REGIONALNI CENTAR ZA DOBROBIT ZIVOTINJA

(RAWC)

0 ETICKOM VREDNOVANJU I NACINU OBAVLJANJA

RETROSPEKTIVNE ANALIZE I ANALIZE KORISTI I
STETA OGLEDA KOJI SE REALIZUJU NA
ZIVOTINJAMA
Prirucnik
za clanove etickih odbora, komisija, saveta i tela odgovornih za dobrobit
oglednih zivotinja i nacionalnih institucija odgovornih za izdavanje dozvola za
rad sa oglednim zivotinjama

Au tori
Prof. dr Marijana Vucinic
Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu, Srbija
Prof. dr Vlatko llijeski
Fakultet veterinarske medicine Univerzir,ta u Skoplju, Makedonija

Beograd -Skoplje, 2016

- -
 REGIONALNI CENTAR ZA DOBRO BIT ZIVOTINJA
(RAWC)

0 ETICKOM VREDNOVANJU I NACINU OBAVLJANJA

RETROSPEKTIVNE ANALIZE I ANALIZE KORISTI I
STETA OGLEDA KOJI SE REALIZUJU NA
ZIVOTINJAMA

Priruenik

za Clanove etickih odbora, komisija, saveta i tela odgovornih za dobrobit

oglednih zivotinja i nacionalnih institucija odgovornih za izdavanje dozvola za
rad sa oglednim zivotinjama

Au tori

Prof. dr Marijana Vucinic

Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu, Srbija
Prof. dr Vlatko Ilijeski
Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Skoplju, Makedonija

Beograd-Skoplje, 2016. godine

 Recenzenti

Prof. dr SiniSa Durasevic

Bioloski fakultet Univerziteta u Beogradu, Srbija

Prof. dr Vladimir NesiC

Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu, Srbija
 REGIONALNI CENTAR ZA DOBRO BIT ZIVOTINJA

RAWC

Regionalni centar za dobrobit zivotinja

(Regional Animal Welfare Centre - RAWC) je
medunarodno udruzenje strucnjaka zemalja
balkanskog regiona, sa sedistem u Zagrebu,
kojima je profesija upravo do bro bit zivotinja.
Udru:lenje obuhvata akademske strucnjake i
struenjake iz drfavnih uprava u Cijoj je
nadlefoosti dobrobit zivotinja. Saradnici
udru:lenja su brojni predstavnici nevladinih
organizacija i struenjaci iz razliCitih grana
privrede, koji u svojoj delatnosti primenjuju legislativu 0 dobrobiti zivotinja.

Opsta strategija RAWC je da premosti jaz izmedu akademskih glediSta

gledista drfavnih uprava i da im pomogne u realizaciji najboljih regionalnih i
medunarodnih praksi u oblasti dobrobiti zivotinja zasnovanih na etickim,
nauenim, zakonskim, ekonomskim, ekoloskim i zdravstvenim principima, kao i
na principima bezbednosti i kvaliteta, znanja, iskustva, vestina, odr:livosti i
ugleda.

Priritetne aktivnosti RAWC su: obuka privrednih subjekata i interesnih grupa u

oblasti transporta i klanja zivotinja, koordinacija i sirenje informacija i resursa
iz ovih oblasti; obuka lica, koja u svojoj osnovnoj delatnosti gaje i koriste
ogledne zivotinje iii odlueuju o njihovoj upotrebi; razvoj regionalnog i najboljeg
pristupa praktienom resavanju problema, koji se odnose na uspostavljanje i
jaeanje institucije odgovornog vlasnistva i na nezbrinute kufoe ljubimce;
podizanje svesti stoeara o znaeaju dobrobiti zivotinja, njihovo umrefavanje i
motivisanje na regionalnu saradnju i pronala:lenje mogufoosti za nove
poslovne modele; unapredenje izvodljivosti i uspesnosti sluzbenih kontrola
dobrobiti zivotinja svih upotrebnih kategorija i dr.

ViSe o aktivnostima RAWC moze da se pronade na http://rawc.eu/.

3
BIOGRAFIJE AUTO RA

Marijana M. Vucinic

Rodena je u Beogradu, Srbija, gde je zavrsila osnovnu skolu,

gimnaziju i diplomirala, magistrirala i odbranila doktorat na
Fakultetu veterinarske medicine. Radila je tri godine kao
terenski veterinar u mesovitoj praksi. a posle toga kao
nastavnik na Univerzitetu u Beogradu. Profesor je na predmetu
Ponasanje, dobrobit i zastita zivotinja, Poremeeaji ponasanja
socijalnih zivotinja, Poremecaji ponasanja farmskih zivotinja
na integrisanim akademskim studijama i na predmetu Eksperimentalne
zivotinje i eksperimentalni modeli na doktorskim akademskim studijama na
Fakultetu veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu. Publikovala je veCi
broj struenih i nauenih radova, ud:lbenika i knjiga, koje se odnose na probleme
dobrobiti zivotinja razlicitih upotrebnih kategorija. Ucesnik je velikog broja
nacionalnih i medunarodnih struenih i nauenih skupova 0 dobrobiti zivotinja.
Struena usavrsavanja obavila je u zemlji i inostranstvu i jos uvek se usavrsava.
Ekspert je Regionalnog centra za do bro bit zivotinja (RAWC).

Vlatko Ilijeski
Roden je 1966. godine u Prilepu, Republika Makedonija.
Diplomirao je na Veterinarskom fakultetu u Zagrebu,
Hrvatsak. Magistrirao je na Medicinskom fakultetu, a
doktoriara na Fakultetu veterinarske medicine u Skoplju. a
Specijalizirao je oblasti dobrobiti zivotinja kao De facto
specijalista Evropskog koledfa za dobrobit zivotinja, etiku i
zakonodavstvo. Na Fakultetu veterinarske medicine u
Skoplju, na dodiplomskim studijama predaje Anatomiju
zivotinja, Klinicku anatomiju i Dobrobit zivotinja, a na doktorskim studijama
drzi nastavu iz predmeta Upotreba zivotinja u naucno-istrazivackom radu. Na
Univerzitetu Federiko II u Napulju, Italija, izabran je za clana komisije
programa doktorskih studija"Model Organisms in Biomedical and Veterinary
Research". Kao profesor po pozivu ucestvuje u nastavi programa pravljenih u
skladu sa Direktivom EU 2010763 kao i akreditovanim FELASA programima za
kurseve za rad sa laboratorijskim zivotinjama (predavanja iz etike - Modul 2 -

4
Dobrobit zivotinja). Aktivan je u oblasti istrazivanja dobrobiti zivotinja, a
posebno oceni dobrobiti farmskih zivotinja i kinematickoj analizi
lokomotornog aparata uz koriScenje akcelerometra. Osnivac je i predsednik
Univerzitetskog etickog komiteta za zastitu zivotinja koje se koriste u
istrazivanjima i obrazovanju, a i rukovodilac je Centra za dobrobit zivotinja na
Univerzitetu ,,Cirilo i Metodije" u Skoplju. Clan je Regionalnog centra za
do bro bit zivotinja (RA WC) sa sedistem u Zagrebu.

5
 UVOD

Postupci sa oglednim zivotinjama zahtevaju jasnu i odgovornu podelu rada

unutar tima koji realizuje oglede, kao i unutar institucija u kojima se oni
realizuju. Ova podela rada i odgovornosti bazirana je na stepenu struenih
kvalifikacija koje poseduju clanovi istrazivackog tima, a za koje postoji
zakonska osnova. Takode, rad sa oglednim zivotinjama zahteva prethodnu
ocenu eticke opravdanosti i legalnu dozvolu. Eticku opravdanost rada sa
zivotinjama obicno procenjuju institucionalna iii vaninstitucionalna tela (eticke
komisije, eticki saveti, saveti za dobrobit zivotinja i sl.), a na osnovu njihove
ocene drfavna institucija odgovorna za dobrobit oglednih zivotinja izdaje
legalnu dozvolu. Zajednicko za sve nabrojane ueesnike je da moraju posedovati
odgovarajuca znanja koja se odnose na:

dobrobit oglednih zivotinja i uticaj dobrobiti na rezultate, ishode

koristi ogleda,
nacin rada sa oglednim zivotinjama,
strategije planiranja ogleda na zivotinjama,
strategije upravljanja rizikom od pojave neprijatnih telesnih
emocionalnih iskustava zivotinja i narusavanja njihove dobrobiti,
pravila etickog odlucivanja 0 opravdanosti koriscenja zivotinja i
strategiju i nacin analize ogleda u fazi realizacije iii po njegovom
zavrsetku (retrospektivna analiza).

Dva najosetljivija dela ogleda na zivotinjama su upravo donosenje odluke o

etickoj, nauenoj i zakonskoj opravdanosti njegove realizacije, kao i upravljanje
rizikom od narusavanja dobrobiti oglednih zivotinja. Donosenje odluke o eticki
opravdanoj realizaciji ogleda zahteva da se dobro poznaju pravila analize
odnosa steta za zivotinje i koristi koje ogledima za nauku, obrazovanje,
humanu i veterinarsku medicinu, zastitu zivotne sredine i dr. Sa druge strane,
poznavanje vestina i umeca upravljanja rizikom od narusavanja dobrobiti
zivotinja omogucava da se predvidi vreme pojave i intenzitet neprijatnih
telesnih i emocionalnih iskustava za zivotinje, te da se njihova pojava spreci iii
minimalizuje, a potencijalna patnja zivotinja prekine.

Rukovodeni nedostatkom jedinstvene metodologije u proceni steta i koristi

ogleda koji se realizuju na zivotinjama, a na osnovu iskustva stecenog u oblasti

6
dobrobiti zivotinja, autori ovog Priruenika dali su niz praktienih saveta
neophodnih telima koja se unutar nacionalnih okvira bave ovom analizom.

Mada je Priruenik prvenstveno namenjen clanovima etickih komisija

saveta, kao i telima odgovornim za dobrobit oglednih zivotinja i nacionalnim
institucijama odgovornim za izdavanje dozvola za rad sa oglednim zivotinjama,
on ce svakako biti od koristi i realizatorima ogleda na zivotinjama.

Ovaj Priruenik ima dva osnovna cilja. Prvi je da uka:le na nacin obavljanja
analize koristi i steta koja je sastavni deo ocene eticke opravdanosti ogleda koji
se realizuju na zivotinjama, kao i na nacin obavljanja retrospektivne analize.
Drugi cilj ovog Prirucnika je da uka:le na kompleksnost postupka pri donosenju
eticke odluke o potrebi ogleda na zivotinjama, ukljueujuCi tu i kriterijume
njegove eticke, naucne i zakonske zasnovanosti.

Mozda ee upravo ta kompleksnost odvratiti odredeni broj realizatora od

prvobitne namere da planirane ciljeve i ishode postignu koristeci zivotinje, te
da se odluee za alternativne, neanimalne modele. Sa aspekta dobrobiti oglednih
zivotinja ovaj slueaj predstavljao bi znatan napredak. Onima koji ostanu pri
odluci da zacrtane ciljeve i ishode realizuju samo koriscenjem zivotinja, ovaj
Priruenik treba da olak5a eticko planiranje ogleda i odredivanje humane
krajnje tacke. a onima koji odlueuju o njihovoj etickoj zasnovanosti da olak5a
sprovodenje analize steta i koristi, kao i prepoznavanje potrebe sprovodenja
retrospektivne analize.

7
 PRVO POGLAVLJE
ETICKA EVALUACIJA OGLEDA I ANALIZA STETA I KORISTI

Uvod

Pod ogledima koji se obavljaju na zivotinjama podrazumevaju se svi

osmisljeni i planski postupci u kojima se zive zivotinje koriste za proveru
nauenih hipoteza, prikupljanja informacija, izolovanje iii ispitivanje bioloskog
iii nebioloskog materijala iii razjasnjenje uticaja nekog postupka, kao i
koriseenje zivotinja u bihejvioralnim eksperimentima.

Ogledi koji se obavljaju na zivotinjama podlefo obaveznoj oceni njihove

etienosti. Ova ocena se obavlja u svrhu utvrdivanja etienosti u odnosu na:

zivotinje,
nauku,
struku,
zakonodavstvo,
korisnike rezultata,
zivotnu sredinu,
sponzore i
same ucesnike ogleda.

Sastavni deo ocene etienosti ogleda je "analiza steta i koristi" (Harm/Cost-

Benefit Analysis).

Kao sto istrazivaCi i ueesnici u ogledima treba da znaju osnovne principe i

pravila rada sa oglednim zivotinjama, tako treba da znaju i postupke donosenja
eticki relevantne odluke na osnovu koje im je odobreno da koriste zivotinje.

U odredenim slucajevima, bilo da je odobreni ogled u toku, bilo da je

zavrsen, postoji potreba da se detaljno analiziraju svi postupci sa zivotinjama
kako bi se potencijalno slieni ogledi unapredili, odnosno uklonile uvidene
greske i razmenila stecena iskustva. Ovaj postupak zove se retrospektivna
analiza.

Realizatori ogleda na zivotinjama moraju poznavati proces analize steta i

koristi, jer SU upraVO oni ti koji prvi treba da prepoznaju potencijaJne Stete za
ogledne zivotinje i da istaknu koristi od svojih postupaka sa zivotinjama.

8
Clanovima tela i institucija koje razmatraju eticku zasnovanost predlofonih
ogleda analiza je neophodna za donosenje eticki relevantnih odluka, odnosno
za odabir argumenata na osnovu kojih ce opravdati iii odbiti predlofone
oglede. I prvima i drugima je u interesu da zarad dobrobiti oglednih zivotinja
sto veCi ogleda bude uraden na naCin kojim ce neprijatna telesna i emocionalna
iskustva zivotinja biti iii eliminisana iii minimalizovana. Svakako da ovakav
eticki interes ide u prilog nauenom, edukativnom i zdravstvenom interesu, ali i
mnogim drugim interesima vezanim za direktne i indirektne koristi ogleda, sto
ovim Priruenikom i foli da se postigne.

lsto kao sto SU pravila i principi analize steta i koristi neophodni kako
onima koji direktno rade sa oglednim zivotinjama, tako i onima koji sude o
etickoj opravdanosti njihove upotrebe, tako je i jednima i drugima potrebno da
poznaju pravila obavljanja retropektivne analize. Oni koji sude o opravdanosti
koriscenja zivotinja u realizaciji ogleda moraju predvideti momente i mesta u
kojima postoji rizik i opasnost za narusavanje dobrobiti zivotinja, a time i
skretanje u eticki neopravdan pravac kojim se narusava naueni, edukativni i
aplikativni ogleda.

Zato je cilj ovog Priruenika da pruzi korisne informacije o naCinu obavljanja

analize steta i koristi i retrospektivne analize ogleda na zivotinjama, te da
primenom ovog Priruenika u praksi doprinese unapredenju dobrobiti oglednih
zivotinja.

Zivotinje na koje se odnose pravila etickog vrednovanja ogleda

Analizi eticnosti podlefo svi ogledi u kojima se koriste kicmenjaci, njihovi
odredeni razvojni oblici i neki viSi beskicmenjaci.

Za ove zivotinje postoji dovoljno dokaza da mogu da iskuse telesne i

emocionalne neprijatnosti, koje, narusavajuCi njihovu dobrobit, mogu da utieu
na kvalitet rezultata samog ogleda iii efikasnost i sigurnost proizvoda koji su
predmet iii rezultat ogleda, a time i na bezbednost i javno zdravlje korisnika tih
proizvoda, biJo da SU to Jjudi iJj zivotinje.

