PRAVO

Uvod i osnovi prava

Predmetni nastavnik: Prof. dr Žaklina Spalević

e-mail: zspalevic@singidunum.ac.rs

Prof. dr Žaklina Spalević 1

 I nedelja predavanja

• Pojam i izvori prava

• Pravna norma (pojam, elementi i vrste)
• Tumačenje pravnih normi
• Pravna praznina
• Pravni sistem i grane prava
• Pravni odnos
• Pravni posao
• Subjekti prava (fizička i pravna lica; pravna, poslovna i
deliktna sposobnost; elementi individualizacije fizičkih lica)

Prof. dr Žaklina Spalević 2

 Pojam prava

• Pojmovno određenje prava: skup društvenih normi koje

predstavljaju volju vladajuće klase i koje sankcioniše država
radi održanja datog društvenog poretka.

• Pravo u turizmu: grana prava koju čine pravila kojima se

uređuje status nosilaca turističko-ugostiteljskih aktivnosti i
pravila kojima se uređuju pravni odnosi u koje oni stupaju
međusobno ili sa drugim subjetima.

• Predmet prava u turizmu: statusno pravo u turizmu i

ugovorno pravo u turizmu.
3
Prof. dr Žaklina Spalević
 Izvori prava

• Najznačajniji izvori prava:

✓ Ustav
✓ Zakoni
✓ Podzakonski akti
✓ Pravila društvenih organizacija
✓ Običaji
✓ Sudska praksa i precedenti.

4
Prof. dr Žaklina Spalević
 Ustav kao izvor prava

• Ustav: najviši pravni akt jedne države koji reguliše najvažnije

društvene odnose i ustrojstvo državnih organa. Normativno
usmerava razvitak date države.

• Vrste ustava prema formi u kojoj postoje:

✓ Pisani i nepisani
✓ Kodifikovani i nekodifikovani (npr. Engleski ustav)
✓ Kruti i meki
✓ Oktroisani ustavi, ustavni paktovi i narodni ustavi.

5
Prof. dr Žaklina Spalević
 Ustav kao izvor prava

• Vrste ustava prema sadržaju:

✓ Ustavi koji sadrže samo odredbe koje se odnose na oblik države
(odn. oblik vladavine) i oblik državnog uređenja
✓ Ustavi koji sadrže odredbe koje se odnose na oblik države (odn.
oblik vladavine) i oblik državnog uređenja, i odredbe o pravima i
dužnostima građana i njihovom položaju u sistemu vlasti
✓ Ustavi koji sadrže odredbe koje se odnose na oblik države (odn.
oblik vladavine) i oblik državnog uređenja, odredbe o pravima i
dužnostima građana i njihovom položaju u sistemu vlasti, i
odredbe o društvenoekonomskom uređenju – najpotpuniji
ustavi, koji se najčešće susreću u savremenoj praksi.

6
Prof. dr Žaklina Spalević
 Zakon kao izvor prava

• Zakon:
✓ Mora biti u skladu sa ustavom (ustav definiše pojedine elemente
značajne za bliže određenje zakona – organe koji donose zakon,
postupak po kojem se donose zakoni i sadržaj zakona)
✓ Detaljnije razrađuje odredbe ustava.

• U federalno oraganizovanim državama javlja se određen

odnos saveznih i republičkih zakona.

7
Prof. dr Žaklina Spalević
 Zakon kao izvor prava

• Značajni momenti povodom zakona:

1. Provođenje procedure za donošenje zakona (skupština)
2. Stupanje na snagu – unapred (od dana stupanja na pravnu
snagu) i retroaktivno (izuzetak da se zakon primenjuje na
slučajeve koji su se dogodili pre njegovog usvajanja).
3. Važenje u vremenu – važnost zakona prestaje: donošenjem
novog zakona i protekom vremena
4. Važenje u prostoru – teritorijalni princip i personalni princip.

