju treba usvojiti. Ono što
novo doba nameće samo po sebi je ono što se u svetu naziva “Life Long
Learning” gde je aktivni pojedinac prinuđen da individualno transformiše
prikupljene informacije u znanje. Tome ga treba naučiti, i to ne samo da
samostalno nalazi informacije, nego i da upravlja njima, analizira ih i
pretvara u korisno znanje. Uloga nastavnika u školi samim tim postaje nešto
drugačija: on više nije centar učionice u kojoj se odvija frontalna nastava
već saradnik, instruktor ili "trener" koji pomaže učenicima da uče na svoj
način i uspešno prerade informacije u znanje. Osnovni zadatak nastavnika
jeste naučiti učenike kako učiti, drugim rečima stvoriti informacijski pismene
učenike, buduće informacijski pismene stručnjake u svom području.
Informacijski pismena osoba razume ulogu računara kao saradnika u
procesu traženja i obrade informacija, ali je isto tako svesna kako uspešnost
tog procesa zavisi najviše od nje same, a ne od tehnologije koju koristi.
Novi naraštaji učenika, tzv. Net-
generacija, zahteva novi pristup učenju
“fokusiranom na učeniku”, To je više od
samog prilagođavanja različitim stilovima
učenja; to je predavanje komandi samog
♦
učenja u ruke učenika. Ovo učenje se
odlikuje ne samo većom autonomijom

♦
O'Neill, G. & McMahon, T. (2005). Student-Centred Learning: What Does it Mean for Students and Lecturers?
http://aishe.org/readings/2005-1/oneill-mcmahon-Tues_19th_Oct_SCL.html

8
 ELEKTRONSKO UČENJE

učenika, nego je i veći naglasak na aktivno učenje, gdje ključne uloge imaju
kreiranje, komuniciranje i participiranje, i izmenjenim ulogama nastavnika
do te mere da nestaje razlika između nastavnika i učenika u potpunosti.♥

Informatizacija obrazovanja je termin koji sve češće susrećemo u

zvaničnim diskusijama u pedagoškoj javnosti i to je proces koji zahteva
sinhronizovano institucionalno delovanje svih nivoa upravljanja u
obrazovnom sistemu. U sklopu Nacionalne strategije za mlade (u daljem
tekstu Strategija) u Republici Srbiji koju je usvojila Vlada Repubilke Srbije
2008. godine [21] mladi su prepoznati kao aktivni učesnici tokova u
društvu, te je obrazovanje mladih postavljeno kao prioritetan zadatak
drzave. U istom dokumentu akcenat je stavljen na neophodnost razvoja
mehanizama u društvu za povećavanje nivoa informatičke pismenosti
mladih. Informatička pismenost pretpostavlja snalaženje u osnovama rada
sa računarom i konformnost u korišćenju gotovih aplikacija. Imperativ ove
strategije jeste integracija obrazovnog sitema Srbije u obrazovni prostor
Evrope.
Međunarodna nacionalna ispitivanja [2] pokazala su nedovoljan
kvalitet obrazovnih dostignuća učenika u Republici Srbiji kao i sklonost
reprodukciji, a ne samostalnom istraživanju i formiranje veština u rešavanju
problema. Shodno tome osim formalnih promena u nastavnim programima
neophodno je didaktičko osavremenjivanje i inovacije u metodičkom
pristupu u nastavi. Frontalni rad, tradicionalni pristup u ovom društvenom i
civilizacijskom momentu ne može odgovoriti na ubrzane i multimedijalne
zahteve učeničke percepcije.
Uvođenje računara u nastavu prevazilazi ovakve poteškoće u
komunikaciji, u velikoj meri utiče na motivaciju učenika i održavanje paznje
na nastavne materije. Kombinacija dobrih i nezamenljivih tekovina
tradicionalne nastave i savremenog metodičkog oblikovanja nastavnih (i
vannastavnih) aktivnosti jeste komleksan proces koji zahteva izuzetno

♥
Downes, S. (2005). Are the Basics of Instructional Design Changing? http://www.downes.ca/cgi-bin/page.cgi?db

9
 ELEKTRONSKO UČENJE

veliko angažovanje svih upravljačkih struktura u obrazovnom procesu. Osim

obrazovne funkcije, škola učestvuje u vaspitnom oblikovanju mladih, a
savremene društvene tendencije nameću teme kao sto su ekološka svest,
interkulturalizam, tolerancija, ekološke teme i održivi razvoj. Specifični
ciljevi Strategije su: izgrađivanje sistema informisanja mladih na svim
nivoima i u svim oblastima, povećavanje nivoa informatičke pismenosti
mladih, učiniti dostupnim relevantne informacije, razvijanje informativnih
programa koji su namenjeni mladima, smanjivanje predrasuda prema
mladima iz različitih društvenih grupa, sistematsko praćenje stanja
problema, potreba i stavova mladih, povećavanje učešća mladih u različitim
vidovima formalnog i neformalnog obrazovanja, unapredjivanje uslova za
bezbedan život mladih i razvijanje bezbedonosne kulture kod mladih.
Glavni predstavnik aktivne škole A. Ferijer isticao je da «škola treba
da omogući individualnu, spontanu i produktivnu aktivnost učenika, a da bi
se to postiglo rad škole treba da se utemelji na urođenim interesovanjima
učenika kojima treba podrediti sadržaje i metodologiju školskog rada.
Preporučuje da se i školi praktikuju manuelni rad. Socijalne aktivnosti i
intelektualne aktivnosti kao najviša forma školskog rada”.[13]
+++

Razvojno - psihološke pretpostavke e učenja

Početak XXI veka svakako je obeležen eksponencijalnim rastom

primene računara u svim segmentima računarskog delovanja. Deca su od
najranijeg uzrasta suočena sa digitalnim uređajima i njihovo odrastanje je
apsolutno u skladu sa tim. Mobilni telefon, internet komunikacija, različiti
vidovi elektronske zabave, dostupnost informacija neodvojiv je deo
današnjeg mladog čoveka. Nastava, izopstena od predhodno nabrojanih
pojava, takvom mladom čoveku je strana, nemotivišuća nezanimljiva i ne
može dati dobre efekte. Oblikovanje svesti je usmereno u pravcu
multimedijalne percepcije, globalizma i stalne potrage za novim. U ovom
trenutku vaspitna uloga škole ne poznaje ovakvu vrstu delovanja, odnosno
neiskorištava dragocene resurse u vidu IT tehnologije. Korišćenje računara u

10
 ELEKTRONSKO UČENJE

slobodno vreme je potpuno nekontrolisano i proizvodi krajnje negativne

efekte. Mladi stiču novo znanje i iskustvo uglavnom individualno i difuzno.
Neophodno je integrisano delovanje svih resursa u obrazovnom sistemu u
cilju stavljanja računara u funkciju izgrađivanja pozitivnog vrednosnog
sistema kod mladih. Takvo delovanje osim na sadržaje koji su predviđeni
nastavnim planom i programom, prevashodno treba da odgovara na
vaspitne zahteve u društvu: poštovanje ljudskih prava, interkulturalizam,
ravnopravnost, visok nivo zdravstvene, ekološke svesti, i ostalo.
Pod pojmom „učenje“ podrazumevamo u najširem smislu aktivnost
pojedinca koja rezultuje usvajanjem određenih znanja, veština i navika.
Rezultati učenja, prema Blumu, mogu biti vezani uz razvoj sposobnosti na
spoznajnom (kognitivnom), doživljajnom (afektivnom) i praktičnom
(psihomotornom) području. Učenje je širi pojam od obrazovanja i
poučavanja. Učenjem se stiče određeno znanje, ali i stavovi i vrednosti.
Učenje kao fenomen je izučavano od davnina i postoji veliki broj
definicija učenja:
Učenje je proces u kojem se znanje stvara kroz transformisanje iskustva. (interakcija
sadržaja i iskustva) (Kolb)

Učenje je aktivnost kojom organizam menja svoje ponašanje, pod uticajem spoljašnjih
uslova, ali i rezultata sopstvene aktivnosti, kako bi se uklonilo stanje početne neizvesnosti
(J.Linhart)

Učenje je proces relativno trajnih promena pojedinca nastalih tokom obnavljanja novih
aktivnosti a koje se maniestuju u njegovom izmenjenom načinu ponašanja (Grgin)

Učenje je aktivnost koja dovodi do promena u ponašanju (Spence)

Učenje je relativno trajna promena u ponašanju (ili ponašajnom potencijalu) izazvana

iskustvom (Tarpy i Mayer, 1978).

11
 ELEKTRONSKO UČENJE

Znanje definišemo kao razumevanje

nekog pojma i potencijalnu sposobnost primene
i korištenja istog u neku svrhu. U sebi involvira
složene kognitivne procese kao što su
percepcija, učenje, komunikacija i
zaključivanje.
Stavovi su učenjem i vaspitanjem stečene navike i
tendencije reagovanja na određeni način prema nekome ili nečemu.
Vrednosti su ljudska uverenja koja usmeravaju ponašanje, mišljenje
i doživljavanje pojedinca prema nekim temeljnim obeležjima
njegove okoline. Vrednosti su vezane uz materijalno i duhovno
područje socijalnog života pojedinca, životnu okolinu, etiku i moral i
sl. Na primer, e-učenje može na veoma slikovit i životan naćin da
približi multikulturalne vrednosti kao što su ravnopravnost,
tolerancija, bezbednost ili neki sličan bitan činiilac kompletnog
razvoja ličnosti.
Percepcija ili opažanje (lat. Perceptio:
primanje; opažanje) je jedna od osnovnih kognitivnih funkcija koja
predstavlja složen i aktivan proces traženja, odabiranja, primanja,
obrade, organizovanja i tumačenja raznovrsnih draži koje deluju na
čula i nervni sistem. Opažanje je važan psihički proces na osnovu
kojeg organizam neposredno upoznaje relevantna svojstva pojava i
predmeta u stvarnosti. Opažanje nije prosto i pasivno odražavanje
stvarnosti, već uključuje povezivanje čulnih podataka sa ranijim
iskustvom, njihovo kategorisanje i pridavanje značenja. Opažanje ili
percepcija je proces sticanja, interpretacije, selekcije i organizacije
senzorijalnih informacija izazvanim čulnim nadražajima. Različiti
metodi studije percepcije se prostiru od u osnovi bioloških ili
psiholoških pristupa, i psiholoških pristupa preko apstraktnih
eksperimenata u filozofiji uma. Opažanje je saznanje spoljašnje sredine
posredstvom čula; elementi tog saznanja su oset ili osećaj (prost čulni
podatak koje se odnosi na samo jednu osobinu predmeta) i opažaj
(znanje o tim prostim čulnim podacima koje se odnosi na predmet u

12
 ELEKTRONSKO UČENJE

celini). Odraslom čoveku su oseti dati u okviru opažaja

i samo bebe imaju proste, neuređene čulne podatke.

MOTIVACIJA
Motivacija imа veliku ulogu u procesu učenjа jer ono znаči pozitivаn
stаv premа onome što se uči. Ono što je »interesаntnije« bolje se pаmti,
nego ono grаdivo zа koje nije interesantno. Što je veće interesovаnje zа
učenje, mаnje nаporа je potrebno dа se usmeri pаžnja nа nastavni
mаterijаl. Grаdivo koje je zа učenike interesаntno ne sаmo dа se lаkše uči
nego se brže i bolje pаmti. Nаstаvnici mogu dа rаzviju interesovаnje zа
određeni predmet u slučаju dа dobro i interesаntno predаju. Međutim
interesovаnjа se menjаju sа uzrаstimа i imа velikih rаzlikа između dece u
pogledu interesovаnjа zа pojedine školske predmete. Učenici često govore
da su prinuđeni dа uče i one predmete zа koje imаju mаli ili skoro nikаkv
interesovаnje. Potrebno je dа studenti i učenici ivek nаđu nešto što će im
biti interesаntno i tаko će lаkše učiti tаj predmet. Jedno od sredstаvа zа
proširenje interesovаnjа može dа bude predstavljanje nastavnih sadržaja na
savremene načine, na ono kako deca očekuju i kako to rade van škole. U
velikoj meri ovde možemo prepoznati računar i uopšte digitlnu tehnologiju
kao potrebu inkorporiranja u nastavni proces u službi povećavanja
motivacije za učenje, odnosno za nastavnu materiju koja prezentovana na
tradicionalni način ne dobija svoju dimenziju, važnost i životnost. U brojnim
pedagoškim istraživanjima dokazan je pozitivan uticaj računara na
povećanje motivacije učenika za rad na računaru, odnosno za učenje
podržano primenom savremenih digitalnih sredstava za učenje u raznim
oblastima [28, 29, 40, i dr.].
U peadagoškoj literaturi srećemo razne i brojne vrste nastavnih
motiva: stanje aspiracije, utakmica, pohvala i pokuda, nagrada i kazna,
znanje kao motiv, lična promocija, i slično. Svi ti do sada poznati i već
korišteni metodi podizanja motivacije postoje i u E-učenju.
Međutim, motiv tipičan i presudan u E-učenju, a može se zaista
ponuditi kao sredstvo za podizanje motivacije u nastavi informatike, jeste

13
 ELEKTRONSKO UČENJE

IGRA. Računar je u današnjim okolnostima svakako sinonim za igračku, jer

većina dece koja su ranije bila u dodiru sa računarem, videla su ga samo
kao sredstvo zabave. Takav trend treba i nastaviti, i ne nastupati sa
uvođenjem računara kao nečeg «strašnog i moćnog», već kao sasvim običnu
svakodnevnu stvar koja nam poslove koje smo inače radili na jedan način,
sada možemo na zabavniji ali efikasniji način to odraditi. Kvalitetni
obrazovni softveri to omogućavaju iako su u pitanju sasvim ozbiljne
nastavne teme.

PAŽNJA

Pažnja se definiše kao stanje povećane budnosti ili psihičke

aktivnosti. Ima odlike selektivnosti i usmerenosti (ne zapažaju se sve, već
samo neke draži), prilagođavanja organizma na bolji prijem draži i jasniju
svest o sadržajima na koje je opažanje usmereno. Činioci koji utiču na
pažnju: prirodne osobine stimulusa (veličina i promena veličine, jačina i
promena jačine, prestanak draži, pokret itd.), unutrašnji činioci (motivacija,
interesovanja, očekivanja), namerna pažnja (potpomognuta prethodnim
činilacima). Kada se mentalne aktivnosti uprave na ograničeni broj
stimulusa govorimo o pažnji.
Glavne odlike pažnje pri opažanju su podešavanje organizma za što
bolji prijem draži i veća jasnoća doživljaja onih predmeta ili pojava na koje
je pažnja usmerena. Pažnja se javlja ne samo pro opažanju nego i pri svim
drugim psihičkim aktivnostima pri kojima je psiha skoncentrisana i
usmerena na sadržaj.
Činioci koji uslovljavaju pažnju psiholozi dele u dve grupe: prvu
grupu čine osobine stimulusa (veličina, intenzitet, kretanje), i druga grupa
unutrašnjih činoca (potrebe, interesi, postavljeni zadatak). Na izbor
stimulusa pri percepciji uitče iskustvo i na iskustvu zasnovano očekivanje.
Ispitivanjem procesa pažnje utvrđeno je da postoje periodi u toku
pažnje u kojima ona slabi, ili se sasvim prekida. Apsolutna pažnja ne može

14
 ELEKTRONSKO UČENJE

se zadržati duže od nekoliko sekundu. Ona se obnavlja unekom sledećem

periodu, novim podražajima.
Na povišen nivo pažnje utiču razni faktori: od fizioloških
(temparatura u prostoriji, doba dana, svetlo i sl.) pa do vrste i načina
prezenovanja gradiva, njegove povezanosti sa postojećim ličnim iskustvom,
vizuelnost gradiva odnosno odgovarajući nivo zahteva ka apstrakciji
nastavne materije u skladu sa uzrastom učenika.
U E-učenju psihološka kategorija pažnje je veoma povezana sa
pojmom efikasnosti nastave. Nalaze se u linearnoj korelaciji. Faktor pažnje
je veoma uzrokovan multimedijalnim nastavnim sredstvima, o čemu će
kasnije biti reči.

PAMĆENJE

Po definiciji pedagoške psihologije ako je učenje menjanje čoveka,

pamćenje je trajanje tih izvršenih promena. Pojam pamćenja obuhvata tri
funkcije pamćenja: retenciju ili zadržavanje utisaka ili podataka uopšte,
reprodukciju ili obnavljanje, ponovno oživljavanje onog što je jednom
doživljeno ili što se jednom učilo i rekogniciju ili ili prepoznavanje onog što
se ranije doživelo, odnosno naučilo.

Slika br. 3: Proces učenja

15
 ELEKTRONSKO UČENJE

Međutim, kada govorimo o pmaćenju u nastavi, konkretno u nastavi

informatike, najviše se misli na retenciju, odnosno zadržavanje u mozgu
onoga što se doživelo ili naučilo. Zadržavaju se samofiziološki tragovi, a
predstave bolje reći zamišljene slike, postaju iznova kada ti tragovi ožive,
kada se sećamo nečega. Ni u kom slučaju se ne može govoriti o zadržavanju
u svesti. Retencija je zadržavanje u nervnom sistemu, a ne u svesti.
Pamćenje je u velikoj meri zavisno od gradiva koje se uči, odnosno
prirode saopštavanja gradiva koje se uči, i načina na koje se ono obrađuje i
dužine pamćenja odnosno vreme brzine zaboravljanja. Gradivo koje se
obrađuje na način da ima smisla za učenika i koje se uči sa razumevanjem
ne samo da se lakše i bolje uči već se i brže pamti nego gradivo bez smisla i
gradivo koje se uči mehanički ili bez razumevanja. Od smisaonog gradiva
najduže se pamti u tom gradivu ono što čini njegov smisao. Delovi bez
celine gube smisao. Apstraktne reči se brzo zaboravljaju.
Ono što treba da se najduže zadržava u svesti i ono na čemu treba
insistirati u e-nastavi jeste usvajanje opštih ideja, shvatanja, opšta pravila,
načela, metode, principi, logika.
Na trajanje naučenog najviše ako ne i jedino namera, želja i volja da
se nešto nauči odnosno motivi u učenju.

PEDAGOGIJA ELEKTRONSKOG UČENJA

Teorije učenja

Kognitivizam, bijeviorizam i konstruktivizam su tri teroije koje se

najviše izdvajaju po oorijentisanosti na aktivan proces učenja, i interesantno
je to što su nastale više od dvadesetak godina pre nastanka mogućnosti
primene tehnologije u nastavni proces. Когнитивизам, бихејвиоризам и
конструктивизам су три тероије учења

16
 ELEKTRONSKO UČENJE

Kognitivna teorija učenja

Jednа od nаjsloženijih i nаjuticаjnijih sаvremenih teorijа kognitivnog
rаzvojа je onа čiji je tvorаc švаjcаrski psiholog Žаn Pijаže. Kognitivni rаzvoj
je, premа ovom biološki orijentisаnom teoretičаru, spontаn, аutoregulаcioni
proces, određen orgаnizmu inherentnim činiocimа i mehаnizmimа.
Kognitivni pristupi učenju potiču iz prve polovine 20. veka i uglavnom se
zasnivaju na teorijskim postavkama o razvijanju kognitivnih shema ili
misaonih struktura koje reprezentiraju određene spoljne ili unutarnje pojave
ili procese. Učenje je povezano sa sticanjem novih shema i prilagodbom
shema novim potrebama. Asimilacija je proces pretvaranja iskustva u
unutarnje predstave i nove sheme koje su tako oblikovane da se uklapaju u
postojeće znanje. Akomodacija je proces prilagođavanja i menjanja
postojećih shema kako bi se moglo prihvatiti novo iskustvo. Za delotvorno
poučavanje upotrebom kognitivnih teorija važno je, između
ostaloga, prethodno utvrditi vrstu i razvijenost shema koje učenici poseduju
te oblikovati proces i sadržaj učenja na način da se dalje razvijaju, menjaju i
dopunjuju postojeće sheme. Sheme koje pojedinac poseduje tokom
njegovog razvoja postaju sadržajno sve bogatije, složenije i više
strukturirane.
Osnovni pokretаč rаzvojа inteligencije jeste težnjа kа sаvršenoj i
stаbilnoj rаvnoteži, odnosno fаktor urаvnotežаvаnjа. Orgаnizаm je u stаlnoj
interаkciji sа svojom sredinom i kroz tаj uzаjаmni uticаj odigrаvа se proces
аdаptаcije, tj. uspostаvljа se rаvnotežа između dvа komplementаrnа
procesа аsimilаcije (sаobrаžаvаnje objektа postojećim kognitivnim
strukturаmа subjektа) i аkomodаcije
(modifikаcijа kognitivnih strukturа u sklаdu
sа objektom). Rаzvoj inteligencije prolаzi
kroz četiri glаvnа stаdijumа ili periodа, čiji je
redosled postojаn i nepromenljiv, а to su:
senzomotorni period (od rođenjа do pojаve
simboličke funkcije), preoperаcioni period (od
1-6 do 7-8), period konkretnih operаcijа (od

17
 ELEKTRONSKO UČENJE

7-8 do 11-12) i period formаlnih operаcijа (od 11-12 do 15-16).

Nužnost redosledа jаvljаnjа ovih stаdijumа ne znаči dа su oni
nаsledno predodređeni ili preformirаni, već je to proizvod аktivnosti subjektа
koji je u potpunosti ovlаdаo mogućnostimа jednog stаdijumа i koji gа
prevаzilаzi prelаskom nа sledeći (npr. od konkretnih kа formаlnim
operаcijаmа).

Kognitivne terije učenja bave se ključnim idejama koje objašnjavaju kako to

čovek uči:
§ Ljudska memorija ima dva kanala za procesuiranje informacija –
visuelni i auditorni;
§ Ljudska memorija ima limitiran kapacitet za obradu informacija;
§ Proces učenja je kompleksan mentalni proces;
§ Nova znanja i veštine se moraju aktivno primenjivati na konkretnim
problemima.

Konstruktivistička teorija učenja

U elektronskom učenju, kao jedna od kognitivnih teorija učenja, posebno
je prisutan konstruktivistički pristup učenju prema kojem znanje nastaje
aktivnošću učenika, a proces učenja se sastoji u (re)organizaciji shema
kojima učenik reprezentuje određene elemente u svojoj fizičkoj i socijalnoj
okolini. Budući da učenici sami stiču i "konstruišu" svoje znanje, nastavnici
bi ih u tome samo trebali voditi i usmeravati. Zadatak je nastavnika da
učenicima osiguraju potrebne izvore informacija i druge materijale kojima će
sopstvenom aktivnošću izgraditi svoje znanje. Znanje se, pak, stiče u
socijalnom kontekstu te je šira društvena sredina u kojoj učenik stiče
znanja od velike važnosti za proces učenja. S vremenom nastavnici
pokušavaju osamostaliti učenike koji trebaju naučiti kako sami učiti (engl.
learn to learn). Za primenu ovog modela učenja u praksi važno je podsticati
oblikovanje novih pojmova ili konstrukata kod učenika koji se povezuju sa

18
 ELEKTRONSKO UČENJE

ranije usvojenim shemama i ugrađuju u složene strukture na osnovi

kognitivne aktivnosti i praktičnom iskustvu i delovanju učenika.

Bihejvioristička teorija učenja

Bihevioristički pristup objašnjavanju procesa

učenja razvijen je u prvoj polovini 20. veka, a prema
njemu je učenje povezano sa stvaranjem asocijacija
između određenih podražaja i reakcija organizma.
Biheviorizam je pokazao na važnu ulogu potkrepljivanja
ili nagrađivanja u procesu učenja. Ukoliko se nagrađuju
ili potkrepljuju određene reakcije na specifične
podražaje, onda se takve potrepljivane reakcije češće pojavljuju. Ukoliko
nagrada za određene reakcije izostaje, onda se takve reakcije gase ili
postaju sve ređe.

Neuronska teorija učenja

Neuronska teorija učenja definiše učenje kao komunikaciju između

nervnih ćelija, ili neurona, u ljudskom mozgu. Funkcije neuronske mreže
možemo, u određenoj meri, porediti sa funkcijom biološkog nervnog
sistema. Međutim, iako je razvoj veštačkih neurona inspirisan biološkim
nervnim ćelijama za potrebe računarskog sistema koji koriste neuronske
mreže veza veštačkih i prirodnih (bioloških) neurona nema naročitog
značaja.
Biološka neuronska mreža je građena od stvarnih bioloških neurona
koji su fizički ili funkcionalno povezan periferni živčani sistem.U području
neurologije, često se identifikuju kao grupe neurona koje izvode specifičnu
fiziološku funkciju. Veštačka neuronska mreža, predmet bavljenja naučne
discipline veštačka inteligencija, građena je od međusobno povezanih
veštačkih neurona (programskog koda sa svojstvima bioloških neurona.

19
 ELEKTRONSKO UČENJE

Veštačke neuronske mreže se mogu koristiti ili za razumevanje bioloških

neuronskih mreža ili za rešavanje problema za koji je potrebna veštačka
inteligencija, bez potrebe stvaranja modela stvarnog biološkog sistema.
Stvarni, biološki nervni sistem je veoma složen i uključuje neka svojstva
koja mogu biti redundantna za shvatanje rada veštačkih neuronskih mreža.
Uspostavljanjem analogije između učenja i rada računara moguće je
posmatrati učenje kao proces obrade informacija. Kod pamćenja možemo
razlikovati senzornu memoriju, kratkoročno i dugoročno pamćenje.
Senzorna memorija vrlo kratko vreme (oko jednu sekundu) pohranjuje
sadržaje koje registruju ekstrarecepori (čula). Sadržaji na kojima je fokus ili
na koje je usmerena pažnja prelaze u kratkoročno ili primarno pamćenje.
Kratkoročno pamćenje ima ograničeni kapacitet i obično je ograničeno na 5-
7 elemenata (pojmove, predstave i sl.). Ono što se nalazi u kratkoročnom
pamćenju učenik može svesno razmatrati i na osnovu tih sadržaja planirati i
oblikovati svoje reakcije. Kod poučavanja je potrebno prilagoditi količinu
informacija ograničenjima kratkoročnog pamćenja i podstaknuti aktivnosti
koje pospešuju prenošenje informacija iz kratkoročnog ili primarnog u
dugoročno ili sekundarno pamćenje. Analizom, primenom i/ili ponavljanjem
sadržaja koji se nalaze u kratkoročnom pamćenju povećava se verovatnost
njihovog trajnijeg ostajanja u dugoročnom pamćenju ili sekundarnom
memorijskom medijumu.

KONEKTIVIZAM
Konektivistička, alternativna teorija učenja digitalnog doba, prvi put u
literaturi spomenuta kao takva 2004. godine, postavlja učenika u središte
obrazovnog procesa. Principi konektivizma su:
· učenje i znanje se zasniva na različitosti mišljenja
· učenje je proces povezivanja više izvora informacija
· održavanje veza potrebno je za nastavak učenja
· osnovna veština je uočiti povezanost između različitih domena,
ideja i koncepata

20
 ELEKTRONSKO UČENJE

· mogućnost za usvajanje novih znanja važnija je od trenutnog

znanja
· obrazovne aktivnosti namenjene su usvajanju tačnih i ažurnih
informacija
· proces učenja podrazumeva donošenje odluka – zbog stalnih
promena važno je znati odabrati šta učiti kao i razlikovati važne
informacije od nevažnih.

Konektivizam ističe veštine potrebne učenicima za uspeh u digitalnom

dobu u kojem je prema Siemensu sposobnost da naučimo ono što će nam
biti potrebno sutra mnogo važnija od onoga što znamo danas.
Connectivism also addresses the challenges that many corporations face in
knowledge management activities.
Knowledge that resides in a database needs to be connected with the right
people in the right context in order to be classified as learning. Behaviorism,
cognitivism, and constructivism do not attempt to address the challenges of
organizational knowledge and transference.

Problemski orijentisano učenje

Osim spomenutih pristupa učenju, koji su više usmereni prikupljanju
informacija, proces učenja može se oblikovati i kao rešavanje problema. Od
mnoštva informacija u okolini veća je verovatnost da će biti primećene i
korištene one koje omogućuju učeniku ispunjavanje određenih potreba i /ili
rešavanje problema s kojima se suočava. Proces rešavanja problema
pozitivno utiče na identifikaciju i razlikovanje korisnih i nepotrebnih
informacija, pamćenje korisnih informacija koje su potrebne za dolazak do
rešenja, kao i razvoj veština kroz oblikovanje i pamćenje strategije kojom se
problem može rešiti. Poučavanje se, dakle, može unaprediti ukoliko je
oblikovano kao rešavanje problema.

