EDVARD DE BONO

ŠEST ŠEŠIRA ZA
RAZMIŠLJANJE

BEOGRAD, 2000.
 Naslov originala Edward de
Bono - Six Thinking Hats
Autorska prava za Jugoslaviju
Branislav Maričić
Izdavaĉ
FINESA, Rada Končara la, Beograd
tel./fax 011/2434-107; 011/3444-953
www.finesa. edu.yu
$ Za izdavaĉa '
Branislav Maričić
, Urednik
Časlav Mančić
Tehniĉki urednik
Nenad Đurićić
Prevodilac Tanja
Milosavljevic
Korektor
Zorica Maričić
Štampa DIJAMANT PRINT,
Beograd
ISBN 86-82683-10-5
CIP -
HapoflHe 6H6jiHOTeKe Beorpafl
CpoHje,
159.954/.956 r
,H,E BOHO, EflBap«
Šest šešira za razmišljanje / Edvarad de Bono ; -
Beograd : Finesa, 2000 [prevodilac Tanja Milosavljevic]. -
Beograd : Dijamant print) - 240 str. ; 18 cm.
Prevod dela: Six Thinking Hats / Edward de Bono. -
Tiraţ 500. - Beleške o autoru str. 5.
ISBN 86-82683-10-5
a) MnuiJbeite
:
ID=87074060
 Edvard de Bono je roĎen na Malti. Nakon početnog
obrazovanja, stečenog na koledţu Sv. Edvard i Kraljev-
skom univerzitetu na Malti, nastavio je da se školuje kao
Roudzov stipendista u Krajst Čerču (Oksford) gde je s naj-
višim ocenama diplomirao psihologiju i fiziologiju, da bi
zatim doktorirao medicinu. Doktorat j£ stekao i na Univer-
zitetu u Kembridţu. Sluţbovao je na univerzitetima u Oks-
fordu, Londonu, Kembridţu i Harvardu.
Dr Edvard de Bono je izuzetno poštovan kao vodeći
autoritet u oblasti direktnog učenja mišljenja kao veštine.
Od njega je potekao pojam lateralnog razmišljanja (uvr-
šten u Oksfordski reĉnik), a razvio je i formalne tehnike
usmerenog kreativnog razmišljanja. Napisao je četrdeset
pet knjiga, koje su prevedene na trideset sedam jezika.
Osmislio je i dve televizijske serije. Nakon stoje pozivan
da u četrdeset pet zemalja drţi predavanja i prisustvuje naj-
većim meĎunarodnim konferencijama, 1989 je zamoljen
da predsedava specijalnom skupu dobitnika Nobelove na-
grade. Podučavanje o veštini razmišljanja su od njega tra-
ţile brojne vodeće svetske poslovne korporacije, kao što
su IBM, NTT (Japan), Du Pont, Prudential, Shell, Eriks-
son, McKinsevs, Ciba-Geigy, Ford i mnoge druge.
Dr de Bono sprovodi najobimniji program direktne na-
stave razmišljanja u školama. Taj program primenjuju mno-
ge svetske zemlje. Osnivač je Trusta za istraţivanje spo-
znaje (Cognition Research Trust, 1969) i MeĎunarodnog
kreativnog foruma (International Creative Forum), koji su
spojili mnoge vodeće svetske korporacije. Uspostavio je i
MeĎunarodni biro za kreativnost pri UN, u Njujorku, kako
bi članicama te organizacije pomogao u stvaranju sve-ţih
ideja. Za L-igru, čiji je on pronalazač, kaţu daje naj-
jednostavnija autentična igra ikad osmišljena.
Rad dr de Bona se zasniva na njegovom shvatanju
uma kao samoorganizujućeg informativnog sistema.
 Sadrţaj
Predgovor 9
I Gluma: Ako glumite mislioca, postaćete mislilac 13
II Stavljanje šešira: Veoma nameran proces 17
III Proces prevoĊenja: Namera i realizacija 25
IV Igranje uloge: Praznik za ego 31
V Hernija razmišljanja: Melanholija i ostale tecnosti 35
VI Svrha šest šešira: Pet vrednosti 41
VII Simbolika i funkcija: Šest šešira, šest boja 43

BELI ŠEŠIR ^
VIII Ĉinjenice i cifre 47
IX Ĉija je ovo ĉinjenica? 53
X UvoĊenje japanskog stila 57
XI Ĉinjenice, istina i filozofi 61
XII Ko stavlja šešir? 67
Xin Rezime 71

CRVENI ŠEŠIR
XTV Emocije i osećanja 73
XV Mesto emocija u mišljenju 75
XVI Intuicija i slutnje 79
XVII Trenutak za trenutkom 85
XVIII Upotreba emocija 89
XIX Jezik emocija 95
XX Rezime 99

CRNI ŠEŠIR
XXI Šta nije u redu s njim 101
XXII Suština i metod 107
XXIII Prošla i buduća suština 113
XXIV Negativno uţivanje 121
XXV Staje prvo, negativno ili pozitivno? 125
XXVI Rezime 129
ŢUTI ŠEŠIR
XXVII Spekulativno-pozitivno 131
XXVIII Pozitivan spektar 135
XXIX Razlozi i podrška logike 139
XXX Konstruktivno razmišljanje 141
XXXI Spekulacija 147
XXXII Odnos s kreativnošću 153
XXXIII Rezime 157
ZELENI ŠEŠIR

XXXIV Kreativno i lateralno razmišljanje 159

XXXV Lateralno razmišljanje 165
XXXVI Prodor umesto prosuĊivanja 169
XXXVII potreba" za provokacijom 175
XXXVIII Alternative 181
XXXIX Karakter i veština 189
XL Šta biva s idejama? 193
XLI Rezime 197
PLAVI ŠEŠIR

XLII Kontrolisanje razmišljanja 199

XLin UsredsreĊenost 205
XLIV Osmišljavanje programa 211
XLV Kratki pregledi i zakljuĉci 217
XLVI Kontrolisanje i praćenje 221
XLVII Rezime 227
Zakljuĉak 229
Rezime rezimea 231
 Predgovor
Da li zaista moţete da promenite efikasnost svog raz-
mišljanja?
U januaru 1985, magazin Tajmje za „muškarca godi-
ne" izabrao osobu koja je bila najzasluţnija za izvanredan
uspeh Olimpijskih igara u Los Andelesu: Pitera Veberota.
Sasvim je uobičajeno da ovakve sportske igre proizvedu
gubitak od više stotina miliona dolara. Zbog toga je na ni-
vou grada Los AnĎelesa izglasano da se na Igre ne troši
novac iz opštinskih fondova, meĎutim Olimpijada 1984. je
zapravo ostvarila višak od 250 miliona dolara. Izuzetan
uspeh Igara je umnogome zavisio od novih koncepata i
novih ideja, koje su zaţivele zahvaljujući pravilnom vod-
stvu i efikasnosti.
Koja je vrsta razmišljanja bila potrebna da bi se ovi
novi koncepti i ostvarili?
U intervjuu Vašington Postu, 30. septembra 1984, Pi-
ter Veberot objašnjava na koji je način upotrebio lateralno
razmišljanje za ostvarivanje novih koncepata. Lateralno
razmišljanje je tehnika koju sam razvio pre mnogo godina
i o kojoj sam napisao mnogo knjiga. Piter Veberot je devet
godina pre Olimpijade došao na jednosatno predavanje
9
 Predgovor

koje sam bio pozvan da odrţim u Udruţenju mladih pred-

sednika (Young Presidents' Organisation).
Postoje na stotine primera kako tehnika namernog raz-
mišljanja moţe da ima snaţan efekat. Sve što ja mogu je-
ste da osmislim tehnike i objavim ih. Njihova praktična re-
alizacija, meĎutim, počiva na pojedincima kao što je go-
spodin Veberot.
Razmišljanje je ogromno čovekovo bogatstvo. Ipak,
nikada ne moţemo biti u potpunosti zadovoljni ovim svo-
jim najvaţnijm umećem. Bez obzira na to koliko smo u to-
me dobri, trebalo bi da uvek stremimo boljem. Uglavnom,
jedini koji su izuzetno zadovoljni svojim razmišljanjem je-
su oni loši mislioci, koji veruju daje svrha razmišljanja u
tome da dokaţu da su u pravu - na sopstveno zadovolj-
stvo. Ukoliko moţemo samo ograničeno da sagledamo
domet razmišljanja, onda je moguće da se osetimo sasvim
zadovoljnima kada je reč o našoj uspešnosti u ovoj oblasti,
ali, samo ako je tako i nikako drukčije.
Osnovna poteškoća vezana za razmišljanje jeste kon-
fuzija. Pokušavamo da obavimo suviše toga odjednom.
Emocije, informacije, logika, nada i kreativnost - sve se to
nagomila u nama. Kao da ţongliramo s previše loptica.
Ono što predlaţem u ovoj knjizi jeste veoma jednosta-
van koncept koji misliocu dozvoljava da u odreĎenom tre-
nutku obavlja samo jednu stvar. On postaje sposoban da
odvoji emocije od logike, kreativnost od informacije, i ta-
ko dalje. Reč je o konceptu šest šešira za razmišljanje. Sta-
vljanje nekog od tih šešira izaziva odreĎeni vid razmišlja-
nja. U knjizi opisujem prirodu i doprinos svakog od tih vi-
dova razmišljanja.
10
 Predgovor

Šest šešira za razmišljanje nam omogućavaju da svo-

jim razmišljanjem upravljamo onako kako dirigent upra-
vlja orkestrom. Moţemo izazvati ono što ţelimo. Slično
tome, na raznim sastancima je vrlo korisno izbaciti ljude iz
njihove uobičajene kolotečine, kako bismo ih naveli da o
datom problemu razmišljaju na drugačiji način.
Šest šešira za razmišljanje su krajnje praktiĉni i u tome
je glavna vrednost ovog koncepta.
Edvard de Bono

11
'■■»
 GLUMA
Ako glumite mislioca,
postaćete mislilac
Verujem da se jedan od dva originalna Rodenova Mi-
slioca nalazi u Buenos Airesu, na trgu ispred zgrade parla-
menta. Barem je tako rekao moj vodič, pokazujući u prav-
cu ove mislima zaokupljene figure zamrznute u besmrtnoj
bronzi.
Kao ĉinjenica, ovo moţe biti pogrešno po više osnova.
Moţda nije reč o originalu. Moţda ne postoje dva origina-
la. Moţda je moj vodič pogrešio. Moţda se figura ne nala-
zi na trgu ispred zgrade parlamenta. Moţda me pamćenje
vara. Prema tome, zašto sam izjavio nešto što, kao činjeni-
ca, nije apsolutno provereno? Ima više razloga.
Jedan od njih je taj što nameravam da se u toku knjige
konkretno pozabavim upotrebom činjenica. Drugi je raz-
log moja namera da isprovociram one koji smatraju da su
činjenice same po sebi vaţnije od načina na koji ih koristi-
mo. Treći razlog je moja ţelja da čitalac vizuelizira tu fa-
moznu figuru mislioca, gde god se ona nalazila. Pravi raz-
13
 Gluma

log je taj što je ova knjiga napisana u avionu, na putu od

Londona do Kuala Lumpura u Maleziji. U svakom sluča-
ju, upotrebio sam reč „verujem", koja ukazuje da je kod
mene reč o uverenju, radije no o dogmatičnoj tvrdnji. Če-
sto moramo da ukaţemo na naĉin na koji je nešto iznese-
no. O tome i jeste reč u ovoj knjizi.
Ţelim da zamislite taj toliko - isuviše - korišćen i lik
Rodenovog Mislioca. Ţelim da zamislite tu bradu naslo-
njenu na ruku, pozu za koju se pretpostavlja da bi trebalo
daje zauzme svaki mislilac koji je ozbiljan u svojoj name-
ri. Ja, zapravo, verujem da bi mišljenje trebalo da bude ak-
tivno i ţustro, radije no turobno i svečano. MeĎutim, tradi-
cionalna predstava će nam na trenutak biti od koristi.
Zauzmite tu pozu - fizički, ne psihički - i postaćete
mislilac. Zašto? Zato što, ako glumite mislioca, postajete
mislilac. f^
Tibetanci izgovaraju svoje molitve tako što okreću
okrugle molitvene ploče na kojima su one zapisane. Roti-
rajuće ploče spiralnom putanjom uzdiţu molitve u boţan-
ske visine. Odista, ako su ploče pravilno balansirane, jedna
osoba je dovoljna da podstiče okretanje tuceta molitvenih
ploča, što podseća na cirkusku tačku u kojoj se tanjiri vrte
na vrhovima dugačkih motki. Moţda je Tibetancima, dok
okreću ploče, dozvoljeno da misle o spisku namirnica koje
valja da kupe. Ono stoje vaţno jeste namera da se po-
molite, radije no emocionalno ili duhovno uzbuĎenje koje
mnogi hrišćani zahtevaju od sebe. Postoji, meĎutim, dru-
go hrišćansko stanovište koje je mnogo bliţe tibetanskom:
obavljajte molitvene radnje čak i ako ste emotivno potpu-
no isključeni. Vremenom, vaše će emocije biti sustignute
14
I ___________ Ako glubite mislioca, postaćete mislilac

vašim aktivnostima. To je upravo ono što mislim

kada od vas traţim da glumite mislioca.
Zauzmite pozu mislioca. Radite ono što je potrebno.
Imajte nameru i dajte je na znanje sebi i svima oko sebe.
Ubrzo će vaš mozak početi da sledi ulogu koju igrate. Ako
glumite mislica, uistinu ćete postati mislilac. Ova knjiga
vam daje razne uloge koje treba da odglumite.

15
. a\l\
 II
STAVLJANJE ŠEŠIRA
Veoma nameran
proces
Ono što najviše upada u oči pri posmatranju bilo kakve
grupne fotografije snimljene pre četrdeset ili više godina
jeste to da svi imaju šešire na glavi. Novinske fotografije i
rani filmovi svedoče o ovom ogromnom broju šešira.
Danas je šešir retkost, naročito meĎu muškarcima. Da-
nas šeširi imaju tendenciju da definišu ulogu. Koriste se
kao deo uniforme, koja ulogu definiše sama po sebi.
Za zapovednički nastrojenog supruga koji stalno izda-
je nareĎenja porodici, kaţe se da nosi svoj „upraviteljski"
ili „direktorski" šešir. Direktorka moţe da napravi distink-
ciju izmeĎu svojih dveju uloga tako što će slušaocima reći
da nekad nosi „direktorski", a nekad „šešir domaćice". Go-
spoĎa Tačer, bivši britanski premijer, povremeno je izja-
vljivala da u upravljanje vladom unosi smotrenost, štedlji-
vost i ekonomičnost domaćice.
Jednako dobro je utemeljena i zamisao o šeširu ili kapi
za razmišljanje.
17
 Veoma nameran proces II
• Moraću da stavim svoju kapu za razmišljanje i raz
motrim vaš novi predlog. Nisam siguran da ţelim da
prodam tu zgradu.
• Stavi svoju kapu za razmišljanje i pozovi me sutra te
lefonom.
• Ovo je opasan razvoj situacije. Moraćemo da stavi
mo svoje šešire za razmišljanje i vidimo kako ćemo
da se izvuĉemo iz ove zbrke.
Kapu za razmišljanje sam uvek zamišljao kao mekanu
noćnu kapicu sa kićankom, sličnu kapi dvorske lude, ali
bez one ukočene arogancije koja nije ništa drugo do pravi
pravcati znamen gluposti.
Ljudi dobrovoljno stavljaju sopstvene šešire za razmi-
šljanje, ili traţe od drugih da to učine.
Namerno stavljanje šešira je nešto veoma odreĎeno.
U starim danima, kada bi dadilja stavila šešir na glavu,
to je bio siguran znak da ona - i deca - izlaze napolje. Po-
govora nije smelo da bude. Signal je bio konačan. Kad po-
licajac stavi kapu na glavu, ona jasno signalizuje njegovu
duţnost i spremnost daje vrši. Vojnik bez kape na glavi ni-
kad ne izgleda tako ozbiljno i zastrašujuće kao vojnik s ka-
pom.
Šteta što ne postoji istinski šešir za razmišljanje, koji
biste mogli da kupite u prodavnici. U Nemačkoj i Danskoj
postoje studentske kape, koje podsećaju na one naučničke.
MeĎutim, učenje i razmišljanje su retko kad jedno te isto.
Studenti su suviše zauzeti učenjem o razmišljanju drugih,
da bi i sami mislili.
Razmislite o koristima prave mislilaĉke kape.
18
II ___________________ Stavljanje šešira__________

• Ne gnjavi me. Zar ne vidiš da razmišljam?

