1.Privredni subjekti, po pravilu, istupaju s paznjom dobrog strucnjaka.

N
2.Svi privredni subjekti osnivaju se po sistemu dozvole, nakon sto
dobiju odobrenje nadleznog drzavnog organa. N
3.Registracija preduzetnika je obavezna i deklarativna. T
4.Trece savjesno lice ima pravo na naknadu stete ukoliko zakljuci pravni
posao sa licem koje neovlasceno zastupa privredno drustvo, cak i ako
privredno rustvo ne odobri naknadno taj pravni posao. T
5.Komanditori, po pravilu, ucestvuju u upravljanju komanditnim drustvom. N
6.Ulozi ortaka, po zakonu, moraju biti jednaki, Mora biti, po zakonu,
jednako i ucesce u raspodjeli dobiti/snosenju troskova.
7.Ortak se moze iskljuciti iz drustva vecinom glasova ostalih ortaka. N
8.Registracija komanditora ima konstitutivno dejstvo. T
9.Clan d.o.o. obavezan je da, prije prenosa udjela na trece lice, svoj udio T
ponudi ostalim clanovima d.o.o. ili samom drustvu (pravo prece kupovine). N
10. Obavezni organi d.o.o. su skupstina i izvrsni direktor. N

11. Objasni zbog cega ne mogu postojati neimenovani privredni subjekti.

-
12. Objasni razliku izmedju preduzetnika i jednoclanog drustva u pogledu: formalnosti osnivanja,
osnivackog kapitala, sistema odgovornosti za obaveze preuzete u poslovanju, mogucnosti i primjene
instituta probijanja pravne licnosti (i na preduzetnika i na jednoclano drustvo).
- Individualni preduzetnik (trgovac) jeste pravna forma organizovanja preduzeca,od strane fizickog lica
koje bi za organizvanje preduzeca moralo da podnese prijavu u propisani registar- Jednoclano drustvo je
netipicna forma individualnog organizovanja preduzeca i netipicna forma privrednog drustva od strane
pravnog lica. Razlika u sistemu odgovornosti: preduzetnik odgovara licno, direktno i neograniceno
cijelom svojom imovinom. Jednoclano drustvo moze odgovarati neograniceno ili ograniceno od strane
jednog osnivaca. Kod pred.nema pobijanje pravne licnosti jer on odgovara neograniceno cjelokupnom
svojom imovinom dok sa druge strane za jednoclano drustvo ima institut pobijanje pravne licnosti u
slucaju da ono djeluje prevarno.
13. Objasni institut prokure (da li se registruje, koje poslove prokurista ne moze da obavlja, koje vrste
prokure postoje, kako prokuristi nastupaju kod jedne i kod druge vrste prokure – aktivne i pasivne
radnje)
-Prokura je punomocje cija su sadrzina i obim ovlascenja odredjeni zakonom. Registruje se.
Prokurista ne moze da: a)zakljucuje ugovore o zajmu ili kreditu; b) zastupa drustva pred sudovima ili
arbitrazom; c) zakljucuje poslove i preduzima pravne radnje koje se odnose na sticanje, otudjenje i
opterecenje nepokretnosti ili udjela i akcija koje drustvo posjeduje u drugim drustvima; d) preuzima
mjenicne obaveze i obaveze jemstva.
Prokura moze biti pojedinacna ili zajednicka. Kod pojedinacne prokure prokuristi nastupaju samostalno.
Kod zajednicke prokure se za punovaznost aktivnih radnji trazi saglasnost svih prokurista, dok se pasivne
radnje smatraju punovaznim iako su ucinjene samo jednom od skupnih prokurista.
14. Da zapocinjete da se bavite privrednom djelatnoscu, koju formu obavljanja djelatnosti biste
izabrali i zasto.
-Preduzetnik, poslovni ugled.
15. Navedite koje vrste tuzbi mogu podici ortaci/akcionari/clanovi, protiv koga,na koga se odnose
pravne posledice odluke donesene povodom svake od tuzbi.
---Oni mogu podici individualnu, kolektivnu i derivativnu tuzbu. Pravne posledice odluke donesene
povodom ovih tuzbi se odnose na drustva ili lica koja u skladu sa Zakonom o privrednim drustvima imaju
duznost prema privrednom drustvu.
Individualna tuzba – pravne posledice se odnose na drustvo i clanove organa drustva ili druga lica koja u
skladu sa Zakonom o privrednim drustvima imaju duznost prema privrednom drustvu cijom povredom
vrsenja su prouzrokovali stetu tuziocu.
Derivativna – pravne posledice se odnose na lica koja u skladu sa zakonom o privrednim drustvima imaju
duznosti prema privrednom drustvu cijom povredom vrsenja prouzrokuju stetu drustvu.
Kolektivna tuzba - -||- privrednom drustvu.
16.Objani kako za obveze drustva (ortckog, komanditnog i d.o.o) odgovaraju ortaci,
komanditori/komplementari i clanovi d.o.o.
-Ortaci odgovaraju cijelom imovinom, neograniceno. Kom. odgovaraju – do visine uloga. D.O.O. – ne
odgovara, snosi rizik poslovanja.