Pod neprijatnim iskustvima se smatraju: bol, stres, strah i stanja sliena

strahu, patnja, dosada, deprivacija (oskudevanje) ukljueujuCi tu i socijalnu
izolaciju, konfliktne situacije, frustracije, kao i sve okolnosti u kojima se

9
zivotinje dovode u stanje u kojem ne mogu da predvide i kontroliSu naCine
zadovoljavanja svojih potreba i ishode ponasanja, odnosno stanje u kojem su
im prirodni oblici ponasanja delimieno iii potpuno onemoguceni (reaktivnost,
kretanje, hranidbeno, higijensko, teritorijalno, istrazivacko, socijalno i
reproduktivno ponasanje). Razlozi za nastanak telesnih i emocionalnih
neprijatnosti kod zivotinja mogu biti brojni, obzirom da ogled uvek nosi rizik
od potencijalnog narusavanja fizicke, psihicke i geneticke celovitosb zivotmja,
ukljueujuCi tu i oglede ciji su rezultati zasnovani upravo na planskom
narusavanju ove tri celovitosti zivotinja.

U mnogim ogledima nije moguce izbeCi razvoj stresne reakcije. Stoga je cilj
etickog i humanog rada sa oglednim zivotinjama minimalizovanje posledica
stresa, sto je vafoo ne samo za dobrobit samih zivotinja, nego i za rezultate
ogleda. u tom smislu smrt zivotinja u ogledu nije pokazatelj dobrobiti, ali nacin
i uzrok njenog nastanka jeste, te je i ona predmet eticke rasprave i ocene. Zato
u svakom ogledu treba da se predvidi humani kraj ogleda, ukljueujuci tu i
humano frtvovanje iii eutanaziju zivotinja. Humani kraj ogleda (humana
krajnja tacka) predstavlja zavrsetak ogleda zasnovan na unapred predvidenim
kriterijumima. Cilj mu je blagovremeno, odnosno najranije obustavljanje svih
daljih postupaka nad zivotinjom koja trpi telesne iii emocionalne neprijatnosti
koje nisu planirane ogledom, a koje narusavaju dobrobit zivotinje, odnosno
eticku i naucnu zasnovanost ogleda.

Ogled mogu da sprovode samo one osobe i institucije koje poseduju

odgovarajuce dozvole za rad sa zivotinjama i jasne kvalifikacije u odnosu na
kategoriju invazivnosti ogleda, i to samo u slucaju da poseduju odobrenja
nadlefoih organa, institucija iii tela odgovornih za eticku ocenu ogleda (eticke
komisija, eticki savet, nacionalni savet za dobrobit zivotinja isl.).

Svrha upotrebe oglednih zivotinja

Ogledne zivotinje se danas koriste u razlicite svrhe. Svrha upotrebe
oglednih zivotinja je u Evropskoj uniji klasifikovana na sledeCi nacin:

1) Osnovna istrazivanja
a) Onkologija
b) Kardiovaskularni, hematoloski i limfni sistem
c) Nervni sistem

10
 d) Respiratorni sistem
e) Gastrointestinalni sistem ukljueujuCi jetru
f) Kostano-miSicni sistem
g) Imunoloski sistem
h) Urogenitalni/reproduktivni sistem
i) Senzorni organi (ko:la, oCi, usi)
j) Endokrini sistem/Metabolizam
k) Multisistemska istrazivanja
I) Etologija/Ponasanje zivotinja/Biologija zivotinja
m) Drugo
2) Translaciona i primenjena istrazivanja
a) Kancer eoveka
b) lnfektivne bolesti eoveka
c) Kardiovaskularni poremeeaji eoveka
d) Nervni i mentalni poremecaji eoveka
e) Respiratorni poremecaji eoveka
f) Gastrointestinalni poremeeaji eoveka ukljueujuCi jetru
g) Kostano-misieni poremeeaji eoveka
h) Imunoloski poremeeaji eoveka
i) Urogenitalni/Reproduktivni poremeeaji eoveka
j) Poremeeaji senzornih organa (ko:la, oci, usi)
k) Endokrini/Metabolicki poremecaji eoveka
I) Drugi poremecaji zdravlja eoveka
m) Bolesti i poremeeaji zdravlja zivotinja
n) Dobrobit zivotinja
o) Dijagnostika bolesti
p) Bolesti bilja
q) Neregularna toksikologija i ekotoksikologija
3) Regularna upotreba i rutinska proizvodnja
a) Kontrola kvaliteta ukljucujuCi serijsku bezbednost i testiranje
potentnosti
Testiranje bezbednosti serijskih proizvoda
Testiranje pirogenosti
Testiranje potentnosti serijskih proizvoda
Drugi nacini kontrole kvaliteta
b) Drugi testovi efikasnosti i tolerancije

11
c) Toksienost i druga testiranja bezbednosti ukljueujuci farmakoloska
testiranja
Testovi akutne toksicnosti (pojedinaenadoza) ukljueujuCi limit
test
o LOSO, LCSO
o Drugi letalni metodi
o Neletalni metodi
Iritacija ko:le/korozija
Senzitizacija ko:le
Iritacija ociju/korozija
Toksienost ponavljanja doze
o ~28 dana
o 29-90 dana
o >90 dana
Karcinogenost
Genotoksienost
Reproduktivna toksicnost
Razvojna toksicnost
Neurotoksienost
Kinetika (farmakokinetika, toksikokinetika, karenca)
Farmakodinamika (ukljueujuci farmakologiju bezbednosti)
Fototoksienost
Ekotoksienost
o Akutna toksicnost
o Hronicna toksicnost
o Reproduktivna toksicnost
o Endokrina aktivnost
o Bioakumulacija
o Drugo
Testovi bezbednosti namirnica i ishrane
Testovi bezbednosti za ciljane vrste zivotinja
Dru go
d) Rutinska proizvodnja
Proizvodi krvi
Monoklonska antitela
Dru go

12
 4) Zastita zivotne sredine u interesu zdravlja i dobrobiti foveka i
zivotinja
5) Zastita vrsta
6) Visi nivoi obrazovanja iii trening radi sticanja, odrfavanja iii
usavrfavanja profesionalnih vestina
7) Forenzicki zahtevi i
8) Odrfavanje iii uspostavljanje kolonija geneticki modifikovanih
zivotinja
Kontroli kvaliteta i testiranjima podlefo sledec':i proizvodi:

1) Medicinski proizvodi namenjeni upotrebi kod foveka

2) Medicinski proizvodi za upotrebu u veterinarskoj medicini i njihove
rezidue
3) Medicinska oprema
4) Industrijske hemikalije
5) Proizvodi za zastitu bilja
6) Biocidi
7) Hrana i materijal koji dolazi u kontakt sa hranom
8) Namirnice poreklom od odredene zivotinjske vrste, radnici i zivotna
sredina
9) Kozmeticka sredstva
10) Drugo

Stoga, eticko odobrenje ne moze da dobije nijedan ogled na zivotinjama

koji ne spada u jednu od sledec':ih kategorija:

1) Osnovna istrazivanja
2) Translaciona iii primenjena istrazivanja sa jednim od sledeCih ciljeva:
a) prevencija, dijagnoza iii lecenje bolesti, zdravstvenih poremecaja iii
drugih abnormalnosti iii njihovih efekata kod foveka, zivotinja iii
biljaka;
b) procena, detekcija, regulisanje iii modifikacija fizioloskih procesa u
organizmu foveka, zivotinja iii biljaka iii
c) poboljsanje dobrobiti zivotinja iii proizvodnih uslova za zivotinje
koje se koriste u poljoprivredne svrhe.
3) Razvoj, proizvodnja, odnosno testiranje kvaliteta, efikasnosti i
bezbednosti lekova, namirnica i hrane za zivotinje iii drugih supstanci
iii proizvoda, sa jednim od ciljeva navedenih pod tackom 2.

13
 4) Zastita prirodne sredine u interesu zdravlja iii dobrobiti eoveka iii
zivotinja
5) Jstrazivanja u cilju oeuvanja zivotinjskih vrsta i
6) Visoko obrazovanje iii osposobljavanje za sticanje, odrfavanje iii
poboljsanje struenih sposobnosti.

Osnovna eticka, naucna i strucna pravila i principi koji se primenjuju u

radu sa oglednim zivotinjama
Ova osnovna eticka, nauena i struena pravila, odnosno principa koji se
primenjuju U radu Sa ogJednim zivotinjama SU pravilo "5 sJoboda" i princip
"3R". Za njihovu kvalitetnu implementaciju neophodno je stalno imati na umu
sledeee Cinjenice:
1) Sa aspekta celovitosti zivotinja, postoje dve vrste ogleda, a to su:
a) ogledi u kojima se fizicka, mentalna i/ili geneticka celovitost
zivotinja planski narusava i
b) ogledi u kojima se celovitost direktno ne naru5ava (na primer
ogledi direktnog iii indirektnog posmatranja zivotinja iii
uzorkovanja bioloskog materijala kao sto su feces iii dlaka od
zivotinja sa prirodnih staniSta, pri cemu nema direktne
interakcije sa zivotinjom iii je moguca samo vizuelna
interakcija)
2) Ubod igle predstavlja invazivnu proceduru i stoga se svaki postupak
koji moze da prouzrokuje telesnu iii emocionalnu neprijatnost jednaku
ubodu igle takode smatra invazivnim postupkom.
3) Po vrsti i intenzitetu, telesne i emocionalne neprijatnosti oglednih
zivotinje jednake SU onima kod foveka.

Pravilo "5 sloboda"

Pravilo ,,5 sloboda" odnosi se na sve kicmenjake o kojima eovek brine i koje
koristi radi obezbedenja svoje dobrobiti, osim na divlje zivotinje na prirodnim
stanistima.

Ono glasi: Svakoj zivotinji o kojoj brine eovek je du fan da obezbedi:

14
 slobodu na ishranu i napajanje, odnosno slobodu od gladi i fodi koja se
postize slobodnim pristupom hrani i vodi koje po kvalitetu i kolicini
zadovoljavaju potrebe zivotinja i doprinose ocuvanju njenog zdravlja i
vitalnosti,
slobodu na fizicku i termicku udobnost, sto se postize obezbedenjem
odgovarajucih smestajnih uslova, ukljueujuci tu i skloniste od losih
vremenskih prilika i udobno mesto za odmor (leziste),
slobodu na psihicku udobnost, odnosno prijatnost, te odsustvo
neprijatnih emocionalnih iskustava kao sto su stres, strah i stanja sliena
strahu (anksioznost, fobije, panika), frustracije, konflikti, dosada,
patnja, socijalna izolacija, deprivacija i dr, sto se postize izbegavanjem
okolnosti i Cinilaca koji prouzrokuju ova stanja,
slobodu od bola, povreda i bolesti, sto se postize blagovremenim i
tacnim preventivnim, dijagnostickim i terapeutskim tretmanima i
slobodu na ispoljavanje prirodnih oblika ponasanja karakteristienih za
vrstu, ukljueujuCi tu i socijalno ponasanje, sto se postiZe obezbedenjem
dovoljno prostrane povrsine za kretanje, odgovarajuee opreme u
smestajnom prostoru i uspostavljanjem kontakta sa pripadnicima iste
vrste, a najmanje auditornog i vizuelnog kontakta.

Princip ,,3R"

Skracenica za ovaj princip potice od engleskih reci ,,Replacement"

(zamena), ,,Reduction" (smanjenje) i "Refinement" (usavrsavanje). Uoblicili su
ga Russel i Burch 1959. godine kao osnov humanog sprovodenja ogleda na
zivotinjama koje se koriste u nauenim istrazivanjima, testiranjima, dijagnostici,
proizvodnji bioloskih preparata, obrazovanju i dr. Svako ko planira upotrebu
oglednih zivotinja dufan je da pre njihovog koriScenja razmotri moguenosti
koje nudi primena "3R" principa.

Princip zamene (Replacement) podrazumeva da se umesto oglednih

zivotinja koriste neanimalni modeli, iii animalni modeli na nifom stepenu
evolutivnog razvoja. U tom smislu, neophodno je pre koriScenja oglednih
zivotinja razmotriti moguenost zamene:

oglednih zivotinja viseg stepena evolutivnog razvoja zivotinjama na

nifom stepenu evolutivnog razvoja,

15
 oglednih zivotinja koje pripadaju kicmenjacima oglednim zivotinjama
koje pripadaju beskicmenjacima (npr. insekti, crvi),
oglednih zivotinja drugim zivim organizmima (npr. mikroorganizmi,
biljke),
oglednih zivotinja in vitro istrazivanjima na kulturama celija, tkiva i
subcelijskim strukturama,
oglednih zivotinja ex vivo istrazivanjima na izolovanim organima
zivotinja iste iii drugih zivotinjskih vrsta zaklanih na klanicama,
ribarnicama, uginulih iii eutanaziranih iz zdravstvenih razloga,
oglednih zivotinja in silica istrazivanjima na raeunarskim (softverskim)
simulacijama, matematickim modelima, video tehnikama i sl,
oglednih zivotinja tehnikama koje omogueavaju posmatranja strukture,
grade i funkcije celija, tkiva, organa i organskih sistema, a koje ne
zahtevaju njihovo frtvovanje,
ogJednih zivotinja neinvazivnim tehnikama kao StO SU posmatranje,
klinicke retrospektivne i prospektivne analize, analiza slueaja i sl,
oglednih zivotirtja Iesevima uginulih iii zivotinja eutanaziranih iz
zdravstvenih razloga,
oglednih zivotinja 30 modelima, "manekenima", mehanickim
modelima, filmovima iii drugim video materijalom pogodnim za
koriseenje u obrazovne svrhe,
oglednih zivotinja medunarodno priznatim alternativama itd.

Princip smanjenja (Reduction) podrazumeva sve metode kojima se

upotreba oglednih zivotinja smanjuje na minimalni broj. Smanjenje broja
zivotinja u ogledu posti:Ze se koriSeenjem minimalnog broja oglednih zivotinja,
ali tako da se ne narusi statisticka valjanost svrhe njihovog koriseenja. Ako se
smanjenjem broja zivotinja narusava statisticka valjanost ogleda, ovakva
upotreba oglednih zivotinja se smatra neetickom.

Princip usavrsavanja (Refinement) podrazumeva sve metode putem kojih

se neprijatna telesna i emocionalna iskustva oglednih zivotinja izbegavaju iii
svode na minimum, a najbolji nacin njegove implementacije predstavlja
postovanje pravila ,,5 sloboda".

Danas su usavrseni brojni postupci sa oglednim zivotinjama koji se odnose

na: aplikaciju razlicitih materija, naCin i volumen aplikacije; uzorkovanje
bioloskog materijala od oglednih zivotinja, mesta uzorkovanja i velicine,

16
odnosno zapremine uzorka; proizvodnju antitela; bihejvioralne oglede, a
posebno oglede u neuronaukama; obogaCivanje smestajnog prostora, odnosno
uslova zivota; nacine eutanazije; smestaj i postupanje sa oglednim zivotinjama;
odluku 0 blagovremenom frtvovanju oglednih zivotinja usled patnje; indukciju
tumora; procenu bola i stresa i analgeziju; hirurske postupke; proizvodnju
transgenih zivotinja i istrazivanja na divljim zivotinjama.

U poslednje vreme ova tri· ,,R" principa prosiruju se sa jos dva, a to su

,,Reuse" (ponovljena upotreba iste zivotinje) i ,,Responsibility" (odgovornost
istrazivaca).

Zivotinje mogu ponovo da se koriste u ogledu aka je:

a) invazivnost prethodnog ogleda bila slaba (blaga) iii umerena,

b) invazivnost sledeceg ogleda blaga, umerena iii je sledeCi ogled bez
moguenosti oporavka zivotinja u njemu,
c) dobrobit i zdravstveno stanje zivotinja restaurirano i
d) u obzir uzet savet veterinara o ponovljenom koriscenju zivotinja u
ogledu i duzina zivotnog veka zivotinja.

Odgovornost istrazivaea je kljucni cinilac za humano i naucno koriscenje

oglednih zivotinja. Osoba koja radi sa oglednim zivotinjama mora da bude
iskusna i strueno osposobljena ukljueujuci teorijska znanja, manipulativne
zahvate i vestine. Takva osoba mora da postuje zakonodavstvo koje se odnosi
na rad sa oglednim zivotinjama, eticke principe rada, nauene principe rada i
potrebe korisnika rezultata rada sa oglednim zivotinjama.