8
Prof. dr Žaklina Spalević
 Podzakonski akti kao izvor prava

• Podzakonski akti (npr. uredbe, odluke, pravilnici, naredbe

rešenja, uputstva):
✓ Zakonitost i ustavnost
✓ Razrađuju odredbe zakona u cilju njihove lakše primene i
uređuju značajna područja društvenog života
✓ Donosi ih vlada i organi izvršne vlasti, ali i skupština.

9
Prof. dr Žaklina Spalević
 Pravna norma i njeni glavni elementi

• Značaj pravne norme: preko pravne norme pravo se

manifestuje u spoljnjem svetu i oseća se njegova prisutnost u
društvenom životu.
• Najniža pravna kategorija do koje se pravo može razlagati.

• Pojmovno određenje pravne norme: pravilo o ponašanju ljudi

u društvu čiju primenu obezbeđuje država, aparatom prinude.

10
Prof. dr Žaklina Spalević
 Pravna norma i njeni glavni elementi

• Glavni elementi pravne norme:

✓ Dispozicija – suštinski deo norme koji sadrži pravilo ponašanja

za subjekte prava

✓ Delikt – radnja suprotna ponašanju propisanom u dispoziciji

(predstavlja izvestan psihički odnos subjekta prema toj radnji;
može biti građanskopravni i krivičnopravni; povezuje dispoziciju
i sankciju)

✓ Sankcija – pravilo ponašanja koje je obavezno za prekršioca

dispozicije; sprovodi je državni organ

11
Prof. dr Žaklina Spalević
 Tumačenje pravnih normi

• Tumačenje pravnih normi – pronalaženje unutrašnjeg smisla i

najadekvatnijeg načina primene pojedine norme ili grupe
pravnih normi. Razlikujemo:
✓ Tumačenje u primeni pravne norme:
1. Pravnu normu tumači subjekt koji treba da postupi po njoj
2. Pravnu normu tumači državni organ koji treba da reši neki pravni
odnos. Pristupa se tumačenju opšte pravne norme u cilju
donošenja pojedinačne norme radi razrešavanja nekog pravnog
odnosa
✓ Tumačenje van primene pravne norme – pravnu normu mogu
da tumače organi koju su pravnu normu doneli.

12
Prof. dr Žaklina Spalević
 Pravna praznina

• Pojmovno određenje pravne praznine: nemogućnost

podvođenja nekih od društvenih odnosa pod opšte norme u
okviru postojećeg pravnog sistema, i pored postojanja
interesa zakonodavca da se i isti normiraju.

• Način rešavanja pravne praznine:

✓ Primenom pravila analogije (metod popunjavanja pravne
praznine na osnovu sličnosti neregulisanih odnosa sa odnosima
koji su regulisani) – zakonska analogija (prenosnom primenom
postojeće norme i na neregulisane odnose) i pravna analogija
(stvaranjem nove norme)
✓ Putem slobodnog stvaranja pravne norme (stvaranje
pojedinačne pravne norme od strane suda). 13
Prof. dr Žaklina Spalević
 Pravni sistem i grane prava

• Pravni sistem: logička celina međusobno povezanih normi

kojima se uređuju pojedine vrste društvenih odnosa.

• Podele pravnog sistema pojedinih zemalja: na razne grane

prava.

• Podela prema predmetu regulisanja (osnovna i najšira

podela): međunarodno pravo i unutrašnje pravo.

14
Prof. dr Žaklina Spalević
 Međunarodno pravo

• Međunarodno pravo – obuhvata pravne norme kojima se

regulišu međunarodni odnosi. Isto delimo na:
✓ Međunarodno javno pravo – obuhvata pravne norme kojima se
regulišu odnosi između država kao subjekata prava
✓ Međunarodno privatno pravo – obuhvata pravne norme kojima
se regulišu privatnopravni odnosi (građanskopravni,
porodičnopravni, radnopravni i privrednopravni) sa elementom
inostranosti.
❖ Osnovni zadatak MPP-a: utvrditi pravo koje države će biti
merodavno za pravnu regulativu datog privatnopravnog odnosa
sa elementom inostranosti.

