See discussions, stats, and author profiles for this publication at: https://www.researchgate.

net/publication/268685518

VELIKI RAT KROZ ŽIVOT I DELO SRPSKIH NAUČNIKA

Conference Paper · November 2014

CITATIONS READS
0 251

3 authors, including:

Rastislav Stojsavljević
University of Novi Sad
29 PUBLICATIONS   74 CITATIONS   

SEE PROFILE

Some of the authors of this publication are also working on these related projects:

Ethnic groups of Vojvodina in the 21st century - the state and prospects of sustainability View project

All content following this page was uploaded by Rastislav Stojsavljević on 24 November 2014.

The user has requested enhancement of the downloaded file.

 ВЕЛИКИ РАТ КРОЗ ЖИВОТ И ДЕЛО СРПСКИХ НАУЧНИКА
Растислав Стојсављевић 1
Срђан Соларевић2
Вања Кржа2

АБСТРАКТ

У години када се обележава један век од почетка Великог рата, требало би се осврнути и
на људе на које је он утицао, на њихову егзистенцију, али и научни и стваралачки рад. Једни од
њих су и српски научници тога доба. У овом раду биће описан друштвено – политичка и научно –
истраживачка улога у првим редовима Михајла Пупина, Јована Цвијића, Николе Тесле и
Милутина Миланковића. Сваки од њих је, неким својим коментарима или директним
ангажовањем, допринео бољој дипломатској позицији Србије и угледу у свету. Рад и деловање
ових научника никако не ставља у сенку и не баца у заборав страдања „обичног народа“ већ
повезује њихове улоге унутар“јединственог организма“ српског бића. Поред војног ангажмана
српског народа била је потребна и активност свих других политичких и научних делатника,
између осталог и ових споменутих научника, што довољно сведочи о сложености овог великог
сукоба и обиму напора потребног да би се он превазишао. Њихова делатност је подељена на
поглавља, пре самог Великог рата (прва децениија XX века и Балкански ратови), ратне године и
мировна конференција у Версају.

Кључне речи: Велики рат, српски научници, Пупин, Цвијић, Тесла, Миланковић

УВОД

Ратни сукоб, као и било какав друштвени догађај таквих размера, оставља
последице на становништво, како оно „обично―, тако и на ширу интелигенцију (научнике,
уметнике, књижевнике, итд). Бројни су примери. Марк Блок, један од оснивача чувене
„школе Анала―, свој научни рад, али и живот, завршио је као жртва нацистичке немачке
војске.3 Под утицајем великих сукоба, као и догађаја који су им претходили, деловао је и
живео један од водећих британских историографа 20. века, Ерик Хобсбаум 4. Физичар
Алберт Ајнштајн је изнео своја мишљења о ратовима, између осталог: „Рат се састоји у
томе, да се људи, мада једни друге не познају, међусобно убијају на заповијед људи који
се врло добро познају, а узајамно се не убијају― и „Ратови ће престати када људи одбију да
се у њима боре―5.
Као што је била део актуелних политичких дешавања уочи Великог рата, Србија је,
па и цео Балкан, била део научних делатности које су мењале како предратно тако и
послератно друштво. Турбулентан политички период на Балкану почиње већ првих година

1
Природно-математички факултет, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Трг Доситеја
Обрадовића 3, Нови Сад, e-mail: rastislav.stojsavljevic@dgt.uns.ac.rs.com
2
Филозофски факултет, Одсек за историју, Улица др Зорана Ђинђића 2, Нови Сад
3
Марк Блок је стрељан 16. јуна 1944. године, као један од вођа Покрета отпора. Сал, В. (2008), Историчари,
Clio, Суботица, стр. 109.
4
Долазак нациста и Хитлера на власт у Немачкој, у време Хобсбаумовог боравка у Берлину, навео га је да се
пресели у Лондон и условио је његов даљи рад и усмерио његова истраживања. Хобсбаум, Е. (2005),
Интересантна времена: један живот у двадесетом веку, Подгорица – Београд, стр. 49-76.
5
Calaprice, Alice (2005), The new quotable Einstein, Princeton University Press, p. 173, ISBN 0-691-12075-7

1
20. века. Србија, не опоравивши се од династичке промене, после Мајског преврата 1903.
године, и промене курса политике, бива увучена у Царински рат против Аустро-Угарске.
У јеку тих догађаја, долази до анексије Босне и Херцеговине 1908. године од стране
Аустро-Угарске, чиме су прекршене одредбе Берлинског конгреса из 1878. године.
Завршетком Царинског рата Србија улази у Балканске ратове чији је циљ био ослобађање
територија које су биле под вишевековном турском окупацијом и одбрана од бугарских
претензија на Македонију. Недовољно опорављена, Србија је била виђена као лак плен за
освајање од стране Аустро-Угарске, а као повод за рат био је искоришћен атентат на
престолонаследника Франца Фердинанда, на Видовдан, 1914. године у Сарајеву. После
успешне ратне 1914. године и две велике победе српске војске извојеване у биткама на
Церу и Колубари, долази до слома те исте војске пред многоструко већом и војно
снажнијом аустро-угарском и немачком војском. Долази до повлачења ка југу, које је било
додатно отежано уласком Бугарске у рат на страни Централних сила. Ово повлачење
војске и дела становништва преко Косова и Метохије, Црне Горе и Албаније до јадранске
и јонске обале, историјски је окарактерисано као „голгота Србије―. Окупација Србије
трајала је до 1918. године, када долази до пробоја Солунског фронта од стране савезника
предвођених српском војском, и касније капитулације чланица Централних сила. Овакав
развој догађаја утицао је на стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, као и на
мировну конференцију у Версају 1919. године, на којој су договорене нове границе
послератне Европе. Сви претходно споменути догађаји утицали су на живот и делатност
српских научника, у првим редовима Јована Цвијића, Михајла Пупина, Милутина
Миланковића, Николе Тесле и многих других.6

ПРЕДРАТНЕ ГОДИНЕ

У предратним годинама које подразумевају период од почетка 20. века до почетка

рата, поменути научници имају интензиван научно-стваралачки рад. Између осталог, баве
се и решавањем српског националног питања, објашњавајући и коментаришући простор
који заузимају српске земље и односе Србије са пријатељским, али и непријатељским
државама. Јован Цвијић пише о географско-политичким карактеристикама Балканског
полуострва, важности Цариграда и Солуна у саобраћајним и другим комуникацијама
између Европе и Мале Азије, стављајући акценат на то да кроз Македонију и Стару
Србију пролазе главне трансверзалне комуникације долинама Морава и Вардара, као и Via
Egnatia и скадарско-призренски пут који унутрашњост полуострва повезује са Јадранским
морем и Италијом.7 Цвијић се бави врло битним разграничавањем између Старе Србије и
Македоније, користивши притом као помоћна средства при проучавању старе карте, у
првом реду млетачке и француске. На основу тих метода, као и оних етногафских које је
Цвијић на самом терену уочио, он предлаже да граница Старе Србије иде јужно од
Скопља, Кратова и Овчег поља. Како Цвијић наводи: „појам Старе Србије није створен
ради националних претензија, јужне се границе Старе Србије морају проширити и преко

6
Дамјановић Н. (1975), Први светски рат; Србија и Црна Гора, „Обод―- Цетиње, стр. 5-392; Казимировић,
В. (2013), Црна рука, Прометеј, Београд, стр. 67-141.
7
Цвијић, Ј. (1987), Говори и чланци, Сабрана дела, Књига 3 (том 1), САНУ, НИРО «Књижевне новине»,
Завод за уџбенике и наставна средства (Јован Цвијић (1904), Главне особине Централних области
Балканскога полуострва, Српски књижевни Гласник), стр. 83-120.

