Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • JUC UC5 020 Pravilnik o Projekovanju Nasutih Brana PDF

    Uploaded by

    Милица Делић
    30 views18 pages

    Original Title

    JUC_UC5_020_pravilnik_o_projekovanju_nasutih_brana.pdf

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    30 views18 pages

    JUC UC5 020 Pravilnik o Projekovanju Nasutih Brana PDF

    Uploaded by

    Милица Делић

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 18
    Dk 627.8.001.3, Ukupno strana 18 JUGOSLOVENSKE Trojektovarje nasitth beans i JUS STANDARD ‘idrotehnick ib nasipa SA OBAVEZKOM ‘TEHNICKI USLOVI U.C5.020 PRIMENOM oo 1940.07.09 Dams, Technical requirements for devgn Predmet standards vin standardom se uivrduju tehnitki usiovi 22 projektovanje nasipa i nasutih brant Kejl se ivode pietetno ih potpuno od priodnih materiale, a 2a potrebe vodoprivede, elekwoprivede, industije, saobra¢aja jv komunatne she, Ong) standard definite ehaithe elemente prcektovanja © Kojima je neophodno vodit natu pri formivanju tehnikedokumentsfe,avodenju i eksplosaei hideotchniahihnaips inassth brea, {bor tipa konstrukeije nasipa ili brane Tip Konstrukoje s# odeduje a omovy (chsitko-chonomskog tazmatrana vaiJanth rtenja na Jednom i vie prenradndt mesta, Natabor eps nasi bana wid slededi ek ‘empootii mater Koi po som geomehanickim sojstvime i eksplotaconim wslovina dolize w bein na kortenfes femataet sos kot denis tina tania seone 24 rads pojedinim materalima Fuslow 24} pristupstnon! profile (rae) ge se amettakonstrukefa, u nosy na lokacfe raspolotiih materia seeds za transport, tov temeljenakonstrakcie, kako po geomehanighim wojatima tere tako fv vezi s8obimom, vrstom i usjnjem radora nt ojaCaju temej, ope u temeljime | dogim tadovina kof peethode i ogeni¢evaju ugadivanje materjlaw Lonstukedo, a zvie od oblika tren | sostava emia kao stedine 28 ko se veruje obeka slow vodena ostaihobjekata (vakuacionDongun,obekate raze namene seen na profit teas), wemensh | organizacion’ usw, Konsenje mata i iakops,redoed radova,bezbedost ids lov! vezi a2 mogutnoseaelapne iagradsje | etapne cksplostacge Konstakede (pte defining, dovetenia) Iidroloss udowi ma profile (Bi tra) 4 problemi evakuacle voda u tokw igradnje i u toku ekplotacie stepen szmitnost lokacge na koje} gradi obekat (rana~nesip); ‘grotenost pocrtjenizvodno of brane, i pose zahteviu tom pogledus vojai — strated za] Kontrce tposebn zhlew uw tom pogledv;, haploataion uso stim u ver redowa{ vanredn optredejo, meme kortenj Objekt velitna zaadalobjekta i imu ver stepen zahtevane sigur i dozvolen stepen rtka, SAVEZNt ZAVOD ZA STANDARDIZACUU Seana 25S U.C5.020, Nevedeni faktor, waki 2a sebe, moge predstavfatl predmet projekta, odredivanja kroz sudlje 1 jntrazivanja il mogu biti zadatl projektnim zadatkom. Faktori koji utitu na izbor tips i Tokactle brane, @ ne podletu moguénostiistrativanja I se mogu odredit! — definisat na drugim osnovama, moraju se navestu projekinom zadatku, Material za gradenje Za nasipe 1 nasute brane mogy se Korilti sv pritodni, dofebrikovani i industnijeki materiel koji postojanhh svojstava u sremenw eksploatacje ~ Koritenja objekta ili ja promena wojstava ne ‘umanjujesigumest i funkcfonalnostobjektaispod potrebnog nivoa ili seta promena u viement uzima¥ obzr pi lara projekta izboru dimenzija, Za Koritéenje materala koji sarée Inkorastvorjive soli i nepotpuno razlozene materje organskog i neorganskog sstava potzeban je poseban dokzz, Prema Boj nameni materali mogu biti ~ aptivni, Koi lute 22 formisanfe vododraive zone u telu brane na Kontaktu sa temeljina (epi); Arenatno—fitardl, koji ute 23 prihvatanje | odvodenje fltacionog