• Prekinuću ovu diskusiju, tako da svi moţemo da sta
vimo svoje šešire za razmišljanje i usredsreĊeno raz
mislimo o ovom problemu.
• Hoću da odmah razmisliš o ovome. Hajde, da vidim
kako stavljaš svoj šešir za razmišljanje.
• Hteo bih da ponovo razmisliš o tom planu. Stavi opet
svoj šešir za razmišljanje.
• Plaćate me da mislim. Prema tome, sedim i razmi
šljam. Što me bolje plaćate, to ja bolje mislim.
• Kako bi bilo da se sada zaista pozabavite ovim? Do
sada sam od vas dobio samo automatsku reakciju.
Stavite svoj šešir za razmišljanje.
• Razmišljanje nije izgovor za izostanak akcije, već na
ĉin da ona postane bolja. Prema tome, dajte malo ak
cije.
Mentalna predstava nekoga ko na glavi ima pravi šešir
za razmišljanje mogla bi da posluţi za prebacivanje u smi-
reno i ni sa čim ometeno trenutno raspoloţenje, neophodno
za bilo kakvo razmišljanje koje je više od pukog reago-
vanja na situaciju. Moţda bi svesni mislioci mogli da odvoje
pet minuta dnevno, tokom kojih bi namerno nosili šešir za
razmišljanje. To zavisi od toga da li smatrate da ste plaćeni
da mislite ili da sledite razmišljanje drugih.
Ţeleo bih da se usredsredim na problem namernog
razmišljanja. To je svrha šešira za razmišljanje. Stavljate
ga namerno.
Postoji onaj pokretno-govorno-dišući način razmišlja-
nja koji stalno primenjujemo. Javljamo se kad zazvoni te-
19
 \ 7 Veoma nameran proces II

lefon. Prelazimo ulicu. Upadamo u kolotečinu i izlazimo

iz nje. Ne moramo da budemo svesni koja noga je na redu
da korakne kada hodamo, niti da upravljamo svojim disa-
njem. Ovaj tip trajnog automatskog razmišljanja je kon-
stantno negde u pozadini. Postoji, meĎutim, drugačija vr-
sta razmišljanja, koja je mnogo više namerna i usredsreĎe-
na. Pozadinsko razmišljanje sluţi za svakodnevno dovija-
nje. Namerno razmišljanje sluţi za to da učinite i više od
toga. Svako moţe da potrči, ali sportista trči namerno i u
tu svrhu trenira.
Nema lakog načina da signaliziramo sebi da, umesto
ovog svakodnevnog dovijanja, ţelimo da počnemo s na-
mernim razmišljanjem. Prema tome, fraza „šešir za razmi-
šljanje" postaje odreĎeni signal koji moţemo dati sebi ili
drugima.
Suprotstavimo sada ova dva načina razmišljanja: ne-
svesno i namerno.
Kada vozite kola, morate da izaberete drumove, da ih
sledite i sklanjate se s puta drugim učesnicima u saobraćaju.
Tu ima mnogo trenutnih radnji nametnutih nam od strane
poslednjeg trenutka i onog koji će uslediti neposredno iza
njega. Tragate za signalima i reagujete na njih. Reč je,
znači, o reaktivnom razmišljanju. Prema tome, pokretno --
govorno - dišući vid razmišljanja je umnogome nalik vo-
ţnji niz drum. Pratite saobraćajne znake i donosite odluke.
MeĎutim, vi pri tom ne izraĊujete mapu.
Drugi vid mišljenja je onaj koji je vezan za izradu ma-
pe. Istraţujete predmet i izraĎujete mapu. Pravite je na
objektivan i neutralan način. Za to su vam potrebni široki
pogledi. To se, meĎutim, prilično razlikuje od pukog rea-
20
II ___________________ Stavljanje šešira __________

govanja na saobraćajne znake onim redom kojim se poja-

vljuju.
Taj kontrast je vidljiv na sledećem primeru.
Zamislite da pokušavate da nadgovorite nekoga u ras-
pravi. Iznosite svoj slučaj i osvajate poene u svoju korist.
Saslušate slučaj svog protivnika samo da biste ga napali i
izloţili njegovu slabost. Iz trenutka u trenutak, vi napada-
te ili se branite. Svaka strana reaguje na onu drugu.
Suprotstavite tome proceduru pravljenja mape.
Vodim program nastave razmišljanja u školama. Zove
se CoRT (program Cognitive Research Trust) i danas ga
koristi nekoliko miliona školske dece u različitim zemlja-
ma. Naziv prve lekcije je PMI. Umesto pukog reagovanja
na situaciju, dete izraĎuje jednostavnu mapu. Ono to čini
tako što prvo gleda u „plus" pravcu i beleţi ono što opaţa.
Potom dete gleda u „minus" pravcu i, naposletku, u „inte-
resantnom" pravcu (za svim onim stoje vredno zabeleţiti,
ali što ne spada ni u „plus" ni u „minus" kategoriju). Time
je izrada mape okončana. Mislilac bira svoj put.
Jedna devojčica je to veoma lepo rekla: „Smatrala sam
da je PMI metod glup i neprirodan, jer sam znala šta mi-
slim. MeĎutim, kad sam uradila PMI, otkrila sam da sam
se predomislila, i to na osnovu onoga što sam sama zapi-
sala."
Stvar je u tome da valja usmeriti paţnju i naći način da
se to i učini.
U Sidneju, u Australiji, odeljenje od trideset dečaka je
kolektivno izglasalo odluku da svako od njih dobija po pet
dolara nedeljno da bi išao u školu. Nakon što su uradili
21
 \ 7 Veoma nameran proces II

PM, bez ikakvog nagovaranja od strane nastavnika, dva-

deset devet njih je promenilo mišljenje i odlučilo da to ipak
nije dobra ideja.
Poslovni čovek, koji se mesecima sporio s velikom
naftnom kompanijom, zamolio je sve da na sledećem sa-
stanku urade PMI. Ispričao mi je daje problem tada bio re-
šen u roku od dvadeset minuta. Pošto se prostrla „mapa",
trebalo je samo izabrati put.
Ţena koja je dve godine planirala preseljenje iz Kali-
fornije u Arizonu, uradila je PMI sa svoja dva sina. Na kraju
ove kratke veţbe, preseljenje je otkazano.
Jedan od najvećih svetskih pronalazača, Pol Mekredi
(pronalazač letenja na ljudski pogon), upetljao se u neki bi-
rokratski problem. Sin muje predloţio da uradi PMI i to je
odredilo njegov sledeći potez. C
Vid razmišljanja koji podrazumeva izradu mape izi-
skuje odreĎenu nepristrasnost. To nije slučaj s pokretno -
- govorno - dišućim vidom razmišljanja. Odista, ovaj reak-
tivan vid razmišljanja moţe da funkcioniše samo ukoliko
se ukaţe nešto na šta valja reagovati. To je i razlog što poi-
manje kritičkog razmišljanja kao kompletne forme razmi-
šljanja moţe da bude veoma opasno. Prisutno je glupo
uverenje, zasnovano na pogrešnom tumačenju velikih grč-
kih mislilaca, da se razmišljanje zasniva na dijalogu i dija-
lektičkoj raspravi. Ovo je uverenje nanelo mnogo štete za-
padnjačkoj misli.
Zapadnjačka navika raspravljanja i dijalektike je de-
fektna, jer izostavlja generativno i kreativno. Kritičko raz-
mišljanje je u redu kad morate da odreagujete na nešto što
vam je zadato, ali nimalo ne doprinosi stvaranju predloga.
22
II ___________________ Stavljanje šešira __________

Školska deca uglavnom treba da pasivno reaguju na

ono što se pred njima naĎe: materijal iz udţbenika, komen-
tari nastavnika, televizijske emisije itd. MeĎutim, kad dete
završi školu, predstoji mu mnogo više od pukog reagova-
nja. Moraće da preuzima inicijativu i planira svoje postup-
ke. Do toga neće dovesti pasivnost u razmišljanju.
Da bih obuhvatio ovo „ddatno razmišljanje", uzeo
sam termin operativnost. Reč je o veštini delanja i razmi-
šljanja koje uz njega ide. Reč operativnost donekle zvuči
kao reč „pismenost", a ja čvrsto verujem da bi operativnost
trebalo da ide rame uz rame s pismenošću, umećem čita-
nja slova i brojeva, kao osnovnim sastojkom obrazovanja.
Odista, CoRT nastava razmišljanja se bavi operativnim
razmišljanjem: postavljanjem ciljeva, odreĎivanjem prio-
riteta, stvaranjem alternativa, itd.
Ukoliko nije reč samo o pukom reagovanju na ono što
je pred nama, neophodno je da znamo kako da usmerimo
paţnju. PMI je jedan od CoRT načina da to i učinimo. U
ovoj knjizi, pozabavićemo se drugim načinom.
Kada se štampa mapa u boji, boje su razdvojene. Prvo
se jedna nanosi na hartiju. Zatim preko nje dolazi druga.
Onda sledeća, sve dok na kraju ne dobijemo mapu u pu-
nom koloru.
U ovoj knjizi, šest šešira za razmišljanje odgovaraju
različitim bojama koje se koriste u štampanju mape. To je
metod koji nameravam da upotrebim za usmeravanje pa-
ţnje. Prema tome, stvar nije samo u tome da stavite šešir
za razmišljanje, već i u odabiru boje šešira koji namerava-
te da upotrebite.

23
II
 III
PROCES PREVOĐENJA
Namera i realizacija
Ţeleo bih da se vratim na distinkciju izmeĎu namere i
realizacije, jer mnogi na to gledaju potpuno pogrešno.
Rekao sam da ćete, ako ispoljavate aktivnosti mislioca
- recimo, stavljate na glavu svoj šešir za razmišljanje - na-
posletku zaista i postati mislilac. Za aktivnostima će usle-
diti razmišljanje. Vaša gluma će prerasti u stvarnost.
Izgleda da tvrdim da će, ukoliko imate nameru da po-
stanete mislilac, doći do njene realizacije.
Mnogi će pohitati da ukazu na apsurdnost ovoga. Do-
zvolite da to učinim umesto njih. Ako imate nameru da po-
stanete dizač tegova, da li će ta vaša namera biti dovoljna
da ih zaista i podignete? Ukoliko imate nameru da posta-
nete šahista, da li će ona biti dovoljna da majstorski pome-
rate figure po tabli? Odgovor je ne, jer su u ovim slučaje-
vima potrebne vanserijske sposobnosti.
MeĎutim, ako imate nameru da postanete kuvar, i ako
preduzimate odgovarajuće aktivnosti, postaćete sasvim
podnošljiv kuvar. Nećete postati Eskofje,* izuzev u sluča-
* Escoffier, čuveni francuski kuvar s početka XX veka (prim. prev.)
25
 Namera i realizacija III

ju da zaista posedujete potrebnu darovitost, ali bićete izve-

sno bolji kuvar od nekog ko to ne namerava i ne preduzi-
ma ništa.
Molim vas da obratite paţnju na to da namera nije do-
voljna. Morate da preduzmete odreĊene aktivnosti. Name-
ra Tibetanca da se moli nije dovoljna: on mora da okreće
molitvene ploče.
Izvesno da nije dovoljno da mislilac sebe smatra misli-
ocem. To gotovo daje potpuno suprotno onome što govo-
rim. Ako sebe smatrate misliocem, onda verovatno ne
preduzimate ništa u tom pogledu -jer imate visoko mišlje-
nje o sebi i zadovoljni ste svojom navodnom veštinom.
Jednom sam zatraţio od grupe odlično obrazovanih
Amerikanaca (svi su imali fakultetske dinlome) da svoju
sposobnost razmišljanja ocene ocenom ocrjedan do deset.
Na moje zaprepašćenje, prosečna ocena je bila osam. Dru-
gim recima, njihovo sagledavanje dometa razmišljanja je
bilo toliko ograničeno da je svako od njih smatrao da je
njegovo razmišljanje gotovo maksimalno dobro. Da ovo
ne bi zvučalo preoštro, pretpostavljam da su mnogi od pri-
sutnih pogrešno protumačili pitanje. Znali su da su u školi
i na fakultetu uvek bili meĎu deset odsto najboljih, tako da
je ocena osam predstavljala skromno priznanje ove kom-
parativne izvedbe. Ja sam, razume se, traţio apsolutni rej-
ting. Ipak, ljudi su neverovatno zadovoljni sobom kada je
reč o njihovom razmišljanju -jer ne mogu da zamisle ka-
ko bi se ono moglo poboljšati.
Namera da postanete mislilac je veoma bitna, zato što
je krajnje retka. Ne sećam se da sam ikada sreo nekoga ko
je zaista ţeleo da postane mislilac. Imajući na umu ovo što
26
III _________________ Proces prevoĊenja _________