Invazivnost postupaka na zivotinjama

Invazivni postupak na zivotinjama je svako naru5avanje njihove fizicke,
psihicke/mentalne i geneticke celovitosti. Ubod igle smatra se primerom
invazivnog ogleda u pogledu narusavanja fizicke celovitosti organizma
zivotinja. Svaka telesna i emocionalna neprijatnost jednaka neprijatnosti koji
nanosi ubod igle smatra se takode invazivnim ogledom. Postoje sledece cetiri
kategorije invazivnosti:

1) Postupci u kojima oporavak zivotinja nije moguc - to SU nacini

upotrebe oglednih zivotinja u totalnoj anesteziji iz koje povratak svesti
nije moguc.

17
 2) Postupci slabog intenziteta - to SU nacini upotrebe oglednih zivotinja
u kojima one osete kratkotrajni bol, stres iii patnju slabog intenziteta.
3) Postupci umerenog intenziteta - to su naCini koriscenja oglednih
zivotinja pri kojima one trpe kratkotrajni bol, stres iii patnju srednjeg
intenziteta iii dugotrajni bol, stres iii patnju slabog intenziteta.
4) Postupci jakog intenziteta - to SU naCini upotrebe zivotinja pri kojima
su one izlozene kratkotrajnom jakom bolu, stresu iii patnji iii
dugotrajnom umerenom bolu stresu iii patnji, odnosno, to su svi oni
postupci kojima se tesko osteeuje fizicki, psihicki i geneticki integritet
oglednih zivotinja.

Invazivnost ogleda na zivotinjama procenjuje se na osnovu brojnih

elemenata, kao sto su:

vrsta manipulacije nad zivotinjom, hvatanje, obuzdavanje, uzorkovanje,

ostecenje/povreda,
vrsta bola, patnje, stresa iii poslednja posledica naneta ostecenjem iii
postupkom, vrsta posledice, intenzitet posledice, trajanje, ueestalost,
ponavljanje postupka,
kumulativni uticaj/posledice,
spreeenost ispoljavanja prirodnih oblika pona5anja, ogranicenja
standardnih uslova smestaja, nege i brige,
promene rezima ishrane, gladovanje, promena hrane i sl.,
vrsta zivotinje i genotip,
razvojni stadijum, faza rasta, starost i pol,
uvezbanost zivotinje za postupke,
da Ii Ce se zivotinja ponovo koristiti (u slucaju cega se procenjuje i
kategorija invazivnosti prethodnog ogleda),
nacini koji ce se koristiti da se smanje bol, stres, patnja, poboljsaju
uslovi smestaja, brige, nege,
humana krajnja tacka (usled greske, usled patnje zivotinja
prouzrokovane bolom i stresom, po planu ogleda).

Izvori neprijatnih osefanja za ogledne zivotinje

Brojni su izvori neprijatnih stimulusa koji mogu da naruse fizicku, psihicku
geneticku celovitost oglednih zivotinja. Ogledne zivotinje ne mogu u

18
potpunosti da se prilagode oglednim procedurama. Spontano iii artificijelno
indukovane bolesti i povrede, malformacije, restrikcija hrane i vode u ogledne
svrhe, socijalna izolacija, ucestalo hvatanje, obuzdavanje i podizanje, merenje
telesne mase, obelefavanje, c1scenje kaveza, premestanje kaveza,
pregrupisavanje iii transport unutar same ogledne institucije iii razmena
izmedu oglednih institucija, ogranicen zivotni prostor, ogranicena sloboda
kretanja, zivot u nesadrfajnom i dosadnom zivotnom prostoru, nepoznati zvuci
i buka, neodgovarajuce osvetljenje, refleksija svetlosti, aplikacija psihoaktivnih
materija, analgetika, anestetika iii materija nepoznatog delovanja, uzorkovanje
telesnih teeosti i tkiva, i konaeno stanja i okolnosti koji prethode samoj
eutanaziji, predstavljaju samo neke od brojnih primera neprijatnih, bolnih i
stresogenih postupaka za ogledne zivotinje. Zato je jasno razumeti da razliCiti
rutinski laboratorijski postupci, metodi ogleda, njihov nacin izvodenja, trajanje
i cilj, smestajni prostor, oprema, materijali, cinioci iz zivotnog okru:lenja kao i
neadekvatno znanje, iskustvo i vestine odgajivaca oglednih zivotinja i
istrazivaea mogu da budu stresogeni za ogledne zivotinje i da na taj nacin
narusavaju njihovu dobrobit.

Od presudnog znaeaja za dobrobit oglednih zivtinja je redukcija izvora,

trajanja i jaCine stresogenih stimulusa. Stres ne narusava samo dobrobit
oglednih zivotinja, vec i kvalitet rezultata ogleda. Kada SU, na primer, U pitanju
ogledne zivotinje koje se koriste za pronalazenje i preklinicko testiranje
potencijalno novih lekova, tada stres oglednih zivotinja moze da narusi ne
samo kvalitet leka, vec i bezbednost i zdravlje korisnika lekova. Naime, cilj
preklinickih istrazivanja lekova na zivotinjama je utvrdivanje takozvanog
ADMET profila (Apsorpcija, Distribucija, Metabolizam, Ekskrecija i Toksienost)
potencijalno novog leka. Medutim, poznato je da stres menja ponasanje
oglednih zivotinja kao i njihov endokrini, imunoloski i metabolicki profil,
rezultirajuCi u znaeajnim promenama koncentracije kortikosteroida, glukoze,
hormona rasta, prolaktina u krvi, ubrzanju rada srca, porastu krvnog pritiska,
ubrzanju protoka krvi ka vitalnim organima (srce, pluca, mozak) i misiCima, i
usporavanju protoka krvi u pravcu gastrointestinalnih organa, ukljueujuci tu i
jetru. Zato promene, koje nastaju pod uticajem stresora u organizmu oglednih
zivotinja zncajno mogu da izmene ADMET profil leka. Krajnje dve posledice
mogu biti: 1) ulazak nepouzdanog leka u klinicku fazu ispitivanja i njegovo
odbacivanje usled neefikasnosti iii nezeljenih dejstava, sto direktno utice na
javno zdravlje i kvalitet zivota bolesnika koji cekaju na novi lek, jer je poznato

19
da razvoj novog leka traje prosecno 30 do 40 i vise godina iii 2) stavljanje leka
na trziste, gde takode, zbog gresaka u preklinickoj fazi istrazivanja, usled
ignorisanja stresora, neefikasan lek iii lek sa velikim brojem nezeljenih
dejstava mofo da ugrozi bezbednost i dodatno da pogor5a vec naruseno
zdravlje njegovih korisnika. Zato u postupku razvoja novih lekova i njihovom
preklinickom ispitivanju istrazivaCi pokusavaju da sto vise izbegnu uticaj
stresora.

Na kraju, kod oglednih zivotinja nije moguce izbeCi stresnu reakciju, ali je
moguce minimalizovati je i izbeCi patnju zivotinja i znacajno narusavanje
njihove dobrobiti. Sve vreme treba imati na umu da su posledice patnje i
narusene dobrobiti zivotinja:

velika variranja u rezultatima ogleda,

potreba da se poveea broj zivotinja u ogledu,
nemogufoost reprodukcije rezultata,
izostanak postizanja planiranih rezultata,
smanjena pouzdanost rezultata,
nemogufoost primene rezultata i izostanak planiranih ishoda i koristi
ogleda i
izostanak publikovanja rezultata ogleda.

Humana krajnja tacka

Humana krajnja tacka se definise kao niz mera iii postupaka koji se
preduzimaju u toku ogleda na zivotinjama kako bi se spreCila patnja
prouzrokovana bolom iii stresom, a zarad etickih, naucnih i legalnih razloga
zasnovanosti ogleda. Cilj ovih mera je da se ograniCi intenzitet i trajanje
neprijatnih telesnih i emocionalnih iskustava kao sto su bol i stres.
Istovremeno, humana krajnja tacka je najraniji pokazatelj potencijalnog bola i
stresa, odnosno momenta kada treba preduzeti mere i sprovesti postupke kako
bi se bol i stres izbegli, ogranicili, odnosno kako bi se smanjio njihov intenzitet i
trajanje iii potpuno prekinuli. Te mere i postupci se odnose na:

- humano ubijanje zivotinja,

- prestanak postupaka koji prouzrokuju bol i stres iii
- ublafavanje bola i stresa davanjem medikamenata kao sto su analgetici.

20
 Zato je humana krajnja tacka onaj momenat u ogledu kada prestaju bol i
stres iii se redukuju preduzimanjem gore navedenih mera.

lstorijski posmatrano, postoje primeri ogleda na zivotinjama koji SU

nastavljeni uz pratnju ekstremnog bola i stresa, ali se valjanost njihovih
rezultata danas dovodi u pitanje.

Humana krajnja tacka ne znaCi bezuslovno humano ubijanje, odnosno

eutanaziju zivotinja kod kojih su se pojavili znaci bola iii stresa. Naprotiv, ona
zahteva da se potencijalni bol i stres na vreme prepoznaju i sprece kako se u
pitanje ne bi dovela eticka i nauena zasnovanost postupaka sa zivotinjama.
Takode, krajnja humana tacka se ne odnosi na obavezno prepoznavanje
klinickih manifestacija bola i stresa kod zivotinja, vec pre na mogufoost
njihovog ranog otkrivanja pomoeu fizioloskih iii molekularnih biomarkera.

Postoje postupci na zivotinjama kod kojih su bol i stres sastavni deo ogleda
iii eksperimentalnih modela kao sto je to u slueaju istrazivanja artritisa i
kancera eoveka. I za ove slucajeve vazi da humana krajnja tacka mora da se
uzme u obzir, odnosno ne sme da izostane moralno i naueno opravdanje
prateeeg bola i stresa. Takode, postoje i ogledi u kojima su bol i stres pratece
pojave postupaka sa zivotinjama kao sto je slueaj proizvodnje monoklonskih
antitela na misevima iii primena Freundovog adjuvansa u proizvodnji antitela
na kunicima. u ovim slucajevima je jednostavno definisati krajnje tacke kao sto
je, na primer, ogranicenje, odnosno smanjenje volumena i broja uzorkovanja
oglednog materijala, tj. broja ponavljanja uzorkovanja od zivotinja koje trpe bol
i stres, kao sto je to slucaj kod miSeva sa ascitesom.

Humana krajnja tacka mofo da se shvati kao jedan od nacina usavrsavanja

ogleda na zivotinjama ("Refinement").

Ogledi u toku kojih mora posebna pafoja da se posveti odredivanju

humane krajnje tacke odnose se na toksikoloske studije i to na dijagnosticku
toksikologiju i studije akutne toksicnosti, istrazivanja zaraznih bolesti,
virulentnosti mikroorganizama, efikasnosti vakcina i istrazivanja autoimunih
bolesti, kancera i pronalafonje adekvatnog tremana kancera na zivotinjama.

Humanu krajnju tacku detaljno treba razmotriti kada se planiraju ogledi na

zivotinjama najveceg stepena invazivnosti i kada se pretpostavlja pojava
teskog stepena patnje zivotinja.

21
 Zato nije na odmet jos jednom definisati humanu krajnju tacku kao
momenat kada se ogled na zivotinjama prekida iii modifikuje usled ranog i
blagovremenog prepoznavanja bola i stresa zivotinja, a radi: preduzimanja
postupaka, kao StO SU humano ubijanje zivotinja, kako bi Se spreciJa patnja
prouzrokovana bolom i stresom; prestanka sprovodenja postupaka koji
prouzrokuju bol i stres zivotinja iii sprovodenja tretmana koji ce iii smanjiti iii
potpuno ukloniti bol i stres. Drugacije receno, humana krajnja tacka
predstavlja granicu do koje je dozvoljeno tolerisati pojavu i prisustvo bola,
stresa i patnje zivotinja kako bi ogled bio eticki, naueno i legalno opravdan.

u ogledima na zivotinjama, potencijalni iii aktuelni bol, stres i patnja treba

da se izbegnu, ublafo iii svedu na minimum i to upravo izborom najranije
humane krajnje tacke koja je u skladu sa ciljevima nauene, eticke i zakonske
zasnovanosti samog ogleda. Izbor ave krajnje tacke istrazivaci treba da obave
uz konsultacije sa veterinarom zaduzenim za dobrobit oglednih zivotinja i
Clanovima komisija za dobrobit zivotinja, odnosno telom za dobrobit oglednih
zivotinja.

Razlozi odredivanja humane krajnje tacke

Postoje tri grupe razloga definisanja humane krajnje tacke. To su moralni,
naueni i legalni/zakonski razlozi.

Humana krajnja tacka se utvrduje iz moralnih razloga u svim onim

slueajevima kada se ocekuje da Ce zivotinje u ogledu:

- trpeti veci stepen bola, stresa i patnje nego sto se maze eticki opravdati i
- biti onesposobljene da obavljaju vafoe zivotne aktivnosti ispoljavanjem
fizioloskih oblika ponasanja usled bola, stresa i patnje.

Humana krajnja tacka se utvrduje iz naucnih razloga u svim slueajevima:

- kada SU naUCni ciljevi ogleda OStvareni, te dalje drfanje zivotinje U

ogledu nema dodatnu vrednost iii eak mofo da steti postignutim
rezultatima i
- kada je jasno da ciljevi ogleda ne mogu da budu postignuti, te kada time
dalje drfanje zivotinje u ogledu nema smisla.

Zivotinje pronadene mrtve u toku ogleda ne samo da predstavljaju primer

propustene prilike odredivanja humane krajnje tacke, vec i mogufoost gubitka

22
dragocenih podataka. Smrt zivotinje u toku ogleda ukazuje na prisustvo i
tolerisanje nepotrebne patnje, koja je u veCini invazivnih ogleda
prouzrokovana takvim patoloskim procesima koji zivotinju onemogueavaju da
unosi hranu i vodu. Zato smrt zivotinje ukazuje na prisustvo nepotrebne patnje
i lose nauene prakse.

Krajnje tacke moraju biti pazljivo postavljene. Prerani zavrsetak ogleda bez
ostvarenih ciljeva znaci da su se zivotinje nepotrebno koristile. U ogleaima na
zivotinjama je neophodno prikupiti sto veCi broj podataka, a bol, patnju i stres
svesti na minimum.

Humana krajnja tacka se utvrduje iz legalnih razloga jer Direktiva EU

2010/63 nala:le:

da se drfave Clanice obavezuju da, zivotinjama prilikom uzgoja,

smestaja, nege i samih ogleda eliminiSu iii smanje na minimum svaki
eventualni bol, patnju, stres iii trajne povrede (clan 4.3),
- da smrt kao krajnju tacku u ogledima treba izbegavati koliko god je to
moguee i zameniti je ranije utvrdenim humanim krajnjim tackama, a
ukoliko je smrt zivotinja neizbefoa i predstavlja krajnju tacku, ogled
treba tako isplanirati da se smrt kao zavrsetak ogleda odnosi na sto
manji broj zivotinja, da se svaki bol i patnja zivotinja svedu na najmanju
mogueu meru, a smrt da bude bezbolna (clan 13.3).

Indikatori humane krajnje tacke

Kljuena komponenta usavrsavanja ogleda na zivotinjama je primena
humane krajnje tacke. Upotreba humane krajnje tacke opisuje identifikaciju
jasnih, predvidivih i nepovratnih kriterijuma, kojimase sprecava da ishod
ogleda bude patoloski proces iii smrt zivotinje. Takode, primenom krajnje
humane tacke bol i stres mogu da se sprece iii svedu na minimum pre
postizanja zeljenih ciljeva ogleda. Mada je odredivanje humane krajnje tacke
bitno za sve oglede u kojima se koriste zivotinje, od posebne je vafoosti za
oglede U kojima Se ocekuje teska patnja iii smrt zivotinja kao StO SU istrazivanja
akutne toksienosti, infekcije, kancera, neurodegenerativnih i autoimunih
bolesti. Danas je opste prihvaeeno da smrt zivotinja kao krajnju tacku ogleda
treba izbeCi i zameniti je humanom krajnjom tackom.