toka (provime vode) iz temelia ‘Use tela brane 2a ubreavanje Konsolidacije zona brane ingradenih od stisivt materiale temeja; _za¥tino—oblotal, kof slute x8 sprervanje erorje od spolnihutiejs koji deluju na branu ili nasip; nosiv, koji slute da obezbede stabiinost | dovofino malu deformabitnost nasips (brane) pri emu su ‘ortale funkelje sporednog znata; balasal, ofl aluze da obezdede vetu magn za nosiva zomu, s tim da pojstva Estée § 4eformabiinosti blaine zone imaju sporedan znaca}. Po svojim omioenim srojtvima materjall Koj se korise a nasipe i brane moga bit: 2} Koheaivnl ~ finozmi material = sadrte preko 50 % frakeia singh of 0,053 mm, = maju granicu tetenja (W,) veéa od 201 indeks plasticnosti Ip vetiod 10, odredene na frakcjama ‘krupnoée ispod 0,50 mm, — imaju merjvu bvstoty pe tadnost oko Wp (Jednoaksijna Evrsio¢s), = ne sdrbe vile of 5 do 10 % frakija 04 0,50 do 5,00 mm; 1) nekoherioni~ finozrm! materi ndete preko $0 % fake} singh of 0,063 mm, imaju granicu te8enja (W,) manju od 20 i indeks plasttnosti Ip manji od 10, odredene na Srakedjamsa krupaote ispod 0,50 mm, {au praktieno nemerljvo ma jednosksjlny Evrstotu pri vistnowt oko Wp, fimaju 2ma stnja od 4,74 mm; «) nekoherivnl zrnasti (granular) material sadrte oko 12% frets sinh of 0,063 mm, — ima jee eno oko 50 mm it ima najrieS do 10% fakes Krupa of $,00 mms 4) gwuboxms material . ~ sadtte vie od 50 frakejakropmiih of 5,00 mm, — ne sate vite od 12% frakeja sitnfih of 0,063 mm; ) metani material = sadrte 08 12 d0 $0 frakoe stnfh od 6063 mm, imaju granulometnsku Keivu sa priblitno horizontalnim delom u nekom podruéjs (nedostatak pojedinn fake) £) pobotiani materjal (sa indusirshim protzvodins), 30S UCs.020 tana 3 2a finotmne materiale { nekohezivne arate materiale s najkrupnijim 2rnom oko §,00 mm primenivis 1 jugoslovenski stindardi za geomehanikeisptivanja navedeni 1, 3.7 geomehaniths AC-Klnsifkaci- Ja, kao to je navedeno u tehni¢kom normativu 22 temeljenie, Za grubozme | metane materjale primena JUS-standarda je ogranicena zbog efekta razmere veliéine ma prema velitni wzorka spars za ispitivanfe, Syako ispltivanje owih matefjata zabteva analiza i provers uticaa velitine { ostaih scjstava zma_na dobjeni rezultat, Uj. proutenost interakeje ‘wzorak ~ apstat, a zatim uzorak ~ pritodna razmeta. Omovna geomehanitka svojstva materijla u brant (nasipy) data sy v standardims: JUSU.B1.012, JUS U.BLOIS, JUSU.BLOIS, JUSULBILOI8, JUSU.BLO20, JUSU.BI.024, JUSU.B1.026, JUS U.B1,030, JUS U.BI,032, US U,B1,034, U guesju nedovolineg prethodnog iskustva es aitnim i itim materalima (po nastank, porsklu i Tokatitetu), moraju a ipitatislededa posebna geomehanitka svojsva: rinerslos satay (evaitationsSkvantitations analiza) faketja, hhemijsk sista podzemne vode, ckepanzivnost — bubrenje, skuplanje, osetfvost prema zaséenju (pri dodicu s vodom )u pogiedu promene daformabiinosti, ovetljvos: prema pulzaciono—dinamickom opterecenju, osetivost prema disperai glinenth frakejau usovima strojnja vode i akumolacie Koj je éukeeg svalteta od podzemne vode, O (ye F uy “dig FX dog PIT 6 1 403 Granalometrlshi sastav drugog — drobljenog flta (sa nezaobljenim zmima) mora zadovoljavai usove: yg FL =(9 60 30)X dg FI yg FM =(6do 18) X dig FL Ucoliko se radio zastti materjala Ce je najkrupnije zo vete 04 5,00 mm adye > 0,063 mm, onda se napred navedent itrazi 2 odnose Fi F IL mogu koristti uz usloy dase 22 FT granulometriska kriva redukyje na 2roa maja of 5,00:mm. Pr upotrebi perforirane drena2ne cevikrutnog preseka precnik otvora mora iznosti: 0525 du F SOS dau F pi demu filtarskl material oko cevi tebe da ima dye/die 150,24 brane (netipe) preko 15 m visine, sus