sam maločas izneo, to ne bi trebalo da predstavlja nikakvo

iznenaĎenje. Pored toga, ţelja da postanete mislilac poka-
zuje da to još uvek niste. Humor, seks i razmišljanje su tri
aktivnosti za koje svi sebe smatraju apsolutno kompetent-
nima.
Kada je dr Luis Alberto Maĉado predloţio da posta-
ne ministar za razvoj inteligencije u vladi Venecuele,
njegov zahtevje doĉekan salvama smeha. MeĊutim, is-
trajaoje i naposletkuje 106.000 nastavnika osposoblje-
no da predaje CoRT nastavu razmišljanja. Po zakonu,
svako dete školskog uzrasta u Venecueli mora da prove-
de dva ĉasa nedeljno uĉeći specifiĉan naĉin razvijanja
veštine mišljenja. Imaju, dakle, školski predmet pod na-
zivom razmišljanje". Uĉenici to znaju, njihovi uĉitelji i
pedagozi takoĊe, a isto tako i njihovi roditelju
Ta veština razmišljanja koju Ďaci stiču je vaţna. Znat-
no vaţnija, meĎutim, jeste zamisao o razvijanju veštine
razmišljanja. Uobičajena predstava koju o sebi ima dete
koje pohaĎa školu jeste da je „inteligentno" ili „neinteli-
gentno", u zavisnosti od toga kako mu ide učenje i koliko
uspeva da zadovolji zahteve nastavnika. Ovaj koncept in-
teligencije je zapravo koncept vrednosti. Kao kada je neko
visok ili nizak, lep ili običan. Tu ne moţe da se učini bog
znašta.
Biti mislilac znači imati totalno drugačiju predstavu o
sebi. Reč je o operativnoj veštini, koju moţete da razvije-
te. Moţete da postanete bolji u razmišljanju, jednako kao
što moţete da postanete bolji u fudbalu ili kuvanju. Vene-
cuelanska deca znaju da mogu da misle o nečemu ako to
hoće i znaju da će se, u tom slučaju, iz tog razmišljanja iz-
27
 Namera i realizacija III
roditi neke ideje. U tu svrhu se koriste CoRT okvirima.
Upotreba šešira za razmišljanje opisanih u ovoj knjizi
jeste jedan od načina pojačavanja te namere da postanete
mislilac.
Biti mislilac ne znači automatski i biti uvek u pravu.
Zaista, onaj ko je stalno u pravu je verovatno loš mislilac
(arogantan, nezainteresovan za istraţivanje, nesposoban
da sagleda alternative itd.). Biti mislilac ne podrazumeva
biti pametan. Niti podrazumeva rešavanje svih onih zaku-
častih problema za koje ljudi uvek od mene očekuju da ih
resim. Biti mislilac podrazumeva svesnu ţelju da to bude-
te, što je mnogo jednostavnije u odnos^ na golf, tenis ili
muziku. Potrebno je, naime, manje opreme.
Prema tome, prvi korak jeste namera, stoje istovreme-
no i lako i teško. Umnogome je slično onim zen navikama
o kojima je lako pisati, ali ih je teško upraţnjavati. Zbog
toga se oseća potreba za nekim opipljivim strukturama -
kao što su šest šešira za razmišljanje.
Sad već moţemo da bacimo pogled i na aspekt reali-
zacije. Da li namrštene obrve i brada oslonjena na ruku za-
ista nešto znače? Odgovor je da, ako je reč o nameri i ne,
ako je reč o nečijem prirodnom izgledu i stavu. IznenaĎu-
juće je da na psihološkom nivou to moţe i da funkcioniše.
Postoje dokazi koji navode na pomisao da, ukoliko prihva-
tite osmeh kao svoj standardni izraz lica, vaša fiziologija to
propraća i vi postajete srećniji i teţe se ljutite. Na veštačke
osmehe fotomodela u reklamama ljudi reaguju kao da su
ti osmesi stvarni. Signali prerastaju u stvarnost. Masku sle-
di suština.
Na još osnovnijem nivou, ako nameravate da sasluša-
28
III Proces prevoĊenja

te nekoga, provešćete nešto više vremena slušajući - i va-

še će razmišljanje postati bolje. Ukoliko svesno primakne-
te obrve da biste razmišljali, odluku nećete doneti sve dok
ih ne vratite u prirodan poloţaj, a ona bi trebalo da bude
bolja od neke naprečac donesene odluke. Mladi skloni na-
silju su poverovali da je njihovo razmišljanje postalo ma-
nje nasilno zato što nisu morali da naprečac reaguju u
okviru nasilnog klišea.
Šest šešira za razmišljanje pruţaju opipljiv način pre-
voĎenja namere u realizaciju.

29
•■«
 IV
IGRANJE ULOGE
Praznik za ego
Ljudi se ne bune da „glume budalu" sve dok je oči-
gledno da je to samo gluma. Čak se ponose svojom do-
brom izvedbom i time što im je uspelo da odglume krajnje
budalastu budalu. To postaje merilo dostignuća i sposob-
nosti. Uloga je prihvaćena, a ego reţira predstavu.
Jedan od problema Zen-budizma je to što ego, što više
nastoji da,,ne bude tu", postaje sve prisutniji upravo u tom
„nastojanju". Jedna vrsta glumaca gubi identitet svog ega i
preuzima ego uloge (metodska gluma). Druga vrsta glu-
maca reţira sopstvenu izvedbu. I jedni i drugi su dobri
glumci. Jedni se provode negde napolju, a drugi kod kuće.
Glumljenje nekoga drugog omogućava egu da ide da-
lje od svojih normalnih restriktivnih predstava o sebi. Če-
sto su glumci u svakodnevnom ţivotu prilično stidljive
osobe. MeĎutim, uloga daje slobodu. Moţda nam nije la-
ko da uvidimo da smo budalasti, da grešimo ili da nas je
neko nadmudrio. Uz dobro definisanu ulogu, moţemo to
da odigramo, zadovoljni zbog svoje glumačke veštine,
umesto da nanesemo štetu svom egu. U tome je prednost
uverenja ostakli da ste dobar glumac.
31
 Praznik za ego IV

Bez zaštite koju pruţa ova formalna uloga, ego je izlo-

ţen riziku. To je razlog što osobe koje su po prirodi nega-
tivne uzimaju ulogu „antiprotivnog" (Ďavoljeg advokata)
onda kada ţele da budu negativne. Time ţele da ukazu da
one inače nisu takve, ali daje korisno imati nekoga ko će
odigrati tu ulogu i da nameravaju da je odigraju dobro.
Ova tradicionalna uloga deţurnog oponenta je veoma slična
razmišljanju pod crnim šeširom, koje će biti opisano nešto
kasnije. MeĎutim, umesto samo jedne mislilačke uloge,
biće ih šest, od kojih je svaka definisana drugačijim še-
širom za razmišljanje.
Glumiti mislioca, u opštem smislu reci, predstavlja
vredan korak na putu da postanete mislilac. Ali, moţemo
da idemo i dalje, tako što ćemo tu obimnu ulogu rastaviti
na više delova. Ti delovi postaju karakterne uloge, slične
onima u dobroj pantomimi, televizijskoj sapunici ili tradi-
cionalnom vesternu. Ili u vrlo izvornoj formi japanskog
Kabuki-pozorišta, u kome su uloge krajnje stilizovane.
Svako ume da prepozna vešticu u pantomimi. Ona kre-
šti, ima zlurad pogled i uţiva u negativnim osećanjima koje
očigledno izaziva u publici. To je njena uloga i ona joj se
predaje. Tu je, zatim, i plemeniti princ koji predstavlja sile
dobra. Obična ljudskost je otelovljena u liku dame.
Tradicionalno, ulogu princa igra ţensko, a damu muška-
rac. To ima vrlo mnogo smisla, jer čitava svrha uloga u
pantomimi jeste da se ode stoje moguće dalje od stvarno-
sti, kako bi se ilustrovale ideje. Uloge koje odgovaraju
stvarnom ţivotu bi ilustrovale samo sebe. Uloge u panto-
mimi su osmišljene tako da predstavljaju velike sile koje,
da bi nas zabavile, postaju humanizovane. Prema tome, što
je uloga očiglednije namema i veštačka, to nam postaje
32
IV Igranje uloge ____________ \ 7

prepoznatljivija kao uloga. U tome leţi tajna uspeha ame-

ričkih TV-sapunica; to je razlog što vam se dopada Dţej Ar
iz serije „Dalas".
Obimna uloga šešira za razmišljanje je rastavljena na
šest različitih karakternih uloga, predstavljenih pomoću
šest različito obojenih šešira za razmišljanje.
U svakom trenutku moţete da birate koji ćete od šest
šešira staviti na glavu. Stavljate šešir i zatim igrate ulogu
koja je njime definisana. Gledate sebe kako igrate tu ulo-
gu. Igrate je najbolje što umete. I vaš ego je uključen u na-
stojanje daje dobro odigrate.
Promenivši šešir za razmišljanje, morate da promenite
i ulogu. Svaka uloga bi trebalo da bude drugačija. Različita
poput veštice i princa iz pantomime. Postajete mnoštvo
različitih mislilaca - koji svi misle istom glavom.
Sve ovo je deo onog vida razmišljanja koji podrazu-
meva izradu mape. Kao što sam rekao, svaki obojeni šešir
predstavlja drugu boju koja se moţe upotrebiti pri pravlje-
nju mape. Na kraju, zajedništvo boja daje kompletiranu
mapu.
Na stranicama koje slede, opisano je svih šest šešira za
razmišljanje. To što su različiti i stoje moguće više druga-
čiji, potpuno je namerno. Tako bi i trebalo da se nose. Cr-
veni šešir se umnogome razlikuje od belog. Ţuti i crni še-
šir predstavljaju oštar kontrast. Uloga plavog šešira se raz-
likuje od uloge zelenog.
Igrati komediju nije isto što i igrati tragediju. Kada na-
vučete kostim klovna, glumite klovna. Kad stavite šešir ni-
tkova, glumite nitkova. Ponosite se time što moţete da od-
igrate različite uloge.
33
 Praznik za ego IV

Razmišljanje sada počinje da teče iz uloga koje igrate,

a ne iz vašeg ega. Tako se prave mape. A onda, na kraju,
ego bira put koji mu najviše odgovara.

34
 HEMIJA RAZMIŠLJANJA
Melankolija i ostale teĉnosti
Ovo poglavlje je namenjeno onima koji još uvek nisu
ubeĎeni. Ono je za one kojima se još uvek čini daje kon-
cept šest šešira za razmišljanje frivolna i besmislena igra
koja ni na koji način ne doprinosi našoj veštini mišljenja.
Takve osobe bi trebalo da pročitaju ovo poglavlje. Ostali,
ako hoće, mogu i da ga preskoče.
Moţda su Grci bili u pravu kada su verovali da postoji
šest različitih telesnih tečnosti koje utiču na raspoloţenje.
Ako ste turobni i melanholični, to je stoga što kroz vaš si-
stem protiče „crna ţuč". Štaviše, reč melankolija znači
upravo to: „crna ţuč". Prema tome, vaše raspoloţenje su
odreĎivale tečnosti ili„humori" koji su u tom trenutku pre-
ovlaĎivali u vašem sistemu. Te tečnosti su uticale na vaše
raspoloţenje, a ono, opet, na vaše razmišljanje.
Mnoge deprimirane osobe primećuju da su misli koji-
ma su u stanju da se bave u periodu depresije prilično dru-
gačije od onih kojima su u stanju da se bave kada su vedrije
raspoloţene.
35
 Melankolija i ostale teĉnosti

a-_ Budući da danas znamo mnogo o mozgu, u mogućno-

sti smo da dokaţemo osnovanost grčke teorije. Znamo da
ravnoteţa hemikalija (neurotransmitera) koje deluju u hi-
potalamusu moţe da ima snaţan uticaj na ponašanje. Zna-
mo za endorfine, morfijumu slične hemikalije koje se oslo-
baĎaju u mozgu (koje čine da se dţogeri u odreĎenom tre-
nutku osećaju izvanredno dobro). Znamo da sloţeni neu-
ropeptidi koje oslobaĎa hipofiza mogu da odlaze na druga
mesta u mozgu i razlaza se u specifične hemikalije koje
utiču na različite delove mozga. Sumnja se da do prolećne
groznice kod ţivotinja dolazi upravo na taj načini(prome-
na ravnoteţe svetlosti i tame dovodi do toga da nipofiza
oslobaĎa hemikalije koje aktiviraju seksualno interesova-
nje). Vremenom ćemo moţda shvatiti na koji način hemi-
kalije u mozgu — a, moguće, i u ćelom krvotoku — imaju
tako izraţen uticaj na naše raspoloţenje i razmišljanje.
Veoma je dobro utemeljeno i shvatanje da fiziološke
reakcije mogu da se menjaju putem normalnog procesa
uslovljavanja, što je dokazao Pavlov. Ţivotinje su bile is-
trenirane da podignu ili snize svoj krvni pritisak kao reak-
ciju na signal spolja.
Moguće je da šest šešira za razmišljanje vremenom us-
peju da steknu status uslovnog signala koji inicira pojavu
odreĎene hemijske podloge u mozgu koja će, zauzvrat,
imati uticaja na naše razmišljanje.
Ovom problemu moţemo prići i iz drugog ugla i opet
dobiti isti rezultat.
Ako na mozak gledamo kao na aktivan informativni
sistem, uviĎamo da se on po ponašanju umnogome razli-
kuje od pasivnih informativnih sistema, kakvi se koriste u
36
 Hernija razmišljanja

kompjuterima i još ponegde (štamparstvu, recimo). Aktiv-

ne sisteme sam opisao, donekle preliminarno, u Mehani-
zmu uma (The Mechanism ofMind). Ta knjiga je objavlje-
na 1969, a sada je otkrivaju naučnici koji rade na kompju-
terima pete generacije, a koji su došli do zaključka da su
samoorganizujući aktivni sistemi od suštinskog značaja.
Aktivan sistem znači da se informacija sama organizu-
je u vidu obrazaca, umesto da pasivno leţi na površini, če-
kajući daje organizuje neki spoljašnji procesor.
Na posluţavniku je pesak. Čelična lopta bačena na po-
vršinu ostaje tamo gde je pala. Ako se lopta ubaci u odre-
Ďeni kvadrant mreţe podeljene na kvadrate, ona tamo i
ostaje. To je pasivan informativni sistem. Lopta ostaje ta-
mo gde je pala.
Na drugom posluţavniku se nalazi vreća od rasteglji-
ve gume, ispunjena veoma viskoznim uljem. Prva lopta
koja pada na površinu postepeno tone ka dnu, pritiskajući
površinu pod sobom da bi tamo dospela. Kad se konačno
smiri, na površini je primetna kontura, neka vrsta udublje-
nja u kome lopta leţi. Druga lopta se kotrlja niz nagib i
smiruje pored prve. Druga lopta je aktivna. Ona ne ostaje
tamo gde je bačena, već sledi pravac nagiba koji je svojim
„prizemljenjem" napravila prva lopta. Štaviše, sve naredne
lopte će se kotrljati u pravcu prve i formiraće se skupina.
Ovde, dakle, imamo jednostavnu aktivnu površinu koja
dozvoljava da se dolazne informacije (lopte) organizuju u
skupinu.
Modeli koje smo naveli su veoma primitivni, ali sluţe
da bi ilustrovali ogromnu razliku izmeĎu pasivnih i aktiv-
nih sistema. Na nesreću, celokupno naše razmišljanje je
37
 Melankolija i ostale teĉnosti

okrenuto prema pasivnim sistemima, budući daje univer-

zum aktivnih sistema potpuno različit.
Moguće je pokazati kako se nervna mreţa ponaša kao
aktivan samoorganizujući informativni sistem, što je i bio
moj cilj u Mehanizmu uma. Štaviše, model koji sam opi-
sao u knjizi danas postoji kao kompjuterska simulacija i
umnogome se ponaša onako kako sam predvideo.
Aktivna priroda nervne mreţe je ta koja omogućava da *
se dolazne informacije same organizuju u obrasce. Forma-
cija i upotreba ovakvih obrazaca daju podsticaj percepciji.
Da nije te sposobnosti mozga da dopusti dolaznim infor-
macijama da se same organizuju u obrasce, čak bi i tako
jednostavne radnje kao što je prelazak preko ulice bile
praktično neizvodljive.
Naš mozak je osmišljen tako da bude briljantno nekre-
ativan. Osmišljenje da formira obrasce i potom ih tako ne-
promenljive koristi u svakoj mogućoj prilici u budućnosti.
MeĎutim, samoorganizujući sistemi imaju jednu veli-
ku manu. Ostaju zarobljeni u sekvenci iskustva (odreĎene
istorije dogaĎanja). Zbog toga će kompjuteri pete genera-
cije morati da budu opremljeni humorom, emocijama ili
sposobnošću da prave glupe greške. Inače, nikada neće
umeti da misle.
Pragovi i osetljivost nervnih jedinica su, zahvaljujući
hemikalijama iz sredstava za pranje i kupanje, doţiveli
mnoge promene. Menjanje tih hemikalija rezultuje stabili-
zovanjem različitih obrazaca. Na izvestan način, imamo
drugi mozak za svaku različitu hemijsku podlogu.
Ovo ukazuje na to da su emocije suštinski deo naše
sposobnosti da razmišljamo, a ne samo višak koji tu spo-
sobnost ometa.
38
 Hernija razmišljanja