BLUMOVA TAKSONOMIJA

21
 ELEKTRONSKO UČENJE

Učenje predstavlja relativno trajnu promenu u ponašanju ili

repertoaru ponašanja koja je rezultat prethodnog iskustva. Učenje
podrazumeva opaženu promenu u ponašanju.
U zavisnosti od nivoa usvojenosti sadržaja i mogućnosti da učenik
usvojene sadržaje praktično koristi govorimo o sledećim nivoima rezultata
učenja, prema Blumu:
Prepoznavanje je mogućnost identifikacije činjenica i pojava s
kojima se pojedinac ranije susretao.;
Prisećanje i reprodukcija odnose se na mogućnost samostalnog
prizivanja u sećanje i ponavljanja (usmeno, pisano) nekih ranije usvojenih
sadržaja;
Rešavanje problema pomoću određenog stečenog određeno
znanja;
Snalaženje i prilagođavanje u novim uslovima povezano je s
definisanjem problema u novim situacijama, razradom načina njihovog
rešavanja, kreativnim pristupom i inoviranjem u primeni ranije stečenih
znanja, stvaranjem novih znanja, kao i s prilagođavanjem okoline svojim
potrebama i ciljevima, uvažavajući društvene, etičke, ekološke i druge
vrednosti.

Stilovi u elektronskom učenju

S
tilovi učenja su najjednostavnije rečeno različiti pristupi ili načini
učenja. Učenik osnovne ili srednje škole, student ili odrastao čovek
u svom neformalno obrazovanju na sebi svojstven način na koji
usvajate znanje i koji vam olakšava učenje. Svako koristi više
stilova pri učenju, s tim da su neki dominantniji od drugih, a mnogi koriste određeni
stil učenja u zavisnosti od situacije, odnosno znanja koje usvajaju. Dominantni stil
određuje način našeg učenja, ali i način na koji doživljavamo iskustva, prisećamo se
informacija. Svaki način učenja uključuje različite delove mozga, a kombinacijom
stilova učenja upotrebljavamo veći intelektualni kapacitet i kvalitetnije učimo. Svest

22
 ELEKTRONSKO UČENJE

o Vašem ličnom stilu učenja može pomoći da se unapredi učenje, kao i da se

primenjuju odgovarajuće metode i tehnike učenja.Dominantni stil određuje način
našeg učenja, ali i način na koji doživljavamo iskustva, prisećamo se informacija.
Svaki način učenja uključuje različite delove mozga, a kombinacijom stilova učenja
upotrebljavamo veći intelektualni kapacitet i kvalitetnije učimo. Svest o ličnom

stilu učenja može pomoći svakoj individui da unapredi učenje, kao i da

primenjuje odgovarajuće metode i tehnike učenja.

Najraširenija i najednostavnija podela na tipove učenja je ona koja podrazumeva tri

tipa učenja, a to su vizuelni, auditivni i taktilini:

Vizuelni stil učenja je dominantan za one koji najlakše usvajaju neko

gradivo kada su informacije prezentirane vizuelno u obliku teksta. Oni koji
uče na ovaj način često razmišljaju u slikama i uče najbolje kada je sadržaj
prezentiran vizuelnim tehnikama poput power point prezentacija, flip čarta,
dijagrama i drugog pisanog metrijala. Najčešće koriste informacije iz
udžbenika i beležaka, i uglavnom preferiraju samostalno učenje, dok tokom
predavanja prate predavačevu neverbalnu komunikaciju.

Oni koji najlakše uče slušajući predavanja, diskusije, razmenom ideja,

koriste auditivni stil učenja. Zbog toga je za ovaj stil učenja karakteristično
dobro snalaženje u radu u grupi ili paru. Za one koji imaju izražen ovaj stil
učenja pisana informacija je od manjeg značaja tako da lakše uče i pamte
ukoliko sadržaje čuju ili ga čitaju naglas. Svoje učenje mogu da unaprede
čitajući takst na glas ili koristeći magnetofon.

Oni koji tokom procesa učenja hvataju beleške, crtaju slike i dijagrame kako
bi lakše zapamtili informacije imaju izražen taktilni stil učenja. Ovi ljudi
najbolje uče kroz pokret, dodir ili konkretnu radnju, aktivno istražujući fizički
svet oko sebe. Često ne mogu da mirno sede duži period vremena i njihovu
pažnju ometa potreba za aktivnošću i istraživanjem.

Jedna od prednosti koje e-učenje donosi u odnosu na tradiocinalni

način je da se može prilagoditi stilu učenja pojedinca, tako da učenik uči

23
 ELEKTRONSKO UČENJE

samostalno organizujući vreme i prostor. Međutim, ogućavanjem

samostalnijeg određivanja načina i vremena učenja, e-učenje svojim
učenicima donosi i veću odgovornost. U određenim oblicima e-učenja oni se
ponekad sami moraju motivisati, individualno procenjivati potrebu za
učenjem, što može dovesti do diskutabilnih rezultata i objektivno slabog
napretka u procesu učenja.

E-učenje se pojavljuje u dva osnovna oblika: kao poseban proces u

postojećem vaspitno-obrazovnom procesu i kao deo procesa e-nastave. U
ovom radu, za nas je interesantan uticaj stilova učenja na e-učenje, kao
procesa izvođenja e-nastave.

Stil učenja predstavlja način razmišljanja, obrade i razumevanja

informacija. Budući da se percepcija spoljašnjih informacija odvija
raznovrsno kod različitih osoba, ne postoji dominantni stil učenja. Stil učenja
učenika zavisi od godina njegove starosti, od okolnosti pod kojima se uči,
kao i od njegovih potreba.

Aktivna uloga učenika u nastavi je postulat modernog pristupa u

nastavnom procesu iu e-nastavi. Aktivna nastava po svojoj definiciji
predstavlja tako organizovan nastavni proces u kom učenik istraživanjem i
rešavanjem problemskih situacija sam aktivno učestvuje u formiranju
sistema znanja. Učenici se kao individue među sobom razlikuju, ne samo u
sposobnostima i motivaciji za učenje, nego i u svojim stilovima učenja.
Termin stilovi učenja koristi se kao opis stavova i ponašanja koja određuju
preferencije u učenju. Većina osoba nije svesna koji im stil učenja odgovara,
iako znaju da iz nekih aktivnosti i situacija uče uspešnije nego iz drugih. Stil
učenja je dominantan način prijema, obrade i upotrebe informacija u
procesu učenja, a najprepoznatljiviji je u toku organizovanog učenja u
nastavi; to je dominirajući način mentalnog predstavljanja i obrade sadržaja
učenja [16]. Percepcija spoljašnjih informacija odvija raznovrsno kod
različitih osoba, ne postoji dominantni stil učenja.

24
 ELEKTRONSKO UČENJE

U procesu e učenja može se ostvariti podrška za različite stilove

učenja. Individualne razlike među učenicima ogledaju se u tome kako
učenici prihvataju i obrađuju informaciju. Učenicima treba dati mogućnost
da sami izaberu stil učenja, kao i komunikaciju sa nastavnikom i svojim
kolegama.

Uticaj stilova učenja na oblikovanje i efikasnost e-učenja je važan,

jer je važno biti sveobuhvatan u kreiranju programa edukacije. Gotovo
sigurno je da će u procesu e-učenja uvek biti prisutni učenici kojima
odgovaraju različiti stilovi učenja, a to znači da u procesu e-učenja moramo
koristiti metode koje odgovaraju većini ovih raznovrsnih stilova.

Stilovi učenja koji se sreću pedagoškoj literaturi zasnovnai su na 4

tipa: aktivisti, mislioci, teoretičari i pragmatičari [46].

Aktivisti su entuzijaste i žele izazove i nova iskustva. Ne zanima što se

dogodilo u prošlosti ili sagledavanje stvari iz šireg konteksta. Zanima ono
što se događa sad i ovde. Vole iznova pokušavati, proveravati različite stvari
i učestvovati. Uspešno uče kroz aktivnosti koje:

• nude nova iskustva

• su kratke, "ovde i sada" i koje zaokupljaju pažnju;

• uključuju uzbuđenje/dramu/krizu;

· su raznovrsne

· traže smišljanje ideja;

· uključuju teške zadatke koji se trebaju rešiti

· uključuju grupni rad;

· dopuštaju isprobavanje.

25
 ELEKTRONSKO UČENJE

Mislioci vole detaljno razmišljati pre delovanja. Dobro slušaju i ne vole biti u
centru pažnje. Prihvaju aktivnost kao što je čitanje i mogućnost ponavljanja
onoga što su naučili. Uspešno uče kroz aktivnosti koje:

· dopuštaju ili podstiču na gledanje (razmišljanje, premišljanje);

· dopuštaju stajanje po strani i slušanje (promatranje);

· omogućuju promišljanje pre donošenja odluke, dovoljno vremena

za pripremu;

· uključuju pomno istraživanje

· omogućuju razmišljanje o tome što se dogodilo, o čemu se

poučavalo;

· traže pomno obrađene analize;

· omogućuju autonomno odlučivanje bez pritisaka i strogo

definisanih rokova.

Toretičari vole videti kako se stvari slažu u celini. Logični su i objektivni,

"sistemski" ljudi koji svet gledaju kao jedan kauzalni, uzročno posledični
ciklus događanja. Analitičari su, veliku pažnju pridaju detaljima i često su
perfekcionisti. Uspešno uče kroz aktivnosti koje:

· uključuju vreme za istraživanje veza i međusobnih odnosa

između ideja, događaja i situacija;

· omogućuju preispitivanje načela na kojima se zasniva sadržaj o

kojem se govori;

· omogućuju intelektualni razvoj kroz analize složenih situacija,

postavljanje pitanja;

· prikazuju strukturiranu situaciju s jasnom namenom;

· uključuju slušanje ili čitanje o idejama i konceptima koji

naglašavaju racionalnost ili logiku;

· nude zanimljive ideje i koncepte

26
 ELEKTRONSKO UČENJE

· očekuju razumeevanje i učešće u složenim situacijama.

Pragmatičari vole videti kako stvari funkcionišu u praksi. Vole

eksperimentisati s novim idejama. Praktični su, čvrsto stoje na zemlji i vole
rešavati probleme. Zahvalni su kad im se pruži prilika da iskoriste ono što su
naučili. Uspešno uče kroz aktivnosti u kojima:

· postoji jasna veza između sadržaja i aktualnog problema ili

prilike za rad;

· demonstriraju tehnike s jasnom praktičnom prednosti;

· postoji prilika za isprobavanje i vežbanje s osobom koja je

uspešna u korištenju tih tehnika i može ih lako izvesti;

· postoji mogućnost za učenje gledajući demonstraciju nekoga tko

je u tome uspešan;

· se daje neposredna prilika za primenu naučenog;

· postoji mogućnost koncentriSanja na praktične probleme, npr.

osmišljavajući akcijski plan s jasnim ishodom.

U tabeli je dat pregled preporuka aktivnosti učenika u okviru e učenja

prema Kolbovom modelu stilova učenja [17]:

27
 ELEKTRONSKO UČENJE

Kolbov model stilova učenja [17]

Posmatrajući prikaz Kolbovog modela stilova učenja, vidimo da se on bazira
na četvoro-stepenom kružnom procesu učenja u kome:
(1) neposredna i konkretna iskustva pružaju osnovu za
(2) posmatranje i reflektovanje (mišljenje) koje se destiliše u
(3) apstraktne koncepte proizvodeći nove implikacije za akciju koja
može biti
(4) aktivno testirana proizvodeći nova iskustva.
Prema Kolbu, a u skladu s krugom iskustvenog učenja
identifiikovana su četiri stila učenja, i to:
• Aktivisti - uživaju u sticanju novih iskustava i prilikama koje im
omogućuju da uče kroz eksperimentisanje. Vole da u procesu
učenja aktivno učestvuju. Najbolje uče iz kratkih interaktivnih
zadataka.
• Mislioci - vole da posmatraju i u mislima reflektuju informacije
pre nego krenu u akciju. Vole da donose odluke kad njima

28
 ELEKTRONSKO UČENJE

odgovara i ne vole da se požuruju. Najbolje uče iz posmatranja i

iskustva drugih.
• Teoretičari - vole da istražuju metodično. Oni promišljaju korak
po korak i postavljaju pitanja. Analitični su i ne vezuju se
emotivno. Uče slično misliocima ali vole da primene svoje
sopstvene koncepte i teorijske modele.
• Pragmatičari - vole praktična rešenja, ne vole da teoretišu i žele
da stiču praktična iskustva. Delaju brzo i samopouzdano. Uče
slično aktivistima, ali vole da imaju praktičan cilj za svoje
aktivnosti.[17]

Na Univerzitetu u Minesoti, na odseku za inovativno učenje organizovani su

veb sajtovi namenjeni za e učenje prema Kolbovom modelu stilova

učenja. Ideja ovakve organiacije uređenja je da obezbedi e-resurse za sva
četiri stila učenja, a za različite kategorije, kao što su: praktikumi-vodiči,
mape uma, beleške sa predavanja, praktične kvizove koje pružaju povratne
informacije, linkove za video klipove, diskusioni forum. Studenti se na
početku rad amogu u početnom meniju opedeliti za rad prema svom stilu
učenja. E-nastava je organizovana po modulima, a nastavni materijali su
bojama podeljeni u zavisnosti od stila učenja za koji su osmišljeni. Na kraju
rad studenti pružaju povratnu da li im ovakva organizacija veb stranice
pomaže u sticanju novih znanja, koji stilovi učenja su najbolje usaglašeni sa
e-materijalom, kao i da li im i drugačiji stilovi učenja (koji nisu njihovi
primarni), na ovakav način prezentovanja bivaju pristupačniji.

Učenje kroz igru

Dаnаs se sve više nаglаšаvа znаčаj primene računarskih igara u

obrazovnom procesu kod mlađih uzrasta učenika [27]. Igrа, kаo stvаrаlаčkа
аktiv nost, pružа deci mogućnosti dа slobodno mаnipulišu predmetimа,
koristeći pri tome svojа prethodnа iskustvа. Prirodna sklonost ka
istraživanju, upoznavanju sveta oko sebe, decа u igri istrаžuju okruženje i

29
 ELEKTRONSKO UČENJE

sopstvene mogućnosti. Podsticanje dece nа аktivnost usmerаvа i fokusira

njihovu pаžnju. Istrаživаnjа fenomenа igre seže duboko u prošlost jer je
prepoznat značaj podsticаnjа motivаcije kod detetа, čime se usmerаvа
njegove pаžnja i ponаšаnje. Eksplorаtivni, istraživački kаrаkter igre
podrаzumevа posebаn nаčin orgаnizаcije vаspitno-obrаzovnog rаdа sа
decom, primeren njihovim mogućnostimа i interesovаnjimа. Dok se igrа ono
istrаžuje, imа slobodu dа birа nаčine dolаženjа do ciljа, sredstvа kojimа će
se pri tome služiti, dа putem pokušаjа i pogrešаkа reši problem.
Zа rаzliku od klаsičnog nаstаvnog rаdа, u kojem greške nisu
dozvoljene i vrednuju se nižom ocenom, u igri dete bez ustezаnjа reši i nа
rаzličite nаčine pokušаvа dа dođe do rešenjа. U slobodnoj interаkciji sа
fizičkom i socijаlnom sredinom, kroz problemske situаcije, ono rаzvijа svoje
potencijаle do mаksimumа i nа tаj nаčin usаvršаvа sposobnosti, koje
određuju njegovo dаlje ponаšаnje. U igri se ostvаruje аktivаn odnos
pojedincа sа drugom decom i odrаslimа, bude se njegove integrаtivne
emocije i proširuje socijаlno iskustvo. Igra se doživljаvа kаo slobodna,
spontаna i kroz nju ono sebe izrаžаvа i isprobаvа svoje rаznovrsne
mogućnosti Posti\e se zadovoljstvo zbog sopstvenih postignućа, dete se
dokаzuje pred sobom i vršnjаcimа u grupi. Emocionаlnа vre dnost igre
ogledа se u optimističkom rаspoloženju detetа, čаk i u si tuаcijаmа kаdа ne
može dа reši problem i pri tome pokušаvа dа nаđe novo moguće rešenje.
Napredak uslovljаvа i izmenjene uticаje detetа nа sredinu kojа gа okružuje,
а u isto vreme dolаzi do promene sopstvenog doživljаjа stvаrnosti. Tаko
igrа u nаstаvnim аktivnostimа postаje vаžаn motivаciono mocionаlni činilаc
uspešnog učenjа i stvаrаnjа [21].
Deca unapred doživljavaju računar kao igračku, kao izvor zabave, i
spremni su u svakom trenutku da klasičan rad na času zamene radom na
računaru. Pri tom nudeći im nastavne sadržaj oblikovane u formu igre
postižemo nastavne ciljeve u znatno bržem vremenu i sa boljim
postignućem učenika. Motivacija je značajno veća te shodo svemu tome
nastava biva kvalitetnija i efikasnija.[28]

30
 ELEKTRONSKO UČENJE

Sl. Slika 5. Prikaz ekrana iz igrice „Koliko je sati?“[26]

PERSONALIZACIJA SISTEMA ZA E UČENJE PREMA STILU UČENJA

U nastavku knjige biće obrađeno nekoliko sistema za e učenje, a jedan od

njih je Moodle koji spada u grupu LMS sistema za podršku e-obrazovanju.
LMS (Learning Mamagement System) je standardiziovani alat koji se koristi
u e-obrazovanju. Inženjeri ga nazivaju "infrastrukturom koja podržava
učenje". Kaže se takođe da je LMS "mozak" a nastavni sadržaj "telo"
organizma elektronskog sistema za učenje. Prikaz testova koje su studenti
zaista koristili (što je vidljivo iz rezultata), pruža jasniju sliku o tome da je
Moodle veoma korisno i jednostavno sredstvo kako za evaulaciju znanja
tako i za samo učenje. Učenje na daljinu menja navike i učenika i profesora.
Učenici (studenti) razvijaju upornost i organizacione sposobnosti, a sami
nastavnici postaju veštiji u korišćenju tehnologije.
Početna pedagoška filozofija na kojoj se zasniva Moodle uključuje
konstruktivizam i socijani konstrukcionizam. Konstruktivizam predstavlja
psihološku teoriju znanja koja se zasniva na tvrdnji da se znanje stiče
putem iskustva, dok socijalni konstruktivizam naglašava da se polaznici (a
ne samo predavači) mogu učestvovati u obrazovnom iskustvu na razne
načine. Funkcije Moodle okruženja odražavaju ovo u vidu različitih aspekata
dizajna, tako da se može reći da je Moodle dovoljno prilagodljiv za različite

31
 ELEKTRONSKO UČENJE

oblike nastave. Na primer, Moodle omogućava dodavanje resursa koji

predstavljaju materijale koje korisnici čitaju, ali nemaju nikakvu interakciju
sa njima i aktivnosti koje predstavljaju interaktivni nastavni materijal.
Kombinovanje virtuelnog okruženja i klasičnih metoda stvara fleksibilne,
hibridne sisteme za učenje koji se prilagođavaju potrebama korisnika.
Moodle je jedan od predstavnika takvog načina obrazovanja koji je u svom
desetogodišnjem razvoju zauzeo značajno mesto u današnjem obrazovanju.
Uspešna integracija sa razvojem novih tehnologija i savremene
komunikacije uslovila je da ovaj sistem postane jedno od vodećih okruženja.
Već sada su vidljive prednosti koje su proizašle primenom programa za
učenje na daljinu. Pored toga što se samo učenje može poboljšati, učenje na
daljinu učenicima, njihovim porodicama i nastavnicima donosi iskustvo rada
na internetu i upoznavanja sa njim tokom procesa obrazovanja. Učenje na
daljinu daje šansu studentima da steknu nove veštine i kvalifikacije i da se
razvijaju u novim pravcima. Budućnost će pokazati da učenje na ovakav
način može biti bolje i zanimljivije od tradicionalnog načina obrazovanja.

Gde pronalazimo prostor za prilagođavanje i personalizaciju LMS sistema za

elektronsko učenje pojedinačnom stilu učenja? Jedan od dobrih primera je
Univerzitet u Minesoti, gde na odseku za inovativno učenje organizovani su
veb sajtovi namenjeni za e učenje prema Kolbovom modelu stilova
učenja. Ideja ovakve organiacije uređenja je da obezbedi e-resurse za sva
četiri stila učenja, a za različite kategorije, kao što su: praktikumi-vodiči,
mape uma, beleške sa predavanja, praktične kvizove koje pružaju povratne
informacije, linkove za video klipove, diskusioni forum. Studenti se na
početku rada mogu u početnom meniju opedeliti za rad prema svom stilu
učenja. E-nastava je organizovana po modulima, a nastavni materijali su
bojama podeljeni u zavisnosti od stila učenja za koji su osmišljeni. Na kraju
rada studenti pružaju povratnu informaciju da li im ovakva organizacija veb
stranice pomaže u sticanju novih znanja, koji stilovi učenja su najbolje
usaglašeni sa e-materijalom, kao i da li im i drugačiji stilovi učenja (koji nisu
njihovi primarni), na ovakav način prezentovanja bivaju pristupačniji [46].

32
 ELEKTRONSKO UČENJE

Pedagoške vrednosti elektronskog učenja

U didaktici je ustanovljen termin „didaktički trougao” kog čine učenik,

nastavnik i nastavni sadržaj. Međutim u novije vreme sve je prisutniji termin
„didaktički četvorougao” koji je trougao dopunjen obrazovnom tehnologijom.
Uobičajeno značenje reči tehnologija jeste metodologija
projektovanja i proizvodnje nekog proizvoda. Pojam «obrazovna
tehnologija» široko se upotrebljava nekih 40-ak godina u pedagogiji, a
odnosi se na sistematski obrazovni proces potkovan naučnim metodama
usmeren ka postizanju cilja obrazovanja.
Međunarodno udruženje AECT definisalo je obrazovnu tehnologiju
1977. godine: «Obrazovna tehnologija je kompleksan integralni proces koji
uključuje ljude, procedure, ideje, uređaje i organizaciju za analiziranje
problema, planiranje, implementiranje, evaluaciju i provođenje rešenja o tim
problemima, u situacijama u kojima je učenje svrsishodno i upravljano»*.
Termin «nastavna tehnologija» odnosi se na koncepte, teoriju i polje
rada, a fokusira se na olakšavanje učenja putem tehnologije, pod uslovom
da je učenje «svrsishodno i upravljano», kako je i stojalo u ranijoj definiciji
polja (AECT, 1977). Iako se «obrazovna tehnologija» i «nastavna
tehnologija» ponekad upotrebljavaju kao sinonimi, reč je o širim i užim
procesima. Nastava je uža od obrazovanja, u smislu da se odnosi na
situacije koje su svrsishodne, tj. u kojima je učenik usmeren na specifične
ciljeve ili zadatke postavljene od nekog drugog, i više upravljane, tj. u
nastavi se koriste metode i resursi planirani i vođeni od nekog drugog. Tako
je nastava podskup obrazovanja, a nastavna tehnologija podskup obrazovne
tehnologije. Svrha obrazovne tehnologije je u tome da pomogne u

*
Dušan Kljakić, mr sc. „IZGRAĐIVANJE KONCEPTA OBRAZOVNE TEHNOLOGIJE“Pedagoška
akademija Sarajevo

33
 ELEKTRONSKO UČENJE

povećanju uspešnosti obrazovanja i procesa učenja, pod čime se

podrazumeva:
Ø Bavljenje učenikom. Upoznavanje učenikove dispozicije ličnosti, kao
što su: preferencije, interesovanja, aktiviranje pojedinih saznajnih
procesa i sposobnosti.
Ø Postizanje postavljenih obrazovnih ciljeva. Cilj obrazovanja
određuje sadržaje, organizaciju, metode, metodologiju realizacije i
kriterijume vrednovanja. Ciljevi obrazovanja i nastavepodređeni su
opštem cilju koji se razrađuje prema vremenskom razdoblju u kojem
ga je moguće ostvariti. Cilj određuje sadržaj, sadržaj određuje metode,
tehnike i sredstva nastavnog rada.
Ø Poboljšanje kvaliteta i kvantiteta učenja učenika. Organizacija
rada i izvođenje nastave značajno utiče na karakter učenika koji će
odgovarati potrebama digitalnog društva. Korišćenjem savremene
obrazovne tehnologije funkcije nastavnika postaju složenije i zahtevaju
više rada i uloženog napora, ali se to sve nadoknađuje postizanjem
boljeg '' kvaliteta učenika''.
Ø Organizacija oblika, sredstava i metoda rada. Efikasnu nastavu
koja unapređuje misaonu aktivnost učenika obogaćuju nastavni oblici,
metode i sredstva. Aktivno učešće, samostalnost učenika u sticanju
znanja i njihovoj primeni uslovljeno je kombinacijom oblika nastavnog
rada, uvođenjem novih metoda rada, te primenom klasičnih i
savremenih nastavnih sredstava.
Ø Vrednovanje rada učenika. Osnovni zadatak vrednovanja je da
odredi do kog nivoa su ostvareni ciljevi obrazovanja. Ono
podrazumeva samo ono što čini razvoj ličnosti potpunijom i uslovljava
njeno napredovanje. Osim ove opšte konstatacije cilj vrednovanja je i
otkrivanje eventualnih problema te preduzimanje odgovarajućih mera
za njihovo saniranje.*
Poslednjih godina desile su se mnoge promene u teoriji i praksi
obrazovne tehnologije. Novo razumevanje procesa čovekovog učenja i

*
Soleša D. “Obrazovna tehnologija” Sombor 2000.

34
 ELEKTRONSKO UČENJE

prirode samog znanja izazvali su pedagoge da ponovo razmisle o osnovnim

konceptima na koje se oslanjaju nastavne metode. Napredovanja u
informacionoj i komunikacionoj tehnologiji (ICT) izmenila su i proširila
mogućnosti za podršku učenju u učionici i učenju na daljinu. Što više ima
digitalizovanih resursa za učenje, tim se jednostavnost i ekonomičnost
njihovog prenosa povećava, a sve to predstavlja novi izazov ustaljenim
mišljenjima o načinu kreiranja, pohranjivanja i korišćenja resursa.
Modernizovanje i transformisanje obrazovne tehnologije menja
ambijent i tok radnog procesa, oslobađajući pri tom učenika od doživljaja
škole kao vrlo strane ne-bliske pojave,i i pružajući mu dodatne mogućnosti
delovanja zasnovanog na saradničkom odnosu sa nastavnikom, Pri tom se
nastavno gradivo prihvata kao deo igre a učenje kao sastavni deo svog
života.