u.CS.020 Suana 11 ~ pig, 2 1,30, za brane {nasipe ispod 15 m visine, ‘pod uslovom da se eventuslno ottecenje javla samo lokatno {da se mote relativno lako popraviti Ze povremens opterecenja koja se mogy all ne moray, javitiuredorna eksploatacgi orvoljavaly ae faktor sigumest ~ Eig, ® 180-24 brane (naspe) femal 1S m, ~ Foye,» 1,202a brane (nasipe)vsine manje od 15 m, ‘pod uslorom da se eventualoo fokalne ofteCenje mote lako popra Za siueajna dinamicka opterecenja, kao toe utiea)zemfotresa,eksploaia oavoliava se F, & 1,00 28 najveeeinercijalne sie koje se java u brani (nasi), uz obavezu dase onda lodrede najyeéa poreranja koja. se mogu Jovi pe takvom utieajy | uzimajuci prt ania! Kompletno Arajanje moguceg selemickog uticaa, Zavisnost faktora sigurnost od swojstava materia Keiterjuml 22 primer vrtnih § reakdualnh (tajaih) vrednosti otpornosti prema smicanja w analii stabilnost ieataraju se preke: ~ indeksa krtosti ~ seridvatnog faktora aéeje: S — prosecna sktivirana otpomost prema smicanju du2 potencHalne klizne povitine, Sq oulgovarauta vrina otpornost prema smicanju, S, oddgovarauta reziuana otpornost prema smicenj, Kada je 22 proutavanu kliznu povrtinu I <0,50 i R >0,85, mote se, poredrezidualne, zadrzatl i visna ‘otpornost prema smicanju; u protivnom se mora primeniti samo rezkdvalna otpornast prema smicenju, 42 cele klizne povrsing, jer postofiznatna verovatnote pojave progresivnog toma, Sq 4S; ¥¢odteduju kao prosetne viednosti a odgovarjuée prosetne normalne napone Koj jvjau 1a delovims kllzne porttine gde se primenjuju vrtve odnosno reridosineotpornost! preme smicanju Posto se odtede viednost Ig 1R, ponavo se odreduje i verifikuje definitivn faktorsiguraosti (prose) za celukiizou povriny, —* Zavisnost faktora siguenost od istra2enostlsvojstava materiale Pei nedovotno} istrtenosti svojstava materjla faktor siguenostl se uvecava usvjanjem najmanjth ‘otpornosti koje se mogu ocenitl za materiale kroz koje protari Klizna povrsina, vz obavezu verifkaclje ‘ove sednost naknadnim isptivanjima. Dozvoljene deformacte . Dorvoljene deformacte se morajoiskazati verifkovati: 2) a osnory protatuna pomerana, 1) na omora slepena skthiracie otpornih sila dud krtiéne potencjaine kllzne poutine, so je uslowjeno vivojenin faktorom sigurnosti, Velieina dowvollenth deformac§a spoline porttine brana | nasipa Koji alsa u Kontakta sa drugim ‘objektima i fs se kruna fl berme koriste- 2a Jayne saobratajnice viteg reda odreduje s kao % visine nasipanja i krefe © 04 1 % za visine manje 0d 15 m do 1,5 % 28 visi veee od 1S m,2 405% za vsine ete od 100m. Seana 12 US U65.020 Velie dorvolenith deformacja u telu brane it natipa, na spoju sa tems § drugim (hetonskim) objeltima, odreduje se u zavisosti od Konstrukche spoje I veli¢ine pojedinsh zona rernih materials» telu brane, Analiza deformacija Zadatak {tha analize deformucta Analiza deformacta x vil vel: 1) sagedtvanja pomeranja 22 vreme gradenja 1 eksplostaci | odredivanju potrebnog konstruktonog. advitenis: ) obezhedlvanja osnove 2a verifkacfu rezuttata osmatranja; ©) uotavanjs podnutja deformacia zatezanja v vodoraptivnim zonama (elementima) tela brane; 4) sagledavanja medusobnog delcvanja zona raigite deformabilnost brani, uw temelima i na spejevima sa drugim objektima (potport zidov, pres, gulerje — tunel, mostoveki stubov 4); tien w vedi je verfikaca usvojeoih faktora sgumosti sa gleista veligine porneranja i ugrodencsti of _progresivnog fom 1) sagledsvanjatoka Konsolidace veltine pomnih peitisaka | othovog uticsl na analizu sabiinoti. Analize pod a) 1b) se ste obsverno, # oxtale u zavisnonti od konstrukeje brane (naipa) i odnos Arogim objektima. Element