23
 Telesna temperatura, telesna masa, promene pona5anja, kao sto je
smanjenje ucestalosti ispoljavanja istrazivackih oblika ponasanja iii izostanak
higijenskih oblika ponasanja, patoloske promene koje se otkrivaju primenom
imidzing tehnologija iii zasicenje krvi kiseonikom, predstavljaju primere koji
uspesno mogu da se koriste za odredivanje humane krajnje tacke. Kada se
identifikuju odgovarajuCi kriterijumi tada mogu i da se primene postupci kao
StO SU humano ubijanje iii eutanazija zivotinja, modifikacija oglednog postupka,
administracija analgetika i/ili neki drugi tretman radi sprecavanja, odnosno
smanjenja bola, stresa i patnje.

Prakticni primer u kojem su uspesno identifikovani brojni kriterijumi za

primenu humane krajnje tacke predstavljaju istrazivanja patofizioloskih
mehanizama Hantingtonove bolesti, u kojima se koriste geneticki modifikovani
misevi. Za istrazivanja ove bolesti identifikovani su brojni kriterijumi humanih
krajnjih tacaka za nekoliko sojeva geneticki izmenjenih miseva i to u fazi
razvoja neurodegenerativnog procesa, kao sto su smanjenje istrazivackog
oblika pona5anja, smanjenje iii prestanak uspinjanja po kanapima i skakanja,
povecana fod i poveeano unosenje vode. Ovi kriterijumi omogucavaju
istrazivaCima da nastave dalja istraZivanja u pravcu razumevanja progresivnog
toka ove bolesti i pronalafonja terapije, a koja su ranije bila prekidana
razvojem teskih patoloskih procesa iii uginucem zivotinja.

Pokazatelji humane krajnje tacke mogu se klasifikovati na: manifestne

klinicke pokazatelje, patofizioloske promene (frekvencija disanja, hematoloski
pokazatelji, gubitak telesne mase, frekvencija rada srca, dehidracija, anurija i
dr.), promene ponasanja (aktivnost, polofaj tela, stavovi, agresivno ponasanje,
reaktivnost pri hvatanju, samociSeenje, vokalizacija, poremeeaji i patoloski
oblici ponasanja i dr.), biohemijske promene (proteini akutne faze,
kateholamini, kortikosteroidi, glukagon, insulin, prolaktin dr.),
neuroendokrine promene (promene u koncentraciji iii nivou aktivnosti
hormona).

Nova istrazivanja na polju humanih krajnjih tacki usmerena su na

moguenost maksimalne redukcije iii na potpunu eliminaciju bola i stresa. Ova
istrazivanja mogu da se svrstaju u dve grupe, a to su: preklinicke humane
krajnje tacke i neklinicke humane krajnje tacke.

Preklinicke humane krajnje tacke su krajnje tacke koje se identifikuju pre

pojave bola i stresa. Primer je bioluminiscencija - neinvazivna merna

24
tehnologija koja se zasniva na obelefavanju virulentnih mikroorganizama iii
tumorskih celija pomoeu gena za luciferazu. Tako obelefoni patogeni iii
tumorske eelije posle mogu da se prate neinvazivnim tehnikama. Ovo
omogucava da se zivotinje postede svakog daljeg invazivnog tretmana i to pre
pojave klinicki manifestne bolesti. Sledeci primer preklinicke krajnje tacke je
primena tehnika molekularne biologije kao sto je transkriptomika. Ovo znaci
da se u istrazivanjima karcinoma kao krajnja tacka moze smatrati momenat
pokretanja aktivnosti gena odgovornih za rast tumora i to pre nego sto se
pojavi manifestni tumor.

Kod istrazivanja prevencije besnila, humana krajnja tacka kod inficiranih

zivotinja moze da bude prvi znak krufoog kretanja zivotinje. Drugi primer je
pad telesne temperature kod pacova koji su eksperimentalno inficirani
stafilokokama u cilju ispitivanja efikasnosti tretmana. Pad telesne temperature
nagovestava uginuce za nekoliko casova. Kod malih laboratorijskih zivotinja
telesna temperatura moze da se prati laserskim infracrvenim skenerima,
infracrvenim timpanienim termometrima iii implantiranim
termomikroci povima.

Kod pojedinih istrazivanja paraliza zadnjih ekstremiteta kod pacova i

miseva mofo da se smatra humanom krajnjom tackom, jer prethodi uginueu
koje je potrebno izbeci.

Neklinicke humane krajnje tacke su one koje mogu da se odrede u

istrazivanjima koja su osmiSljena tako da se pojava klinickih znakova
patoloskih procesa zameni postupcima koji nece rezultirati u pojavi klinicki
manifestnih pokazatelja. Jasan primer prufaju ispitivanja novoproizvedenih
serija vakcina. Do skora su ova istrazivanja zahtevala da se zivotinje imunizuju
virulentnim mikroorganizmima iii njihovim toksinima. Danas efikasnost
vakcina mofo da se ispituje i in vitro i to demonstracijom neutralizacije
patogena i njihovih toksina u kulturi tkiva pomoeu Elisa testa.

Na kraju, postoje istrazivanja kod kojih je smrt zivotinja humana krajnja

tacka. U takvim istrazivanjima treba maksimalno izbegavati da smrt nastane
usled patoloskog procesa, osim u slueajevima toksikoloskih studija. Treba teziti
da smrt zivotinja nastane kao posledica eutanazije. Pored ovih, postoje i
istrazivanja kod kojih se humana krajnja tacka tesko odreduje, tako da je i
momenat eutanazije tesko iii gotovo nemoguee odrediti.

25
 Primena humane krajnje tacke u praksi
Primena humane krajnje tacke u praktienim uslovima prolazi kroz nekoliko
stadijuma, a to su: utvrdivanje odnosno identifikovanje indikatora, sama
primena i usavrfavanje kriterijuma prepoznavanja humane krajnje tacke.

Pri planiranju ogleda na zivotinjama istrazivaci moraju jasno definisati

ciljeve i ishode koje :Zele da postignu. Takode, u toku planiranja ogleda moraju
se jasno definisati i specifieni kriterijumi na osnovu kojih ce biti prepoznato
kada su ciljevi i ishodi ogleda postignuti. U tu svrhu mogu da se koriste
neinvazivne tehnologije, ukljueujuCi imidzing tehnologije, praeenje fizioloskih
pokazatelja biotelemetrijom i promene ponafanja zivotinja. u toku koriscenja
animalnih modela za odredene bolesti nije neophodno da se istrazivanja
obavljaju sve dok se ne ispolje posledice svih patoloskih procesa, kao kod
foveka, vec je dovoljno da se pojave prvi indikatori bolesti, odosno da animalni
model bude sliean u odredenim relevantnim aspektima bolesti. Na primer, u
toku koriSeenja zivotinja radi proueavanja artritisa nije neophodno da se
istrazivanja sprovode .do pojave bolnih hronienih promena na zglobovima
zivotinja, vec samo do promene (smanjenje iii povecanje) koncentracije
proizvoda razlaganja hrskavice u urinu zivotinja.

Takode, pri planiranju ogleda istrazivaCi moraju identifikovati

potencijalne negativne uticaje i vreme njihove pojave, odnosno moraju
predvideti momenat pojave stresa i bola kod zivotinja kada se definisu klinicke
manifestacije njihove pojave i to kroz kontekst stepena invazivnosti samog
ogleda. Upravo, u ovom trenutku se utvrduju i kriterijumi za humanu krajnju
tacku (npr. smanjenje telesne mase, promene ponasanja i dr.). U pojedinim
slueajevima su od koristi i pilot-ogledi na malom broju zivotinja radi
utvrdivanja razvoja patoloskih promena, vremena pojave prvih negativnih
uticaja ogleda na zivotinje i identifikovanja kriterijuma za humanu krajnju
tacku. Kriterijume za humanu krajnju tacku potrebno je identifikovati tako da
ne budu u suprotnosti sa specifienim ciljevima istrazivanja.

Savetuje se upotreba kontrolnih lista za pracenje humane krajnje tacke.

Naime, ove liste sluze da se prate rani pokazatelji humane krajnje tacke. Na
pocetku istrazivanja, zivotinje se, na pojavu pokazatelja humanih krajnjih
taeaka, posmatraju najmanje jednom dnevno, a kasnije i cesce.

26
 Usavrsavanje humane krajnje tacke
U mnogim istrazivanjima na zivotinjama bol i stres mogu da se izbegnu
identifikacijom nekJinickih humanih krajnjih tacaka koje SU UOcljive pre pojave
prvih znakova patnje i klinickih manifestacija patoloskih procesa.

Kada se identifikuju pokazatelji bola, tada se zivotinjama mora aplikovati

analgetik u dozi i na naCin koji odgovara vrsti zivotinje i tipu istrazivanja.

Ukoliko krajnju humanu tacku predstavlja :lrtvovanje zivotinje, ono se

mora obaviti na naCin koji odgovara vrsti i starosnoj kategoriji zivotinje,
odnosno njenom razvojnom stadijumu.

U toku istrazivanja obavezno je da se kontinuirano prati vreme pojave

pokazatelja kada se primenjuju kriterijumi za humanu krajnju tacku, kao i da se
zabeleze sva zapa:lanja vezana za njenu primenu. Ova zapa:lanja potrebno je
publikovati zajedno sa rezultatima istrazivanja.

Sve navedeno zahteva stalno usavrsavanje i ocenu kompetentnosti lica

odgovornih za posmatranje pojave negativnih uticaja istrazivanja na zivotinje.

Zadatak tela koja procenjuju eticnost ogleda na zivotinjama

Zadatak institucionalnih iii nacionalnih komisija i saveta je donosenje
moralno relevantne odluke o postupcima/procedurama/ogledima koji se
realizuju na zivotinjama.

Sta je potrebno poznavati da bi se donela moralno relevantna odluka i

odobrio ogled na zivotinjama?
Clanovi svih tela koja ucestvuju u donosenje eticke ocene ogleda moraju
dobro poznavati:

1) Zakonodavstvo
2) Osnovna eticka i strucna pravila i principe koji se primenjuju u radu sa
oglednim zivotinjama
3) Osnovna pravila i principe kojima se treba rukovoditi prilikom
donosenja eticke ocene ogleda
4) Proceduru za donosenje eticke ocene ogleda po zahtevu za izdavanje
dozvole za rad sa oglednim zivotinjama

27
 lsto vazi i za istrazivace i osobe odgovorne za dobrobit zivotinja unutar
institucija u kojima se sprovode ogledi na zivotinjama, kao i za inspektore
nadlefoe za kontrolu dobrobiti oglednih zivotinja.

Clanovi tela koji eticki procenjuju oglede na zivotinjama obicno nisu u

mogucnosti da poznaju detalje svih postupaka koji se sprovode na zivotinjama.
Stoga je vafoo da ova tela imaju unapred pripremljen spisak konsultanata koje
ce kontaktirati u slueaju da se susretnu sa teskoeama. Takode, od pomoci im
mogu biti i postojece elektronske baze podataka koje se odnose na postupak
eticke ocene ogleda.

Odluka o koriseenju zivotinja u ogledu

Za potencijalne korisnike oglednih zivotinja je najbitnije da procene da Ii je
za postizanje planiranih rezultata uopste potrebno koristiti ogledne zivotinje.
Isto ova pitanje treba da postave i clanovi tela koja sprovode ocenu etienosti
ogleda na zivotinjama i to na samom pocetku rasprave. U tu svrhu mogu
posluziti sledeea inicijala pitanja:

1) Da Ii je opravdano koristiti zivotinje u planiranom ogledu?

2) Da Ii je prethodno sproveden sliean ogled?
3) Da Ii se do istih planiranih rezultata maze doCi primenom alternativa?

Ocena etienosti ogleda na zivotinjama

Direktiva 2010/63 EU, koja se odnosi na zastitu zivotinja koje se koriste u
nauene svrhe, zahteva da nijedno istrazivanje na zivotinjama ne sme da se
obavi sve dok ocenu tog istrazivanja ne obavi i ne odobri odgovarajuea
institucija u Cijoj je nadlefoosti upravo odobrenje ogleda na zivotinjama.
Oglede na zivotinjama dozvoljeno je obavljati samo uz odobrenje nadlefoe
institucije, a u slueaju Republike Srbije to je Ministarstvo poljoprivrede i zastite
zivotne sredine. Prema istoj Direktivi, bitno je, kako sa moralnog tako i sa
nauenog aspekta, da se obezbedi pazljiva ocena svake upotrebe zivotinja, tj.
njihova nauena i edukativna opravdanost, kao i korist i relevantnost ocekivanih
rezultata. Verovatne stete koje se ogledom nanose zivotinjama mora da budu
opravdane i izbalansirane ocekivanim koristima od ogleda. Zato je neophodna
nepristrasna ocena koriscenja oglednih zivotinja koja se donosi bez ucesnika

28
samog ogleda, ali koji maze da se kontaktira radi detaljnijeg obja5njenja
nejasnih delova zahteva u obrascu za odobrenje ogleda na zivotinjama. Eticka
ocena ogleda na zivotinjama predstavlja sastavni deo procesa odobravanja
ogleda. Efikasno sprovodenje eticke ocene ogleda na zivotinjama treba da
omoguCi i primenu novih nauenih, dijagnostickih i edukativnih tehnika. Zarad
postojanja velikog broja razlicitih vrsta ogleda na zivotinjama, vrsta i sojeva
oglednih zivotinja i verovatnoce dobijanja ocekivanih rezultata ogleda, u
pojedinim slueajevima maze biti neophodno da se sprovede i retrospektivna
ocena. Kako se ogledi na zivotinjama medusobno razlikuju po kompleksnosti i
duzini trajanja, neophodno je da odluka o retrospektivnoj oceni u obzir uzme i
ove cinjenice. Kljueni Cinioci koji se uzimaju u obzir pri oceni etienosti ogleda
su obrazovanost, struena osposobljenost i vestine lica koja rade oglede,
visestrana analiza poboljsanja ogledne procedure u smislu koriscenja "3R"
principa i ocena koristi i steta.

Evaluacija ogleda mora da bude detaljna, prilagodena tipu ogleda i mora da

ustanovi:

a) da Ii je ogled zadovoljio nauene kriterijume;

b) da Ii je ogled zadovoljio edukativne kriterijume;
c) da Ii je ogled zadovoljio zakonske kriterijume;
d) da Ii cilj ogleda opravdava upotrebu zivotinja;
e) da Ii SU zadovoljeni kriterijumi humanosti pri koriScenju zivotinja U
ogledu;
f) da Ii ogled zadovoljava kriterijume ekoloske bezbednosti i sigurnosti i
g) da Ii ogled predvida sigurnost radnog osoblja/ucesnika ogleda,
saradnika i pomoenog osobalja.

Ocena eticnosti ogleda posebno mora da se usmeri na:

a) cilj/ciljeve ogleda;
b) jednu iii vise naucnih koristi;
c) jednu iii vise edukativnih vrednosti;
d) analizu koristi i steta radi ocene, da Ii SU stete od koriScenja zivotinja i
nanosenja zivotinjama neprijatnih telesnih i emocionalnih iskustava
(patnja, bol, stres) i narusavanja njihove fizicke i psihicke celovitosti,
eticki opravdane u odnosu na ishode ogleda sa aspekta koristi za
eoveka, druge zivotinje i zivotnu sredinu;

29
 e) opravdanost ogleda u odnosu na Clanove 6, 12, 14, 16 i 33 Direktive EU
2010/63, odnosno na eutanaziju zivotinja, mesto i okvir upotrebe
zivotinja, upotrebu anestezije, ponovljeno koriseenje istih zivotinja u
ogledu i smestaj i brigu 0 zivotinjama;
f) odredivanje da Ii treba i kada treba da se obavi retrospektivna analiza
ogleda.