Kakve promene i mogućnosti donosi E učenje u pedagoškom smislu? To

su pre svih:
a) Pre svega to je fleksibilnost vremena i mesta pohađanja nastave.
Dok je u tradicionalnom sistemu obrazovanja geografska podudarnost
bila nužnost obavljanja nastave, danas je to sasvim nebitan detalj. Nije
nužno da su svi učesnici u procesu obrazovanja na istom mestu i u isto
vreme. Naravno, u delu formalnog školovanja, ova tvrdnja je samo
momenat dopunskog rada sa učenicima, gde ih treba navikavati i pre
svega naučiti da se informacije mogu steći i na ovaj način, na šta će naići
u nekom kasnijem životnom trenutku. Većina savremenih profesija i
profesionalnih udruženja, uključujući i socijalni rad, zahteva od svojih
članova da prođu određene treninge tokom vremena kako bi zadržali
licencu za rad ili omogućili sebi rad na novim poljima prakse.
Kontinuirano obrazovanje zauzima važno mesto u institucijama, pošto
proces promena u pružanju usluga zahteva i adekvatan trening osoblja.
Razvojem novih tehnologija, posebno Interneta, stvaraju se uslovi za
dopunsko obrazovanje, „učenje na daljinu”. [5]. Razlikujemo nekoliko
vrsta izvođenja nastave s obzirom na vreme i mesto:

35
 ELEKTRONSKO UČENJE

• isto vreme, isto mesto (klasične učionice sa multimedijalnim

prezentacijama)
• isto vreme, različita mesta (videokonferencije, sobe za ćaskanje
[chat rooms])
• različita vremena, isto mesto (radne stanice, oglasne ploče [eng.
bulletin boards])
• različita vremena, različita mesta (elektronska pošta, mrežni forumi,
video konferencije, 'shared' baze podataka, inmdividualna mrežna
mesta za učenje)

b) Individualan pristup učenicima. Usmerenost na polaznika (pogodan

za obrazovanje odraslih), insistiranje na razvijanju mišljenja, sticanju novih
veština. Osnovna karakteristika e učenja je visok stepen individualzianosti
nastave. Premeštanje učenika iz grupe u klasičnoj učionici, gde je neko tiši
neko glasniji, neko brže napreduje, neko sporije, pred monitor računara u
njegovom prirodnom okruženju predstavlja korenitu promenu u obrazovnoj
filozofiji. Apsolutno su drugačije psihološke, didaktičke i metodičke
okolnosti. Tempo i dinamika rada se prilagođava individui, količina
informacija u jednici vremena takođe, spoljne smetenje su svedene na
minimum. Naravno, ovo važi ipak za više stadijume školovanja (visoko
obrazovanje).
c) Sledeći pedagoški aspekt jeste interaktivnost u komunikaciji: učenik -
učenik; učenik - nastavnik; učenici - nastavnik. Da bi e-učenje bilo
uspešno, mora omogućiti nekoliko načina komunikacije:
• diskusioni forumi i brza razmena podataka,
• elektronska pošta
• audio komunikacija
d) Očiglednost nastave. U procesu kreiranja obrazovnih softvera postoji
jedan hronološki redosled aktivnosti. Prvi korak u njemu jeste odabiranje
pogodnog nastavnog sadržaja softver. Maksimalno iskorištavanje
računarskih mogućnosti jeste pre svega približavanje učeniku nevidljivih,
udaljenih ili apstraktnih pojmova i pojava Obiljem multimedijalnih

36
 ELEKTRONSKO UČENJE

mogućnosti računarskih animacija i simulacija dobija se na ostvarivanju

jednog od osnovnih nastavnih principa u nastavi - očiglednosti. Pojam koji
učenik treba da usvoji jeste
Na osnovu navedenog istraživanja i analize stranih iskustava, sa aspekta
učenika se mogu sistematizovati neke prednosti elektronskog učenja:
• Pojednostavljuje se znatno distribuiranje podataka potrebnih za
učenje, ali i druge važne podatke. Korisnici elektronskog učenja (studenti i
učenici) mogu pristupati tim materijalima s mesta i u vremenu koje njima
najviše odgovara, na primer: od kuće, s fakulteta.
• Brzo prilagođavanje učenika na ovakav vid učenja
Kod ovakvih rešenja studenti se ne boje da će pogrešiti već slobodno
istražuju i isprobavaju sva rešenja., a razliku od klasičnog učenja s
instruktorom, gde često postoji strah od greške.
• Individualizacija učenja
Učenik ili može pratiti gradivo onim tempom koji mu odgovara,
dinamikom koja mu odgovara, i na način koji prilagođava sam sebi. Ovde
nema opterećenja koje postoji kod klasičnog učenja gde se pojedinac mora
prilagođavati grupi.
• Visoka motivisanost učenika i pamćenje nastavnih sadržaja
Vizuelnost, multimedijalnost, i interaktivnost su elementi koji znatno
utiču na povećavanje motivacije učenika za rad na času. Percepiranje
gradiva na način koji je u učenikovoj svesti blizak igri, utiče na veći i duži
nivo održavanja pažnje, i bolje zapamćivanje tako obrađenog nastavnog
sadržaja.

2. Informatička didaktika

Konvenionalna i informatička didaktika

Didaktika je pedagoška disciplina koja proučava opšte probleme i

zakonitosti nastave i učenja. Analogno konvencionalnoj didaktici u novije

37
 ELEKTRONSKO UČENJE

vreme se sve češće srećemo da terminom «Informatička didaktika» koja

polazeći od poznatih tradicionalnih didaktičkih načela uspostavlja zakonitosti
i relacije u elektronskoj nastavi [36].
Didaktički principi su opšte važeća pravila i rukovodeća načela kojima
se regulišu tokovi poučavanja i učenja u nastavi i van nje. Navedeni principi
nisu u hijerarhijskim već u korelativnim odnosima, međusobno se prožimaju
i ukrštaju. Nova naučno - tehnička rešenja, njihova primena u nastavi i i
pedagoška saznanja utiču i na nove pristupe izboru i klasifikaciji didaktičkih
principa [2]. Didaktički principi su nastali kao rezultat saznanja zakonitosti
procesa poučavanja i učenja i njihove empirijske provere i izvedenih
teorijskih postavki da će ovi procesi biti efikasniji ako se poštuju sledeća
načela [Kosta V.]. Izdvojićemo nekoliko principa ključnih za funkcionisanje
elektronski podržane nastave:

USMERENOST E-UČENJA PREMA CILJEVIMA NASTAVE

Strategije poučavanja i učenja u E – nastavi treba uvek da budu
usmerene na ostvarivanje postavljenih ciljeva nastave. Ciljevi poučavanja i
učenja moraju se precizno definisati i operacionalizovati, jer postoji
mogućnost disperzije u radu, te je neophodno podrobno planiranje i
trasiranje nastavnog toka u vidu «scenarija». Ako su ciljevi postavljeni
preširoko, neprecizno, ili neadekvatno prema uslovima poučavanja treba ih
korigovati. Oblikovanje e nastave mora bti u saglasnosti sa ciljem predmeta,
ali i oblikovanje nastavnog sadržaja usmereno ka uzrastu, kognitivnim
sposobnostima i interesovanjima učenika.

OČIGLEDNOST NASTAVNE MATERIJE

Oblikovanje nastavne materije u elektronskoj formi omogućava
učenicima da sa što više čula percipiraju predmete i pojave spoljnog sveta.
Digitalne generacije prepostavljaju multimedijalno oblikovanje informacija
do kojih se brzo i jednostavno dolazi. Ovo se postiže neposrednim
posmatranjem objektivne stvarnosti ili putem vizuelnih nastavnih sredstava

38
 ELEKTRONSKO UČENJE

[8]. Na mlađem uzrastu očiglednost je značajnija jer učenici još ne poseduju

šira i sistematizovana iskustva u čulnoj memoriji.
No, na očiglednosti se ne sme ostati. Na osnovu vizuelnih predstava
pojmova potpomognuto računarskom simulacijom, na primer potrebno je da
učenike različitim strategijama poučavanja misaono vodimo ka
apstrakcijama, odnosno ka formiranju pojmova. Uvažavajući individualne
razlike među učenicima, a u skladu sa pretpostavkom kognitivne teorije
učenja o «ograničenosti kapaciteta» treba proceniti koji je broj čulnih
informacija potreban za formiranje odgovarajućeg pojma.
Upravo tu leži razlog za angažmanom nastavnika u pronalaženju što
raznovrsnijih softvera edukativnog karaktera koji sadrže simulacije I
animacije vezane za naastavne sadržaje, i to ne samo na nastavi
informatike već i ostalim predmetima, naročito prirodnih nauka.

KONSTRUKTIVISTIČKI PRISTUP I UČENJE ISTRAŽIVANJEM

Otuda, osnovna postavka ovog načela je da u procesu poučavanja
treba obezbediti maksimalnu učeničku aktivnost, i to i umnu i fizičku.
Termin Aktivna nastava je sve prisutnija u pedagoškoj stvarnosti [37]. Pod
aktivnošću podrazumevamo univerzalnu stvaralačku i samostvaralačku
delatnost kojom čovek stvara svet oko sebe i samoga sebe. Bez rada,
aktivnosti nema, dakle, stvaranja i razvoja – samorazvoja. Ljudi bolje uče i
razvijaju se kada koriste «glavu, telo, srce, ruke i noge».
Aktivnost u procesu poučavanja može biti čulna, intelektualna,
govorna i praktična. Preduslov za aktiviranje učenika je unutrašnja i
spoljašnja motivacija i organizacija anstavnog časa u kojem učenici
otkrivanjem dolaze do saznanja, i ona im se ne pružaju kao gotova, «Bogom
dana» rešenja. U procesima poučavanja u nastavi učenici se uspešno
aktiviraju u oblicima zajedničkog učeničkog rada u kojima je razvijena
horizontalna komunikacija (učenik:učenik), kao što su rad u parovima i
grupni rad. U modelima individualizovane nastave kao što su programirana,
problemska i otkrivajuća nastava aktivnost učenika postiže se
poluheurističkim i heurističkim strategijama poučavanja u kojima učenici

39
 ELEKTRONSKO UČENJE

samostalno rade, postavljaju hipoteze, rešavaju probleme, tragaju i

otkrivaju i primenjuju saznato u praksi. U obrazovno računarskim
softverima učenička aktivnost ostvaruje se rešavanjem zadataka na osnovu
datih instrukcija.
Učenici treba da izgrađuju svoje informatičko znanje obrađujući
informacije koje primaju, izgrađujući uzorke tj. slike asocijacija na već
postojeće znanje. Treba stvoriti nastavne uslove da se prisvajanje nastavnih
sadržaja dešava ne samo pukom recepcijom nego i aktivnom konstrukcijom.
Ovaj princip može da važi i za druge preostale principe; ako se
“konstrukcija” shvati kao (ponovo) otkriće, onda se on može okvalifikovati
kao princip otkrivenog učenja. Jedna druga forma je princip minimalne
pomoći: nastavnik pomaže što je moguće manje, kako bi učeniku ostalo još
mnogo da uradi sopstvenim snagama.

POSTUPNOSTI I SISTEMATIČNOST
Ovo načelo ostvaruje se postavkom da su poučavanje i učenje
uspešniji ako je redosled mera u strategiji poučavanja modelovan po
pravilima:
- od jednostavnog ka složenom,
- od bližeg ka daljem,
- od poznatog ka nepoznatom,
- od lakšeg ka težem,
- od konkretnog ka apstraktnom.
Ovim pravilima ostvaruje se jednim delom i zahtev da poučavanje i
učenje bude u skladu sa sposobnostima i osobinama učeničke ličnosti.
Sistematičnost obuhvata zahtev da je nakon obrade širih delova novih
sadržaja poučavanja (nastavne celine, područja), potrebno ove sadržaje
logički sređivati, struktuirati-sistematizovati u pregledne sisteme znanja i
veština odgovarajuće naučne oblasti.
Sistematizacija se ostvaruje sređivanjem obrazovnih sadržaja, na taj
način što se analizom veza i odnosa u tim sadržajima utvrđuju njihovi
strukturalni elementi i određuje njihov međusobni odnos. Dakle, iz mnoštva

40
 ELEKTRONSKO UČENJE

naučnih činjenica izdvajaju se ključne, dominantne tačke oko kojih se

koncentrišu ostali strukturalni elementi. Kriterijumi sistematizacije mogu
biti s obzirom na tematiku, razvojno kretanje, hronološki redosled, kvalitet,
kvantitet, uzročno-posledične veze i odnose i dr. Efikasno sistematizovanje
obrazovnih sadržaja danas se postiže informatičkom tehnologijom
«Hipertekst sistema» kojim se formiraju «blokovi tekstova», koji
predstavljaju «čvorove u mreži»: jezgra informacionih jedinica. Pomoću
programiranog povezivanja linkova, upravlja se navigacijom od čvora do
čvora.

INDIVIDUALIZACIJA I SOCIJALIZACIJA
Predstavnici kognitivnih psiholoških škola (Pijaže, Bruner, Ganje,
Osibel, Vigotski, Galjperin i dr.), još sredinom XIX veka postavljaju zahtev
za usaglašavanjem strategija učenja sa preduslovima učenja. Polazi se od
toga da u procesu poučavanja treba uvažiti naučno priznate razlike među
učenicima:
Suština principa individualizacije je da strategije poučavanja i učenja
treba da sadejstvuju sa preduslovima učenja, a u cilju optimalnog razvoja
učenika.
Individualizacija poučavanja u skladu sa predhodno navedenim
osobenostima svakog učenika danas se najuspešnije ostvaruje informatičkim
tehnologijama i to prilagođavanjem sistema koji upravlja karakterom i
osobenostima sistema kojim se upravlja i procesima koji se u njemu
dešavaju.
Međutim, cilj vaspitanja je da učeničku ličnost treba formirati ne samo
individualno, već i kao socijalno biće. U vaspitno-obrazovnom procesu
individualizacija i socijalizacija su jedinstveni i međusobno uslovljeni procesi
i predstavljaju dve komplementarne linije u jedinstvenom razvoju ličnosti.
Zato princip socijalizacije i polazi od zahteva da razvoj postojećih prirodnih,
psiholoških potencijala svakog pojedinca «Individualno Ja», treba sjediniti
sa individualno «Mi» kao njegovim suprotnim dijalektičkim polom.
Socijalizaciju karakterišu relevantni oblici ponašanja kao što su: spremnost

41
 ELEKTRONSKO UČENJE

za pomaganje drugima, prihvatanje radnih obaveza, poštovanje i

uvažavanje mišljenja drugih, spremnost na saradnju, tolerantnost i dr.
Osnovni faktori socijalizacije učenika u vaspitno-obrazovnom radu jedne
škole su rad u parovima, grupni rad i zajednički oblici učeničkog rada u
modelima individualizovane nastave. Postoje i posebno projektovani
didaktički softveri koji poučavaju učenike o tome šta je suština pojedinih
socijalnih vrednosti kao što su pravedenost, humanizam, demokratičnost i
sl.
RACIONALIZACIJA
Smisao ovog načela je da se proces poučavanja i učenja organizuje
tako da se sa što manjim utroškom vremena, sredstava i energije postignu
maksimalni didaktički efekti. To znači da treba vršiti izbor takvih strategija
(sadržaji, mediji, oblici), kojima će se optimalno postići željene vrednosti.
Primera radi, rezultati mnogobrojnih istraživanja pokazuju da se primenom
kompjutera u nastavi uči brže, više i bolje.
U jedinstvenom odnosu sa ovim principom je i zahtev da se u procesu
poučavanja unesu razumne promene (racionalizacija) koje će dati bolje
rezultate. U prvom redu, racionalnost se postiže modelovanjem efikasnih
strategija poučavanja što je istovremeno i doprinos ekonomičnosti ovih
procesa.
U nastavi informatike treba izbegavati zasipanje činjenicama koje su
privremenog I prolaznog karaktera, već insistirati na principima
funkcionisanja računarskih sistema.

POVEZANOST TRADICIJE I SAVREMENOSTI

Princip polazi od zahteva, da u cilju efikasnijeg učenja i boljeg
razumevanja, sadržaje poučavanja treba osvetliti u dijalektičkom kretanju
od prošlosti ka sadašnjosti. To znači, da primera radi, pri obradi novog
gradiva problem koji proučavamo treba prikazati u genezi uz isticanje i
najaktuelnijih naučnih saznanja iz odgovarajuće oblasti. Na taj način se
stvara i podloga za uključivanje učenika u buduće tokove procesa saznanja.

42
 ELEKTRONSKO UČENJE

POVEĆANA TRAJNOSTI ZNANJA, VEŠTINA I NAVIKA

Odnosi se na osnovni zahtev da se didaktičkim postupcima ponavljanja i
vežbanja umanjuje proces zaboravljanja i time omogućava skladištenje
informacija i formiranje kognitivnih struktura u dugotrajnoj memoriji.
Ovi postupci mogu biti integralni deo strategije poučavanja.

NASTAVA ORIJENTISANA KA UČENIKU

Može uočiti da se danas, i u nastavnoj teoriji i u nastavnoj praksi,

oblikuju dve pedagogije (tzv. pedagogija znanja i pedagogija sposobnosti),
iza kojih stoje dve škole: "škola pamćenja" i "škola razvoja". [30]. "Škola
pamćenja" počiva na tradicionalnim osnovama: razredno-časovni sistem
učenja, dominacija ilustrativno-predavačke nastavne metode, frontalni oblik
organizacije nastavnog procesa, kontrola i ispitivanje reproduktivnog tipa i
sl. Cilj nastave u tradicionalnoj školi je formiranje znanja, veština, navika.
Tehnologija rada u ovakvom modelu je reproduktivan rad učenika. Težište je
na razvoj pamćenja učenika. Škola "razvoja" je usmerena na razvoj
sposobnosti i ličnosti učenika. Može se govoriti o razvoju emocionalne i
motivacione sfere ličnosti učenika. Razvoj ličnosti se ispoljava i kroz
usvajanje misaonih operacija, kao što su: sinteza, poređenje, uopštavanje,
klasifikacija, indukcija, dedukcija, apstrakcija i dr. Kao kriterijum usvajanja
misaonih operacija koristi se rad s pojmovima kao nužni uslov njihovog
formiranja.
U ovakvom razvijajućem modelu škole, odnosno organizaciji nastave,
možemo reći da elektronsko učenje nalazi svoje mesto kao podskup tog
modela. Razlozi su u glavnim karakteristikama elektronskog učenja koje su
ujedno i karakteristike razvijajuće nastave:
- visok stepen motivisanja učenika, pobuđivanje zanimanja za
učenje nastavnih sadržaja;

43
 ELEKTRONSKO UČENJE

- stvaranje prijatnog ambijenta učeniku u obrazovnom prostoru

školske ustanove;
- stvaranje istraživačkog duha u odeljenju;
- kreiranje sredine za razvoj misaonih sposobnosti učenika putem
usvajanja određenih misaonih operacija;
- primena problemskih, heurističkih i refleksivnih metoda u
obrazovnom procesu;
- primena grupnih i individualnih oblika organizacije nastavnog
rada;
- nastavni proces sadrži situacije koje imaju problemski karakter i ne
mogu se rešiti reproduktivnim postupkom - učenik mora da
razmišlja, diskutuje, istakne i proveri hipotezu, pročita dopunsku
literaturu, da se konsultuje i zatraži pomoć nastavnika;

METODE RADA U E-NASTAVI

U tradicionalnoj epodeli nastavnih metoda , prema Poljaku, nastavne

metode se gupišu u tri velike grupe: verbalno tekstualne, ilustrativno
demonstrativne i laboratorijsko eksperimentalne. Pojedinačne ili
kombinovane nastavne metode i nastavne pojedinosti u njima su osnov
nastavnikove organizacije nastave, i u velikoj meri trasiraju fromiranje
učenikovog načina učenja i podstiče psihološke preduslove uspešne nastave
(motovaija, pažnja, pamćenje). Međutim u novije vreme sve više se govori o
Kibernetičkim nastavnim metodama, kao dopuni prethodnom.

Odrastajući sa stalnom prisutnošću tehnologije učinilo je da dođe do

povećanje “jaza među generacijama”. Deca imaju “multiplicirane” načine
komunikacije, interakcije, procese primanja, percepcije i obrade informacija,
a samim tim i učenja. U cilju postizanja efikasnosti nastave neophodna je i
bolje je reći neminovna namera prihvatanja promena od nastavnika i
obrazovnog sistema uopšte, i formiranje pozitivnog odnosa prema
integrisanju tehnologija u nastavu, i prihvatanja modela E-učenja. Metodički

44
 ELEKTRONSKO UČENJE

nosioci ideje E-učenja jesu sistematski razvoj obrazovne tehnologije, i

njeno stapanje sa nastavnom materijom i pedagoškim ciljevima nastave u
jednu integrisanu jednistvenu celinu.

Uzmimo za primer grupu verbalno tekstualnu metodu, i njenu

najprimenjivaniju metodsku pojedinost - pripovedanje. Vrlo prisutno u
našem obrazovnom sistemu, primenjivanog na času u frontalnom obliku
rada pri obradi novog gradiva. Postiže se komunikacija 1:N, i nastavnik
izlažući gradivo mora biti veoma aktivan, dok se aktivnost učenika
minimizuje, odnosno nastavnik može uključivati učnike u proces i stvarati
diskuisju kao novu metodsku pojedinost, čime se povećava pažnja na času i
postiže izvestan nivo interakcije sa učenikom.

Digitalno pripovedanje je kombinacija klasičnog pripovedanja i

digitalnih medija kao što su slike, zvuci i ostali mediji, čineći od verbalno
tekstalnih metode ilustrativno demonstrativne, koje su znatno dinamičnije i
poželjnije kod učenika. Istraživanja koja su vršena [42] pokazala su da
digitalno pripovedanje uklj učuju brojnie pozitivne ishode ovakve nastave
kao što su intenzivan razvoj veština, fokusiran razvooj i trajnije usvajanje
pojmova u svesti učenika, duže pamćenje i poistovećuje ga sa učenjem
putem istraživanja gde učenik aktivno učestvuje u stvaranju svog sistema
znanja. U pomenutim istraživanjim navedeno je 7 elemenata digitalnog
predavanja:

1. Ideja – koja se mora provlačiti kroz ceo tok prezentacije

2. Ključno pitanje – postavka problema
3. Emocija, emocionalni sadržaj koji se formira i kod učenika
4. Učešće nastavnika koa pripovedača, ili vodiča kroz priču, prezentaciju
5. Prijatan ambijent i okruženje
6. Balans vizuelne i audio informacije
7. Mehanizam držanja pažnje

45
 ELEKTRONSKO UČENJE

JEDINSTVO TEORIJE I PRAKSE

Suštinu ovog principa iskazuje zahtev da u procesu poučavanja i
učenja treba obezbediti sklad teorijskih i praktičnih znanja. Ovo povezivanje
treba da je redovno i organizovano u svim nastavnim predmetima, posebno
u slobodnim aktivnostima i izradi domaćih zadataka. U didaktičkim
softverima teorijska znanja se stiču u programima učenja u kojima su
istovremeno ugrađivani zadaci koji upućuju na primenu znanja i rešavanje
problema u neposrednoj društvenoj, prirodnoj, ili tehničkoj stvarnosti. Na taj
način praksa postaje sfera provere teorijskih znanja, ali i izvorište novih
saznanja.

PEDAGOŠKA KOMUNIKACIJA U E UČENJU

Komunikacija je dinamičan proces u kojem se čovek svesno ili

nesvesno upoznaje sa saznanjem drugog kroz materijal ili dejstva
upotrebljena simboličkim putevima. [9].

Komunikacija ima tri suštinske odlike:

• Komunikacija je proces ostvarivanja veze među ljudima – svih

vrsta veza, svesnih ili nesvesnih
• Komunikacija je aktivnost – čovek je stalno komunikacijski
aktivan
• Komunikacija se uči - ljudsko biće ne uči da komunicira, ono uči
kako da komunicira u svrhu zadovoljavanja svojih potreba osoba
je komunikacijski aktivna [10]

Komunikacija je dinamičan proces sastavljen od elemenata i

aktivnosti podjednako važnih koji su medjuzavisni i dopunjujući.
Komunikativni akt je svestan proces motivisan i usmeren ka postizanju

46
 ELEKTRONSKO UČENJE

odredjenog cilja. Sekundarni ciljevi su nesvesni a to su želje i namere

komunikatora.

Cilj komunikacije je uticaj na sagovornika (na njegova osećanja,

emocije i postupke). Ako se ne ostvari cilj, praktično nema ni komunikacije.
Uticaj može biti svestan ili nesvestan, prijatan ili neprijatan, pozitivan ili
negativan.
Pedagoška komunikacija podrazumeva komunikaciju u nastavnom
procesu, i od kvaliteta pedagoške komunikacije umnogome zavisi efikasnost
ostvarivanja vaspitno obrazovnih ciljeva nastave. Ključni momenat uspeha u
nastavnom procesu upravo leži u stepenu ostvarivanja ciilja komuniciranja
između faktora u nastavi: nastavnika, učenika i nastavnog sadržaja
(didaktičkom trouglu), kao i obrazovne tehnologije (četvorougao). Od
uspešno ostvarene složene i kompeksne komunikacije, postignute radne
atmosfere u nastavnom ambijentu, načina organizovanja komunikacije i
relizacije ciljeva komunikacije zavisi ukupna uspešnost nastave kao
najorganizovanijeg oblika obrzovanja i vaspitanja.
Ključni segmenti efikasne pedagoške komunikacije čine:
• Sposobnost ili kompetencija pošiljaoca da prenese poruku ili efoikasno
realizuje sadržaj komunikacije,
• Sposobnost ili kompetencija primaoca da razume ili preuzme poruku ili
sadržaj komunikacije
• Efikasna povratna komunikacija
• Ukljanjanje šumova ili distraktora [12].

Ljudi retko interpretiraju stimulanse izdvojeno, rasparčano i jedan po jedan.

Oni to čine u grupama i zato je neophodno da pre toga stimulansi budu
grupisani, organizovani i povezani. Postoji više pravila povezivanja
stimulansa u procesu percepcije. Stimulanse možemo razdvojiti na vizuelne,
zvučne, taktilne, mirisne i druge. Upravo je to spona između psihologije
čoveka, načina njegove percepcije u cilju prihvatanja informacije putem
elektronskih stimulansa koje nazivamo MULTIMEDIJA.

47
 ELEKTRONSKO UČENJE

Elektronska komunikacija u didaktičkom četvorouglu

Proces komunikacije u savremenom obrazovanju uključuje sve elemente

didaktičkog četvorougla: nastavnika, učenika, sadržaje koji se razmenjuju i
obrazovnu tehnologiju – odnosno komunikacijske kanale ili medije.
Komunikacija u obrazovanju ima dve temeljne sadržajne komponente: (1)
informacijsko-spoznajna komponenta i (2) socijalno-emocionalna
komponenta. Učenik iz oba navedena područja ima određene informacijske
potrebe, prima i interpretira obe kategorije informacija a potom reaguje na
njih i šalje takve informacije drugima.
S obzirom na komunikacijske kanale koji se koriste, poruke koje se
razmenjuju između učesnika komunikacije u nastavi mogu biti verbalne
(izgovorene i pisane reči) i neverbalne (boja glasa, izrazi lica, gest, držanje i
kretanje, predmeti koje osoba koristi, estetska dimenzija nastavnog
materijala, ponašanje u vremenu itd.). Nadalje, u svakoj komunikaciji
“emitor” nastavnik nešto otkriva o sebi, govori o svom odnosu prema
sagovorniku i pokušava na njega uticati na različite načine.

Komunikacija može biti jednosmerna i dvosmerna. Objavljivanje teksta

ili sadržaja na webu, kao i emisija na radiju ili televiziji, bez kontakta s
primaocima, primeri su jednosmjerne komunikacije. S druge strane,
razgovor udvoje, komunikacija u grupi i nastava u razredu primjeri su
dvosmerne komunikacije jer učesnici obostrano šalju i primaju verbalne i
neverbalne poruke.
Komunikacijski kanali odgovaraju načinima senzornog primanja poruka
(vizuelni, auditivni, taktilni itd.), vrstama poruka (lingvistička/verbalna i
neverbalna komunikacija) i medijima za njihovo prenošenje koji mogu biti
prirodni (npr. glas, izrazi lica itd.) i tehnički- u konkretnoj situaciji
,računarski.
Komunikacija se odvija putem slanja i primanja poruka. Nastavnik šalje
informacije i prima ih od polaznika, a polaznik nije samo primalac, već je i
pošiljalac informacija. Povratne informacije ili feedback pokazuju na to kako

48
 ELEKTRONSKO UČENJE

je neka poslata informacija prihvaćena i interpertirana od strane primatelja -

učenika. Povratne informacije su vrlo važne jer omogućuju kontrolu procesa
razmene poruka i interakcije između učesnika. Osnovni princip komunikacije
u obrazovanju je da pošiljalac treba poruku prilagoditi primatelju. Za
prilagođavanje poruke primatelju obično se koristi pojam informacijskih
filtera koji mogu biti sledeće vrste:
- perceptivni filter uslovljava koje informacije polaznik nastave prima
različitim senzornim kanalima i na koji način (npr. vezano uz
privlačenje pažnje, čitljivost sadržaja, estetiku itd.);
- kognitivni filter određuje u kojoj su meri polaznicima razumljive
informacije koje im predavač/instruktor prezentuje;
- emocionalni filter utiče na to što polaznik nastave osećaj i doživljava
u vezi informacija koje dobiva tokom nastave;
- asocijacijski filter povezan je sa tzv. slobodnim asocijacijama koje se
kod polaznika mogu pojaviti u vezi pojedinih informacija.