2
Шар планине, углавноме на област данашњег косовског вилајета―8. Цвијић се у овим
годинама бави етнографским границама балканских народа, и у тим истраживањима се
могу уочити етнички изражено хетерогени простори. Такве области су у Албанији и
Македонији, насељене Арбанасима, Турцима, Аромунима и македонским Словенима.
Цвијић се посебно бави пореклом македонских Словена наводећи „да они нису нека нова
народна маса, али већим делом чине прелаз од Срба Бугарима―9. За другу област
измешаног становништва, наводи јужну Угарску, где су Срби измешани са Мађарима.
Истраживања из овог периода утицаће и на његово политичко деловање за време
„повлачења― нових граница у Версају. Цвијић притом напомиње да је „сасвим тешко,
готово немогућно, повући границу између Срба и Бугара, јер су по многим особинама
готово један исти народ; Осим тога се између њихових народних језгара налазе велике
области прелазног становништва―10. Ту прелазну зону Цвијић поставља између долина
река Тимок и Искар. Као још један доказ у прилог јединству ова два народа, Цвијић
наводи православну веру. У његовим истраживањима био је објективан. наводећи да
етнографске карактеристике треба да буду важан чинилац при повлачењу граница између
народа, али наводи један изузетак, који назива „Анти-етнографска нужност―, а који се
односи на излазак Србије на Јадранско море. За ово наводи два разлога, да је народ
северне Албаније „умногоме производ мешавине Срба и Арбанаса― и да је Србији од
суштинске важности излазак на море како би се смањила „затвореност државе― и
економска зависност од Аустро-Угарске.11 У јеку аустро-угарске анексије Босне и
Херцеговине, Цвијић је изнео низ аргумената о неисправности тог чина. Он наводи да су
Босна и Херцеговина области чисто српске расе и „не сјединити Босну и Херцеговину са
Србијом и Црном Гором или бар не дати аутономну управу, већ их предати Аустро-
Угарској, то значи створити лабилну равнотежу, паклено стање, које не да мира ни
завојевачу ни националном претеденту и против кога су у сталној узбуни све живе силе
једнога народа―12. Он помиње да је годишњи природни прираштај српског народа много
већи од аустријског и мађарског и да се „од Истре па дубоко у Македонију сељаци могу
међу собом споразумевати―13. Такође, наводи да је скоро цело становништво Западне
Србије пореклом из Босне и Херцеговине и Рашке области, коју у то време он назива
новопазарским санџаком. Аустро-Угарска управа над становништвом Босне и
Херцеговине вршила се и насилно, па Цвијић сматра „да се српски проблем мора решити
силом―14.

8
Исто (7)
9
Цвијић, Ј. (1996), Антропогеографски и етнографски списи II, Сабрана дела, Књига 9, САНУ, НИРО
«Књижевне новине», Завод за уџбенике и наставна средства (Јован Цвијић (1902), Антропогеографски
проблеми Балканског полуострва, У Насеља српских земаља, I издање Академије наука, Београд), стр. 285-
300.
10
Исто (9)
11
Цвијић, Ј. (1989), Антиетнографске дужности, Говори и чланци, Сабрана дела, Књига 5, САНУ, НИРО
«Књижевне новине», Завод за уџбенике и наставна средства (том 2). (Писмо уреднику румунског листа
L’Independance roumaine у Букурешту, Изашло у бр. 11.388 од 4.3.1913. године) стр. 20.
12
Цвијић, Ј. (1987), Говори и чланци, Сабрана дела, Књига 3 (том 1), САНУ, НИРО «Књижевне новине»,
Завод за уџбенике и наставна средства (Јован Цвијић (1908), Значај Босне и Херцеговине за српски народ, У
расправи Анексија Босне и херцеговине и српско питање, Београд)., стр. 169-171.
13
Исто (12)
14
Цвијић, Ј. (1987), Говори и чланци, Сабрана дела, Књига 3 (том 1), САНУ, НИРО «Књижевне новине»,
Завод за уџбенике и наставна средства (Јован Цвијић (1908), Српски и југословенски проблем, У расправи
Анексија Босне и херцеговине и српско питање), Београд, стр. 178-182.

3
 Током Балканских ратова он наводи разлоге Србије за рат са Турском, а то су
насилна управа над Србима на окупираним територијама, насиље и злочини над Србима у
Османлијском царству на територији Старе Србије. Дужност Србије и Црне Горе је да из
јаких хуманих и националних разлога и права зауставе ове злочине, као и да је од
пресудне важности излазак Србије на море, јер је она сада „без економског даха, без
плућа―15. Такође наводи и могуће интересе Великих сила које би могле стати уз Србију.
Кроз све ове чланке преовладава патриотски дух, али и покушај да се на објективан начин
повуку границе између народа и створе хомогени региони зарад будућег мира на овим
просторима.
Читав предратни и ратни период Михајло Пупин провео је у САД-у. Покушава да
националном питању Срба и осталих народа у региону приђе са два становиштва. Пре
свега објашњавајући универзални проблем и конфликт међу народима и примењујући га
на српски простор, а затим и проблем ослобађања српских земаља од турског ропства и
стварања јединствене државе јужних Словена.16 И пре 1908. године био је активан у
помагању усељеницима у САД са ових простора, па је напоменуте године постао
председник Словенског усељеничког друштва. На његову иницијативу сазван је Свесрпски
сабор у Кливленду 15.9.1909. године. На овој манифестацији основана је нова српска
организација названа Слога, чији је Пупин био први председник. Основан је и лист
Американски Србобран, као службено гласило.17 У време Балканских ратова, акцију
подршке Србији усмерава у два правца: да америчку јавност упути и информише о
догађајима на Балкану како би извојевао њихову подршку против Турске; и да обавести
исељенике из Србије и Црне Горе како би почели са скупљањем прихода и слањем
добровољаца.18 У свом чланку у часопису New York Times од 4.11.1912. године, говори
како би се српски крајеви под турском окупацијом морали ослободити, и апелује на
велики силе да дају подршку Србији и Црној Гори наводећи како је у овом рату сувишно
причати о неком међународном посредовању „јер нема о чему да се посредује―. У чланку
помиње турске злочине у овим крајевима током више векова, закључивши да не постоји
други начин „до поразити турску војску―.19 У свом чланку у часопису New York Times од
10.11.1912. године, у одговору професору Ричарду Готејлу, наводи „да су топ и мач једина
средства којима се Европа може ослободити од војног феудализма какав данас постоји у
европској Турској―20. Још током Балканских ратова Пупин пише о тежњама и намерама
Аустрије на Балкану и о њеном могућем уплитању у сукобе и тежњом за територијалним
проширењем ка југу. Такође каже да је „Аустрија завидна на успесима Србије и да се
плаши последица њеног наглог успона на Србе у Двојној монархији―21. У Првом

