You are on page 1of 86

У

Напнеао и издао.

Архимандрнт Високих Дечана,

Жазди С е р а Ф н п Р н с т и ь ъ

VI) гС

У ЗЕМУНУ,
КныіюйеЧатньом I. К. С о п р о н а .
1864.
_____
.._..~·--------~---91
r,
НЗ К1-Ьi1Г'А ~
8 0.Ј Н С Ј1д В д r•/1. :
...,,10 ~ :~ ј.1 Г'. Р.1·1 · ~...,,Л• • ·/
~' ~ ~ t\ J t_;

---r.;_~ --с--.:.~-~1
ПОСВЕТА.

ИРЕЧЕСТНОМ ГОСПОДИНУ

В И Л И Я М Х Д Е Н Т О Н У

великодушной

П Р И Я Т Е 1 Ю И Б Р А Н И Т Е Л ІО

НАРОДА СРБСКОГ.
ЧНШ и щ ш К0ВД-'*рМВ
То іЬе Кеѵ^ ѴѴіГІІаш Вепіоп I сІесГіса-Іе Яііз- ЬооІ ^

апсі I ігпзі 5о §епегоиз а Ггіеші оГ шу реоріе \ѵІИ кпо№

Ьо\ѵ Іо рапЗоп іЬе ІіЬегіу I Іаке іп зо сіоіп§, апсЗ ѵѵШ

ассері іЬіз (гіЬиІГе оГ т у ргоГоишЗ ^гаііішіе Іо Ше еіо-

сріепі апсі соига§еочб сГеГепсІег оС зиІГегіп§ СЬгібІіалііу.

\\ћа1 I Ьаѵе геселііу зееп аші Ьеапі — іЬе зиГ-

іегіп"5 апсі сгіез оГ 1ће илћарру СЬгі’зІіап реоріе іп ІІіе

Еазі ■— I саппоі «іѵе іо іЬе \ѵогГ<1 \ѵііЬоиі Пгзі ге-

зитіп§ іііаі іо ІІіе еэресіаі ай'епііоп апсі ргоі'есііоп оР

апе \ѵЬо ћаз аігеасіу зрепсі (о іііет Ьіз Іаг§е Ьеагі, апсіі

еопзесгаіесі Іііз реп Іо ІІіе зегѵісе оТ НитапіІѵ.

Ве1"г.а<1-с 1яГ Мау 1 8 6 4

А г с ћ і т а и (Г с і і е

8ЕКДРНІМ.
(ПРЕВОД'О
Я посвећуем кныігу ову пречесиояг Господину

Вилияиу Дентону; узда® се да ће великедушни при-

ятель мога народа изв-инити слободу, кою сам узео

нарочно у той целиг да засведочим мою дубоку при—

знателност красноречиво® и храбро® борцу за стра-

дашће христи/тнетво,

Шго- саіі' не давно видно' и1 чуо- — страданя и

куканя несретног христпянског народа на истоку —

я не могу пређе обявпти свету док то найтіре не пре-

поручим' нарочной пажныі и заштити онога човека, кои

6 патиья саиародгшкн моій велико- срце свое отворио,

и интересима човечанетв® свое перо поеветио.

Архимапдрит М. В. Дечана
С е р а ф и и»
ПРЕДГОВОР.

Іірема позиву и дужиосши люіой, да се сшанѣ


бедног хрисшиянсшва у Турской, кое од дана паденя
славе србске на бойном п о л ю Косову аа до данас бич
ширанских злост аеляня и убишсшва сноси, поболь-
ша. свито сам могуЯих се средешви лаЯ ао; но мало
успѣха бар досаду при свеколиком положепом труду
и средссавама видео. Узрок тоже, наЯиЯе Чиш/а-
оци и у самой овой кнъиги, ано иажпю ни превелике
беде и гоненя бедног Хрисшиянсшва обратили буду,
као іишо су о исш им ау вигие ма увераеани иосшред-
сшвом неких аолиш ичних лисш-оеа, кои су седи онди
према обсшояшелству и времепу иоместна злоупо-
требленя свешу на явносш износили.
ИзношепѢм свешу на углед сшанѣ бедног Х ри­
сшиянсшва у Турской намера е моя та, да би мо-
гао бити свак и не само Србин и нѣжу сродна пле­
мена, но и друге народности и верозакона люди, од
коих у сужапству пиштеЯе Хрисшиянсшво спасена
очекуе, обесвешЯени бивши о неносном сшаню овог,
у ньих се побудило осеЯанѢ прама браЯи, и обго­
воривши своим дужносшима, заштишиши човечапство,
и стало ои се на пут 6езсшидном и поджрзком ти­
ранству шурском.
Вивши и очевидцем а и искуством сознавши,
да пеки себичног интереса люди ара во станѣ стварп
у Турской иред масом народа, а нарочито одно
временом и одно илеменом и&оиачаваю, или то на­
роду узпаши недаю, и тим народ, кои ёи се свим
силама ирегао сиірадаюЯим браЯама своим иомоЯи,
иротиву дуясности и иозиву, за оруђе о сшараню
своих себичних номера уз’й млю, са овим око Яе
бити и недостаточпим оимсом злоуиошребленя п
кипеня бедног Християпства у Турской изађо иред
тобом. драги брате Србипе. Християннне, и све
народности и верозакопа добромислеЯи и радеЯи
брате, ато из узрока шог, да од другог иреварен би­
ти не би могао; ма са очекивапѣм од сеию, да
свами дужносши своіоіі одговори а нарочито они, ко-
има су се Християни у Турской за иоболъшапѣ стана
свог у више аута са молбама обраЯали.
У Монасширу Високих Леч ана.
На Цвехи 1864.

Архішандрит Лавре Високих Дечана

X. С е | і » Ф 9і п Р н с т і і І » .
Ј првой Половшій сбдійог века преселнвакЉн се Срб'й
пз места у .песто наступили су се у Византіи, но не
са иодпунои иезависпошћу, но под условом, да при-
зпадуза внспоСт од цара пс'гоеног; ал и с Тим правой,
да из свое среди не бираю себи по!главара. Сазнавши сла­
дость уживаня слободе, кою су у населѣну землю собой
д опели, Срои Под зависиошћу дара од Истока Непре-
■сгано су се трудили подйуну незавиСноСт се би осн о-
8ати-. Сійрт цара Ираклія, кои е Тада Йстоком владао-,
учини оно што су се Срои трудили остварити, то есТ
у незавпсности себе видити.
Настанивши се Срои у Византіи усбошне н е т т о
и од с а мих станпоца те землѣ, а од оног што ‘с у со­
бой у ту землю уоеленѣм дои ели, одтуірпше Се ; ер
сгоећи у додиру са овшйа, несу могли сачувати у це-
лости оно, што су собой довели-, -а и оно ггепримити
шгѳ е на нрави ньиове велики ути дай ияало. Добивши
подпуну автономію Трудили су се иоДражавати у об-
знру политачпог бића станиоцима те землѣ-, уверепи бу-
Дуіш, да ће и сайи, поДржаваюКи и а чела своих ’одпрѳ
бившик господара а сада сусѣда, до оіге сяйпоЬѳ и
славе досггѳти, кою су они ужи вали, одкуда е се у
Срба и породило иоглавито то, шго су тог времена
уобичаили били, независну власт предавати у рукѳ
пладара свог, а узроком тим посгаяти слеио оруЬѳ
2

нѣгових номера. Трудећи се у свему подражавати


<своіш сусѣдина, а и сазнавши да ће се, ако веру, кою
и ньиови сусѣди исповѣдаю, пришили буду, већма у
населѣиой земльи, коя већ туђа више небеше, утвр-
дити, а и сваки ейолашньи утицай у обзиру поли­
тичной и дружствепом снажніе подпомогнути од своих
•сусѣда као единовераца одбіітп, примите веру Хри­
стову, а тим себе на углед и образац и у првом и
другом случаю оеталим славенским племенима ставите.
-Напредно станѣ ово нне могло у Срба за ду жѳ вре­
мена остати по узроку том, што се Грци бояше, да
се неба Срби осиливши, и саме аыі као пре^е бпвше
иьіѳве госиодаре влашћу своіом подчинили, а Бугари
иак нозавидећи овом напредку Срба непропустише ни
часа сплетке Грка Србпма чннѣне неподпомагатп, па
іита впше и саме такове чинити, а тим напредку Срба
на пут стати. У том станю чннѣне сплетке са стране
србских сусѣда овима, учпннше то, да се два народа
но племену сродна небратством у дугом трвеню едан
с друпш ослабите, и иайпосле оба признаше госпо-
дарство Внзантіе, зашта е ова и намерзла. Но и у о-
вом станю Срба дуго неосташе; ер окуснвши слободу
а нарочито иоклоаенѣ, кое е такову уважавало, свима
силама уиело се е, такову убитност обратили, кои труд
узалудан неоста, тим пре, што е народ србскп ство-
реи за слободу, коіой сва уништаваня па и сами жи-
вот предпоставля. У 11. веку изпаде му за рукой да
обнови свою независну владу. На жалрст и ова дуго
обстнти могла ніе, што властела србска неимаюКп под-
пуне зрелости за унапре^енѣ народа, него осдепленѣ
3

славолюблѣм престолом управляти домаіѵем ратовима,


поцепа народ и умал’ га до пропасти повела ніе-, Да
Се на велику срећу на изяаку 12. вена непояви чо-
век у лицу Стевана Неманѣ, кои не само да грабеш
властела за престо сатрео ніе, него е делима свои л за
време управе над народом србским учинѣшш овай на
найвеѣи степей славе уздигао, у коіой су га ее само
сусѣдни, но и удалѣни народи сознали и достойно га
уважавалп и дела му оценьивали. Истинитост ових речи
надазимо и уписциМа страних народа.

Слава србска Стевапом Ыеманьом унутрашнѣ е о-


снажила и увели чала -— под Стеваном Душаном іошт
већма 6 гране свое разширавала и то у таковой мери-,
да е Србин за кратко време и царевину оеновао, а
тим се достоян са иодпуно уживанѣ слободе, и о-
стваранѣ вишйх идея ноказао. ОвоЙ слави србской по—
завидивіпи иноплемени народи, униняли су се и време
створило, да е до пропасти сурваю. Немогући то сами
учйнити, наймили су неке од властела србских, недо­
стойно потомке порекла Неианьина, кои ослегыѣни ово
надутошћу за управом народа, кое су ноево недостой­
на били, ово руковођени себичним интересима, постали
су оруі}е за остварапѣ идея иноішемених народа/ Успех
у предузетом делу учинѣни, вручи управу над наро-
дои недостойиим лицаиа те, а чим недостойни управу
народа у свое руке узеше, од часа почела е — и то
нагло — они и истии корацима, коима е у послѣдней чет-
врти 11. века ишла била, падати. 6р властела србска
непрестанѳ се око отиманя престола занимала, чему е
4

конац у години 1376, избором К’неза Лаззра Грбля-


новића за србског цара учинѣя.
Избором овші несу могле бнтп задоволѣне све
влаетеле србске, и колико € сваки од ныіх желіо бити
владаром српским као што се и подоирена ватра уве-
лико, шах одузевша, еіе могла на први поглед усмо­
три.™, те да се нуждие мере са стране владара угу-
ціеия ради иредузеле, а поводом овны несу могле оне
несреће, кое су више пути не само народ назаднин
чиппле, него га и упропашћавале, уклонѣне бігги. На-
повніі сдаволюблѣм и руковођени себичносћу, тражилн
су начина у намерн своіой успети, подпомагани бивши
упливом иноплемених народа. Надутост ових и у са-
мми одсудним часовима не само да се ради усреѣеня
народа піе задржала, него е и у тнн пайвеЬи ед свой
проеинада. Овоме има премного доказа по несрећи у
исторіи народа нашег.
Народ србски пропативши свако аогуће зло од
влаетеле, неусаветова се педавати одсудну вдаст у
руке владару, а средством овог и напвећим своим зло­
творима властели што учини, те поред толиких не-
броеннх жртава подпешених за останак самосталности
и слободе, и прво и друго изгуби, и себе у послед-
пьой четврти четрнаестог века посред, а у половпии
петнаѳетог века непосредио свирѣпой народу, од кога
п даиас скоро половина Срба страда, подчини, и горку
судбу свою оплакуе.
Надо.« србске царевине, и поделенѣм овог на па-
шалуке, кадилуке и спаилуке, Србші на свои огньц-
шту кинѣн, злоставлян, гонѣн, убіяп, на колѣ натици-
5

няп. за толпко вреи-е бивши, ттошто е сваког стрплепя


изгубіо и муке више иодиосити могао ніе, у пенни
деловииа Душапове царевиие одрече се свог и най-
лиліѳг иу и начне по гуду рама и шумама себи станка
тражйти, само да би се мучителыша свои и осветити
иогао. Нѣиу до тога пиуколико стало небия, да сам
себе и породнцу свою од мучителя сачува, него е
главно на то смеран. да Србпн слободнии постаие као
и пре. Храброе г и духа иепоколебим у нѣиу стварале су
му се гусле и пародне песме, кое тиран пѣгов піе
имао при свеколиком усиляванк> довольно снаге и у
самой зачатку ньіовом угушити. Одважност ова у гто-
едпнпх предѣлпих Срба подиомогнута околпостима ство­
ри овииа ново политично биЬе, док међутпм и са овог
скинуто зло од стране гонителя србског бачено быя
па остале у ярму и сужапству наодећи се парод ерб-
еки, и тим се несрећа и бела у овом удвостручи, а
нарочито од времена када столице епископске почеше
заузпмати Фаиаріотске владике, о койка ће на свои
месту говорено бита.
Горку судбу и пеодолиме патнѣ и страданя іошт
у сужапству наодећмх се Срба од поиздавних времена
трубите европском свегу сви политични листови, кое
и данас продужаваю и при свеколикой вики, као да су сви,
у кои се патећи Срби уздаю, израк сунчане светлости,
од коих жельио очекую, огл-увели, или пеће да чую-
яук, писку ядие рае, коіой се из дана у дан све веће-
пенравде и пакости чине. Крайнѣ неправдой озлоеђена»
рая по свима краевима турске царевиие, нашавсе у
презшо-гнм патияма, због коих іой е и сам живот до-
6

саднии ностаѳ, нрннуі;еиа се на|е у више прплпка


преко своих изборн-их суграідиіа педнети власти туж-
бе против неброеппх чинећих іой. се неправда Бога
зала и пеправдп ; но какова уепеха исте ненајјоше? то
е врло лако сваком ногодитн, к.оме е познаю, да ве-
ћнли, паше, кадіе и запнтіе царнградске по алкорану
суде, и да вазда правоверап мора на суду удовле-
творенѣ наћн, а тужећа се рая поред леба и ела. што
е правоверпог пи крива ни дужпа наранпла, мора іоінт
и да празовершом плата, што е зубе вдући рапн леб-
кваріо. Не боля е удовлетворена добила, када е ви-
шим влаетима па и сящом Султану тужбе подносила.
Доказати обилія и свакоме да су злочинства Ту­
ра ка над раіоаі нѣном сваку меру прешла, ставлям овђе
од слова до слова у целом пространству у шшновіб
време дату тужбу Порти, уверен будућп, да ће са
сузама наводнеиим- очииа и тугой пушш срцем не само,
Србин и ХрииіЬашіп-, но и сваки, кои поле чувсту чо-
вечаиства у се осећа читаю е. ТужЛа ова овако гласи :
Всепресвѣтлѣпши државиѣйшп п благодѣтелнѣйнш
велики Њшераторе- Султан Абдул-Азпее, Царе наш,.
да те- Бог на много, година сохрани.
Светлги Госиодине!
ЦеллваЮ'Ки нога твоих стопе, и руку твою, кла-
н-якЯін се- тебе као Богу небесной молимо те, саслу-
шай пашу смирену тужбу против наснлппх Арнаута
эулумЬара, копх су злоупотребленя сваку меру пре-
вазишла, и коима ако се па пут пестапе припуђени
омо из землѣ, коя е крвлю наших предана напоена, и
«а порпшта пашсг селитн се, а то оіфе, паи,Ваше Вели-
7