Principi uspesne eticke evaluacije ogleda

Da bi eticka evaluacija ogleda bila uspesna neophodno je da budu
zadovoljeni sledeCi principi:

1) Sirok spektar struenosti-ovaj princip moze da se postigne

sastavljanjem etickih komisija sa sirokim spektrom strufojaka,
posebno iskusnim i vestim u primeni ,,3R" principa, odnosno vestim i
iskusnim u planiranju ogleda, u pogledu nege i brige, kao i preventivne
i kurativne zdravstvene zastite i dobrobiti oglednih zivotinja.
2) Imparcijalnost (nepostojanje sukoba interesa)-neophodno je da
se pri proceni eticnosti ogleda zastiti intelektualna svojina i da se
obezbedi poverljivost podataka ogleda. Ovo moze da se postigne
sakrivanjem imena fizickih i pravnih lica koji su podnosioci zahteva za
izdavanje dozvole za rad sa zivotinjama, kao i potpisivanjem
deklaracije o izbegavanju sukoba interesa i obezbedenju poverljivosti
podataka od strane svih ucesnika u etickoj evaluaciji ogleda. U
deklaraciji mora da bude objasnjeno kako ce se izbeCi sukob interesa i
kako ce se obezbediti poverljivost podataka ogleda. Posebno je bitna
imparcijalnost institucije odgovorne za konafoo izdavanje dozvole za
rad sa oglednim zivotinjama, kao i uvid u radne/projektne podatke
Clanova etickih komisija i izuzece u glasanju onih Clanova koji bi mogli
glasanjem da naruse princip imparcijalnosti.
3) Proporcionalnost-ovaj princip se odnosi na potrebu sto raznovrsnije
zastupljenosti ogleda koji podlefo etickoj evaluaciji. Sto je raznovrsnost
ogleda veea, to se br:le stieu vestine clanova etickih komisija da ocene
njihovu etifoost i sa tim u vezi:
vrstu ogleda (osnovna istrazivanja, primenjena istrazivanja,
regularne procedure, dijagnosticke procedure, proizvodnja,
testiranja, edukacija),

30
 vrstu i broj zivotinja koje se koriste u ogledima,
kompleksnost i inovativnost ogleda,
trajanje ogleda,
stepen invazivnosti ogleda,
prethodno iskustvo ucesnika ogleda u odnosu na struenost i
vestine u radu sa oglednim zivotinjama.
4) Konzistentnost-konzistencija u donosenju eticki relevantnih odluka
je bitna za poverenje podnosioca ogleda i postizanje principa
jednakosti etickog vrednovanja ogleda, odnosno za stabilnost
kriterijuma etickog vrednovanja. Konzistentnost raste sa iskustvom
Clanova etickih komisija i brojem uradenih analiza koristi i steta.
Takode, konzistentnost moze da se unapredi i redovnim treningom
Clanova etickih komisija kao i razmenom informacija izmedu naucnih i
struenih radnika koji u svom radu koriste ogledne zivotinje i njihovim
struenim usavrsavanjem. Odluka o etickoj oceni ogleda mora da
bude praviena i dokumentovana kako bi se video nacin eticke
evaluacije i razlog za eticko prihvatanje iii odbacivanje ogleda.
5) Efikasnost-evaluacioni proces mora da bude tako isplaniran i da se
odvija na nacin na koji nece da ometa podnosioce u vremenu
planiranom za sprovodenje ogleda. Obezbedenje potpunog i ispravnog
zahteva za sprovodenje ogleda podjednako je bitno i za podnosioce i za
evaluatore. Dodatno, proces moze da se ubrza ukoliko popunjeni
obrazac zahteva za eticku ocenu ogleda pregledaju ovlasceni veteirnar i
lice zadufono za dobrobit zivotinja iii ucestvuju u njegovom
popunjavanju. Bilo bi pofoljno da podnosioci zahteva za odobravanje
ogleda ostvare kontakt i sa clanovima komisija koje obavljaj ocenu
etienosti, a sa druge strane potrebno je omoguCiti i etickim komisijama
da konsultuju podnosioce zahteva za odobrenje ogleda. Ovo znaci da bi
najbolji nacin za postizanje efikasnosti bila moguenost dvostrane
komunikacije izmedu podnosioca zahteva i clanova etickih komisija.
6) Transparentnost-ocena etienosti ogleda mora da bude
transparentna. Svi zainteresovani za sprovodenje ogleda na
zivotinjama treba da znaju sta je neophodno za proces eticke ocene,
odnosno kako se podnosi zahtev za eticku ocenu ogleda i koje su
informacije u tu svrhu neophodne, koje institucije ueestvuju u procesu
eticke ocene i kako se eticka ocena obavlja. U slueaju da ogled bude

31
 odbijen, neophodno je informisati podnosioce o razlozima za takvu
eticku odluku. Da bi se proces eticke ocene ogleda bolje razumeo, bilo
bi dobro da institucije odgovorne za izadavanje resenja i odluke o
njegovoh etickoj evaluaciji pripreme i izdaju vodice o ovom procesu,
ukljueujuCi i obrazac za podnosenje zahteva i formu za eticko
ocenjivanje.
7) Mogucnost :falbe-neophodno je u slucaju negativne odluke
omoguCiti podnosiocima ogleda da se fale i traze da se etienost ogleda
pOnOVO razmotri bez UCesca OSOba koje SU UCestvovaJe U njegovoj
inicijalnoj oceni.
8) Razumevanje sadr:faja, procesa i kriterijuma eticke ocene
ogledasa posebnim osvrtom na analizu koristi i steta-fizicka i
pravna lica koja ucestvuju u ocenjivanju eticnosti ogleda moraju
razumeti sadrfaj, principe i kriterijume ovog procesa. Ova lica moraju
biti osposobljena za konzistentni pristup oceni ogleda i za iznosenje
dobro formulisanih, pravienih misljenja, koja nisu u sukobu interesa.
OcenjivaCi ogleda moraju biti strucno osposobljeni i uvezbani za ovaj
proces, a posebno u odnosu na ocenjivanje ciljeva i ishode ogleda,
primenu ,,3R"principa, ocenu invazivnosti ogleda i sprovodenje analize
koristi i steta.
9) Pristupacnost resursima-svi resursi neophodni za eticku ocenu
ogleda moraju biti lako dostupni licima koja ucestvuju u ovom procesu,
a posebno oni koji se odnose na podatke o ,,3R" principima,
administrativne podatke i dodatne strucne izvore podataka.
10) Razvoj i jaeanje kapaciteta-znanje i struenost su najbitniji za proces
eticke ocene ogleda, ali i dobra opremljenost institucija koje rade sa
oglednim zivotinjama. Posebna iskustva pojedinaca, bilo da SU fizicka iii
pravna lica, treba da budu dostupna kako podnosiocima ogleda, tako i
Clanovima etickih komisija koji obavljaju eticku ocenu ogleda. Fizicka i
pravna lica koja koriste zivotinje u obavljanju svojih delatnosti treba
medusobno da razmenjuju iskustva i znanja, a posebno ona koja se
odnose na sprecavanje narusavanja dobrobiti oglednih zivotinja i
nacine prevazilazenja ovih i slienih problema.

32
 Sta je sve potrebno za eticku evaluaciju ogleda?
U momentu zapoCinjanja eticke evaluacije ogleda, pred clanovima etickih
komisija, etickih saveta iii nacionalnog saveta za dobrobit zivotinja treba da se
nalazi:

a) predlog ogleda u tekstualnom obliku iii obliku aplikacionog

obrasca, odnosno obrasca zahteva za izdavanje dozvole;
b) netehnicki sazetak ogleda i
c) specificne informacije o ogledu.

33
 Netehnicki sa:Zetak ogleda treba da ima sledeCi oblik:
Naziv ogleda
Trajanje ogleda
Kljuene reci (do 5)
Svrha ogleda Osnovna istrazivanja Da Ne
Translaciona i primenjena istrazivanja Da Ne
Regularna upotreba i rutinska
Da Ne
oroizvodnia
Zastita zivotne sredine u korist zdravlja i
Da Ne
dobrobiti foveka iii zivotinja
Zastita vrsta Da Ne
Visi nivo obrazovanja iii
Da Ne
usavrsavanje/trening
Forenzicke svrhe Da Ne
Odr:lavanje kolonija geneticki
izmenjenih zivotinja koje se ne koriste u Da Ne
drugim oostupcima
Ciljevi ogleda
Koje su potencijalne koristi ovog
ogleda (za nauku, struku, ljude,
zivotinje, zivotnu sredinu,
obrazovanje, proizvodnju, kvalitet i
bezbednost oroizvoda isl.)
Vrste i pribli:lan broj zivotinja koje
ce se koristiti u ogledu
U kontekstu onoga sto se radi
zivotinjama, koji SU OCekivani
negativni efekti na
zivotinjama,verovatni/ocekivani
nivo invazivnosti i sudbina
zivotinia?
Primena "3R" pravila
Pravilo zamene - Objasniti zasto
mora da se koriste zivotinje i zasto se
ne koriste neanimalne alternative
Pravilo redukcije - Objasniti na koji
naCin je obezbedena upotreba
minimalnog broja zivotinia
Pravilo usavrsavanja - Objasniti
izbor zivotinjske vrste i animalnog
modela koji ce se koristiti u ogledu, i
zasto su ta vrsta i taj animalni model
najpogodnija za taj ogled u odnosu na
njegove ciljeve.
Objasniti opste mere koje ce biti
preduzete radi sprecavanja
ugro:lavanja dobrobiti zivotinja

34
 Specifiene informacije o ogledu odnose se na:

1) Relevantnost i opravdanost:
a) upotrebe zivotinja ukljueujuCi njihovo poreklo, predvideni broj,
vrstu i zivotnu fazu;
b) procedure;
2) Primenu metoda zamene, smanjenja broja i usavrsavanje postupaka sa
zivotinjama
3) Planiranje upotrebe anestezije, analgezije i drugih analgetickih
metoda
4) Smanjenje, izbegavanje i ublafavanje patnje zivotinja u bilo kom
obliku, od rodenja do smrti (kada je smrt neizbefoa)
5) Planiranje humanih naCina zavrsetka ogleda
6) Eksperimentalne ili opservacione strategije i statisticke metode za
smanjenje broja zivotinja, redukciju bola, patnje, uznemirenost i
redukciju uticaja na zivotnu sredinu gde je to moguee
7) Ponovljenu upotrebu zivotinja i akumulacioni uticaj ponavljanja
upotrebe na zivotinje
8) Predlo:Zenu kategoriju invazivnosti procedura
9) Izbegavanje neopravdanog dupliranja procedura
10) Smestaj, brigu i negu zivotinja
11) Nacine humanog :Zrtvovanja zivotinja
12) Nadlefoost, struenost i iskustvo osoba ukljucenih u ogled.

Pojedine okolnosti dozvoljavaju da u toku procesa eticke ocene budu

prisutni i sami podnosioci ogleda.

Ponekad je proces eticke evaluacije lak, kao u slueaju kada se radi o

ogledima koji se sprovode na retkim i ugrozenim vrstama zivotinja radi njihove
zastite, odnosno radi biokonzervacije i bioprezervacije. U bilo koje druge svrhe
rad sa zivotinjama koje pripadaju retkim i ugrozenim vrstama je zabranjen. U
ovakvim i slienim slucajevima nije potrebno sprovoditi analizu koristi i steta,
jer se sami ciljevi i ishodi ogleda ne mogu postiCi bez upotrebe specificnih vrsta
zivotinja. Ostale vrste ogleda zahtevaju objasnjenje i opravdanje koriscenja
zivotinja i obavljanja odredenih procedura na njima.

Za podnosioca zahteva za ocenu etienosti rada sa zivotinjama najbitnije je

da naucnim i struenim podacima opravda upotrebu zivotinja i objasni zasto
koristi odredenu vrstu zivotinja, odredeni animalni model, u odredenom broju

35
i na odredeni nacin, kao i razlog zarad kojeg ne koristi alternative. Sa druge
strane, Clanovi etickih komisija mora da procene da Ii je eticki opravdana
upotreba zivotinja u odnosu na vrstu, model, broj i na nacin koji je podnosilac
zahteva naveo, a u neposrednoj vezi sa ciljevima i svrhom ogleda. Zato, prvo
sto Clanovi etickih komisija treba da procene jeste opravdanost upotrebe vrste
zivotinja koje se koriste u ogledu. Clanovi etickih komisija moraju dobro
poznavati nacionalno i medunarodno zakonodavstvo koje se odnosi na rad sa
oglednim zivotinjama kako bi eticki osporili one oglede za koje je planirano da
se izvedu na zabranjenim vrstama zivotinja usled visokog stepena zastite
biodiverziteta iii na zivotinjama posebno osetljivim na bol, stres i patnju. Tada
je eticka komisija dufoa da preporuci rad na zivotinjama druge vrste, drugog
razvojnog stadijuma, vrste manje osetljive na bol, stres i patnju, kao i
eventualni rad na neanimalnim modelima.

Procena eticnosti ogleda mora da se obavlja od slueaja do slueaja. Telo koje

obavlja ocenu etienosti mora biti bez ikakvih sukoba interesa u pogledu
obavljanja tog zadatka. Institucionalne eticke komisije mogu da obavljaju
preliminarnu ocenu etienosti ogleda, ali je malo verovatno da sukob interesa
bude izbegnut. Nacionalna instuticuja za izdavanje dozvola za oglede koji se
obavljaju na zivotinjama dufoa je da garantuje da tela i fizicka lica koja
odlucuju o etienosti ogleda nisu u sukobu interesa sa svojim zadatkom.

Odluka konsenzusom smatra se idealnom. Medutim, ako ne mofo da se

postigne konsenzus, eticka komisija iii savet te mozda morati da primeni nacin
glasanja prostom veCinom. U takvim okolnostima, treba zabeleziti razlicite
stavove Clanova etickih komisija.

Ueesce spoljnog clana - laika u etickim komisijama je opravdano ukoliko

mo:le da se obezbedi poverljivost. Laik je predstavnik sire javnosti Cije
prisustvo etickim komisijama obezbeduje transparentnost rada. Stav laika
treba da oslikava stav drustva. Kako nauka o dobrobiti zivotinja i nauka o
oglednim zivotinjama odobravaju koriScenje zivotinja u istrazivacke,
obrazovne, dijagnosticke svrhe i zarad testiranja kvaliteta, bezbednosti i
efikasnosti, odnosno zarad postizanja esencijalnih koristi za foveka, druge
zivotinje i prirodu, ukoliko SU koriSeene zivotinje postedene nepotrebnih
neprijatnih telesnih i emocionalnih iskustava, odnosno patnje, to laik treba da
opravdava iii opovrgava upotrebu oglednih zivotinja sa aspekta dobrobiti. Na
ovom mestu treba istaCi sta znaci termin "dobrobit". Dobrobit je stanje koje

36
pokazuje kako zivotinja zivi u uslovima zivota koje je za nju obezbedio fovek
koji je koristi, odnosno ukazuje na kvalitet zivota zivotinje i stepen brige
foveka o toj zivotinji. Sa druge strane, postoji i pokret za dobrobit zivotinja koji
odobrava koriscenje zivotinja u esencijalne svrhe aka se nacinom koriscenja ne
nanose neprijatnosti zivotinjama koje mogu da prouzrokuju patnju. Uloga laika
je da u postupku ocene etienosti ogleda koji se realizuju na zivotinjama zastupa
eticke stavove drustva i drustvene poglede na koriScenje zivotinja u ogledima.
Njegova uloga nije neophodna u delu eticke rasprave o primeni "3R" principa u
ogledima usled verovatnog nedostatka znanja iz ave oblasti.

Struenjaci ukljuceni u ocenu etienosti ogleda na zivotinjama treba da

ucestvuju u promovisanju "3R" principa. Da bi se ova postiglo, neophodno je
pronaci struene i iskusne osobe u primeni "3R" principa i ukljuCiti ih u eticke
komisije.

Neophodna je dobra komunikacija i diskusija medu Clanovima etickih

komisija, ali se ona ne sme obavljati u izolaciji i putem elektronske paste.