Osobe koje imaju teškoća u donošenju odluka bi mo-

gle pomisliti da razne hemijske postavke mozga donose
odluke koje su za njih, konkretno, ispravne. Prema tome,
oba izbora su prava - samo za različite mozgove. Otud i
neodlučnost.
U trenucima panike ili besa, ljudi su skloni da se pona-
šaju primitivno, moţda zbog toga što se mozak tako retko
nalazi u tim posebnim hemijskim uslovima, da nije imao
šanse da formira sloţene obrasce reagovanja. To bi znači-
lo da postoji veoma dobar razlog za obučavanje ljudi pod
takvim emocionalnim uslovima (stoje vojska oduvek i či-
nila).
UviĎamo, prema tome, vaţnost promenjene hemijske
postavke u mozgu. To, s jedne strane, potiče od našeg sve
većeg znanja o ponašanju mozga. S druge strane, to vuče
koren iz teoretskih razmatranja ponašanja aktivnih samo-
organizujućih informativnih sistema.
Kakve veze sve ovo ima sa šest šešira za razmišljanje?
Već sam pomenuo da bi ovi šeširi mogli da postanu
uslovni inicijatori koji bi, shodno tome, menjali hemijsku
ravnoteţu mozga. Razdvajanje različitih aspekata mišlje-
nja je takode od velikog značaja. Ukoliko se resimo da mi-
slimo na normalan način, mi ili pokušavamo da isključimo
emocije (koje tada nastavljaju da u pozadini igraju izuzet-
no uticajnu, mada skrivenu ulogu), ili krivudamo izmeĎu
razuma i emocija. Ukoliko su različite hemijske postavke
zaista povezane s različitim načinima razmišljanja, onda
ovaj neodreĎeni vid razmišljanja nikad ne daje mozgu pri-
liku da napravi bilo kakvu postavku.

39
 VI
SVRHA ŠEST ŠEŠIRA
Pet vrednosti
Prva vrednost šest šešira za razmišljanje je u igranju
definisanih uloga. Glavno ograničenje razmišljanju jeste
odbrana ega, koji je odgovoran za većinu praktičnih nedo-
stataka razmišljanja. Šeširi nam dozvoljavaju da mislimo i
kaţemo stvari koje inače ne bismo mogli ni pomisliti ni re-
ći, a da pri tom ne izloţimo riziku svoj ego. Navlačenjem
klovnovskog kostima stičete puno pravo da glumite klov-
na.
Druga njihova vrednost leţi u usmeravanju paţnje.
Ukoliko naše razmišljanje valja da bude više no samo re-
aktivno, moramo da znamo kako da usmerimo paţnju na
aspekte redom kako se pojavljuju. Šest šešira predstavljaju
sredstva za usmeravanje paţnje na šest različitih aspe-kata
problema.
Treća vrednost je njihova praktiĉna primenljivost.
Simbolizam šest različitih šešira obezbeĎuje vrlo pogodan
način da od nekoga (uključujući tu i sebe lično) zatraţite
da preĎe u „drugi reţim". Moţete da zatraţite od nekoga
da bude negativan, ili da prestane da bude negativan. Mo-
41
 Pet vrednosti IV

ţete da zatraţite od nekoga da bude kreativan. Moţete da

zatraţite od nekoga da reaguje čisto emotivno.
Četvrta vrednost je njihova moguća zasnovanost na
moţdanoj herniji, koju sam naglasio u prethodnom pogla-
vlju. Ja sam spreman da pretpostavim i neke stvari koje se-
ţu dalje od trenutnog znanja, budući da teoretski zahtevi t
samoorganizujućih sistema opravdavaju takvu ekstrapola-
ciju.
Peta vrednost je njihova upotrebljivost za ustanovlja-
vanje pravila igre. Ljudi veoma uspešno uče ta pravila.
Učenje pravila igre jeste jedna od najjačih formi učenja
kod dece, koja im i omogućava da budu tako vesta u ruko-
vanju kompjuterima. Šest šešira za razmišljanje ustano-
vljavaju odreĎena pravila za „igru" razmišljanja. Konkret-
no, igra razmišljanja koju ja imam na umu jeste izrada ma-
pe, jer se razlikuje od raspravljanja.

42
 vn
SIMBOLIKA I FUNKCIJE
Šest šešira, šest boja
Svaki od šest šešira za razmišljanje ima svoju boju: be-
lu, crvenu, crnu, ţutu, zelenu, plavu. Boja istovremeno daje
i ime šeširu.
Mogao sam da izaberem i neke mudre grčke nazive
koji bi ukazivali na vid razmišljanja koji iziskuje svaki še-
šir. To bi bilo impresivno i zadovoljilo bi neke ljude. Me-
Ďutim, bilo bi od male praktične vrednosti, budući da se ta-
kva imena teţe pamte.
Ţelim da mislioci te šešire vizueliziraju i predstave se-
bi kao stvarne šešire. Zbog toga je vaţna boja. Kako biste
ih inače razlikovali? Različite oblike bi, opet, takoĎe bilo
teško zapamtiti, a bili bi i zbunjujući. Boja čini predstavu
lakšom.
Boja svakog šešira je povezana i s njegovom funkci-
jom.
Beli šešir - bela boja je neutralna i objektivna. Beli še-
šir je zaokupljen objektivnim činjenicama i brojkama.
43
 Šest šešira, šest boja VII

Crveni šešir - crveno je indikator ljutnje („zacrveni"

vam se pred očima), besa i emocija. Crveni šešir vam
omogućava da stvar sagledate s emotivne strane.
Crni šešir - crna boja je turobna i negativna^Crni še-
šir obuhvata negativne aspekte - zbog čega se nešto ne
moţe učiniti.
Ţuti šešir - ţuta boja je sunčana i pozitivna. Ţuti šešir
je optimističan i obuhvata nadu i pozitivno mišljenje.
Zeleni šešir - zeleno je trava, vegetacija i obilan, plo-
donosan rast. Zeleni šešir je pokazatelj kreativnosti i novih
ideja.
Plavi šešir - plava boja je hladna i ujedno boja neba,
koje je iznad svega drugog. Plavi šešir je zaduţen za kon-
trolu i organizaciju procesa mišljenja, kao i korišćenja
ostalih šešira.
Ukoliko upamtite boje i asocijacije vezane za njih, bi-
će vam lako da upamtite funkciju svakog šešira, koja će u
tom slučaju slediti sama od sebe. Moţete ih shvatiti i kao
tri para:
• beli i crveni
• crni i ţuti
• zeleni i plavi.
U praksi, šešire uvek pominjemo prema boji, a nikada
prema funkciji. Za to postoji dobar razlog. Ako zatraţite
od nekoga da na nešto emotivno odreaguje, teško da ćete
dobiti iskrenu reakciju, jer ljudi veruju daje emocionalnost
greška. MeĎutim, termin crveni šešir je neutralan. Moţete
da zamolite neku osobu da „na trenutak skine crni šešir",
stoje mnogo lakše nego da od nje zatraţite da prestane da
44
VII Simbolika i funkcije

bude tako negativna. Neutralnost boja dopušta da se šeširi

koriste bez imalo nelagodnosti. Razmišljanje postaje igra
sa definisanim pravilima, radije no stvar podsticaja i stro-
ge kritike.
Šeširi se pominju direktno:
• Ţelim da skineŠ svoj crni šešir.
• Hajde da svi na nekoliko trenutaka stavimo svoje cr
vene šešire.
• To je dobro - za razmišljanje pod ţutim šeširom. Da
ĉujemo sada šta kaţe beli.
Kad imate posla s ljudima koji nisu pročitali ovu knji-
gu i nisu svesni simbolike koju u sebi nose šest šešira za
razmišljanje, objašnjenje koje ide uz svaku boju će brzo
dati „šmek" svakom šeširu. Tu upadate vi, dajući tim lju-
dima primerak ove knjige daje pročitaju. Stoje fraza raši-
renija, to će efikasnija biti u praksi. Naposletku, trebalo bi
da budete u stanju da tokom bilo kakve diskusije s lako-
ćom menjate „šešire".

45
 vm
BELI ŠEŠIR
Činjenice i brojke
Moţete li da glumite kompjuter? Naprosto
iznesite ĉinjenice, na neutralan i objektivan
naĉin.
Pustite tumaĉenje; samo ĉinjenice, molim.
Koje su ĉinjenice u ovoj situaciji.

Kompjuteri još uvek nemaju emocije (premda ćemo

morati da ih učinimo takvim, ako hoćemo da razmišljaju
inteligentno). Od njih očekujemo da nam na naš zahtev
prikaţu činjenice i brojke. Ne očekujemo da se kompjuter
s nama raspravlja i da svoje činjenice i brojčane podatke
koristi samo kao svoje argumente u toj raspravi.
Suviše često su brojke i činjenice deo rasprave. Činje-
nice se koriste u neku svrhu, umesto da se prezentiraju kao
činjenice. Kada se iznesu kao deo rasprave, činjenice i
brojke se nikada ne mogu tretirati objektivno.
Prema tome, očajnički nam je potreban zaokret koji
kaţe: „Samo činjenice, molim - bez rasprave."
47
 Ĉinjenice i brojke

Naţalost, zapadnjački način razmišljanja, sa svojom

navikom zalaţenja u rasprave, više voli da prvo da zaklju-
čak i tek onda iznese činjenice koje taj zaključak potkre-
pljuju. Nasuprot tome, u razmišljanju koje podrazumeva
izradu mape, koje ja zagovaram, prvo moramo da napra-
vimo mapu, a tek potom biramo put. To znači da nam pr-
vo valja imati činjenice i brojke.
Prema tome, razmišljanje pod belim šeširom jeste po-
godan način da zatraţite da vam se na neutralan i objekti-
van način iznesu činjenice i brojke.
Jednom je protiv IBM-a (International Business Mac-
hines) u SAD bila povedena antitrustovska parnica i ceo
slučaj je dostigao mamutske razmere. Optuţnica je napo-
sletku odbačena - verovatno zbog toga stoje shvaćeno da
je snaga IBM-a potrebna SAD kako bi mogle da se takmi-
če s visoko organizovanom konkurencijom japanskih
elektronskih kompanija. Ima, meĎutim, indicija da je za
odbacivanje optuţnice postojao još jedan razlog. IBM je
dao na uvid ogroman broj dokumenata (oko sedam milio-
na, mislim), s kojim nijedan sud nije mogao da izaĎe na
kraj. Daje sudija nekim slučajem umro za vreme trajanja
procesa, moralo bi da se počne ispočetka. Budući da se su-
dijsko naimenovanje dobija tek kad pravnik dosegne onu
relativnu starost koja podrazumeva i relativnu mudrost,
postojala je sasvim izvesna mogućnost da sudija u toku su-
Ďenja umre. Proces je stoga bilo nemoguće dovesti do kra-
ja, sem u slučaju da su naimenovali veoma mladog sudiju
koji bi se celog ţivota bavio tim jednim jedinim slučajem.
Poenta ove priče jeste daje na zahtev za činjenicama i
brojkama moguće odgovoriti tako obimnim informacija-
48
VIII Beli šešir

ma da onaj koji ih traţi bude preplavljen njihovom količi-

nom.
• Ako ţelite ĉinjenice i brojke, moţete ih imati (psovka
nedostaje). Sve do jedne.
Ovakva reakcija je razumljiva, jer se svaki pokušaj da
se činjenice pojednostave moţe sagledati kao odabir činje-
nica koje će podrţati slučaj.
Da bi izbegla davljenje u moru informacija, osoba koja
traţi razmišljanje pod belim šeširom moţe da konkreti-
zuje svoj zahtev, kako bi izvukla samo one informacije koje
su joj potrebne.
• Da ĉujem vaše opšte razmišljanje pod belim šeširom
na temu nezaposlenosti.
• Dajte mi statistiĉke podatke o onima koji su napusti
li školu, i to za period od šest meseci nakon prekida
školovanja.
Formulisanje odgovarajućih konkretnih pitanja jeste
deo normalnog procesa traţenja informacije. Advokati ve-
sti u unakrsnom ispitivanju to stalno rade. Idealno, svedok
bi trebalo da nosi beli šešir za razmišljanje i da na pitanja
odgovara činjenicama. Sudije i advokati koji se bave kri-
vičnim pravom bi verovatno smatrali frazu o belom šeširu
veoma pogodnom.
- Već sam rekao, vratio se u svoj stan u šest i trideset
ujutrujerje ćelu noć proveo kockajući se.
— Gospodine Dţons, da li ste u noći 30. juna zaista vi-
deli optuţenog kako se kocka, ili vam je on rekao da
se ćele noći kockao?
49
 €
ĉinjenice i brojke VIII

- Ne, ĉasni Sude. Ali, on gotovo svake veĉeri odlazi da

se kocka.
- Gospodine Dţons, da na glavi imate beli šešir za
razmišljanje, šta biste rekli?
- Video sam optuţenog kako se 1. jula ujutru u šest i
trideset vraća u svoj stan.
- Hvala. Moţete ići.
Mora se napomenuti da advokati koji se bave krivič-
nim pravom uvek nastoje da naprave slučaj. Njihova pita-
nja su stoga formulisana tako da podrţe ţeljeni smer ras-
prave ili da ometu smer rasprave na koji navodi druga stra-
na. To je, razume se, potpuno suprotno od razmišljanja pod
belim šeširom. Uloga sudije je, meĎutim, interesantna.
Holandski pravni sistem ne poznaje instituciju porote.
Trojica sudija ili njihovih pomoćnika nastoje da iznaĎu či-
njenice vezane za slučaj isključivo putem razmišljanja pod
belim šeširom. Njihov zadatak je da naprave „mapu" i on-
da donesu presudu. To, meĎutim, nije slučaj u Engleskoj i
Sjedinjenim Drţavama, gde sudija vodi računa o zakoni-
tom iznošenju dokaza, a potom na dokaze prezentovane
od strane advokata reaguje direktno ili posredstvom porote.
Prema tome, svaka osoba koja formuliše pitanja u na-
meri da izvuče informaciju mora da bude sigurna da na
sopstvenoj glavi ima beli šešir za razmišljanje. Da li zaista
nastojite da doĎete do činjenica ili gradite slučaj na osno-
vu zamisli koja vam se začela u glavi?
- Prošle godine je u SAD zabeleţen porast prodaje ću-
rećeg mesa u iznosu od dvadeset i pet odsto, usled
porasta interesovanja za zdravu ishranu i brige za
zdravlje. Ćureće meso se smatra „lakšim ".
50
VIII ___________________ Beli šešir _____________