папство шесто начинило б у д е , гта ако ће то и у


Анадоліи бита, само еднои да се од несносима зло-
употребленя зулуатћара ослобођени видимо, и да ону
вшлост и уерђе, кое нам е Впше Величанство изволило
милостиво даровати, уживамо.
Пећ и ГТећска нахія под бичом пеописана и из
дана у дан голшлећих се злоупотребленя еа стране
Арнаута, и то без икаквих грешака, на правди Бога
непрестаио стенѣ, и на очима Ваши већила и паша у
еужапству горку судбу свою оплакуе. Сва неправда и
зла чинѣпа поменутой пахли усредото-чена су у 6
села, у копма Арнаути, найгори непріятельи вере Хри-
стове и найцрнви мучитель-и ядне рае станую, а та
су: Укче, Истениће, Строц, Дечане, Црвени брег и
Вокша. У овиМ' селима стапуюКи Арнаути, не само, да
сами чипе што ии е Ваше Величанство, кое и наймапѣ
неуважаваю, законом забранило, него шта више и
друге свое облйжно живеће супароднике наговараюу
да ядну раю муче, злоставляю и убияю, у ком послу
врло много успеха показали су,
Вобраяти зла и иеправде само овой нахіи чипѣне
требало би годипе да протеку, па да се та изчисле и
Вашем Величеству средством артіе на углед ставе,
од коих као основ тужбе овде ћемо само пека по-
брояти, о коима можда Ваше Величанство ако не у по­
дробности, а оно бар од части свидѣнія има. Злоупо-
треблеия ова су:
1- Позиати гонитель ядне рае лопов АрпФ Павата-
из Стрелца са дружином своіом дошов у село Бресто-
вац мирное и законима Вашег Величанства повипуЈоћес
ее, кяо м сва остала ра-»ове нахіе. станежпика тоги-е^
ста 6 релію- поара, а поред овог зла и брата му Ынѣу
тако испребія, да ни Богу пи людна ніе ни од какве
потребе.
2. Милентпной куЬи у село Соге дошав Селмап
Муча и Бай-рай. Зека из Ругова, зулуићари. ни кривой-
ни дужнон узеше му 5 жрава, коіом прпликом и самог
су га живота лншити хтели : а другой. 9 волова. с ко­
м а е и Вашей Величанству арач и себе и жену са.
децом лебом рапіо, насилію отела, а сусѣдима овога,
Славку едног вола и Цяв-у и Максиму такоі^е едног вола
отералп.
3. Крвонге М'ехмед. без икаква узрока и повода
евештеника Петра и з, села Коша са 500’ гр. чар. о-
глобіо: и пеки Тафил са 100 гр. о гло біо га: Тахир Муенћ
насилно му е 1050 гр, у зео ; Латив позлати зликовац
у веЬоГі мери нег’ ови други пѣговп испред куће му
200 оваца отерао ; Смайлага Носка ослоби га са 240 гр.
4. Сусѣдима евештеника овога а и-менѳ І)ор.1).у
насилію Сулейіма» Кокић оте 240' гр. ч-арик 2' краве и
едног вода; Марку такоће едног вола; Мблетн кобилу
а Марку в о л а В у к ші р у и Мнлпдипу по едног коня-
Мало штѳ пре- Вукмир покражей быя. илеиовап-п зло-
чинщи и еамолг животу нѣговом опасіюсЬу грозили су,
та ко кеочекивано ноћу дошаіміш кући иѣговой пове-
зашвши иредходно (найире): слуге овога, одведу га у-
шуму тражећи одкуп зань, кои кад доболи несу, пу-
сте га. Но наскоро по том и од самог араибаше Суль-
наша Истшшћаиипа ніе га боля судба постигла, ер
% од нстпх, у мест.о да, бы заштиту у иыіма ішЬл м.о-
ряо>. 200 гроша- ппіоб-лѣвя бы>я. а п Салп-МусиК той
много на правда Бога страдалном човеку 1050 гр. Чар*
едап пар елелія насилно оте.
5. Стояпа ТриФуновића тіз Конга дошавшеи Хаир
№3 Ракитнице. Осман пз Суха грла, хте-ше га да глобе,
и пошто оваіі нм гювце дата ішао ніе . ови га за о-
спедочптн превелика своя злочинства на очаиа власти
убію, и зато учппѣно дѣло ни од коса не само равно
истои казни пеаскусише, него се и на одговор непо-
зваше, а тпм се овластише. да подобна злочанства
над ядпом раіом и у будуће чпне.
6. Подобно Османов-ои злочапству, и Садак Кука
из Истааића са Живісом- Гвозденовићем учини , па и
овай као и Осман прође.
7. Судба ГвозденоваЬа постижз и Іову Думаао-
вића аз Укче, коп делй злочипцп быяу Демирс и Тайр
Мусић.
8. Налазећп честопозіепути злнк-бпца са евоіои
дружииом геод паше овс нахіе заштите а тпм овлааі-
ћеаи злочанства своя над раіом уиржнявяху изненадпо-
поћу папад-не па неког Стефана из селя Бинча, и ово-
ме едва вола и коня, а сусѣду своме Гвоздеву 1
коб-илу и крапу са телетом запленише. Том прилпкомі
іківрнувшн се у село Алековац- Раки иеком 1 вола, Анти
такф е 1 вола, Сими Трпковићу три коня, два вола и
одну краву, а Величку 1 кобилу заплѣиашо. У чети--
Османовой поред осталвх быя іош иТахпр Сали Му-
саћ из Укчана.
9. Здравка из Грабовца своеручно убн Хазнр 0 -
еиааов из ђурђевика, Арсу Ма-рковића уби тпкоіре
10

Сахит Колола. Максима бремића из і Игу или убнше-


Арнаути. брешію из Крнинце убииге Латшіи. Ми.іутппс
из Вођника услужста и Вашем Величеству и убогой рап на
услугу стоећа Србина уби проклети Незир из Пзбице.
10. Мислећи Стеван Вучић да ће зулу.и и тиран­
ство премештаем из шеста у .шесто пзбећи, из села ГІо-
грађе кяо прађедовине свое у Дреновчић на стаи іо се ■
но и т)7 га зло постпже тил, што га Арнаути добро-
до-лци поараше, а злпковци Асан и Арслан из Вок-
ша 12 ћеса новаца насплно отеше му. Овом су при—
ликом исти злочинцп и Арси МаппЬу из истог места
1000 гроша отели, а поред овог и кошеве са пче-
лама из пакости уништили му, а ттш себе-у злоко-
варном злочинству задовольили, а овога прекомеріго
оштетпли.
11. Илія Стефановић из Ягодиие села несамо да
е мучен и злоставлѣн од Мусліе Ибрапмовпћа , быя
но и самог живота лишен. Оспм овог закоиом казни-
мог дела том приликом исти злочгшац са дружиной
своіом Миливою Ивановићу насилію два коня, 500 гроша,
два вола и пушку дугачку пеодобреиим закоиом на­
силію оте.
12. Не само да поедине личности од патеће се
рае страдаю, него и сама ныіхови поглаварп, чему
ево доказа. Арси кмету из Раковца Арнаути украдоше-
Дугу пушку, два вола, едну кобилу, и едну краву,
а Яки Бопћу из Штупела и ЯниКію из истог места
отеше два вола и едну краву.
13. Да злпковци не само заштите код паше на-
лазе, но и да сами и сродство ових као ору})а свог
і?

а и сами чипег нек свай случай увери Ваше Вели-


чанство. Дошав у село Злокућане Суль-паша и позпатй
АриФ Павата зликовци са ядном без узрока у тешкилт
лапцпма оковаиом раіол, што ова нехте свое нослове
о ста вити и измећарски против Закона своим гоиителыша
радити, за осведочити тирански поступай и дати при*
мѣр противницами закона у злочинстваиа немилоюрдно
и нечовечно своим ногами пред ньим десивше се дете
прегази, кое я по еле пеколико сати, пемогавши издр-
жати евирепо уринѣно злочинство над пьим умрло. О-во'
законом забранѣно и разуму човечанском противно дело-
Суль-иаше, ни прво нити последпѣ небы, ер па не-
колико времена по овоя иеком Здравку два вола са
Судь Камишом пз Стреоца насилію оте, Димитрію Би—
чапин.у пз Крушева отера 2 добра вола. Радоньи отешіе
12 коня, Илію, са 1200 гр. оглобище, а моред овоги
р.дпог му юнца насилію изкамчише, Симу нз Злоку-
Кана оглобише са 200 гр. и едним юпцем, Саву Тер­
ниБа са 300 гроша.
14. Научивши се зилудпу раю кигійти, Заріи Ба-
раници отеше 3 краве, 1000 гр. и 7 кошница пчела.
Дамяну иеком узеше 300 гр. чарш. и едно жопско ждре-
бе. кое дело пошто зликовце Ариаути из Ягодине
села незасити, у повратку истом сво покућапство, а
поред овог и коня у вредности 1000 гр. заплячкаше,
Іовапу ПокрайчевиЬу 8 коня и на месец дана позднія
і-ошт два копя быяу украђепи од (истог) познатог зло-
чипца Огмап Халила из Раковца, пахіе ђаковачке ; Арси
из Луга 2 вола, одну кобплу и 1000 гроша отеше, а
другой лриликом, када е исти Арео у вароши бью, на
12

сред чаршіе пеЬске 2 вола и- і крану Суль-паша пз


ИстиииЬа на с ално отео, на очима власти, коя му нипітн
учи нити иешћа, а из каквог узрока, то в само ньой
познаю. ТрііФуну Корппитићу насплпо отеше 3 вола
и 1 кобплу, а Радету Живковићу 3 кобиле , а поред
тога оглоби га Суль-паша са 300 гроига чарш.
15. У течаю прекратког времена Арнаута из оз-
начеяих села Аксентшо ЖмвковиЬу отеше 1 коня. 2
вола, и глобе ЗОО1 гроша, а по овом злочішству на
три месеца поздний украдоше му 3 коня. Воііку Дани-
чићу 1 коня и 2 кобиле насилію оте му Рама ВокшиЬѵ
Павлу РаичиЬу 5 кобпла оте Яуш спаия из Пепи.
16. Овай случай нек увери Ваше Велнчапство. да
се рая повппуюЬа се свинга закошша насилію и без-
узрочно напада, па и да е оно што іой е наймиліе
вазда у песигурностн п жргви подложно од злпковаца
Арнаута. Верной слуги и искрепом подойнику вашем
Павлу РаичиЬу поред учинѣне му неправде Бога по-
аре противница наредбава Вашег Величанства, а нмепо
едан од ових Сант Шаторовић из села ИстипиЬа ока-
чествовати своя зла над раіом чинѣна , допіав кући
овога безузрочно сестру му уби, а ове кћер девойку
заробивши 6 собом одведе. и пасилнв с ньоме учини.
'17. Илпя Ракпи оштећен быя са два вола и 2
коня, Радивой ВукосавлѣвиЬ са три вола, Стево Пла­
вай са 2 вола и 1 кравом, Лук о Раичић са 1 воюй
и 1 кравом. па и пѣга самог силом у лаице оковавши
натераше Арнаути из Малнсіе, те им е три ме­
сеца радно, за кое време неописана е зла искусно.
18. Становницп села Лукавнце, а верни подапицн
и рая Вашег Величанства бы наснлно напаствована и
глоблѣна а имено Живи а Лукића Саит Шатра са 150
гроша оглоби п натера га да му пар емелия да, три
му вола ноћом украде, 6 коиіа пчела упропастн му,
а поред овога и самог га живота лишити хтеше, што
е без иѣгова, као посве ласкателног одобреая сестру
свою у ону кућу дао, у кою е ои хтео, а нѣга по^
слушати хтео ние , 30 ока кафе и 4 оке шећера, а
почесто жита и соли избећи тиранство Сайтово, као
и три тестета барута, а и 150 гроша чарш. морадѳ
и стой дати. НеобзираюЬи се исти злнковац Саит на
права рай дата од Ваше Светлости, коя су само на
артіи написана , а и до даиас у дело неприведена,
дошав са дружином своіом кући Лукића сву му че-
ляд мушку собом отера, нагнавши их да му два ме-
сеца безилатно раде, за кое време, не само да су
гладно-жедни судбу свою оплакивали у земльи и под
заштитом Ваше Светлости, нег’ су хтели пошто су стра-
даня на найвиши степей над ньим уздигнута била н
самог живота лишити се, да их ніе помисао да ће ма
кад спасена од зликоваца бити у том предохраню.
Млотострадалац овом човеку пошто іош и од Миліе
Пукића оглоблѣн быя са 100 гр. а од Раме са два
вола, поста жртва зликоваца Арнаута, кои закона Ваше
Светлости ни уколико неслушаю.
19. Смрћу Живковом дом нѣгов поста тако рећи
стан лопова, ер зликовци научивши сѳ тай дом арати,
и живећа у нѣму злоставляти, убіяти, дошав унь, свѳ
ствари, новац и покућанство одузсше, припретивши
сину нѣговом да им кућама ньіовим 5 ока дувана 3
14

(же шекера, 10 тесгета бару га однесе, кое злосрећ-


ник поред тбликих беда и патня учинити е морао.
20. Главачкий жнтельима, а имена Арсенію Гвоз—
деношіЬу и овоме брату Мпладпну, поглавнца чете
зликоваца Исмапл нз 'ЛюбоііиЬа, сагоре 12 товара жита,
10 товара пасуля, 10 кола сена. 500 снопа тала, 1
Ьплия, 50 кола дрва, два чивта шали путана (ппштоля),
1 дугачку пушку, 3 котла, 3 теисіе бакарые, 10 то­
вара кукуруза и скоро сво покућанство баци у ватру
ньиім проузроковану. Поред Измаила у овом злочин-
ству су учестници били Бока пз Лешаие, Ху сена. Гаш
Садик, Алил Сулеймановнѣ, Мула Уееии и Зека Ульо из
Вокше.
21. Ни саие светинѣ од зликоваца на миру нам
неосташе. У селу Бѣлом-нолю близу Пећи црква као
найвеЬе благо бы нам поарена, и пз нѣ 40 ока воска,
црквеие кныіге, кандпла од срме у 18 номада и 350
гр. бы одиешепо. Ызвршенѣ овог злочішства бы усре-
доточеио у Рами Жити н овога дружина из Истпнића.
22. Ни оно, што нам е Ферманой дано зликовцн
нам уживати ігедаду. Овоме ево доказа. Бѣло польска
планина поред права на собственост іош нам е и Фер­
маной на ужнвапѣ дана, ком Ферману Арнаути б з е р -
нићани предпоставивши волю свою, насилію нам то
уживаня отеше, еапалпвши паи у истой ностоећи 7
станова а и едног човека у том нападаю ранили су.
За обезбедити право свое тужили смо се у Пећ, за кою
тужбу пошто сазнао буде Баирам Е фѳидія Пећанац добп-
вепн Ферма и начином пустанчким одузе нам и уништи, а
средством овог кад сазнаше іош іі зликовцн брзеші-
15

ћапи за осветити нам се, дошав у село, 6 девояка


занлачкаю учинивши са ныша свако насиліе, а поред
овог іі с оипса но г злочияства недесивши кнета Милету
код куће, брата му Андрею убію, Стоянова ода Ар­
сенія уби ЮсуФ Алія, Филину Мутавцію насилно отеше
сестру а и брата му Луку живота лишите, една си­
рота женска из Колашина бия од злнковада Шурлан
Коке убіена. Дошав Павловой кући Арнаути и Латиіш
из Истинића, и по бегству овог у монастир Дечане,
ѳтераю му 50 брава оваца, 100 коза, 12 крава, за
кою поару Павле тужіо се быя Рушид бегу. Арслан
Пашин, Махиут Бегововић потурченяк лонове е ове
Арнауте новатао, и у апсу неколико дана држао, а
пошто од ньи подмићен быя одпусти их, а ово учи­
нивши страдагоћим зла удвостручіо, шго бивши у зло-
члнству уваћени лопови из дана у даи све већа бе-
законя чине, да су и яоследнѣ време одночели стра-
даюБой рай и сам живот одузимати, чему е доказ смрт
Павлова сина. ђоки из Бѣла-поля код Пећи 10 коза,
2 вола и 1 коня пеки Адем Ника из ЛюбониЬа оте.
Миловапу оте зликовац Саит Зека са дружином 5 коза,
а Радовану Раевићу 1 кобилу и кола са воловима.
23. Ливаде Монастиру Дечанима принадлежеће,
насилію од истог отевши Арнаути, продадоше Алил-
•аги Шеремету ГІеЬанину.
24. Беркова села стаиовници быяу напаствовапи и
поарани, а имено: Спаса кмет оглоблѣн быя са 200
гроша, а овоме брату отеше 1 елек у вредности 250
гр. Ову поару и зулум учинили су Суль-паша из Исти-
ннће и друг му Даутъ из Рудице, Іови из Беркова у-
16

крадошр 1 вола и у сеіо ’РуДіГце одведоше а затйй


1 коня, пушку дугачку, из плуга 2 вола, а наиоследку
оглобише га са 1200 гроша чаршійоки. Све ове поаре
и насиди учпншде Іови Ыахмуг Гега из Отоманце и
Дауг из Рудице
25. Подобне неправде и насилію отпманѣ и ѵбі-
яня искусите и стано ліицн села ВериКа, а имени:
Арса бы на место убіен, а слін нѣгов рапѣн. Попу Жи»
валу украдоше едног коня, 9 корила, 1 праву, 5 кош­
ница пчела, 12 коза и і добра ярца. Мало што ово^-
дико грдип зала иочинише у селу Верићу Тахир Де-
мнр, Сали Мусић н Ислам Шили-, злцковцн у иотвратку
весели зашто насилію од рае отииаше, певаюЬи пушке
изметаше, у ком нугу девойке насилію силаваше, а до-
шаішш у Моиастир Горюча, нагнаше дуовяика А Кима,
те им овай свако задовольство чинити мораше, само да
бы се од зликоваца спасао. 6 фтн староме из Вернће
отеше два вола, 1 краву, 3 юнца а перед овой и ко^
шулѣ 5 сврдлова, бакрач па и само вериге. Ово су
покрали злпковци Ук Лека, Іонус Црпи и Дауг. Ово
се све на правди Бога ради, а на очима Већила и
Паша.
26. Неописана злочннства чинећп Демнр из Су-
шице, Саит Шаторовић, Арслан І)-оц из Ябланице. Ла-
тив Драга и други дошав у село Ковраге некога Діше
домаћмцу са дететом нашавши убію, повце у 600 гр.
украду а 2 вола, 2 коня и 5 кошница «чела заплѣ-
нйшѳ а потом у плана чу побегоше. Пери Димином из
истог меета 150 оваца, 2 вола, 1 кобилу и све што
у кући наідоше заплячкаше и поараше, а и самог Му-
17