Osim informacijskih filtera, na komunikaciju utiče i tzv. "buka" ili "šum"

u komunikacijskom kanalu. Buka se može pojaviti kod oblikovanja
poruke (npr. nerazgovetna, nerazumljiva ili dvosmislena poruka),
prilikom njenog prenosa (gubitak delova poruke, ometajući signali i
informacije) kao i kod primanja poruke.
U nastavnoj komunikaciji važni su i pojmovi autoritarne i demokratske
komunikacije, kao i pojam komunikacijske klime. Autoritarna komunikacija
po pravilu se sastoji od korištenja nadređenog položaja, moći ili uticaja
predavača/instruktora koji određuje koje sadržaje i na koji način učnici
trebaju usvojiti. Demokratsku komunikaciju karakterše poštovanje
osobnosti, interesa i samostalnosti polaznika nastave, mogućnost
obostranog uticanja, prilagođavanje predavača/instruktora potrebama i
željama polaznika, odnos ravnopravnih, razvijanje demokratske kulture u
odnosima između polaznika, podsticanje polaznika na iznošenje mišljenja i
davanje predloga, kao i na slušanje i uvažavanje drugih polaznika.
Komunikacijska klima je opšta atmosfera u kojoj se odvija komunikacija

49
 ELEKTRONSKO UČENJE

tokom obrazovnog procesa, a može varirati s obzirom na doživljeni osećaj i

manifestovanu slobodu izražavanja, otvorenost i iskrenost, srdačnost i
prihvatanje drugih, međuosobne odnose, nivo kooperativnosti itd.

U savremenoj nastavi postoji više funkcija koje obavljaju nastavnik i učenik

istovremeno*:
1) Proceduralne funkcije
U odnosu na postavljene ciljeve nastave, uzimaju se u obzir i individualne i
grupne saglasnosti oko načina realziacije ciljeva. Razmenjuju se iskustva,
postiže se konsenzus oko potrebnih informacija za sam start. Uzimanje u
obzir svih mišljenja, osećaja, sagledavanje uslova rada.
2) Interpersonalne funkcije
Usaglašavanje principa, normi o ponašanju tokom komunikacije. Animiranje
pojedinaca na aktivno učestvovanje, davanje podrške takvim učenicima.
Harmonizacija, odnosno insistiranje na principu kompromisnih rešenja.
Ukratko: stvaranje pogodne emocionalne radne klime.
3) Funkcije jačanja ličnosti - samosaznanje, samorealizacija,
samoaktuelizacija, i samoprocena.

Raznolikošću metoda komunikacije nastava se osvežava, modernizuje, i

pažnja učenika se shodno tome povećava. Koncepcija savremene nastave
podrazumeva model nastave u kojem se nastavni sadržaji prezentuju
učenicima pored tradicionalnih načina i putem ICT tehnologija. Pri tome je
osnovni zahtev koji se postavlja pred učesnike obrazovnog procesa
posedovanje računara s priključkom na lokalne i Internet mrežu. Kada je reč
o programskoj podršci koja se koristi prilikom edukacije putem Interneta,
najčešće se koriste tzv. Courseware alati, koji omogućuju skladištenje
obrazovnih sadržaja na Web Serveru i njihovo povezivanje, komunikaciju
medju učesnicima obrazovnog procesa, upravljanje učenjem te proveru
znanja putem raznih testova za samoproveru. Takav koncept nastave
zasniva se na korišćenju savremene računarske i komunikacione

*
Pedagogija za XXI vijek, Prof. dr Nemanja Suzić

50
 ELEKTRONSKO UČENJE

tehnologije, uz poseban akcenat na interaktivnost i prilagodjavanje učenja

potrebama pojedinca. Podrazumeva korišćenje multimedijlanih materijala,
konsulatacije sa profesorima, protok elektronske pošte medju učesnicima,
postojanje foruma, online testiranje i dr.
Prednosti ovakvog metoda distribucije materijala za učenje su: brza
distribucija, učenici preko WWW pristupaju ponudjenom materijalu, moguće
je uključiti hipermedijalne materijale, servis mogu koristiti pojedinci ili grupe
istovremeno, mogućnost povezivanja „linkovanja”, multimedijalnost
sadržaja, jednostavnost obnavljanja i publikacije sadržaja, mogućnost
administriranja pristupa, interaktivnost sadržaja itd.

4. Vrste elektronskog učenja

EVOLUCIJA ELEKTRONSKOG UČENJA

Elektronsko učenje je termin koji je star koliko i tehnologija koja je

omogućila njegovu realizaciju. Međutim, uspešnost komunikacije između
nastavnika i učenika ključni je faktor nastanka ideje o
elektronskom učenju. Oduvek su nastavnici tražili načina da
unaprede pedagošku komunikaciju, da usavrše nastavne metode i
unaprede kvalitet učenja i nastavnog procesa uopšte. Sa
razvojem tehnologije usavršavali su se i sistemi za elektronsko
učenje, odnosno implementaciju elektronskih medija u nastavu.
Uvođenjem novih "instrukcionih"medija, kao što su slike, slajdovi, film,
započinje .nova era u oblasti obrazovanja. Popularnosti ovog oblika učenja
doprinose elektronski mediji - radio, televizija, sve do interaktivnih
računarskih tehnologija i dinamičkih Websajtova. Da bi se bolje
razumeo sistem elektronskog učenja, treba se osvrnuti na
istorijskirazvoj ovog kompleksnog oblika obrazovanja. Na primer, sama
ideja o učenju na daljinu datira još iz prve polovine d e v e t n a e s t o g

51
 ELEKTRONSKO UČENJE

veka. Veruje se da je pionir bio Englez, Isak Pitman.

Učitelj p o obrazovanju, podučavao je stenografiju korespondencijom u
mestu Bat, davne 1840. godine. Učenici su podučavani da
prepisuju kratke pasuse iz Biblije, a materijal su vraćali na
ocenji vvanje nastavniku putem pošte.

Radio prijemnik

TV

Tomas Edison je podvodom filma 1913. godine izjavio da će školski

sistem biti potpuno izmenjen u sledećih deset godina. Novi medij uveden je
u dopisne kurseve pre1920. godine u formi slajdova i pokretnih slika – filma.
U Americi je u periodu od dvadesetih do četrdesetih godina 20. og veka bilo
odobravano od strane američke vlade licenciranje radio emisija namenjenih
obrazovanju. Potom šezdesetih godina televizija uzima primat u obrazovnim
emitovanjima, a pravu revoluciju unose video rekorder i video traka.
Devedesete godine sa pojavom personalnih računara, a kasnije i Interneta
ponovo menjaju filozofiju obrazovne tehnologije.

52
 ELEKTRONSKO UČENJE

Računarska učionica

Projekciono platno

BIM projektor

53
 ELEKTRONSKO UČENJE

Internet konekcija

Elektronsko obrazovanje razlikuje određene oblike primene elektronskih

tehnologija u procesu učenja:

• Digitalna saradnja - (Digital Collaboration) je izraz kojim se opisuje

kada osobe na različitim lokacijama rade zajedno na istom projektu
kao da su svi na istom mestu.
• Kompjuterski orijantisano učenje - (Computer Based Training - CBT)
je aplikacija ili skup aplikacija pomoću kojih se isporučuje edukacioni
sadržaj putem računara. Uključuje lekcije, vežbe, simulacije i
testiranje, i takve aplikacije jednim imenom naziovamo obrazovni
softveri.
• Web orijentisana obuka - (Web Based Training - WBT) je aplikacija ili
skup aplikacija pomoću kojih se isporučuje edukacioni sadržaj putem
web servera Internetom. Često sadrži linkove ka drugim edukacionim
izvorima.

4.1. DIGITALNA SARADNJA

54
 ELEKTRONSKO UČENJE

U nastavnoj komunikaciji važan je pojam saradnje učenika i nastavnika,

kao i samih učenika međusobno. Komunikacija U nastavi po pravilu se
sastoji u autoritatornoj komunikaciji, gde sve zavisi od nadređenog položaja,
moći ili uticaja nastavnika koji određuje koje sadržaje i na koji način učnici
trebaju usvojiti. Demokratsku komunikaciju karakterše poštovanje
osobnosti, interesa i samostalnosti polaznika nastave, mogućnost
obostranog uticanja, prilagođavanje nastavnika mogućnostima potrebama i
željama učenika. U demokratskoj komunikaciji nastavnik utiče na
podsticanje polaznika na iznošenje mišljenja i davanje predloga, kao i na
slušanje i uvažavanje drugih polaznika. Komunikacijska klima je opšta
atmosfera u kojoj se odvija komunikacija tokom obrazovnog procesa, a
može varirati s obzirom na doživljeni osećaj i manifestovanu slobodu
izražavanja, otvorenost i iskrenost, srdačnost i prihvatanje drugih,
međuosobne odnose, nivo kooperativnosti itd. Demkratizacioni procesi u
nastavnoj komunikaciji u elektronskoj nastavi ogleda se i kroz široke
mogućnosti komunikacione saradnje u odeljenje, između svih subjekata.
Komunikacione tehnologije koje ovde uključujemo su:

• Elektronske table omogućavaju da sadržaji ispisani na tabli budu

preneti u internu ili memoriju računara, odnosno odštampani na
štampaču. Napredniji oblici omogućavaju punu interaktivnost, u
kojoj predavač putem specijalnih olovki može ne samo da
dopunjava, već praktično i da upravlja prezentacijom koja se pušta
preko projektora sa PC računara.

55
 ELEKTRONSKO UČENJE

Elektronska tabla
Obrazovne institucije u celom svetu, prihvatile su sistem elektronske
table kao efikasno nastavno sredstvo. Sastavni deo table su softveri
za pripremu prezentacija i programiranje funkcija određenih površina
ekrana (odnosno table) u različitim fazama prezentacije. Da bi efekat
prezentacije bio još snažniji, možete dokupiti softver koji beleži zvuk
i integriše ga u celinu sa slikom, nudeći kompletnu multimedijalnu
informaciju. Čitav tok predavanja može snimiti u realnom vremenu i
kasnije puštati kao pokretna slika sa zvukom, što znači da učenici
predavanje u integralnom obliku mogu da odslušaju koliko god puta
im je potrebno kako bi savladali materiju. Otvaraju se i druge
mogućnosti, kao što je distribuiranje predavanja putem Interneta.
Napredniji modeli podržavaju video-konferencije.
• E-mail je najjednostavniji oblik asinhrone interakcije i najčešće se
koristi samo kao dodatak uz druge oblike komunikacije. Prednosti
korišćenja e-maila: jednostavnost pri korišćenju, komunikacija je
privatna, omogućava dovoljno vremena za razmišljanje i odgovor. U
nastavi omogućava individualizovanu komnikaciju nastavnika i
učenika i priliku da se učenik obrati nastavniku potpuno nezavisno
od barijera u komunikacionom procesu.

56
 ELEKTRONSKO UČENJE

• Diskusione grupe – Usenet News - On-line forumi – obično se

sastoje od setova diskusionih grupa koji imaju svoja imena
određena prema temi. Od strane korisnika, uz pomoć odgovarajućeg
softvera, dopisi ili poruke se stavljaju u određenu diskusionu grupu,
i potom se ove poruke prenose do drugih računara preko velikog
broja mreža. Diskusione grupe poseduju moderatore, naravno ne
sve, ali ukoliko poseduju onda se poruke prvo šalju njima, radi
odobravanja postavljanja istih na mrežu.Mnogi univerziteti imaju
različite diskusione grupe, mada treba naglasiti da Usenet nije
akademska mreža. Usenet je potekao kao veza između dva
univerziteta i prenosio je ideje i informacije koje su te institucije
imale, ali tokom godina, promenio se ovaj karakter. Šalju se pitanja,
odgovori, razmjenjuju mišljenja, moguće je otvoriti vlastitu
diskusijsku grupu po odredjenoj temi. Ovaj način komunikacije
omogućava da velike datoteke ne zauzimaju prostor na diskovima,
omogućavaju obučavanje prepiskom, upotrebom prenosa fajlova, za
prenos materijala kursa, i formiranje oglasnih tabli za komunikaciju
sa nastavnikom.
• Chat omogućava sinhronu komunikaciju baziranu na tekstualnim
porukama preko Interneta ili Intraneta u stvarnom vremenu i
omogućava povezivanje svih učesnika u online procesu, razmenu
informacija izmedju nastavnika i učenika, odgovor na postavljena
pitanja i dr.

• Videokonferencija predstavlja interaktivnu komunikaciju u

realnom vremenu, dva ili više učesnika koji se nalaze na različitim
lokacijama, a za komunikaciju koriste kombinaciju video, audio i
tehnologiju komunikacije. Suština videokonferencija je
komunikacija, dok hardver i softver predstavljaju samo alate za
videokonferenciju [24]. Učesnicima koji su geografski međusobno
udaljeni videokonferencija omogućava audio i vizuelnu
komunikaciju. Videokonferencija predstavlja idealno rešenje u

57
 ELEKTRONSKO UČENJE

slučajevima kada je važna originalna prezentacija informacija

(pokreti, gestovi, naglasšavanje pojmova, detaljisanje,
interpretacija, itd.) učesnicima koji se nalaze na različitim
lokacijama. On omogućava podršku radu u grupi i različite
kombinacije komunikacija u cilju zadovoljenja ciljeva u zadataka
obučavanja i poučavanja. Audio i video konferencijski sistemi
obuhvataju čitav spektar visoko kvalitetnih, lakih za rukovanje i
cenom prihvatljivih audio i video komunikacijskih jedinica, softvera
za web konferencijski softver, multipoint konferencijska rešenja i
rešenja pristupa kroz mrežu. Deljene aplikacije (Whiteboards) je
način sinhrone interakcije u kojem učenici učestvuju u zajedničkom
radu na softverskoj aplikaciji. Postoje dva načina korišćenja
podjeljene aplikacije: kao sredstvo učenja kako se koristiti aplikacija
i za učenje koncepata i veština. Prednosti ovakvog načina interakcije
su simuliranje stvarnosti i podsticanje zajedničkog učenja.
• Share Tools su softveri namenjeni kolaborativnom radu u digitalnoj
učionici. Primer šer alata je NetSupport School PRO. Njegova
namena je prevashodno komuniciranje, usmeravanje, nadgledanje,
kontrola, osmatranje, opažanje, režiranje, jednom rečju upravljanje
nastavnim procesom. Nakon jednostavnog prezentovanja gradiva,
nastavnik -tutor može da pruži svakom učeniku na njegovom
računaru svoj radni ekran, na kom i dalje vrši akcije vezane za
nastavni sadržaj. Potom nastavnik, prešavši na deo časa gde učenici
individualno ili u grupi rade na računarima zadatu vežbu, ima
apsolutnu kontrolu rada svih učenika na svom ekranu.

58
 ELEKTRONSKO UČENJE

Izgled prozora po završetku pronalaženja računara u mreži

Izgled prozora za praćenje rad svih uključenih računara

• Web 2.0 alati - omogućavaju učešće učenika ili nastavnika u

stvaranju sadržaja Weba i podrazumeva interaktivnu dvosmernu
komunikaciju između korisnika i računara ali i korisnika sa
drugim korisnicima. Jaka socijalna komponenta ove metodologije
primene u nastavi jeste ogleda se u visoko prisutnoj aktivističkoj
ulozi učenikakoji od od pasivnog postaje aktivni subjekt u
nastavi. Filozofija Web 2.0 jeste da se u centar postavlja učenik

59
 ELEKTRONSKO UČENJE

kao učesnik nastavnog procesa pomoću raznih mrežnih servisa

(blogovi, forumi, portali, videoservisi, fotogalerije, mrežne
enciklopedije itd.)
Osnovne karakteristike Web 2.0 su otvorenost, sloboda i
kolektivna inteligencija. Korisnici mogu koristiti programe preko
mrežnog pregledača – brouzera. Web postaje platforma na kojoj
korisnici imaju kontrolu nad podacima na nekoj stranici koji tokokm
korištenja daju svoj prilog nekom mrežnom sadržaju ili programu.
Web 2.0 je nova generacija u evoluciji korištenja Interneta jer
korisnik koji koristi širok spektar internetskih platformi koje služe za
njihovu distribuciju; većina su hosting usluge (Web Hosting je
usluga iznajmljivanja diskovnog prostora i pripadajućih serverskih
resursa za smeštaj mrežnih stranica i za korištenje e-pošte).
Najpopularnije distribucijske platforme su: blogovi, wiki sistemi,
podcastovi, društvene mreže i druge slične usluge.
Web 2.0 alati su društvene alatke koji korisnicima omogućavaju interakciju i
razmjenu podataka te objavu i izmjenu internetskog i drugog digitalnog
sadržaja pri čemu korisnik sam stvara svoje sadržaje. Oni omogućuju
saradnju grupe korisnika u izradi i objavljivanju na mreži, kao i kasnijem
održavanju i osvežavanju materije. Pospešuju nivo kreativnosti i sticanje
dodatnih IKT veština. Besplatni su i svima dostupni te se mogu vrlo dobro
koristiti u školi kao dopuna tradicionalnoj nastavi. E-učenje u dobu rapidnog
opadanja cene koštanja eksploatacije interneta interneta gde korisnik nema
prostornog i vremenskog ograničenja dobija novu dimenziju, koje se u
novije vreme opisuje kao e učenje 2.0. Ovaj izraz označava novu
percepciju učenja deljenjem ili razmenom sadržaja u okruženjima za učenje.
Alati Web 2.0 podržavaju „novog učenika”, internet, net, Google generacije i
„novo učenje“ jer se temelje na principima stvaralaštva, komunikacije,
saradnje i deljenja pri čemu je učenik korisnički orijentisan. Informacije koje
se nalaze na Web stranicama, osim teksta, uključuju i ostale multimedijalne
elemente, kao što su: grafika, muzika, zvučni efekti, video, animacije. Osim
toga, Web stranice koje prezentuju učenje na daljinu sadrže i linkove na

60
 ELEKTRONSKO UČENJE

druge stranice, koje omogućavaju učenicima da dođu do dodatnih

informacija o nekim delovima sadržaja, ili mailto: linkovi, koji učenicima
omogućuju komunikaciju s nastavnikom. Prilikom Web učenja na daljinu
učenici mogu sačuvati sadržaje na svom računaru ili ih koristiti on–
line dok se sadržaj učenja nalazi na serveru. Zbog toga oni mogu
raditi svojim vlastitim tempom i posećivati Web stranice na kojima
se nalazi sadržaj učenja onoliko često koliko to žele, i u vreme koje
sami odaberu. Zavisno od vrste sadržaja neke se informacije mogu
nalaziti na Web stranicama više vremena, dok se neke informacije
češće menjaju. WWW pomaže i učiteljima da na jednostavan način
učenicima prezentuju sve nove informacije vezane uz nastavnu
jedinicu.
Savremeniji način korišćenja WWW u obrazovanju predstavlja WBT
(Web-Based Training) ili poučavanje pomoću weba koji je danas
jedna od najpopularnijih metoda učenja na daljinu. Pri tome se sve
više koriste sistemi za izradu i dostavljanje WWW programske
podrške za učenje ili LMS (Learning management System) sistemi.

• Društvene mreže su strukture sastavljena od pojedinaca (ili

organizacija) koji se nazivaju „čvorovi“, a koji su povezani
jednim ili više specifičnih tipova međuzavisnosti, kao što su
vrednosti, vizije, ideje, finansijski interesi, prijateljstvo, srodstvo,
zajednički interes, finansijska razmena, seksualni odnosi, ili
odnosi poverenja, znanja ili prestiža. Rezultujuća struktura često
može da bude veoma kompleksna.Istraživanje u akademskoj
sredini je pokazalo da društvene mreže funkcionišu na više
nivoa, počevši od porodice do nivoa nacije, i igraju kritičnu ulogu
u određivanju načina na koji će se neki problemi rešiti, kako će
organizacije funkcionisati, i stepen do koga će pojedinac uspeti u
dostizanju individualnih ciljeva. U svojoj najjednostavnijoj formi
društvena mreža je mapa svih relevantnih veza između čvorova
koji se proučavaju. Mreža može da iskoristi i za određivanje
društvenog kapitala individualnih aktera. Ovi koncepti se često

61
 ELEKTRONSKO UČENJE

prikazuju u vidu dijagrama društvene mreže gde su čvorovi

tačke a linije veze.Društvene mreže ne treba mešati sa servisima
za društvene mreže kao što su MySpace, Facebook, Ning itd. ili
sa virtuelnim zajednicama. Servisi za društveno povezivanje
primarno su fokusirani na stvaranje zajednice istomišljenika ili
povezivanje određenog skupa ljudi prvenstveno putem interneta.
To mogu biti i prijatelji, osobe iz akademske zajednice, škola,
itd... Najpoznatiji od svih su: Facebook, MySpace, Flickr,
Twitter... Bilo je pokušaja da se svi servisi standardiziraju pa da
nije potrebno otvarati više servisa (ako na primer, jedna osoba
ima Myspace nalog, a druga Facebook ili Hi5) koji su međutim
propali zbog problema s pravima privatnosti korisnika.

Slika 2. Servisi za društveno povezivanje

Društvene mreže su našle svoju primenu u obrazovanju.
Društveno povezivanje i servisi danas su jedan od
najpopularnijih vidova "online" komunikacije.
Najrasprostranjenija društvena mreža Facebook na primer,
uveliko je našla primenu u razmeni informacija između
nastavnika i učenika, njihovo međusobno upućivanje na
literaturne izvore, rešenja zadataka i slično. Korištenje servisa
je jednostavno i ne zahteva veliko informatičko znanje. je u
početku, 2004. godine i bio namenjen samo studentima
univerziteta na Harvardu koji su tim putem mogli međusobno

62
 ELEKTRONSKO UČENJE

komunicirati i razmenjivati informacije. Kasnije, mnogi drugi

univerziteti, srednje škole i velike kompanije širom svijeta
priključile su se mreži. Nastavnicima se preporučuje osnivanje
facebook naloga škole, predmeta, interesne grupe za
takmičenje i sl. [38]

• Skype education u učionici je alat za komunikaciju između

učenika i nastavnika pomoću kog se mogu povezati i stvoriti
ambijent virualne učionice, gde se komunikacija odvija u real
time.

4.2. KOMPJUTERSKI ORIJENTISANO UČENJE

Digitalna prezentacija

Multimedijalne prezentacije su za sada najrasprotranjeniji model

elektronske poodrške u nastavnom procesu. Podrazumevaju
jednostavniji oblik najčešće PowerPoint prezentacije, koja se sastoji iz
manjeg broja slajdova. Nastavnik priprema materijal najčešće na osnovu

63
 ELEKTRONSKO UČENJE

materijala dostupnog u udžbeniku, a u manjem broju slučajeva je taj

materijal obogćen informacijama van okvira zadatog u udžbeniku.
Ovakav vid prezentacije se upotrebljava u frontalnom obliku nastave, na
časovima obrade novog gradiva, gde nastavnik izlažući gradivo ne troši
vreme na crtanje ili pisanje na tabli, već se služi tezama ispisanim na
prezentaciji koje učenik najšečće zapisuje u sveskama.
Najčešće greške koje se ovde javljaju su neusklađenost veličine i
kvaliteta prikaza teksta sa uslovima vidljivoti u učionici, previše teksta, i
malo korišćenje mogućnosti koje računar sa saobom donosi (mogućnosti
integrisanja animacije i videa, simulacije prirodnih pojava i sl.).
Najkorišteniji alat za izradu prezentacija u nastavi je MS Power Point.
Međutim, u novije vreme sve je više prezentacionih alata dostupnih
na tržištu. Jedan od njih je na primer PREZI.

Obrazovni softver

Softveri kreirani za namene obrazovanja i predstavljaju svojevrsnu

intelektualnu tehnologiju nazivaju se obrazovni računarski softver (ORS),
Obuhvataju programske jezike i alate, određenu organizaciju nastave i
učenja, a koji se bazira na logici i pedagogiji. Pod pojmom obrazovni
računarski softveri podrazumevaju se gotovi računarski programi, koji se
mogu koristiti u okviru sadržaja nastave, a koji pomažu i usmeravaju
individualnu fazu učenja. Uveliko postaje standard obaveznog kompakt
diska sa narezanim obrazovnim softverom koji se isporučuje uz udžbenik.
Obrazovni softver je u korelaciji i sa udžbenikom i radnom sveskom.
Učenicima je data prilika da sadržaje koji su obrađeni u udžbeniku sagledaju
i multimedijalnim prikazom, gde su pružene naučne činjenice vizuelno i
audio predstavljene.

Osnovne karakteristike koje nudi ORS u nastavi, ogledaju se u:

• aktivnoj ulozi učenika/studenata u nastavnom procesu,
• učenje je prilagođeno individualnim mogućnostima i potrebama

64
 ELEKTRONSKO UČENJE

učenika/studenata,
• mogućnost prilagođavanja, zadržavanja, vraćanja, ponavljanja bitnih
elemenata pri usvajanju pojmova,
• učenik/student samostalno bira putanje svog učenja i rada, što zavisi
od njegovog predznanja, u smislu da se ne mora zadržavati na
poznatim činjenicama,
• brzina pristupa i količina informacija putem Interneta je velika,
• učenje se realizuje bez direktnog i stalnog nadzora nastavnika,
• visok je procenat uštede vremena učenja i rada,
• vrednovanje rezultata je objektivno, može slediti u bilo kom trenutku,
i može se ponavljati neograničeno.

Računarska tehnologija i softver obogaćuju nastavni, radni ambijent,

učenik ima osećaj „igranja”. Ubrzava usvajanje zadatih pojmova i realizaciju
ishoda nastave. Podstiče razvoj kreativnih potencijala. Značajno je i što se
kod učenika stvara osećanje da može razumeti i kontrolisati zbivanja u
svojoj sredini, što mu može pomoći da se u nju uspešnije uklopi i tako
pripremi za složenu tehnološku civilizaciju u kojoj će živeti. U njoj će, a to je
već izvesno, računarska pismenost biti neminovna.
Postavlja se pitanje koje su to osobine koje se razvijaju kod učenika
integracijom obrazovnih softvera u redovni nastavni proces.
Posmatraćemo 4 aspekta razvoja dece pod uticajem računarskih
tehnologija u nastavi:
a) Intelektualni razvoj
• Razvoj svih intelektualnih procesa: pamćenje, predstavljanje,
saznavanje,…
• Integracija velikog broja činjenica upoznatih pojedinačno i izdvojenih
iz konteksta povezuju se u misaone celine.

b)Karakterni razvoj
• Nezavisnost – deca shvataju da ona kontrolišu medij, da se stvari
odvijaju u zavisnosti od njihovih akcija, dakle aktivno učešće u

65
 ELEKTRONSKO UČENJE

učenju – igri, a ne pasivno primanje informacija.

• Socio - emocionalna otvorenost – reakcija dece na junake iz igri,
emocionalna osuda zlih likova, rad u timu..
• Razvoj gledišta i stava
• Preokupacija zrelošću
• Kritičnost mišljenja
• Potreba za istinitim stavom
• Istrajnost
• Marljivost
• Tačnost
• Preciznost
• Doslednost

c) Razvoj volje (voljne kontrole i pažnje)

• Voljna kontrola svog ponašanja koja postepeno dovodi do sposobnosti
da dete samo krene da uči sa tom namerom
• Usvajanje nekih pravila ponašanja
• Visok nivo “motivišućeg” u računaru i stvaranje osećaja zadovoljstva
u radu
• Samostalnost u otkrivanju sveta oko sebe
• Samopoštovanje

d) Razvoj osećaja za estetiku

• Preglednost
• Urednost
• Jasnoća

Poznata je i dokazana činjenica da uvođenje računara u sistem

obrazovanja pozitivno ocenjivana kod dece i da utiče na veći stepen njihove
motivacije. Osnovni zahtev obrazovne tehnologije jeste da se računar koristi
na adekvatan način, odnosno da postoji pravilna organizacija i metodologija

66
 ELEKTRONSKO UČENJE

korištenja računara, a samim tim i odgovarajući didaktički materijal u smislu

odgovarajućih softvera za tu svrhu.