« — Gospodine Ficler, zamolio sam vas da stavite svoj

beli šešir. Ĉinjenica je porast prodaje u iznosu od
dvadeset pet odsto. Ostatak jevaša proizvoljna inter-
pretacija.
- Ne, gospodine. Istraţivanje trţišta jasno pokazuje da
razlog koji ljudi navode u korist kupovine ćurećeg
mesa jeste taj što veruju daje siromašno kolestero
lom.
- Znaĉi, tu imamo dve ĉinjenice. Prva: prodaja ćure
ćeg mesa je tokom prošle godine porasla za dvade
set pet odsto. Druga: neka istraţivanja trţišta poka
zuju da ljudi tvrde da ćuretinu kupuju zato što su za
brinuti zbog kolesterola.
Beli šešir, na neki način, daje pravac kome treba teţiti
u rukovanju informacijama. Do nas stoji da se potrudimo
da ulogu koja podrazumeva nošenje belog šešira odigramo
stoje moguće bolje. To znači da teţimo dobijanju golih či-
njenica. Očigledno da beli šešir iziskuje i odreĎenu vešti-
nu - moţda više nego ostali šeširi.
- Prisutan je trend porasta broja ţena koje puše cigare.
- To nije ĉinjenica.
- Jeste. Baratam brojkama.
- Ono što vaše brojke pokazuju jeste daje tokom sva
ke od poslednje tri godine broj ţena koje puše ciga
re porastao u odnosu na prethodnu godinu.
- Zar to nije trend?
- Moţe biti. MeĊutim, to je proizvoljno tumaĉenje. Za
mene, trend je pokazatelj neĉega što se dešava i što
će nastaviti da se dešava. Brojke su ĉinjenica. Mogu-
51
 Ĉinjenice i brojke VIII

će je da više ţena puši cigare jer i inaĉe više puše -

verovatno usledpovećane anksioznosti. Ili su napro-
sto proizvoĊaĉi cigara tokom poslednje tri godine
potrošili više novca nego obiĉno ubeĊujući ţene da
puše cigare. U prvom sluĉaju, reĉ je o trendu koji
moţe pruţiti mogućnost. Drugo je mnogo manje od
mogućnosti.
- Ja sam reĉ trend upotrebio naprosto da bih opisao
brojĉani porast.
- To moţe da bude jedna upotreba te reci, aliprsutna
je i druga, koja ukazuje na proces koji je u toku. Pre
ma tome, moţda je bolje posluţiti se razmišljanjem
podbelim šeširom i reći: „Tokom poslednje tri godi
ne, brojke pokazuju porast broja ţena koje puše ci
gare. "Zatim moţemo i da diskutujemo o tome šta ta
ĉinjenica znaĉi i koji je njen uzrok
U ovom smislu, razmišljanje pod belim šeširom posta-
je disciplina koja mislioca podstiče da u svom umu jasno
razluči činjenice od ekstrapolacije ili interpretacije. Moţe-
mo zamisliti da bi političari imali znatnih teškoća u razmi-
šljanju pod belim šeširom.

52
 IX
RAZMIŠLJANJE POD
BELIM ŠEŠIROM
Ĉija je ovo ĉinjenica?
Da lije ovo ĉinjenica ili verovatnoća?
Da lije ovo ĉinjenica ili uverenje? Da
li uopšte ima nekih ĉinjenica?

Moţemo se sada vratiti na ono što sam na početku

knjige izjavio o Rodenovom Misliocu sa trga u Buenos
Airesu. Činjenica je da je vodič pokazao prema Rodeno-
voj statui. Činjenica je daje on, kako se čini, izjavio daje
reč o originalu. Čini se daje činjenica i da se nalazio na tr-
gu ispred zgrade parlamenta. Poslednje dve tvrdnje su
podloţne pogrešivosti pamćenja. Čak i daje moje sećanje
savršeno precizno, moguće je da je vodič pogrešio. Zbog
toga sam svoju rečenicu na početku knjige počeo rečju
„verujem". Moj je izbor bio da verujem svome pamćenju
i vodiču.
Veliki deo onoga što prolazi kao činjenica je naprosto
komentar izrečen s poštenom namerom ili stvar trenutnog
53
 Ĉija je ovo ĉinjenica? IX

ličnog uverenja. Ţivot ide dalje. Nije moguće proveravati

sve s rigoroznošću naučnika koji vrši neki eksperiment. U
praksi smo, dakle, uspostavili neku vrstu dvorednog siste-
ma: navodne ĉinjenice i proverene ĉinjenice.
Svakako, dozvoljeno nam je da u okviru razmišljanja
pod belim šeširom iznosimo navodne činjenice, ali mora-
mo apsolutno razjasniti da je reč o drugorazrednim činje-
nicama.
• Mislim da sam u pravu kada kaţem da ruska trgo
vaĉka flota predstavlja znaĉajan deo svetske trgovine.
• Jednom sam proĉitao daje razlog što japanski direk
tori imaju tako velike troškove reprezentacije to što
celuplatu daju svojoj ţeni.
• Verujem da sam u pravu kada kaţem daje novi Bo-
ing 757 mnogo tiši od prethodne generacije vazduho-
plova.
Iznervirani čitalac bi mogao reći da ove „lukave" fraze
praktično omogućavaju nekome da kaţe šta god hoće i da
mu to proĎe.
• Neko mi je jednom rekao daje od prijatelja ĉuo da se
Ĉerĉil potajno divio Hitleru.
Tačno, ovim je otvoren put klevetama, tračevima i ka-
nalima „rekla-kazala". Ali, bez obzira na to, moramo imati
mogućnost da iznesemo i navodne činjenice.
Vaţna stavka jeste upotreba činjenica, zbog koje se i
iznose. Pre no što postupimo u skladu s iznesenom činje-
nicom ili je učinimo osnovom svoje odluke, moramo je
proveriti. Prema tome, procenjujemo koja od navodnih či-
njenica moţe da bude od koristi i potom je iskušavamo i
54
IX ____________ Razmišljanje pod belim šeširom ____

verifikujemo. Na primer, ako je navodni tihi rad

motora Boinga 757 od vitalnog značaja za lokaciju
aerodroma, onda to svakako moramo prevesti iz statusa
„navodnog" u status „proverenog".
Ključno pravilo kod razmišljanja pod belim šeširom
jeste da nešto ne bi trebalo iznositi na višem nivou nego što
je stvarno slučaj. Kad je izjava pravilno formulisana u vi-
du uverenja, ulaz se dozvoljava. Imajte na umu dvoredni
sistem.
Dopustite da ponovim da nam je uverenje definitivno
potrebno, jer su prejudiciranje, hipoteza i provokacija od
suštinskog značaja za razmišljanje. ObezbeĎuju okvir koji
ide ispred činjenica.
Sada dolazimo do nečega malo teţeg. Kada „uverenje"
postaje „mišljenje"? Mogu da „verujem" daje Boing 757
tiši. Mogu i da „verujem" (mišljenje) da ţene puše više ci-
gara zato što su izloţene sve većem stresu.
Dozvolite mi da odmah kaţem da se tokom razmišlja-
nja pod belim šeširom nikada ne dozvoljava vaše sopstve-
no mišljenje. To bi uništilo čitavu svrhu belog šešira. Mo-
ţete, razume se, izreći aktuelno mišljenje nekog drugog.
• Mišljenje profesora Šmitaje da let na ljudski pogon
nikada neće biti moguć.
Obratite paţnju na to da činjenica koja je osnov vašeg
uverenja naprosto znači nešto za šta vi verujete daje ĉinje-
nica, ali još uvek nije temeljito proverena. Moţda više vo-
lite da vaša dva reda budu:
1. Proverena činjenica;
2. Neproverena činjenica (uverenje).
55
 Ĉija je ovo ĉinjenica? IX

Na kraju, ono stoje bitno jeste stav. Kada nosi beli še-
šir, mislilac iznosi neutralne izjave — „sastojke". One su te
koje se polaţu na sto. Nema, meĎutim, govora da se one
upotrebe za podrţavanje nekog odreĎenog stanovišta. Čim
se makar učini da je izjava iskorišćena kao argument koji
podrţava stanovište, stvara se sumnja: uloga belog šešira
je zloupotrebljena.
Vremenom, uloga koja podrazumeva stavljanje belog
šešira postaje druga priroda. Mislilac više ne pokušava da
proturi tuĎe izjave kako bi pobedio u raspravi. Razvija se
neutralna objektivnost naučnika-posmatrača ili istraţivača
koji paţljivo beleţi različite primerke faune i flore bez ika-
kvih opaski o njihovoj daljoj upotrebi. Zadatak kartografa
jeste da napravi mapu.
Mislilac pod belim šeširom stavlja „primerke" na sto -
kao kada dečkić počne da prazni dţepove i iz njih izvadi
nekoliko novčića, ţvaku i ţabu.

56
 X
RAZMIŠLJANJE POD
BELIM ŠEŠIROM
UvoĎenje japanskog stila
Diskusija, rasprava i konsenzus.
Ako niko ne iznese ideju, odakle, onda, ona doĊe?
Prvo napravite mapu.

Japanci nikada nisu prihvatili zapadnjačku naviku ras-

pravljanja. Moţe biti zato što je neslaganje u feudalnom
društvu bilo suviše neučtivo ili suviše rizično. Moţe biti da
je obostrano poštovanje i očuvanje „obraza" previše vaţno
da bi se izloţilo napadu u raspravi. Moţe biti da se japan-
ska kultura ne zasniva na egu poput zapadnjačke kulture;
rasprava često ima snaţnu ego-bazu. Najverovatnije obja-
šnjenje je da na japansku kulturu nisu uticale fraze grčke
misli, preraĎene i razvijene od strane srednjovekovnih ka-
ludera u sredstva kojima se dokazivalo da jeretici greše.
Nama je čudno što se oni ne raspravljaju. Njima je čudno
što mi bez rasprave ne moţemo.
Na sastanku zapadnjačkog tipa, svi sudionici imaju
unapred izgraĎeno stanovište, a u mnogim slučajevima i
57
 UvoĊenje japanskog stila X

zaključak za koji se nadaju da će ga ostali prihvatiti. Sasta-

nak se zatim sastoji od rasprave o tim različitim stanovišti-
ma, da bi se videlo koje će preţiveti kritike, a koje privući
najviše pristalica.
Neretko biva da početna ideja pretrpi modifikacije i
poboljšanja. MeĎutim, to je najčešće sistem „mermerne
skulpture", to jest, počne se s velikim komadom kamena
koji se teše da bi se dobio finalni proizvod.
Tok zapadnjačkog sastanka čiji je cilj dobijanje kon-
senzusa podrazumeva manje zastrašujuću raspru, jer tu ni-
ko u potpunosti ne dobija ili gubi. Do ishoda se dolazi za-
jedničkim snagama i svi se s njime slaţu. To je više nalik
na „skulpturu od gline": postoji središte oko koga se naba-
cuju i modeliraju komadi gline, kako bi se dobio konačan
oblik.
Japanski sastanci nisu konsenzus-sastanci.
Zapadnjacima je teško da razumeju da Japanci dolaze
na sastanak bez prethodno formiranih ideja u glavi. Svrha
sastanka jeste da saslušaju. Zašto, onda, ne vlada totalna i
neproduktivna tišina? Zato što svaki sudionik stavlja na
glavu beli šešir i daje svoj udeo u vidu neke neutralne in-
formacije. Postepeno, mapa postaje potpunija. Postaje bo-
gatija i detaljnija. Kada je gotova, put postaje vidljiv svi-
ma. Ne kaţem da se ovaj proces dešava u okviru jednog
jedinog sastanka. On se moţe razvući u više nedelja ili me-
seci, koji podrazumevaju mnogo sastanaka.
Poenta je u tome da niko ne iznosi gotove ideje. Infor-
macija se nudi u maniru belog šešira. Ta informacija se po-
lako, sama od sebe, organizuje u ideju. Sudionici posma-
traju šta se dešava.
58
 Razmišljanje pod belim šeširom ______ y /

Poimanje da bi ideje trebalo da se uobliče raspravom

je zapadnjačko.
Japansko poimanje je da ideje izranjaju kao što seme
niče iz tla, a potom se neguju kako bi im se omogućilo da
se pravilno uobliče.
Ovo što sam maločas rekao jeste donekle idealizovana
verzija kontrasta izmeĎu zapadnjačke rasprave i japanskog
iznošenja informacija. Moja namera ovde jeste da taj kon-
trast istaknem, a ne da sledim one koji smatraju daje sve
japansko divno i da bi se stoga na to valjalo ugledati.
Ne moţemo da menjamo kulture. Prema tome, potre-
ban nam je nekakav mehanizam koji će nam omogućiti da
prevaziĎemo našu naviku da se raspravljamo. Upravo to je
uloga belog šešira. Kada ga koriste svi sudionici sastanka,
uloga belog šešira moţe da znači sledeće: „Hajde da svi
glumimo Japance, na japanskom sastanku."
Za ovakav zaokret su nam u praksi potrebna upravo
pomagala i fraze kao što je beli šešir za razmišljanje. Sa-
vetovanje i objašnjavanje imaju malu praktičnu vrednost.
(Ne ţelim da se upuštam u objašnjavanje zbog čega Ja-
panci nisu inventivniji nego što jesu. Inventivnost, moţe
biti, zahteva kulturu koja se zasniva na egu, s pojedincima
zakrvavljenih očiju, sposobnim da se uporno drţe svoje
zamisli iako ona svima ostalima deluje suludo. To moţe-
mo da uradimo praktičnije, posredstvom namernih provo-
kacija lateralnog razmišljanja, koje pominjem u drugim
kontekstima, kao i u odeljku o zelenom šeširu za razmi-
šljanje.)

59
 XI
RAZMIŠLJANJE POD
BELI ŠEŠIROM
Ĉinjenice, istina i filozofi
Koliko je istinita ĉinjenica? Koliko
vrede jeziĉke igre jllozojije? Apsolutna
istina i ono „uglavnom".