стрица Секулу излребі-яше, Сахит ШаторовиБ, Іо-иуз


Ідоца. Ук Лека и Реда Доброніев. Николи Димићу оте-
ше 100 оваца, и самѳг живота лишите, без да е што
крив, но едннствепо за сведочити ти,райскій свой по-
ступак над яднон раіом-, коя Богу Божіе и цару ца­
рево дае. Іовиду Янковом отеше 500 гр. чар. 1 до­
брой коня и 50 ока масла Мусли |)оц, Ислаи Шаля
и Ук Дека. Милована нашавши оглобише га са 300 гр.
1 кобилом, 1 кравол, 10 ока кафе. Ук Дека, Ук Даак
и Махмут Гега. -Злоудном и кукавном Мплутииу Ко-
репити два вола,, сина ЯниБі-я и Станислава злоковар-
них несрећника рука уби, а и кЬер му заробивіни яо-
турчише Феизулах, €тем Ибраим, Сахит Шаторовић,
Махмут Гега, Іопуз І)оца, Саит ћор и Зек Таир из
Кладовнице. Савву Драгутиповића, уватмвши Халил
1>оц, Мехмет Шаля, Сапт Шаторовпћ и Даут сво му
малой оплѣнише. Николу І)ор^евиБа оглобише са 500
гр. Саит Шаторовић са дружином и самог му живот
узе. Стеви Јјорђевићу оглобивши са 150 гр. отеше
іош едну кобилу и 5 кошница пчела. Садри Бугопад
уби СтеФана брата Степанова.
27. У селу Лукавцу Іонуз ђоц и Саит Шаторо-
вић, дошавши неком Васи одрасна сипа убише. а Сте-
Фановог отца из истог места иста -судба постиже. Ми­
хаилу — Миши — отеше 500 гр. и брата му Деку
убише. Васи 20 говеда и 2 коня заплѣнише Сулиман
Кастрат, Сахит Шаля и Іопуз ђоц. Арсу Арсиног гло-
бише са 500 гр. и 1 коня доброг заплѣнише Демир
Мула и Айдин Яха. Истой Арси отеше Тахир МусиК
и Сали Мусић 300 гр. чарш. а наскоро затим заилѣ-
18
иише иу 1 кобилу и 60 гроша, нотой отеше 150гр.
зликовцп Махиут Гега, Сапт Шатра, Іонуз Іроц и И-
брани Усеіш. ТриФуна оглобише са 480 гр. Мишу са
60 гр. 3 кош-нице пчела. Милосавлѣвой кућп дошавп
све иу из куће одпесе, па и саиог би га живота ли­
шили, да пм ніе 200 гр. за одкуп свог живота дао.
Убогой Іови ни леба нема да се нарани узеше 50 гр.
Гаи 100 гр. Обряду 160 први пут, други пут 100 гр.
трећп пут 180, четврти пут 60 гр. и пети пут напа-
ствовати бегствои е живот спасао, но ипак страшну
ранну добіо. Ових дела злочинци быяху Махиут Гега
Іонуз ђоц и ньіова дружина. Иліи заплѣннше 2 вола
и тпраискн га изтукоіпе. Николи заплѣнпше 1 краву и
кобилу Ариаутн Муса Мехмёт из Истнниће, Демир
ЯкуповиК Реца и Саит АрйФОВ. Ови злоковарни вра-
говп злоудне рае, непростише и саме найвеЬе све-
типѣ неоскврлѣне оставити, и ове у пра и пепео пре­
творите и са освећеннн твариа иайгнусніе постулата,
као што су са трпезом, на коіой се безкрвна жртва
Спасу Христу поносила, у димняке и друго много не-
достоянія места намештали.
23. Села Осояна становници болю судбу неужи-
впшё, но п они подобно браћама своим горку судбу
бЙлакуе, а пшено: Аксептіе и дан даныі грозне сузе
лива што братанда Васу Арнаути из Кладовнице убише
поред што му 2 вола и 1 коня заплѣпише. Іови укра-
доше 4 вола и 1 краву. Нестору све из куће однесоше
па и 3 вола и 3 краве отеше му. Мнлосаву тако^е
сву куЬу попраніе и 1 вола отераше му. Обраду 1
вола и 1 краву. Іови 3 вола и краву. Крсти Стойко-
19

внћу помогавши спи Али-ага Аџиковић Чивчія паудити,


наговори Арнауте из Мали сіе те овоме 1 казан и 1
нраву и вола украдоше. Аџур Ахиет из Малисіе зли-
ковад хараябаша исто г Кристу оглобите са 3000 гр.
а и шћаше га убпти. Ов-ом при-мер'у слѣди и Осман
Кока, те га са 500 гр. и 1 вола оглобп. А реи !>е-
ковићу отеше 7 побила и 4 коня лопови Арнаути из
Пазарске нахіе. Нашав Крсту Сяаил Госка пошавша у
воденицу оте ну 470 гроша и коня са товаром. йстог
Крсту Стоиковића глобй Сулепма-Ага Хаџп са і 50
гр. Кости Бабићу Сву кућу ноарашѳ и отеше му 60
гроша а другой приликом 100 гр. Сулимап Кастрат
и Кокић. Гвоздена глобише са 60 гроша а другій
пут са 250 гр. и 1 нраву. Каезу Деки отеше 12 грла
говеди и 11 грла нова. Сулиман Кока. I воздену ипак
Заплѣнише 40 оваца, Миленку киезу Осоячком отеше
300 оваца, и 6 крава зликовци ЛатііФ, Хабиб, Арслам
Чолаковић. Кости Бабићу поараше сву кућу, после
оне претрплѣие поаре, и свему гну альине ватром са-
гореше, а и сено у 8 кола са ливада дечанских ва-
три предадоюе.
29. Напаствовавши село Поляне, Іови украдоше 2
вола и 1 крабу, ‘а су сѣда овог Арсу оглобп ше са 200
■гр. Мета Іа б и овог дружина Арнаути.
30. Дошавши Кећ Верши а у село Захаћ уби
Алексу, стрица Стефанова. Други пут дошав са Судъ
Канишом из Истреояа насилію од Стефана оте 3 вола,
4 краве, а доцніе по овом заплѣни му два вола и 5
крава, а у злобной памери и Стефана убіггп у више
20

нута наиаствовани од нъих био, и иайпосле за сахра­


нитп живот у другу иахію измеетіо се.
31. Михаила Нешића из села Клинаца напаство-
ваше Арнаута и узеше иу 100 колада оваца, и 100
коза, и другой приликом наиаствовавши га заплѣнише
му 5 волова, 2 копя, и I кобилу и 5 крава, и све у
Малпсію отераше, У оба ова пута шѣау га и самог
живота лишнти. Истой Михаилу нашав коня са кяфом
иатоварена отиу иу заедпо са кэфои. Остои Савићу
украдоше Арнаути 3 краве и отераше их у Мелесію.
Иери МилосавлѣвиБу украдоше 3 вола. Ристу Злата-
повићу гора судба постиже, ер му брата Іоксима убише.
32. Од стране зликоваца рай чинѣне уобичавна
злочішства и жителѣ села Овчарева немимоіфоше, кад
Недельку Лазаревићу 2 коня Ислам Лешанц н Яашар
Кадрие иасилно отеше.
33. Непашавши рая ни код кадія ни заптія, а о
пашама ни саняти ніб, іііто е рай приступай посве не-
прикосновен удовлетворена на свакидашнѣ тужбе, сви­
рѣпа злочішства незнабожних Арнаута до крайности
иети доѣераше. Дрсника села становнйци као и осталн
ньіови иепрестано крађенн и злоставлѣни биваю, а
имепо: Мили Аксентіевиѣу украдоше едну краву и 1
вола, Арслан Спаня и Суль Паша другой приликом на­
силію му отеше 1 кобилу, 1 коня и 2 краве и у Ма-
лесію оћераше Кадрія и Оадрія. Богдану Іоксимовиѣу
украдоше 1 кобилу 1 коня, 3 вола и у Призренску
нахію оћераше а потом у Јјаковачку СеФер Булюк-
баша из Вучитриске нахіе са дружином.
34. Села Дреновца становници быяу тако^е кра-
2!

ђепи п зло ста влѣпи, а ияено: Арсени МакстпювпЬу


украдоше Арнаути 1 кобилу и собом е у Прпзрепску
нахію одведоше. Другой пак приликом уби му сини
Павла ГОсуФ Гаваз из Пећи са дружииош. Кости Па­
зи ном отеше ЗОО гр. 3 вола, 1 праву и иеке кућне
ствари, што собом у ГІризренску нахію однеше у село
Затриће. Латив Драга из Рожанске йахіе оте Савви
Маринковићу 1 коня. Иліи оте 1 вола, и краву и 1
япупце ВаПрая бфендин чивчія, Іови украдоше ново я-
пунџе. Крсти Андреевичу 3 кошнпце пчела и 1 япунце,
а мало позиіе 5 полова заплѣнише и у !)аковачку на­
хію оћераше ЗеЙнел Бабић са дружииои. Стояну Ми-
летиііу кмету украдоше 3 вола, 1 краву, 1 кобилу са
ждребетом и 70 ока масла. Богоеаву СтеФановићу
брата Груицу убише Арнаути, а и украдоше му 63
козе, 1 пушку дугачку и 2 мале. Пери АрееніевиЧу
отеше 4 оке каФ-е, 1 вола и 1 краву, Янчи Рибаћу
уби два брата Савву и Диму неверничка рука Дем
Луке Лучанца и овот дружина на ньива радеће.
35. Зликовди Ахиет Миля и АриФ Тарак из на-
хіб І)аковачке нанадшп на село Гребнак, Г тонну Сге-
Фановићу отеше 1 копя и краву. Ахиет Мила и АриФ
Тарак из нахіе Јуаковачке. Iокси му Алексићу отеше 1
краву Арслан АхметовиЬ и брат иѣгов БайраЬ. Миліи
Ракошанину украдоше 2 вола ђок Фонда и Индоџ
Балія Ахметов Арнаути, Іови МилосавлѣвиЬу заплѣ­
нише 2 вола, 1 коня, а и оглобише га ј 00 гр. чар.
коіивг га приликом и самог живота липштп шћау. И-
стый Іово напаствован бивши од Хусейна и БеЬпрл
Ахметовпћа прииуЬен бія да і и им 3 вола, 1 краву и
2*2

200 гр. а на надолго поздніе оглобише га са 6Т0 гр.


МустаФа и брат му Юсуф. Посла годнпе дача нешћау
га зликовци тіпак оставптн, па му Ѳсам Драга са дру-
житюм украде 1 вола и 1 нраву.
36. Село Грабошіца би напастона од Злпковаца
Фонда Лктинина и Сел-им Яхе са дружином, коп су
Алексу СнмиЬа похаралн, 1 вола отели, а н брата му
Петра безузрочео убили. Дуки Марнпклвићу и Ди мл
Веселиповићу украде 3 вола Ахмет Авдул са своіоіН'
дружином, а Саил Хасаи из Трбовца оте пм 1 вола.
37. Радепку Костићу из села Клипа украде 2 краве
Хусенн из Ятодипе са дружином. Іосифу Я'ковлѣвнКу
украде I нраву, Н’езпр Томпћ, Пети Филпповићу у -
крадоше 2 вола и 5. коня Рама иогловица зликоваца п
нѣгов садруг Пбраим Шабановпћ, а кад быя мсти ЬІешо
отпшао. да нх моли, да му покрађену стоку поврате,
шћау га убнтп, да пм ніе 700' гр. дао у іше свога жи­
вота. Іови МиловановнЬу оте 2 вола Реџа Блйрам са
дружином-, а другой прпликол украдоше му и она 2-
вола, с коими е себе и децу свою лебом зараиьивао
Радивою Копџнћу 2 вола, 1 нраву и 1 кабилу укра-.
доше Рама Айсер и К'амбер Кука из Истпнпћа. Сто­
лпу Филпповићу отеніе 9> кошница пчела, 7 вола, 100
ока масла и неке кућне створи Харадпп Раша ІІбро
Делпн и Бећир Асаиов.
38. Радуловаца села жительи бьіиу насилію на-
падпути, а пшено : Павлу РадосавлѣвпЬу сво живо у
куЬп сапалппіе, а куЬпе стварп поараше, и 50 ока
масла а толико и меда украдоше му, а напослсдку и
брата му од руке злоковарппх. нссреЬішка Фапд Леша,
23

Пешђогга и Авдіе Демона, из Вучігтрпске иахіе села


Стуречевца, погону.
39. Жительи села Бидонѣ, бивши нападнути од
Арнаута разна зала и поаре претрпиніе, а пшено: Ми-
лутипа Ракићу украдоше 2 вола ђон Доца и овог
дружина, а наскоро по овом дошавша друга чета ло-
пова украде му 7 кошница пчела и сво покућанство.
Николи отеше 2 вола зликовци Ахмет Мила Каибер
Кука и сип Алила Шаина. Иліи кмету узеше 2 вола,
10 коза, при коіой поарт, пушкой, му руку пребише,
Суль Бинак и Шурлаи са дружшюм из села Дечана.
Максиму ІовановиНу отеше 4 краве, 1 кобилу са ждре-
бетом Датиии из села Грабаонце. Сими отеше 3 краве,
2 вола и 1 нраву, а разбивши лгу кућу сво му поку-
ћанство однеше Сам Халил и Хасан Халил еа про-
чом дружином. Спаси ІоваиовиКу украдоше 2 вола и 3:
кобиле Садик Топалов и Мехмед Хасан, а другом при-
лпком отеше му 4 кобиле и 150 гр. Осман из Раковца,
1)аковачке нахік са дружином.
40. У село Долац дошавши Хасан Лиду» и Мех-
*№т Спт са дружином Іоки СтеФаповићу отеше 3
краве и 4 вола. Марку Гарпиом украде 1 коня, Меха
Таиров са дружином-, а другій пут 2 копя и 2 краве.
Кући 1)оке Димић-а дош-авпиі ноћу овога увате и вожу,
а по том 2 му вола, 50 коза, 4 краве, 1000 гр. а-
еврх то и сво покућаиство и альине однесу Саит Ягул-
чевић из Раковца, Муса Селмаиовић, Зећнр Ахмего-в
и ових дужина. Гіошавше па тржиште Раку -Мяілюсав—
лѣвнЬа, Величка Лаз-ића и ІІешу Спасића у хелу Дур-
цу близу і)аковачке пахіе напаствовашѳ зликовци Ар-
24

іміути 3 коня, 300 ока пшепице као и други стваріг.