TACNO/NETACNO
a) D.O.O. kao drustvo sa svojstvom pravnog lica, smatra se osnovanim trenutkom zakljucenja ugovora o
osnivanju drustva. N
b) Jednoclano privredno drustvo osniva se ugovorom N
c)Svi privredni subjekti, prije nego sto se registruju, moraju dobiti dozvolu za obavljanje djelatnosti
prema sistemu dozvole N
d)Privredni subj.postupaju sa paznjom dobrog domacina a izuzetno i sa paznjom dobrog privrednika T

1. Navedi
a)funkciju kog organa d.o.o. obavlja jeda clan d.o.o. (kod jednoclanog doo) – funkciju skupstine
b)koje organe ima d.o.o. – izvrsni direktor (obavezni); skupstina drustva i odbor direktora (fakultativni)

2.Sta se desava sa:

a)ortackim drustvom, ukoliko broj ortaka spadne na jedan:
- Ako je u drustvu ostao samo jedan ortak a drustvu od tog momenta u roku od 3 mjeseca ne pristupi
novi ortak onda ce prestati ortacko drustvo.
b) komanditnim drustvom, ukoliko iz njega istupe svi komplementari;
- Smrt ili povlacenje komplementara generalno prozurokuje prestanak komanditnog drustva.

c) komanditnim drustvom, ukoliko iz njega istupe svi komanditori:

- Usled smrti ,stecaja ili povlacenje komanditora ..komanditno drustvo ne prestaje,vec njegovi pravni
sljedbenici postaju sukcesori svih njegovih prava sa ciljem obracuna njegove imovine.

d)drustvom sa ogranicenom odgovornoscu, ukoliko broj clanova spadne na jedan

-Ne postoji ogranicenje u pogledu minimalnog broja clanova, moze ga sonovati i samo jedno lice kao
jednoclano drustvo. Dakle nastavice da postoji.

3.Objasni preduzetnika i jednoclano privredno drustvo u odnosu na sledeca pitanja

a)da li imaju ili nemaju svojstvo pravnog lica:
b)da li je registracija deklarativna ili konstitutivna i kakvo je znacenje takvih registracija:
c)ko odgovara za obaveze preuzete u vezi sa obavljanjem privredne djelatnosti i cime:
d) sta je institut probijanja vela pravne lcinosti i u kakvoj je vezi sa jednoclanim drustvom

4.Objasni
a)da li i kako za obaveze drustva odgovara ortak, komplementar, clan d.o.o
--Ortak – da, cijelom imovinom, neograniceno; Komp - da, do visine uloga; doo – ne , snosi rizik
poslovanja
b)zasto ne smiju postojati neimenovani privredni subjekti
– radi sigurnosti trecih lica, koja posluju sa tim subjektima i zato sto je u intersu samih clanova da znaju
uslove pri udruzivanju.
c)zasto se mora registrovati minimalni osnivacki kapital d.o.o. a ne mora kod o.d.

5. Objasni
a) na koji nacin se moze ogranicit prenos udjela na treca lica kod d.o.o.
- moze se ogranici statutom i pravom prece kupovine ostalih clanova.
b)cime je ogranicen prenos udjela na treca lica kod o.d.
- sporazumom, ali se trazi saglasnost ostalih clanova.

6.Objasni
a) ko upravlja ortakcim drustvom i na koji nacin:
- Prema Zakonu o privrednim društvima, ortačkim društvom mogu upravljati:
a) svi ortaci drustva ; b)ugovorom o osnivanju upravaljanje se moze povjeriti : jednom ortaku,
nekolicini ortaka, nekom posebnom organu, prokuristi.

b) ko upravlja komanditnim drustvom i na koji nacin:

- Komanditnim drustvom upravlja komplementar,na nacin da oni obavljaju poslove komanditnog
drustva.
c) da li je vlasnistvo odvojeno od upravljanja kod drustva sa ogranicenom odgovornoscu.
- Pravilo je da su u ovom drustvu svi ili dio osnivaca i uprava drustva i rijetko je da je upravljanje ovim
drustvom odvojeno od vlasnistva,kao sto je to skoro redovno slucaj u akcionarskom drustvu.