15
Prof. dr Žaklina Spalević
 Unutrašnje pravo

• Sistem unutrašnjeg (javnog i privatnog) prava – skup pravnih

normi koje regulišu odnose u okviru jedne nacionalne države,
a donose ih najviša zakonodavna tela konkretne države:
✓ Javno pravo – reguliše odnose između države i državnih
organizacija ili fizičkih i pravnih lica povodom zaštite nekog
javnog interesa (npr. upis novorođenog deteta u matičnu knjigu
rođenih)
✓ Privatno pravo – reguliše odnose između fizičkih i pravnih lica
povodom zaštite privatnog interesa (npr. zaključenje braka,
razvod braka, imovinsko-pravni odnosi).

16
Prof. dr Žaklina Spalević
 Unutrašnje pravo

• Najvažnije grane prava pravnog sistema Republike Srbije (a i

drugih država):
✓ Javno pravo:
➢ Ustavno pravo
➢ Upravno (administrativno) pravo
➢ Krivično pravo
➢ Procesno (sudsko) pravo
✓ Privatno pravo:
➢ Građansko i poslovno pravo
➢ Radno pravo
➢ Porodično pravo
➢ Nasledno pravo.
17
Prof. dr Žaklina Spalević
 Pravni odnos i pravni posao

• Pravni odnosi: društveni odnosi koji su regulisani pravnom

normom.

• Pravni posao – izjava volje data sa namerom da se uspostavi,

izmeni ili prestane neki pravni odnos.

• Postoji više vrsta pravnih poslova koji se dele po različitim

kriterijumima:
✓ Jednostrani i dvostrani
✓ Teretni i dobročini
✓ Formalni i neformalni
✓ Pravni poslovi inter vivos i mortis causa
✓ Kauzalni i apstraktni...
18
Prof. dr Žaklina Spalević
 Pravni posao

• Po svom značaju, izdvajaju se jednostrani i dvostrani pravni

poslovi:
✓ Jednostrani: predstavlja izjavu volje jednog lica (npr. testament
ugostitelja, javno obećanje nagrade dato od strane rukovodioca
pansiona u kategoriji pripreme menija za svečani ručak)
✓ Dvostrani: predstavlja saglasne izjave volja dve strane
❖ Najznačajniji oblici dvostranih pravnih poslova su pojedine vrste
ugovora, koji se međusobno razlikuju kako po sadržaju, tako i po
pravima i obavezama subjekata koji se pojavljuju kao ugovorne
strane (npr. Ugovor o alotmanu, Ugovor o organizovanju
putovanja).

19
Prof. dr Žaklina Spalević
 Pravni posao

• Postoji razlika između:

✓ Jednostranih i dvostranih pravnih poslova, i
✓ Jednostrano i dvostranoobaveznih ugovora.

• Podela na jednostrane i dvostrane pravne poslove je

izvršena: prema tome koliko strana izjavljuje volju.

• Podela na jednostrano i dvostranoobavezne ugovore je

izvršena: prema tome koliko strana ima obaveze iz ugovora.

20
Prof. dr Žaklina Spalević
 Subjekti prava

• Subjekti prava – fizička lica (ljudska bića) i pravna lica

(određene asocijacije ljudi organizovane po posebnim
pravilima koja postoje u jednoj državi i čije povezivanje ima za
cilj ostvarivanje određene (društveno korisne) delatnosti).

• Subjekti prava (fizička i pravna lica) imaju:

✓ Pravnu sposobnost
✓ Poslovnu sposobnost
✓ Deliktnu sposobnost.

21
Prof. dr Žaklina Spalević
 Pravna sposobnost

• Pravna sposobnost – sposobnost subjekta prava da može biti

nosilac prava i obaveza.