што су при себи ии а.іи отиу. Стефану Нешмћу украде
одну крбітлу са 2 жрсбета, едног вола и ед ну нраву
зликовнц Хазир из Кралянца. Бикол-и- Коетвћу сву кућу
иоараше, Осман Рокончанин -— са іошт девет своге
друга лоповова.
44, Чета зликоваца Арнаута-, коіой е по гла гипса
йбраши Шаля и» села Забр^а дошав’ у село Пограђе,
адрасна и на обшту тог села елужећа ио-па Васиног
сипа Симу убпше. Јјорђу Стошнћу 20 ока масла и 40
сира украде Суль Бека а Бсрић- Сапт. Попа Марковое
слугу Малинка уби Ірж Доца.
42. Село Враговац доліьыі ікшаднупши Арнаути
жительпма а имено Сими НсдельковиЬу украдоше 2
вола и оглобише га са 400 гр. ЭДустава, Ибраим и
Сапт Незиров из* села Ягодное. ЈГатини Іуок Џон ■>
4јок Индоц-а, Петар Дрец- и Вайрам Ефепдійекій чивчія
истом о-теше 3 вола, 2' краве, а норед овог и 400 гр.
Учинивши ова безаконія поменути Йатни-и одоше ку-
ћама своим-певаюКи, пушке изметаюЬл, у&е-реяи будући,
да никои за-своя деяа- од-говорати намою, почем плячку
са Ефендіѳм на пола, а- овай пак са кадіом на пола
деле. Потку СтанииміЬу преварепом отеше тапію од
земаля Байраи Едендм . ТиФпр Ага Хаџн Ахметов,
и за исту тоболр у име одну на д-адоше му 4'00 гр. а
после пануете- зликовце Зек Мусу и К-амбер Куку, те
му украдо-ше 300 гр. а наскоро по овом подговоривши
Суль Комиша и Махмута оглобе га први са 150 гр.
а други са 40 гр. У овой незгоди дошавши Петко,
тужіо се Муста-паши у ІІризрен, и ненашавшп- удо-
25

гиетв'Ореггя прину^еіг буде и самой Губернатору Ајк-


паши, но оћели удовлетворена наћи, под врло вели­
кой е нензвесносћу. Лазеру Станковићу отеше Смаил
Фрока и Миркеша жену и со бои е у 1)аковачку на-
хію у село Корениће одведогпе, а оставите на сиси
дете, неиагаюЬй неге материне посде 4 0 дана умре.
Истай Лазару, кои ё слушаюКи налоге своих старе-
шина, невернйх слугу Вашег Величанства, рану войсци
манастир Дечане настапившой се носіо, Арнаути оба
вола из ярма отеше. За овай нападай тужіо се Рушид
наши, кои преко йбраим Бега нареди да» се ствар пз-
види; но овай иак нешћавши ствар извидити тии му
тужби удовлетворена даде, што га е пѳтайно убити
шћао. Марку Ііоновпіѵу украдете Латини 1 нраву са
телетом и X вола, |јорђу Поповићу узе насилію Заи­
ра,и Ё фсндія 10 кола сепа ни едпе ітаре недавній му.
Ук Даяк из Раіпітпице и Адем Незир из Луке- исто®
Іуоки заплѣмише сву стоку, а и* нѣга са своизт куЬа-
нима отераше собом, где су им 20 дана радили, жену
иак и кћер к'од свое куће- држао1е зликовац за то време
Тахир наше.
43. Дима МихайловиЬ мутавція из села Крушева
удавши свою сестру Сару за Васу ИлгйЬа у Реновац
етече у Саит ШаторовиЬу неописачіа злотвора не само
ееби но и кући зета спог Васе: ер поменути Саит
желай зла чипити са 20 друга изненадно на кућу Ди­
мину, кою са іошт 10 зграда огню преда. Домаћииа
Диму увативши, руке му веж-е и ножем га но рамену
рани, и ранѣна вођоше га, и мал га и самог живота
Л.ИІШЮ ніё. У повратку нападне на кућу Васину и жену
26

му, сестру Димину отме, а ове майку, ожнгосати своя


злочішства на ватру ба ди, на коіой се на неаниеашіи
мукама бивши у пепео претворила: браћа пак Васина
подобна злочйнства огпышіе своих праотаца оставите
ее. Ни за овакова безакопія злочинци не само да не
биваю кажпѣйи, но од ових садруга- Ј іошть хвалѣнп.
и то се па очіта Христіана и деле Европе ради.
44. Село Крайне би пападнуто, и житель и истог
ѳплѣпѣпи, а ииено: Р'нста Шкркић би оглоблѣп у два
ма, и то у први са 300 а дрзгги с» 150 гр. од Т а-
хир Сальн МусиЬа и Сант ПГаторовића, а другом прм-
ликом напаствовяівиги га отеше му 2’ кона, 3 вола, 20'
ока вуне, 2 0 кошница пчела, 3 0 аршина сукна, а то-
лико н плотна и неке кућне- ствари покрадоше му.
Максима оглобившн са 200 гр. нримор-а- га, у колико
му е опаспост животу грозила, удати кѣер за Мошка-
од нѣга назначеног му. од ког такође 200 гр. узе.
Гвоздену ЯнковпЬу отеше нети з.ишовци Тахир Саль»
Мусић и Сант Шаторовпћ 1бО! гр. Другом приликоаг
украде пстом Гвоздену Делія од Укча 200 гр. а Фе-
изула из Кладовнице 250. а поред тога оте му 1 вола-
11 иеко посуђе. Трећ-и пут папаствован бивши уште-
ћен быя са 450 гр. Па завядавши Аксентію Томићу,
Аираи Халиловнѣ оте му бивши са своіом дружиной-
пушку у вредности 600 гр. Тодору Веселпновпћу у -
крадоше 4' коня, 1 вола и нраву. Петру Нпколићу до-
шавпги Тахир Сали Муспћ и Егем Хасан шћау му

Садругови су иа заптіб и иадіе, па и саііё паше, кои на овакона.


и подобна безаконіи овлпшііую.
27

девойгГу за пѣга дошавшу отети, коя пошто е измакла


била са оцем, уђу у кућу и све што нађоше однеше.
Нотар ее е за ову поару потужю забиту у Пећ, но у
место додетвореня тужби шћа у мало животом запла-
тпти, а извести о се, да га рука злнкѳвачка неће дуго па
животу ни оставите. Радойка Јјукића нагпаше те ни
6 месецп без икакао награде и гл ада п и жедан р а -
ђаше. а поред тога дошавши -кући пѣговой и после-
дііѣ ужпвапѣ у 5 коза и 2 краве састоеѣе се узеше,.
и тий га сасвпл без лшта оставите да од глади ска
пава са укућанима евоим. Милети украдоше 100 ока*
вупе и сво нокућапство Тахир Сальи Мусић и Етею
Метић. Щипавши га крива у той Ислам Шаля, што е
девойка без пѣгова препита, за што е оп посве иаиад-
лежая, удоміо, оглоби га- са 2,00) гр. и о-теше му 1
вола само због тога, што е без пьпхова препита удао
свою кћер у другу кућу, а но у оиу кою* су му они
саветовали зликовци Тахир Сальи Муспћ, Хайдар из
Укча, Е.гем бѣетие булюк-баша Еулеиман и Ага Хаџи
Яжуповик С’пасою Шиповићу отевши 100 гр. и 1 вола,
тако га изудараю,. да е 4 месеца дана пребѳлан па
постельи лежао> и- умал1 пій главой заплатио ударце
Хасан Сальи Мусића,, Демнр Сальи Мусиѣа и ових
дружиие. Мало им би што Япка Коларевића оглобише
са 50 гр. 'Гахир Сальи Мусић, Фейза из Кладовице п-
Ислам Шаля иего му іош отеше 6 кошница пчела, а.
другом приликом шћау га и самог убяти, и жеиско му
детеице од 12' година, единче отети, да им ніе у име
одкупа 2000 гр., 4 пара емелія, а толико и чарапа
дао. Живка Коларевића, Тахир Сальи МусиЬ са своіом
28

лоповском дружином оглоби га са 380 гр., 2 пара езте-


лія и 1 кравом са телетом, а други пут отеше му 300
гр. 50 ока масла и 100 ока сира, 5 кошница пчела
20 ока вуне, и неке куѣевне ствари Ислам Шаля Феи-
зула из Кладовнице и Хайрадин из Ракитнице, а по
треЬи пут напаствовавши га Саит Шаторовић и Ах-
мет из |)акова украдоше му 150 гр. а што е найгоре
и сипа му Димитрія, дечка од 19 година убипіе.
45. У Вериће село дошавши Истинаћанн Незир
Кая Хайдаровнѣ са дружиноат евештенику истог села
Живайу сву землю у плашішг и наодећу се преотеше
п нрепродаше па и 40 Кола сена одпеше, а другой
приликом 1>оц и Данча нз Ябіанпце огло'бггше га са
200 гр и узеиге му 2 вола и еав мед и ракію што е
имао.
46. Ахмет Бјекић и Кећпр Зека нз Истинмћа до-
шав у село Жач Іовапа брата Николе Крстића убпше
на правда Бога, а на очима и кадіе и забита.
47. У село Бел о-полѣ догнавши пезнабожцп и
злоковарни зликовци Зек Асан, Етем Хасац, Ясан
Веисель, Хайдор Махмут и Сульо Фетаовић цркву іош
од издавних времена начнмѣну раскопаше , и од ци-
галя и каменя од цркве расконане себн куће и друге
стае саградише, трпезу ітак, на коіой се безкрвна жер­
тва Господу припошаше, обезчестити светпню и дим-
няцима кућа своиХ узтідаше, па то исто и са крсто-
вмма од кровова скипути чпігише.
48. Тек што становшіцн сдног села мало од
зликоваца душом дану, а оін> друтог веће беде и зло-
чинства постигну. По краткой времсну7 и по други пут
29

ка село Осояне нападоше зликовдн као гусёнице на


воће, или скакавцп на усеве и ста нови иди,я а тог села
ни кривии ни дужним иманѣ отеше а имено: Кости
Бабићу отеше 300 гр. и две пушке мале , Ибраим
Гега, Ыер Ягода и Мер Фета, а слѣдеЬег дана по о-
вом сретн}7віші га идућа из вѳденице отеше сво бра-
шно, кони е Фамилію свою, као сирома човек заранити
миелио био, па и коня товар иосећег.
49. йз села Кіева становниди быяу по други пут
напаствованп, а имено: Илія пошавши па поклоненѣ
моштима преподобна ода Іоани Кія, задужбини дес­
пота србског |>орђа Браиковића, у монастиру Девич-
ком, злпковди Ибиш, Тахир и Даут Рамо, хћавши га
убити, таку му грдну рану зададу, да е умал главой
заплатіо ніе. Милутина Славковића сукобивши Рама пред
нѣговом — Станоевом, кућом злоковарно и безузрочно
у би, а тим бы породи да овога, коя е у пѣму све имала,
вечно у несрећи. Максима идућег путей сукобивши
лопови Арнаути отеше му 3 коня, од коих два са то-
варима, ориза, кое е овай у скоплѣ скупио, а едног
одсѣдланог, а по неком времену доцніе дошав кући
нѣговой украдоше му 2 коня, Миладину, сусѣду Мак­
симовой насилно отеше 2 вола, Иліи Радовановићу
украдоше 1 вола и коня.
50. Дрсника села жительи, равно као и сусѣди
свои напаствованп, глоблѣии, пленѣни и убіяни быяу,
као: Максиму Ратковнѣу украдоше 2 вола и 1 кобилу
са ждребетом, неко кућно посуше, две мале пушке, а
и нѣга самог убити шѣаше. Ово е на очима окореног
у злочтгсТвима забита ІТбраий Бега Іраковчнииііа, п
па очима вііше заптія учипѣно.
51. Село Йсток биваіе од лопова нападнуто-, жн-
телыі нѣгови быяу покрађеип. убіяни, и свпм бедама и
несрећама изложена. Милоя Ракпћа убише Дели Алія
ті Демир РеЦии. Раку Босића ранише Авдул Зека и
овог дружина нз СушнЦе. /Кивку ЛшпиЬу разбивши кућу
Сулыі Бутуч покраде му неколико товара ншенице п
кукуруза, и друге кућие отвари. Вулу Станоевићу о^
теше Арнаути 2 вола и 5 кошница пчела Мплутину
•сусѣду Вулипом, 4 кошнице пчела. Бои Бонћу Б кош­
ница пчела и неке Отвари Іовану ИлійЬу отеше 5
кошница пчела; на и саму цркву наОвеће благо и спо-
•койство душе ране до основа разорише, и сво ка-
менѣ кућама свопи без да од кога што зазиру од-
неше и себи стае и куће саградише. Позпати злико^-
вац Суль паша нз Истинића са друговшйа своим Де­
мир Рецои и Фек Сулпиом н'асилно нз истог села оте
дѣвицу Марію, и собой е оглошаваюКи своя злочіш-
ства пушками-, одведе и потурчи.
52. Злнковци Іонуз ^оц и Суля |)оц догнавши у
•село Лукавац, кмета тог села Филипа са 100 гр. о-
глобише. Чувши то други злпковцп Махмут Гега и Мер
Шаля доі)у и они кући Филиповой и оглобе га са 800
гр. Овом прнмеру слѣдите други лоиови Арнаути и
дошавши кући Филиповой, у првп мах оглобпше га са
100 гр, а други са 150, коіом прилнком и сами жи-
■вот му е у опасности быо. За учинѣну поару и глобу
тужіо се забиту, кои у несто да му удовлетворена
■да, оглоби га са 150 гр. Наскоро по овом оеветпше
31

му се Л'опови Арнаута, раз'бнше му стаю и све му у -


з*еше. а и не я ко детенце на очпма свію укућана гроз­
ной смрти предатп шћау, да им Фплпті злокукаван отац
позаймивши у пме одкупа 300 гр. дао ніе. ГІоред ови
зала у прплици едной наврнувши се кући Филиповой
лети зли ко вци несрећпи, и без куће, кою огню пре­
датп хтеше,оставили го наяераваше. Узрок овом бію
е тай, то их, као ниуколико надлежне упитао ніе, за
ко га ће сестру свою удати. Снасти се од ове не-
среће у име одкупа да им 100 гр. а и коня му у—
краше. Другом приликом исти догнавши код истог Фи­
липа насилію га иагнаше, те Асану 50, Имеру 50 и
Усейну 50 гр. Ч. даде, а и нагнаше га те е оци ньі-
овом 5 ока кафе и 5 шећера, а Суль паши 10 тесте-
та барута одиети морао, па и саме дошавше му зли-
ковце нараніо и наніо, и сваког са пар емелія снаб-
дѣо. Суль паша, а ко се у кућама и стаяма и нужда-
вао ніе, ипак е наморао истог Филипа, те му е сав
потребни матиріял о свом лебу нанео, а па последку
му и волове са колима присвою, а нѣга кући што е
дѣло доброте заслужуюЬе, одпустіо. Поздніе на 6 ме-
сеци дошав исти Суль паша са Мусли Перкићем, Ра­
мой Авдићем, Асан Шатром, Авдіом Рамићем и оста-
лим зликовцима Филипу отеше 300 гр. сво покућан-
ство, 10 товара пшенице, а толико коломбоћа, а и н а -
гнаше га, те им 15 ока кафе и 5 шећера купи и даде.
Непрође по овом ни неделя дана, а други зликовци
Бернѣ СейФІя, Зека Мусић, Байрам Фека и Зек Зеля
намерно кући Филиповой догнавши найпре му 300 гр.
узеще, и коня , а потои уграбившн му детенце , кое
32

е я пре ед други зликоваца исту иеерећу искусило,


шћау га на натру бацити, да нм Филин у име одкупа
500 гр дао ніе. Члнѣним злочинствима, іош небеше
Ариаути злосрећни задѳвольни, кад наск-оро у течаю
времена Зек Алія са дружпном млогострадаляом Фи­
липу дође, и два му товара пшепице, 400 гр. оте, а
и нѣга самое у шуму поведша у шуми убити хћаше,
да му сукобившн им у путу Апостол Хаџи Симић у
име одкупа 3 дуката десарска дао ніе, а тим га спа­
са о.
53. Плавляиа села становннцн быяу наяадиути а
имено: Кмету тог села Петку у сред подне исііред
куће отераше 3 вола Ариаути из Истиннћа.. Зликовце
не само да тужити никоме песме ни ко, него им ни-
шта ни при самом, вршеню злѳчмнства споменути не-
сме, ер би га на ма с’ овог света уклонили ако су у
злочинствима скоро сви окорели, да ни саме Фермана
царске неслушаю, нити им се ма уколико покораваю.
Іош у време царева наших хрисовулчом дано е право Мо-
настиру Дечану над овнм селом. Ова привилегіярност у
поздніе време и Ферманой Султан Абдул Мецида би
утвр^еиа, по коіой су дужни Истићани десетак у све-му
Монастиру даватп, по ком Ферману несамо да се И-
стннићани неуправляю, него из дана у дан све већа
злочинства монастиру, ком су они подчинѣнн чиие, и
ядну раю у околним селима кинѣ, араю, робе, нале и
убіяю, а све па очігаа власти, коя их на такова зло-
чинства и овлашћуго. Истой кмету Петку Истинићани
6 волова и 5 крава, од коих грла едно закланіе, и
себе почастнвшп у кући Петковой ношто су се до­
33