7. Objasni zbog cega privredni subjekti postupaju s paznjom dobrog privrednika i dobrog strucanjaka a
ne sa paznjom dobrog domacina.

8.Objasni pravilo poslovne odluke (business judgment rule, povreda duznosti paznje).
--Lica koja imaju duznosti prema privrednom drustvu nisu odgovorna za posledice svojih poslovnih
odluka, ako su pri tom kumulativno: a) postupala u razumnom uvjerenju da djeluju u najboljem interesu
privrednog drusva; b) postupala sa duznom paznjom; c) savjesna su.

9.Objasniti institut sopstvenih udjela kod d.o.o. (kako drustvo stice sopstvene udjele, kako sa njima
moze postupiti)
- Sopstveni udio je udio ili dio udjela koji drustvo stekne od svojih clanova. Drustvo ne moze upisivati
svoje udjele,ali moze udjele koje su, po nekom pravnom osnovu, stekli njegovi clanov, kasnije otkupljivali
ili sticali na drugi nacin i drzati ih kao tzv sopstvene clanove. Drustvo moze odlukom skupstine sopstveni
udio:
1.) raspodjeliti clanovima drustva srazmjerno udjelima,osim ako skupstina jednoglasno ne odluci da se
ova raspodjela moze izvrsiti i nesrazmjeno udjelima
2.) prenjeti clanu drustva ili trecem licu uz naknadu
3.) ponistiti

10.Objasni pravo manjine po kapitalu kod d.o.o. da trazi imenovanje tzv.eksperta manjine

11. PROBIJANJE PRAVNE LICNOSTI

- Probijanjem pravne licnosti se ulazi na teren neogranicene odgovornosti vlasnika drustva za obaveze
drustva kapitala,cime se brisu komparativne prednosti forme drustva nad formama drustva lica.
Ustanova “probijanja vela pravne licnosti” kao tvorevina sudske prakse,jos nema adekvatno zakonsko
uredjenje. Ipak, odredjenih rjesenja ima. Tako, Zakon o privrednim drustvima uz solidarnu odgovornost
clanova i akcionara dodaje i odgovornost komanditora za obaveze drustva koji zloupotrijeve pravilo o
ogranicenoj odgovornosti, u kom slucaju odgovaraju za obaveze drustva i svojom imovinom.

II KOLOKVIJUM
1. Razlike izmedju akcija i obveznica.
-Obveznica je za eminenta efekta duznickog karaktera a Akcija vlasnickog karaktera. Obveznica se stice u
posjed isplatom u gotovini kupoprodajne cijene a Akcija se moze steci uplatom u gotovini ili stvarima.
Akcije se na trzistu mogu prodavati po nominalnoj cijeni ili nesto ispod nominalne cijene a samo rijetko i
po nominali, sto nije karakteristika za Obveznicu na trzistu kapitala. Obveznica ne obezbedjuje vlasnika
od posledica inflacije dok Akcija obezbedjuje svog vlasnika od posledica inflacije.
-Akcija predstavlja vlasnistvo u drustvu dok obveznica predstavlja zajam kapitala koji mora biti vracen.
Isplata dividendi akcionarima obicno nije obavezna, dok periodicno placanje fiksne kamate imaocima
dugovnih hartija obicno je obavezno. Dividenda placena na akcije ne odbija se u svrhe oporezivanja –
kamata placena na obveznice odbija se u svrhe oporezivanja. Akcionari imaju pravo na dividendu samo iz
profita, ako ga ima – Kamata na dug je trosak koji mora biti placen prije nego profit bude obracunat ili
dividenda placena. Izdavanjem akcija odrzava se niza srazmjera dug/vlasnistvo za drustvo – Suvice visoka
srazmjera dug/vlasnistvo povecava za drustvo vjerovatnocu insolventonosti.
2. Navesti faze koje postoje kod sukcesivnog osnivanja AD-a a kod simulatnog ih nema.
-Pribavljanje odobrenja za osnivacku emisiju akcija od Komisije za trziste kapitala; sprovodjenje javnog
poziva za upis i uplatu akcija; upis i uplata akcija od strane osnivaca.
3. Objasni pojam i pravni režim sopstvenih akcija.
-Sopstvene akcije su u akcije koje drustvo stekne od svojih akcionara, I one su u vlasnistvu drustva kao
takvog. Takve akcije moraju se registrovati. Akcije koje drustvo stekne moraju se otudjiti u roku od 12
mjeseci inace ce se ponistiti ili deponovati. Ukoliko su deponovane, one ne daju pravo glasa I pravo na
dividend. Sopstvene akcije, osim na direktni nacin, mogu se sticati I indirektno (preko 3. Lica)
4. Navedi u kojim se slučajevima mogu pobijati odluke skupštine akcionarskog društva..
a) Pitanje o kojem je donijeta odluka nije bilo uvrsteno u dnevni red skupstine u skladu sa odredbama
zakona.
b) Akti ili odluke koje se obavezno registruju kod CRPS-a nisu registrovane u predvidjenom roku.
c) Nisu postovane odluke zakona o sazivanju I odrzavanju skupstine akcionara.
d) Odluka nije u saglasnosti sa ovim zakonom.
5. Objasni pravo akcionara na dividendu.
-Akcionari ulazu novac sa ocekivanjima da im kroz odredjeni period, kroz dividendu, novac bude vracen,
a nakon toga ocekuju dobit. Dividenda se isplacuje tek nakon sto su ostale obaveze unutar drustva
izmirene.
6. Da li akcionari odgovaraju za obaveze društva i, ako odgovaraju, u kom slučaju odgovaraju i na koji
način? -Za obaveze AD-a odgovara drustvo cijelokupnom svojom imovinom. Akcionari odgovaraju do
visine svog uloga. 2 izuzetka: Probijanje vela ili kada akcionar daje licnu garanciju za neku obavezu.