Sl. ORS «Formiranje početnih matematičkih pojmova za predškolski uzrast»

Argumenti čija je validnost dokazana kroz niz naučnih istraživanja, za

primenu računara u nastavi svakako najviše leže u činjenici da je to jedino
sredstvo koje može doprineti vizuelizaciji i simulaciji procesa u prirodi.
Takođe osim tehničkih mogućnosti veoma značajan argument jeste i visok
nivo motivacije koju računar sam po sebi postiže kod mladih. [3] Kada
kažemo računar u nastavi svakako mislimo na obrazovni softver namenski
projektovan i naravno licenciran za tu svrhu. Kriterijumi za izradu
obrazovnih softvera u ovom trenutku različito su definisani u različitim
državama i vrlo je veliko odstupanje u metodici njihove izrade. Aspekti
procene softvera kreću se od formativnih, tehničkih, sumarnih i obrazovnih.
Svaki od ovih aspekata je jednako bitan i utiče na krajnji kvalitet softvera.

67
 ELEKTRONSKO UČENJE

Sl. ORS tipa simulacije »Transpiracija« za V razred

Nastava, kao oblik ljudske delatnosti kojom se ostvaruje obrazovanje i

vaspitanje mlade generacije i razvoj društva u celini, u biti stvari jeste
kompleksan komunikacioni proces. Proces komunikacije u informatičkom
smislu uključuje nastavnika, učenike, i sadržaje koji se razmenjuju, i
komunikacijske kanale ili medije – ili šire obrazovnu tehnologiju. To su
elementi već dosada veoma poznatog i mnogo puta spominjanog
didaktičkog četvorougla. Komunikacija u obrazovanju ima dve temeljne
sadržajne komponente: (1) informacijsko-saznajna komponenta i (2)
socijalno-emocionalna komponenta. Učenik iz oba navedena područja
ima određene informacijske potrebe, prima i interpretira obe kategorije
informacija ali reaguje na njih i šalje takve informacije drugima.

Komunikacijski kanali odgovaraju načinima senzornog primanja poruka

(vizuelni, auditivni, taktilni itd.), vrstama poruka (lingvistička/verbalna i
neverbalna komunikacija) i medijima za njihovo prenošenje koji mogu biti
prirodni (npr. glas, izrazi lica itd.) i tehnički u konkretnoj situaciji,
računarski.

68
 ELEKTRONSKO UČENJE

Računar je u ovom trenutku jedino sredstvo koje je u mogućnosti da u

nastavi omogući kompleksnost komunikacionih kanala, i da perceptivno
moćan utiče na formiranje stavova, uverenja i modela ponašanja.
Obrazovno računarski softveri kombinuju verbalne/pojmovne i audio-
vizuelne informacije i na taj način omogućuje:
• interaktivno učenje, trenutno ispravljanje grešaka i utvrđivanje
stečenog znanja i veština;
• pomažu kreativnost i druge veštine za rešavanje problema kao što su
odlučnost, istrajnost i primenu metode korak po korak;
• omogućavaju individualizaciju i podelu (diferencijaciju) rada;
• emocionalni uticaj koji direktno utiče izgrađivanje stavova i
formiranje svesti.

Komunikacija se odvija putem slanja i primanja poruka. Nastavnik šalje

informacije i prima ih od učenika, a učenik nije samo primalac, već je i
pošiljalac informacija. Interakcija je odnos u kom postoji mehanizam
Povratne informacije (eng. Feedback) koje ukazuju na to kako je neka
poslata informacija prihvaćena i interpertirana od strane primaoca - učenika.
Povratne informacije su vrlo važne jer omogućuju kontrolu procesa razmene
poruka i interakcije između učesnika. Osnovni princip komunikacije u
obrazovanju je da pošiljalac treba poruku prilagoditi primaocu. Obrade
poruke primaoca mogu biti sledeće vrste:

q perceptivna uslovljava koje informacije učenik prima različitim

senzornim kanalima i na koji način (prilagođeavanje uzrastu i
mogućnostima razumevanja poruke, održavanje pažnje, čitljivost
sadržaja, estetika, itd.);
q kognitivna - određuje u kojoj su meri učenicima razumljive
informacije koje im nastavnik prezentuje;
q emocionalna - utiče na to što učenik osećaj i doživljava u vezi
informacija koje dobiva tokom nastave;

69
 ELEKTRONSKO UČENJE

q asocijacijska - povezan je sa tzv. slobodnim asocijacijama koje se

kod učenika mogu pojaviti u vezi pojedinih informacija.

U nastavnoj komunikaciji važni su i pojmovi autoritarne i demokratske

komunikacije, kao i pojam komunikacijske klime. Autoritarna komunikacija
po pravilu se sastoji od korištenja nastavnikovog nadređenog položaja, moći
ili uticaja koji im daje pravp određivanja sadržaja i na koji način učenici
trebaju usvojiti. Demokratsku komunikaciju karakterše poštovanje
osobenosti, interesa i samostalnosti učenika, mogućnost obostranog
uticanja, prilagođavanje nastavnika potrebama i željama učenika, njihovom
predznanja odnos ravnopravnih, razvijanje demokratske kulture u odnosima
između učenika još u najmlađim uzrastima, podsticanje učenika na
iznošenje mišljenja i davanje predloga, kao i na slušanje i uvažavanje drugih
polaznika. Komunikacijska klima je opšta atmosfera u kojoj se odvija
komunikacija tokom obrazovnog procesa, a može varirati s obzirom na
doživljeni osećaj i postignutu slobodu izražavanja, sposobnost postizanja
konsenzusa, tolerantnost, prihvatanje drugih, kvalitetne međusobne odnose,
nivo kooperativnosti itd.

Polazeći od same prirode nastave, a to je da se u didaktički četvorougao

uključuje još jedan bitan element - računar, kog neki svrstavaju u
obrazovnu tehnologiju, a drugi pak poistovećuju sa tutorom ili instruktorom,
dolazimo do novog didaktičkog potencijala. Razvoj obrazovnih računarskih
softvera ukazuje na zaključak da se maksimalni efekti primene računara
postižu u individualnom radu. Iz tog razloga je razvoj obrazovnih
računarskih programa većim delom orijentisan na individualnu interakciju
primerenu znanju, mogućnostima i tempu rada pojedinih korisnika. Samim
tim razrađena su i različita metodička rešenja, čijom se primenom u
programskim paketima obezbeđuje korišćenje u skladu sa osobinama i
željama različitih korisnika.Takvi obrazovni progrmi obezbeđuju da svaki
korisnik prolazi sopstvenim tempom kroz obrazovni sadržaj čime se
obezbeđuje maksimalni individualni rezultat.

70
 ELEKTRONSKO UČENJE

Projektovanje takvih softvera, i vođenje takvom metodičkom

„paradigomom“ uvažava njihovu namenu za individualno korišćenje u
procesu samoobrazovanja.

Strategije su konstruisane u skladu svetskim tokovima. Uzeta su u obzir

ozbiljna ograničenja sa kojima se sreću škole i tešku borbu koju vodi
informatika sa ostalim prioritetima, kao i vremenska i novčana ograničenja.
Ovakav model nosi sa sobom niz problema, jer je zaista reformistički u
odnosu na dosadašnje funkcionisanje nastave u svim domenima. Obuka
nastavnika, inovacije kurikuluma, testiranje unutar odeljenja, priručnici,
razvoj web sajta i širenje su samo neki od izazova sa kojima se treba
suočiti.

Tutorijali

Specifičnost koja je prisutna jedino u nastavi informatike i nekih tehničkih

predmeta jesu obrazovni softveri koji su najčešće projektovani u formi
TUTORIJALA. Primena tutorijala u nastavi po svojoj didaktičkoj orijentaciji
spada u domen demonstrativno praktičnog rada. To su metode nastavnog
rada koje omogućavaju inteziviranje senzualne, kreativne i radno -
profesionalne aktivnosti učenika, a time i bržeg vaspitno - obrazovnog
napretka učenika. Ova metoda ima poseban značaj za izgrađivanje naučnog
pogleda na svet, razvijanje kulture rada, tehničke kulture i samostalnosti,
navike korišćenja IC tehnologija u službi obrazovanja. Bez njenog korišćenja
nije moguće osposobiti savremenog tehničkog stručnjaka potrebnog
druptvenom razvoju. Ova metoda se najuspešnije koristi kada se adkvatno
kombinuje sa ostalim metodama rada u nastavi.

Ciljevi i zadaci nastave informatike koji se globalno (strategijski) i

operativno utvrđuju, osnovni su kriterijumi za odabir i primenu nastavnih
metoda i postupaka, jer je nastava tenike i informatike model nastave
orijentisan ka cilju a baziran na ličnim doživljajima učenika. Svaka

71
 ELEKTRONSKO UČENJE

nastavna metoda "potvrđuje svoje vrednosti korelativnim odnosom prema

ostalim nastavnim metodama" po Prodanoviću. Prisutnost korelativnih veza
jedne nastavne metode otkriva realne dimenzije njene primene u
nastavnom radu. To znači da je optimalna efikasnost svake primenjene
metode uslovljena dimenzijom njenih korelativnih didaktičkih veza. Ukoliko
u svakoj nastavnoj situaciji deluje više svrsishodno povezanih nastavnih
metoda, utoliko je efekat nastavnog rada zapaženiji i bolji, a takođe i
rezultati takvog rada valjaniji, a funkcija metoda potpunija i delotvornija.
Otkrivajući najfunkcionalniji korelativni odnos prema drugim metodama, u
određenoj nastavnoj situaciji, nastavnik istovremeno izgrađuje najsigurniji
oslonac za savremenu organizaciju nastavnog rada.

5. INSTRUKCIONI DIZAJN NASTAVNOG

SADRŽAJA

Principi instrukcionog dizajna

DIZAJN NASTAVNOG MATERIJALA – MODEL ADDIE

72
 ELEKTRONSKO UČENJE

Model ADDIE je akronim naziva pet sistemskih pristupa u nastavnom

dizajnu, i to: Analizi (Analisys), Dizajnu (Design), Razvoj (Development),
Implementaciji (Implementation), Evaluaciji (Evaluation). Prelazak sa
tradicionalnih metoda obrade gradiva na elektronsko učenje zahteva veliku
posvećenost pažnje detaljima dizajna. Materijal mora biti pažljivije odabran
dizajniran i odabran da bi im pomogao da postignu njihove ciljeve u
savladavanju nastavne materije.

Analiza
• Koja je ciljna grupa učenika: uzrast, nivo predznanja,
zainteresovanost i motivisanost za nastavnu materiju,
demografske prilike.
• Šta je cilj obrazovne aplikacije.
• Cilj aplikacije MORA biti u saglasnosti sa nastavnim ciljem
predmeta zadatog u nastavnom planu i programu.
• Koje znanje, veštine ili vaspitanje prensi aplikacija.
• Šta mora biti izloženo da bi se zadovoljile potrebe učenika.
• Koliki treba da bude obim predavanja.
• Koje su granice sadržaja koji treba biti pokriven da budu
izražene u potrebnom vremenu, broju lekcija i nastavnim
oblastima.

Dizajn i razvoj
• Koju strategiju primeniti u svom predavanju.
• Resurse i aktivnosti nastave treba izabrati tako da dopunjuju rezultate
znanja.
• Kako struktuirati sadržaj nastavnog materijala.
• Redosled, izlaganje i ponavljanje sadržaja treba da se oslanja na
grupisanje srodnih oblasti i aktivnosti.
• Kako oceniti uspešnost učenika u razumevanju materije i da li su
zadovoljili nastavne ciljeve.

73
 ELEKTRONSKO UČENJE

• Metodi ocene uspešnosti moraju takođe biti u funkciji ovladavanja

znanjem kako bi postojala saglasnost između toga šta su očekivani
rezultati i onoga što se meri.

Implementacija
Implementacija može da se sastoji od obuke nastavnika i učenika kako da
najbolje iskoriste interaktivne materijale za učenje, zatim predavanja u
učionici, kao i od usklađivanja i vođenja programa učenja na daljinu.

Evaluacija
Evaluacija kako od strane nastavnika tako i od strane učenika može da pruži
osnovu za poboljšanje i unapređenje nastave. Efikasnost se postiže
permanentom evaluacijom i samoevaluacijom.

Dizajn obrazovnog web interfejsa

Dizajniranje web interfejsa (Web Design process) je proces

konceptualizacije, planiranja, modelovanja i izvršenja isporuke elektronskih
medija putem interneta prikladnih za iterpretaciju od strane web pregledača
i prikazanih kao grafički korisnički interfejs.

Ceo proces može se podeliti u tri faze:

1. Faza konceptualizacije i planiranja (conceptualization/planning stage)
2. Faza modelovanja (modeling stage)
3. Izvršna faza (execution stage)

U fazi konceptualizacije i planiranja obrazovnog web sajta kreiraju se

mape sajta, tokovi procesa, nacrti (flowcharts) koji ilustruju navigacionu
strukturu web sajta. Faza modelovanja zadužena je za kreiranje grubih
nacrta (static wireframes) koji ilustruju skeletni raspored za svaki deo web
sajta. Na osnovu kreiranih skica (wireframes), grafike, boje i tekst se

74
 ELEKTRONSKO UČENJE

koriste za poslednju tačku dizajniranja. U fazi izvršenja (execution stage)

dizajn se konvertuje u format koji podržavaju web čitači, kako bi na samom
kraju funkcionisao i bio objavljen na internetu.

Multimedijalni prikaz podataka

Multimedija se u novije vreme promoviše kao interdisciplinarna

naučna oblast. Pored neophodnih hardverskih i softverskih znanja potrebno
je poznavati komunikacije, dizajn, didaktiku i pre svega pedagošku
psihologiju.

Vrednost multimedije u obrazovanju leži u visokom stepenu

zadovoljavanja zahtevne kompleksnosti dečije percepcije, koja se odvija
posredstvom više ekstrareceptora istovremeno, kao i način komuniciranja
među ljudima.

Pomoću multimedjalnih sistema se omogućuje istovremena (simultana)

prezentacija više medijalnih izvora-teksta, video slike (statičke i dinamičke),
zvuka (govora, muzike ili raznih zvučnih efekata), grafike, animacije, kao i
skladištenje, pretaživanje i obrada podataka. Navedeno podrazumeva i
rešenja poznata kao video konferencije koje su multimedijama dale novu
komunikacionu dimeziju – telekomunikaciono povezivanje radnih stanica
putem kojih se mogu ostvariti telefonske i TV mreže

Multimedijalni sistemi se danas najčešće sreću u područjima masovne

zabave – razne video i druge igre, aplikacije za primenu u nastavi i učenju i
obrazovnoj delatnosti uopšte, bibliotečki informacioni sistemi gde
multimedija zapravo predstavlja fizičku implementaciju, tzv. virtuelne
biblioteke, poslovne prezentacije i marketing, novinarstvo i izdavaštvo
uopšte, i mnoga druga polja.

Arhitekturu multimedijalnih sistema čine tehnička infrastruktura,

softverski standardi i alati, i multimedijalne, namenski kreirane aplikacije.

75
 ELEKTRONSKO UČENJE

Tehnička podrška u multimedijalnim sistemima podrazumeva moćne

računare, ali i veoma širok stepen dodatne opreme uz računare.Dodatna
oprema obuhvata audio i video digitalizatore, uređaje za smeštanje
ogromnih količina podataka, komunikacione linije veoma velike propusne
moći, kvalitetne izlazne uređaje za prezentaciju, (video-bim i sl.), posebne
ređaje za sinhronizaciju rada delova sistema. Minimalna hardverska oprema
za multimedijalne sisteme podrazumeva CD – ROM plejere, kolor grafičke
monitore visoke rezolucije, zvučne kartice, video kartice. Kada je reč o
multimedijalnoj arhitekturi navodi se da istu čini okolina u širem i užem
smislu. Okruženje u užem smislu sastoji se od vizuelnog prostora
(ekranskog prostora za predstavljanje grafičkih objekata), prostora značenja
(sa multimedijalnim objektima i obaveštenjima), prostora događanja
(postupci od strane korisnika) i toka programa (korisnik, interaktivnost,
dijalog).
Prostor za predstavljanje je prezentativan sloj koga čini grafički
korisnički interfejs. On ima svojstvo prezentovanja određenih oblika,
ukazuje na prostor značenja, dubinsku strukturu, njegovi objekti mogu kroz
simboličke oblike reprezentovati apstraktne entitete, ili biti čisto grafički
znaci bez značenja. Dillenbourg i Mendelson informacioni prostor i
označavaju parove predstavljanja i akcije kao mikrosvetove. “Mapping”
korespondencija fizičkih i mentalnih reprezentativnih oblika je pri tom
sasvim odgovoran i težak zadatak.

Osnovni koraci u kreiranju multimedijalnih aplikacija su:

∼ Prikupljanje podataka – Za alfanumeričke podatke se koristi
tradicionalna tastatura, ali i uređaji za optičko prepoznavanje
znakova, za zvučne podatke se koriste digitalizatori glasa, dok
se za vizuelne podatke koriste digitalne kamere i skeneri.
∼ Kompresija podataka – Ovaj korak je u oblasti multimedija
još veliki problem i smetnja razvoju odgovarjućih sistema. Bez
kompresije je količina podataka sa kojom treba baratati u

76
 ELEKTRONSKO UČENJE

jednoj multimedijalnoj prezentaciji obično preobimna za

“slabiji” računar.
∼ Smeštaj podataka – Odgovarajuće tehnike smeštanja
podataka moraju omogućavati realizovanje svih zahteva kod
pristupa i prezentacija proizvoljnih vrsta informacija. Ovde je
poseban problem što se često javlja potreba za
sinhronizovanim, paralelnim pristupom informacijama raznog
tipa i porekla i njihovoj koordiniranoj prezentaciji.
∼ Pristup podacima - Za kvalitetno korišćenje multimedijalnih
sistema moraju se obezbediti različiti načini za pristup
podacima, npr. po ključu (indeksirani pristup), u skladu sa
postavljenim uslovima, po stepenu sličnosti sa datim
primerom (ili primerima), po sadržaju (semantički pristup) i
sl..
∼ Prezentacija podataka – To je posebno kompleksan problem
zbog nužnosti koordinirane, sinhronizovane paralelne obrade
velikih količina informacija i njihovog prikaza na
najkvalitetnijoj izlaznoj opremi.

Problemi vezani za ograničenja u multimedijalnim aplikacijama, a koji su

posledica do danas dostignutog stepena razvoja hardverskih i softverskih
tehnologija su:
o veliki broj imlpementacija multimedijalnih sistema ne može
kvalitetno da podrži kontinualan prikaz video i audio signala visoke
rezolucije,
o video i audio signali zahtevaju za smeštaj ogromne količine prostora,
o multimedijalne prezentacije se sastoje iz više različitih tipova
informacija koje se obično čuvaju posebno i za koje treba obezbediti
koordiniranu i sinhronizovanu prezentaciju,
o veoma mali broj postojećih mreža ima mogućnost distribuiranja
multimedijalnih aplikacija,

77
 ELEKTRONSKO UČENJE

o samo mali broj, danas skupih mreža, omogućava veliku brzinu i

kapacitet komunikacionih kanala (od najmanje 100 Mbit/sec). Zbog
toga se mnogi korisnici odlučuju za implementaciju multimedijalnih
aplikacija na CD-ROM – ovima i videodiskovima. Time se eliminišu
uska grla u mreži, ali se povećavaju troškovi za nabavku pojedinih
CD-ROM drajvova i videoadapterskih kartica.
Medijumi za multimediju
o Osnovni medijumi koji služe kao nosioci informacija u
multimedijalnim sistemima su: tekst, bitmapirane slike, 3D slike, 3D
animacje, zvuk i video.

DIGITALNI TEKST I HIPERTEKST

Termin tekst engleskog je porekla i obično ima za značenje niz slova

koja imaju značenje na govornom području tog jezika. U računarstvu, teskt
može imati tehničku i sadržajnu funkciju. Tehničku u kontekstu
programiranja, sintaksi progema, komandi, opcija i menija, odnosno
komunikacije sa računarskim sistema. Sadržajnu, u smislu masterije koja je
izlaz na ekranu koja ima funkciju informacije, ili rezultata tražene obrade
podataka.
U kontekstu učenja, govorićemo o tekstu koji ima funkciju
saopštavanja gradiva, naučnih činjenica, i uopšte sve forme komunikacije sa
učenikom.
Tekst u multimediji predstavlja polazni medijski oslonac. Obradom
teksta se bave specijalizovani programi, procesori teksta. To su programi
različitih mogućnosti, a poznatiji među njima su: Word for Windows, Lotus
Ami Pro, Word Perfect i mnogi drugi. Razvijeni su i programi za
prepoznavanje teksta sa pisanog uzorka sa većim ili manjim uspehom.
U multimediji je razvijena specijalna forma teksta, nazvana
hipertekst. Koncept hiperteksta je da veže određeni deo teksta za neki
pojam. U određenom delu teksta je na neki način, (npr. drugom bojom),
istaknut jedan pojam, za taj pojam je vezan određeni tekst (objašnjenje

78
 ELEKTRONSKO UČENJE

pojma). Čitalac, čitajući tekst, nailazi na istaknuti pojam i klikom miša sa

istaknutog pojma “skače” na tekst u kome je taj pojam objašnjen. Takav
način kretanja kroz tekst je neograničen. Zbog sve veće upotrebe slika i
videa, na osnovu hiperteksta, nastala je hipermedija. Organizovana je na
isti način kao i hipertekst, sa razlikom što se na istaknuti pojam vezuje slika,
animacja, zvučni zapis i drugo.

Postavlja se pitanje da li je elektronski tekst pedagoški koristan.

Tradicionalne forme pojave teksta u nastavi su udžbenik, radne

sveske, nastavni listići, beleške u svesci, tekst ispisan rukom na tabli,
skripte (sistematizovane beleške sa predavanja) i slično tome. Savremeno
nastavno okruženje uvodi tekst na raznim oblicima ekrana (personalni
monitor, projekcija na zidu, elektronska tabla, i drugi).

Gotovo sva rešenja multimedijalnih dokumenata sadrže TEKST kao

osnovni element integracije, koji čini osnovu celog dokumenta.
Multimedijalno okruženje omogućava organizaciju i predstavljanje
tekstualnog iskaza na mnoštvo različitih načina koji zadržavaju pažnju
čitaoca uz istovremeni uspešnije izvođenje kroz celokupni dokument. Tekst
na papiru je linearan, a elektronski može biti organizovan po frejmovima,
ekranima, tabelama, linkovan, sa raznim efektima. Slova i svi znakovi koji
se koriste raznim fontovima su zapravo sastavljeni od međusobno povezanih
krivi i pravaca - vektora. To omogućuje promenu veličine fonta bez gubitaka
na kvalitetu. Prilikom rada u programima za obradu slike kvaliteta slike se
gubi povećanjem. Kod teksta se to ne događa jer je izrađen vektorski.

Jezici za opisivanje hiperteksta su jezici koji omogućavaju da se

precizno opiše hipertekstuelna struktura jednog teksta (uputnice na druge
tekstove, itd). Ovi jezici dopuštaju da se eksplicitno opiše logička struktura
teksta i različiti tipovi veza u tekstu. Veze mogu biti unutrašnje (kada veza
upućuje na drugi deo istog teksta), spoljašnje (kada veza upućuje na neki
drugi teksta) i izvršne (kada se unutar teksta aktivira veza na neku izvršnu

79
 ELEKTRONSKO UČENJE

proceduru).Najznačajniji jezici ove vrste su SGML, HTML (skr. od HyperText

Markup Language), pojednostavljena verzija SGML-a, XHTML (skr. od
Expandable HTML) i XML (skr. od Extensible Markup Language, "kompromis"
između preterane složenosti SGML-a i jednostavnosti HTML-a). Izvorne
datoteke sa dokumentom opisanim u HTML-u imaju obično sufiks (ili
ekstenziju).html ili .htm, a nalaze se u određenom direktorijumu servera
vezanog na Internet, što ih čini dostupnim (vidljivim) na web-u.

Jezik HTML se zasniva na eksplicitnom obeležavanju logičke

strukture dokumenta. Obeležavanje se vrši pomoću etiketa (engl. tag) koje
opisuju elemente logičke strukture teksta. Tekst dobija svoj grafički izgled u
zavisnosti od navigatora koji je upotrebljen za njegovu vizuelizaciju. U
zavisnosti od svojstava navigatora i njegove konfiguracije, jedan dokument
obeležen u HTML-u može imati različite grafičke izglede.

Etikete se navode između uglastih zagrada < i >. U ovim zagradama se

navode opisi pojedinih elemenata strukture teksta. Etikete se u HTML-u
mogu razvrstati na
– proste etikete ili markere za opisivanje jednostavnih elemenata logičke
strukture. Oblika su: <X>
– složene etikete ili ograđivači su zagrade oblika

<X> t </X> kojima je opisan izgled dela teksta t.

– atributi složenih obeležja oblika:

<X A1=a A2=b ...> t </X> koji pružaju dodatne informacije, obično
o grafičkom izgledu, dela teksta t;

Mininalna struktura HTML-dokumenta ... obuhvata etikete:

<HTML>, </HTML> - zagrade HTML-teksta;

<HEAD>, </HEAD> - zagrade zaglavlja, sadrži meta-definicije HTML-
dokumenta;
<TITLE>, </TITLE> - zagrade za naziv HTML-dokumenta i
<BODY>, </BODY> - zagrade „tela” teksta obeleženog dokumenta.

80
 ELEKTRONSKO UČENJE

HTML (HyperText Markup Language) je prost programski jezik, koji je u

stvari standard za prikazivanje sadržaja Internet dokumenata. Prilikom
razvoja Interneta stvorena je i nova vrsta dokumenta – hipertekst.
Ekstenzije koje se koriste za ove vrste stranica su .html i .htm. i one se
nalaze na serveru, u određenim direktorijumima, koji ih čine dostupnim za
korisnike na Web-u. Da bi se opisao izgled i sadržaj stranice postoji veći broj
jezika, a značajniji su:
Ø SGML (Standard General Markup Language),
Ø TeX i LaTeX (matematički tekstovi),
Ø PostScript (laserski štampači),
Ø RTF (Rich Text Formati).

Jezici koji su najznačajniji za opis hiperteksta su:

Ø SGML (Standard General Markup Language),
Ø HTML (HyperText Markup Language),
Ø XHTML (Expandable HyperText Markup Language),
Ø XML ( Extensible Markup Language, ovo nastalo kao kompromis
između složenosti SGML-a i jednostavnosti HTML-a).

CSS (Cascade Style Sheets) je ukratko, jezik formatiranja, koji služi za

definisanje izgleda elemenata Web stranice. Pre HTML verzije 4.0 CSS se
nije koristio jer je HTML služio za kompletno definisanje sadržaja, strukture i
izgleda Web stranice, ali nakon ove verzije uveden je CSS koji je preuzeo
ulogu samog definisanja konkretnog izgleda stranice, dok se pomoću HTML-
a i dalje definišu strukture i sadržaji stranice. Kako je HTML postajao
složeniji, pojavljivali su se i problemi, naime, pored većih mogućnosti (kao
što je definisanje izgleda elementa), istovremeno kôd je postajao nečitljiviji i
teži za održavanje. Različiti browser-i su različito prikazivali iste dokumente,
i samim tim postojala je potreba da se uvede lakši način odnosno metoda
prikazivanja elemenata na stranici. Da bi se to postiglo na zvaničnom
forumu W3C-a je predloženo devet različitih metoda, od kojih su izabrane

81
 ELEKTRONSKO UČENJE

dve kao temelj onoga što je kasnije postalo CSS: CHSS (Cascading HTML
Style Sheets) i SSP (Steam-based Style Sheet Protocol). Prvo je Hakon
Vium Li (koji je trenutno šef tehničke službe kompanije opera) predložio
CHSS u oktobru 1994. godine, jezik koji je imao dosta sličnosti sa današnjim
CSS-om, a Bert Bos je radio na browser-u po nazivu Argo, koji je imao
sopstveni način definisanja stilova. Njih dvojica su radili zajedno da bi
osnovali CSS standard. CSS je za razliku od postojećih jezika dozvoljavao da
više opisa utiče na dokument. W3C je osnovan 1995. godine i preuzeo je
funkciju razvoja CSS-a. Do kraja 1996. godine, CSS je bio spreman da se
objavi kao standard, koji i objavljen decembra te godine.
Sintaksa CSS-a se sastoji od opisa izgleda elemenata u dokumentu. Opis
može da definiše izgled više elemenata, i više opisa može definisati izgled
jednog elementa. Na ovaj način se opisi slažu jedan preko drugog da bi se
definisao konačan izgled određenog elementa (otuda naziv Cascading, što je
u prevodu crep, da bi se dočaralo slaganje jednog stila preko drugog u
definisanju konačnog izgleda elementa).
Svaki opis se sastoji od tri elementa:
Ø Definisanja ciljnih elemenata,
Ø Svojstva,
Ø Vrednosti.

