Србија

С Википедије, слободне енциклопедије

За друге употребе, погледајте Србија (вишезначна одредница) и Република Србија.

Република Србија

Застава

Грб

Крилатица: Само слога Србина спасава (незванично)

Химна: Боже правде
МЕНИ
0:00

Главни град Београд

44°48′N 20°28′EКоординате: 44°48′N 20°28′E

Највећи град Београд

Службени језик српски1
Владавина
Облик државе Унитарна парламентарна уставна република
— Председник Александар Вучић
— Председник Владе Ана Брнабић
— Председник Народне скупштине Ивица Дачић
Историја
Стварање и независност
— Оснивање Србије између 629—632.
 — Проглашење краљевине 4. јануар 1217.
— Проглашење царства 16. април 1346.
— Први српски устанак 15. фебруар 1804.
— Други српски устанак 23. април 1815.
— Први српски устав 15. фебруар 1835.
— Међународно признање 13. јул 1878.
— Оснивање Краљевства Срба, Хрвата и
1. децембар 1918.
Словенаца
— Проглашење ФНР Југославије 29. новембар 1945.
— Одвајање Црне Горе од СЦГ 3. јун 2006.
Географија
Површина
88,499[1] km² (са КиМ) (111)
— укупно
77,474[2] km2 (117)
— вода (%) 0,13
Становништво
— 2016.[3] (без КиМ) 7.186.862 (104)
— 2011. 9.024.734  (95)
— густина 90,89 ст./km2 (121)
Економија
БДП / ПКМ ≈ 2017
— укупно 107,131 млрд. $[4] (81)
— по становнику 15.321 $ (без КиМ)[4] (79)
ИХР (2018) 0,787[5] (67) — висок
Валута српски динар2
— код валуте RSD
Остале информације
UTC +1 (CET)
Временска зона
UTC +2 (CEST)
.rs3
Интернет домен
.срб
Позивни број + 381
Вози се на десној страни
Регистарске таблице SRB
ISO 3166-1 алфа 2 RS
ISO 3166-1 алфа 3 SRB
1 Према Уставу Републике Србије у Србији су у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо[6] (према Правопису српскога језика овај језик користи два писма: ћириличко па латиничко), [7] док су у
40 јединица локалне самоуправе у равноправној службеној употреби са српским и језици националних мањина које тамо традиционално живе
(мађарски, словачки, хрватски, румунски, русински, албански, чешки, македонски, црногорски, бугарски и бошњачки - укупно 11 језика), а у органима Војводине званично је 5 мањинских језика
(мађарски, словачки, румунски, русински и хрватски), а Косова и Метохије и албански;

2 На Косову и Метохији и евро;

3 До 30. марта 2010. године .yu.

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на

раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и
центру Балканског полуострва.[8][9] Већим делом захвата Балканско полуострво, а
мањим Панонску низију.[10] Србија се на северу граничи са Мађарском, на
североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном
Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу
са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без
Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8
милиона становника.[11] Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће
градове у југоисточној Европи.[9][12] Са 1.659.440 становника у широј околини,
по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе.
Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.
После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем
веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од
стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346.
године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све
док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири
према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у
модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила
је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније
проширила своју територију.[13]
Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења
са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала
суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно
у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину
Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној
Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006,
после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли
и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на
основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном
Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и

Метохија.[14] Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази
под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на
Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008.
године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006.
године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву)
прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и
Организација Уједињених нација не признају.
Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за
европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску
економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а
приступа Светској трговинској организацији.[15] Од 2014. године земља преговара
о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до
2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од
Слободне Куће названа „слободном”.[16][17]
Србија се од 2007. године формално придржава политике
војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са
доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором
и пољопривредом.[18] Земља је високо рангирана на индексу хуманог
развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).[19]
[20][21]

П
р
е
ђ
и

н
а

п
н
ра
ев
ти
рг
а
гц
уи
ј
у