Elementi ocene eticnosti ogleda i analiza steta i koristi

Ocena etienosti ogleda treba da se usmeri u dva pravca. Jedan pravac je
utvrdivanje koristi od ogleda, dok je drugi pravac analiza steta za zivotinje. u tu
svrhu, postupkom ocene etienosti ogleda treba da se obuhvate, otkriju i
analiziraju:

a) cilj/ciljevi ogleda;
b) jedna iii viSe naucnih koristi;
c) jedna iii vise edukativnih vrednosti;
d) analiza koristi i steta radi ocene, da Ji SU stete Od koriScenja zivotinja
eticki opravdane u odnosu na ishode ogleda sa aspekta koristi za
foveka, druge zivotinje i zivotnu sredinu;
e) opravdanost ogleda u odnosu na clanove 6, 12, 14, 16 i 33 Direktive EU
2010/63, odnosno na eutanaziju zivotinja, mesto i okvir upotrebe
zivotinja, upotrebu anestezije, ponovljeno koriScenje istih zivotinja u
ogledu i smestaj i brigu 0 zivotinjama i
f) potrebe za obavljanjem retrospektivne analize ogleda i kada je treba
obaviti.

37
 Sagledavanjem navedenih Cinjenica dolazi se do analize steta i koristi.

Ciljevi ogleda do kojih treba da se dode koriseenjem zivotinja treba da se

opravdaju/osude analizom steta/koristi i obrnuto. Ovo znaci da ocenom
etifoosti ogleda treba iii da se opravda i dozvoli planirana upotreba zivotinja iii
da se ona ospori.

Na samom pocetku ocene eticnosti ogleda treba se napraviti jasna razlika

izmedu ciljeva samog ogleda i koristi od njega. Clanovi tela koja vrse ocenu
etifoosti treba jasno da determinisu ciljeve ogleda na zivotinjama (naufoi
ciljevi, edukativni ciljevi, zdravstveni ciljevi, bezbednost, sigurnost itd.). Iz
dobro definisanih ciljeva ogleda, odreduju se njegove koristi.

Odredivanje steta za zivotinje

Kada se procenjuju stete za zivotinje u ogledu, onda polaznu tacku
predstavlja kategorija invazivnosti ogleda (ogledi u kojima oporavak zivotinja
nije moguc, ogledi blage/slabe, srednje/umerene i teske invazivnosti).
Medutim, ovakva klasifikacija ogleda ne prufa dovoljno informacija o prirodi,
ucestalosti i duzini trajanja steta koje se ogledom pricinjavaju zivotinjama.
Takode, na osnovu nje se ne mo:le oceniti na koji broj iii na koji procenat
zivotinja u ogledu se stete odnose. Na primer, ukoliko se neki ogled na
zivotinjama klasifikuje kao ogled umerene invazivnosti, ovaj podatak ne
ukazuje jasno na koji broj zivotinja se umerena invazivnost odnosi, jer ogledi
mogu imati pozitivne negativne kontrolne grupe iii veCi broj
eksperimentalnih grupa. Takode nije jasno ni kako ce umerena invazivnost biti
prouzrokovana i zasto je bas ocenjena kao umerena invazivnost. Zato, u obzir
mora da se uzmu i analiziraju sledece vrste steta i uticaja na zivotinje:

1) Potencijalne stete-to SU neizbefoe stete koje proizi!aze iz samog

postupka koriscenja zivotinja u ogledima, kao sto je dr:lanje zivotinja u
kavezima i spreeavanje njihovog kretanja, ucestalost hvatanja i obuzdavanja
zivotinja radi sprovodenja ogleda, nemoguenost da se ispolji repertoar
prirodnih oblika ponasanja, transportni stres, stres koji nastaje usled mirisa
nepoznatih zivotinja u istoj prostoriji (smestanje oglednih zivotinja u
prostoriju u kojoj se dr:le druge zivotinje u ogledima) itd. Kao kriterijum za
analizu i ocenu potencijalnih steta mo:le da se uzme pravilo "S sloboda".

38
 2) Direktne stetekoje nastaju u vezi sa postupcima u ogledu-ovo su
specifiene stete predvidene postupcima sa zivotinjama u samom ogledu. One
mogu da variraju u vrsti i slozenosti, pocev od socijalne izolacije do hirurskih
intervencija. Od znacaja za procenu direktnih steta, takode, kao kriterijum
moze da se uzme pravilo "5 sloboda". Kada se analiziraju i eticki ocenjuju
direktne stete u obzir se uzima:
vrsta postupaka sa zivotinjama,
ucestalost svih postupaka sa zivotinjama,
trajanje postupaka,
broj/procenat zivotinja kod kojih ce se planom ogleda verovatno
postiCi pretpostavljeni nivo invazivnosti,
priroda, tezina i verovatnoea svakog negativnog uticaja i procenat
zivotinja na kojima ee se ti uticaji ostvariti,
poreklo, vrsta, soj i starost/faza razvoja zivotinja koje se koriste,
broj zivotinja,
sudbina svake zivotinje (npr. humano ubijanje, ponovljena upotreba,
udomljavanje),
da Ii se zivotinje na kraju ogleda eutanaziraju, u kom broju/procentu i
na koji nacin i
da Ii zivotinje mogu ponovo da se koriste u ogledu.

3) Kumulativni uticaj-to je zbirni uticaj svih postupaka sa oglednim

zivotinjama, U koji SU ukljuceni kako uticaji smestaja, redovne nege i brige 0
zivotinjama, priprema zivotinja za ogled, tako i uticaji samog ogleda. Svi ovi
uticaji mogu da imaju stetne, odnosno negativne posledice za dobrobit
zivotinja, ali neki mogu da utieu i pozitivno i da smanje stetnost i invazivnost
oglednih postupaka kao sto je, na primer, priprema zivotinja za sam ogled
(habituacija, kondicioniranje). Takode, sve metode koje se koriste za
"usavrsavanje" (Refinement) ogleda ostvaruju kumulativne uticaje na zivotinje.
Kada se procenjuje kumulativni uticaj ogleda na zivotinje, tada je neminovno
oceniti i kakva ce biti njegova konaena posledica, odnosno, da Ii zivotinja pamti
sve postupke i da Ii oni kod nje, kao posledicu, ostavljaju pozitivna iii negativna
seeanja. Ova secanja predstavljaju zapravo, iskustvo zivotinje, koje mo:ze uticati
na ponovljeno koriscenje zivotinja, odnosno na njihovu konaenu sudbinu.

4) Usavrfavanje (Refinement) -svi postupci usavrsavanja ogleda koji

doprinose minimalizovanju bola, straha, stresa, patnje, dosade i drugih

39
neprijatnih iskustava kod zivotinja moraju se uzeti u obzir pri proceni steta
obzirom da ih mogu znaeajno umanjiti. Zato su podnosioci zahteva za izdavanje
dozvola za rad sa zivotinjama du:Zni da detaljno objasne, koje metode
usavrsavanja koriste u postupcima sa zivotinjama, u odnosu na vrstu, soj,
model, starost, pol zivotinja iii razvojni stadijum, i zasto su bas te izabrane
metode usavrsavanja najprikladnije.

Strategije usavr5avanja ogleda treba da budu jasno definisane i

protumacene kako bi se video njihov uticaj na poboljsanje dobrobiti zivotinja.
Posebna pa:Znja treba da se obrati na sledece cinjenice:
a) postupke koji su planirani radi ubla:Zavanja neprijatnih iskustava kod
zivotinja, i to kako sa aspekta njihovog preveniranja, tako i sa aspekta
njihovog tretmana u slueajevima kada se pojave (na primer, sta ce se
raditi da se spreci pojava bola kod zivotinja i sta ee se raditi kada se bol
pojavi kao i mere koje ce biti preduzete da se prati eventualna pojava
bola,
b) humanu krajnju tacku, kojom se onemogueavaju naucno i eticki
neopravdana i neplanirana neprijatna telesna i emocionalna iskustva i
smrt kod zivotinja i
c) koriSeenje dodatnih strategija usavrsavanja ogleda i svrhe u koje one
slu:Ze.

Odredivanje koristi ogleda

Koristi ogleda je teze odrediti i oceniti u odnosu na stete, jer su uglavnom
subjektivne. Prvi korak analize koristi nekog ogleda je sagledavanje i analiza
njegovih direktnih i indirektnih koristi, i to kako sa aspekta njihovog kvaliteta
(vrsta koristi, kategorija korisnika i nacin na koji ce korist biti primenjiva), tako
i kvantiteta (velicina populacije na koju se korist odnosi, velicina geografskog
podrucja gde ce korist biti primenjiva i duzina vremena koje je potrebno da
protekne od zavrsetka ogleda do primene koristi).

Direktne koristi-direktne koristi ogleda procenjuju se na osnovu

njegove svrhe i cilja, odnosno u kontekstu njihovog doprinosa trenutnom
stanju u datoj oblasti istrazivanja. Koristi, bas kao i ciljevi ogleda, treba da budu
izvedeni na osnovu oeekivanih rezultata. Zato je bitno da se jasno protumace i
razumeju oeekivani rezultati, jer ce oni u kasnijoj proceni koristi imati

40
znacajnu ulogu u potencijalnoj ostvarljivosti ogleda. Jedan ogled moze imati
veci broj direktnih koristi.

Indirektne koristi-podnosioci zahteva za odobrenje ogleda na

zivotinjama cesto izostave da navedu indirektne koristi. Zato je dufoost
Clanova tela koja procenjuju etifoost da ih otkriju iz specififoih informacija o
ogledu. lndirektne koristi podrazumevaju:

a) koristi koje mogu da imaju druge grane iste naufoe oblasti iii struke,
b) koristi koje mogu da imaju druge naufoe oblasti iii struke i
c) koristi za dalje usavr5avanje i primenu "3R" principa.

Radi identifikacije koristi ogleda koji se obavlja na zivotinjama najbolje je

koristiti sablon, koji sadrZi sledeea pitanja:

1) Sta je direktna korist ogleda?

a) Zdravstvena korist
b) Sigurnost i kvalitet proizvoda, postupka itd.
c) Bezbednost
d) Znanje - naufoa korist,
e) Edukaciona korist - strufoa korist (vestina)
t) Ekonomska korist
g) Druga korist

Da bi se direktne koristi ogleda lakse definisale, dobro je postaviti sledeca

potpitanja:

Sta je ishod ogleda?

Koji SU njegovi ocekivani rezultati?
Da Ii oni doprinose pobolj5anju/unapredenju zdravlja, nauke, znanja,
bezbednosti, sigurnosti, kvaliteta itd?
Na koja naufoa pitanja ce ogled odgovoriti?
Da Ii njegovi rezultati i zakljucci predstavljaju originalan doprinos
nauci iii struci?

41
2) Ko ce "profitirati" od koristi ogleda?
a) ljudi (bolesnici iii zdravi; eeste, retke iii specifiene bolesti; koja
starosna kategorija - deca, omladina, srednje zivotno doba,
starci; nauenici, struenjaci itd),
b) zivotinje,
c) biljke,
d) zivotna sredina (priroda)
3) Kako ee se upotrebljavati koristi ogleda?
a) unapredice opsta naucna saznanja,
b) unapredice specificna nauena saznanja,
c) unapredice struena znanja,
d) unapredice vestine,
e) unapredice nacin leeenja,
f) unapredice efikasnost leka,
g) ubrzace i unaprediti dijagnozu, tretman, preventivu,
h) pojeftinice odredeni postupak, pristup itd,
i) unapredice kvalitet zivota:
foveka,
zivotinja,
biljaka.
4) Kolika je velicina populacije koja ce imati koristi od ogleda?
a) koristi mogu da slu:Ze svim bolesnicima,
b) koristi mogu da sluze odredenim kategorijama bolesnika,
c) koristi mogu da sluze maloj populaciji bolesnika sa specifienim
bolestima,
d) koristi mogu da slu:Ze svim zivotinjama,
e) koristi mogu da slu:Ze pojedinim vrstama zivotinja,
f) koristi mogu da slu:Ze pojedinim kategorijama zivotinja,
g) koristi ima ceo biljni svet,
h) koristi mogu da slu:Ze odredenim biljnim vrstama,
i) koristi mogu da sluze svim nauenicima,
j) koristi mogu da sluze naucnicima u odredenim nauenim
oblastima,
k) koristi mogu da slu:Ze nauenicima u odredenim disciplinama
unutar naucnih oblasti,

42
 I)koristi mogu da slu:le svim struenjacima u odredenoj struenoj
oblasti,
m) koristi mogu da sluze svim strucnjacima u odredenim
disciplinama/granama struke itd.
5) Koliko je veliko geografsko podrucje na kojem koristi mogu biti
primenjive?
a) globalna korist,
b) kontinentalna korist,
c) kontinentalno regionalna korist,
d) nacionalna korist,
e) nacionalno regionalna korist,
f) lokalna korist,
g) institucionalna korist.
6) Kada ce koristi biti ostvarljive?
a) neposredno po zavrsetku ogleda,
b) posle odredenog vremenskog perioda od zavrsetka ogleda,
c) potrebna su dalja istrazivanja.

Koristi koje nisu dozvoljene

Koristi koje ne smeju da proisteknu iz ogleda odnose se na unapredenje i
ispitivanje:
oruzja,
alkohola i duvana i
kozmetickih proizvoda.

Ocena verovatnoee uspeha ogleda

Po zavrsetku analiza steta i koristi pristupa se oceni verovatnoce uspeha
ogleda. U obzir se uzimaju sve okolnosti i svi cinioci koji mogu da utieu na
realizaciju koristi, kao sto su:
a) adekvatnost/specificnost zivotinjskih modela mogufoost
ekstrapolacije dobijenih rezultata na humanu populaciju i druge
zivotinjske vrste; znanja i osposobljenost istrazivaca i pomocnih
radnika da rade sa odabranim modelima zivotinja, dosadasnja znanja o

43
 statusu istrazivanja u svetu iz pregleda postojece i pristupaene
literature,
b) argumenti koji govore u korist ogleda, a ako postoje nedoumice
dozvoljeno je da se podnosilac zahteva pozove na razgovor iii da se
trazi dopuna dokumentacije,
c) adekvatnost resursa (objekti, oprema, instrumenti, materijal, znanje,
iskustvo, ali i postenje clanova istrazivackog tima; mogu se u obzir
uzeti i izvestaji inspektora koji su prethodno obavili inspekciju
institucije gde ce se ogled realizovati),
d) realistienost ciljeva (SMART - Specifienost, Merljivost, Ostvarljivost,
Realnost, Blagovremenost; u oglednoj dokumentaciji aplikant posebno
treba da istakne blagovremenost, odnosno vreme realizacije koristi),
e) nauena zasnovanost ogleda,
f) ekonomskijfinansijski aspekt ogleda,
g) iskustvo podnosioca zahteva iii istrazivacke grupe u slicnim prethodno
realizovanim ogledima (publikovani radovi koji se specificno odnose na
prethodne oglede iii ogled za koji se trazi dozvola, iskustvo u radu sa
predlo:lenim animalnih modelom, informacije o prethodno obavljenim
retrospektivnim analizama ...),
h) jasno iznet plan rada i zadaci istrazivanja,
i) jasno iznet plan publikovanja ocekivanih rezultata,
j) postojanje potrebe da se za aktuelni ogled za koji se trazi dozvola obavi
retrospektivna analiza

Procena odnosa steta i koristi i donosenje eticki relevantne odluke

Sam proces analize steta i koristi predstavlja sistemski pristup utvrdivanju
steta za zivotinje, koristi ogleda i njihovog meduodnosa.

Da bi se donela eticki relevantna ocena i odluka o odobrenju ogleda na

zivotinjama, njegove koristi treba da prevagnu u odnosu na stete za zivotinje.
Ovo znaci da jedan iii veci broj koristi mora biti znatno veCi od svih steta
kojima SU zivotinje izlo:lene tokom ogleda. Praktifoo znacenje je sledece:

1) Ako se oceni da bol, patnja, stres, strah i ukupna steta za zivotinje imaju
"blagi uticaj", tada pretpostavljena korist mora biti ocenjena za jedan
stepen vise, odnosno kao "srednje znacajna korist".