15
Исто (14)
16
Коча Јончић (1985), Михајло Пупин и национално питање, У Зборнику радова са научног скупа „Живот и
дело Михајла Идворског Пупина―, Нови Сад – Идвор, 4-7.10.1979. стр. 295.
17
Хаџи-Павловић, П. (1935), Михајло Пупин међу Србима у Америци, Технички лист, Загреб, стр. 166-167.
18
Чизмић, И. (1985), Улога и рад Михајла И. Пупина у југославенском исељеничком покрету у САД за
стварање југославенске државе 1918, У Зборнику радова са научног скупа „Живот и дело Михајла
Идворског Пупина―, Нови Сад – Идвор, 4-7.10.1979. стр. 345.
19
Пупин, М. (1998), Национално-политички рад 1908-1935, Завод за уџбенике и наставна средства (Mihajlo
Pupin, Balkan’s countries must destroy turskih army, New York Times, 4.11.1912.), стр. 18-20.
20
Пупин, М. (1998), Национално-политички рад 1908-1935, Завод за уџбенике и наставна средства (Mihajlo
Pupin, Turkish Feus Tirann yields just in front of the cannon and sword, New York Times, 10.11.1912.), стр. 22.
21
Пупин, М. (1998), Национално-политички рад 1908-1935, Завод за уџбенике и наставна средства (Mihajlo
Pupin, Austria was jealous of the success of Serbia. It was afraid of the consequences of its rise among the Serbs in
Austro-Hungarian Monarchy, New York Times, 5.1.1913.), стр. 37-42.

4
балканском рату није слао помоћ само организацијама Црвеног крста у Београду и
Цетињу, већ и Црвеном крсту у Софији.22 Чланци Михајла Пупина у периоду од анексије
Босне и Херцеговине, па кроз Балканске ратове, обилују патриотским говорима и сталним
покушајима да се америчкој јавности скрене пажња на догађаје на Балкану и да се она
придобије на српску страну.
Непосредно пред Балканске ратове Милутин Миланковић добија држављанство
Србије и три године ради као универзитетски професор у Београду. Ипак, 17.9.1912. био је
мобилисан у српску војску као референт за страну коресподенцију у штабу дунавске
дивизије првог позива, заједно са Станојем Станојевићем. Био је у резерви Прве армије
током Кумановске битке, брижљиво водећи свој ратни дневник. За разлику од Јована
Цвијића и Михајла Пупина, Милутин Миланковић је био директан учесник рата, али како
он наводи у својим мемоарима „вратио се после двомесечног одсуства из крвавог рата – не
омирисавши барут―23. За време Другог балканског рата није био мобилисан, већ вести о
борбама српске против бугарске војске прима боравећи у Београду.
Никола Тесла до Првог светског рата није писао о својим сазнањима и мишљењима
који се тичу сукоба на Балкану. Осим својих научно-стручних чланака, он објављује и
популарне чланке, о могућности бежичних комуникација код железница24, таласима
плиме као изворима енергије, ваздушном саобраћају25, улози дирижабла у истраживању
поларне области26, итд.
У предратном периоду, на војном и дипломатском пољу учествовали су и други
српски научници. Геолог Јован М. Жујовић био је министар просвете и заступник
министра иностраних дела у Влади Љубомира Стојановића. Током 1905. године у
Лондону је радио на побољшању дипломатских односа са Енглеском. После
аустроугарске анексије Босне и Херцеговине и доласка до кризе у Влади Србије, предлаже
четворочлану коалицију за вршење власти (Радикали, Самосталци, Либерали и
Народњаци). Иако је био идејни творац овако конструисане Владе, премијер Стојан
Новаковић га не укључује у власт.27
Од познатих лекара требало би издвојити др Војислава Субботића који је током
Балканских ратова лечио око 7000 рањеника у београдским болницама.28 У ратним
операцијама учествовао је и један од наших најпознатијих математичара Михаило
Петровић Алас, који је за време Балканских ратова имао чин резервног инжењерског
поручника и резервног инжењерског капетана I класе.29 Међу активним учесницима
Балканских ратова нашли су се и физичар Јеленко М. Михаиловић, Владимир К. Петковић
и многи други.

22
Хаџи-Павловић, П. (1935), Михајло Пупин међу Србима у Америци, Технички лист, Загреб, стр. 169/2.
23
Миланковић, М. (2009), Успомене, доживљаји и сазнања, Завод за уџбенике, Београд, стр. 442.
24
Тесла, Н. (2006), Чланци, Завод за уџбенике и наставна средства (Nikola Tesla, Possibilities of the „Wireless
of Railroads―, Vincennes Sun, 17.4.1907.), стр. 385-386.
25
Тесла, Н. (2006), Чланци, Завод за уџбенике и наставна средства (Nikola Tesla, Will the complete mastery of
the air be attained, Mansfield Shield, 7.10.1908.), стр. 389-390.
26
Тесла, Н. (2006), Чланци, Завод за уџбенике и наставна средства (Nikola Tesla, Decides against America’s
claim: Dashes polar cup from nation’s lips – trip by dirigable ballon „easy―, New York Tribune, New York,
2.10.1909.), стр. 391-392.
27
Белић, А. (1936), Јован Жујовић, Српски књижевни гласник, Књига 48, Бр. 8, Београд, стр. 603-606.
28
Петровић, М. (1924), О животу и раду др Субботића, Српски Архив, Бр. 3, стр. 111-119.
29
Митриновић, Д.С. (1968), Живот Михаила Петровића, У књизи Михаило Петровић – Човек, филозоф,
математичар, Математичка библиотека 38, Београд, стр 7-32.

