UNIVERZITETU NOVOM SADU

PRIRODNO-MATEMATIČKIFAKULTET
DEPARTMAN ZA FIZIKU

SEMINARSKI RAD IZ
ELEKTROMAGNETNOG ZRAČENJA:
LASER

Mentor: prof. Dušan Mrđa Kandidat: Ljubiša Kovačević

Novi Sad, 2019. godine

1
SADRŽAJ

1. ISTORIJA......................................................................................3
2. PRINCIP RADA...........................................................................3
3. TIPOVI LASERA.........................................................................6
4. SAVREMENA PRIMENA...........................................................7
5. ZAKLJUČAK................................................................................7
6. LITERATURA..............................................................................8

2
 1. ISTORIJA

Light Amplification by Stimulated Emission of Radiation je termin koji je 1959.

skovao Gordon Guld, a odnosi se na uređaj koji odaje svetlost pomoću optičkog
pojačavanja stimulisane emisije elektromagnetnog zračenja, takođe poznatiji i
kao laser.

Naučna osnova za izgradnju ovog uređaja počinje 1917. u Albert Ajnštajnovom

radu „O kvantnoj teoriji radijacije“, gde Ajnštajn dolazi do ideje o laseru i
maseru preko Maks Plankovog zakona radijacije. U narednim godinama dolazi
se do zaključaka o postojanju pojave stimulisane emisije i negativne apsoprcije,
kao i o tome da je stimulisanom emisijom moguće pojačati kratke talase.

Prvi napretci napredak ka izgradnji masera počinje radom Džozefa Vebera, gde
u kome Veber govori o korišćenju stimulisane emisije za izgradnju
mikortalasnog pojačavača. Par godina kasnije biva izgrađen prvi mikrotalasni
pojačavač, koji radi po sličnim principima kao i laser, ali umesto infracrvene ili
vidljive radijacije, on pojačava mikrotalasnu radijaciju. U isto vreme, 1951,
Nikolaj Basov i Aleksandar Prohorov, za vreme svog rada na kvantom
oscilatoru, otkrivaju maser (microwave amplification by stimulated emission of
radiation), koji je prethodnik današnjeg lasera. Devet godina kasnije, u maju
1960, Teodor Majman konstruiše prvi funkcionalni laser.

2. PRINCIP RADA

Da bismo razumeli princip rada lasera, potrebno je objasniti dve pojave –

stimulisanu emisiju i inverznu naseljenost.

Ajnštajn u svom već pomenutom radu o interakciji materije i zračenja opisuje tri
tipa kvantnih prelaza:

a) Apsorpcija – proces pri kojem sistem prilikom interakcije apsorbuje

kvant svetlosti (foton) i pri tome sistem prelazi iz stanja niže energije u
stanje više energije.

b) Spontana emisija – proces kod kojeg sistem prelazi iz stanja više u stanje
niže energije uz emisiju jednog fotona.

c) Stimulisana emisija – proces kod kojeg sistem koji se već nalazi u stanju
više energije apsorbuje jedan foton, a zatim se odmah vraća u stanje niže

3
 energije uz emisiju još jednog fotona. Ovaj proces bio je osnova za
konstrukciju lasera.

Svi ovi procesi mogu se u nekom sistemu odigravati istovremeno, nezavisno

jedan od drugog. Stoga je potrebno razmotriti dinamiku ovih procesa
uvođenjem veličine verovatnoća pojedinih procesa:

a) Verovatnoća apsorpcijeW nm – zavisi od Ajnštajnovog koeficijenta Bnm i

gustine zračenja ρ(T , ν ), koja je funkcija temperature i frekvencije.

W nm =B nm ρ(T , ν )

b) Verovatnoća spontane emisije jednaka je koeficijentu Anm.

c) Verovatnoća stimulisane emisije jednaka je Ajnštajnovom koeficijentu

Bnm.