1. Akcionari za obaveze ad odgovaraju neograniceno solidarno, cjelokupnom svojom imovinom. T/N

2. Otvoreno AD moze statutom ogranicit slobodan prenos akcija na treca lica. T/N
3.Pravna sposobnost AD je opsta. T/N
4. Momentom sticanja statusa akcionara smatra se momenat zakljucivanja ugovora o osnivanju. T/N
5. Drustvo je obavezno da otkupi akcije nesaglasnih akcionara kad oni postave zahtjev za istupanjem iz
drustva. T/N
6.Eksperta manjine koji dokaze da npr nenovcani ulog nije pravilo procijenjen (cime je osteceno samo
drustvo) placaju manjinski akcionari koji su predlozili njegovo angazovenje. T/N
7. Posao raspolaganja imovinom velike vrijendnosti zakljucen sa trecim licem koje je istupalo
savjenosno ostaje na snazi. T/N
8. Osnivacka skupstina drustva dvotrecinskom vecinom bira odbor direktora i izvrsnog direktora. T/N
9.Statutom drustva moze se iskljuciti pravo na pobijanje odluka skupstine drustva. T/N
10. Odboru direktora moze biti u kontekstu ogranicenja ovlascenja, uskraceno pravo da odobri plan za
spajanje ili pripajanje drustva. T/N
11. Revizore bira odbor direktora. T/N
12. Ulog u AD moze biti u radu i uslugama, a njihovu vrijednost procjenjuju sami akcionari. T/N
13. Prioritetne (povlascene) akcije mogu biti izdate kao zamjenjive (zamjene za obicne akcije) T/N
14. Zamjena zamjenjivih obaveznica za akcije moguca je prilikom povecanja osnovnog kapitala
konverzijom. T/N
15. O odluci o smanjenju kapitala, drustvo je obavezno da obavijesti svakog povjerioca pismenim putem.
T/N

1.Prvi statut otvorenog akcionarskog društva donose osnivači jednoglasno, bez obaveze sazivanja i
održavanja osnivačke skupštine. T N
2. Prilikom osnivanja zatvorenog ad. obavezno je održavanje osnivačke skupštine. T N
3.Djelimično uplaćena akcija daje pravo glasa. T N
4.Djelimično uplaćena akcija daje pravo na dividendu. T N
5.Dozvoljeno je prebijanje dugovanja akcionara prema društvu (neuplaćen ulog u cjelosti) sa
dugovanjem društva prema akcionaru (npr. neisplaćena dividenda). T N
6.Društvo mora imati makar jednu preferencijalnu akciju. T N
7.Akcionarsko društvo mora izdati makar jednu zlatnu akciju. T N
8.Manjinski akcionari imaju pravo da traže da društvo otkupi njihove akcije po tržišnoj cijeni. T
9.Nadzorni odbor je obavezan organ kod jednodomnog modela upravljanja društvom. T N
10.Obveznica se, bez izuzetka, izdaje kao zamjenljiva. T N