бро напили , слугу му Петра убішге и при полазку


ранише му брата, огласивши своя злочішства са 400
пушака. О учиііѣпим овнм дѣлима злпкоіщима, па о са­
мой уишпляю ових , знао е Рушид Паша, Бег Мах-
мут Беговић, Каіибер Кука из йетиниЬа и АриФ Ка­
дія булькбаша из Стреоца. Су сѣда ПеткоВог, Славка,
ранише Елез Рѵгоікіц и Ёлез Дема , што им новаца
дати имао ніе, а наскоро но овол отераше му испред
куће 6 грла говеди.
54. Луковачким становницима у другой прилицп
зликовци Аряаути нанеше велике штете, тако Петру
Крсмановићу украдоше 3 вола, 2 краве, 3 коня, сво
покућанство, а по вр’ свег отеше му и 300 гр, и што
е наигрђе, нагн-аше сво кушко, те им о свом лебу ево
скоро 10 година раде, без да нм се што у иже иад-
нице дае Баязит Шли, Хазир са ситіом и Бећпр Кур-
ѣела. Гвоздеву бвтићу, кои е на землъишту Махмуда
Зеима спахіе седіо, одвећ бе-днои сироиаху, украдоше
Арнаути 2 вола, с коима е леб зарађпвао и домаће
свое зараньивао и 1 кобилу, а по вр’ овог нетто е
плодове сабрао быо, и намеран бивши са своим спа-
іом Махмутом по уговору делити, овай га и из куЬе
ишћера недавши му ни едно зрнце од усева, кои су
зноем нѣговим заливани бивши плода привели, и ам-
барове Спаіине напунили.
55. У село Црки врх дошавши Фазлія Арнаут: н
из старе Ругове, кои е тог времена код Пећеког за­
бита гаваз быо, несрећног младића Тодора брата Пи-
колиног, Диминог и Драгановог безузрочно уби, кое се
убиство приписуе забиту Пећском. Милошевой кући
дошавши зликовци Арнаути Ругввчаяи-, у сред дана
жену му из куће отеше, при ком догадаю, бранеЬи
жену свою Мидош оста без обадве руке и десна ока,
а и 18 тешких рана задоби, од коих е наскоро у-
мрьо.
56. Іо е а ну Добряку из Нова-Села зликовци Ар­
наути отеше 15 грла говедя, и брата му, кои е тих
говеда чувар быо, у шуми убише, а сусѣдииа Іовано-
вим, Филипу украдоше 1 нраву и 1 вола Санаи Мула
и Бекир Мула. Миладину помепута два зликовца оте­
ше 1 вола и кѳбилу са ждребетом. Іовану Самовнћу
иасилно отеше 1 коня, и Стефану Шекулярцу 1 нраву,
са коим плѣном пошавши кукана своим у село Ругово,
изметаше пушке, при коіой пуцняви пико им на су-
срет поавити се смео ніе.
5 7. ІІоред осталих жителя села Наклона, овдс оп-
да им чипѣпа злочинства од Арнаута, Нови Арсоевићу
украде Демнр Незир из Луке 2 вола, а Цигани сту­
пивши у чету Ахмет МиФгера старог и Авдил Зеке из
Ругова села, истом Нови украдоше 2 коня и кобилу
са ждребетом, брату Іовановом пошто му отеше 90 гр»
и 1 краву крвнички кости изломише. После кратког
времена и Арнатути из Истинића Бег Мила, Авдул
и Камиш, МустаФа Авдил и остала овііх дружина, до-
щавши у село ово Богдану отеше 1 жредбца, Іови
1 вола а све остале становнике нагнаше те нм б во-
лова и 700 гр. дадоше, само да би од већа злочшісіва
себе иманѣ свое сачували.
57. Села Истока жптельи бняу нападнути, а име­
ни : Кости Половику дошавши у крчму нѣгову све ну
мз исте узйу и од'йесу, п'Л й сайо жито кйо св-ое соб-
йгено одненіе; а наша вши у истой и Іову Драговића
о’ве му дб Паре узеше , па и саме а лпитіе у комма е
обучен быо.
59. Злнковци Фепзо Каптезов и син му Емека
Байрам са дружином своіом дошавши у ёело Банѣ,
Ианте РайковиЪа брата Андрею на сами дай Воскре­
сенія убише, а тог дана и ЯиііМй жену и Тіѣгову Ека­
терину иста судба постиже. Марка Беровића секућа
дрва у шуми убише. Филипу Ареи’Ку украдоше 5 во-
лова и два коня и 5 товара пшеннце ЛатиФ Драга и
й Фепза Кайтов. ТрйФуну Окићу отеше Арнаути 1
вола и 3 кошниЦе пчела, а на по године доцніе по-
крадоше му сво посуше й нокућансУво, и оставите га
без нигдн ништа. Радовану Боровићу украдоше 2 вола,
и разбивши стаю , све му из исте што год нађоше
однесоше. 1)ор^у Ибровцу украде 1 вола и неке од кућ-
йих ствари што ’су новада вредиле, Хайрадий ћоравић
йз Сува грла.
60. Наиаствовавши злпковци село Руд'ийк, йнтедыша
истог, осим других, Петру ЗечевиЬу украдоше 2 вола
а Радойку Белошевићу 2 коня без яка ко г зазирана.
61. У селу Кострец дошав йслам Шаля са своіом
лоповском дружином бвти Ковачевићу убише стрица
Яака, и сву Му кућу ноараше. Миленку Леповићу у -
крадоше 1 вола и 1 краву. Радићу Милетићу отеше
две краве и узеше му 300 гр. у име одкупа живота
ііѣговог.
62. Између осталих становника села Суха грла,
Кои арани злосттнзляше Арнаути из ђаковачке нахіе-,
36

отеше 3 вола и 4 копя, а п амбар, у ком е 60 то­


вара пшешіце смештено било, огню предадоше. Попу
Бошку, иа нощи а га у нуту кући идућа, отеше коня,
на ком су аеке и од светих ствари, као частей креть,
епетраил и црквене кныіге биле, и ове утвари на по-
ругу целог Хришћанства, на найгиусніи начни оскврнише,
а потом их уништише Іопуз |>оц из Ябланнце и Даут
Муставић из Бѣло поля подгорског.
63. Милету Рашковића из села Дрен на Петров-
дян уби Тахир Сали Мусић, и брат му Хусеин Сали
Мусић,без да им е какова повода на чему дао, но да
единствено злочинства уыноже, а тим яднои рай гроз-
ніи и стр ашпій буду, а наскоро по овом лети злоне-
срећиици и сипа Милетіща, сву утѣху и подпору дома
Милетиног, Янка пакостна рука неверничка уби, што
су чулп били, да ће их оп за учинѣно убиство оца
му, власти, коя е као што су и они сами, тужити.
64. Іована Янковиѣа, из села Доћана , злнковци
Арнаути тако су га ранили, да е наскоро и унрети
хтео, а поздніе на годину дана брата му Николу уби-
ше Алія Фериз и Байзер Шаля, из Юника. Ранѣпог
Іована глобп Хасан Дьіом са 115 гр. и оте му 2 вола,
а на неко време доцніе Хусеин Шаля оглоби га са
150 гр, а друг овога Камнш са 100 гр.
65. Жительи села Сина поред осталих претрплѣ-
нпх зала и цркву, коя е у среди ни ньіовой іош од
памти века постояла изгубише ; ер незнабожни Арнаути
разрушивши е сав матеріял кућана своим на ловима
рае однеше, и од овог себи куће и стае саградише.
Неделька Пумпаловића оглоби са 300 гр. Айдин Бу-
37

льз к-баша. Рала Уееиновпћ украде 1 краву, Незир


ТаФин из Ябліінице, оте му насилео 30 оваца са янь-
цпма. Ук Даян оте му дугу пушку и малу, кою е за
пасом ноеіо. Неделька оглоби Алпл Акиб са оОО гр.
и нетто му у рани узе^Сант Шаторовић оглоби га са
300 гр. Неделька БрайковиБа оглоби са оОО гр. Алпл
Асан агин. а поред овог узе му 22 оке масла, 1 оку
каФе и толико шећера , и нбшто у другпм стварима,
Байрам Гаваз узе му 3 товара пнћа, без едне паре,
Билал Зеичеп оглоби га са 125, Тахпр Хасан са 160
гр. Садик „ІюливиЬ пз Црнине и Хайдер у злобной
накери еина игу Марка ранише, Садик Халиловнћ из
Сушице оте му 10 коза, Мурат ага Халиловић 20 о-
ваца. Алія Мурсель 10 коза, Смаил-яга Хари Белило-
впћ оте му 25 товара ишениде.
66. У село Синае дошавша Али Бег , оте Ни­
коли Зуићу 1 вола, а Арслап Чокаковић, из Драче, 2
вола и 1 краву. Симу Трбушашша на правди Бога о-
глобише са 100 гр. Арслап и брата овоме Наколи 2
вола и нетто кукуруза оте Тахир Асан са дружином.
Истой ІІиколи украдоаіе 1 кобилу са ждребетом, 4
кошнице пчела и 100 гр Асан Даяк, Синаи Чолако-
впБ, узевшп 30 кола дрва од Николе, патераше силол,
те нм такова чак кућама ньіовим однеіпе. Стайку Ха-
шанипу украдоше 2 кобнле, 18 коза, 12 товара пше-
ііііце, 10 ражи и 9 ечма, а и сво покућапство Арслап
Чолаковић и Ибми Скоровић са дружином, а ћор Суля
из Добрина убп му брата Радивоя. Амза І)ок присвой
Станкову лпваду при свеколпким правима, коя он пад
исто» нмаде. Асан ага ДурпЬ оглоби га са 350 гр. и
нетто у ради и маслу. Асап Гега мз Топл-ице рлоби­
та 100, Камбер Мальота украде му 1 нраву. Сульо из
Шшнна са дружином оте му 3 коня. ВучнЬу Бранно-»
вићу оте-ше 15 коза и 1 нраву. Вексель Сали Мусић.
Етем Хасааовић и Ислам Шаля.
67. Раденку .Бай-новику из села Монстира украде
2 вола. 200 гр. и неке од куЬних ствар.и Нпмрн Ха-
лиловпћ. а Весепл Сали Мусић глоби га 200 гр. 2 овна
и 2 ягнѣта. Смай л-ага Го ска оглоби пстог Раденка.
1,00 гр. и тако га. і; зуда р е . да е 3. месеца од уда-
раца боловао, Раку Раденкова оглоби у рани. Мили,-
вою брату Раклнои, и Раденковом украдоше 1 нраву 2'
кошнице пчела йдриз Абазовмк и МиФтар Зекић из
Сушице. а, и 1 ливаду му пресяоііш,е, Михаилу Марин-
ковићу оте 4 вола 1 краву и 125 гр, йдриз из Раде-
ліева са своіом. лоповском четом. Вучићу нст-и зликовцн
однеше сву рану, а Иліи Саввићу отеше 1 вола и 3
кошнгце пчела. ЗІилосаву ЧланпЬу иедадё ни едне
каре од 270 гр Весепл Сали Муспћ, кок е код пѣга
ргатуюЬи зарадіо, а по вр: тога брата, аѣгоза Марка
наћера те му 6 педеля безнлатежно; о сво« лсбу ра-
дидіе, едипствено за спасти живот свой. Оспм. учияѣпе
неправде. Мплосаву и Марку дотав куКи ньиховой и»
стп Мусмћ разби изі стаю, и све што у ньоп паі)е од,-
несе, а другой ирплпком ирпред ку.Ье на очима свію
жителя Монстира села однесе му 7 коли сена, без
да е од кога што и наймапѣ презао. Впслі Байновпћуг
украдоша { вола и 1 краву зликовцн Арнаути.
68. И саме вароши ПеЬи у коіой су власти жи-
т.елыі, злоставляни, арапи, убияніца пшено; Аксу Зуло-
39

вића, попгавша да вересІЮ скупля напаствоваше га Ар­


наута из села Рудовца и Дугоиьивца Лек Аџевић Де­
лія Курта и Мусли Хайдар у планипи Шекуларекой,
све му до паре узеше и нѣга везавши му руке нао-
пако за 3 дана тако жестоко тукоше, да е поеле пол-
годишнѣг болованя и умрети хтео. Стрица Драгоми-
рово калайщю кои е на позив у село Белае близу
Впсокпх Дечапа, посла свог ради отипіао, убпше Ар-
ітаути и у реку бацише, коя га е поеле 30 дана изба-
цила, без обоих руку и ногу, и сво му посуше, кое е
продае ради понео узеше са 2 коня, коя су исто по­
суше носила. Аксентгю Куюнціи садашнѣм кочабаши
(поглавяца у вароши, кмет} брата Арсу пошавши по-
слом у Призрен Ариаути у ђаковачкогг нахіи оплѣниш-е
са 1000 гр. кое е при нѣму било, за кое злочинство
Аксентіе тужіо се Прнзренском везиру Акит-паши, и
удовлетворена као и сва остала рая добіо. Ристи Іо-
вановићу копдурціп*') пошавшем у Иризрен ради на-
бавке ствари за посао нѣгов потребппх му, Арнаути
патреднівши 1000 гр. отеше му. І осифу Витића добро-
твора у сужанству пиштеће рае од яда- и неволѣ чтг-
нећи іой се на правда Бога долазећа из С'рбіе наттасг-
вовавнпі у село Вериће Гопуз Мусли 1)оц са своіом
четой 3150 гр. оте му са іош ства.іма кое е при себи
имао и само у кошульи оставивши га- на' мртво иае
испребіяше, од ког е боя едва жпв, но свагда погоду
времена осећагоћи остао. ћири и 16пану браћаиа Ян-
ковиЬа Аліа Шаші син Мустафин позавидивши ньихо-

*]■ Коидуршя зовс се окай кои обућс ирави.


40

вой напр-едньой трговинп хтео пзі е оцд иди ма ког


”3 куће убпти, да ови несу трговпну затвори.?», п Ъва
за б месеца затворена бивши, шшманѣ до 10.000 гр.
штетопала. а доцпіб нх .чети Аліи са 4000 гр. о-
глоби. Илія ЯѢпКу кочабаши запаливши магазу, у коіой
<г, еспап слештеи био, оштетили га кое у еспаиу кое
у том што су му отвари изгорели до 50 000 гр. чар..
Лази Штерићу као и Иліи запалите дућан у коді е
еспап смештѳп био, и тоа прплпком до 40.000 гр.
оште.тпше га, кшщ узроком од богатих леоди, ни кои е
шнита неучи,шівщиг пуке опромаше оачзднше.
Да се бедиа рая и на очима паша налада и злоставля
дек уверп Ваше Величаиство -оно. Год. 1860. наста-
пі.внга се войска у Призрену, а духом на спарм рае
«•'.ар " ныіхова властела дишућа. у зіесто да раю од'
нападая, о свои лесу и соли жпвећа сачува , проузро-
кова хотпзтиц.е пожар. од ког 12 дућана найглавних
трговаца пзгорено оля са еспаппзіа, коп су у наймапю
руку од 300.000 гр. вреддост и,пали. У Пришгп<ш, те
псте годпне бия огню предано 90, дућа.па у два ма у
пз кор.х ни парчета изпешемо било ніе, а вредпост
нстнх на 100.000 гр. износила е.
Ево како ядна рая ако све зулу.не и подноси
страда, без да « од кога заштиЬена. пл единствено
свирѣпости ЗЛ-Окоеарпнх врагова Арнаута оставлѣна.
Узро-к ових свіш зала и песрећа чпнѣші стра-
даюКой рай овай е. З7 ПеКской као у сейма други»
на.мяма поставлѣіш су судцп: Забит, Мудир, Кадія и
12-14 чланова, кои у Меџлису седнііце држе. Лице
описію дошивши овпм судіяма ради постнженя права.
ІІ

свог , ако же,]п успеха кажова у тужби плати , мора


евиыа по што год дата, док се ствар нѣгова неизвиди,
а тпм начпном од штете кою е претрпило тек ако чет-
врти део узм-е, и тим се задов-ольити мора. Док ош-
теКено лицо Забиту, Кадіи и Муднру изіфе, и од слугу
слугу ових мора напнре глоблѣн бити па нотой пыша
изићи : неда ли овима ништа, то ово из едног ово из
другог узрока пема приступа поменутим судцима. По—
требуе ли ствар о коіой , судити има, да у Меџлису
расправлаие буду, то треба свила члановима оштећено
лице да иде, и пошто ове, кои без лита о ствари и-
иаюЬой се судити пи да чую нећеду, подмири, тек онда
ствар на суд доіуе па и онда ипак правоверни злико-
вац онравданя получи; а оштећено лице при свеко-
ликои очевиднозт праву и сведо-чби парінщу ако в ме-
цлиска стязаия претрпю изгуби, а губитком парнице* не-
сало обужепог лица, по и од свію д-ру го ва. овог зли-
ковца неописана зала и неправде поздніе искуси.
Само устройство меџлнса из да иа у дай неопи­
сана зала и- неправде рай ум-ножегва, и то ево кони
начином, Пре нег што су Ар па-ути у веру Мухаие-
дову прешли, као и сви остали Христія-ни нмали су
свако племе свог патрона, кога су славили. Пролазком
у Му ха иединство пека лица и-з племена едног свог
патрона изгубили су, а оставша лица у Христіанству
из истог племена таковог су задржали. Но и код о-
них лица коя су у Мухамеданство прешла преданѣи
. сачувано в, ако славлѣпо било ніе, име патрона пра-
Џелока иьихови, одкуд дай дана с и постои то да но
нлемсну — Фису — едцо, а но верозакоиу два едпо
42

