Professional Documents
Culture Documents
The Lament of The Old Serbia Zemun 1864 - Arhimandrit Serafim Ristic
The Lament of The Old Serbia Zemun 1864 - Arhimandrit Serafim Ristic
Напнеао и издао.
Жазди С е р а Ф н п Р н с т и ь ъ
VI) гС
У ЗЕМУНУ,
КныіюйеЧатньом I. К. С о п р о н а .
1864.
_____
.._..~·--------~---91
r,
НЗ К1-Ьi1Г'А ~
8 0.Ј Н С Ј1д В д r•/1. :
...,,10 ~ :~ ј.1 Г'. Р.1·1 · ~...,,Л• • ·/
~' ~ ~ t\ J t_;
---r.;_~ --с--.:.~-~1
ПОСВЕТА.
ИРЕЧЕСТНОМ ГОСПОДИНУ
В И Л И Я М Х Д Е Н Т О Н У
великодушной
П Р И Я Т Е 1 Ю И Б Р А Н И Т Е Л ІО
НАРОДА СРБСКОГ.
ЧНШ и щ ш К0ВД-'*рМВ
То іЬе Кеѵ^ ѴѴіГІІаш Вепіоп I сІесГіса-Іе Яііз- ЬооІ ^
апе \ѵЬо ћаз аігеасіу зрепсі (о іііет Ьіз Іаг§е Ьеагі, апсіі
А г с ћ і т а и (Г с і і е
8ЕКДРНІМ.
(ПРЕВОД'О
Я посвећуем кныігу ову пречесиояг Господину
дашће христи/тнетво,
Архимапдрит М. В. Дечана
С е р а ф и и»
ПРЕДГОВОР.
X. С е | і » Ф 9і п Р н с т і і І » .
Ј првой Половшій сбдійог века преселнвакЉн се Срб'й
пз места у .песто наступили су се у Византіи, но не
са иодпунои иезависпошћу, но под условом, да при-
зпадуза внспоСт од цара пс'гоеног; ал и с Тим правой,
да из свое среди не бираю себи по!главара. Сазнавши сла
дость уживаня слободе, кою су у населѣну землю собой
д опели, Срои Под зависиошћу дара од Истока Непре-
■сгано су се трудили подйуну незавиСноСт се би осн о-
8ати-. Сійрт цара Ираклія, кои е Тада Йстоком владао-,
учини оно што су се Срои трудили остварити, то есТ
у незавпсности себе видити.
Настанивши се Срои у Византіи усбошне н е т т о
и од с а мих станпоца те землѣ, а од оног што ‘с у со
бой у ту землю уоеленѣм дои ели, одтуірпше Се ; ер
сгоећи у додиру са овшйа, несу могли сачувати у це-
лости оно, што су собой довели-, -а и оно ггепримити
шгѳ е на нрави ньиове велики ути дай ияало. Добивши
подпуну автономію Трудили су се иоДражавати у об-
знру политачпог бића станиоцима те землѣ-, уверепи бу-
Дуіш, да ће и сайи, поДржаваюКи и а чела своих ’одпрѳ
бившик господара а сада сусѣда, до оіге сяйпоЬѳ и
славе досггѳти, кою су они ужи вали, одкуда е се у
Срба и породило иоглавито то, шго су тог времена
уобичаили били, независну власт предавати у рукѳ
пладара свог, а узроком тим посгаяти слеио оруЬѳ
2
Началничество окруікно.
ГГ. Милош Пироћанац, началник окруж. за сива Драгу-
тнаа и за школе Алекслначке 2. ђорђе Ц. Ннковић, поиоћник
началнич. за сила борема. — Анастаеіе Летровић, секретар
началнич. за кћер блену. — Добиш, инџинир окружнн за
іо с и ф
Срез А. Ражаньски.
ГГ. Марко Протић, началник срезски. Светозар М. Томић,
писар срезки. — Лазар бвтовић, практ. — Димитріе ђокпћ, практ.
І)умрук Алексиначки.
ГГ. Станое Г. Цонић, преценитель ђумр. за сипа Владимира.
Михаило 1оановић, практ. за кћер Перейду. — Степан Ивано
вну прак.
Карантин Алекспначкй.
ант. Стоплько
ВИНИ—
Ыарковик
— ИДИ— м — и ш
шяш ч .......
Телеграфско належательство.
ГГ, Велішир Лонгић, телеграФііст. Георгіе Величковић, те^
леграфист.
Боено оделеаѣ.
Г. Г. Яихайло Томић поручни, — Милое Петровпћ, под-
-ОФіщпр. Марко МешойковиК, командир батал. — Милія Трифу-
новиЬ, вой-ник еикндронски.
Петровпћ, ђакон н учт. III. раз. - - Урош Кезић, II. раз. учт.
Трговци Алексиначки.
ГГ. Ставра ІовановиЬ кафеція. Науи Стопшић. трг. за сина
Димитрія. - Милько Ипштовпћ терзія. - Савва СтеФановпћ трг. -
Дпмнтріе Гјорђевић к з ф . — Мплош Пешнћ трг. - Мияйло Раиђе-
БЕОГРАД.
БОГАТИћ.
ВАЛѢВО.
ГОРНЬИ МИЛАНОВАЦ.
КРУШЕВАЦ.
ЛОЗНИЦА.
СТАРА СЕРБІЯ.
ПЕћ.
І1РИЗРЕН.
ЧАЧАК.
ЗЕМУН.
*
(Упысани у кньижарн Сопроновой.)
I ИЗ КЊИГА |
ј В О Ј И С Л А В А Гѵі ]
1 ЈОВАНОВНЋА I
/