5
РАТНА 1914. ГОДИНА

Сарајевски атентат и објављивање рата Србији од стране Аустроугарске и Немачке

угасио је и оно мало наде да се светски сукоб може избећи. Нетрпељивост између великих
европских сила тињала је још од последњих деценија XIX века и поделе колонија. Српски
научници Никола Тесла и Михајло Пупин Велики рат дочекују живећи и радећи у САД-у,
Јован Цвијић у Нешателу Швајцарској, док су Милутин Миланковић и остали српски
научници углавном у Србији.
Никола Тесла није много у јавности износио своје ставове о Великом рату. Једини
већи чланак написао је крајем 1914. године, у којем је дао своја размишљања о трајању и
могућем исходу рата који је тек почео. Он наводи како „сама цивилизација није довољна
да обезбеди трајан мир на Земљи―30. На математички и логички начин покушао је да
објасни период трајања оружаног сукоба наводећи да је он пропорционалан величини
армија или броју бораца, подразумевајући да су ресурси за рат довољни. Он процењује да
ће рат трајати 5 година и да не може дуго трајати овим интензитетом. Предвиђа да ће
затишје у војним операцијама бити успостављено пре зиме 1915/16.31 Тесла такође наводи
три могућа исхода рата, која потом детаљно образлаже дајући за сваки доказе: а) слом
Аустрије; б) немачко освајање Енглеске; в) исцрпљеност и пораз Немачке. Он за рат
делимично криви и науку, која је како наводи „створила машинерију, али она и може
уништити Франкенштајновско чудовиште које је створила―32. У чланку даље образлаже
два главна узрока због којих ће Немачка изгубити рат: а) француска одбрана је била
довољна јака да се немачки напад не захукта; б) погрешне тактике у нападу (напад на
неутралну Белгију, заобилазан напад на Француску уместо директног, јуришање људством
на француске одбрамбене тврђаве уместо топовима....) наводећи да је Немачкој једини пут
ка победи освојање Енглеске.
У наставку, Тесла наводи четири начина на које би Немачка могла да победи
Енглеску: а) оружана инвазија; б) битка са британском флотом; в) постепено уништавање
и слабљење флоте помоћу подморница и торпедних чамаца; г) ваздушни напади на копну
и мору. Такође, Тесла описује како би неке нове технологије, савршеније подморнице,
цепелини, хемијски турпинити или телеаутоматика могли да се користе у рату. Чланак
закључује речима да „докле год има различитих националности, има и патриотизма. Он се
мора избрисати из наших срца пре него што се успостави трајни мир―33. По његовим
речима, човек би требало да се окрене према природи и науци која би могла протерати
беду и оскудицу. Као што се може уочити, иако свестан свога порекла и народа коме
припада, Тесла се није много уплитао у расправе око Великог рата и догађаја који су га
условили. Ништа га није могло одвојити од науке, а вести о сукобима на Балкану најчешће
је добијао од родбине.
Михајло Пупин, као и Тесла, боравећи у САД-у критикује уплитање Аустрије у
унутрашње ствари Босне и Херцеговине, и сматра да је Сарајевски атентат само одговор
српског народа на „политику репресије коју је Аустрија спроводила―34. Само два дана пре
30
Тесла, Н. (2006), Чланци, Завод за уџбенике и наставна средства (Nikola Tesla, Science and discovery are the
great forces which will lead to the consumption of the war, New York Sun, New York, 20.12.1914.), стр. 393-410.
31
Исто (30)
32
Исто (30)
33
Исто (30)
34
Пупин, М. (1998), Национално-политички рад 1908-1935, Завод за уџбенике и наставна средства (Mihajlo
Pupin, It’s Austria’s Fault, The Independent, New York, 13.7.1914.), стр. 51-54.

6
званичне објаве рата, 26.7.1914. године, Пупин у својој изјави за часопис New York Times
говори како очекује велики рат, јер је Сарајевски атенат одличан изговор да Аустрија
добије излаз на Егејско море. Пупин сматра да се „овај рат не може избећи―35. Дан касније,
у новој изјави за исти часопис Пупин исказује очекивања да ће Енглеска спречити рат.36
Ратне 1914. године, он наставља и са хуманитарним радом шаљући 20.000 долара Црвеном
крсту у Србији. Пупин се до краја године и отворено ангажује у организовању
добровољаца Срба и Црногораца који би пошли да бране своју отаџбину.37
Јован Цвијић априла месеца 1914. године објављује у Гласнику српског географског
друштва објављује чланак о географском и културном положају Србије, описујући њене
основне природне и друштвене карактеристике осврћући се на геополитички положај
читавог Балканског полуострва. Цвијић у чланку описује догађаје и прилике у Србији и
региону од Берлинског конгреса 1878. године.38
Милутин Миланковић, за разлику од претходно поменутих истраживача, Велики
рат проводи у заробљеништву. Првих шест недеља провео је у Даљу, да би потом био
пребачен у Осијек, потом у Карловац, па у Загреб, да би на крају био затворен у
Нежидеру.39 У затвору, осталим притвореницима кришом чита аустријске новине и тако
се информише о новостима и исходима сукоба у Србији. Почетком 1915. године га
пребацују у Будимпешту.40
И други српски научници су били директно на удару аустроугарских и немачких
напада на Србију. Јован Жујовић у време аустроугарског бомбардовања Земуна чини све
да спаси библиотеку из оштећеног Геолошког завода и чувену збирку метеорита из
Природњачког музеја.41 Математичар Михаило Петровић Алас Велики рат дочекује као
ађутант краљевића Ђорђа42, док физичар Јеленко Михаиловић учествује у борбама заједно
са Владимиром Петковићем.

РАТНА 1915. ГОДИНА

Након неуспеха аустро-угарске војске током 1914. године и храброг држања српске
војске, Централне силе започињу нове планове за офанзиву, у којима ће директно учешће
узети и немачка војска. Да Србија није противник за потцењивање показује и чињеница да
се константно водила борба око Бугарске, тачније, оба војна блока су покушала да је
привуку на своју страну. Одлуку да се прикључи Централним силама, Бугарска је донела

35
Пупин, М. (1998), Национално-политички рад 1908-1935, Завод за уџбенике и наставна средства (Pupin
expects the Great war, New York Times, New York, 26.7.1914.), стр. 58.
36
Пупин, М. (1998), Национално-политички рад 1908-1935, Завод за уџбенике и наставна средства (Pupin
expects from England to prevent the war, New York Times, New York, 27.7.1914.), стр. 59-90.
37
Пупин, М. (1998), Национално-политички рад 1908-1935, Завод за уџбенике и наставна средства
(Министарство иностраних дела Црне Горе, бр. 915, Архив Црне Горе, Цетиње), стр. 67-69.
38
Цвијић, Ј. (1987), Атнопогеографски и етнографски списи, Сабрана дела, Књига 4 (том 1), САНУ, НИРО
«Књижевне новине», Завод за уџбенике и наставна средства (Јован Цвијић (1914), Географски и културни
положај Србије, Гласник Српског географског Друштва Београд), стр. 223-240.
39
Миланковић, М. (2009), Први светски рат, У Књизи Успомене, доживљаји и сазнања, Завод за уџбенике,
Београд, стр. 491-497.
40
Миланковић, М. (2009), Нежидер, У Књизи Успомене, доживљаји и сазнања, Завод за уџбенике, Београд,
стр. 498-505.
41
Ибровац, М. (1936), Велики поборник мира, Политика, 22.7.1936, Београд, стр. 10
42
Митриновић, Д.С. (1968), Живот Михаила Петровића, У књизи Михаило Петровић – Човек, филозоф,
математичар, Математичка библиотека 38, Београд, стр 7-32.