другой противна1 елемента еачішяваю у еу седегву жн*


вейи люди. Найпоглавитіи узрок свію беда тай е: што
у Медли су биваю за судце постазлѣни люди, ко пи
за какова права людій, нити пай за йайве за ко не ойе да
знаю, но единствено зато- еу створени, да други» людии,
па ако йе то бити и преко сила ньихови, неп-равде,
вала и пакости чине, и свое себичне интерес свему
ойталном предо оставляю. Да бй намори свсітой боля
успѣха имѣли наЙмили еу пеки но племену — фи су —*
а пеки или по племену или гюверозакону зликовце, и
ове напустили, те неправдѣ Бога страдающей рай и»
дана у дай све вейе неправда па и сама убиств-а-чине*
то тврдо убеленѣ уживаюйи, да йе ако би е е ньихово
злочйтіство у Медли су судило, о*д оних судац-а зосту*
плѣно бити, еа комма су о и и или по племену или по
веро-закону сродни и са Кои® пустаичким начином д о -
бивене новце или ствари на- равне части деле, што е
главна узрок немогуйим- се пзчислпти інмірпвдам».
Ноглаваре ових зликоваца, по сей и само име судца под
коим су злосрей-ну раю' до пропасти крайнѣ довели^
посредством ньихових разбойтгичних другова, тако су
у злочинству ове последнѣ увукли, да- никога другог
неФермаю. а често с ебе и пашама називлю, као што
е то Суль Мусий учиніо, ѳд кѳг не само у овой иа*
хіи, по и у осталим бедна рая разна безаконя п не*
правде трпи, и да им< до едине волѣ стой, не само ядне
рае имОвина, но и единствени ягавот, найвейе благо чове-
чанског рода, узети о-чему пренаведеиа Факта ясно све*
доче. Има іо нт и дапас Мухамеданаца у овой нахіп, коа
найвейе пакости ч и н е , а сродни и по народности и
пломеиу ѳннма, коиюэ з.ючіінетва чине, немаюЬи никои
за токова олговарати одкуда и племена свог презиме
но се, но само што вер-у, кою су му прађедови испо-
ведали яеиеповеда.
Изч иели вши само, неке од зала чиаѣна рай у о-
воіі нахіи ПеЬской, осим што подобна и гора- беза-
копя исти зликѳвци и многи други у Іраковачкой, При-
зренской , Вучитринкой , Приштинской , Новобрдской,
Гиланской , Тетовско, Враньской и другим нахіяма и
земляка чине , наводимо іош едан изм.еру поглавитпх
узрока у ком терет, и намет на рай почиваю.
Фараонске владпке поставлѣпе од патріяра за
провинциялне или местпе и имаю погорепу суму но-
ваца овом платити. Дошавши у место свое епископске
столице, подиирити не само дану сѵму новаца натри-
ярху него іош и шта добити пропишу кући скакой
намет, кои свака да-ти мора-. ВііШе бе нута до роди да
но гдикоя од ових не само тай намет платнт.и ніе у
етаню него од глади вшнедана пати, па у том случаю
шта бив-а?' ИспОслани од владике човек- овом сиромаху
све из куће неоставивши му ни бакрач; а пи саие ве-
риге, прода, коіом сумом ако подмирен ііебуде, чреда
га заптіи, а овай га у зидан — таманцу — баци и ту
по више дана без леба и воде пребуде, а. погдекои у
нети на веки остави. Ови свети отци наши Архипа-
стири у впше прилика уподобляваюйи се зликовцима
Арнаутйма, а погдекад извршити злоумишляй над по^
единим людма па и кућама ньиховим ове у помой по-
зивлю. Грамзећи за новац не само да поедине куйе и
люде глобе, но и цркве и монастире, кое су они према
44

позиву п дѵжпости ньижовой заступали дужіш, глобо н


разве намете чине, кои случай у овой нахіи са мока-
етпром Високих Дечана*} бива, а по. др.угим пахіяяа
еа свииа то исто што и са монастиром Високих Де-
чана чине.
Опростити се свію ових несрећа единствен ѳ
овай пут «забрала рая ове нахіе, уяолити Ваше Веди-
чапство, да е сваког будућег нападана, несрећа и беда
силой закона сачувате. кака би не само живот и планѣ
бедноп и у султанству цвилеЬой рап од злоковарних
и несрећннх зликоваца. као и од судпца. кои прве на
злочинства овлашЬую сачувано било, но и правя сваком
човеку потребна у обзиру па личности и породпчіюм
заступлѣна била. Ненаіуе ли молоа ова одзива^ то нек
уверено буде Ваше Величество, да ће сиротна рая не
само ове нахіе, но и остале у етаню овом находепе се
потражнтп средства спасавашћа. па ако ће то опти у
само одсудно време за престо Вашега Величанства, не
по волыі своіоіт на дела ова узбујјена, но единствепо
пемогући свирѣпости злиновада сносити, пршиорана то
учинити.

Подобне молбе, коих.избрана злочинства сваком


свестном човеку дубоко душу и срце протресаю. у више
пута предаване су Порти, но и од ове ни кала нечу-
вене бивале. што се и сама порта принципа, ког се и
«стали везири, загітіе, кадіе меџлиса и остала властела
турска држи, да правоверии на еуду несматраюЬм на
нѣгова злочинства мора заштићен бпти, у колнко га
света кныіга Алкоран учи, да свим осталии вероиспо-
ведима и народностпма зала и неправде чине и тим се

На краю квьнге прочитай став.іѣно едпо писио братству Дечан-


ском од едног Фанаріота написано, нз ког ће се сваки о истини-
тости ових речи уверити,- ако иу е до нетине стадо.
45

путей вечпог нзселя удостой, а на речи ядне рае,коя


коя при сзакой тужби вели: „помислше на Бога и право
судите" неће ни да главе осврћу.
Избравши овай пут свету на углед ставити ра-
зне ненравде и безаконя гонителя бедне рае, у коим
уживам бар ту едину н аду, да ће посланства Ев-
ропских сила своим дворянина ово доставити , а ови
осећакзћи у себи позив саштити права човечанства,
свила силама постарати се код Порте бедной рай,коя
на земльи крвлю своих прађедова посутой и права
личне слободе и иманя зашитити и то час пре, док се
ова ніе, чему е већ вреие ту, оружаном рукой дигла,
права своя бранитй.
Срби изгубивши свою нёзавнсност на Косову под Княяой,
Іазарои, нека племена осіш она коп су нздайство са Вукой
Бранковићом учинила, пређу у мухамедаиетво. ГІрелазкои овий
йезаборайиійе !не сайо онті неке йз своих вѣрозаконых обп-
чая, него се стараніе и млађим своп.ч такове ИреиОвёдатп. йз
иеђу проча понайзнаиенитій е у ныі быо тай, што су іше пле­
мена свог задржали, а са овМ и сани Светац, кога су пра­
отца Ньіовн славили, у ныі е значившія осгао. Найзнаменитіи
такови племена, у колико іѵам могае дознати ина 12.; а у ко-
лико Су та за саяу йсторию потребйа, а и што тиранство
гурско рай чішеЬе се увеличаваю, нашао самъ за нуждно према
узнаю назначити их.
Знагнил дѣлима едног лица породцчног и цело плеыб
свою значайност задржава. Одовуд 6 поетало, те се едно
племе позпвлѣ и.иеном оног лица, кое га е у' разная прилп-
кама на значайност уздиглѳ. У Срба вѣру Мухайеданску при­
шивши, као найзнаиейитія е породица, племе — арнау'тскп фпс —
оматра се она, коя плеиейу такво зовом Гаш приаада. Ово
Племе за патрона Свтзга држи, Св. Петку, што причинява, те
Србе Христіане, Вой за Патройа свога Свету Петку нмаю,
кинѣ и убіяю, само да бы такови Христіянм другог патрона
себи изабрали-, ер они држе, да е за ныі ігоііиженѣ онОг Свети-
тедя славити кота и Хрпстіяйи славе.
За овий плеиеноя долази Шаля. Племе ово слави Светог
Аранђела Михаила, а манѣ е од племена Гаш, но и оно што
и само племе Гаш Србияа Христіанина причинява неволѣ и беде.
ІІлеяе Крастшшћанско у Арнаута зовемо, а у Срба Нѣ-
47

гутиКо. Дробнячко. Око племе имя За Патрона Светог 1)орђа.


Арнаути овом плевюну п-рннадлежећи, сами изображай Св. ђорђа
млађнма свопма, као значайноот преповедаю са препоруком, да и
они сами шлађе свое у ѳвоа наставляю.
Племе Кабашко у АрнаЈ-та а у 'Срба Шекударско. Ово
племе сдави Светог Іована Крестителя. По кадкад из овог племена
неке породите Мухамеданске прелазе у плеые Гаш, што е
ово -зн-ачайние говореѣи-: да су Светый Іован и Св-. Петка
спосинци были, й потоме да € све едно, или Св. Іована или све-
ту ГІетку славити.
Плеие КликећанСко п у Арнаута и у Срба тако названо.
Оно за Патрона свог има Светог Климента Папу Ринског, кои
се у предѣлу Руговском више Патріяршие Пећске найвеѣма
сдави.
Плеие Кучи у Срба, а у Арнаута Бериш, за Патрона свога
йаа Светог Николу.
Племе Хог и у Срба и у Арнаута под тим именом по-
знато. Патрона свога ийа ово племе Свеге Врачаве, Ово е
племе у Срба но у Арнаута знатние.
Племе Васоевпћ, по предѣлу названо. Оно в под тпм
именом и у Срба и у Арнаута познало, за Патрона свог има
Св. Александра} кои се 30. Августа прославля. Срби овог пле­
мена іош и Светог Савву за свог Патрона држе. И ово е племе
у Срба, но Ј' Арйауга зпатніе.
Племе Таворско у Срба а у Арнаута Таш, имаю за свог
Патрона Евангелиста Іована-, Названѣ овог племена „Таворско“
мислим отуда произлази, што ѳ Свети Іован на гори Таворской
са Христом пре страданямн бывао.
Племе Мартинића у Срба, а у Арнаута Големовића на­
звано. Срби овог племена за Патрона свог славе Св. Краля
Србског СтеФвна Дечанског, — кои е дан у Срба и под „Мра-
тиним даном“ или „Мрачним даном“ познатј а у Ариаута Све­
тог Мину И . Новембра.
Племе Црньиѣко у Срба, а у Арнаута Василичанско, или
Остро Зубаничко названо. Оно за Патрона свога сдави св. Ва­
силія Кесариског, кои се велики назііва.
48

Племе Горанско — Люмлійгско — у Арнаута, а у Грба


Митровачко названо. Оно за Патрона свога сдави св. великомч.
Димитрія.
Племена ова ионекад у любаіш едно с друпш жнве, а по-
некад тако се едно против другог озлоеде, да разбойничким
четаяа едно па друга напада и туче се, у кою борбу и друга
племена участници биваю. Борба ова ньіов-а млого невине
Србске крви стае, а о имаовини ни говоритп нетреба, почем е
яста вазда ньіовой волыі подложна.
КОСТРЕШ ХАРАМБАШ А.

Кньигу лише да ре од Стамбола,


Те е шалѣ ка Турской Удбиньи
На Турчина од Удбинѣ Зула:
„Чуетн Зуле, Удбиньски диздаре!
„Добро слушай што ти кньига нише
„Мене, Зуле, тужбе додияше
„Од моибх хода и кадія
„ й Турака Боеанских спаія
„На некака Костреш-харакбашу
„У Т-йяііи високой плаиини,
тђе им ніе с миром яролазети
„И по Босни тимар’ облазити,
„Н іі хаціяжа Бабу иолазити,
„Од курвића Костреш-харамбаше;
„Но нокупи чету по Удбиньи,
„Иди шньоме Тияни нланини,
„Те потражи силна каури па.“
Оде кпъига ка Турской Удбиньи
На колѣно од Удбинѣ Зулу.
Кад е Зуле кньигу проучіо,
Те вуђео, іпто иу царе пише,
А он проли сузе од очію.
Нѣга пита Чулко баряктаре:
„Господару, од Удбинѣ Зуле!
„Откуд кньяга, од кое л’ крайне?
„Шта л’ се у ньой жалости во пише»
„Те ти рониш сузе од очію?
Вели Зуко Чулку бзряктару;
;,Слуго моя, Чулку баряктару!
„Ніе кпьппі од наших краппа.
„Ни од паших Котарских сердара;
„Већ е Фериап цара честитога,
„У пѣму ми даре заповѣда,
„Да покупи чету по Удбињи.
„Па да идеи Тияііи планини,
„Да я тражиш Костреш-харамбашу;
„А я, слуго, за Костреша не знай,
„IIит1 саи чуо Тпяну планипу;
„Па сад не знай, штоћу и како ћу
„Зло 6 поћи, над я пута не знай,
„А горе е цара послушати.
„Него, слуго, Чулко баряктаре!
„Разви баряк, удри у ледину,
„II пстури пушку хаберника,
„Подай хабер по пашой Удбииьн.
„Скупи, слуго, триста удбпняпа,
„Да тражимо каква калауза,
„Да пас води Тіяпи планини
„Не би л’ наши пулу Кострешеву,
„Не би ли паи Бог и срећа дао.
„Не би ли га како погубили,
„Ял’ у руке жива задобили,
„Да се нашей дару удвориио.“
Вели Зуку Чулко баряктаре:
„Не будали, драгн госиодаруі
„Далеко е 'Гіяна планина:
„Одавде е до мора сннѣга
„Равпих, Зуко, тридесет копана,
„А уз море тридест и четири
„До Тіяне високе планине;
„Уз планипу кажу три конака,
„^е е куда Костреш-харамбаше.
„Я сам едном с четом пролазіо,
„И ћерао силпа кпурпна
б1

„По приморю три четири дано,


„Док нас хайдук у гору замами,
„Па онколи са своіом дружином,
„Те повата свіех у илапщіи,
„Погуби нам три найболя друга:
„Четобашу старца І)еивапа,
„И делію танка баракгара,
„Калауза Зулпћ-Аусепна :
„Нас тридесет не шће погубили,
„Но у дари сваком по билѣгу,
„Мене в онда уши осѣкао,
„Па е мене Костреш нарѵчіо,
„Да не ходни, и чету проводіш,
„6р ако му ђегод руке доі)еи,
„Да ћ’ и мене :укинули главу;
„По ме с’ прођн, драги господару!
„Не води ме Тіяпи планиии."
По му вели од Удбииѣ З у к о :
„Не будали, моя вѣрна сдѵго!
„Него разви зелена барака.“
А Чулку се од ина неможе,
Веће разви зелена барака,
А истури пушку хаберника,
Хабер даде по Турской Удбпныі,
Те сакупи триста Удбішяна,
На атима а под миздрацима,
Па пођоше Тіяпи плашши,
Калаузи Чулко баряктаре.
Путоваше тридесет конака,
Док до1)оше под ломиу плапшіу.
Тупа Турци за три бидіе дана,
Докле добре копѣ одморпше,
Па поіроше врку па плапииу.
Но кад бѣху на пола илашше,
Алп сѣди Костреш-хараибаша,
52

Хайдук еѣдн па друм'у широку,


Тайку Брешку држи ііреко криля.
На оіі гледа чету Зукаиову,
Како Турци иду уплашени,
На отпде хайдук говорити
Калаузу Чулку баряктару:
„Зар си, Чулко. ріеч погазю?“
На опали Брешку оковапу,
Те укиде Чулка баря’ктара.
Нуст остаде баряк иа ледйни ;
Оетали се нренадоше Турци.
Иобѣгоше по гори зеленой
А незнаду стаза ни показа:
Па кад пукла пушка Костреиіева.
Те в чула спа дружина редом.
У планиіш Турне опколише,
На ныі живу ватру оборише.
Докле Турне е конына раставнше.
Па их, брате, живе новаташе.
Доведоше нред біелу пулу.
Па их пита Костреш-харамбаша:
„Ко в овОй чети четобаша?“
Везана му Зука доведоше;
Нѣга пита Костреш-харамбаша :
„Та откле сп млада потурпцо?
„Како ли те но нмену вичу ?
„Ко л’ е тебе на ме оправіо.
„Да ме лучшп са монем друштвом ?
„Зар ти мало Кара по краинам’.
„Но т’ донесе ђаво у илпшіпу?“
На се хайдук на иоге подиже.
Те Зукану одсіече главу ;
А повпкну редом на дружину.
Тѳ по гори повѣзаше Турне;
Узеше іш рухо и аружК.
Па весела па пулу одоше,
Те сѣдоше ярко нити вино
Све у здравлѣ Костреш-харамбаше,
Бог му дао са животом здравлѣ!

МОСКОВСКИ ДАРОВИ И ТУРСКО УПДАРѢ.