44
 2) Ako se oceni da bol, patnja, stres, strah i ukupna steta za zivotinje imaju
"umereni uticaj", tada pretpostavljena korist mora biti ocenjena za
jedan stepen vise, odnosno kao "visoko znaeajna korist".
3) Ako se oceni da bol, patnja, stres, strah i ukupna steta za zivotinje imaju
"tefak/ozbiljan uticaj", tada pretpostavljena korist mora biti ocenjena
za jedan stepen vise, odnosno kao "vrlo visoko znaeajna korist".
Prema stavu 2 clana 15 Direktive 2010/63 kojim SU zabranjeni dugotrajni
ogledi na zivotinjama praceni bolom, patnjom i stresom teskog intenziteta,
stete za zivotinju od takvih ogleda mogle bi da imaju "vrlo tefak uticaj". u tom
slueaju, potencijalna korist mora da bude ocenjena kao "vrlo, vrlo znacajno
visoka", sto je praktifoo nemoguce. Ovakav ogled bio bi neeticki u odnosu na
zivotinje, neeticki u odnosu na nauku, nenaucan i neeticki u odnosu na
zakonodavstvo.
Postoji nekoliko modela i nacina ,,vaganja" koristi i steta, a to su:
model cek-liste,
model kategorija,
model bodovanja,
matematicki model,
graficki model koordinatnog sistema,
model algoritma,
model "drvo odluka",
procesni model,
matricni model ("model kocke"),
kompjuterski/softverski model i
nekvantitativni model eticke odluke.
Svi od navedenih modela imaju izvesne prednosti i nedostatke. Pojedini
modeli dobro vizuelizuju razlike izmedu steta i koristi (model algoritma,
graficki model, matrifoi model), dok su matematicki model, model bodovanja i
model cek-liste jednostavno primenjivi. Danas se ipak najviSe koristi model
eticke odluke bez koriscenja numerickih vrednosti, gde eticka odluka zavisi od
nacina glasanja/odlucivanja u telu koje je sprovodi. Prednost ovakavog nacina
procene steta i koristi je sto moZe viSe da se raspravlja 0 uticaju oglednih
postupaka na zivotinje, nego o tezini postupaka koji se na njima sprovode. Bez
obzira koji se nacin iii model procene steta i koristi koristi u etickom
odlucivanju, uvek se treba pridrfavati cinjenice da ocena o etickoj

45
opravdanosti ogleda na zivotinjama predstavlja odnos znacaja njegove koristi,
verovatnoee ostvarljivosti, i steta za zivotinje:

Znaea:.j koristi x Verovatnoca ostva.rljtvosti

Eticka.opravdanost =
Stete za zivotinju

UzimajuCi u obzir cinjenicu da postoji veci broj modela procene steta i

koristi, u EU je nametnuta potreba da se u najskorije vreme definiSu
jedinstveni kriterijumi za odredivanje steta i koristi.

Bez obzira na nedostatke koji trenutno postoje, obavezno je postojanje

detaljnog zapisa o etickoj evaluaciji ogleda, a sa posebnim osvrtom na analizu
steta i koristi i jasnim objasnjenjem zasto je predlog odobren iii odbacen, kao i
sa jasnim korektivnim merama i preporukama za poboljsanje postupaka sa
zivotinjama.

Najcesce greske pri analizi koristi i steta

Clanovi tela koji procenjuju etienost ogleda cesto prave sledece greske kada
daju predlog za njegovo odbacivanje, odnosno neprihvatanje:

1) Verovatne stete za zivotinje smatraju previsokim zbog karakteristika

samih steta (npr. te:Zak stepen bola iii patnje);
2) Verovatne stete za zivotinje smatraju previsokim zbog vrste zivotinja
koje ce biti koriScene u ogledu (primati, konji, socijalne zivotinje);
3) Verovatne stete za zivotinje smatraju previsokim zbog empatije i
postovanja prema zivotinjama;
4) Verovatne koristi ogleda smatraju preniskim iii beznaeajnim zbog same
prirode koristi, sto je najcesCi slueaj u osnovnim istrazivanjima;
5) Verovatne koristi ogleda smatraju preniskim iii beznaeajnim zbog
prirode ciljeva ogleda, na primer ispitivanja efikasnosti i toksienosti
neesencijalnih dobara za foveka, zivotinje iii biljke;
6) Verovatne koristi ogleda smatraju preniskim iii beznacajnim zbog ciljne
grupe koja ce biti korisnik.

46
 Algoritmi koji mogu da pomognu pri sprovodenju analize koristi i steta

U prakticnim uslovima rada etickih komisija iii tela za dobrobit oglednih

zivotinja pri utvrdivanju koristi i steta mogu da pomognu algoritmi/tabele koje
je 2016. godine preporucila radna grupa AALAS-FELASA.

Tabela 1. Utvrdivanje koristi

Socijalna korist
Za ljude: _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __

Za zivotinje: - - - - - - - - - - - -
Za prirodu: _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __

Socioekonomska korist: _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
Naucna korist: _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __

Edukaciona korist: - - - - - - - - - - - - -
Sigurnost i efikasnost: _ _ _ _ _ _ _ _ _ __

Opis
Modulatori koristi Ocena
Ko, Sta, Kako, Kada, Zasto

Znacaj ishoda

Jasnoea ciljeva

Translatorni potencijal
istrazivanja

Verovatnoca uspeha

Kontinuitet u istrazivanjima

Kvalitet plana istrazivanja

Nivo inovativnosti

Diseminacija rezultata

47
 Stete za ogledne zivotinje se najpreciznije utvrduju na osnovu narusavanja
pravila "5 sloboda".

Tabela 2. Utvrdivanje steta

Bol/Povrede: _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __

Strah/Stres: _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __

Glad/Zed: _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __

Moguc':nost ispoljavanja
prirodnog pona5anja: _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __

Modulatori steta Opis Olaksavajuci Otefavajuci Zbirna

uticaj uticaj ocena

Vrsta zivotinje

Broj

NaCin drfanja

Zdravstveni status

Intenzitet steta

Trajanje

Kumulativni uticaj

Humana krajnja tacka

Komplikacije

Geneticke modulacije

Uslovi smestaja

Kompetentnost i
iskustvo radnog
osoblja

48
 Specificnosti analize koristi i steta ogleda u kojima se koriste farmske
zivotinje
Kao i u slucaju laboratorijskih zivotinja, tako se i u slueaju farmskih
zivotinja primenjuje Direktiva 2010/63 EU i vazece nacionalno zakonodavstvo.
Ova Direktiva nala:Ze da se prijave ogleda eticki evaluiraju uz obaveznu analizu
steta i koristi. Drugacije receno, treba proceniti da Ii koristi ogleda u svrhu
nauke, obrazovanja, i zdravlja i zastite zivotne sredine opravdavaju neprijatna
telesna i emocionalna iskustva zivotinja.

Kada su u pitanju zoonoze koriscenje farmskih zivotinja mo:Ze da ima samo

korist za zivotinje i foveka (etiologija, geneza, dijagnostika, tretman,
preventiva bolesti). Pored toga, farmske zivotinje mogu da se koriste i u
ogledima cija je svrha unapredenje njihove dobrobiti sa aspekta smestaja,
ishrane i interakcije fovek:zivotinje. Takode, mogu da se koriste i u svrhu
proueavanja njihovog ponasanja, unapredenja proizvodnosti, ali i kao specifieni
animalni modeli u drugim podrucjima biomedicine i zastite zivotne sredine.
Farmske zivotinje se koriste i kao animalni modeli za proueavanje
zdravstvenih poremeeaja i bolesti foveka.

Pri proceni steta posebno treba da se obrati pa:Znja na:

a) potrebu da se zivotinja drzi socijalno izolovano od drugih

zivotinja,
b) duzinu vremena socijalne izolacije,
c) potrebu da se zivotinja drzi u zatvorenom prostoru (npr.
karantin),
d) duzinu vremena boravka u zatvorenom prostoru,
e) mogufoost/nemogufoost obogaCivanja zivotnog prostora,
f) potrebu da zivotinja bude Staino fiksirana/obuzdana (vezana,
ukljestena isl.),
g) duzinu vremena koje zivotinja provede stalno fiksirana,
h) ucestalost hvatanja i obuzdavanja/fiksiranja zivotinje,
i) invazivnost postupka obuzdavanja zivotinje i oprema koja se za
obuzdavanje koristi,
j) odvajanje mladunaca od majki i duzina vremena odvojenosti,
k) fazu proizvodnog ciklusa (gravidne zivotinje),
I) potrebu da se :Zenke muzu,

49
 m) nedostatak prostirke u karantinskim prostorijama iii prostorijama
gde se obavljaju ogledi,
n) deprivaciju,
0) izradu protokola za pracenje dobrobiti farmskih zivotinja u
ogledu,
p) hirurske i druge invazivne postupke koji spreeavaju zivotinje da
ispolje prirodne oblike ponasanja,
q) protokole za praeenje bola,
r) plan humanog zavrsetka ogleda nacin eutanazije farmskih
zivotinja, a posebno u ogledima u kojima se proucavaju bolesti
koje svojom invazivnoscu prouzrokuju neminovnu patnju u
odredenoj fazi,
s) nacin obavljanja ogleda na mladuncima, embrionima i fetusima
farmskih zivotinja iii na geneticki modifikovanim farmskim
zivotinjama,
t) moguenost da se farmske zivotinje sa posledicama hirurskih
intervencija i drugih invazivnih zahvata ponovo koriste u ogledima
iii da se udome, poklone i vrate u proizvodni ciklus.

so
DRUGO POGLAVLJE

RETROSPEKTIVNA ANALIZA

Sta je to retrospektivna analiza?

Retrospektivna analiza ogleda sprovodi se post hoc u svim slucajevima
teske invazivnosti postupaka na zivotinjama, kao i u slucajevima kada se
postupci sprovode na primatima. Sprovodi se kod ogleda koji imaju naucni
karakter, odnosno u slueajevima kada se ogledne zivotinje koriste u naucnim,
primenjenim i translacionim istrazivanjima visokog iii najviseg stepena
invazivnosti. Sa jedne strane, retrospektivna analiza predstavlja kriticki osvrt
na obavljena istrazivanja sa aspekta upotrebe zivotinja i primene "3R" principa,
dok sa druge strane poveeava transparentnost istrazivanja u javnosti.

Odluku o retrospektivnoj analizi donosi ista eticka komisija koja je

obavljala i ocenu etienosti ogleda. Ova komisija moze doneti odluku i o
sprovodenju retrospektivne analize ogleda ni:leg stepena invazivanosti.

Koristi od retrospektivne analize

Postoji veCi broj koristi od obavljanja retrospektivne analize, a to su:

prilika da se preispitaju ishodi istrazivanja u odnosu na postavljene

ciljeve, kao i razlozi zarad kojih ciljevi nisu postignuti,
poredenje stvarnih "steta" nanetih zivotinjama naspram predvidenih
"steta",
poredenje aktuelnog broja zivotinja koriseenih u istrazivanjima u
odnosu na predvideni broj zivotinja i razmatranje razloga za nastale
razlike,
mogucnost identifikacije preciznog iii preciznijeg
pretpostavljanja/planiranja potreba, steta, koristi i ishoda istrazivanja,
prilika da se analiziraju greske tokom istrazivanja na zivotinjama,
uzroci gresaka i da se na greskama uCi, odnosno da se u buduCim
istrazivanjima spreci nastanak takvih gresaka,
mogufoost ispitivanja kvaliteta rada etickih komisija, posebno sa
aspekta ocene eticnosti istrazivanja na zivotinjama i sprovodenja

51
 analize koristi i steta, sto je naroCito bitno za obezbedenje kvaliteta i
konzistentnosti rada etickih komisija,
povecanje transparentnosti i odgovornosti, naroCito u slueajevima kada
su objavljeni rezultati retrospektivne analize,
prilika da se nauena, struena i sira javnost upozna sa ishodima
istrazivanja, sto je naroCito bitno za pobolj5anje planiranja slienih
istrazivanja, podizanje svesti o znaeaju "dobre istrazivacke prakse",
podizanje svesti o pravilnoj upotrebi oglednih zivotinja ( odgovarajuCi
animalni model, broj i nacin koriscenja u istrazivanjima), spreeavanje
ponavljanja gresaka i preispitivanje efikasnosti ocene etienosti
istrazivanja u odnosu na analizu koristi i steta.

Slueajevi u kojima se obavezno sprovodi retrospektivna analiza

Pored ogleda koji se sprovode na primatima i ogleda teskog stepena
invazivnosti, retrospektivna analiza se sprovodi i u sledeCim slucajevima:

uvodenje novih animalnih modela u istrazivanja iii upotreba zivotinja u

novim istrazivackim podrucjima,
neizvesnost u ishodima istrazivanja iii uticajima istrazivanja na
zivotinje kao sto je u slueaju stvaranja novih geneticki modifikovanih
linija,
regulatorna ispitivanja/testiranja koja se odnose na nova jedinjenja i
nove proizvode, ciji je uticaj na zivotinje nepoznat,
ogledi za potrebe obrazovanja i obuke,
ogledi u kojima se u toku ocene etienosti uvidi da je invazivnost za
zivotinje veea od predvidene, kao i oni u kojima je invazivnost bila
veea od predvidene i
pilot ogledi.

0 ostalim slucajevima u kojima je potrebno sprovesti retrospektivnu

analizu odlueuju eticke komisije koje obavljaju ocenu etienosti ogleda.

Vreme kada se sprovodi retrospektivna analiza takode varira od jednog do

drugog ogleda. Najbolje je retrospektivnu analizu sprovesti odmah po
zavrsetku ogleda, mada u slueajevima osnovnih istrazivanja ovo vreme moze
da bude znatno duze od zavrsetka ogleda na zivotinjama.

52
 lnformacije neophodne za retrospektivnu analizu

Da bi se pri retrospektivnoj analizi ogleda prikupile sve relevantne

informacije neophodno je da u njenoj izradi ucestvuju svi akteri, odnosno
istrazivaci, lica zadufona za negu zivotinja, i lica zadufona za pracenje
dobrobiti zivotinja.

Dobro je da postoji sablon za obavljanje retrospektivne analize, mada

pojedini ogledi zahtevaju odgovore na posebna pitanja koja proizilaze iz
njegove specifienosti.

Osnovno pitanje na koje retrospektivna analiza treba da pruzi odgovor je

da li su u buduCim istrazivanjima neophodne promene, poboljsanja i
usavrsavanja postupaka sa zivotinjama. Retrospektivna analiza treba da
doprinese boljoj primeni principa "3R" u buduCim istrazivanjima.
Ova analiza ima nekoliko sekcija za koje treba dati odgovore na pitanja koja
sadde.

Prva sekcija se odnosi na dostignuca u istrazivanjima saddi sledeea

pitanja iii zahteve za obja5njenjima:

da li su postignuti ciljevi ogleda,

objasniti u kojoj meri su planirani ciljevi ogleda postignuti u toku
njegove realizacije,
da li je bilo drugih znacajnih otkriea,
objasniti razloge ako ciljevi ogleda nisu postignuti,
koje koristi su proistekle od istrazivanja od njihovog pocetka do
njihovog zavrsetka iii kada mogu da se ocekujuju,
da li od ogleda mogu da se ocekuju i neke druge koristi koje nisu bile
predvidene prvobitnim planom.

Druga sekcija se odnosi na same zivotinje i stepen invazivnosti ogleda:

1) koje zivotinje SU koriscene i U kom broju,

2) koji stepen invazivnosti postupaka je realno postignut u toku realizacije
ogleda na zivotinjama u odnosu na predvideni stepen invazivnosti,
3) koje planirane koristi od istrazivanja su postignute,a koje dodatne u
odnosu na predvidene,
4) koje pJanirane stete nanete zivotinjama SU postignute,a koje dodatne U
odnosu na predvidene,

53
5) ako postoje razlike u predvidenim koristima, objasniti ih kao i razloge
usled kojih su nastale,
6) ako postoje razlike u predvidenim stetama, objasniti ih, kao i razloge
usled kojih su nastale.