7
6. септембра 1915. године. Ова чињеница је само додатно отежала стање српске војске и
комплетног становништва. Већ почетком октобра, немачке и аустро-угарске снаге
започињу офанзиву против Србије и 9. октобра освојен је Београд. Бугарска је 14. октобра
започела акције против српске војске, а победе армија Централних сила су се низале.
Самим тим, не чуди одлука српске Врховне команде, од 25. новембра 1915. године, да се
започне повлачење према Јадранском мору. Пред крај ове године, српске трупе су
пристизале, преко Црне Горе, у Скадар.43
Услед ових догађаја, најактивнији међу поменутим српским научницима је
Михајло Пупин. Он организује, јуна месеца 1915. године, групу од 25 америчкких
студената са Колумбија универзитета да помогну Србији. Са собом су носили опрему и
болничке лекове. Пупин се исте године састаје са црногорском делегацијом којој обећава
помоћ у добровољцима, састављену од црногорских исељеника у САД. Такође, пише
уреднику часописа New York Times, о начину на који Србија ратује, демантујући при том
вест берлинског часописа Lokal unzeiger, да Србија спрема 250 000 жена да се боре против
Аустрије. У писму он даље примећује, да Бугари покушавају унапред да оправдају своје
злочине над српским становништвом, помињући евентуалну издају бугарских
националних интереса.
Никола Тесла у својим чланцима није више коментарисао Велики рат. Међутим,
примећује се да поред својих научно-стручних чланака пише и оне популарне у којима
постоје поглавља која се баве ратом и применом проналазака у светским сукобима.
Милутин Миланковић време од 1915. године па до краја рата проводи у
Будимпешти. Ту наставља да се бави научним радом, имајући при том приступ
библиотеци Мађарске академије наука. Своје време је, такође, проводио у друштву
Светозара Прибићевића, бавећи се између осталог и питањима југословенског уједињења.
Миланковић наводи, да је „година 1915. била година тешких искушења и недаћа по
Србију, њених савезника, а и по њега самог―44. На Аранђеловдан, 21. новембра 1915.
године, после дуге и тешке болести, преминула му је мајка, у Даљу, у 59. години живота.
Тај догађај бацио га је у очајање. Ипак, „та страшна година 1915.― имала је срећан крај, јер
му се 25. децембра породила жена, Тинка, и родио син Васа.
Година 1915. била је тешка и за остале српске научнике. Јован Жујовић је после
смрти Стојана Новаковића постављен за председника Српске краљевске академије, а исте
године путује у Париз као незванични повереник српске владе, где остаје до 1919. године.
Михаило Петровић Алас почиње да ради као криптограф на системима шифровања за
потребе војске и дипломатије. Физичар и астроном Милан Недељковић ради речник
шифара за војску, док картограф Стеван Бошковић, после повлачења српске војске, сели
топографско одељење Војно-географског института из Београда преко Албаније на Крф.
Историчар Алекса Стојановић, током 1915. године, одлази у Француску, где у двадесетак
француских градова збрињава око 1200 ђака из ратом погођених српских крајева.

РАТНА 1916. ГОДИНА.

Српска војска се морала повући из Скадра, почетком јануара 1916. године, јер је
аустро-угарска армија врло брзо ушла у град и заузела исти. Од тог тренутка креће пут

43
Војводић, М., Живојиновић, Д. (1970), Велики рат Србије 1914-1918, Српска књижевна задруга.,Београд,
стр. 492.
44
Исто (40).

8
српске војске преко Албаније, ка Крфу, Бизерти, Бриндизију и другим градовима који су
били предвиђени за ово повлачење. Врло брзо, војска Србије се почела пребацивати са
Крфа на фронт, и крајем лета, а почетком јесени, започињу жестоке борбе са Бугарском
војском, после којих су уследиле победе код Горничева, на Кајмакчалану и другим
стратешки важним тачкама. Битољ је освојен 19. новембра 1916. године, од стране
српских, француских и руских трупа. Крајем ове године, савезничке трупе на Солунском
фронту прелазе у дефанзивни, рововски рат, па самим тим и српска војска мирује и остаје
да чека повољан тренутак за офанзиву и ослобођење своје земље.45
Све ове догађаје пажљиво прати Михајло Пупин из САД. Преко Српске народне
одбране, организује слање пакета српским војницима на Солунском фронту. Такође, ступа
у везу и са Канадском народном одбраном.46 Дипломатским путем помаже рад изасланика
Југословенског одбора у Лондону. Овај Одбор имао је велике дипломатске сукобе са
аустријским конзулима и њиховим агентима, који су у Енглеској покушавали спречити
ширење југословенске идеје међу Хрватима и Словенцима, па чак и Србима.47
Јован Цвијић се током ове године бавио критиком једне енглеске публикације о
балканским проблемима.48 Боравећи у Нешателу, он у критици ове публикације, по ко зна
који пут, описује природне и друштвене карактеристике балканског полуострва, даје
историјски преглед догађаја на Балкану, повезујући саобраћајне путеве из римског
периода који данас служе истом циљу: Аустро-германском продирању на исток (Drang
nach osten).49
Никола Тесла током 1916. године наставља свој рад у САД, пишући, између
осталог, чланак „о чудима будућности―50. Милутин Миланковић и даље живи и ради у
Будимпешти са женом и сином, пратећи дешавања на европским фронтовима, пре свега
битке на Вердену и исходе аустријско-руских борби на Карпатима, и руско освајање града
Пшемисла.51
Остали научници углавном своје активности организују у иностранству. Хемичар
Сима Лозанић, августа 1916. године, стаје на чело Одбора у Женеви, са задатком да
апелује на неутралне и пријатељске земље за помоћ Србији.52 Геолог Јован Жујовић више
пута у току ове године, путује за Лондон као дипломата, а у Паризу постаје шеф

45
Војводић, М., Живојиновић, Д. (1970), Велики рат Србије 1914-1918, Српска књижевна задруга, Београд,
стр. 492-493.
46
Пупин, М. (1998), Национално-политички рад 1908-1935, Завод за уџбенике и наставна средства
(Норфолк, 15.6.19616. године, Балкан, Београд, 25.3.1936. године), стр. 79.
47
Пупин, М. (1998), Национално-политички рад 1908-1935, Завод за уџбенике и наставна средства (Њујорк,
22.9.1916. године, Архив Југословенске академије знаности и уметности, Архив др Анта Трумбића, фасц.
97/50. Загреб), стр. 80-81.
48
Цвијић, Ј. (1989), Антиетнографске дужности, Говори и чланци, Сабрана дела, Књига 5, САНУ, НИРО
«Књижевне новине», Завод за уџбенике и наставна средства (том 2) (У питању је Marion J. Newbigin D. Sc.,
Geographical Aspects of Balkan Problems. London, Constable and Co. Ltd. 1915. P. X + 238). стр. 36-40.
49
Цвијић, Ј. (1989), Антиетнографске дужности, Говори и чланци, Сабрана дела, Књига 5, САНУ, НИРО
«Књижевне новине», Завод за уџбенике и наставна средства (том 2) (Цвијићева критика је штампана у
Questions balkaniques. Paris et Neuchatel 1916. Превод је урадио др Павле Вујевић), стр. 28-35 .
50
Тесла, Н. (2006), Чланци, Завод за уџбенике и наставна средства (Nikola Tesla, Wonders of the future,
Collier’s, 2.12.1916. p.8,38), стр. 427-431.
51
Милутин Миланковић (2009), Будимпешта, У Књизи Успомене, доживљаји и сазнања, Завод за уџбенике,
Београд, стр. 506-517.
52
Мићовић, В. (1935), Сима Лозанић, Гласник Хемијског друштва. Бр. 6 (2), Београд, стр. 73-105.