Na osnovu ovih verovatnoća moguće je analizirati vremensku promenu

naseljenosti pojedinih nivoa. Promena populacije data je izrazima:

d Nm
=B mn N m ρ(T , ν)
dt

−d N n
=N n A nm+ Bnm N n ρ(T , ν )
dt

Zbog principa detaljne ravnoteže koeficijenti Bmni Bnmsu jednaki. Takođe, zbog
uslova stacionarnosti, promena populacije na jednom nivou jednaka je promeni
populacije na drugom nivou, što znači da povećanje populacije na jednom nivou
izaziva smanjenje populacije na drugom.

d N m −d N n
=
dt dt

Iz ovoga dobijamo:

Bmn N m ρ ( T , ν )=N n A nm +B nm N n ρ(T , ν)

Bmn=Bnm → Bnm N m ρ ( T , ν )=N n A nm +B nm N n ρ(T , ν)

Nn Bnm ρ(T , ν )
=
N m A nm+ B nm ρ(T , ν)

4
Ovaj izraz govori da je relativna popunjenost energetskog nivoa funkcija
gustine zračenja i verovatnoća pojedinih procesa koji se odigravaju unutar
sistema. Odnos populacija pojedinih nivoa može se dobiti i na osnovu
Bolcmanove raspodele:
−E −E
Nn m n

=e kT
Nm

Analizom ove raspodele mogu se razlikovati sledeći slučajevi:

N n
a) Pri T > 0 i Em > E n, N <1, što znači da je naseljenost nivoa više energije
m

manja od naseljenosti nivoa niže energije. U tom slučaju imamo

normalnu naseljenost.

Nn
b) Pri T =0 i Em > E n, N =0, odnosno sve čestice su smeštene na nivo niže
m

energije.

c) Pri Em −En >kT skoro sve čestice nalaze se u stanju niže energije.
Međutim, postoji određena popunjenost nivoa više energije, mada je ona
gotovo zanemraljiva.

Daljim izvođenjem dobija se izraz za temperaturu sistema u termodinamičkoj

ravnoteži:

−E m−E n
T=
N
k∗ln ⁡( n )
Nm

Ovaj izraz pokazuje da je moguće ostvariti negativnu temperaturu pri Em > E n i

N n > N m . Ovakvo stanje je termodinamički nemoguće i naziva se stanjem
negativne temperature. Moguće ga je ostvariti samo uz inverznu naseljenost.

Inverzna naseljenost može nastati samo narušavanjem termodinamičke

ravnoteže, što je i jedan od razloga zbog čega stimulisana emisija nije praktično
iskorišćena. Ovo je pojava kada su viši energijski nivoi popunjeniji od nižih, što
nije uobičajeno, a može se ostvariti na dva različita načina:

a) Povećanjem broja atoma ili molekula koji imaju više energijsko stanje.

5
 b) Smanjenjem broja atoma ili molekula koji su u stanju niže energije.

Za ostvarenje inverzne naseljenosti najjednostavnije je koristiti sisteme sa tri ili

četiri enrgijska nivoa. Tipičan predstavnik sistema sa tri energijska nivoa je
rubinski laser, kod kojeg je, usled velikog broja atoma u početnom stanju, teže
ostvariti inverznu naseljenost. Sistemi sa četiri energijska nivoa koriste prelaze
između četiri nivoa energija. Tipični predstavnici su Nd:YAG i helijum-neonski
laser.

3. TIPOVI LASERA

Podela lasera je moguća na osnovu više kriterijuma:

a) Prema režimu rada – pulsni i kontinualni laseri

Kod pulsnih lasera (na primer, kod rubinskog lasera) snop je izdeljen u impulse.
Osnovna karakteristika im je da je izračena velika količina energije u kratkom
vremenskom intervalu (vreme impulsa je kraće od jedne sekunde). Snaga
zračenja ovih lasera daleko je veća nego kod kontinualnih lasera. Oni se još
dalje mogu podeliti na lasere čije vreme impulsa nije duže od jedne
pikosekunde i lasere čiji impuls traje duže od jedne nanosekunde. U hemiji,
biologiji i medicini, danas se primenjuje femtosekundni laser, pulsni laser čiji
pulsevi traju svega nekoliko femtosekundi (vreme potrebno svetosti da pređe
put od 0.3 mm).

Kontinualni laseri emituju laserski snop kontinualno, u trajanju duže od jedne

sekunde. Oni obično imaju veliku srednju snagu, a oni koji imaju izuzetno
veliku prosečnu snagu nazivaju se vojni laseri i koriste se za uništavanje
projektila. Danas je u najvećoj primeni poluprovodnički (diodni) laser. Ovde još
spadaju i gasodinamični i amonijačni laser.

b) Prema agregatnom stanju radne supstance – čvrsti, gasni i tečni

Jezgro čvrstotelnih lasera izrađeno je od kristala ili amorfnog materijala, obično

u obliku cilindra. Prvi laser koji je davao vidljivu svetlost bio je rubinski laser
(crvena svetlost talasne dužine 694.3 nm). Danas se koristi Nd:YAG laser, čije
jezgro čini itrijum aluminijum granat, dopiranog atomima neodimija (daje
infracrveno zračenje).

