1.

Geneticke mutacije se mogu podeliti:

A) Prema efektu koji ostvaruju na nivou fenotipa

-tihe (kada se promeni amino kiselina, ali ne dolazi do promene u sintezi proteina)
-neutralne ( promene se ni na koji nacin ne manifestuju I ne ostavljaju nikakve promene u
fenotipu
-stetne ( urokuju razne nasledne bolesti)
-uslovne ( njohovo ispoljavanje zavisi samo od odredjenih uslova sredine)
-letalne ( dovode do smrti u toku intrauterinog razvoja ili kasnije u toku zivota)

B) U zavisnosti od promena koje izazivaju na nivou molekula DNK

-supstitucije koje podrazumevaju zamenu nukleotida u DNK lancu I mogu biti:

transverzije(zamena purina pirimidinom I obrnuto) I tranzicija(zamena jednig piridina drugim
piridinom, tj jednog purina drugim purinom).
-delecije (gubitak nukleotida iz dnk pri cemu se menja okvir citanja geneticke informacije)
-insercije ( umetanje nukleotida pri cemu se takodje menja okvir citanja geneticke sifre)

2. Mutacije trinuklotidnih ponovaka, nastaju dupliranjem tj ponavljanjem odredjenog kodona I one

imaju neurodegenerativnu osnovu. Npr Hantingtonova bolest koja nastaje ponavljanjem CAG
kodona
3. Tranzicije predstavljaju zamenu jednog purina drugim purinom, odnosno jednog pirimidina
drugim pirimidinom. Sto moze da uzrokuje promenu u sintezi aminokiseine.
4. Tihe mutacije podrazumevaju da promena baze u dnk lancu ne uzrokuje promenu aminokiseline
u proteinu I samim tim nema nikakv efekat na nosioca.