Poslovna informatika - pitanja za II kolokvijum

1. Sta predstavlja softver racunara?

- Softver ili program je niz naredbi koji je smesten u memoriji racunara, izvrsava se na
nekom hardveru I neophodan je za svrsishodno delovanje jednog racunarskog sistema.
Softver je sveobuhvatni zbir informatickih programa, procesa, pravila, dokumentacije I
datoteka, koji cine deo operacija jednog informatickog sistema.

2. Sta se podrazumeva pod sistemskim softverom?

- Sistemskom softveru pripadaju svi programi, programski paketi I sl., koji upravljaju
racunarskim sistemom I pomazu programiranje aplikacija. Pod sistemskim softverom
podrazumevaju se operativni sistemi, usluzni programi I programski paketi, programski
softver I drajveri.

3. Navedite programe koji cine aplikativni softver.

- Aplikativnom softveru pripadaju programi koji si izgradjeni da razrese probleme u
mnogim oblastima. To su programi za obradu teksta, rad sa bazama podataka, programi
za prezentaciju, ili pak programi za evidenciju I obracun plata, evidenciju dobavljaca,
evidenciju kupaca, finansijsko knjigovodstvo, upravljanje proizvodom, upravljanje
zalihama ili statisticka istrazivanja.

4. Sta je operativni sistem?

- Operativni sistem je najbrojniji skup programa, upravlja radom racunarskog sistema I cini
ga funkcionalnom celinom.

5. Navedite informacione podsisteme za podrsku rada poslovnog sistema.

- To su informacioni podsistem marketinga, informacioni podsistem finansiranja I
racunovodstva, informacioni podsistem upravljanja kadrovima.

6. Kako se moze protumaciti pojam racunarstvo u oblaku?

- Racunarstvo u oblaku najjednostavnije se moze objasniti kao model racunastva u kom
Internet predstavlja platformu na koju se mogu postaviti aplikacije, podaci I drugi resursi, a
koje korisnici koriste kada to zele I koliko zele I za to placaju naknadu firmi koja pruza uslugu.

7. Definisite racunarsku mrezu I mrezni cvor.

- Racunarska mreza je skup medjusobno povezanih racunara, perifernih uredjaja I drugih
resursa. Svaki uredjaj koji komunicira sa drugim uredjajima u mrezi naziva se mrezni
cvor. Broj cvorova u mrezi krece se od dva do nekoliko stotina ili cak hiljada.

8. Objasnite sta predstavljaju lokalne racunarske mreze.

- Lokalne racunarske mreze ili LAN (local area networks) predstavlja mrezu racunara I
drugih komponenata, lociranu u okviru realtivno malog prostora, kao na primer sprat u
zgradi ili u samoj zgradi.

9. Objasnite sta predstavljaju globalne racunarske mreze.

- Globalne racunarske mreze (WAN – Wide area networks) - mreze su javnog karaktera I
omogucavaju koriscenje veoma udaljenih racunarskih sistema. Predstavljaju mrezu koja
povezuje racunare lociranje na vecim udaljenostima, npr. U razlicitim gradovima,
zemljama, kontinentima. WAN mreze su generalno javno dostupne.

10. Objasnite klijent-server racunarsku mrezu.

 - U klijent-server mrezi server je mocniji racunar na koji je prikljuceno I vise klijent
racunara. Oni su jeftini I manjih mogucnosti a nalaze se obicno na radnim stolovima
zaposlenih. Podaci za obradu nalaze se u serveru gde se izvrsava serverski program, koji
na zahtev klijenta salje potrebne podatke I sadrzi resurse koji su na raspolaganju
klijentima. Veza izmedju klijenta I servera se uspostavlja samo onda kada klijent zahteva
odredjenu uslugu. Klijent-server sistem je narocito pogodan kada mnogo korisnika
zahteva pristup velikoj kolicini informacija. Mana klijent-server mreza su visa cena
hardvera I OS-a.

11. Objasnite racunarsku mrezu ravnopravnih racunara.

- U (peer-to-peer) mrezi ravnopravnih racunara ne postoji centralni server, vec radne
stanice dele iste disk-jedinice I stampace, ponasajuci se kao privremeni server. Osim sto
svom korisniku pruza usluge, racunar mora da opsluzuje datoteke I zahteve za stampanje
koji dolaze iz drugih racunara mreze. Na taj nacin, racunari u takvoj mrezi moguda budu I
klijenti I serveri. Mane ovakvih mreza su slaba zastita I teskoce u radu sa vecim brojem
racunara.

12. Navedite I objasnite hardverske uredjaje koji povezuju dve ili vise racunarskih mreza.
- Zavisno od toga kakve protokole koriste, dve ili vise racunarskih mreza mogu se povezati
mostovima, ruterima ili prolazima, multiplekserima, koncertratorima, svicevima,
habovima I dr.
*Most (bridge) – sluzi za povezivanje vise mreza iste ili razlicite topologije, tako da one
logicki funkcionisu kao jedna mreza.
*Ruter (router) – poseduje slozeniji softver od mosta I ima vece mogucnosti. Za
usmeravanje saobracaja izmedju segmenata u jednoj mrezi koriste se ruteri.
*Prolaz (gateway) – je sofisticiran uredjaj (najcesce PC racunar).
*Multiplekseri omogucavaju komunikaciju vise terminala po jednom prenosnom vodu u
isto vreme.