Ситне књиге землю иређоше,


Нрнеђоше землю и градове,
Докле књиге к дивану дођоше
Муезиту дару Турачкоме;
Ево кіыіге од Москве простране?,
И уз књиге гоеподсни даровн:
Самом дару од злата синія,
На синіи од злата цамия,
Око лье е змия исялетена,
На глава іой алем камея драгд,
При коме се ходили втфаше
У сред тавне ноћи без мѣсеца,.
Како у дан; када грие сундег
Ибрахиму син-у даревоме,
Доірнііе му дни6 саблѣ брнтке,
На сабляма два гайтана1 златна,
На гайтаним’ два камена драга;
НаѲетариіой царевой султани,
Ньой бияше ѳд злата беішікаг
На бешици соко тица сипа.
А кад дару дари допануше,
Од дара се царе узмучио,
6р не іша дара за уздарѣ:
Све мислио, ниб с’ домислио;
Ко гођ дару бѣше доходно,
Свакояе се царе иоФалюе
Каквн су му дари допанули
Од велнког цара Московскога;
Небіі ли га ткогоі) научіо,
Шта ће посла г’ у землю Московску,
Доі)е нѣму паша Соколовић,
Фали му се царе за дарове;
По том дође хода и кадія,
Смѣрно ми се цаіру поклонише,
.Іюбііше му руке и колѣно,
Паи с’ и ныіма царе поФалюе ;
Каквн су му дари допанули;
По том царе яьима бееѣдіо:.
„Слуге моб хоџо и кадіо!
„Не бисте ли мене научили,
„ПІга ћу послат у землю’ ЛІосковску
„За уздаре нз моега царства?
х\ они му стидііо бееѣдішю:
„Волян царе, драги господа;),у!
„Ми ниесмо од наука твога,
„Нит’ можемо тебе научити:
„Но дозовп старца иагріяра,
„Хоће тебе старац научити:
„Шга ћеш послат’ у землю Московску
„Велнкоме дару Мосиовекоме.*
А кад царе рѣчи разабрао,
Ь’рже посла своега гаваза,
Те дозваше старца патріяра !
А кад доіре старац патріяре,
II нѣму се царе пофыліов,
Какви су му дари допанулн,
Пак му по том царе бееѣдіо :
„Слуго моя, стари патріяре I
„Не бил’ мене научіо, слуго,
„Шга Ьу послат’ у землю Московску'/'
Нѣиу старац стидно бесѣдіо:
„Су7лтан-царе огрияно сунце !
„Я ннесам од наука твога,
„6р е тебе п Бог научіо;
„Имаш царе у твоему царству7,
„Ти нзіадеш дара за ударе,
„Кои нпсу7 теби за потребу,
„А пыша би врло мило било;
„Пошлыі штаку Неманпѣа Саве,
„Златну крупу цара Костантипа,
„И одежду светога Іована,
5 ,Крсташ баряк Србског Кнез-Іаззра;
„То ти царе нпшта нетребуе,
„А пыша Ке врло мило бити.к
А кад царе речи разабрао,
Он прпправи господске дарове,
И даде их Московский делпям';
Испрати их старац патіяре,
Іош их учп старац патріяре:
„Ид’те с Богом, Московске деліе!
„Не идите друмом царевием,
„Већ идите горой, кроз планину,
„6р ће за вам’ силпа поточ поћи,
„Отеће вам хрпшчанска зламеня ;
„А я сам већ изгубіо главу7
„И тѣло е моѳ погинуло,
„Ма ми не ће душа, ако Бог да!“
Пак се с ньнма раздвоио бѣгае.
Кад е царе даре оправіо,
Он се за то сваком поФалюе;
К иѣм долази паша Соколивпћ,
Вако нѣму царе бесѣдіо:
„Знаш ли, пашо, моя вѣрна слуго!
„Шта сам посло у землю Московску
„Послах штаку Неманића Саве,
„Злнпіу вруну цара Костантина,
„Креташ баряк Србског кнез-Лазара,
„И одежду светога Іовяна;
„То мя ніе ништа требовало.
„А ныіма ће врло мило бита*
Ма га пнта Соколовнћ паша:
„Султане-царе, огрпяно сунце!
„Тко е тебе на то научіо?®
Цар му каже право и лиепо :
„Научи ме старая патрияре.“
Нѣму паша тихо бесѣдіо
„Султане-царе, огрияно сунце!
„Буд тн- посла хрпштанска злаяеня,
„За шт’ не посла ключе од Стаыоо.іа '?
„Поелие )іеш дат’ их на срамоту:
„Оно ти е и држало царство.“
Кад е царе пашу разумно,
Овако му бѣше бесѣдіо:
„Иди пашо моя вѣрна слуго!
„Те покупи Турке яничаре,
„И достигни Московске деліе,
„Пак ти отми кришћанска зламеня,
„А погуби московске деліе.®
Хитро нѣга паша послушао,
Он покупи Турке яничаре,
Па одоше друмом широкием,
Те ѣераю Московске деліе,
Ал’ деліе нпгђе нестнгоше;
И паша се цар}'- кунняше,
Да невнђе Московске деліе.
Онда царе паши говорио :
„Иди пашо моя вѣрна слуго!
„Те погуби старца патріяра.®
Хитро нѣга паша саслушао,
Он уФати стара патрияра,
Хоће паша да погуби старца,
Ма е старац паши бесѣдіо:
„Аман мало, пашо гйсподару'
„Не губи ме яа земльп сухой,
„6р ће занном обратити суша
„Три године дана без престанка
А кад паша старца разуміо,
Поведе га на то море синѣ;
Кад на море он доведе старца,
Ту га хоће паша да погуби,
Опет нѣшу старац говораше:
„Аман пашо, ако Бога знадеш!
„Не губи ме на мору синѣшу;
„6р ће за мной обратит вриеме
„Усануће мора и езера,
„Потопиће ла|е и галіе
„И сву землю на четири странѳ.
Варашега стари патріяре,
Ад’ се паша варат’ недаваше,
Сабіьом ману, осѣче му гдаву.
Погубите стара патріяра;
Бог му дао у раю населѣ!
Нама, браћо, здравлѣ и веседѣ!
58

^ IIЛ МО ЕВДН КД КО ЩЪ ГОСПОДИНЪ рДШКО при^ремски


Нгндтие вллднкд примихъ хесдпъ й сватніа лдври
дечднскид й игименд Гердсимл й-1840. до летл
1843. ицю веше нлше све до дспрв примихъ й хе-
слпъ ціо имдсмо мећв и<хмл мои хесдпъ имдхъ и
в^охъ грошд четири хилдде и летъ стотинд грошд
І1ДКИ ^Д СВАТУ ТрОИІ|В н п дтридршию ВСТДМБОЛЪ

ціо рповедд пдтридрхъ и ^д ню примихъ хилдд»


грошд и свегд чинисвмд ціо прнмих'ъ грошд-5500
и словомъ говоримъ грошд петъ хндддд и петъ
стотинд грошд длдцдкъ вереџек мећв ндмд неюстдде
того рддн ддвдмъ ово писмо ?д втверждение нд 1843.
ноемврд-14 вдечдне.

господинъ рлшко при^рснски игнатнс


М П РО ПО ІѴІТЪ
АЛЕКСИНАЦ.

Скуплѣни од Г. Милана ТриФуновића, II. писар


чалничества округа Алексиначког.

Началничество окруікно.
ГГ. Милош Пироћанац, началник окруж. за сива Драгу-
тнаа и за школе Алекслначке 2. ђорђе Ц. Ннковић, поиоћник
началнич. за сила борема. — Анастаеіе Летровић, секретар
началнич. за кћер блену. — Добиш, инџинир окружнн за
іо с и ф

Кристину супругу. — Петар Пантелић, казначей началнич. за


супругу Марію — Стонлько Диштрјевић за супругу Чбавку. — 7.

Суд овог окружия.


ГГ. Ьзар Живковић, член. суда окруж, за кћери свое.
Васа Поповић I. класе член. — Милош П. Трпезић, писар суда. - -
Коста I. ИлиЪ, практ. — Димитріе М. Перунпчић, практик. Г,
Илія М. Петровић, практ.

Срез А. Ражаньски.
ГГ. Марко Протић, началник срезски. Светозар М. Томић,
писар срезки. — Лазар бвтовић, практ. — Димитріе ђокпћ, практ.

І)умрук Алексиначки.
ГГ. Станое Г. Цонић, преценитель ђумр. за сипа Владимира.
Михаило 1оановић, практ. за кћер Перейду. — Степан Ивано­
вну прак.

Карантин Алекспначкй.
ант. Стоплько
ВИНИ—
Ыарковик
— ИДИ— м — и ш
шяш ч .......
Телеграфско належательство.
ГГ, Велішир Лонгић, телеграФііст. Георгіе Величковић, те^
леграфист.

Боено оделеаѣ.
Г. Г. Яихайло Томић поручни, — Милое Петровпћ, под-
-ОФіщпр. Марко МешойковиК, командир батал. — Милія Трифу-
новиЬ, вой-ник еикндронски.

Састанак и ђуирук Суповачки.


ГГ. Манойдо М-итровић, надзиратель. Іован Михайлов#,
ђумрукџин.

Практиканта началничества Алексиначкога.


ГГ. Іован Бошковнћ, за сестрића Владислава. -- Бошнн
Доповић, — Іован МшойковиК, практиканта началничества.

Учительи школа Алексиначки.


ГГ. ДимитріевиБ, учитель, за діякона Мпяпда. (Илія
іо с и ф

Петровпћ, ђакон н учт. III. раз. - - Урош Кезић, II. раз. учт.

Яримирителнй суд В. Алекс-инца


ГГ. ІІавле Пешпкић, предсѣд. суда пргш. за сина ђорђа
Іован Ипштовић член суда окружи, за сина Стевана. — Петар
Рашнћ, дѣловоднтель за сина Михаила.— Коста Гербенаровић,
уотав. писар судскн. — Никола Бадовић. — Мпладин Бошко-
впћ, II. класе пошталнон.

Трговци Алексиначки.
ГГ. Ставра ІовановиЬ кафеція. Науи Стопшић. трг. за сина
Димитрія. - Милько Ипштовпћ терзія. - Савва СтеФановпћ трг. -
Дпмнтріе Гјорђевић к з ф . — Мплош Пешнћ трг. - Мияйло Раиђе-

ловпіі, калФа трг. - Іованче М. Бирић, к а і Ф а дуванџпнскн.


Мда де а ТрііФуновиЬ, к а л Ф а шустерскн. — Таса ВеровиЬ, ыай-
стор сар&чки. - - 1)орђе I. ІІержун, шнаОдер (крояч.1 Гавра
Кивлаковић, шннйдер, Спасое МитиЬ трг. — Милан КрстиЬ, тер­
зія, „ ђорђе Ц. ЯковіЩ бакалин. - Коста ИлійЬ , бакалии. —
Міялко Димитріева!], Кратовннція терзія. — Алекса М ияилов#,
комесионер. — Добросав МитиЬ дуьанція, — Илія бвтоізнЬ,
полицай, -- Милоя С. ТрііФунац трг.— Рцітаи ђокић пануція.- -
Никола МладеновиК терзія. — Илія Ннковпћ нунція-, — Іоішн
Дршка тишлер, — Динптріе ИлійН шустер. — Ж'ивко п- Живая
браћа Стондиновпћп, трговцп. — Іованче МладсновиК. трг. за
вина Николу. Голуб МялойковиБ трг. за сина Іована — Мића
Б. Живковић трг. — Марко МиниловпР туф.екція, — Мита Сто-
ядиновнЪ, каФеція. — Тодор п Стояпча Живковиіт, трг. болтаціе. - -
Васпліе Светапнія писар шпартальов. Тома М. Титанис, коии-
сіонер. — Дина СтеванозиК, предсѣд. прин. суда из Субот-
нвпа. — Стоян Аранђеловпћ терзія. — Станко Нешић терзія за
брата ђорђа. — Величко КрстиБ, терзія. — Стеван М. Радой-
ковпћ, трг. — Стойко Првуловић, бербернн. — Мияило Костић,
терзія. ■— Коста ІовановпК, трг. за сина Димитрія. — Миша К.
МилойковпК трг. за сина Іосифа. — Петар Говаиовић, трг. за
сина К-онстандина. — Стоян Лукић, трг. - - Стоян ИгнятовиЬ бо-
яція. — Илія А. ТриФунац, дувэиція. — Димитріе ЈЈррђевић,
каФеція. Коца Крстић Загорац, трг. — Глигоріе Ивановпћ, бн-
калин. — Владимир С. Нношовић, кантврція. — 1)орђе Мирко-
впћ, каФеція — Станко Божић, шустер. - - Станойло ІовановиЬ,
терзія. Коста Станковић ыеанція Мнлан М. ВрбиК, трг.— Стоян
Таушановић, трг. — Стоша Станковић, трг - - Филип Тодо­
ровой, налбантин за сина Николу. - - Васа Грк НиколиЬ, трго-
вац за сина. Стевана. — Павле Орловий, трг. - - Стеван Сто-
яновнй, нунція. Раиђел С. Николић, бояція. - • Таса Димвтріе-
вић, терзія. — Миче X. Пешић, каФеція. Лазар ДпіаитріввиК,
бакалин. НО,

БЕОГРАД.

Скупио X. СераФим Архимандрит М. Дечана.


ГГ. Илія Новаковий, протиерей београдскій. — Илія Нови-
ковић, совѣтник пензионирани, -— Хаци Дина, протоерей поп-
нички. Марко Вукадинов, Величанинь за сина Петра. —
Рнсто X, Аврам X. ђоровић, каФеція у Владичину. — ЯнаКко
НиколиЬ, кафеціа на Теразіе. Шандор Петровой, за сипа
Милана. Сима Костадинов,. трговац — Іова Никола Шуба-
шић, писар. Коста Стояновпй, штекулаптъ. •— Сава Мйле-
тић. служитель, бакалска. Алекса Мицйй каФеція. — Алекса
Стоян Дуіовий, дуваш.ша. — Павле Ііеруевий, шустер. — Дін-
мандія Лнковнћ. ђорђе Ристай, симйція крчовали, — Не-
тар Настасіевий, златовез. — бфреиъ Іовановиіі, пеКашніь іріо—
ада. — Мнхайло Анастасіей из Призрена. — Коста Юрн-
шевмћ трговац Данило Жпвковић из Приштина дуванція. —
Іветозар ЈовановиЦ. ка.іфа бакалски. Ј^орђе Наумовпћ за
сина Милоша пз Ножаране. Поп Анђеле ђурковић из По-
жаране, из турске. — Поп Ристо ВоичиБ, пз нове вароши._
ђорђе Іовичиіі, трговяцъ нстог места. Нестор МиЦић Ннковпћ,
пз ІІожараяе. — ђорђе Карановић, шустер. - Поп Наколи»,
нз 1еюво. Поп Стоиче пз Тетово. — Гераспм Мпло Мп-
трввић из Тетово. Мило Станчев. трговац — Софронія бромо-
нах Дечанац. — Нади Иванов учитель тет-овскп. — X. ЗамФир
Поповић из Скопле. — СераФііи Хаџи ђоровнћ Скопл. — Поп
Христо из Тетово у Скоплѣ. — 1)орђе Конненовпћ, практична
Доктор. - Ристо Тодоровић, Маіор п кавалѣр, пензпонпранн
за себе и за унука Расту. — Г. Ранов Болгарнн пз Цари-
града. — Г. СтеФан МладеновМћ, трговац Прпзрензц. — Све-
лозар Д. АтанасіевиЬ ученик III. разреда Гимназие Београ іске.
43.

Скупила ГоспоІЦща блена Кирияк.,


11. Мишо Банковпћ, за кћер, Мплеву ученицу. Мплан Ко-
еановић ученик. — Павле Вуић, ученик. — Милева Вувовић,
ученица. — Огла Лонгпновпћ, у'ченпца — .Іюбица Аврамовпћ. —
Костантші Вилотриевић, ученик. — блена Вилотрпевпћ учени­
ца. — блена Кирияк ученица. — Милка Богдановнћ. — Влада,
ђошевпћ ученик. — 11.

Скупіо Г. Михаил Іуурнк IV. раз. богослов.

ГГ, Клирпцп богословіе Београдеке.


І'Т. Антоніе ЈЈорђевпћ, IV. раз. Велько Драшковић IV. раз.
за брата Ненада ученика Іі. раз. еконоыске школе. Іован Крс-
мановиЬ, IV. раз. Бружанин. — Мпхайл СтойчевиБ, IV. раз.
Весовац. — Петар БатавельиК, IV. раз. —- Алекса ИлібЬ III.
раз. Бражаничевац. — Мпхайл Протић Дралачевац. — С т е Ф а н
ТрдоровиН Босанац. — Аћии ІІлійІі II. раз. Браничевап. —
Аксентіе СимиБ II, раз. Врдшічанпн. — Живко Ивановић II. раз.
Браничев, за свог присног друга Аћима. — Илія МплосавлѣвлК
Крагз'евчан. — Давидовнћ II. раз. -— Игнят Поповић, II.
іо с ііф

раз. пз Старог Вла. — Василіе ТриФуновић I. раз. — Васпліе


Кнежевиіі, за брата Милана Беочаннна. — Іован ПоповпБ Ужи-
чзнин. — Лязар Богоевпћ, за браточсда Божидяра. — Милош
Поповпћ Крагу евчанин. —Махаил Милётиѣ, Ужичанин. — Мак-
спм Молеровиѣ Вазѣвац. — Никола Миловановсћ Валѣвац. —
Петар Вуіовиѣ, за брата Никифора Карановчанпн. — Спасов
Марковнѣ Баньчанин. — Яков Іовановиѣ Валѣвац. — Тома По­
повнѣ Валѣвац. — Іюбомпр Молеровиѣ III. раз. Гимназіѳ. —
Георгіе Прванов, I. раз. Богословіе из Ломпе Паланке. — Марко
Петровић II. раз. Богословіе Валѣвац. — Дииитрие Костић I.
лѣта Богослов Карановачкп. 30.

Скупио Г. Маеойло ђууђевић, ученик II. раз. полу-


Гимназіе Београдске.
ГГ. Спирпдон Нешпѣ, презвптер 1 кнь. — Пса Н. Ге­
оргіевнѣ, презвитер 1 кнь. — Мнсіоно Симеоновнѣ, презвптер
1 кнь. — Іован Илиѣ, дпякон 2 кнь. -— Михаило Димитріевиѣ,
диякон п учитель 1 кнь. — Арса Іовановиѣ, правник III. год.
1 кнь. Милован Миіатовиѣ, правник III. год. і кнь. — Іован
Ранковиѣ практикант главне полиціе, за брата Николу I) Ран-
ковића, уч. II. раз. полу-Гимназіе Београске.—• Гаврм Матић,
ученик IV*. раз. полу-Гимназіе Београдске. •—• Митутин ^уриѣ,
учен. IV*. раз. полу-Гимназіе Београдске. —■ Стеван Б. Мтші-
чевиѣ, учен. IV. раз. полу-Димназіе Београдске. — Неделько
Милошевиѣ. учен, ІІІ. ра-з. полу-Гимназіе Београдске. — Іован
Богиѣ, учен. II. раз. полу-Гимназіе Београдске. — Прока Да-
мшговиѣ, учен. П. раз. полу-Гимназіе Београдске. — Манойло-
ђурђевиБ, учен. II. раз. полу-Гимназіе Београдске. — Свето-
зар Шурдиловиѣ, Іучен. I. раз. по-лу-Гумназіе Београдске и
друг нѣгов, Стеван Радоичиѣ, учен. I. раз. полу-Гимназіе Бео­
градске. — Сима Б. Живковиѣ, крояч. — Милош Р. СреЬко-
виѣ, калФа трговачки. — Спира Богдановнѣ, .
ф и л о з о ф20.