analize deformacia ‘Analiza xe wprovodl u uslovima ravne deformacie, ieuzev kada posebei razlonsrahtevaju aoaiza v imenahe, Primenjuju se ansitik, numeriekt i empinjski postope, v 2avanosti od znatsja aalire zo cobjekat. Bro} ratunskih preseka | take u Kojima se ratunaju deformecie zAvisi od cijera provacuna | krterjume navedenthv t. 5.2.6.1, 1 # mora posebno obrazlozt Model sredine, 9, odnos napon deformacia | droga uprotéenja koja se unose v proracun moraja se jasnoiskazativ eelini {za pojedine zone u brani (nasipe) | temeljims Parametri deformabilnost kojt se Koriste u anclisi moraj biti odtedeni eksperimentaina ii usojeni na ‘osnovu anaize podetaka merenja na slitnen obektima (u slienim matergalima pri emu se ova sienost mora poscbno obrazloit i opravdat, - Kade anaica pokate stanja svisokim slepenom aktivizacje otpomosti prema smicanj, mort 2 ipitat moguénost i Komekvence pojave deformacta viskoznog karaktera, tj, produ2enog v vremenu eformissnja pel salnom opteretenju il promena v naponskom stanju u viemenu pri ogranigenom éeformiznju, Kada sev agatizi provtava uticaj porne vode na defosmabilnost sedine, Kako v pogledv poroih pritsaka ako i u odnows na wemenski tok deformacije, moraju se posehnom snalizom definisati paramete szedine I ostati usiovi ovog.uticaje (porne vode) 4 sprovestl odgovarjutl proracunt Konsolidace | Aisipacfe porns pritisaka, Napomena: Poi analizi deformacia 2a pojedine faze ingradnje mora se voditi rxéuna 0 mogutem ‘EnaBsinilem utcajy od eslohadanje napona ili od prisutnih naponski stanja iz groloske je sredne gle ue tere nasp IN brand, Provera prosatuna u toku gradenia Proratun deformacja zahteva provera u procesu lavotenja objekt, i to u pojedinim karakteristignim fazama, Ove provera se vl onmatranjem pomeranja 1 uporedivanjem prethodno satunatim rednostio U proraune deformacye se morsjy neznacit velitine preko Kojih se proveravaj proracuri, kao i etape adaje to proveravarje potrebno, Proversvanje znael potertivane fi po pottebl horekeju eatunskth pretpostavk { ponoran provagun na ‘osnovu patcfalnh podataka dobijenih merenjima naznacenih veli¢ina (pomeranjas.). sus v.c3020 sue 13 Deformacije of posebnog zoataja Deformacie of posebnog ania koje se analizraju 2a rasipe brane 1) vertikaloo pornerane (legene) krune brane (il nasips), pose fegradne objektas ') horizontalno porneranje spobinds Kosi xa vreme gratenja{ poste postizanja definitivnevisine (oro je ‘aroéite znatajno 24 brane a krutim ekrania na fzvodno) Kosai); ©) diferencfaing pomeranja modu zovama razne deformabilnost (u nagibu il w temefima), kako za sreme graenja tko u eksploatachi; 4) diferencia seganjatemefja Koji se strmo taditu il imu nagleprefome | skokove: ©) pomeranja onih delova povtine ade se smettaja drugi objekti (kucice, éuvarice, Sinske staze, valobean,stubovi za ovetlienje,javni poten 3); 1) taxina pomerseja used delovanja jakih (razoraih) 2emfotres 8) deformacie iatezanj (pojave pukotina) i neponskihstanja koje stvaraju usove 24 hidauli fom w ‘yodozaptivngj zoni brane. Kriterjum 28 odredivanje pojedinth vidova deformacie dat je wt, $.2.6.2 Proracun sitine krone brane Strna Keune brane zavisi od opreme (mehanizacije) koja Ge ve Koristit za izvoSenje i od potrobe za ‘komoniccanjem 2a veme eksploataci, Sina se krete od S do 6m, Vece Scine krunt brane adreduju cksploatacion! uslost { ugovi gradrje, J, Komunikacfe za weme iagradnje u gornjim kotama objekta (oasipa brane), kao i sigumostobjektau tuzetnim situacama (at, potes [Empirfski obras za proratun tirine krune brane suze kao orljentacfa, dok usvojena Sina zahteva ‘obrazlotenje prems navedenim eksplostaconim zahtevima | ulovima