13. Sta omogucavaju multiplekseri I koje vrste multipleksera postoje?

- Multiplekseri omogucavaju komunikaciju vise terminala po jednom prenosnom vodu u
isto vreme. Imaju prednost kod prenosa podataka na velike udaljenosti. Razlikuju se se
multiplekseri sa podelom frekvencijskog pojasa I multiplekseri sa podelom vremena.

14. Objasnite sta omogucava TCP/IP protokol za razmenu podataka.

- TCP/IP (Transmission control protocol) – jeste protokol koji obezbedjuje razmenu
podataka izmedju racunara u punom dupleksu. Primenjuje se u velikom broju internet
aplikacija.

15. Sta predstavlja mrezni operativni sistem I koje su njegove funkcije?

- Mrezni ili server operativni sistem predstavlja centralni deo mreze, instalira se na
serveru I upravlja vecinom mreznih funkcija. Te funkcije su upravljanje datotekama I
podacima u mrezi, upravljanje poslovima stampanja I upravljanje procesom
komunikacije medju elementima prikljucenim na mrezu.

16. Na sta se odnosi pojam mrezna topologija I sta zavisi od izabrane topologije?
- Pojam mrezna topologija odnosi se na fizicki raspored racunara, kablova I drugih
komponenata mreze. Od izabrane topologije zavisi vrsta potrebne opreme za mrezu,
mogucnost te opreme, razvoj mreze, nacin upravljanja mrezom.

17. Sta utice na rad mrezne topologije magistrale, koje su njene prednosti I mane?
 - Na rad mreze utice broj povezanih racunara, karakteristike hardvera umrezenih
racunara, vrsta aplikacija sa kojima se radi u mrezi, vrsta kabla upotrebljenog za
umrezavanje, udaljenosti racunara.
- Prednosti topologije magistrale su: ahitekture zasnovane na ovoj topologiji su
jednostavne I fleksibilne; veoma je jednostavno prikljucivanje na glavni vod, odnosno
dodavanjem I uklanjanjem cvorova; magistrala koristi malo kablova u poredjenju sa
drugim topologijama I cesto ima najjednostavniji raspored istih.
- Nedostaci topologije magistrale su: tesko izolovanje gresaka, preopterecenje glavnog
voda u slucaju povecanja saobracaja u mrezi, kod varijante razgranate topologije ukoliko
koren postane neispravan cela mreza postane neispravna.

18. Objasnite mreznu topologiju zvezde, koje su njene prednosti I nedostaci?

- Za povezivanje stanica u okviru topologije zvezde koristi se centralno postavljeni uredjaj,
najcesce je u pitanju razvodna kutija (hub). Ulogu razvodnika mogu da vrse samostalne
razvodne kutije I zavisne razvodne kutije. Razvodna kutija sadrzi prikljucke za cvorove a
ponekad I specijalne prikljucke za druge razvodne kutije. Kao komunikacioni protokol
kod ove topologije obicno se koristi puling protokol.
- Prednosti: jednostavna fizicka realizacija, lako dodavanje novih radnih stanica u mrezu,
nemogucnost sudara podataka, lako otkrivanje neispravnih stanica.
- Nedostaci: povecanje troskova kabliranja, neophodnost posebnog servera za
nadgledanje mreze, otezana komunikacija medju krajnjim tackama na krakovima mreze.
19. Objasnite mreznu topologiju prstena, koje su njene prednosti I nedostaci?
- Topologiju prstena cini niz radnih stanica medjusobno povezanih u zatvorenu petlju,
prsten. Kao komunikacioni protokol koristi se token-ring tehnologija. Kod ove
tehnologije omoguceno je kontinualno kruzenje tokena petljom.
- Prednosti: prstenaste topologije obezbedjuju najveci prenos podataka I ona se krece oko
16MB/s. Troskovi izrade ovakve mreze su manji a rastojanje izmedju stanica povecano.
- Nedostaci: kvar na jednoj stanici dovodi do prekida u samoj mrezi, veoma tekso
izolovanje greske, tesko dodavanje ili ukljucivanje cvorova u mrezi.

20. Navedite osnovne definicije Interneta.

- Internet se najcesce opisuje kao mreza svih racunarskih mreza, koja jednostavno radi na
globalnom nivou. Konkretniji opis interneta bio bi da je to skup medjusobno povezanih
mreza; provajdera I njihovih korisnika. Prakticno, Internet predstavlja globalnu
racunarsku mrezu koja se sastoji iz hiljada medjusobno povezanih mreza koje za
medjusobno komuniciranje koriste internet protokol. Internet je u sustini mnogo vise od
racunarske mreze.