• Pravna sposobnost fizičkog lica:

✓ Stiče se rođenjem, pod uslovom da je dete rođeno živo i da ima
ljudski oblik (može i pre – prema pravilu rimskog prava
nerođeno dete se smatra rođenim kada je to u njegovom
interesu, te se u tom slučaju pravni subjektivitet priznaje
začetom, a još nerođenom detetu). Dokaz o rođenju lica je izvod
iz matične knjige rođenih
✓ Prestaje smrću ili sudskim proglašenjem nestalog lica za umrlo.

• Pravna sposobnost pravnog lica: stiče se i gubi u trenucima upisa i

ispisa iz registra pravnih lica.
22
Prof. dr Žaklina Spalević
 Poslovna sposobnost fizičkog lica

• Poslovna sposobnost: sposobnost subjekta prava da

sopstvenom voljom i sopstvenim radnjama izaziva pravne
posledice, odn. nastanak, promenu i prestanak pravnih
odnosa.

• Sticanje poslovne sposobnosti – ispunjenjem 2 uslova:

1. Starosna dob (kada ljudi postanu psihički zreli, odn. sposobni za
rasuđivanje – po pravilu sa 18 godina)
2. Uračunljivost (sposobnost čoveka da shvati značaj svojih radnji i
predvidi posledice svoga delovanja).

23
Prof. dr Žaklina Spalević
 Poslovna sposobnost fizičkog lica

• Vrste poslovne sposobnosti:

1. Poslovna nesposobnost

2. Potpuna poslovna sposobnost

3. Ograničena poslovna sposobnost.

24
Prof. dr Žaklina Spalević
 Poslovna sposobnost fizičkog lica

1. Poslovna nesposobnost:
✓ Mlađi maloletnici do 14 godina
✓ Apsolutna ništavost
✓ Roditelji ili staratelji u njihovo ime
✓ Izuzeci:
➢ Pravni poslovi kojima stiču isključiva prava
➢ Pravni poslovi kojima ne stiču ni prava ni obaveze
➢ Poslovi malog značaja i male vrednosti – svakodnevni poslovi.

25
Prof. dr Žaklina Spalević
 Poslovna sposobnost fizičkog lica

2. Ograničena poslovna sposobnost:

✓ Stariji maloletnici (14-18 godina)
✓ Mogu preduzimati pravne poslove koje mogu preduzeti i mlađi
maloletnici
✓ Mogu preduzimati sve ostale pravne poslove uz prethodnu ili
naknadnu saglasnost roditelja, odn. saglasnost organa
starateljstva za pravne poslove kojima se raspolaže
nepokretnom imovinom i pokretnom imovinom velike vrednosti
✓ Posao koji se zaključi bez saglasnosti roditelja je rušljiv
✓ Specijalne poslovne sposobnosti
➢ Radna sposobnost (15 godina)
➢ Aktivna testamentalna sposobnost (15 godina)
➢ Bračna i porodična sposobnost (16 godina).

26
Prof. dr Žaklina Spalević
 Poslovna sposobnost fizičkog lica

3. Potpuna poslovna sposobnost:

✓ Lice koje ima punih 18 godina, a nije duševno bolesno ili psiho-
fizički ometeno,
✓ Po pravilu stiče se punoletstvom, međutim postoje i izuzeci
sticanja iste:
➢ Zaključenjem braka pre punoletstva, uz dozvolu suda
➢ Roditeljstvom pre punoletstva, uz dozvolu suda
✓ Poslovna nesposobnost i nakon punoletstva
✓ Potpuno lišenje poslovne sposobnosti (punoletnog lica koje
zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizičkom razvoju nije sposobno za
normalno rasuđivanje te zbog toga nije u stanju da se samo
stara o sebi i o zaštiti svojih prava i interesa) ili delimično lišenje
poslovne sposobnosti (punoletnog lica koje zbog bolesti ili
smetnji u psiho-fizičkom razvoju svojim postupcima neposredno
ugrožava sopstvena prava i interese ili prava i interese drugih
lica). 27
Prof. dr Žaklina Spalević
 Poslovna sposobnost pravnog lica

• Poslovna sposobnost pravnog lica:

✓ Stiče se i gubi u trenucima upisa i ispisa iz registra pravnih lica

✓ Pravno lice može preduzeti samo one pravne poslove koje mu

dopušta njegova pravna sposobnost

✓ Pravno lice ostvaruje svoju poslovnu sposobnost preko svojih

organa, koji ga zastupaju u pravnom prometu.