Predstavnik gasnih lasera je HeNe (helijum-neonski) laser.U njemu, svetleći

snop nastaje istim principom kao i svetlo u neonskoj lampi. Ovakvi laseri
6
obično se sastoje od cevi ispunjene gasom ili smesom gasova pod određenim
pritiskom. U predstavnike takođe spadaju argonski laser i CO2 laser.

c) Prema sastavu radne supstance – atomski, molekulski, jonski i free-

electron

Određene hemijske reakcije mogu proizvesti molekule u pobuđenom stanju.

Fluorovodonični laser koristi reakciju vodonika i fluorasa proizvodnju
fluorovodonika u pobuđenom stanju. Ovakvi laseri mogu postići velike snage u
kontinualnom stanju. Postoje i laseri na bazi ekscimera (molekul koji je stabilan
samo u pobuđenom stanju).

Laseri na slobodnim elektronima koriste snop raltivističkih elektrona koji

prolazi kroz magnetno polje čiji se smer naizmenično menja duž puta elektrona.
Put koji elektroni prolaze između naizmenično postavljenih magneta stavlja se u
lasersku šupljinu, tako da fotoni izazivaju stimulisanu emisiju slobodnih
elektrona u magnetnom polju. Laseri na slobodnim elektronima se mogu
podešavati promenom gustine rasporeda magneta, jačine njihovog magnetnog
polja i promenom energije elektrona.

4. SAVREMENA PRIMENA

Primena lasera veoma je široka u današnjem svetu. Od kućne elektronike preko

medicine, zabave i vojske do optičkih kablova bez kojih ne bih mogao da
napišem ovaj rad – laser je svestrani uređaj. Prva upotreba lasera u
svakodnevnom životu bila je korišćenje bar-kod čitača u samoposlugama. Laser
dalje postaje sve češći u domovima zbog pojavljivanja kompakt diskova i
laserskih štampača.

Ostale primene lasera su su mu u industriji (sečenje, lemljenje), u vojsci

(označavanje meta, usmeravanje projektila), u forenzici (pronalaženje otiska
prstiju) itd. Mnoge koristi lasera su iz Laser je izuzetno koristan u oblasti
medicini – u oblasti laserske hirurgije (najčešće oka), u lečenju kamena iz u
bubregu, u oblasti dermatologije (lečenje kožnih oboljenja) kao i u oblasti
onkologije (lečenje raka smanjivanjem tumora).

Laserom se može meriti brzina svetlosti, a takođe je i njime određena udaljenost

Zemlje od Meseca sa preciznošću od nekoliko milimetara. Veliki laseri koriste
se za istraživanje materije u uslovima ekstremnog pritiska i temperature.

7
 5. ZAKLJUČAK

Možda ne razmišljamo često o tome, ali danas bi život bez lasera bio utoliko
znatno teži. Ideja Alberta Ajnštajna stvorila je nešto što nije bilo moguće u
vreme njenog začetka. Od konstrukcije prvog lasera, preko njegovog
usavršavanja kroz niz godina, pokazalo se da je ovaj zanimljivi uređaj primenjiv
u mnogim situacijama. Laser još uvek nije doveden do svog punog potencijala,
ali možemo biti sigurni da će konstantan rad na njegovim raznim vrtstama
dovesti do još interesantnih mogućnosti.

6. LITERATURA

1. Brajović V.P., Elektrotermički uređaji i postrojenja, Tehnički fakultet u

Čačku, Čačak, 1990.
2. T. Ban, Femtosekundni laseri – preciznost u vremenu i frekvenciji,
Matematičko-fizički list LVIII 2 (2007-2008).
3. Sir Edmund Whittaker, A history of the theories of aether and electricity,
Harper & Brothers, New York, 1960.
4. https://en.wikipedia.org/wiki/Laser

LEKTORISALA SAM. HOCES UBACITI NEKE SLIKE? BILO BI DOBRO

DA POSALJES STO PRE.