Скупио Г. Илія А. Аџеиовић, слушатель Ф илозофий


1.) Изъ струке чшювничке.
ГГ. Іован Гавриловнѣ, члан државног савета і кнъ. — Г,
Коста Райковиѣ, за кѣерп Драгу и Марію 1 кнь. — Катарина
Стефановнѣ 1 кнь. —- Г, Светозар Дииитриевиѣ. 4.

2.) Правпици I. год.


ГГ. Алекса ђ . ПоповиѢ. —- Ми-лан Б< Першинѣ. — Тодор
Поповнѣ. — Михаило Марковнѣ — Рпста П. Марковнѣ. —
Яетар ђ . Поповнѣ. — Атанасіе П. ЙисолиЬ. — Алекса Б. Ян-
ковпћ, — Светозар Р. Матепѣ. — Велпашр М. Живковић. —
Савва. Н. Самарцпѣ,

3). ГГ. слушатели Гимназій.


Мияило П. Мпяпловнѣ, VI раз. — Іазар Комарчпѣ V, раз. —
Спма Т, Поповпѣ, V. раз. — Петар Любпшпѣ, VI. раз. — Ди­
митрій Я. 1)0Рђевпћ, терзія. —- Димптріе Петковиѣ, бывшій
жандар. — Госп. Мялка Стояновиѣ.

Од Г. Гаврила бромонаха свршаваюГег Богослова

ГГ. свршаваюѣп Богослови.


Панта Протпћ, пз Рлпня окр. београд. — 5°РІе Стояно-
впћ, Неготинац. — Іован Петровнѣ, Крагуевчанип. — Іован
Пешмћ Београђанпн. — Алекса Станковііѣ. — Гаврпл Любпн-
ковић, за себе п свог дрз'га Іована Талпѣа, свршаваюѣег Бого­
слова и за брата свога Милана I. раз. основне шкоде. — 3 кнь,
Сава бромонах, Дечанац.

ГГ. III. год. Богословп.


Никола Крупежевпѣ, Смедеревац. — Іован Миловановић,
Шабчанпн. — Сила ИлгіН Шабчанпн. •— Михапл І>орІ}евііѣ, те-
товац из С. Србіе. — Добросав Петровнѣ за сестриѣа Сре-
тена. Лука Майсторовнѣ Смедеревац. —- Настас Петровнѣ,
рз Банѣ Аіексиначке.

ГГ. II. год. Богослови.


Алекса, Богдановнѣ. — Сретен Анђелковић. за учителя
Батавелыіѣа. — Іован Чулиѣ. — Лука Станоевнћ, окр. крапн. —
Захарія Петковніі. — РаФанл бромонах монастнра Боговађе. —
Филотіе бромонах монаст. Благовештенѣ. — Павле Саввпѣ. Кра-
гуевчаніпі.

ГГ. Г год. Богослови.


Старое Милошевнѣ. — Михапл Милетиѣ. - - Милош Си­
меоновнѣ, парох Београдскій. — Іован Са.таковиѣ, ђакон и учи—
ісль ІІІабачкігі. - - Илія АнтонгевиѢ, ђакон монастнра внсоки
Дечина, -- Іован Вукотнћ I. лѣта Богос. Црногорац. ЗЈ.
Скупіо Г, Нестор МилисавлѣвиЬ каФещя;

ГГ. Даыян И. ЕвреиовиБ, служник у двору. Нестор Миди-~


савлѣвпБ, каФеція. -— Іовая М. Лешяяин, правник. — Іован Ра--
дивоевиБ правослов вел. Школе. — ђорђе ПетровпБ, бакали. —
Димитріе ТимаревиБ. служитель у двору. — Никола С. Андре-
евиБ, правозаступник, за кћер Катарину. — П. М. РайчевиБ,
бивш. прак. главне контроле. — |)ока Д- ПоповиБ, трг. из Шабца
за сина Стевана. — Никола ПротиБ из Свилине землѣдѣлац. —
Янко МидовановиБ, абація из Шабца. — Ненад ДеспотоввБ из
Шабца. 12.

БОГАТИћ.

Скупи о Г. Милош Ст. Баић, практ. среза Мачваиског.

ГГ. Павле К. РадовановиБ, из БогатиБа Началник среза Мач­


ваиског. — Благое КариБ, из БогатиБа писар среза Мачв. —
Милая КовачевиБ, из БогатиБа писар среза Мачв. —- Димитріе
БериБ, из БогатиЬа свештеник за сина Илію 2 кпь. — Дамян
ИлійБ, из Дубля свештеник Д}тблянски. — Алекса БериБ, из
БогатиБа учитель. —. Димитріе ДукиБ, из Бадовинаца учт, —
Живоин ПетровиБ, из Глушаца свештеник. — Яков ЧјшиБ из.
Митровице трг. за. сина Любомира. — Коста АлексіевиБ из Раче-
поштар. — Іован БошняковиБ из Митровице парктикант. Јјумру-
ка. — Божа ФилиповиБ, из НоБая меанція. — 13.

ВАЛѢВО.

Скупио Іова С. Милутиповић, практикант началпичества


Балѣвског.
ГГ. Миленко ТеодосиБ, началник окруж. Балѣвског. Іюбомир
СреБковиБ, писар среза Поцерског окрј^ж. ІИабачког. — ђорђе
1)орђевић, II. писар началпичества Балѣвског. — ГГ. ирактиканти.
началпичества Балѣвског: Милован МіятониБ — Іова С. Милу-
тиновић, за кћер свою Христину. - - Іован Т. ВуковиБ, за се-
стру Ружу. — Милан ШльиваковиБ. — Милая 1. НешковиБ, за
брага Благоя. — Милован I), ГдишиБ, за брата Благоя. - - Іо-
цан ІовановиБ, -- Милая Т. ПавловиБ, практ. канці среза Подгор.ск.
оа брата Стевана, — Стевап ГГ. Обрадовий , учитель у Грезу
подгор. за брата Лазу. — Драгутпн Крстпй, практ. прпмпрпт,
суда Валѣвског. — |)ор!)е 5урпчпй ученик. — Ненад Стева-
новий, калФа трговачки за сестру Мацу. — Марко МилощевиЬ.
стари поднар, пешачки. — Тона Боичић, каплар батеріб Ва-
лѣвске, , 1 7

ГОРНЬИ МИЛАНОВАЦ.

Скушіо Г. X. Петровић, члеа суда окрж, Рудничског.

І.) Пресонал суда окружая Рудничког.

ГГ. Дпаштріе Яичпй, предсѣдатель. — ХристиФор Петровпй,


Длиитріе А. Протић. — Димптріе Лазаревић, членови суда. —
Аксеяті® Тешпй, секретар. — Петар Црвчанпя ппсар. — Ан­
дрія Буђевац, пнсар за сина Петра ученика Л. раз. — Дпнп-
тріѳ ђорђевић, ппсар за синовпцу Драгу. — Младен Милова-
новић практ. — Милая Лунѣвица практ. — Мядош Лошій. —
Іован Поповяй практ. 12.
.1
2 ) ГГерсонал Началыичества окружія Рудничког.

ГГ. Жпван Антоний, начал. окруж. Владимпр Васпћ, по-


мойник окруж. — Стоян Обрадовић казначей окруж. — іосиф
Лутнан, инжинпр окруж. — Алекса Іоций, секретар окруж. —
Обрен М. Мићић. ппсар окруж. — Стеван Милошевпћ, зввнич-
нпк окруж. — Живко Митровић, званичнпк окруж. — Лазар
Г. Протий, практ. Лазар Брковпй практ. 10.

3.) Персонал канцеларіе. среза црногореког окружія Рудничког.

ГГ. Міяило Николай, началник Срески. — Панта Лунѣвица,


ппсар среза Црногор.— бфрем Т. ])ор^евий, практ. цриогор. —
Янийіе Тоиий, практ. црногор. за сина Михаила. — Станко Іо-
вановпй, трговац марвенп из села Грабовпце, псте обштине.—
Павле Грмовий, чле» примирителног суда вар* Гон. Мплановца.
ДО БРИ ВА.

Скушю г. Петар Шарковић, учитель, школе обштине


Добривске.

ГГ. Петар Марковић, учитель школе, за кћер Асибіян}г.


С теФ ан Марковић, парок Ореисковака за спяа Любисава, —-
Іован Милетић, )тченпк. IV. раз. школе Добрпвске. — Іова»
СтояновиЬ, трговац за кћер Насту. — Рядовая Радивоевић,
З'чи. IV. раз, школе Добривске. — Жпвота Радовановић, чето-
вођа за кћер Даницу. ■— Марян Исеій, трг. за спиа Радосава. —-
бфрем ПетровиК, трг. за сина Живка. —■ Исеійя ђорђевпћ, ду-
ћанџјн за кћер Софію.— Сима МойшеовнК иеанція. — Здравко
ІовановиГ, богослужитель школе Добривске. — Маринко ИлійІѴ,
главни кмет за сина Данила. — Милосав Райковиіі, помоћник
за сина Жпвка, — Угрин Рапћ, учн. И. раз школе Добривске.—
Іован Атанасковић, учн. IV. раз, школе Добривске. 15.

КРУШЕВАЦ.

Скупіо г. Милая I. Филиповић, практикант началничества-


Крушевачког.

ГГ. Павле В. Мутавџић, началник о.кружньи, за синове Лю­


бомира и. Божидара слушательи поезіѳ 2- кнь. — Мартин. Ма-
тіяашЬу окружньи инжинир. — Димитрие Брзаковић, секретар
началничества ѳкружия Крушевачк. — Вуица РайковиК, писар
за сеетрића Тодора Кићановића. — Петар Респмић, наредник.
Іован СтаяпКъ, подоФицир — Милан Іов. Филиповић, практи­
кант и скупитель, за сестру Елисавету. — Мкхайло Антоновић,
практик. начтва. Крушев. за брата Димитрія. — Коста Дикић,
практикант началничества окружия Крушевач. — Радоица Пе-
тровић практикант началничества Крушев. II.

ЛОЗНИЦА.

ГГ. І)ока Радовановић, писар суда. — Савва Банћ, кмет.


Іован Лазаревнѣ, трговац. — Милан ІованопиК кмет. •— Тома
Бошьовиіі крояч. — Любомпр СтояновиЬ трговац. — Миша
бтевановпћ трговац. — Панта ГруиБ трг. — Ммош Веоелп-
новић практпк. — Владимир Б. Љобић трг. — Коста ОстоиБ
практпк. — Іода БошковмБ трг. — Лука МаноплопиБ кмет су­
да, — Іода ГТавловпћ туФекдія. — Владпмир Мплетпћ трг. —
Цвѣтко П. бздић трг. — Владислав РястиБ трг. II;

СТАРА СЕРБІЯ.

ПЕћ.

Скупіо X, СераФіш, Архпнандрит Ш. Дечана..

ГГ. Илія ЯБпБ чест. трг: за сияа ђорђа. Гово ћу-


іо с п ф

киБ, т.рр. за сипа. — Коста ГІоповдБ, вредна трг. за синове


Симеова, и Милутина. — ћира ЯаковиБ за сияа Спасоя и Ни­
кодима. - Гетона ЁукпБ, за браЬу свою бфту и Станишу. -
Иван МуратовяБ терзія. — Пера М’уратовпБ терзія. — Сава
Шекуларац терзія. - - Ряста МптковиБ, папудія. — Хаџи Ра-
дич, кожухар и иеанція. — Іова РадевиБ, трг. — Архаман-
дрит Хрісант, патріаршіе пеЬске. Хаџи РаФаал, бромонах пећ-
ске патріаршіе. — Мелентіе бромонах, патріаряіинац — Кирпл
бромонах, патріаряіянац. — СтеФан ГІетровнБ, протоерейокру-
жія пећског. - - Хаџи Никола ПетровпБ, парох Бѣлополскп. —
СтеФан брей, парох Драголевски. — Мялован брей, парох. И-
сточки. — ІІоп Божко, парох Баньски. — Поя Марко, парох.
Іошанпчки. - - Поп Жарко; парох Коіиевачкп. — Іазар Нпко.тпБ,
терзія п бакалпн. — Тпмотеа РистпБ, мутавція. — Ристо Ра-
допчиБ меанція. — Никола Хаџп НпБић, сапунція. — Поп Алекса
прота у патріаршія бфімер. — Поп Мплосав из Велпке. — Дима
СвеБар, за синове. — Іазар Стерѣв, трг. — Іова АлексиБ, тѳр-
зія. — Господа Катарина. Монахиня у. патриаршіп. — Хаџи
Кирпль АндреевиБ Н. ■ — Хадп Агатангель РистиБ, епптроп. —
Ха'ци Ананія ПротиБ, епптроп — Самоиль бромонах Іі. у Ви-
шіци селу Хочу. — Теофиль бромонах. — Висаріонь бромо-
нах — Симеон Црногорац бромонах. — Іоаким Мойсей, II У.
М. Горіоча. — РаФаиль бромонах Дечанац. — Поп СтеФан,
Іконом и парох ђаковачки. — Філіп СтеФановиБ, трг. — Якато-
ішБ, учит. — Дпмко Ва сиЬ, слуга. — Фплпп ЯнковпБ, кала и—
цін. —• Младен СтаноевнБ, заклети старац — Фішіп Хаџи
СтеФнћ, пз ПеБн. -— Пера КотлаиБ, трг ііз ПеБи. — Мита То-
ниБ, кожухар, — Стояіь Станков СойкпБ, боядия. - Хаци Тода,
бояція пз Пећи. — Томо Нпкодаевпћ, учит. Пећски. — Пой
Дямо, из Прпштина. — Хаџи поп ђорђе Іконом. Поп Сима
настоятель и. Девича. — Игнатіе бромонах девичкп. — Поп
Мелентіе девпчки. Пћа Котдаић, трг. пз Пећп. - - Велян, зидар
пз Дпбре жител пећескп за спнове ЗамФира и Блажу. — Ар­
сенія, меанція за снна. — Поп Василія пз Суо Дола у пеш-

І1РИЗРЕН.

Г. Г. Димитріе Пантпћ. — Хаџп Аксентіе X. I. Петро­


в ѣ __ Стоян Перо Чашпшевпћ. — Милан Д. А. КовачевнЬ,
учитель. — Цвея ДпмптріевпБ. — Дпмитріе Максимова!), епи-
троп Дечански. — Ива Іивачанче. - - Ива ТуФеидя, епитроп
Пећске патріаршіе. — Іона Филиповпћ, за свог сина. — Поп
Іован Липнянсни, из Косова. — Поп Насиліе Добротински. - -
Марко Живковић, — Даниз Архимандрит цркве св. Георгія. ~
Поп Василіе Поповић, Іконом. — Поп Коста Поповпћ, прото-
ерей. — Поп СтеФан Икономовик — Поп Христо парох. Пе-
троніе игуман св. Марка у Коришу. - - Захарія Младеновић.
Апостол X. Симић за сина Илію. — Симча К. Хаџи Станиші-
ровпЬ, сатчія. — Яне Стоиновић, тетовац. - —Поп Лазар па—
рох Хочки. — Синаднн, меаищя за два сина. - - Хащі Іован.
Хаци Яковдѣв, за сина Тому. - - ВиБентія Хаџи Якияь, меан-
•уія. — Сима НедельковиЬ, коџобаша Хочки. — Павле АлексиЬ,
учитель Хочки. — Дамян Трифунов, зевгар. — Поп Илія, па­
рох Ораовачки. — Тома Симић, из Ораховца. Михайло Ицвеа
Гркавић. — Поп СтеФан, ІІризренац таксидіот св. патріаршіе
пећске. — Фидимон Илић Здуић. — Хаџи Томо. X. Стано-
мировић. — Спаса б. Здуић. — СтеФан С. Здуић. 37.

ЧАЧАК.

Скупи о Г. Яков Ненадовић II. класе писар среза Т р -


новачког.

ГГ. Поповић, свештеник Херцеговачки. — бретей


іо с и ф

Поповић парох Чачански. — Витомир Поповић, парох Грнав-


ски. — ђоко Лукић, начадник среза Трновског. - Коста Антић)
яисар среза Трнавског. — Михаил Марковић> практ. Трнав.
Милое II. Маслић прак. прин. суда. — Мирно Риетиіі, стари
поднаред. лешачки. — Антоніе Марковић, за сила Савву учен
1- раз. — Милан Вучићевнћ, за спна Светозара учен. I. раз.
гимназіе. *— Радован Царевић, служит. телеграфа. Ц ,

ЗЕМУН.
*
(Упысани у кньижарн Сопроновой.)

За Вршац 3 кнь. за Панчево 5 кнь. за Соыбор 4 кнь, за


Земуи 6 кнь. за Белу цркву 4 кнь. Свега 22,

I ИЗ КЊИГА |
ј В О Ј И С Л А В А Гѵі ]
1 ЈОВАНОВНЋА I
/

You might also like