Istina i činjenice nisu uvek toliko usko povezane koli-

ko većina ljudi veruje da jesu. Istina je povezana sa siste-
mom igre reci poznatim kao filozofija. Činjenice su pove-
zane s iskustvom koje podleţe proveri. Oni praktični umo-
vi, koji se ne zamaraju suviše ovakvim stvarima, mogu da
predu na sledeće poglavlje.
Ako smo, nekim slučajem, viĎali samo bele labudove,
moţemo li se odvaţiti da izjavimo da su „svi labudovi be-
li"? Moţemo, i to i činimo. Izjava je aktuelan, na trenutak
istiniti rezime našeg iskustva. U tom smislu, ona je i činje-
nica.
Prvi crni labud koga vidimo čini ovu izjavu neistini-
tom. Reč je, dakle, o krajnje naglom prelasku sa istine na
61
 Ĉinjenice, istina i filozofi

neistinu. Pa ipak, pogledamo li činjenice, još uvek imamo

stotinu belih labudova koje smo videli naspram samo jed-
XI
1
nog crnog. Prema tome, ako ţelimo da izjava odraţava či-
njenično stanje, moţemo da kaţemo: „Većina labudova je
bela"; „Labudovi su uglavnom beli"; „Nešto više od deve-
deset devet odsto labudova je belo."
Ova poštapalica „uglavnom" je neverovatno praktična
(deca uglavnom vole sladoled; ţene uglavnom koriste ko-
zmetičke preparate), ali logičarima nije ni od kakve kori-
sti. U izjavi ,jsvi labudovi su beli", od suštinskog značaja je
reč „svi". To je stoga što logika mora da se kreće od jedne
apsolutne istine prema drugoj:, Ako je ovo istina... onda
sledi daje..."
Kada naiĎemo na prvog crnog labuda, izjava „svi labu-
dovi su beli" postaje neistina. Sem ako ne resimo da crnog
labuda nazovemo nekim drugim imenom. Tada to već po-
staje stvar reci i definicija. Ukoliko odlučimo da belina
ostane suštinski deo definicije labuda, onda je crni labud
nešto drugo. Odbacimo li belinu kao suštinski deo defini-
cije, onda moţemo da uključimo crnog labuda i definiciju
labudova zasnivamo na drugim njihovim karakteristika-
ma. Forma i manipulacija ovakvih definicija su suština fi-
lozofije.
Razmišljanje pod belim šeširom se bavi upotrebljivim
informacijama. Stoga su fraze kao što su „uglavnom" i „u
celini" savršeno prihvatljive. Svrha je statistike da ovim
prilično maglovitim frazama da nešto odreĎenosti. Takve
statističke podatke nije uvek moguće prikupiti, tako da če-
sto moramo da pribegavamo dvorednom sistemu (uvere-
nje, proverena činjenica).
62
XI ____________ Razmišljanje pod belim šeširom _____

♦ Korporacije koje proraĉun troškova zasnivaju

na
pretpostavljenoj budućoj prodaji, uglavnom dospe-
vaju u neprilike.
(Moguće je nabrojati nekoliko kompanija koje to čine,
a i dalje uspešno posluju.)
♦ Ako se cene snize, prodaja će porasti.
(U slučaju porasta cene proizvoda odreĎene firme, de-
šava se i da doĎe do porasta prodaje, zbog špekulacija,
straha od inflacije i straha od zaostajanja za drugima.)
♦ Ako naporno radite, uspećete u ţivotu.
(Mnogi koji vrlo naporno rade nisu naročito uspešni.)
Postoji čitav dijapazon verovatnoća, koje se mogu iz-
raziti na sledeći način:
♦ uvek istinito
♦ obično istinito
♦ u globalu istinito
♦ uglavnom istinito
♦ više-manje istinito
♦ 50 odsto istinito
i ♦ često istinito
♦ katkada istinito
♦ povremeno istinito
♦ dešava se da bude istinito
♦ nikada istinito
♦ ne moţe da bude istinito (kontradiktorno)
Koliko daleko, u okviru ovog dijapazona, srne da se
ide s ulogom belog šešira? Kao i pre, odgovor na to pita-
63
 Ĉinjenice, istina i filozofi XI

nje leţi u formulisanju informacije. Na primer, poznavanje

stvari koje se dešavaju tek s vremena na vreme moţe biti
od koristi.
• Male boginje su obiĉno bezazlene, ali povremeno za
njima ume da usledi neka sekundarna infekcija, kao
stoje infekcija uha.
• U veoma retkim sluĉajevima, posle ubrizgavanja mo
ţe da usledi encefalitis.
• Poznato je da psi ove vrste, kada se razdraţe, umeju
da nasrnu i na decu.
Očigledno, dobro je biti svestan ove vrste informacija.
Prisutna je, meĎutim, i dilema. U drugom primeru, opaţa-
nje ljudi o opasnosti od encefalitisa nakon ubrizgavanja
moţe biti hiljadu puta veće od stvarne statističke opasno-
sti. Stoga je vaţno dati stvarne podatke, kako bi se izbeglo
nenamerno dezinformisanje.
Da li su anegdote prihvatljive kao deo razmišljanja pod
belim šeširom?
• Jedan ĉovekje ispao iz aviona bez padobrana ipre-
ţiveoje.
• Kaţu daje Ford dizajnirao Edzel na osnovu istraţi
vanja trţišta, a taj automobil je ipak ispao totalni
promašaj.
Ovo mogu uistinu biti činjenice i mislilac pod belim
šeširom ima pravo da ih kao takve iznese. MeĎutim, mora
napomenuti daje reč o „anegdotama" ili „slučajevima".
• Dizajn zasnovan na istraţivanju trţišta je ĉesto neu-
spešan. Uzmite, recimo, Edzel, automobil za ĉiji di
zajn kaţu daje napravljen na osnovu istraţivanja tr
ţišta. Bio je totalni promašaj.
64
XI ____________ Razmišljanje pod belim šeširom ______V 7

Gornja izjava nije legitimno razmišljanje pod belim še-

širom — sem u slučaju postojanja mnogo više dokaza koji
bi potkrepljivali tvrdnju da dizajn zasnovan na istraţivanju
trţišta propada. Mačke mogu da padaju s krovova, ali to
nije njihovo normalno ponašanje.
Izuzeci se izdvajaju naprosto zato što su izuzeci. Crne
labudove primećujemo zato što su obično veoma malo-
brojni. Pamtimo da je čovek preţiveo pad iz aviona bez
padobrana, zato što je to prilično nesvakidašnji dogaĎaj.
Edzel se uvek pominje iz istog razloga.
Svrha razmišljanja pod belim šeširom jeste da budemo
praktični. Stoga moramo biti u stanju da prezentujemo sve
vrste informacija. Ključ svega je u tome da ih pravilno for-
mulišemo.
• Svi struĉnjaci predviĊaju da će kamatna stopa do
kraja godine opasti.
• Razgovarao sam sa ĉetvoro struĉnjaka i svako od
njih predviĊa opadanje kamatne stope do kraja godine.
• Razgovarao sam sa gospodinom Flintom, gospodi
nom Ziglerom, gospoĊom Kaljato i gospodinom Su-
arezom i svi su predvideli da će kamatna stopa do
kraja godine opasti.
Ovde imamo tri nivoa preciznosti. Čak i treći nivo mo-
ţda nije dovoljno dobar. Ja moţda ţelim da znam kada ste
razgovarali s ovim stručnjacima.
U razmišljanju pod belim šeširom nema ničega apso-
lutnog. Ono je samo pravac kojim se krećemo u teţnji da
postanemo bolji.

65
 XII
RAZMIŠLJANJE POD
BELIM ŠEŠIROM
Ko stavlja šešir?
Stavljate sopstveni šešir. Traţite od nekog da
stavi svoj šešir. Traţite od svih da stave bele
šešire. Birate da odgovarate sa šeširom na
glavi.

Ove izjave pokrivaju većinu situacija. Svode se na to

da moţete traţiti, birati ili se od vas moţe traţiti.
- Zastoje naša prodaja krenula nizbrdo?
- Da bih na to odgovorila, staviću svoj beli šešir. Do
prli smo do trideset ĉetiri odsto maloprodajnih firmi.
Svega šest odsto njih je naruĉilo naše proizvode. Od
ukupnog broja onih koji su naruĉili naše proizvode,
njih ĉetrdeset odstoje uzelo samo po dva artikla na
probu. Sedamdeset odsto ljudi s kojima smo razgo
varali je odgovorilo daje cena previsoka. Na trţištu
trenutno postoje dve konkurentske firme ĉiji proizvo
di imaju niţe cene.
67
 Ko stavlja šešir? XII

- Sada bih voleo da ĉujem vaše razmišljanje pod crve-

nim šeširom.
-Imamo loš proizvod, koji je uz to i preskup. Imamo
loš imidţ na trţištu. Konkurencija ima bolju i sveo-
buhvatniju reklamu. Najboljim trgovcima ne deluje-
mo privlaĉno.
U ovom slučaju, moţda su vaţniji aspekti „osećaja"
koji karakterišu razmišljanje pod crvenim šeširom. MeĎu-
tim, oni se ne mogu iznositi kao deo razmišljanja pod be-
lim šeširom, sem pri izveštavanju o tome šta su rekle po-
tencijalne mušterije.
• Poĉnimo tako što ćemo svi staviti svoje bele šešire za
razmišljanje i reći šta nam je poznato o maloletniĉ-
kom kriminalu. O kojim je brojkama reĉ? Gde su iz-
veštaji? Ko moţe da iznese dokaze?
• Rekli ste mi da nameravate da naruĉite Prajmove
kompjutere. Mogu li, u vezi s tim, da ĉujem vaše mi
šljenje pod belim šeširom?
• Neću da mi tu nagaĊate šta bi se desilo kad bismo ce-
nu prevoza preko Atlantika spustili na 250 dolara.
Ţelim vaše razmišljanje pod belim šeširom.
Jasno je da razmišljanje pod belim šeširom isključuje
tako vredne stvari kao što su slutnja, intuicija, prosuĎiva-
nje zasnovano na iskustvu, osećaj, utisak i subjektivno mi-
šljenje. Ali to i jeste svrha nošenja belog šešira: dobijanje
„suvih" informacija.
• Traţili ste moje mišljenje pod belim šeširom o tome
zbog ĉega menjam zaposlenja. Plata nije ništa bolja.
Poreske olakšice nisu ništa veće. Udaljenost radnog
68
XII Razmišljanje pod belim šeširom

-U
mesta od mog mesta stanovanja je otprilike ista. Iz-
gledi za napredovanje u karijeri su isti. Vrsta posla je
identiĉna. To je sve što mogu da vam kaţem noseći
beli šešir.

69
 xin
RAZMIŠLJANJE POD
BELIM ŠEŠIROM
Reume
Zamislite kompjuter koji daje činjenice i brojčane po-
datke koji se od njega traţe. Kompjuter je neutralan i
objektivan. Ne nudi tumačenje ni mišljenje. Noseći beli še-
šir za razmišljanje, mislilac bi trebalo da imitira kompjuter.
Osoba koja traţi informaciju bi trebalo da postavlja
konkretna pitanja, ukoliko ţeli da da dobije informaciju ili
popuni informativne praznine.
U praksi, postoji dvoredni sistem informacija. U pr-
vom redu se nalaze proverene i dokazane činjenice - činje-
nice od prvorazrednog značaja. U drugom redu, nalaze se
činjenice za koje verujemo da su istinite, ali koje još nisu
u potpunosti proverene - činjenice od drugorazrednog
značaja.
Postoji dijapazon verovatnoće koji ide od „uvek istini-
to" do „nikad istinito". IzmeĎu se nalaze upotrebljivi nivoi
kao što su „uglavnom", „katkada" i „povremeno". Infor-
macije ove vrste mogu da se iznose u sklopu mišljenja pod
belim šeširom, pod uslovom da se odgovarajuće formuli-
šu, kako bi se ukazalo daje ipak reč o verovatnoći.
71
 Rezime XIII

Razmišljanje pod belim šeširom podrazumeva disci-

plinu i usmerenost. Mislilac teţi da u prezentiranju infor-
macija bude što neutralniji i objektivniji. Od vas se moţe
zatraţiti da stavite svoj beli šešir za razmišljanje, ili vi mo-
ţete zatraţiti od nekoga da ga stavi. TakoĎe, moţete ga sta-
viti ili skinuti ako to sami ţelite.
Belo (kao totalitet boja) ukazuje na neutralnost.

72
 •r*"

XIV
CRVENI ŠEŠIR
Emocije i osećanja
''■■ Suprotno od neutralne, objektivne informacije.
' Slutnje, intuicije, utisci.
Nema potrebe za potkrepljivanjem. ■■' Nema
potrebe za navoĊenjem razloga ili osnova.

Razmišljanje pod crvenim šeširom je krcato emocija-

ma i osećanjima i neracionalnim aspektima mišljenja. Cr-
veni šešir pruţa formalni i definisani kanal za iznošenje tih
stvari na videlo - kao legitimnog dela sveobuhvatne mape.
Ukoliko se ne dozvoli emocijama i osećanjima da bu-
du deo procesa razmišljanja, oni će vrebati iz pozadine i
potajice uticati na mišljenje. Emocije, osećanja, slutnje i
intuicija su jaki i stvarni. Crveni šešir to priznaje.
Razmišljanje pod crvenim šeširom je potpuno suprot-
no od razmišljanja pod belim šeširom, koje je neutralno,
objektivno i lišeno svake primese osećanja.
• Ne pitaj me zašto, ali meni se ova pogodba uopšte ne
dopada. Nešto mi tu smrdi.
73
 Emocije i osećanja XIV

• Ovaj tip mi se ne dopada i ne ţelim da poslujem s

njim. To je sve.
• Slutim da će ovo parĉe zemljišta iza crkve za koju go
dinu vredeti mnogo novca.
• Taj dizajn je uţasan. Nikad neće „proći". To je samo
uludo potrošen novac.
• Nekako sam slaba prema Herniju. Znam daje vara
lica i da nas je dobro prešao. Ali, uĉinio je to sa sti
lom. Dopada mi se.
• Duboko u sebi osećam da ovaj posao neće valjati. Na
kraju ćemo se samo uvaliti u skupu parnicu.
• Osećam daje ovo patpozicija. Nadrljali smo ako ne
što pokušamo, nadrljali smo ako ništa ne pokušamo.
Bolje da se nekako izvuĉemo.
• Mislim da nije fer tajiti ovu informaciju sve dok se
pogodba ne zakljuĉi.
Svaki mislilac koji ţeli da izrazi osećanja ove vrste,
trebalo bi da posegne za crvenim šeširom. Taj šešir daje
zvaničnu dozvolu za izraţavanje osećanja koja rangiraju
od čistih emocija do slutnji. Sa crvenim šeširom za razmi-
šljanje, nikad nema potrebe da potkrepljujete, opravdavate
ili objašnjavate ono što osećate. Sa crvenim šeširom za
razmišljanje, moţete da igrate ulogu emotivnog mislioca
koji reaguje i oseća umesto da napreduje racionalnim ko-
racima.

74
 XV
RAZMIŠLJANJE
POD CRVENIM
ŠEŠIROM
Mesto emocija u mišljenju
Da li emocije zamagljuju mišljenje ili su deo njega? U
kom trenutku nastupaju emocije? Da li emotivne
osobe mogu da budu dobri mislioci?