9
институције Просветно одељење, које организује школовање преко 4000 ђака и студената
избеглих из Србије, преко Албаније и Солуна.

РАТНА 1917. ГОДИНА

Ова година је била релативно мирна година за српску војску. „Дефанзивни и

рововски рат― је настављен. Почетком маја су започета дејства срспке војске на положаје
код Доброг поља. Овај напад је прекинут, као што је и одбачен предлог српске Врховне
команде, октобра месеца, о офанзиви преко Ветерника и Доброг поља, ка Неготину на
Вардару и Кавадару.53
Иако у релативно мирној години, највише хуманитарних и дипломатских
активности имао је Михајло Пупин. Осим настављеног хуманитарног рада преко
организација Црвеног крста у Србији и Црној Гори, Пупин се залаже, у писмима упућеним
америчком председнику Вудро Вилсону54, за његово посредовање, за помиловање 16 Срба
осуђених на смрт у познатом „бањалучком процесу― 55. У Њујоршкој академији наука, 29.
маја 1917. године, изражава охрабрење и уверење у коначну савезничку победу у рату,
уласком САД у овај светски сукоб.56 Први пут од почетка рата, надовезујући се на Крфску
декларацију, пише о јединственој Краљевини Јужних Словена или Југославији.57 По први
пут говори о појму југословенског народа у Америци.
У САД, у једном од низа чланака са ратном тематиком, Никола Тесла пише „о
електричном погону ратних бродова―.58 Милутин Миланковић остаје сам у Будимпешти,
док се његов пријатељ Светозар Прибићевић враћа у Загреб. Он још увек прати вести са
фронтова, пре свега о руској бољшевичкој револуцији и склапању сепаратног мира нове
руске владе са Централним силама. Затиче га и вест о уласку САД у рат на страни
савезника. У току ове године, Миланковић се ангажује на изради „армирано-бетонских
конструкција― на пројекту изградње новог санаторијума у Татри.59
Сима Лозанић, априла ове године постаје српски делегат у англо-франко-руској
комисији за исхрану заробљеника. Геолог Светолик Радовановић се придружује Јовану
Жујовићу у позивању Високог Комесара за избегице у Паризу.60 Мећу заробљеним

53
Војводић, М., Живојиновић, Д. (1970), Велики рат Србије 1914-1918, Српска књижевна задруга, Београд,
стр. 493.
54
Пупин, М. (1998), Национално-политички рад 1908-1935, Завод за уџбенике и наставна средства
(14.3.1917. Михајло Пупин, Његовој Екселенцији Вудрову Вилсону, Прилог писму Љубомиру Михаиловићу
посланику у Вашингтону, Посланство Вашингтон 1917. Фасц. I, дос. 1-38. АМИД, Краљевине Србије, АС.),
стр. 83.
55
Бањалучки процес у Бањалуци (1915—1916) био је највећи од 17 таквих процеса у Босни и Херцеговини,
вођених у Првом светском рату. Коначном пресудом, изреченом 1916. године; 16 лица је осуђено на смрт, 87
их је добило казну затвора од 2 до 20 година. Преостале 53 особе су ослобођене оптужбе.
56
Пупин, М. (1998), Национално-политички рад 1908-1935, Завод за уџбенике и наставна средства (New York
Times, 29.5.1917. године, Пупинов говор члановима Њујоршке Академије наука, Аграрна реформа и
колонизација у Југославији 1918-1941. / Богдан Лекић, 56 Михајло Пупин, Југославија или Краљевина Срба,
Хрвата и Словенаца, Српски народни календар Србије 1919, Београд, стр. 35-47 ) стр. 90-91.
57
Исто (56)
58
Тесла, Н. (2006), Чланци, Завод за уџбенике и наставна средства (Nikola Tesla, Electric drive for battleships
siperior to any other form od equipment, N.Y. Herald. New York. 25.2.1917. pp. 1,2.), стр. 432-441.
59
Исто (51)
60
Станојевић, С. (1928), Др Светолик Радовановић, Полимка, стр. 8.

10
научницима, у току ове године, од стране војски Централних сила, истиче се и лекар
Владан Ђорђевић.

РАТНА 1918. ГОДИНА

Последња година Великог рата, 1918. година, била је година у којој су савезничке
снаге ломиле последњу наду Централних сила. На Солунском фронту је за
главнокомандујућег савезничким снагама постављен генерал Франше д'Епере, 18. јуна
1918. године. Овај генерал је добио инструкције за припремање офанзивне акције. План за
офанзиву је усаглашен са српском Врховном командом и започето је избацивање бугарске
војске из борбе, септембра месеца. Српска војска крајем овог месеца, избија на обалу
Вардара и овим је започет распад бугарске армије. Гоњење и напредовање српских
војника се наставило и након преласка Варадара, па врло брзо савезничке снаге улазе у
Прилеп, Струмицу, Крушево. Српске трупе су успеле да заузму Скопље 29. септембра
1918. године, након чега је настављено напредовање на север. Већ 10. октобра су започете
борбе за Ниш, а средином октобра, непријатељске армије Централних сила се повлаче
преко Саве и Дунава. Широм Србије и Црне Горе су ослобађани градови. Београд је своје
ослободиоце дочекао 1. новембра, чиме је Србија коначно угледала дуго чекану слободу.61
Током припрема и офанзиве српске војске, Михајло Пупин наставља своју
дипломатску делатност у Њујорку. Два дана после капитулације Бугарске он шаље писмо
председнику САД, молећи га да у време највећих напора за српску војску, пошаље
моралну подршку владе САД.62 Октобра месеца исте године, српска влада смењује
Михајла Пупина са места почасног конзула у САД.63 У часопису New York Times, 20.
октобра 1918. године, објављен је Пупинов говор у којем он дефинише просторе Аустро-
Угарске, на којим живе Срби Хрвати и Словенци. У изјави истом часопису, од 17.
новембра 1918. године, Пупин предлаже да би Немачка требала да се казни, да постане
„светски слуга―, као и да „мора помоћи да се обнове земље које је она разорила―.64
Милутин Миланковић борави на Карпатима, радећи на пројекту, да би се са јесени
вратио у Будимпешту испративши коначни пораз Централних сила. Крајем октобра
преживео је у Будимпешти „тродневну револуцију―, која је довела до промене постојећег
режима. Почетком 1919. године, Миланковић се враћа у Београд „и заврши тиме своје
петогодишње бурно свадбено путовање―65.
Сима Лозанић се у току ове године пар пута састао са Пупином у САД, као члан
мисије ради обезбећивања материјалне помоћи и политичке подршке у земљи. Јован
Жујовић, у Паризу, на крају рата, пре повратка у отаџбину, објављује искрен и леп