21. Objasnite pasivne I aktivne napade na racunarske mreze.

- Pasivni napadi su prisluskivanje I nadgledanje protoka podataka bez ikakvih izmena
sadrzaja. Sifriranjem poruka se borimo protiv ovakvih napada.
- Aktivni napadi su daleko opasniji, jer podrazumevaju neautorizovane promene u
tokovima napada.

22. Sta je sifriranje I desifriranje poruka I koje vrste sifriranja postoje?

- Sifriranje je transformacija originalne poruke pomocu odgovarajuceg postupka u
necitljivu formu za sve, sem za korisnika snabdevenog mehanizmom za desifriranje.
Postoje dve osnovne vrste sifriranja: simetricno I asimetricno.
- Desifriranje je inverzna transformacija kojom se od sifrovane poruke uz pomoc kljuca I
mehanizma za sifrovanje dobija ponovo originalni ili izvorni oblik poruke.
23. Objasnite simetricno I asimetricno sifriranje I desifriranje poruka.
 - Simetricno sifriranje I desifriranje vrsi se istim kljucem. Ako zelimo da sacuvamo tajnost
poruke kljuc mora biti poznat samo posiljaocu I primaocu. Ovde se javlja problem
distribucije tajnog kljuca udaljenom ucesniku komuniciranja.
- Asimetricno sifriranje I desifriranje vrsi se pomocu dva kljuca. Posiljalac poruku sifrira
jednim kljucem, a ona se desifrira drugim. Jedan od kljuceva poznat samo vlasniku zove
se tajni kljuc, a drugi koji je dostupan svima sa kojima vlasnik komunicira naziva se javni
kljuc. Prakticno je nemoguce rekonstruisati tajni kljuc na osnovu razmenjenih poruka I
javnog kljuca.
24. Navedite karakteristike digitalnog potpisa kao zastite u koriscenju interneta.
- Digitalni potpis povecava integritet podataka. Njime se, na primer, potvrdjuje pristanak
na odredjenu poslovnu transakciju. Digitalni potpis pokazuje da je dokument koji te
poslali Vas I da je nepromenjen stigao do krajnjeg odredista.

25. Navedite karakteristike digitalnog vodenog ziga kao zastite u koriscenju interneta.
- Digitalni vodeni zigovi su elektronski ekvivalent klasičnog vodenog žiga na dokumentima
kao što su novčanice, čime se ostvaruje zaštita od neovlašćenog kopiranja I istovremeno
dokazuje vlasništvo ili autorstvo. Digitalni vodeni žigovi predstavljaju skrivenu poruku
koja se ugrađuje u sam multimedijalni dokument. Postoje dve vrste vodenih žigova –
vidljivi I nevidljivi.

26. Navedite karakteristike biometrijskog sigurnosnog mehanizma kao zaštite u korišćenju

interneta.
- Biometrijski sigurnosni mehanizmi predstavljaju posebno atraktivnu tehnologiju zaštite u
kojoj se koriste jedinstvene biološke karakteristike ljudi, kao što su otisak palca, boja
glasa ali I izgled zenice, kako bi se identifikovao korisnik.

27. Navedite karakteristike intranet računarske mreže.

- Intranet predstavlja lokalnu racunarsku mrezu, najcesce unutar jedne firme koja
omogucava zaposlenima da medjusobno komuniciraju I koriste dokumentaciju I arhivu.
Intranet aplikacije se razvijaju za svaku od glavnih oblasti poslovanja kao sto su finansije I
racunovodstvo, proizvodnja I proizvodi, ljudski resursi, prodaja I marketing. Intranet ne
mora biti fizicki ogranicen na racunare unutar firme. Korisnicima intraneta treba
omoguciti pristup internetu, ali korisnicima interneta intranet jedne firme ne bi trebalo
da bude dostupan.

28. Navedite karakteristike ekstranet računarske mreže.

- Ekstranet je kolaboraivna racunarska mreza koja po definiciji nije otvorena svim Internet
korisnicima. U poslovanju ektranet se koristi za: privatne diskusione I grupnu saradnju,
programe obuke, zajednicke kataloge, upravljanje projektima, porudzbinama, zalihama,
dizajn proizvoda I promocije, registracije, specijalne programe, izvestaje prodaje,
proizvodnje I dr.

29. Navedite šta predstavlja baza podataka u širem smislu.

- U sirem smislu baza podataka predstavlja organizovan skup logicki povezanih podataka
namenjen centralizovanom uskladistenju I kolektivnom visenamenskom koriscenju
podataka u cilju dobijanja neophodnih informacija.

30. Šta je skladište podataka, njegova namena I šta omogućava?

- Specificna baza podataka koja je namenjena obavljanju razlicitih analiza podataka kakve
obavljaju menadzeri ili poslovni analiticari naziva se skladistem podataka. Skladiste
podataka omogucava da se podaci posmatraju kroz dimenzije, po uzoru na dimenzijsko
posmatranje poslovnih pojava kako to intuitivno rade ljudi.