Javascript je uveden od strane Netscape-a i ovaj skript se koristi u

programiranju WWW stranica. Uveden je uporedo sa uvođenjem podrške za
Javu. Nakon što je u veoma kratkom roku postao popularan i široko
primenjen, Microsoft je i sam pored svog Visual Basic Scripts-a uveo i svoju
verziju Javascript-a, pod nazivom JScript, ali koju niju uspeo da licencira jed
nije dobio licencu.
Javascript i Java, bez obzira na sličnosti u nazivu, su različiti jezici i oni
predstavljaju različite tehnike programiranja na Internetu. Javascript je
skript jezik, a Java je programski jezik. Razlike između Jave i Javascripta je
u tome što se u Javi kreiraju programi koji mogu da rade nezavisno od
WWW čitača, dok Javascript isključivo radi u okviru WWW čitača. Da bi se

82
 ELEKTRONSKO UČENJE

neki HTML dokument unapredio, nije nam potrebna Java koja je ipak mnogo
složenija i obimnija od Javascripta, ovo se može uraditi pomoću Javascript-a
i to bez preteranog zamaranja pravim programiranjem, koji je jednostavan
za razumevanje i upotrebu. Međutim Javascript jeste zasnovan na Javi, ali
postoje i brojne razlike.

PHP (Hypertext Preprocesor) je open-source server-side skriptni jezik, koji

se koristi za dinamčko prikazivanje HTML kôda. Dakle, pomoću PHP-a se
može kreirati HTML stranica na serveru i pre nego što se ona pošalje
klijentu. Zbog ovog načina generisanja sadržaja, krajnji korisnik ne može
videti kôd odnosno skriptu, koja je generisala sadržaj stranice koji on gleda,
već on vidi tj. ima pristup čistom HTML kôdu. Vrlo prosto, PHP je jedan od
najmoćnijih i najpopularnijih skriptnih jezika trenutno na tržištu. Svakim
danom raste i broj sajtova koji su napravljen uz pomoć PHP-a, a i broj
kompanija koje žele primeniti ovu vrstu jezika na svojim sajtovima je sve
veći. PHP je pre svega stekao popularnost zbog lakoće kojom se može
stvoriti opširna web stranica sa jako velikim količinama podataka. Najveća
prednost PHP u odnosu na ostale web skriptne tehnologije je što on pruža
podršku za rad sa širokom paletom baza podataka. PHP podržava sve
popularnije baze podataka, kao što su : MySQL, MSSQL, PostgreSQL, Oracle
itd.

PHP je veoma moćan open-source server-side skriptni jezik, ali mogućnost

pristupa bazama podataka je nesumljivo najvažnije svojstvo svakog
modernog programskog jezika. Činjenica je da sistem za upravljanje
bazama podataka omogućava mnogo moćnih funkcija za pristup različitim
bazama podataka. Programski jezik kao što je PHP sadrži veoma veliki broj
funkcija za pristup najrazličitijim bazama podataka. Mnogi programeri, a i
sami autori smatraju mogućnost povezivanja sa bazama podataka, njegovim
najjačim i najznačajnijim svojstvom. PHP podržava sledeće sisteme za
upravljanje bazama podataka: Abadas D, dBase, Empress, FilePro, Informix,

83
 ELEKTRONSKO UČENJE

ODBC (Open Database Connectivity), InteBase, mSQL, MySQL, Oracle,

PostgreSQL, Solid, Sybase, Velocis, Unix dbm, Microsoft SQL Server.

MySQL je otvorenog kôda RDBMS (Relational Database Management

System) koji je baziran na SQL (Structured Query Language) za obradu
podataka u bazi podataka. MySQL je odličan i ima veoma široku primenu, a
ujedno je i baza podataka koja se najviše koristi u radu sa PHP-om. MySQL
je višekorisnički SQL sistem za upravljanje bazama podataka i on radi kao
server obezbeđujući višekorisnički interfejs za pristup bazi podataka. Koliko
je popularan govori i podatak da se procenjuje da ga u svetu koristi oko
deset miliona ljudi. Firma koja je razvila MySQL je smeštena u Švedskoj i
ona je jedinstveni vlasnik i sponzor, i kao takva drži najveću većinu prava
nad kôdom. MySQL je kao i PHP softver otvorenog kôda, ali se takođe može
naći i pod tradicionalnim komerijalnim uslovima licenciranja za posebne
slučajeve. Firma MySQL AB, održava i razvija sistem, ali i zarađuje preko
naplaćivana tehničke podrške, servisa, i od prodaje licenci za komercijalnu
upotrebu programa.

Administracija MySQL-a se vrši preko interfejsa u obliku komande linije, ili

grafičkog interfejsa “MySQL administrator”. Ova firma pored ovog alata
proizvodi i neke komercijalne i nekomercijalne alate, koji su dostupni na
tržištu. Alat PhpMyAdmin je slobodan alat čiji je interfejs u obliku Web
stranice, i koji je napisan u samom PHP-u.

RAČUNARSKA GRAFIKA

Računarska grafika je produkcija ili obrada slika na računaru za korišćenje u

bilo kom mediju. Statične slike koje se koriste u grafičkom dizajnu se danas
skoro u potpunosti stvaraju ili modifikuju uz pomoć računara, kao i statične
slike za stripove, ali i „dinamičke ” slike oživljene u pokretu animacije,
simulacije. Primenjena je u svim segmentima oristi u inženjeringu i dizajnu

84
 ELEKTRONSKO UČENJE

potpomognutom računarima, gdje se dizajnirani objekti crtaju modeliraju,

prave simulacije i rade analize uz pomoć specijalizovanih programa ili
informacionih sistema.

programski alati za obradu tekstualnih sadržaja imaju mogućnost

prihvatanja i ugradnje slike koja je prethodno izrađena nekim od namenskih
alata za izradu crteža, grafike, slike ili prihvatanje sadržaja ekrana računara
(capture).

Za razliku od izrade slike na papiru ili platnu, slika u računaru mora imati
precizno utvrđenu strukturu zapisa, odnosno definiciju elemenata od kojih
će se graditi slika. Struktura zapisa podataka na ekranu računara određuje
kvalitet prikaza slikovnog sadržaja koji se prethodno mora definisati kao
skup binarnih brojeva kojim se utvrđuje sadržaj podataka od kojih se gradi
slika. Elektronska slika računarskoj grafici gde se primenom složenih
algoritama izrađuju elementi slikovnog prikaza, njihovi atributi kao i
spajanje elemenata u slikovni izraz.

Osnovne vrste grafike na računarima

Vektorska grafika gde su objekti sačinjeni od vektorskih linija (zatvorenih)
koji nose informaciju o: dužini, smeru, boji linije i fill boji. Promenama jedne
od koordinata menja se izgled objekta. Kvalitet slike se očuvava
umanjivanjem odnosno uvećavanjem slike matematičkim preračunavanjem
vektora

Rasterska grafika je "crtanje" pomoću mozaika piksela pri čemu svaki piksel
posebno nosi informaciju o boji koju reprodukuje. Prikaz od najmanje
jednog do teoretski beskonačnog broja polja na površini određene veličine, a
zajedno čine mozaik složen da čini celovitu sliku. Polja se moraju dodirivati,
ali ne i preklapati Tako stvorena slika naziva se još i bitmapa, a polja –
pikseli. Rezolucija - Broj piksela na površini određene veličine

Gotovo svaki program za izradu ili obradu grafike, bilo da se radi o

85
 ELEKTRONSKO UČENJE

vektorskoj ili rasterskoj može se smatrati profesionalnim ako ima

mogućnost rada u barem jedan od tih formata. Veoma su pogodni za ispis i
pripremu za štampu jer podržavaju Post Script programski jezik koji je
zaslužan upravo za ubrzavanje i lakši rad pri prenošenju grafike sa ekrana
računara na željeni medij nekom od metoda reprodukcije grafike

Najkorišteniji formati grafičkih datoteka:

CPT - Corel Photo-Paint datoteke podržavaju sve dubine boja, sve vrste
slika, ne gubi se sažimanje veličine datoteke, spremanje slika u slojevima,
ali zauzimaju mnogo mesta na medijima za čuvanje podataka.
PSD - Adobe Photoshop datoteke podržavaju sve dubine boja, čitaju slike
svih drugih datoteka, takođe ne gube pri kompresiji, do 100 slojeva slika u
jednoj datoteci.

Osim njih, postoje i datoteke koje su manjih mogućnosti, ali su univerzalne

za sve programe koji imaju mogućnosti rada sa rasterskom grafikom.
Njihovi formati su:

BMP - standardni format za rasterske slike na svim PC računarima. Bez

mogućnosti su spremanja u slojevima, ali grafika u tom formatu zauzima
poprilično prostora na medijima za čuvanje podataka
TIFF - veoma prihvaćen format velikih mogućnosti raširen podjednako na PC
i MAC platformama. Podržava sve dubine boja i spremanje u slojevima.
Optimiziran za štamparske procese, od pripreme za štampu do ispisa na
različitim štampačima jer podržava čuvanje slike u punom CMYK modelu
boja

Za razliku od prethodnih, nešto destruktivniji formati slika su:

JPG - format koji sliku “siromaši” metodom kompresije. Svaka slika

pohranjena u datoteku .jpg formata gubi svoj prvobitni kvalitet, ali i svoju
veličinu koju zauzima pri čuvanju na određenom mediju. Stepenom
kompresije možemo upravljati tako što većom kompresijom slika postaje
slabijeg kvaliteta, ali i manje veličine na mediju. Ovaj format podržava
prikaz svih dubina boja, ali nije prikladan za grafike namenjene štampi, već

86
 ELEKTRONSKO UČENJE

prikazu na ekranu. Razlog tome je taj što svaki ekran ima svoju rezoluciju
koja prikriva relativno loš kvalitet slike. Iz tog razloga je relativno teško
uočiti razliku između originalne slike i one sa minimalnom kompresijom.
GIF - format datoteke koji sliku prikazuje sa samo 256 boja i namenjen je
grafici za Internet. Nije preporučljiv za slike sa puno tonova, već za crteže ili
skice. Nipošto se ne koristi kao format slike namenjene bilo kakvom obliku
štampe.
Vektorskim formatima mogu se smatrati svi oni namenjeni za
trodimenzionalne grafike, različitih nacrta, shema, itd. Svaki moderni
vektorski program podržava mogućnost unosa rasterske grafike unutar
vektorskog rada.
Računarska grafika se u obrazovnim aplikacijama može naći u višeslojnoj
primeni, i to u:
• oblikovanju korisničkih interfejsa - većina aplikacija na personalnim
računarima i na radnim stanicama imaju grafički sistem prozora (engl.
graphical user interface – GUI) pomoću koga komuniciraju sa korisnicima -
učenicima.
• interaktivno crtanje (za prikazivanje funkcija, dijagrama, histograma i
sličnih grafičkih prikaza sa svrhom jasnijeg sagledavanja složenih pojava i
olakšanja procesa odlučivanja);
• pripremi elektronskih izdanja (računarska grafika široko se koristi za
izradu elektronskih i štampanih dokumenata);
• projektovanju pomoću računara (engl. Computer Aided Design - CAD
danas se standardno koristi za projektovanje sistema i komponenata u
mašinstvu, elektrotehnici, elektronici, telekomunikacijama, računarstvu...);
• kreiranju simulacija i animacija, kao višeg nivoa multimedijalnih prikaza
informacija.

87
 ELEKTRONSKO UČENJE

ELEKTRONSKI ZVUK I VIDEO

Zvučni sadržaj u praksi predstavlja analognu pojavu koja traje u

vremenu određenim intenzitetom kretanja (amplituda), te se proširuje
talasima određene brzine.
Osnovna razlika analognog i digitalnog signala: zvuk u analognom
svetu shvatamo kao kontinuirani sled iskazan u vremenu i određenog
raspona (raspon je moguće približno tačno izmeriti u bilo kojoj vremenskoj
tački). Kod digitalnog zvuka, signal je definisan za tačnu vremensku tačku i
može imati čvrsto definisan broj vrednosti.
Dva su osnovna razloga primene zvuka u ovim aplikacijama:
pružanje informacije koja ne može biti isporučena drugim medijumom, i
drugo, pružanje osećaja događaja, prisutnosti u njemu i samim tim
povećanog stepena aktivnosti u nastavi.
U obrazovnim aplikacijama postoje tri osnovne vrste zvučnih
sadržaja: muzika, zvučne metafore i govor.
Digitalni video multimedijanim obrazovnim aplikacijama dodaje elemenat
stvarnosti. Video može preneti poruku uspešnije od zvuka ili teksta.
Tehnologija koja pruža mogućnost prenošenja najviše informacija u
najmanje vremena i s najvećim uticajem. Međutim, zahteva najviše
performansi od svih ostalih zapisa. Implementacija videa u digitlnu
prezemz+taciu podrazumeva digitalnu formu videa.. Digitalni video, gde je
vaki pixel pojedinih kadrova predstavljen binarnim brojevima, čine četiri
bitna elementa: broj kadrova u sekundi, veličina prozora unutar kojeg se
prikazuje video, kvalitet slike, brzina prenosa podataka (bit rate).
Princip iluzije kretanja postiže se kao i kod analognog videa s manjim
brojem kadrova u sekundi (10-15 kps) – ispod 10 kps izgleda kao serija
slika. Veličina prozora zavisi od broja pixela koji se prikazuju vodoravno i
uspravno, neke tipične veličine su: 160x120, 240x180, 320x240, 640x480.
Kvalitet slike zavisi od rezolucije za reprezentaciju slike. Na kvalitet, ali i na
veličinu datoteke s videom utiče i zvuk. Smanjivanjem ili broja pixela ili
veličine prozora u kojem se gleda video je postupak kompresije.

88
 ELEKTRONSKO UČENJE

ANIMACIJA

Animacija po svojoj prirodi spada u domen računarske grafike i

definiše se kao brzo prikazivanje kadrova (frejmova - frames) koji opet
predstavlaju niz crteža objekta koji se razlikuju u detaljima. Privid pokreta
postiže se crtanjem objekta u različitim položajima u svakom kadru, čime
se dobija utisak da se objekt pomera kad se kadrovi prikazuju zajedno
određenom brzinom. Na ovaj način grafici je dodata vremenska dimenzija i
nazivamo je još "grafika u pokretu".
Animacije predstavlaju glavni izvor akcije u multimedijalnim
obrazovnim prezentacijama. U nastavi animacija je aktivna demonstracije ili
prezentacije koje ne mora a može imati interakciju s korisnikom – učenikom
Prikazivanje procesa ili prirodnih pojava (na pr. kretanje planeta oko
Sunca).Primenjivanje efekata kao manjih animacije ima za cilj privući
pažnju korisnika. Na primer, jednostavno animiranje teksta i objekata –
različiti efekti na pr. kod MS PowerPointa.

89
 ELEKTRONSKO UČENJE

Dvodimenziolnalna animacija je najčešće korištena vrsta animacije

(na pr. crtani filmovi) i na računarima, ali 3D animacija postaje sve
popularnija koja osim visine i širine, objektima dodaje dubinu. Zahtevnija je
i za izradu, i korištenje. Crta se mrežni model objekata te se dodaje
odgovarajuća tekstura, zatim se objekti smeštaju na neku pozadinu Koriste
se posebni programi za izradu (CAD, za izradu VRML objekata). Animacija je
moguća zbog tromosti oka - objekt kojeg je videlo oko ostaje zapamćen još
nekoliko trenutaka nakon gledanja. Prilikom izrade obrazovne aplikacije
prepručuje se izbegavanje više od jedne animacije na stranici (ekranu).
Animacija se da se prenese neka poruka ili nešto naglasi a ne samo iz
estetskih razloga. Potrebno je pažljivo usaglašavanje animacije na
stranicama s tekstom jer ometaju koncentraciju pri čitanju. Treba voditi
računa o veličini datoteke s animacijom – učitavanje na Web stranicu može
trajati dosta vremena.

Standardi u oblasti E Učenja

Standardi omogućuju brz i jednostavan prelazak s jednog courseware

alata na drugi. Budući da je kao i kod svih ostalih vrsta softvera gotovo
nemoguće predvideti njegovu budućnost i dugoročnost, standardizacija
obezbeđuje osiguranja da sadržaj neće biti izgubljen činjenicom da je
softevrska platforma izmenjena. Trenutno su na tržištu četiri različita
standarda za razmjenu podataka u courseware alatima.
SCORM (Sharable Content Object Reference Model) je trenutno na
tržištu najdominantniji standard. Ova specifikacija standarda ima za cilj da
kreiranje materijala za učenje tako da on može biti ponovo korišćen
(reusable), a u formi "instrukcionih objekata", namenjenih da budu
isporučivani u okviru tehnički unapred specificiranih računarskih, web-
baziranih okruženja. SCORM opisuje taj tehnički okvir pomoću normativa,
specifikacija i standarda zasnovanih na radu nekoliko međusobno odvojenih
tela za specifikaciju i standardizaciju elektronskog učenja. Sve ove
organizacije i dalje rade sa ADL-om na razvoju i rafinisanju svojih

90
 ELEKTRONSKO UČENJE

sopstvenih specifikacija elektronskog učenja i standarda, pri tome pomažući

da se dalje razvija i unapređuje SCORM.
SCORM
Pokriveni koncepti Ključne tehnologije Oblasti preklapanja
knjiga
Pokriva ostale
Konceptualne informacije Brojni elementi SCORM-a,
Pregled oblasti na visokom
visokog nivoa apstrakcije upoznavanje terminologije
nivou.
SCO i LMS
SCO, Asset, Content Aggregation,
komuniciraju putem
Spajanje, označavanje i Package, Package Interchange File
RTE. Manifesti
CAM pakovanje sadržaja za (PIF), Metadata, Manifest,
sadrže informacije o
učenje Sequencing Information, Navigation
sekvenciranju i
Information
navigaciji.
Upravljanje sadržajem od
API, API Instance, Launch, Session SCO je opisan u
strane LMS-a: lansiranje,
Methods, Data Transfer Methods, CAM knjizi – a to su
RTE komunikacija LMS-sadržaj,
Support Methods, Temporal Model, objekti sadržaja koji
praćenje, transfer
Run-Time Data Model se koriste u RTE.
podataka, obrada grešaka
Sekvenciranje i
Activity Tree, Learning Activities,
Sadržaj za sekvenciranje i navigacija utiču na to
SN Sequencing Information, Navigation
navigaciju kako je sadržaj
Information, Navigation Data Model
složen u Manifestu.

Tabela 1 – pokrivenost oblasti SCORM tehničkim knjigama [45]

SCORM predstavlja bazu, integraciju i usklađivanje određenih

specifikacija i standarda (postavljenih od strane drugih standardizacionih
tela i organizacija). Fizička forma ovoga je kolekcija tzv. SCORM "tehničkih
knjiga". Ovi dokumenti objedinjuju i usklađuju pomenute standarde u jedan
koherentan koncept. Ove tehničke knjige su:

• Content Aggregation Model (CAM) – model agregacije sadržaja,

• Run-Time Environment (RTE) – izvršno okruženje i
• Sequencing and Navigation (SN) – sekvenciranje i navigacija kroz
sadržaj.

SCORM je najrašireniji model sadržaja, zamišljen kao organizacija sadržaja

za samostalno (self-paced) učenje. Razvilo ga je Ministarstvo obrane SAD-a
radi efikasnije izrade sadržaja za obuku vojske. Model se sastoji od resursa
(Asset), deljivih objekata sadržaja (Sharable Content Object – SCO),

91
 ELEKTRONSKO UČENJE

aktivnosti (Activities) i agregacija sadržaja (Content Aggregations). Model

SCORM naglašava nezavisnost deljivih objekata sadržaja o kontekstu, kako
bi se povećala mogućnost ponovne upotrebe. Ovaj model nema ugrađenu
semantičku klasifikaciju sadržaja. SCORM se naziva i "referentnim
modelom" jer ne definiše svoje standarde, već koristi postojeće preporuke,
poput IMS CP za agregaciju sadržaja, IEEE LOM za metapodatke i AICC za
komunikaciju sa sistemima za upravljanje učenjem. No, nedostaci SCORM-a
su često samo teoretska kompatibilnost među LMS-ovima i zahtevno
prilagođavanje strukture sadržaja potrebama drugih korisnika.

LEARNATIVITY standardi
Model Learnativity sastoji se od pet nivoa objekata sličnih modelu SCORM.
Ovaj model dodatno sadrži i semantičku klasifikaciju sadržaja, kao
kombinaciju sheme Structured Writing i tipova resursa specifikacije LOM.

CISCO standardi
Model CISCO Systems za definisanje strukture sadržaja nešto je strože
definiran od prethodno spomenutih modela. Svaka se lekcija (Reusable
Learning Object – RLO) ovde sastoji od tema (Reusable Information Object
– RIO). Lekcija započinje pregledom lekcije, zatim sledi 5-7 tema
(RIO) i rezime lekcije [22]. Provera znanja obavlja se pre početka i na kraju
lekcije. Teme mogu biti semantički strukturirane, upotrebom pojmova poput
činjenica, koncepata, analogija, preduslova, tablice odluka itd.
Stroga struktura omogućuje lakšu organizaciju sadržaja, s obzirom na
količinu materijala i važnost obrazovanja u poslovnom procesu.

ALOCOM standardi
Abstract Learning Object Component Model (ALOCOM) je model
preslikavanja postojećih modela sadržaja kako bi se omogućila što
jednostavnija zajednička upotreba sadržaja različitih modela. Pritom je
jedan od većih problema usklađivanje hijerarhije postojećih modela, Sami
objekti učenja mogu biti jednociljni, višeciljni, ili biti agregacije više

92
 ELEKTRONSKO UČENJE

objekata učenja, dok su komponente objekata učenja podeljene na:

• fragmente sadržaja – osnovne komponente sadržaja, najmanjeg
hijerarhijskog nivoa, poput teksta, slike, audio/video datoteke
• objekte sadržaja – komponente objekta učenja nastale agregacijom
fragmenata, usmerene na jednu informaciju, definisane po klasifikacijskim
osnovama sadržaja.

IEEE

IMS Global Learning Consortium je globalna neprofitna organizacija

koja radi na promovisanju novih metoda u učenju . Njihova glavna aktivnost
je rad na standardima interoperabilnosti kao što su QTI i Content Packaging.
Content Cartridge je specifikacija koja je u razvoju od strane IMS-a. Glavne
prednosti ove specifikacije su:

• Veći izbor sadržaja

• Uklanja problem proizvođača i platforme. Sadržaji bivaju zapakovani
u tzv cartridge i mogu se uvesti u bilo koji LMS koji je kompatibilan
sa ovim standardom.
• Veće mogućnosti kod procene znanja polznika.
• Povećana fleksibilnost, deljenje i ponovna upotreba.

AICC

obzirom na različite medije formate i zapise digitalizovanih nastavnih

materijala, ne treba očekivati da će učenici kao korisnici elektronskog izvora
informacije tražiti prema autoru, naslovu ili nekoj drugoj formalnoj
karakteristici, bilo u opštem ili specijaliziranom informaciskom servisu, kao
što su to sistemi za elektronsko učenja. Istraživanja pokazuju da korisnici
pretražuju javno dostupne bibliotečke kataloge pretežno tražeći dokumente
prema njihovom sadržaju [35]. Pogotovo ne treba očekivati da će korisnici

93
 ELEKTRONSKO UČENJE

servisa izvore informacija tražiti prema autoru, naslovu ili kojoj drugoj
formalnoj karakteristici. To jednako vredi kako za tekstualne dokumente
tako i za slike, zvuk, videozapise ili druge vrste informacija. Prosečan
korisnik informacijskih servisa očekuje da se jedan te isti informacijski
podatak - objekat pojavljivuje nekoliko puta u sasvim različitom kontekstu:
nekad kao samostalni objekat, nekad kao deo neke celine. Podaci poput
naslova, autora, datuma kad je stavljen na raspolaganje, formata i tome
slično mogu se razlikovati u različitim slučajevima. Jedina suštinska
karakteristika elektronskog dokumenta, u ovom slučaju ostaje njegov
sadržaj. Korisnik upravo očekuje da će moći birati među različitim
instancijama određenog sadržaja, tražeći isti ili sličan sadržaj u različitim
elektronskim formatima (tekst, HTML, pdf itd.) ili datotekama različite
veličine.
METAPODATAK....
Da bi se omogućio prikaz sadržaja dokumenta, tj. prezentacija i
pregled elektronske građe prema sadržaju, važno je raspolagati
standardima i pomagalima za izradu formalnog i sadržajnog opisa, a potom
treba omogućiti čitljivost i razumljivost odgovarajućih metapodataka.

Objekti učenja

94
 ELEKTRONSKO UČENJE

Za definisanje objekata učenja koristićemo definiciju IEEE LTSC

(Learning Technologies Standard Commity): «Objekat učenja je svaki
entitet, digitalni ili ne-digitalni koji se može koristiti, višestruko iskoristiti ili
se na njega referncirati potpomognuti tehnologijom»[32]. Mogu se pronaći
još dosta definicija od kojih je jedna da je «objekat učenja svaki digitalni
resurs koji se višestruko može koristiti kao potpora učenju»[33]. Svim
definicijama i teorijama je jedinstveno viđenje osnovnih karakteristika
objekata učenja: re-primenjivost (reusability), dohvatljivost (accessability),
međudelovanje (interoperability), trajnost (durability), modularnost
(modularity) [31].
U zavisnosti od vrste sadržaja koji objekat nosi, za njihovo
opisivanje koriste se razni oblici metapodataka, i u tom smislu su se
iskristalizovale dve norme za opisivanje digitalnog sadržaja: Doublin Core i
IEEElEARNING Object Metadata. Koncept metapodatka kao sastavnog dela
elektronskog dokumenta koji nastaje u procesu kreiranja dokumenta i ostaje
integralni i nedodirljivi deo samog elektronskoga dokumenta, u slučaju
informacijskih servisa ustupa mesto konceptu izrade opisa web-stranice
kojim se može nezavisno manipulisati i koji se može podvrgnuti rigoroznijim
standardima i obogatiti dodatnim informacijama (stand-alone metadata).
Isto vredi kada se radi o pretraživanju izvora u obliku slike, zvuka,
animacije, programskog koda ili videa [35].
Doublin Core je međunarodni sporazum o osnovnom skupu
elemenata koji je nužan da se jednoznačno opiše i na osnovu toga na
internetu pronađe bilo koji objekt nalik dokumentu.
Standardizacija obrazovnog sadržaja, posebno u sistemima gde
postoji potreba za upravljanjem većom količinom materijala, je stalno
pitanje i tema koja sve više dobija na važnosti. Rešenje ovog problema u
standardima za strukturiranje sadržaja. Pritom se pažnja posvećuje:
• strukturiranju složenog sadržaja po različitim nivoima složenosti
• semantičkom strukturiranju sastavnih komponenata sadržaja

95
 ELEKTRONSKO UČENJE

Prvi problem opisuje hijerarhiju ovakvih modela, koja se kreće od "sirovog"

materijala (raw data) poput teksta ili fotografija, preko tema (topic) i lekcija
(lesson) do čitavih kurseva. Pritom se, kao drugi problem, rešava pitanje
semantičke strukture objekata, u kombinaciji shema strukturiranja, poput
primjera, vežbi, koncepata i sastavnih delova, poput slika, teksta ili zvuka.
Prvi problem upućuje na strukturiranje, a drugi na dekompoziciju sadržaja.
Sledi nekoliko primera poznatijih modela sadržaja.

96
 ELEKTRONSKO UČENJE

6. FUNKCIONALNI MODEL ZA ELEKTRONSKO

UČENJE

5.1. LMS – Razvoj i upravljanje sistemom za elektronsko

učenje
Развој технологије пред сам крај 20. века довео је до појаве LMS-
a (Learning Management System), система за управљање учењем. Ови
системи омогућавају да наставник прати индивидуални рад и напредак
сваког ученика и да податке бележи у одређену базу података. Иако је
појава ових система наишла на одличан одзив у образовању, временом
је установљено да LMS треба допунити другим алатима (до тада се
користио само за дистрибуцију наставних материјала), како би ученик
могао да постане активни чинилац наставног процеса, а не да буде само
пасивни посматрач и прималац знања.