61
Војводић, М., Живојиновић, Д. (1970), Велики рат Србије 1914-1918, Српска књижевна задруга, Београд,
стр. 493 – 495.
62
Пупин, М. (1998), Национално-политички рад 1908-1935, Завод за уџбенике и наставна средства (Михајло
Пупин, Његовој Екселенцији Председнику САД, Њујорк, 1.10.1918. Архив Стејт Департмента, серија
763.72119/2027. Национални архив, Вашингтон), стр. 114-116.
63
Пупин, М. (1998), Национално-политички рад 1908-1935, Завод за уџбенике и наставна средства (Пупин
Пашићу, Њујорк, 6.10.1918. АМИД, Југословенски одсек, фасц. 8, досије 2. АС), стр. 117.
64
Пупин, М. (1998), Национално-политички рад 1908-1935, Завод за уџбенике и наставна средства (Изјаве у
часопису New York Times.), стр. 120.
65
Исто (51).

11
проглас „Поздрав Срба Француској―66. На Солунском фронту, међу бројним српским
лекарима, налазио се и др Војислав Субботић, који је био део болнице у Драгоманцима. За
своје заслуге у лечењу рањеника постао је члан Друштава ратних хирурга САД и
Енглеске.67

МИРОВНА КОНФЕРЕНЦИЈА У ВЕРСАЈУ

Версај је након Великог рата био поприште политичких размирица и место на ком
се реорганизовала послератна Европа. На самој конференцији (трајала од 18. јануара 1919.
до 28. јуна 1919. године) се највише водила полемика о Немачкој, као држави која би
требало да плати ратну одштету, али исто тако и о политичкој судбини држава поражених
у рату. У раду конференције се највише истицао, са својим захтевима, Вудро Вилсон, који
је утицао на многе одлуке и многе државнике и посланике других држава. Управо овај
председник је са својих „четрнаест тачака―68 у први план ставио право народа на
самоопредељење, као и право да самостално одлучују о својој судбини. Наравно,
политичка добит Великих сила је била на првом месту, па се тако и питање „малих
држава― решавало у складу са одлукама и потребама „великих―. Судбина Краљевине СХС
је зависила од судбине Аустро-Угарске, као и интереса Румуније и Италије. На самој
конференцији се још увек остављало простора за очување Аустро-Угарске, па тако нова
држава СХС није наишла на признавање многих држава. Засебним мировним уговорима,
Краљевина СХС је успела да дефинише своје границе, па и само постојање. Ипак, на
велике проблеме се наилазило у питањима са Италијом, која је из територијалних
претензија, прешла у отворени иредентизам и потражњу територија које никако не би
могле бити сврстане под „италијанске просторе.― Румунија је тек после великог
политичког притиска, пристала да „препусти― Србији део Баната. Плебисцитом се успело
доћи до решења за спорне територије између Словеније и Аустрије. Све ово је био доста
мукотрпан пут за Краљевину СХС, која ће добити своју територију, али не и признање
свих држава, самим тим, остало је доста простора за неразумевање и наставак
непријатељског става према Србији, пре свега, а потом и Краљевини СХС.69
На мировној конференцији у Версају, између осталих, српске интересе су
заступали и српски научници, у првим редовима Михајло Пупин и Јован Цвијић. Због
својих веза са америчким дипломатама и председником Вилсоном, појава Михајла Пупина
у Паризу, била је, новоствореној Краљевини СХС, изузетно драгоцена. Из тог разлога,
Никола Пашић марта месеца позива Михајла Пупина на конференцију, на којој се овај
појавио 10. априла 1919. године.70 Оно што се често може прочитати у историјским
списима је пресудна улога Пупина у повлачењу границе између Србије и Румуније. Ипак,
архивска грађа и транскрипти са конференције говоре другачије. Име Михајла Пупина је

66
Живот и дело српских научника, (1996-2012), Књиге I – XIII, књига I САНУ, Београд (Jovan Zujovic, Salut
Serbe a la France, Office Scolaire Serbe. p.1. Imprim. Du, Palais. Paris) стр. 293-360
67
Николиш, Г. (1955), Прошлост и садашњост ратне хирургије, Ратна хирургија, I део, Издање Санитетске
управе ЈНА, Београд, стр. 16.
68
Митровић, А. (2012), Време нетрпељивих; Политичка историја великих држава Европе 1919-1939, Завод
за уџбенике,стр. 41-47.
69
Дамјановић Н. (1975), Први светски рат; Србија и Црна Гора, „Обод―- Цетиње, стр. 389-392; Митровић,
А. (2012), Време нетрпељивих; Политичка историја великих држава Европе 1919-1939, Завод за
уџбенике,стр 48-58.
70
Пупин, М. (1929), Од пашњака до научењака, Зрењанин.

12
само искоришћено у прилог српској страни, јер је он био родом из Баната. На листи тих
искоришћених имена, било је име Доситеја Обрадовића, Паје Јовановића и других.71
Пупинова дипломатска делатност била је окренута сузбијању италијанских претензија на
источне обале Јадранског мора, делове словеначког и хрватског приморја.72 Захваљујући
његовим дипломатским напорима, председник Вилсон се сложио и стао на страну
територијалних циљева Краљевине СХС, са могућим преговорима око изјашњавања
Словенаца у Корушкој, које је завршено плебисцитом, у корист Аустрије.73 Најзначајнија
Пупинова дипломатска делатност био је његов меморандум повезан са Вилсонових
„четрнаест тачака―.
Јован Цвијић био је члан делегације Краљевине СХС у Версају. Пре саме
конференције, а и за време њеног трајања, објављивао је чланке у којима наводи
погрешним италијанске претензије на Балканско полуострво 74. Он се више пута састао са
Пупином упознавајући га са етнографским карактеристикама становника спорних
територија са Италијом и Бугарском75, при том поткрепљујући доказима Пупиново
наступање пред председником Вилсоном. У својим мемоарима са Париске конференције,
Цвијић изражава и незадовољство у вези са начином повлачења граница према неким
суседним државама. Наиме, он наводи да реке панонског басена нису добре као политичке
границе. Према његовим схватањима, граница Крљевине СХС са Мађарском и Румунијом
могла је бити и другачија, јер Тиса није добра природна граница са Румунијом. Према
повученим границама у Версају око 10 000 Срба из околине Темишвара остало је да живи
у Румунији.76