28
Prof. dr Žaklina Spalević
 Deliktna sposobnost

• Deliktna sposobnost: sposobnost subjekta prava da može da

odgovara za obaveze nastale iz nedozvoljene radnje, odn.
sposobnost da može da odgovara za prouzrokovanu štetu.

• Vrste deliktne sposobnosti:

1. Aposlutna deliktna nesposobnost – do 7. godine starosti
2. Delimična deliktna sposobnost – od 7. do 14 godine starosti
3. Potpuna deliktna sposobnost – preko 14 godina starosti.

• Odgovornost roditelja:
✓ Do 7. godine – bez obzira na krivicu
✓ Od 7. do 14. godine – pretpostavljena krivica.

29
Prof. dr Žaklina Spalević
 Elementi individualizacija fizičkih lica

• Elementi individualizacije – zbog velikog broja fizičkih lica

postoji potreba postojanja određenih elemenata
individualizacije svakog:
✓ Lično ime
✓ Državljanstvo
✓ Prebivalište
✓ Boravište.

30
Prof. dr Žaklina Spalević
 Lično ime

• Lično ime – služi za razlikovanje i identifikaciju fizičkih lica:

✓ Sastoji se od imena i prezimena. Ime određuju sporazumno
roditelji. Prezime deteta roditelji određuju tako da dete nosi
prezime jednog ili oba roditelja. Prijava ličnog imena se vrši
istovremeno sa prijavom rođenja a najkasnije dva meseca po
rođenju deteta
✓ Upisuje se u matičnu knjigu rođenih i svako lice je dužno da se
koristi ličnim imenom u pravnom prometu
✓ Kasnije u toku života se može promeniti (od strane lica koja su
navršila 15. godinu života a koja su sposobna za rasuđivanje;
dete koje je navršilo 10. godinu života i koje je sposobno za
rasuđivanje ima pravo na davanje saglasnosti sa promenom
31
ličnog imena). Prof. dr Žaklina Spalević
 Državljanstvo

• Državljanstvo: lična javno-pravna veza između pojedinca i

države na osnovu koje pojedinac stiče prava i obaveze.
• Načini sticanja državljanstva:
✓ Osnovni načini sticanja državljanstva: na osnovu porekla i na
osnovu rođenja
✓ Dopunski način sticanja: naturalizacija.
• Bipatridi, tripatridi (lica sa dvojnim ili trostrukim
državljanstvom), itd.
• Apatridi (lica bez državljanstva).
 Prebivalište

• Prebivalište – mesto u kome se građanin nastanio sa namerom

da u njemu stalno živi – mesto u kome se nalazi centar
njegovih životnih aktivnosti, profesionalnih, ekonomskih,
socijalnih i drugih veza koje dokazuju njegovu trajnu
povezanost s mestom u kome se nastanio. Osnovni elementi
prebivališta:
1. Faktički – faktičko nastanjenje u jednom mestu (mesto
stanovanja; protek vremena; odnos prema društvenoj
sredini)
2. Voljni – namera nastanjenja u jednom mestu; manifestuje se
putem konkludentnih radnji – kupovina kuće, otvaranje
zanatske radnje, dovođenje porodice u mesto stanovanja,
prijavljivanje na birački spisak; kupovina grobnice. 33
Prof. dr Žaklina Spalević
 Boravište

• Boravište: mesto u kome jedno lice faktički boravi; ovde NEMA

ni voljnog elementa ni navike, odnosno regularnosti,
pravilnosti boravka.

34
Prof. dr Žaklina Spalević