LMS je termin koji se odnosi na veb aplikacije koje rade na serveru, a

pristupa im se preko veb čitača. Server je obično stacioniran u vašoj
računarskoj učionici, a može biti i bilo gde u svetu. Može mu se
pristupitikroz lokalnu računarsku mrežu ili putem internet konekcije. LMS-
ovi daju nastavnicima alate za kreiranje veb sajta kursa i daju mu
mogućnost kontrole pristupa, tako da samo upisani polaznici mogu da ga
vide. Pored kontrole pristupa, LMS-ovi poseduju različite alate koji mogu
pomoći da kurs bude još uspešniji. Oni omogućavaju jednostavno
ostavljanje dokumenata, vođenje diskusija na mreži, testiranje i anketiranje
polaznika, prikupljanje i pregled zadataka, snimanje ocena.

Većina obrazovnih platformi koje su sposobne za ostvarivanje

elektronske nastave i učenja, pored pojmovnih razlika obezbeđuju vrlo
slične mogućnosti korisnicima. Najbitniji i najosnovniji elementi su ugrađeni
skoro u svim sistemima su:

97
 ELEKTRONSKO UČENJE

• Mogućnost za stvaranje, unos, sistematizaciju, modifikaciju raznih

komponenti nastavnog materijala (tekst, multimedija, simulacija) i za
njih vezane kalendare, kursne vesti.

• Sredsva za određivanje strukture nastavnih komponenati

• Testmodul, upitnik i razni moduli za procenjivanje i za proveravanje

znanja, elektronski dnevnik

• Registracija samostalnih i zajedničkih akcija korisnika, sredstvo za

obezbeđenje samostalanog-, individualanog-, privatanog- i
zajedničkog rada

• Korisnički profili dostupni lozinkom, sredstva koja omogućuju

podešavanja privatnih profila

• Određene dostupnosti prema modulovima sistema za svaki profil

(npr. Za komponenate kursa ili za elektronski dnevnik)

• Sredstva koja omogućuju zajedničko razvijanje, dopunjivanje,

procenjivanje pojedinih komponenata nastavnog materijala

• Mogućnost odrade samostalne stranice za predstavljanje u okviru

sistema

• Mogućnosti E-maila, foruma, chata, e-portfolia, audia i

vedeokonferencija

• Administrativni moduli za sistematizaciju podataka portala, kurseva i

korisnika

• Moduli za elektronsku trgovinu, sistem za elektronsko plaćanje

(online plaćanje) [39]

Najrasprosranjeniji LMS sistem, je besplatan Moodle obrazovni

sistem. Moodle je postao popularan ne samo zahvaljujući svojoj
tehničkoj, i “obrazovno-tehnološkoj” karakteristici, nego i zato što je
njegov razvoj usmeravan na nove obrazovne teorije i metodologije. To

98
 ELEKTRONSKO UČENJE

znači da je Moodle prvi LMS sistem među obrazovnim platformama koji

se bazira na kostruktivičkoj pedagoškoj teoriji učenja.

Model LMS pdržanog sistema e učenja

Arhitektura LMS sistema

Arhitekura LMS sistema za elektornsko učenje zasnovana je na četiri

glavne komponente: korisnički nivo, nastavni materijal, evaluacija aktivnosti
i komunikaciona platforma. Korisnički nivo preuzima brigu o svim vrstaa
korisnika koji participiraju u sistemu. Komponenta zadužena za nastavni

99
 ELEKTRONSKO UČENJE

materijal prati tok i isporuku svih vrsta zapisa koji nose informaciju o
nastavnom sadržaju i sam sadržaj.

LMS components

Educational General informative(marketing):

Department management:

Submission of the general

Receiving the information Preparation and submission
information about the
on subjects of the theoretical material
department

Receiving the information Submission of the practical Submission of the general

about teachers material information on subjects

Receiving the information Cooperation organizing Submission of the general

about students information on majors

Distribution of the Management of the

information to the workers educational process:

Roster Automated assessment

Layer of provision

U okviru LMS-a, korisnik se na platformu može prijaviti kao nastavnik,

student ili kao administrator.

Administrator je osoba koja ima sva ovlašćenja nad alatom. Omogućen mu

je pristup svim postavkama platforme, menjanje korisnika i grupa, menjanje
postavke za jezike, vizuleno oblikuje kurs, konfiguriše elemente kursa,
ograničava prava pristupa korisnicima, prati statistiku sistema kao i
mogućnost nadogradnje sistema. Administrator u Claroline kreira učitelje, tj.
daje korisniku ovlašćenja za nastavnika koji sami kreiraju nastavu koje će
posle takođe sami objavljivati. Prednost u samom startu je to što učitelj ne
mora dobro da poznaje softver i računare u opšte da bi se snašao.

Učitelj je osoba koja kreira nastavnu temu, korisničke grupe, korišćenje

alata potrebnih u nastavi, kao i realizacije same nastave. Ovlašćenja
nastavnika (course manager) su manja u odnosu na administratora.
Nastavniku većina tehničkih elemenata nije potrebno da poznaje jer mu nisu
bitna za rad, a samim tim ima više vremena da se skoncentriše na izradu i
oblikovanje nastavnih tema.

100
 ELEKTRONSKO UČENJE

Učenički profil prijavljivanja na platformu vidi samo ono što je njemu

neophodno za učenje, tj. samo ono što mu je nastavnik omogućio.
Nastavnik određuje one alate koji će biti na raspolaganju studentu. Ostavlja
mu uputsvo za učenje datog predmeta, ali na učeniku je da se sam
oraganizuje i uči u vremenu i tempu koje njemu odgovara. Nastavnik mu
ostavlja mogućnost komunikacije sa drugim polaznicima, nastavnikom ili sa
školskom ustanovom u opšte, kao i dodatne linkove u vezi date teme. Na
ovakav način podstiče se kreativnost i snalažljivost studenta da dođe do
dodatnih informacija vezanih za gradivo i samim tim nauči još nešto novo
što mu nastavnik nije dao u gradivu.

ORGANIZACIJA NASTAVNOG SADRŽAJA

Proces pripreme i izdavanja nastavnog materijala za potrebe sistema
za elektronsko učenje treba i mora biti organizovan tako da materijal može
biti lako nađen, preuzet i korišten od strane korisnika sistema, dakle
"učenika".
Osnovni problem u procesu uvođenja elektronskog učenja jeste i
nedostatak kompatibilnosti među platformama: kursevi razvijeni za određeni
sistem ne mogu se lako uklopiti u slične sisteme drugih proizvođača. Razvoj
sadržaja je zadatak koji iziskuje velik broj pomoćnih sredstava. Čak i kada
su okviri predstavljanja sadržaja ( npr. HTML) prilagođavanje sadržaja se
gotovo uvek moraju prerađivati kako bi se ti sadržaji uklopili u logiku nove
platforme. U većini slučajeva organizacija i isporuka sadržaja su usko
povezane sa logikom platforme. Kako bi se rešila ova situacija poslednjih
godina predloženo je nekoliko rešenja za omogućavanje razmene sadržaja.
Standardi o strukturi sadržaja će omogućiti pojavu autorskih alata
nezavisnih od platforme sa odgovarajućim prednostima kako za dobavljače
tako i za korisnike obrazovnih sadržaja. Naime, kako bi se kurs preneo iz
jednog sistema u drugi potrebno je preneti sve elemente tog kursa (lekcije,
testovi, simulacije,…) zajedno sa pripadajućim "metapodacima". S druge
strane, na toj novoj platformi mora se ponovo stvoriti struktura polaznog
kursa.AICC-ov odbor za učenje uz pomoć računara doprineo je
standardizaciji strukture kurseva svojim "Smernicama za
interoperabilnost" (Guidelines for Interoperability [4]). Prema AICC-u

101
 ELEKTRONSKO UČENJE

delovi kursa koji se mogu prenositi kako bi definisali strukturu kursa

definisani su kao elementi strukture. Postoje dva tipa elemenata strukture:
- Jedinice pridruživanja, najmanji obrazovni elementi koji semogu
prezentovati učeniku/studentu (npr. HTML stranica, simulacija, test ).
- Blokovi (eng. blocks) koji grupišu jedinice pridruživanja i druge blokove.
Postoji još jedan element, a to je cilj koji se koristi za definiciju uslova
kursa. Jedinice pridruživanja, blokovi i ciljevi su elementi kursa. Ova
specifikacija je nezavisna od broja elemenata strukture kursa tj. moguće je
dodati neograničeni broj blokova strukturi. Sledeći prikaz je načinjen na
osnovu AICC –ove referentne structure organizovanja nastavnih programa:

Nivo Ime Opis

1 Kurikulum Skup srodnih kurseva
(Curriculum)
2 Kurs Jedinica poučavanja. Cilj kursa predstavlja ono
(Course) što bi student trebao znati kako bi izvršio niz
veština ili savladao određenu količinu znanja.
3 Poglavlje Smislena podela kursa.Skup poglavlja ili
(Chapter) lekcija.
4 Podpoglavlje Smislena podela poglavlja.Skup lekcija ili
(Subchapter) modula.
5 Modul Logički skup lekcija (jedna ili više).
(Module)
6 Lekcija Jedinica poučavanja koja je logična podela
(Lesson) pglavlja, podpoglavlja.
7 Pojmovi Logična podela lekcije.
(Topic)
8 Sekvenca Deo lekcije gde veliki deo prikazanih slika
(Sequence) ostaje nepromenjen dok lekcija napreduje.
Svaka studentova interakcija ili aktivnost
vezana uz lekciju ima vizualni prelaz (visual

102
 ELEKTRONSKO UČENJE

carry-over) iz prethodne aktivnosti (visual

inertia). Sekvence su obično razdvojene
praznim ekranom.

9 Ekran /slajd Smislena vizualna predstava nekog pojma i

(Screen/ svaka interakcija vezana uz nju. Sadržaj jedne
Frame) prezentacije koja se pojavi u jednom trenutku
tokom lekcije.
10 Objekat Deo ekrana ili okvira. Jednostavni objekti
(Object) mogu biti
grafički, tekstualni ili logički. Grafički i
tekstualni objekti imaju atribute prikaza, a
logički atribute ponašanja.

Tabela 1. [5]

Sistem za upravljanje učenjem predstavlja programsku podršku koja

globalno omogućava potpuno administriranje procesa učenja i poučavanja.
LMS, Uoga LMS je prevashodno upravljanje, distribucija i objavljivanje
jedinica učenja, i obavlja registraciju učenika, opis podataka o učeniku,
omogućava izveštaj o obavljenom poslu, kao i navigaciju kroz sam sistem,
isporučuje sadržaje. Osim toga, LMS je obično oblikovan tako da može
rukovati sa kursevima koje su isporučili različiti izdavači. Obično LMS ne
uključuje u svojoj konfiguraciji autorske alate, nego je orijentisan isključivo
na upravljanje kursevima koji su kreirani na nekim drugim alatima. LMS se
osim navedenog definiše i kao neka vrsta operativnog sistema za e – učenje
te kao takav doprinosi automatizaciji administrativnih postupaka u procesu
u č enja kao što je: rukovanje planom kurseva racija učenika, isporuka
sadržaja za učenje, komunikacija učenika i učitelja, praćenje i izveštavanje o
vednovanju performansi učenja učenika (IsoDynamic, 2001). Prognoze su
da će sledeća generacija LMS najverovatnije sadržati: integrisane nastavne

103
 ELEKTRONSKO UČENJE

sadržaje i autorske alate, podršku učenju prilagođeno individualnim

potrebama učenika (eng. adaptive learning) kao i inteligentni tutoring (eng.
intelligent tutoring) čiji je koncept sadržan u filozofiji i strukturi inteligentnih
tutorskih sustava.
Sistem za podršku e-obrazovanju tzv. LMS je standardiziovani alat
koji se koristi u e-obrazovanju. Inženjeri ga nazivaju "infrastrukturom koja
podržava učenje". Kaže se takođe da je LMS "mozak" a nastavni sadržaj
"telo" organizma elektronskog sistema za učenje.
History News

Discussions
Teachers

Educational plans

Information about speciality

.Subject N
Subject1
Start page
KN LP

Informational Publishing
management printing
system industry News

Discussions E-mail
sions

Timetabl
Goal and task

Subject
Listeners/attendees
interface

Connection with
other Subject

Info on subject

Lection content

List of laboratory
works

List of practical
works

Teaching –
methodological
materials

Šema LMS logičke strukture

Uloga LMS -a je koordinacija svim elementima distribucije znanja,
obezbeđujući time preciznu i kvalitetnu kontrolu nad samim procesom kao i
analizu rezultata. Kontrolom rezultata obezbeđuje se rast kvaliteta odvijanja
procesa nastava, detekcija eventualnih problema kao i ono najvažnije a to

104
 ELEKTRONSKO UČENJE

je obezbeđivanje korisnicima E sistema korištenje svih predviđenih

materijala za učenje, komunikaciju sa nastavnim licem. Nastavnim licima,
pak, LMS obezbeđuje lagan način za manipulaciju obrazovnim materijalima,
komunikaciju sa korisnicima, i uopšte izvođenje nastave.
Strana praksa nam pruža veliki broj LMS rešenja. Usled raznih
problema koji se javljaju u tom obilju aplikacija, nekako isplivavaju na
površinu isključivo ona rešenja koja su skladu sa SCORM standardima, čime
se obezbeđuju kompatibilnosti između metodologija i korištenja standardnih
zapisa multimedijalnih sadržaja.
Postoji veliki broj domenski nezavisnih sistema: sistemi za
upravljanje učenjem (LearningManagement System – LMS), sistemi za
upravljanje sadržajem ((Content ManagementSystems – CMS) i sistemi za
informacioni menadžment (Information Management Systems– IMS).

TEHNIČKI ZAHTEVI LMS-A

Genralni zahtevi su za sisteme za upravljanje učenjem pre svega po[tovanje

principa intuitivnosti, odnosno lako korištenj od strane krajnjih
konyumenata, u;enika, što u stvari jesu minimalni zahtevi za instalaciju,
ugrađene on-line pomoći, i sli, zatim skalabilnost (registrovani korisnici,
aktivne registracije učenja, aktivna nastava, istovremeno pohađanje
nastave od strane učenika, skalabilna arhitektura sistema). Mogućnost
samoregistracije korisnika je zahtev za automatizovanom sinhronizacijom, a
od sistema se takođe sa tehničke strane mora očekivati da poseduje osobinu
povezivosti odnosno kompatibilnosti sa računarskim platformama. Takođe
standardizovanost i organizacija na meta-objekat podmiruje zahteve Web
standarda i SCORM standarde učenja.[5]
Specifični zahtevi:
• Sistem-administratorski (profili, uloge, klase, grupe, predmeti,
nastava, kurikulumi, resursi)
• Sistem-korisnički (registracija, uloge i korisnička prava, autentikacija,
praćenje)

105
 ELEKTRONSKO UČENJE

• Planiranje i korištenje sistema i resursa (razred, predmet, sadržaj,

lekcija, učenici, nastavnici, resursi, autorizacije, učenje,
testiranje/ispitivanje/ocenjivanje, statusi, konflikti i razrešenja
konflikata)
• Sistemi analize i izveštavanja (tehnologija i performanse, proces
sticanja znanja i ocena usvojenih znanja)

Standardi i inicijative:

• Sistem tehničkih specifikacija za ostvarenje interoperabilnosti,

trajnosti i višekratne upotrebljivosti elektronskog sadržaja i sistema
(Sharable Content Object Reference Model - SCORM)
• Inicijative za napredno distribuirano učenje (Advanced Distributed
Learning - ADL initiative)

LCMS (Learning Content Management System) je sistem za upravljanje

obrazovnim sadržajima. Ovaj sistem služi za stvaranje, smeštanje,
prikupljanje i uspešnost personalizovanih e-learning sadržaja u obliku
digitalnih obrazovnih jedinica. Predstavlja kombinaciju funkcionalnosti
sistema za upravljanje sadržajem (CMS - Content Management System) i
sistema za upravljanje učenjem (LMS).

106
 ELEKTRONSKO UČENJE

Slika 2. Model sistema za upravljanje obrazovnim sadržajima

Razlika LMS i LCMS sistema je u tome što LMS sistemi automatizuju

administraciju događaja tokom obrazovnog procesa, dok LCMS sistemi
omogućuju autoru kursa da kreira, sačuva, upravlja i objavi sadržaj za
učenje preko Web-a.
U novije vreme mogućnosti LMS-a i LCMS-a sve se više izjednačavaju tako
da 70% vodećih LMS-ova nudi i mogućnost upravljanja sadržajima, dok
LCMS-ovi sve više uključuju funkcionalnost izvođenja kolegijuma, praćenja
korisnika i izveštavanja.

CORSWARE ALATI

Svi courseware alati obavezno se sastoje od dva osnovna dela:

107
 ELEKTRONSKO UČENJE

1. prostor za nastavnika i
2. prostor za učenika.

Ta dva područja, iako mogu biti vrlo slična, u stvarnosti su potpuno

odvojena. Jedina zajednička tačka je znanje. Dok je prostor za nastavnika
predviđen za najjednostavniji unos novih znanja, prostor za učenika
namenjen je najboljoj prezentaciji tog znanja.

Napredniji courseware alati prostor za nastavnike dele se u tri osnovna dela:

1. prostor za autora materijala,

2. prostor za nastavnika i
3. prostor za administratora sistema.

Na tržištu su dostupni mnogi besplatni alati (Moodle, Claroline) i

komercijalni (WebCT, BlackBoard, IntraLearn), i neki ‘e biti detaljnije
obra]eni u nastavku knjige.

JOOMLA LMS

Prilikom izrade sistema za učenje na daljinu, postoje sledeće dve opcije:

kodirati apsolutno nove, i individualnoj svrsi prilagođene sisteme, ili koristiti
neku od gotovih sistema, tipa Moodle, Cleroline, Atutor, Joomla, i mnogi
drugi koje besplatno distribuiraju svoje osnovne verzije. Studenti Tehničkog
fakulteta «Mihajlo Pupin» u Zrenjaninu su, između ostalih, analizirali i
mogućnosti ove poslednje opcije. Joomla CMS je platforma namenjena
korporacijskim i obrazovnim potrebama, U analizi mogućnosti koje ima
konstatovano je da je veoma pogodna za sajtove koji su posvećeni učenju
na daljinu. Joomla CMS je danas vodeći CMS koji je više puta nagrađivan i
koji teži ka stalnom usavršavanju. Razlog zbog kojeg bi se Joomla CMS
koristila kao platforma za učenje na daljinu je jednostavan: Joomla-om se
izuzetno lako upravlja, jednostavno je upravljati ogromnim količinama

108
 ELEKTRONSKO UČENJE

podataka iz različitih oblasti, kao i lako kontrolisanje korisnika što je važno

kada su u pitanju sajtovi posvećeni učenju na daljinu.
Iz dosadašnjeg iskustva u analaizama sajtova koji su se bavili učenjem na
daljinu zaključueno je da je najveći problem, pored motivacije polaznika,
administracija sajta. Danas je to znatno olakšano jer sam administrator ne
mora toliko dobro da poznaje PHP, MySQL, HTML, XHTML, CSS itd. kako bi
uspešno ažurirao sajt.

MOODLE LMS

Moodle je akronim za modularno objektno – orijentisano dinamičko

okruženje za učenje (Modular Object-Oriented Dynamic Learning
Environment). Radno okruženje Moodle sistema razvijano je od 1999.
godine, a od 2001. godine sa prepoznatljivom arhitekturom. Razvoj Moodle-
a kao otvorenog, besplatnog softvera nastavlja se i podržan je od strane
tima programera i međunarodne zajednice korisnika. Kao softver otvorenog
koda pod GNU Public Licencom, zaštićen je autorskim pravom, ali su
dozvoljene neke dodatne slobode u vidu kopiranja, korišćenja i menjanja
Moodle-a pod uslovom da se drugima omogući pristup otovrenom kodu, da
se ne menja ili uklanja originalna licenca ili obaveštenje o autorskom pravu.

Važan deo Moodle projekta čini moodle.org, koji pruža središnje

mesto za informisanje, diskusije i saradnju između Moodle korisnika što
obuhvata administratore, predavače, istraživače, instrukcijske dizajnere i
naravno, programere. Ovaj sajt, kao i Moodle, je u procesu konstantnog
razvoja kako bi zadovoljio potrebe svoje zajednice, i takođe je besplatan.1

Moodle je platformski nezavisno okruženje i može se izvršavati bez

dodatnih modifikacija za Unix, Linux, Windows, Mac OS X, NetWare i bilo
kom drugom sistemu koji podržava PHP i bazu podataka, uključujući i većinu

1
http://docs.moodle.org

109
 ELEKTRONSKO UČENJE

veb-host provajdera. Za čuvanje podataka, Moodle koristi MySQL ili

PostgreSQL okruženje.2

Početna pedagoška filozofija na kojoj se zasniva Moodle uključuje

konstruktivizam i socijani konstrukcionizam. Konstruktivizam predstavlja
psihološku teoriju znanja koja se zasniva na tvrdnji da se znanje stiče
putem iskustva, dok socijalni konstruktivizam naglašava da se polaznici (a
ne samo predavači) mogu učestvovati u obrazovnom iskustvu na razne
načine. Funkcije Moodle okruženja odražavaju ovo u vidu različitih aspekata
dizajna, tako da se može reći da je Moodle dovoljno prilagodljiv za različite
oblike nastave. Na primer, Moodle omogućava dodavanje resursa koji
predstavljaju materijale koje korisnici čitaju, ali nemaju nikakvu interakciju
sa njima i aktivnosti koje predstavljaju interaktivni nastavni materijal. U
nastavku će biti dat pregled ovih mogućnosti, s tim što će se naglasak
staviti na test kao način evaluacije znanja.
Kombinovanje virtuelnog okruženja i klasičnih metoda stvara fleksibilne,
hibridne sisteme za učenje koji se prilagođavaju potrebama korisnika.
Moodle je jedan od predstavnika takvog načina obrazovanja koji je u svom
desetogodišnjem razvoju zauzeo značajno mesto u današnjem obrazovanju.
Uspešna integracija sa razvojem novih tehnologija i savremene
komunikacije uslovila je da ovaj sistem postane jedno od vodećih okruženja.

Prikaz testova koje su studenti zaista koristili (što je vidljivo iz rezultata),

pruža jasniju sliku o tome da je Moodle veoma korisno i jednostavno
sredstvo kako za evaulaciju znanja tako i za samo učenje. Učenje na daljinu
menja navike i učenika i profesora. Učenici (studenti) razvijaju upornost i
organizacione sposobnosti, a sami nastavnici postaju veštiji u korišćenju
tehnologije.

Već sada su vidljive prednosti koje su proizašle primenom programa za

učenje na daljinu. Pored toga što se samo učenje može poboljšati, učenje na

2
Jason Cole, Helen Foster: Using Moodle, 2nd edition, O' Reilly Community Press, 2008.

110
 ELEKTRONSKO UČENJE

daljinu učenicima, njihovim porodicama i nastavnicima donosi iskustvo rada

na internetu i upoznavanja sa njim tokom procesa obrazovanja. Učenje na
daljinu daje šansu studentima da steknu nove veštine i kvalifikacije i da se
razvijaju u novim pravcima. Budućnost će pokazati da učenje na ovakav
način može biti bolje i zanimljivije od tradicionalnog načina obrazovanja.

Kombinovanje virtuelnog okruženja i klasičnih metoda stvara fleksibilne,

hibridne sisteme za učenje koji se prilagođavaju potrebama korisnika.
Moodle je jedan od predstavnika takvog načina obrazovanja koji je u svom
desetogodišnjem razvoju zauzeo značajno mesto u današnjem obrazovanju.
Uspešna integracija sa razvojem novih tehnologija i savremene
komunikacije uslovila je da ovaj sistem postane jedno od vodećih okruženja.

CLEROLINE

Claroline je besplatan Learning Menagement System, odnosno sistem za

upravljanje učenjem baziran na PHP-u i MySQL-u. Claroline je razvijen na
IPM-u na katoličkom univerzitetu (Institut de Pédagogie universitaire et des
multimediasInstitut de Pédagogie universitaire et des multimedias of the
UCL, Université Catholique de Louvain ) a dalje se razvija u saradnji IPM-a i
ECAM (Institut Supérieur Industriel) iz Belgije.

Naziv Claroline dolazi od “Classroom on line”. Claroline je interesantan

korisnicima jer je besplatan i to ga izdvaja iz mnoštva komercijalnih sistema
za učenje na daljinu.
Claroline je Open Source softver, poseduje GNU licencu. GNU (General
public licence) omogućava preuzimanje izvornog koda i prilagođavanje
sopstvenim potrebama. Ona omogućava stotinama oraganizacija širom
sveta (univerziteti, škole, organizacije udruženja,...) za kreiranje i
administriranje kurseva i prostora za saradnju putem interneta. Platforma se
koristi u više od 80 zemalja širom sveta i na više od 30 jezika.

111
 ELEKTRONSKO UČENJE

Claroline je kompatibilan za Windows, Macintosh i Linux okruženja, tj. sa

svim sistemima koji nude mogućnost korišćenja Web pretraživača.

Kako je napredovao razvoj tehnologije samim tim je došlo i do potrebe

razvoja novog načina učenja na daljinu uz korišćenje komunikacione i
računarske tehnologije. Claroline je osmislila grupa nastavnika (profesori,
lekotori...) imajući u vidu pedagoške principe i metode da bi organizovali i
izvodili nastavu koristeći WWW. Platforma za korišćenje je veoma
jednostavna, tako da se i bez prethodnog znanja o računarskoj oblasti
može za veoma kratko vreme savladati i korisiti bez problema. Autorima
Claroline-a cilj je bio da omoguće nastavnicima da ovladaju tehnološkim
veštinama u pedagogiji i obrazovanju, i da na taj način budu kreativniji i
slobodniji u implementacji pedagoških principa.
Za dinamički model učenja na daljinu, autori Claroline su odabrali
pojednostavljen model učenja sa 5 komponenti, koji je predstavljen na
sledećoj slici:

Slika 18. Pedagoški model Claroline

http://www.claroline.net/pedagogical-principles-3.html

112
 ELEKTRONSKO UČENJE

Kao što se vidi, ova slika može delovati kao ček-lista kako bi se pravilno
dizajnirao ili procenio veliki dijapazon “uređaja” posvećen promociji učenja:
udžbenici (priroda, struktura, svojstva i porotnik iz informacije), pedagoški
softver (u kontekstu predloženih aktivnosti ili direktiva koju treba slediti),
obrazovne web stranice (predložene aktivnosti za studente ili mesto na sajtu
na pedagoškom scenariju), pedagoški planovi (pažljivo razmotriti
individualne i zajedničke aktivnosti), izlaz učenika... Ovaj model se može
konačno koristiti, kako bi povećao dizajn i procenu inovacije unutar
institucija (Lebrun3, 2002; Lebrun, 2005).

Na slici 18. jasno se vidi da osoba koja uči, prima informacije koje pomoću
svojih aktivnosti transformiše u znanje, a na koje se zatim nadograđuje
sledeći proces “stvaranje”. U ovom procesu neizostavni faktori su motivacija
i interakcija – funkcionalna (iz okoline) i relacijska (od drugih studenata i
nastavnika).