ЗАКЉУЧАК

Из свега наведеног долази се до закључка да су српски научници Велики рат

проживели свако на свој начин и да је рат утицао на сваког од њих различито. Неки су
престали са научним радом за време трајања рата, уложивши сву енергију помажући свом
народу, док неки свој научни рад нису ни прекидали. Стиче се утисак да је патриотизам
који их је терао да помажу отаџбини био минимум њихове моралне и грађанске дужности.
Сваки од њих је помагао и учествовао на свој начин и у складу са потребама државе.
Милутин Миланковић је био учесник Балканских ратова, а Велики рат је провео у
заробљеништву. Његова судбина у оба ова сукоба најбољи је пример двојаког утицаја рата
на човека, ратника и научника. Михајло Пупин у иностранству осећа потребу и дужност

71
Митровић, А. (1985), Михајло Пупин на конференцији мира у Паризу 1919. године, У Зборнику радова
Живот и дело Михајла Идворског Пупина, Београд, стр. 400.
72
Исто (70)
73
Дамјановић Н. (1975), Први светски рат; Србија и Црна Гора, „Обод―- Цетиње, стр. 390.
74
Цвијић, Ј. (1987), Говори и чланци, Сабрана дела, Књига 5 (том 2), САНУ, НИРО «Књижевне новине»,
Завод за уџбенике и наставна средства (Јован Цвијић (1919), Источне границе Италије, Тhe Geographical
Journal, London, Vol. LIV. No. 1. p. 65; Joван Цвијић (1919). Италија и Србија, The New Europe, London), стр.
17.
75
Пупин, М. (1998), Национално-политички рад 1908-1935, Завод за уџбенике и наставна средства (Михајло
Пупин, Меморандум (односно српско – бугарске границе), Фонд Николе Пашића, Несређена грађа, Архив
Србије), стр. 132-133.
76
Цвијић, Ј. (1987), Говори и чланци, Сабрана дела, Књига 3 (том 1), САНУ, НИРО «Књижевне новине»,
Завод за уџбенике и наставна средства (Јован Цвијић (1919), Примедбе о географским границама – реке
панонског басена као политичке границе, У Северна граница Јужних Словена, La frontiere septentrionale des
Jugoslaves, Paris 1919. (Информативни мемоар за париску конференцију).) стр. 325.

13
да помогне свом народу, првенствено хуманитарним прикупљањем и слањем новчаних и
материјалних средстава, али и дипломатски, својим везама са најистакнутијим америчким
политичарима и самим председником Вилсоном. Заједно са Цвијићем био је учесник
мировне конференције у Версају. Цвијић је током прве деценије XX века, осетивши
турбуленције Србије са суседима, пре свега Аустријом, својим истраживачким радом
допринео прикупљању великог борја информација и доказа (етнографских, историјских,
антропогегорафских, геолошких, морфолошких), који су били од непроцењивог значаја за
аргументе на конференцији у Версају, која је била кључна за политички опстанак Србије.
тј. Краљевине СХС.
Неки од њих, као што је Тесла, нису дозвољавали да их ратна дешавања одвоје од
научног рада. Он је остао у сфери науке, не желећи да преузме улогу политичког
делатника. За време окупације, многи научници, као Јован Жујовић и Светолик
Радовановић, су у иностранству својим хуманитарним радом, кроз збрињвање и
школовање ђака са окупираних територија, помагали нашем народу. Исто тако су и
дипломатским напорима покушавали да уздигну и учврсте позицију Србије међу
Савезницима. Неки од њих, као што је Михаило Петровић, помагали су војсци у
криптографским одељењима и правили или разбијали шифре у војне сврхе.
Велики рат утицао је на највеће српске умове, на више начина. Ма колико били
слични и бавили се истим послом у мирнодопским временима, Велики рат је од српских
научника направио ратнике, дипломате, хуманитарце, заробљенике, али и жртве.

ЛИТЕРАТУРА

1. Белић, А. (1936), Јован Жујовић, Српски књижевни гласник, Књига 48, Бр. 8, Београд
2. Calaprice, Alice (2005), The new quotable Einstein, Princeton University Press, p. 173,
ISBN 0-691-12075-7
3. Цвијић, Ј. (1987), Говори и чланци, Сабрана дела, САНУ, НИРО „Књижевне новине―,
Завод за уџбенике и наставна средства, Београд
4. Цвијић, Ј. (1989), Говори и чланци II, Сабрана дела, САНУ, НИРО „Књижевне
новине―, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд
5. Цвијић, Ј. (1987), Анропогеографски и етнографски списи, Сабрана дела, САНУ,
НИРО „Књижевне новине―, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд
6. Цвијић, Ј. (1996), Анропогеографски и етнографски списи II, Сабрана дела, САНУ,
НИРО „Књижевне новине―, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд
7. Дамјановић Н. (1975) Први светски рат; Србија и Црна Гора, „Обод―- Цетиње
8. Хаџи-Павловић, П. (1935), Михајло Пупин међу Србима у Америци, Технички лист,
Загреб
9. Хобсбаум, Е. (2005), Интересантна времена: један живот у двадесетом веку,
Подгорица – Београд
10. Ибровац, М. (1936), Велики поборник мира, Политика, 22.7.1936, Београд
11. Казимировић, В. (2013). Црна рука. Прометеј. Београд
12. Мићовић, В. (1935), Сима Лозанић, Гласник Хемијског друштва. Бр. 6 (2). Београд
13. Миланковић, М. (2009), Успомене, доживљаји и сазнања. Завод за уџбенике. Београд
14. Митриновић, Д.С. (1968). Михаило Петровић – Човек, филозоф, математичар,
Математичка библиотека 38, Београд

14
 15. Митровић, А. (2012), Време нетрпељивих; Политичка историја великих држава
Европе 1919-1939, Завод за уџбенике
16. Николиш, Г. (1955), Прошлост и садашњост ратне хирургије, Ратна хирургија, I део,
Издање Санитетске управе ЈНА, Београд
17. Петровић, М. (1924), О животу и раду др Субботића, Српски Архив, Бр. 3
18. Пупин, М. (1998), Национално – политички рад, Завод за уџбенике, Београд
19. Пупин, М. (1929), Од пашњака до научењака, Зрењанин
20. Тесла, Н. (2006), Чланци, Друго издање, Завод за уџбенике и наставна средства,
Београд
21. Сал, В. (2008), Историчари, Clio, Суботица
22. Станојевић, С. (1928), Др Светолик Радовановић, Полимка.
23. Војводић, М., Живојиновић, Д. (1970). Велики рат Србије 1914-1918. Српска
књижевна задруга. Београд.
24. Зборник радова научног скупа „Живот и дело Михајла Идворског Пупина“, Нови Сад
– Идвор, 4-7.10.1979.
25. Живот и дело српских научника, (1996-2012), Књиге I – XIII, САНУ, Београд

15

View publication stats