Tradicionalno stanovište je da emocije zamagljuju mi-

šljenje. Dobar mislilac bi trebalo da bude hladnokrvan i
nepristrasan i nimalo pod uticajem emocija. Dobar misli-
lac bi trebalo da bude objektivan i razmatra činjenice u
skladu s njihovom pozicijom, a ne prema tome koliko su
relevantne za njegove emocionalne potrebe. S vremena na
vreme se čak čuje i tvrdnja kako su ţene suviše emotivne
da bi bile dobri mislioci. Kaţu da ţenama nedostaje nepri-
strasnosti koja je neophodna u donošenju dobrih odluka.
Pa ipak, svaka dobra odluka na kraju mora biti emoci-
onalna. Pri tom naglašavam reci na kraju. Kad upotrebimo
razmišljanje da bismo napravili mapu, naš izbor pravca je
75
 Mesto emocija u mišljenju XV

odreĎen vrednostima i emocijama. Na ovo ću se vratiti

malo kasnije.
Emocije daju relevantnost našem mišljenju i uklapaju
ga u naše potrebe i u kontekst trenutka. One su neophodan
deo funkcionisanja mozga, a ne nametanje ili nekakav
ostatak iz doba ţivotinjskog preţivljavanja.
Postoje tri tačke na kojima emocije mogu imati utica-
ja na mišljenje.
Moguće je postojanje jakih emocija u pozadini, kao što
su strah, bes, mrţnja, sumnja, ljubomora ili ljubav. Ova po-
zadina ograničava i boji kompletnu našu percepciju. Svrha
razmišljanja pod crvenim šeširom jeste izlazak te pozadine
na videlo, kako bi se mogao pratiti njen dalji uticaj.
Emocija iz pozadine moţe biti vezana za osobu ih situaci-
ju, a mogući su i drugi razlozi njenog prisustva.
U drugom slučaju, emocija je inicirana početnom per-
cepcijom. Smatrate da vas je odreĎena osoba uvredila i od
tada je ćelo vaše razmišljanje o toj osobi obojeno tim ose-
ćanjem. Opaţate (moţda pogrešno) da odreĎena osoba go-
vori sa stanovišta ličnog interesa i od tada odbacujete sve
što ona kaţe. Učinilo vam se da nešto deluje kao reklama
i od tada nemate poverenja. U stanju smo da veoma brzo
donesemo ovako prenagljen sud i zarobimo sebe u emoci-
jama koje takav sud donosi sa sobom. Razmišljanje pod
crvenim šeširom nam daje mogućnost da takva osećanja,
čim se pojave, izvučemo direktno na površinu.
• Kada bih stavio svoj crveni šešir, rekao bih da vaša
ponuda moţe da se sagleda kao uĉvršćivanje vaših
sopstvenih interesa, a ne interesa kompanije.
76
XV __________ Razmišljanje pod crvenim šeširom

j. • Moje razmišljanje pod crvenim šeširom kaţe mi da

,: * ţelite da se suprotstavite integraciji da biste saĉuvali
svoj posao, umesto da radite u korist deoniĉara.
Treća tačka na kojoj emocije mogu da se jave jeste na-
kon što se kompletira mapa situacije. Takva mapa bi treba-
lo da podrazumeva i emocije podstaknute razmišljanjem
pod crvenim šeširom. Emocije se — uključujući i mnogo
ličnog interesa - tada uvode da bi se na mapi izabrao pra-
vac. Svaka odluka se zasniva na vrednostima. One su te na
koje emotivno reagujemo. Naša reakcija na vrednost slo-
bode je emotivna (naročito ako nam je sloboda uskraćena).
• Budući daje ovo verovatno najjasnija predstava o si
tuaciji koju moţemo dobiti, hajde da svi stavimo svo
je crvene šešire za razmišljanje i pustimo da emocije
odrede kako ćemo postupiti.
• Od dva izbora - nastaviti sa štrajkom ili pregovarati
— meni se više sviĊa prvi. Ne mislim daje ovo pravo
vreme za pregovore. Nijedna strana nije propatila
dovoljno da bi se bilo ĉega odrekla.
Za one koji uviĎaju vrednost izraţavanja emocija u
sklopu razmišljanja o odreĎenoj stvari, fraza o crvenom
šeširu pruţa korisna sredstva za legitimizaciju tih emocija,
tako da one mogu da zauzmu svoje mesto na konačnoj
mapi.
MeĎutim, moţe li razmišljanje pod crvenim šeširom
ikad da izvuče na videlo one emocije koje moraju ostati
skrivene?
• Ja sam protiv njegovog naimenovanja, jer sam ljubo
moran na njega i njegov brz uspon do vrha.
77
 Mesto emocija u mišljenju XV

Da li bi iko, ikada, zaista obelodanio takvu ljubomoru?

Verovatno ne. MeĎutim, model crvenog šešira omogućava
da se to uradi na zaobilazan način.
• Staviću svoj crveni šešir i reći da mi se ĉini daje mo
guće da je to suprotstavljanje Aninom unapreĊenju
donekle zasnovano na ljubomori.
Alternativno:
• Zaštitiću se svojim crvenim šeširom i reći da sam
protiv toga da Ana dobije unapreĊenje. Jednostavno
tako osećam.
Trebalo bi imati na umu i da je mislilac, u intimi sop-
stvenog uma, slobodan da odluči da stavi crveni šešir. To
mu omogućava da na legitiman način izrazi svoje emocije.
• Jesam, jako sam ljuta. Ovog ĉasa, stalo mije samo
da vratim ono što sam uloţila. Ne volim da me varaju.
• Moram da priznam da naprosto nisam srećan na
ovom poslu.
Razmišljanje pod crvenim šeširom podstiče traganje:
„Koje emocije leţe u osnovi svega ovoga?"

78
 XVI
RAZMIŠLJANJE
POD CRVENIM
ŠEŠIROM
Intuicija i slutnje
Koliko je razloţna intuicija?
Kolika je vrednost intuicije?
Kako se koristiti intuicijom?

Reč intuicija ima dvojaku, podjednako ispravnu upo-

trebu. MeĎutim, kada je reč o funkciji mozga, one su total-
no različite. Termin intuicija moţe da se koristi za ozna-
čavnje iznenadne spoznaje. Ovo znači da nešto, stoje bilo
opaţeno na jedan način, biva iznenada opaţeno kao sa-
svim drugačije. To moţe da rezultuje kreativnošću, nauč-
nim otkrićem ili matematičkim skokom napred.
• Ako prebacite paţnju sapobednika na sve poraţene,
brzo ćete uvideti da će sto trideset jednom uĉesniku u
igri singlova biti potrebno 130 meĉeva koji će proiz-
vesti 130 gubitnika.
Druga upotreba reci intuicija jeste neposredna zebnja
ili shvatanje situacije. To je rezultat sloţenog prosuĎivanja
79
 Intuicije i slutnje XVI

zasnovanog na iskustvu - prosuĎivanja koje se verovatno

ne moţe podvesti ni pod kakvu kategoriju, pa čak ni izra-
ziti recima. Kada u nekom prepoznate prijatelja, to se de-
šava trenutno, kao rezultat kompleksnog prosuĎivanja za-
snovanog na više faktora.
• Intuicija mi kaţe da se ovaj elektriĉni automobil jed
nostavno neće dobro prodavati.
Takva intuicija moţe da se zasniva na poznavanju trţi-
šta, iskustvu sa sličnim proizvodima i predviĎanju kretanja
prodaje po datoj ceni. t
Upravo ovo „kompleksno" prosuĎivanje, ova vrsta in-
tuicije, jeste ono čime ovde ţelim da se pozabavim.
Intuicija, slutnja i osećaj su bliski. Slutnja je hipoteza
zasnovana na intuiciji. Osećaj se moţe protezati u rasponu
od odreĎenog (ili čak neodreĎenog) estetskog osećanja do
definisanog suda.
• Imam osećaj da će on da popusti kad se naĊe u škrip
cu.
• Imam snaţan osećaj da su ova autobuska karta i onaj
bicikl glavne indicije u ovoj istrazi ubistva.
• Imam osećaj da ova teorija nije ispravna. Suviše je
sloţena i konfuzna.
Uspešni naučnici, uspešni preduzetnici i uspešni gene-
rali kao da svi imaju ovaj „osećaj" za situaciju. Za predu-
zetnika kaţemo da ume da „namiriše pare". Ovo ukazuje
na to da profit nije dovoljno očigledan da bi ga svako vi-
deo, već da moţe da ga detektuje samo preduzetnik s na-
ročito razvijenim čulom za miris novca. 80
XVI Razmišljanje pod crvrnim šeširom

Intuicija ni slučajno nije nepogrešiva. Kada je reč o

kocki, ona je, čak, zloglasno obmanjujuća. Ako je na ruletu
osam puta zaredom bilo crveno, intuicija na sav glas viče
da je sledeće okretanje sigurno crno. Pa ipak, izgledi
ostaju u dlaku isti. Kockarski sto nema pamćenje.
Kako, onda, da tretiramo intuiciju i osećaj?
Pre svega, dajmo im legitimititet pomoću crvenog še-
šira za razmišljanje. Crveni šešir nam omogućava da pita-
mo za osećanja drugih, ali i da sopstvena izrazimo kao sa-
stavni deo razmišljanja. Moţda bi emocije i intuicija trebalo
da spadaju pod različite šešire, ali to bi samo zakompli-
kovalo stvari. Verujem da je moguće tretirati ih zajedno,
pod naslovom „osećanja", čak iako je njihova priroda raz-
ličita.
Moţemo pokušati da analiziramo razloge koji leţe iza
intuitivnog prosuĎivanja, ali teško da ćemo potpuno uspeti
u tome. Ako ne moţemo recima da izrazimo razloge, da li
bi trebalo da verujemo svom sudu?
Bilo bi teško baviti se velikim investicijama na osnovu
slutnji. Intuiciju je najbolje tretirati kao deo mape.
Intuicija se moţe tretirati onako kako neko tretira sa-
vetnika. Ako je savetnik u prošlosti bio pouzdan, verovat-
no ćemo obraćati više paţnje na njegove savete. Ako se in-
tuicija u više navrata pokazala tačnom, bićemo skloniji da
je poslušamo.
• Svi razlozi govore protiv sniţavanja cene, ali mi intu-
icija govori daje to jedini naĉin da popravimo svoju
situaciju na trţištu.
81
 Intuicije i slutnje XVI

Iskusan trgovac nekretninama ima razvijen osećaj za

priliku. Njegovo bogato iskustvo se izraţava u vidu intui-
cije koja mu govori koje poslove da sklapa, a kojih da se
kloni. Ta intuicija, izveţbana u oblasti nekretnina, moţe da
bude veoma vredna, jer se formirala na iskustvu. MeĎu-
tim, primenjena na ishod predsedničkih izbora, intuicija
tog trgovca nekretninama moţda ne bi imala toliku vred-
nost.
Intuicijom se moţemo voditi i po principu „nešto do-
biješ, nešto izgubiš,,. Intuicija ne mora uvek biti tačna, ali
ako je češće u pravu nego što greši, onda će ukupni rezul-
tat biti pozitivan.
Bilo bi opasno pripisati intuiciji nepogrešivost mistič-
nog proročišta. Pa ipak, ona je deo mišljenja. Ona je tu.
Ona je stvarna. I moţe da bude od koristi.
• Moţete li staviti svoj crveni šešir i reći nam šta vaša
intuicija kaţe o ovoj integraciji?
• Moj crveni šešir oseća da će cene nekretnina vrlo br
zo opet da se vinu u visine.
• Da ĉujem šta tvoj crveni šešir kaţe o ovoj novoj re
klamnoj kampanji, moţe?
• Moj crveni šešir mi kaţe da ova ponuda neće biti pri
hvaćena.
Gde se dotiču intuicija i mišljenje? Videli smo da beli
šešir za razmišljanje ne dozvoljava izraţavanje mišljenja
(premda moţe da dopusti izveštavanje o izraţenom mišlje-
nju drugih). To je zato što se mišljenje zasniva na prosuĎi-
vanju, tumačenju i intuiciji. Tas moţe da pretegne na stra-
nu suda o poznatim činjenicama ili na stranu osećaja za-
82
XVI Razmišljanje pod crvrnim šeširom

snovanog na nepoznatim faktorima. Mišljenje se moţe iz-

raţavati u sklopu razmišljanja pod crvenim, crnim ili ţu-
tim šeširom. Kada se koristi crveni šešir, najbolje je izraziti
ga u vidu osećaja.
• Imam osećaj da je dosada odgovorna za veliki deo
maloletniĉkog kriminala.
• Imam osećaj da vlasnici bioskopapriţeljkuju neke od
onih spektakularnih filmova koji se reklamiraju na
sva zvona.

83
1
 *■< ■■" "' ■■

XVII
RAZMIŠLJANJE
POD CRVENIM
ŠEŠIROM
Trenutak za trenutkom

Reagovanje i ljutnja.
To je moj osećaj u vezi sa ovim sastankom.
Sakriti ili pokazati osećanja.

Osećanja iz „crvenog šešira" se mogu pokazati u bilo

kom trenutku tokom trajanja sastanka, diskusije ili razgo-
vora. Osećanja se mogu usmeriti na voĎenje samog sastan-
ka, a ne samo na problem o kome se diskutuje.
• Uzeću svoj crveni šešir za razmišljanje i reći vam da
mi se ne dopada naĉin na koji se vodi ovaj sastanak.
• Ţelela bih da iskoristim crveni šešir da nešto kaţem.
Naime, imam osećaj da ćemo biti naterani na dogo
vor koji ne ţelimo.
• Gospodine Huper, stanovište mog crvenog šešira je
da vi nikad nikoga ne saslušate do kraja.
85
 Trenutak za trenutkom XVII

• Rekla sam šta sam imala da kaţem i sada skidam crveni

šešir.
Suprotstavljena prirodnom toku emocija koje se javlja-
ju za vreme nekog sastanka, konvencija o crvenom šeširu
moţe delovati artificijelno i nepotrebno. Morate li zaista
da „stavite" crveni šešir da biste se naljutili? Zar nije mo-
guće izraziti emocije putem pogleda i glasa?
Upravo u ovoj artificijelnosti i jeste prava vrednost cr-
venog šešira. Normalno je emocijama potrebno izvesno
vreme da izbiju na površinu i još više vremena da se stiša-
ju. Čovek bude uvreĎen; čovek uvredi druge. Na neki na-
čin, crveni šešir dopušta nekome da „uključi" i „isključi"
emociju u roku od svega nekoliko trenutaka. Stavite crveni
šešir i skinete ga. Pošto se smatra formalnim izrazom,
stanovište izraţeno pod obodom crvenog šešira je manje
lično od stanovišta izraţenog bez njega.
Sama potreba da „stavimo" crveni šešir smanjuje koli-
činu prepiranja. Ne moţete gnjaviti nekoga da stavlja cr-
veni šešir kad god pomisli da se neko drugi ponaša nepri-
mereno. A kad se jednom prihvati model crvenog šešira,
izraţavanje emocionalnih stanovišta bez njegove formal-
nosti počinje da deluje grubo.
Budući da crveni šešir obezbeĎuje kanal odreĎen za
osećaje i emocije, više nema potrebe za stalnim upadica-
ma. Svako ko oseća potrebu da bude emotivan ima odre-
Ďen način za to.
Više nije neophodno iskušavati i pogaĎati osećanja
drugih. Ima načina da ih to direktno pitate.
86
XVII __________ Razmišljanje pod crvrnim šeširom

• Ţelim da stavite crveni šešir i kaţete mi šta mislite o

mom predlogu.
• Imam osećaj da vam se ne dopadam. Ţelim da stavi
te crveni šešir i odgovorite mi.
Zaljubljeni vole da čuju reci ljubavi od svojih partnera,
iako nimalo ne sumnjaju u njihovu suštinu.
• Prebacio sam se na nivo crvenog šešira i ţelim da ka
ţem da sam vrlo zadovoljan odvijanjem ove sednice.
i Da lije to opšte stanovište?
• Imam osećaj da svi ţelimo da se ovaj dogovor napra-
vi i potpiše. Gospodine Morison, budite ljubazni pa
stavite crveni šešir i iznesite mi svoje stanovište.
S mehanizmom crvenog šešira ne bi trebalo preteriva-
ti i dovoditi ga do apsurda. Sasvim je nepotrebno formal-
no ga koristiti svaki put kad se izraţava osećanje. Mehani-
zam se koristi isključivo kad se osećanje izraţava ili nje-
govo izraţavanje traţi na odreĎen i formalan način.
• Ako se budete i dalje koristili crvenim šeširom, mora-
ću da vam ga oduzmem i stavim van domašaja.
• Moţemo li od vas dobiti jednu sveobuhvatnu izjavu
izreĉenu pod crvenim šeširom, pa da završimo s tim ?
■- Šta mislite o svemu ovome?
• Molim samo za jednu priliku da kaţem nešto pod
' okriljem crvenog šešira. Potom ću ga odloţiti i više
neću posezati za njim.