pi invodenju. Proragun slobodne visine brane Slobednu visinu brane predstava razlke trmedu kota krune brane i najiteg merodavnog ratunskog, vodosaja na koju se dimenzionileobjekat, Ona w odred — visloom talasa, — visinom penjanja tala vz Kosina, ~ sgurnosnom visinom (0,50 do 0,70 m). Visna tales 4 vidna penjanja tala ur Kosinu se odseduju ekeperimentalno il na esnows meri podatake u signim usovina. ‘Sigurnoma visina se dodsje zhog nesigumosti proraéuna veikih vod, talasa | peniania tla v7 Kosin. Sloboda visina ne sme biti manja od 1,5 m 2a brane manje od 15 m visine, ednosno 2m 2 brane preko 15 m visine, Konstruktimno dimenzionisanje Definicfe Pod konstuktivnim dimenzionianjem podrerumeva se odredivanje vite i dimenzile Konstrktivnog, clementa u brani if nesipe tv temeljims, pl Cemu ve to odredivanje wi prema klterjumima: mogutnostlizvodenja, sigvmnost votenis, radovofenja kvaliteta kvodenia, = sadovolen toleancia 2a nefmanje dimencfe, = ekonomie lrodenja po kvaitety, dimenzijma, potrebnom vemens Laredstvis, = uaklaSenost prema ostaim elementima konstrukede. [Navedent keterfuml se moraju jasno ikazatl, kao f nthoy uti} na odredivanje konkretalhdimenzija vise Konstruktimog elements, Onl x more poltoval 1 u sludaju radunskog dimenzionisanja, & 0 slutaju nesaplasnost! mora se definisatl Konatan fzbor konstruktivnog elements, kno { natin njegovog ‘avodenja, Sage 14 JUS UC5.020 62 Omovnikonstruktiva element 621 Nagibt spoljnth kosing Formianle spoline kosine je ograniteno: — Tokalnom stabiinoiéu Kosine pi Kojojje moguce odetatiugrageni material, pod uslovom da su optts stabilnostistabinosttemeljog ta radovoleni = debjinom hortzontalnog sloja (cata) v kojem se materia nasipa i nei2heznim odstopanjem od coptteg ~ proseénog nagiba kosine; = mopucnoseu da se material doterue na spol nagb ugradivanjemu kosim slojevima paralelno Kosi {li poravnavanjem i vajanjem po Kose pov, Debljina slojeva (etaza) Debljne shojeve (etats) nasipana je opranitena: — kvalitetom, 3 zbfenoteu, homogenodcu po sestavu i zbijanju, vlaznoteu = uskladenotéu rada na sasedoie z0nama {pristupe asia, ~~ cdstupanjem od prosetne granite linge (meSanje material); = optimalnim koritcenjern redsava 24 oasipanje, cazatcanje, nabjanje i 623 Dimenzije zone [Najmanje ivodljve dimenzje zona zavbe od natinatevotenjanasipanja | sedsiva kojim sew nasipanje sraterfale, Potrebne dimenage zona ravise od fonkcie zone (stati, deformaciona, zaptivna,zattitna, drenatng itd.) odreduju se po klterfurmn: = radovoljenja Jednotiénog kvaliteta, ~ zadovofenja racunskiutvedene potrebne dimenzie(velitine), — midovoljenja sgumosti nvodenjsu prostoru{vremenv, — ekonomisnost upottebe materfsla x3 odgovatsjute 200, tadovofenjauslova spajana 2 temebjma, betonskim objehtima i drugim zonams 624 Raspored zona I njthove oblikovanje (naceta) Natelno, u zoniranju preseka brane zeptivna 2002 se formira na uzvodnom delu brane i na spojo st temelima. Odstupanja 08 ovog natela sv moguéa, ali se moraju opravdati —obrazlotiti, S obzicom na staticka | deformaciona wojstve zone u felu brane (oasips), spoline zone se moraju format od materjela bofih svcjtava (sete évrsoge, manje deformabilnost, oxi ako vsloet v temefia to ograni¢avau (kod temelinog tla male nosivost,velikestishvost). ' obzirom na unutarnju (fiteaciona) eronj, zone u brani se mora osigurai od migracfe Cestca u praveufiltrace, of iznotena Ceti iz temelfa od 2atep¥ivanja drena2nih zon S obzizom na nejednake deformacie (zaptivnih) zona zbog oblika teme'ja Ut nejednake deformablinost temelja, zone vetsh deformactis moraju se gradti od materjala kof! poseduje veto granitnu specifitny

    You might also like