Treca sekcija se odnosi na analizu primene "3R" principa:

1) Zamena:
da Ii je u toku realizacije ogleda bilo pomaka u pravcu zamene zivotinja
koje su koriScene in vitro iii in silica modelima (u celom toku ogleda iii u
nekim njegovim delovima,
2) Smanjenje:
da Ii su planom ogleda bile obuhvacene sve mogufoosti smanjenja
broja zivotinja u istrazivanjima,
da Ii animalni model koji se koristio u istrazivanjima najviSe odgovara
toj vrsti istrazivanja,
da Ii je broj zivotinja koji se koristio u istrazivanjima zadovoljio
statisticke potrebe (premali, dovoljan, previsok broj zivotinja),
da Ii je mogao da se koristi neki drugi pristup smanjenju broja zivotinja,
odnosno da Ii je ogled mogao da se isplanira na drugi nacin koji bi
podrazumevao upotrebu manjeg broja zivotinja,
3) Usavrsavanje istrazivanja:
navesti metode usavrsavanja istrazivanja koje su koriscene da bi se
smanjile stete na zivotinjama,
da Ii su se primenom metoda smanjenja steta na zivotinjama one zaista
i smanjivale iii nisu,
da Ii stete nanete zivotinjama mogu da se smanje na neki drugi nacin u
buduCim istrazivanjima,
da Ii su korisceni postupci, kao sto su aplikacija razlicitih materija,
uzorkovanje krvi, tkiva iii drugog bioloskog materijala od zivotinja i
hirurski postupci, bili usavrseni u toku aktuelnih istrazivanja i da li
mogu da se usavrse u buduCim istrazivanjima kako bi se smanjile stete
na zivotinjama i smanjila invazivnost istrazivanja,
da li pracenje/monitoring dobrobiti zivotinja moze da se usavrsi u
buduCim istrazivanjima,
da li postoje pisani protokoli o procedurama u toku istrazivanja,

54
 da li postoje pisani protokoli 0 oceni dobrobiti zivotinja u toku
istrazivanja,
da li su razradeni uslovi za humani zavrsetak istrazivanja na
zivotinjama (humana krajnja tacka),
da li su primenjeni najbolji naCini eutanazije zivotinja koriscenih u
istrazivanjima.

Svrha retrospektivne analize

Prva svrha retrospektivne analize je sagledavanje razlika izmedu
pretpostavljenog, planiranog, ocekivanog i postignutog, odnosno uvidanje
gresaka i nedostataka koji se buduCim istrazivanjima mogu umanjiti iii
potpuno izbeci. Druga svrha je razmena informacija izmedu istrazivaea. Treea
svrha je povratna informacija recenzentima/ocenjivacima etienosti ogleda. Na
osnovu informacija dobijenih iz retrospektivne analize, komisije koje obavljaju
ocenu etienosti mogu da daju preporuke za poboljsanja buduCih ogleda, kao i
preporuke za sirenje i razmenu kljucnih informacija. Peta svrha je prikupljanje
informacija o koriscenju zivotinja, traganjem za boljim animalnim modelima i
alternativnim neanimalnim modelima i primeni "3R" principa i njegovom
usavr5avanju. Na kraju, sesta svrha retrospektivne analize je promovisanje
onih vidova koriScenja zivotinja U istrazivanjima U kojima SU stete za zivotinje
najmanje, a koristi istrazivanja najvece. Obaveza je etickih komisija iii drugih
institucija koje obavljaju ocenu etienosti ogleda na zivotinjama da ucestvuju u
identifikaciji, uporedivanju i objavljivanju kljuenih problema koji proistieu iz
retrospektivnih analiza.

Obavljanje retrospektivne analize je obavezno i za istrazivanja sa

negativnim rezultatima, odnosno za istrazivanja u kojima je originalna
hipoteza odbacena, Cime se smanjuje rizik ponovljenih gre5aka u buduCim
istrazivanjima.

55
 Kljuene tacke retrospektivna analize

Kljucna tacka 1 -Odrediti da Ii su aktuelne stete i koristi u saglasnosti sa

planiranim (trenutni odnos koristi i steta)

1. Da Ii SU stetni uticaji u saglasnosti sa planiranim?

2. Da Ii se postifo ocekivani naueni rezultati? Da Ii se prepoznaje uspeh
istrazivanja ukljueujuci i neplanirane rezultate?
3. Da Ii je zaista koriseeni animalni model pogodan za tu vrstu
istrazivanja?
4. Da Ii je u novije vreme bilo napretka u nauci iii tehnologiji koji bi uticali
na pravac, odnosno nacin sprovodenja istrazivanja?

Kljuena tacka 2 - Identifikovati, osmisliti i primeniti principe 3R,

odnosno poboljsati/unaprediti njihovu primenu (tehnicki aspekti odnosa
koristi i steta)

5. Da Ii postoje alternativni naCini, odnosno modeli za istrazivanje, koji bi

umanjili patnju zivotinja, ukljueujuci i in vitro istrazivanja?
6. Mo:le Ii se plan ogleda unaprediti tako da se efikasnije dode do
odgovora na postavljenu nauenu pretpostavku/hipotezu?
7. Da Ii je broj zivotinja u ogledu odgovarajuCi, odnosno dovoljan (ni
premali, ni previsoki)?
8. Da Ii postupci sa zivotinjama, kao sto SU hirurski zahvati, uzorkovanje
bioloskog materijala, aplikovanje proueavanih materijala i sl, mogu jos
da se unaprede?
9. Da Ii rezim/nacin posmatranja zivotinja (monitoring) radi
identifikovanja njihove dobrobiti tokom eksperimenta mo:le da se
unapredi? Da Ii je eek lista za ocenu dobrobiti/bola/patnje/stresa
zivotinja u ogledu funkcionalna iii postoje moguenosti za njeno
unapredenje? Mogu Ii da se unaprede kriterijumi razloga za humano
frtvovanje zivotinja?
10. Da Ii su uoeeni bilo kakvi negativni uticaji koji bi mogli da se dovedu u
vezu sa izvorom nabavke iii transportom zivotinja, odnosno sa nacinom
smestaja, brigom i negom zivotinja u ogledu, i da Ii je moguee umanjiti
iii izbeCi njihove uticaje?
11. Kako se zivotinje prilagodavaju dugotrajnim istrazivanjima? Da Ii
postoje bilo kakvi zdravstveni poremeeaji iii poremecaji u ponasanju?
12. Da Ii je u toku istrazivanja bilo potrebe za posebnim nacinom smestaja
iii nege i brige 0 zivotinjama?

56
 13. Da Ii nacin eutanazije mo:le da se usavrsi i poboljsa?
14. Da Ii je bilo neplaniranih/planiranih uginuea zivotinja i kako mogu da
se izbegnu?
15. Da Ii postoji moguenost udomljavanja zivotinja, ponovnog koriSeenja
zivotinja U istrazivanjima, i da Ji SU OVi nacini U korist dobrobiti
zivotinja?

Kljucna tacka 3 - Pobolj5anje menadzmenta istrazivanja (uticaj

menadzmenta na odnos koristi i steta)

16. Da Ii SU U buduCim istrazivanjima potrebne dopune usled neoeekivanih

steta iii koristi?
17. Da Ii je program rada fleksibilan, tj. da Ii se moze menjati, prilagodavati
i poboljfavati u koristi zivotinja, ali ne i na stetu ocekivanih rezultata
istrazivanja?
18. Da Ii SU prostorije za smestaj zivotinja odgovarajuce i da Ii bi istrazivac
u njima nesto menjao iii dodao, ukljueujuCi tu i opremu koju je koristio?
19. Da Ii postoji dovoljan broj odgovarajuee edukovanih radnika za rad sa
zivotinjama?
20. Da Ii je komunikacija unutar istrazivackog tima iii izmedu istrazivackih
timova zadovoljavajuea?
21. Da Ii postoje potrebe za edukacijom i treningom radnog osoblja u
istrazivackom timu?
22. Da Ii je osoblje koje neguje i brine o zivotinjama ukljucujuCi i veterinare
adekvatno edukovano i uveZbano i da Ii im je nesto posebno potrebno
za realizaciju buduCih istrazivanja?
23. Da Ii su zaduzenja unutar istrazivackog tima podrfana od strane
rukovodilaca?
24. Da Ii informacije o primeni 3R principa mogu da se razmenjuju unutar
institucije iii izmedu institucija?
25. Da Ii su moguee preporuke?

57
 REFERENCE

Bronstad A, Newcomer CE, Decelle T, Everitt JI, Guillen J, Laber K. Current

concepts of Harm-Benefit Analysis of Animal Experiments - Report from
the AALAS-FELASA Working Group on Harm-Benefit Analysis - Part 1. Lab
Anim. 2016; SO: 1-20.
European Union. Directive 2010/63/EU of the European Parliament and of the
Council of 22 September 2010 on the protection of animals used for
scientific purposes, Article 38.2 (d). Off J Eur Union.; L 276: 33-79.
Expert Working Group of European Commission. Working document on
Project Evaluation and Retrospective Assessment. September 2013,
Brussels, Belgium, pp. 42.
Franco NH, Correia-Neves M, Olsson IA. How 'humane' is your endpoint?
Refining the science-driven approach for termination of animal studies of
chronic infection. PLoS Pathog. 2012; 8: e1002399.
Graham ML, Prescott MJ. The multifactorial role of the 3Rs in shifting the harm-
benefit analysis in animal models of disease. Eur J Pharmacol. 2015; 759:
19-29.
Griffin G, Clark JM, Zurlo J, Ritskes-Hoitinga M. Scientific uses of animals: harm-
benefit analysis and complementary approaches to implementing the three
Rs. Rev Sci Tech. 2014; 33: 265-72.
Grimm H. Turning apples into oranges? The harm-benefit analysis and how to
take ethical considerations into account. Altern Lab Anim. 2015; 43: 22-4.
Hankenson FC, Ruskoski N, van Saun M, Ying GS, Oh J, Fraser NW. Weight loss
and reduced body temperature determine humane endpoints in a mouse
model of ocular herpesvirus infection. J Am Assoc Lab Anim Sci. 2013; 52:
277-85.
Jlijeski V, Pendovski L, Petkov V, Popovska-Percinic F, Mizrahi R. Plastination of
tissues and organs: interdisciplinary approach to replace laboratory
animals that are in use for education and research. Mac Vet Rev. 2008;
31:71-8.
Kostomitsopoulos NG, Durasevic SF.The ethical justification for the use of
animals in biomedical research. Arch Biol Sci Belgrade 2010; 62: 781-7.

58
Laber K, Newcomer CE, Decelle T, Everitt JI, Guillen J, Bronstad A.
Recommendations for Addressing Harm-Benefit Analysis and
Implementation in Ethical Evaluation - Report from the AALAS-FELASA
Working Group on Harm-Benefit Analysis - Part 2. Lab Anim. 2016; 50: 21-
42.
Lewis SD, Hickman-Davis JM, Bergdall VK.lnstitutional Animal Care and Use
Committee Considerations Regarding the Use of Virus-Induced
Carcinogenesis and Oncolytic Viral Models. ILAR J. 2016; 57: 86-94.
Littin K, Acevedo A, Browne W, Edgar J, Mend! M, Owen D, Sherwin C, Wiirbel
H, Nicol C. Towards humane end points: behavioural changes precede
clinical signs of disease in a Huntington's disease model. Proc Biol Sci.
2008; 275: 1865-74.
Medina LV. 2004. How to balance humane endpoints, scientific data collection,
and appropriate veterinary interventions in animal studies. Contemp Top
Lab Anim Sci. 2004; 43: 56-62.
Morton DB. A systematic approach for establishing humane endpoints. ILAR J.
2000; 41: 80-6.
Rickard MD. The use of animals for research on animal diseases: its impact on
the harm-benefit analysis. Altern Lab Anim. 2004; 32: 225-7.
Russell WMS, Burch RL. The Principles of Humane Experimental Technique.
London: Methuen, 1959.
Tannenbaum J, Bennett BT. Russell and Burch's 3Rs then and now: the need for
clarity in definition and purpose. J Am Assoc Lab Anim Sci. 2015; 54: 120-
32.
Toth LA. Defining the moribund condition as an experimental endpoint for
animal research. ILAR J. 2000; 41: 72-9.
Trammell RA, Toth LA. Markers for predicting death as an outcome for mice
used in infectious disease research. Comp Med. 2011; 61: 492-98.
Vucinic M. Basic principles of experimental animals welfare protection. Vet.
glasnik 2007; 61: 173-81.

59
SADRZAJ Strana

REGIONALNI CENTAR ZA DOBRO BIT ZIVOTINJA (RAWC) ......................................3

BIOGRAFIJE AUTORA ................................................................................................................. 4

UVOD ................................................................................................................................................. 6
PRVO POGLAVLJE - ETICKA EVALUACIJA OGLEDA I ANALIZA STETA I
KORISTI ............................................................................................................................................ 8
Uvod ................................................................................................................................................... 8
Zivotinje na koje se odnose pravila etickog vrednovanja ogleda ........................... 9
Svrha upotrebe oglednih zivotinja.................................................................................... 10
Osnovna eticka, nauena i struena pravila i principi koji se primenjuju u radu
sa oglednim zivotinjama ........................................................................................................ 14
Pravilo "S sloboda" ................................................................................................................... 14
Princip ,,3R" ................................................................................................................................. 15
lnvazivnost postupaka na zivotinjama............................................................................ 17
lzvori neprijatnih osecanja za ogledne zivotinje ........................................................ 18
Humana krajnja tacka ............................................................................................................. 20
Razlozi odredivanja humane krajnje tacke ................................................................... 22
Indikatori humane krajnje tacke ........................................................................................ 23
Primena humane krajnje tacke u praksi.. ....................................................................... 26
Usavrsavanje humane krajnje tacke ................................................................................. 27
Zadatak tela koja procenjuju etienost ogleda na zivotinjama............................... 27
Sta je potrebno poznavati da bi se donela moralno relevantna odluka i
odobrio ogled na zivotinjama? ............................................................................................ 27
Odluka o koriscenju zivotinja u ogledu ........................................................................... 28
Ocena etienosti ogleda na zivotinjama ............................................................................ 28
Principi uspesne eticke evaluacije ogleda...................................................................... 30
Sta je sve potrebno za eticku evaluaciju ogleda? ........................................................33
Elementi ocene etienosti ogleda i analiza steta i koristi.. ........................................ 37
Odredivanje steta za zivotinje ............................................................................................. 38
Odredivanje koristi ogleda ................................................................................................... 40

60
Koristi koje nisu dozvoljene .................................................................................................43
Ocena verovatnoce uspeha ogleda .................................................................................... 43
Procena odnosa steta i koristi i donosenje eticki relevantne
odluke .............................................................................................................................................44
Najcesce greske pri analizi koristi i steta ....................................................................... 46
Algoritmi koji mogu da pomognu pri sprovodenju analize koristi i
steta ................................................................................................................................................ 47
Specifienosti analize koristi i steta ogleda u kojima se koriste farmske
zivotinje ........................................................................................................................................ 49
DRUGO POGLAVLJE - RETROSPEKTIVNA ANALIZA.................................................. 51
Sta je to retrospektivna analiza? ........................................................................................ 51
Koristi od retrospektivne analize ...................................................................................... 51
Slucajevi u kojima se obavezno sprovodi retrospektivna
analiza ........................................................................................................................................... 52
Informacije neophodne za retrospektivnu analizu .................................................... 53
Svrha retrospektivne analize ............................................................................................... 55
Kljuene tacke retrospektivna analize ............................................................................... 56
REFERENCE ................................................................................................................................. 58

61