3
Lebrun , Quality towards an expected harmony: Pedagogy and technology speaking
together about innovation. AACE Journal, 15(2), 115-130.,
http://www.claroline.net/pedagogical-principles-3.html

113
 ELEKTRONSKO UČENJE

ELEKTRONSKA EVALUACIJA POSTINUĆA UČENIKA

Pod evaluacijom podrazumevamo skup aktivnosti koje, u načelu,
mogu da prožimaju sve segmente obrazovnog sistema. Što je obrazovni
sistem složeniji i ambiciozniji u ostvarivanju svojih funkcija u odnosu na
društvo i pojedinca, to je razvijeniji i složeniji sistem evaluativnih aktivnosti
koje se njime bave.4
Evaluacija je procenjivanje neke vrednosti ili pojave po nekom
utvrđenom kriterijumu ili standardu. To je procena unapred projektovanih i
planiranih aktivnosti nekih pojedinaca, grupa ili institucija i njihovih
rezultata. Evaluacija nije samo završna procena nekog projekta ili programa,
već može biti i procena u svim fazama planiranja i socijalnih aktivnosti.5
Proveravanje i ocenjivanje čine sastavni deo nastavnog procesa.
Proveravanjem se teži da se utvrdi neposredan rezultat nastavnog rada,
treba proveriti šta su učenici naučili, koliko su znanja usvojili i koje su
navike i veštine kod njih formirane. Pored toga, teži se da se utvrdi i proveri
kvalitet onoga što je postignuto u procesu nastavnog rada.
Kao što je potrebno odrediti vreme za uvođenje učenika u nastavni
rad, za obrađivanje nastavnog sadržaja, vežbanje i ponavljanje, tako je isto
potrebno u nastavnom radu osigurati vreme da nastavnik proverava i
ocenjuje svoje učenike. Proveravanje mora biti potpuno. „Potrebno je
utvrditi da li su učenici u predviđenom ekstenzitetu, intenzitetu i logičkom
pregledu usvojili činjenice i generalizacije.“6
Kod proveravanja znanja treba proceniti: nivo znanja učenika, nivo
postignuća, kao i nivo motivacije.
Procena nivoa znanja
Znanje je sistem ili logički pregled činjenica i generalizacija o
objektivnoj stvarnosti koje je čovek usvojio i trajno zadržao u svojoj svesti.
Činjenice su konkretnosti, odnosno pojedinosti o objektnoj stvarnosti koje

4
Jung, Psihološki tipovi V, Novi Sad, 1977
5
I. Vidanović, Rečnik socijalnog rada, Beograd, 2006
6
Lj. Krneta, M. Potkonjak i N. Potkonjak, Pedagogija, Zavod za izdavanje udžbenika, Bograd,
1965, str. 332

114
 ELEKTRONSKO UČENJE

čovek upoznaje perceptivnim putem. Osim poznavanja činjenica, znanje

obuhvata i poznavanje, generalizaciju ili apstrakciju. To su na primer:
pojmovi, pravila, principi, metode, zakoni, definicije, zaključci, dokazi,
kategorije, aksiome, postulati, izvodi, norme, postavke, hipoteze, teorije,
misli, ideje, sistemi, simboli, algoritmi, formule, jednačine, vrednosti, itd.

Razlikuje se više nivoa znanja:

§ Znanje prisećanja – učenici na tom nivou znanja se sećaju da su
nešto učili, ali ništa više o tome ne znaju
§ Znanje prepoznavanja – učenici mogu tačno da prepoznaju neke
sadržaje, mogu da identifikuju njihovu pripadnost, znaju na šta se
oni odnose, ali ne mogu da ih objasne i obrazlože
§ Znanje reprodukcije – učenici prepoznaju sadržaje, umeju ih
reprodukovati, mogu čak i da ih objasne, ali ta znanja ne mogu da
primene u svakodnevnom životu
§ Operativno znanje – učenici su dobro ovladali nastavnim sadržajem,
umeju da ga objasne i obrazlože i znaju da ga primene u
svakodnevnom radu u školi

115
 ELEKTRONSKO UČENJE

Nivo složenosti učenja Pridruženi aktivni glagoli

Poznavanje definisati, opisati, izraziti, navesti,

imenovati, napisati, prepoznati,
označiti, podvuć, izabrati, ponoviti,
skicirati, upariti

Shvatanje identifikovati, opravdati, izabrati,

ukazati, ilustrovati, reprezentovati,
odabrati, imenovati, formulisati,
objasniti, prosuditi, suprotstaviti,
klasifikovati

Primena predvideti, izabrati, oceniti, objasniti,

pronaći pokazati, napraviti,
prorčnati, koristiti, izvršiti

Analiza analizirati, identifikovati, zaključiti,

razlikovati, izabrati, izdvojiti,
uporediti, suprotstaviti, prosuditi,
razrešiti, klasifikovati, kritikovati

Sinteza kombinovati, preformulisati, sumirati,

precizirati, dokazati,
diskutovati, organizovati, izvesti,
izabrati, uporediti, generalizovati,
zaključiti

Evaluacija prosuditi, proceniti, odrediti, prepoznati,

podržati, braniti, napadati,
kritikovati, identifikovati, izbeći, izabrati,
odabrati

Procena nivoa postignuća

Nivo postignuća se može proveriti posle obrade novog gradiva da bi
nastavnik video koliko su učenici zapamtili na tom času. Oni mogu da
reprodukuju gradivo čitajući sa projektnog platna, iz sveske ili da nađu
odgovor na postavljeno pitanje na Internetu. Sledeća provera nivoa
postignuća je na časovima vežbanja, a konačna se proverava evaluacijom
(ocenjivanjem) znanja.

Procena nivoa motivacije

116
 ELEKTRONSKO UČENJE

Motiv i motivacija su najopštiji pojmovi koji se odnose na pokretanje

aktivnosti organizma. Oni su organski i psihološki činioci koji pokreću ili
usmeravaju ponašanje čoveka, i to kako njegove postupke, tako i njegovo
opažanje, učenje i mišljenje. Kada se posmatraju učenici, važno je otkriti
lične (učenikove) motive i motive postignuća. Lični motivi su motivi koji
podstiču isticanje i povećanje vrednosti sopstvenog ja. U ovu grupu
spadaju: motiv samopotvrđivanja, samoisticanja, afirmacije, težnja za
slavom, superiornošću, moći, težnja za ličnim identitetom, za ličnim
razvojem. Motiv postignuća se sastoji u težnji da se postigne nešto vredno i
čime se pojedinac može istaći pred drugima.
Ocenjivanje kao iskazivanje mere postignuća učenika
Ocenjivanje je sastavni deo procesa proveravanja – evaluacije.
Ocenjivanje jasno izražava postignuti rezultat rada u vidu ocene.
Ocenjivanje mora biti objektivno. Prilikom ocenjivanja nastavnik ne sme
rukovoditi predubeđenjima i svojim subjektivnim stavovima i shvatanjima.
Mora da postoji izgrađen kriterijum ocenjivanja. Nastavniku mora biti
potpuno jasno šta se kojom ocenom ocenjuje. Ocenjivanje mora biti stalno,
sistematsko i redovno.

Kod nas se za ocenjivanje znanja koriste dve vrste ocene: cifarske i

opisne. U osnovnim i srednjim školama ocenjivanje se vrši brojevima od 1
do 5, a na univrezitetima od 5 do 10. Opisne ocene su ili objašnjenja, ili
obrazloženja. Opisna ocena sadrži sažet sud, mišljenje nastavnika o učeniku
i rezultatima koje je postigao.

Evaluacija, ocenjivanje učenikovog znanja može biti pravilno samo ako se:
§ obavlja kontinuirano i sistematski
§ dobro isplanira rad u odeljenju
§ primenjuju raznovrsne nastavne metode, treba da aktiviraju sve
učenike u odeljenju
§ pri ocenjivanju koristi što više objektivnih elemenata

117
 ELEKTRONSKO UČENJE

Testovi kao merni instrumenti

Test se definiše kao baždareni merni instrument sa određenim

7
karakteristikama.

Test može biti sastavljen od jednog ili više pitanja. Pitanjima se izazivaju
određene reakcije ispitanika, a efekti reakcija vrednuju se na osnovu
međusobnog rezultata raznih ispitanika.

Po onome šta ispituju testovi se mogu podeliti na:

§ testove znanja
§ testove sposobnosti
§ testove ličnosti

Testovi znanja su oni testovi pomoću kojih se meri nivo znanja, veština, ili
samih navika ispitanika.

Testovi sposobnosti obuhvataju jednu veliku grupu testova. Ovi testovi se

obično dele na: testove opšte sposobnosti (ispituje se opšta sposobnost ili
inteligencija) i testove za merenje specijalnih sposobnosti (ispituju se
specijalne sposobnosti).

Testovi ličnosti omogućuju otkrivanje i merenje ličnosti u celini. Ovim

testovima ispituju se motivi, težnje, želje, afektivne osobine i crte ličnosti.

7
V. Sotirović: Metodika informatike, Tehnički fakultet "Mihajlo Pupin" Zrenjanin, 2000.

118
 ELEKTRONSKO UČENJE

Moodle je veoma korisno i jednostavno sredstvo kako za evaulaciju

znanja tako i za samo učenje. Učenje na daljinu menja navike i učenika i
profesora. Učenici razvijaju upornost i organizacione sposobnosti, a sami
nastavnici postaju veštiji u korišćenju tehnologije.

Već sada su vidljive prednosti koje su proizašle primenom programa

za učenje na daljinu. Pored toga što se samo učenje može poboljšati, učenje
na daljinu učenicima, njihovim porodicama i nastavnicima donosi iskustvo
rada na internetu i upoznavanja sa njim tokom procesa obrazovanja. Učenje
na daljinu daje šansu studentima da steknu nove veštine i kvalifikacije i da
se razvijaju u novim pravcima. Budućnost će pokazati da učenje na ovakav
način može biti bolje i zanimljivije od tradicionalnog načina obrazovanja.

Kao što je već pomenuto testovi prestavljaju dobar način provere znanja, a
Moodle nudi mnogobrojne opcije za kreiranje on-line testova koji na brz i lak
način mogu pokazati koliki je nivo nečeijeg znanja. Modul testova
predstavljen je na primeru jednog Moodle sistema i predstavlja jedan od
složenijih delova sistema za učenje na daljinu. Brojne opcije i alati za
pravljenje testova čine fleksibilan konstruktor testova, tako da se testovi
mogu koristiti kao:

§ Kratak test nakon svakog čitanja zadatka – uglavnom se koristi

kako bi instruktor proverio da li su korisnici završili sa čitanjem
zadatka
§ Praktičan test – omogućava nekoliko pokušaja dok učenici /
studenti ne odgovore tačno
§ Upitnik – koristi se u cilju provere sopstvenog razumevanja
gradiva, zadovoljstvo sa kursom ili instruktorom8

8
dr Dragana Glušac: Elektronsko učenje, Univerzitet u Novom Sadu,Tehnički fakultet "Mihajlo
Pupin" Zrenjanin, 2008.

119
 ELEKTRONSKO UČENJE

Test koji se pravi može imati različite tipove pitanja, sa nasumično

odabranim pitanjima iz baze pitanja. Učenicima / studentima se pruža
mogućnost da isti kviz rade više puta, da dobijeni rezultati budu dostupni za
prikaz i kasnije kada se završi test, a instruktorima se pruža mogućnost da
vide statistički prikaz rezultata svakog testa kao i da vide šta je svaki
student ponaosob uradio odnosno kako je odgovorio na svako od
postavljenih pitanja.

Kreiranje elektronskog testa u Moodle sistemu

Prvi korak u pravljenju testa je definisanje osnovnih parametara koje test

treba da ima. Testovi u Moodle-u imaju dve osnovne karakteristike: telo
kviza i kategoriju pitanja. Telo kviza se može posmatrati kao neka vrsta
skladišta koje sadrži pitanja različitog tipa, izdvojena iz kategorije pitanja.
Telo takođe predstavlja i test, onako kako ga korisnici (učenici ili studenti)
vide. Pored toga, telo kviza opisuje i interakciju studenata u okviru kviza.
Pitanja u okviru kviza mogu biti različitog tipa i mogu se birati ručno ili na
osnovu slučajnog izbora. Pitanja se, unutar kategorije, mogu urediti na
način koji odgovara administratoru ili osobi koja je odgovorna za kreiranje i
održavanje baze pitanja kao i samih testova. Uvođenjem kategorija pitanja
se mogu sistematizovati prema poglavljima knjige ili priručnika koji prati
materijal na kursu za daljinsko učenje, prema nedeljama u semestru.
Kategorije pitanja se mogu koristiti u više testova ili izvoziti za potrebe
nekog drugog kursa.

Vrste pitanja

Pri kreiranju samog testa, pa i pitanja moramo unapred odlučiti kakvu vrstu
pitanja želimo. U bazi pitanja se može odabrati tip pitanja izabrali: pitanje
višestrukog izbora, za pitanje tačno/netačno, pitanje sa kratkim odgovorom.

120
 ELEKTRONSKO UČENJE

Važno je uočiti razlike između određenih vrsta pitanja, i koji tip pitanja je
adekvatan određenoj materiji ili vrsti .

- Računsko pitanje

Ova vrsta pitanja predstavlja matematičku formulu sa poljima za vrednosti

koje će biti nasumično ponuđene u pitanju kada studenti ili učenici pokrenu
test. Računska pitanja mogu da koriste i veoma složene operatore. Potpuna
lista operatora koji su podržani je sledeća: abs, acos, acosh, asin, asinh,
atan, atanh, ceil, cos, sosh, deg2rad, exp, expm1, floor, log, log10, log1p,
rad2deg, round, sin, sinh, sqrt, tan, tanh, atan2, pow, min, max, pi.
Računska pitanja se mogu koristiti i za nešto više od običnog prostog
računanja kod koga se koriste prosti aritmetički operatori. Argument svake
funkcije navodi se u okviru zagrada. Primer: cos({a}) + sin({b}/2)
predstavlja postavku izraza gde se traži izračunavanje zbira kosinusa ugla a
i sinusa ugla b/2.

- Opis

Ova vrsta pitanja nije zaista pitanje. Sve što ono radi je ispisivanje nekog
teksta bez traženja bilo kakvog odgovora. Može se koristiti za ispisivanje
opisnog teksta koji se može koristiti kod sledećih grupa pitanja.

- Esej

Ova vrsta pitanja se pojavljuje tek od verzije moodle 1.5. U odgovoru na

pitanje (koji može obuhvatati i sliku) odgovarač piše odgovor u formi eseja.
Tri polja se mogu uređivati kada se kreira esej pitanje: naslov pitanja, telo
(tekst) pitanja i povratna poruka.

121
 ELEKTRONSKO UČENJE

Za esej pitanje neće biti data ocena dok ga ne pregleda predavač ili asistent
korišćenjem svojstva ručnog ocenjivanja. Kada ocenjuje ručno esej pitanje,
ocenjivač će moći da unese određeni komentar kao odgovor na poslati esej i
da dodeli ocenu za esej.

- Sparivanje (Match)

Pitanje sparivanja je standardno pitanje sa dve kolone koje sadrže pojmove

koje treba pravilno spojiti. Nakon uvoda koji nije obavezan, ispitanicima se
nudi nekoliko podpitanja i nekoliko izmešanih odgovora. Postoji jedan tačan
odgovor za svako pitanje. Ispitanik mora da izabere odgovor za svako
podpitanje. Svako podpitanje podjednakom težinom doprinosi oceni za celo
pitanje. Prikaz pregleda pitanja sa sparivanjem pre nego što se daju
odgovori i nakon što se daju odgovori dat je na slici 15.

- Umetnuti odgovori (zatvoreno pitanje)

Ovaj vrlo fleksibilan tip pitanja je sličan popularnom formatu poznatom kao i
Format Zatvorenog pitanja. Pitanja se sastoje od odlomka teksta (u Moodle
formatu) koji ima različite odgovore umetnute unutar samog teksta,
uključujući višestruki izbor, kratke odgovore kao i numeričke odgovore.

Trenutno ne postoji grafički intefejs za kreiranje ovih pitanja - morate da

navedete format pitanja koristeći polje za unos teksta ili tako što ćete
pitanja importovati iz spoljnih datoteka.

- Pitanje višestrukog izbora

Kod pitanja višestrukog izbora (multiple choice) ponuđena nam je opcija da

li će pitanje imati jedan (jednostruki) ili više tačnih odgovora. U okviru ovog

122
 ELEKTRONSKO UČENJE

pitanja moguće je dodati i sliku u okviru tekst polja koje koristi HTML editor.
Takođe se može podesiti da svaki tačan odgovor nosi određeni procenat
bodova, odnosno ako imamo jedan tačan odgovor on će nositi 100% poena
odnosno ceo poen, dok kod netačnih odgovora možemo podesiti ili da se za
njih ne računaju poeni (izborom opcije Nema) ili da se obračunavaju
negativni poeni (opet u procentima), na primer -25%. Uobičajeno je da se
prilikom postavke pitanja sa višestrukim odgovorom prvo navode svi tačni
odgovori. Od broja višestrukih odgovora zavisi i težinska vrednost koju svaki
odgovor nosi.

Prednost pitanja višestrukog izbora je u tome što se relativno lako

postavljaju i uređuju, a imaju i tu karakteristiku da korisnici (studenti /
učenici) lakše dođu do tačnog odgovora. Ova vrsta pitanja je najčešća u
testovima, a još jedna dobra stvar je to što možemo selektovati opciju
izmešaj u okviru pitanja i na taj način onemogućiti studentima da raspored
tačnih odgovora uče napamet ukoliko je dozvoljeno da se isti test radi više
puta.

Pored prednosti tu su i mane koje se ogledaju u tome da ako se radi o

pitanju koje ima više tačnih odgovora i ako se ne selektuju svi tačni
odgovori ili se označi bilo koji netačan odgovor, povratna poruka koja će biti
da je dat netačan odgovor na postavljeno pitanje.

- Pitanje sa kratkim odgovorom

Da bi odgovorio na ovaj tip pitanja (u okviru kog se može prikazati i slika)

student ukucava reč ili kratku frazu. Može postojati više tačnih odgovora, od
kojih se svaki može vrednovati drugačijim brojem bodova. Ukoliko je
odabrana opcija "Vođenje računa o malim i velikim slovima", možete zadati
različite vrednosti bodova za, na primer, "Reč" i "reč". Možete koristiti
zvezdicu (*) kao džoker znak koji će se poklapati sa bilo kojim nizom
znakova. Na primer, koristite prim*r da biste kao tačno rešenje prihvatili

123
 ELEKTRONSKO UČENJE

svaku reč ili frazu koja počinje sa "prim" a završava se na "r" (korisno na
našem govornom području za prihvatanje i ekavskih i ijekavskih rešenja kao
tačnih). Ako želite da baš sama zvezdica bude u tačnom rešenju, navedite je
sa kosom crtom ispred: \*

Bez džoker znakova studentski odgovori se upoređuju sa onima koji su

navedeni kao tačni slovo po slovo, pa treba biti vrlo oprezan zbog moguće
pojave štamparskih grešaka. Ovaj tip pitanja je pogodan, ali upravo zbog
štamparskih grešeka koje se mogu javiti ispitivač mora proveravati svaki od
odgovora i ukoliko nije drugačije naznačeno priznavati odgovore koji u sebi
sadrže štamparsku grešku, što se često i dešava jer studenti uglavnom ne
ukucaju odgovor u obliku u kojem mi to želimo. Da bi se ovo izbeglo može
se uraditi prototip pitanja i dati studentima na testiranje. Time se vrši
provera podudaranja mogućih odgovora koje je nastavnik predvideo i
odgovora koje su dali studenti.

Numeričko

Numeričko pitanje je pitanje kratke forme koje prihvata brojnu vrednost

umesto reči. U svom najjednostavnijem obliku, zahteva samo jedan odgovor
koji treba da se navede. U najjednostavnijoj formi zahteva da se navede
jedan odgovor kao tačan.

Numerička pitanja su po svom načinu vrednovanja i formi slična pitanjima

sa kratkim odgovorom. Kod ovih pitanja tačan odgovor se definiše u okviru
nekog opsega vrednosti. Na primer, ako je odgovor 30 sa prihvatljivom
greškom od 5, onda će bilo koji broj između 25 i 35 biti prihvaćen kao
tačan.

Numerička pitanja mogu, takođe, imati nenumeričke odgovore koji nisu

osetljivi na mala i velika slova. Ovo je korisno uvek kada je odgovor na
numeričko pitanje nešto poput N/A, +inf, -inf, NaN itd. Moodle sadrži

124
 ELEKTRONSKO UČENJE

nekoliko filtera teksta, kao što su Algebra i TeX, koji podržavaju rad sa
matematičkim formulama. Ovi filteri se aktiviraju od strane administratora.

- Slučajna pitanja sa sparivanjem kratkih odgovora

Nakon opcionog uvoda, korisniku se prikazuje nekoliko potpitanja i nekoliko

izmešanih odgovora. Za svako pitanje je tako dat po jedan tačan odgovor.
Korisnik mora da odabere po jedan odgovor za svako od potpitanja. Svako
potpitanje se jednako vrednuje i kao takvo doprinosi ukupnoj oceni koju
nosi pitanje.

Pitanja i odgovori se nasumično biraju od raspoloživih pitanja sa kratkim

odgovorom u tekućoj kategoriji. Svaki generisani test može sadržati različita
pitanja i odgovore. Morate proveriti da li u kategoriji ima dovoljno
neiskorišćenih pitanja sa kratkim odgovorom, jer će se u protivnom
studentima prikazati suptilna poruka o grešci. Što je veći broj raspoloživih
pitanja, to je veća verovatnoća da će se studentima prikazati nova
kombinacija pitanja pri svakom pokušaju rešavanja testa.

- Tačno / Netačno

Ovo je jednostavan tip pitanja sa samo dva moguća izbora odnosno

odgovora. Ponekad se i ova vrsta pitanja koristi prilikom kreiranja testova i
najčešće služi za utvrđivanje da li je određena izjava tačna ili netačna. Kod
ove vrste pitanja je takođe moguće podesiti da li će se za netačne odgovore
dobijati negatvni poeni ili ne.

125
 ELEKTRONSKO UČENJE

BIBLIOGRAFIJA

[1] Sotirović V., „Metodika nastave informatike”, Tehnički fakultet „Mihajlo

Pupin” Zrenjanin
[2] Voskresenski K., Didaktika, Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin” Zrenjanin
[3] Radosav D.,
[4] Milin P., Odabrane teme opšte psihologije, Psihologija učenja, Novi Sad
2007.
[5] Lekić
[6] Potkonjak
[7] Blum
[8] Komenski
[9] Anderson J., Communication Research: Issues and Methods (Mcgraw-Hill
Series in Mass Communication), Mcgraw-Hill College, 1986.
[10] Dimleby & Burton, More than words, Palgrave Macmillan, 1998.
[11] Jovanović M., Pedagoška kominikacija kao faktor efikasnosti nastave,
Nastava i vaspitanje, 2009.
[12] Suzić, Pedagoška komunikacija, Banja Luka
[13] Ferijer, A. (1935) Aktivna škola. Beograd: Izdavačka knjižarnica Gece
Kona
[14] Kalinga E.A, Development of an Interactive e Learning Managemen
System, Blekinge Instittute of Technology, Sweden, 2008.
[15] Stamenković S., E priručnik za pokretanje Moodle LMS, Merlot
publikacija, 2009.
[16] Bjekić, D., Psihologija za nastavnike 1, 1-7, Preuzeto 11.12.2009. sa
E-lab, Tehnički fakultet, Čačak, 2007.
[17] Sekulić M., Uticaj stilova učenja na oblikovanje i efikasnost E učenja,
2010
[18] Henke H., Learning Theory: Applying Kolb’s Learning Style Inventory
with Computer Based Training, 2001.

126
 ELEKTRONSKO UČENJE

[19] Slavomir Stankov, Ana Ban, "Pristupi i trendovi u standardizaciji E

learning-a", Split 2004

[20] Diplomski rad "Primena alata Joomla u učenju na daljinu u nastavi

informatike i računarstva za gimnaziju" Vladan Babić, mentor Dragana
Glušac, Tehnčki fakultet "Mihajlo Pupin" Zrenjanin, decembar 2007.
www.compassdesigns.net
www.elearningforce.biz
www.howtojoomla.net
www.joomla.com
www.joomlatutorials.com
[21] Konas Vukašinović E., Uloga igre u razvoju dece predškolskog i mleđg
školskog uzrasta, Zbornik instituta za pedagoška istraživanja, 2006.
[22] Vilotijević, M.: Od tradicionalne ka informatičkoj didaktici, Pedagoško
društvo. Srbije, Beograd, 1999.
[23] Beale Russel, Sharples Mike, Design Guide for Developers of
Educational Software, 2002

[24] Veljović A., Tehnologija videokonferencije, CET Čitalište, 2008

[25] Egerić M., „Metodika razvijanja početnih matematičkih pojmova“,

Pedagoški fakultet u Jagodini, 2009.

[26] Brkić K., Diplomski rad, mentor Glušac D., Formiranje početnih
matematičkih pojmova za stariji predškolski uzrast uz pomoć ORS-a
„Matematički tobogan“, TF «M. Pupin», 2011
[27] Danilović, 2003
[28] Glušac D. Magistarski
[29] Glušac D. Doktorat
[30] Stepanovna Sidenko A., O inovacionim i tradicionalnim modelima
nastavnog procesa, Nastava i vaspitanje br. 2, 2006.
[31] Bosnić I., Višekratna primjena i prilagodba objekata učenja ,
Sveučilište u Zagrebu,
[32] 1484.12.1 IEEE LTSC Draft Standard for Learning Object Metadata,
2002. Dostupno na: http://ltsc.ieee.org/wg12/?les/LOM 1484 12 1 v1Final
Draft.pdf

127
 ELEKTRONSKO UČENJE

[33] Wiley, D.A., "Instructional Use of Learning Objects", Agency

forInstructional Technology, 2002. Dostupno na: http://reusability.org/read/
[34] Slavić A., Filozofski fakultet Zagreb, Odsijek za informacijske znanosti,
Predmetni pristup informacijama na internetu i knjižnična klasifikacija, 2001.
Dostupno na: http://dzs.ffzg.unizg.hr/text/slavic_2001.htm
[35] Long, C. E. Improving subject searching in Web-based OPACs :
evaluation of the problem and guidelines for design, New York, The
Haworth Information Press, 2000.
[36] Vilotijević M., Informatička kncepcija nastave, Unuverzitet u Beogradu,
Učiteljki fakultet, Časopis Obrazovna tehnologija, br. 1, 2002. Dostupno na:
http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=1450-94070201015V
[37] Pešikan A., Ivič I., Interaktivna nastava – aktivno učenje kao vid
osavremenjivanja nastave, Nastava i vaspitanje, vol 49, br. 1-2., 2000.,
dostupno na:
http://scindeks.nb.rs/SearchResults.aspx?query=ARTAU%26and%26Pe%25
c5%25a1ikan%2bAna&page=0&sort=1&stype=0

[38] Kecman V., Fejsbuk u nastavi književnosti, E razvoj, 2010, dostupno

na: http://erazvoj.wordpress.com/2010/06/23/primer-jednog-odlicnog-
projekta-facebook-u-nastavi-knjizevnosti/

[39] Bessenyei István, Tóth Zsolt-A konstruktivista oktatás környezete és a

Moodle, Education and Culture Leonardo da Vinci, Sopron 2008

[40] Bernard R., A Powerful Technology Tool for the 21st Century
Classroom, Theory Into Practice, 47:220–228, 2008, Routledge, The College
of Education and Human Ecology, The Ohio State University, dostupno na:
http://digitalstorytellingclass.pbworks.com/f/Digital+Storytelling+A+Powerf
ul.pdf

[41] Burmark, L. Visual presentations that prompt, flash & transform. Media
and Methods, 40(6) (2004).

[42] Dreon O., Kerper R, Lndis J., Digitac Storytelling, A Tool for Teaching
and Learning in the You Tube Generation, Middle Scholl Journal, vol. 42,
2011, dostupno na
http://www.amle.org/Publications/MiddleSchoolJournal/Articles/May2011/Article3/ta
bid/2409/Default.aspx
[43] Siemens G., Connectivism:A Learning Theory for the Digital Age,
Ealeraning Space, 2004., dostupno na
http://www.ingedewaard.net/papers/connectivism/2005_siemens_ALearningTheoryF
orTheDigitalAge.pdf

128
 ELEKTRONSKO UČENJE

[44] Paunović V., Tomić S., Corsware alati, Časopis Edupoint, Zagreb, 2003,
dostupno na http://bib.irb.hr/datoteka/144059.paunovic-tomic.pdf

[45]Jovanović M., SCORM Standardi i IMS., Elktronski fakultet Niš, 2009.

dostupno na http://lekcijepil.elfak.ni.ac.rs/Eln/4/ost_zas/scorm.html

[46] Kanninen E., LEARNING STYLES AND E-LEARNING, Tampere University

of Technology, 2008, dostupno na:
http://hlab.ee.tut.fi/video/bme/evicab/astore/delivera/wp4style.pdf

[47] Kocić Lj., AKTIVNA ŠKOLA ADOLFA FERIJERA, Univerzitet u Beogradu,

Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 2004., dostupno na
http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0579-64310436049K

129
ELEKTRONSKO UČENJE

130