87
 XVIII
RAZMIŠLJANJE
POD CRVENIM
ŠEŠIROM
Upotreba emocija

Moţe li razmišljanje da promeni emocije?

Emocionalna pozadina. Emocije kao
pregovaraĉka pozicija. Emocije, vrednosti i
izbori.

Kad se emocije jednom obelodane putem mehanizma

crvenog šešira, tada se moţe načiniti pokušaj da se one is-
traţe, pa čak i promene. Samo po sebi, to više nije deo mo-
dela crvenog šešira.
Razmišljanje moţe da promeni emocije. Emocije ne
menja logični već perceptivni deo razmišljanja. Ako nešto
vidimo drugačije nego pre, naše emocije se mogu prome-
niti jer se promenila percepcija.
• Ne gledaj na to kao na poraz. Gledaj na to kao na od-
liĉan naĉin da otkriješ slabost i snagu njegovog na-
ĉina igranja tenisa.
89
 Upotreba emocija XVIII

• Da li bi ova ponuda bila prihvatljiva kada bi potekla

kao inicijativa s tvoje strane?
• Shvati to kao još jedno iskustvo, a ne kao pogrešno
prosuĊivanje. Svaka se škola plaća. Više nećemo mo
rati da prolazimo kroz to.
Nije svaki put moguća percepcija koja moţe da izme-
ni ili poništi emocije. MeĎutim, uvek vredi pokušati.
Izraţene emocije mogu da pruţe konstatnu podlogu za
razmišljanje ili diskusiju. Prisutnaje stalna svest o toj emo-
cionalnoj podlozi. Odluke i planovi se sagledavaju kao do-
neseni na osnovu te podloge. S vremena na vreme je kori-
sno zamisliti različitu emocionalnu podlogu i videti kako
stvari mogu biti drugačije.
• Svi znamo da se ovi pregovori odvijaju u atmosferi
izrazitog nepoverenja. Pokušajmo sada da zamislimo
kako bi izgledalo naše razmišljanje kad bi obe strane
zaista verovale jedna drugoj.
• Prisutno je osećanje da bilo kakva naša odluka neće
mnogo promeniti stvari. DogaĊaji su nas pretekli.
Zamislimo sada da nije tako i daje u našoj moći da
kontrolišemo situaciju.
• Moramo da budemo svesni besa nagomilanog u po
zadini. Ne moţemo da ga ignorišemo.
Kao što sam već napomenuo, emocije i osećanja su
deo bojenja mape. Posredstvom konvencije o crvenom še-
širu, moţemo da upoznamo one jarko obojene „regije" i sa
emocionalnog stanovišta. Da bismo pronašli rešenja za
razmirice, moţemo se drţati dalje od takvih oblasti.
90
XVIII _________ Razmišljanje pod crvrnim šeširom ____ \ 7

• Predloţena restrikcija vašeg poslovanja s konkurent

skim kompanijama je oĉigledno osetljiva tema. Za
sad se toga nećemo doticati.
• Rukovodstvo sindikata se nikada neće sloţiti s neĉim
"* što bi dovelo do smanjivanja dnevnica. To su dovolj-
n
no jasno izrazili.
Emocije se često upotrebljavaju za uspostavljanje pre-
govaračkih pozicija. Pri tom ne mislim na durenje, pretnje,
učenu ili molbe za milost. Mislim na emocionalnu vred-
nost koja se pripisuje odreĎenim stvarima. Načelo pro-
menljive vrednosti jeste osnova svakog pregovaranja. Ne-
što ima odreĎenu vrednost za jednu stranu i sasvim druga-
čiju vrednost za drugu stranu. Te vrednosti se mogu izraziti
direktno, posredstvom razmišljanja pod crvenim šeširom.
• Sposobnost da preĊemo demarkacione linije sindika
ta je veoma bitna za našu produktivnost.
• Moramo insistirati na poštovanju odgovarajućih di
sciplinskih procedura. Ne tvrdimo dajeDţons nevin,
ali postupak mora teći u skladu s propisima.
Uopšte uzev, svi se slaţu da krajnja svrha svakog raz-
mišljanja mora biti zadovoljstvo mislioca. Prema tome,
svrha razmišljanja jeste zadovoljavanje izraţenih emocija.
Teškoće nastaju iz tri „izvora". Da li će predloţeni plan
rada zaista uspeti da zadovolji izraţene ţelje?
• Ne ĉini mi se da će sniţavanje cena zaista dovesti do
povećanja prodaje.
Druga vrsta problema nastaje kada se zadovoljstvo
jedne strane ostvaruje na račun druge.
91
 Upotreba emocija XVIII

•Moţemo da povećamo broj prekovremenih ĉasova ili

da zaposlimo više radnika. Prvo bi koristilo onima
koji već rade. Drugo bi bilo od koristi onima koji su
trenutno bez posla.
Treći problem jeste konflikt izmeĎu kratkotrajnog i du-
gotrajnog zadovoljstva. Osnovno načelo hrišćanstva je u
tome veoma jasno: kakva je korist čoveku ako dobije ceo
svet, a pri tom izgubi dušu?
•Moţemo da podignemo cenu oglašavanja, što će
nam trenutno povećati prihod. MeĊutim, gledano na
duţi rok, time ćemo naterati oglašavaĉe da se okrenu
drugim medijima.
•Ukoliko snizimo cenu da bismo privukli mušterije ko
je sada koriste usluge drugih aviokompanija, moţda
ćemo steći privremenu prednost. Onda će oni da
usklade cene s našom i moţe nam se desiti da pono
vo izgubimo mušterije. A nama će ostati trajno sma
njeni profit.
•Baš bih uţivala u ovim prţenim krompirićima, ali bo
jim se da to ne bi nimalo pomoglo u mojoj borbi s ki
logramima.
• Uloţiću novac u ovu predstavu jer mi se dopada Ne-
rida, glumica koja igra glavnu ulogu, i ţelim ĉešće da
je gledam.
• Ţelim da me smatraju ĉovekom spremnim da podrţi
nove, uzbudljive poduhvate u oblasti tehnologije, ali,
gledano unapred, znam da ono što moji investitori
zaista ţele jeste stabilan razvoj.
92
XVIII Razmišljanje pod crvrnim šeširom

Emocije su istovremeno deo metoda razmišljanja i

problema o kome valja razmisliti. Nema koristi od nadanja
da će problemi nestati i ostaviti slobodan prostor za neo-
metano razmišljanje.

93
 XIX
RAZMIŠLJANJE
POD CRVENIM
ŠEŠIROM
Jezik emocija

Emocije ne moraju da budu logiĉne ili dosledne.

Emocije mogu da budu tanane, s jezikom koji uz njih
ide.
Oduprite se iskušenju da opravdavate emocije.

Najveći problem prilikom nošenja crvenog šešira za

razmišljanje jeste odupreti se iskušenju da opravdate emo-
cije koje ste izrazili. Takvo opravdavanje moţe biti istinito
ili laţno. U oba slučaja, razmišljanje pod crvenim šeširom
ga čini nepotrebnim.
• Nije vaţno zašto mu ne veruješ. Ne veruješ mu i go
tovo.
• Dopada ti se pomisao o filijali u Njujorku. Nema po
trebe da sada detaljišemo o tome zbog ĉega ti se do
pada. To moţemo i kasnije, kad doĊe vreme da done
semo konaĉnu odluku o tome.
95
 Jezik emocija

£1--- XIX

Vaspitani smo tako da se izvinjavamo zbog emocija i

osećanja, zato što one nisu predmet logičkog mišljenja.
Zbog toga smo skloni da ih tretiramo kao produţetak logi-
ke. Ako nam se neko ne dopada, za to mora da postoji do-
bar razlog. Ako nam se neki projekat dopada, to dopada-
nje mora da se zasniva na logici. Razmišljanje pod crve-
nim šeširom nas razrešava te obaveze.
Znači li to da smo slobodni da imamo predrasude koje
god hoćemo i da ih se pridrţavamo? Zar u tome ne leţi
ogromna opasnost? Naprotiv. Predrasude koje naizgled
nameće logika mogu biti opasnije od predrasuda koje pri-
znajemo kao emocije.
Nisam protiv istraţivanja emocija i preispitivanja nji-
hovih osnova. MeĎutim, to nije deo modela crvenog šešira.
Emocije su nestalne i nedosledne. U SAD je raĎena
jedna anketa, u kojoj su graĎani odgovarali na pitanja ve-
zana za mešanje svoje zemlje u dešavanja u Centralnoj
Americi. Većina je podrţala mešanje. Pa ipak, većina je bi-
la protiv svakog predloţenog metoda mešanja. Moguće je
biti pobornik mešanja kao apstraktne ideje i protiviti mu se
čim se prevede u konkretne planove. Sa stanovišta logike,
to je besmisleno, ali u svetu emocija ima itekakav smisao.
Konvencija o crvenom šeširu nije način za rastrublji-
vanje emocija, mada bi neki mogli da doĎu u iskušenje da
ga tako upotrebe. Ona više podseća na ogledalo koje odra-
ţava emocije u vaskolikoj njihovoj sloţenosti.
Kaţu da narod Inuita (Eskimi) ima dvadeset različitih
reci za sneg. U nekim kulturama postoji jednako mnogo
reci za različite nijanse ljubavi. Engleski i mnogi drugi
evropski jezici nemaju u opštoj upotrebi tako širok dijapa-
zon reci koje opisuju emocije.
96
XIX __________ Razmišljanje pod crvrnim šeširom

Postoje naklonost/nenaklonost, mrţnja/ljubav, zado-

voljstvo/nezadovoljstvo, sreća/nesreća. Recimo, mogli bi-
smo da potraţimo reč koja bi ukazivala na neodlučno-po-
zitivan stav, i drugu, koja bi ukazivala na neodlučno-nega-
tivan stav. Reč sumnjiĉav]?, preterano negativna za to.
Budući da nam razmišljanje pod crvenim šeširom
omogućava da budemo odvaţni i otvoreni kada je reč o na-
šim osećanjima, moţemo potraţiti način da ih podesimo u
skladu sa situacijom. Bez crvenog šešira, skloni smo da se
ograničimo na jače reci, uz ton i izraz lica kao dodatke.
• Osećam da oklevaš u vezi sa ovim poslom. Ne ţeliš
da sudeluješ, ali ni da budeš iskljuĉen. Ţeliš da budeš
u pripravnosti u predsoblju, spreman da uĊeš kada to
tebi bude odgovaralo.
• Nije da ti se Morgan ne dopada, ali nekako ti je ne
lagodno u njegovom prisustvu. Više od svega bi vole-
la da imaš dobar izgovor za tu svoju nenaklonost.
• Jednostavno smo potpuno neusklaĊeni u vezi sa ovim
problemom.
• Entuzijazam za ovaj poduhvat kao daje poĉeo da je
njava. Ne naglo, već kao gumeni ĉamac koji negde
lagano poĉne da pušta. Ne vidite da se bilo šta deša
va, ali, ako posle nekog vremena ponovo bacite po
gled, jasno vam je daje opušteniji negopre.
Crveni šešir daje misliocu slobodu da se više poetski
izrazi o svojim osećanjima. Crveni šešir daje osećanjima
pravo da postanu vidljiva.

97
 XX
RAZMIŠLJANJE POD
CRVENIM ŠEŠIROM
Rezime
Nošenje crvenog šešira omogućava misliocu da kaţe:
„Ovo su moja osećanja prema toj stvari."
Crveni šešir legitimizuje emocije i osećanja kao vaţan
deo razmišljanja.
Crveni šešir čini osećanja vidljivima, tako da mogu da
postanu deo mape razmišljanja, a ujedno i deo sistema
vrednosti na osnovu kojeg se bira pravac.
Crveni šešir predstavlja pogodan metod za uključiva-
nje modaliteta osećanja i njegovo isključivanje, na način
koji bi, bez njega, bio za mislioca nemoguć.
Crveni šešir omogućava misliocu da istraţuje osećanja
drugih, tako što od njih traţi da stave crveni šešir i tek ta-
da izreknu svoje stanovište.
Kada mislilac koristi crveni šešir, nikad ne bi trebalo
da pokušava da opravda svoja osećanja ili da za njih traţi
utemeljenje u logici.
99
 Rezime XX

Crveni šešir pokriva dva obimna vida osećanja. Prvo,

tu su obične emocije, onakve kakve ih znamo, koje obu-
hvataju čitav spektar emocija, od onih snaţnih kao što su
strah i nenaklonost, do onih suptilnijih, kao što je sumnja.
Drugo, tu su sloţena prosuĎivanja koja zalaze u takve vr-
ste osećanja kao što su slutnja, intuicija, čulo, ukus, estet-
sko osećanje i ostala, koja nemaju vidljivog opravdanja.
Ukoliko mišljenje o nečemu u velikoj meri sadrţi ovu vr-
stu osećanja, ono takoĎe moţe da stane pod crveni šešir.

100
 XXI
CRNI ŠEŠIR
Šta nije u redu s njim
Logiĉno-negativno.
Zašto neće da funkcioniše.
Ne pristaje našem iskustvu i znanju.
Kritiĉko prosuĊivanje.
Pesimistiĉko stanovište.

Mora se reći da se većina mislilaca - bez obzira na to

da li su prošli obuku ili nisu - najlagodnije oseća noseći cr-
ni šešir. To je zbog zapadnjačkog mentaliteta koji akcenat
stavlja na raspravu i kriticizam. Koliko god iznenaĎujuće
zvučalo, veoma su brojni oni koji su ubeĎeni daje nošenje
crnog šešira glavna funkcija razmišljanja. Naţalost, tako
nešto u potpunosti izostavlja generativne, kreativne i kon-
struktivne aspekte mišljenja.
Bez obzira na to, razmišljanje pod crnim šeširom je ve-
oma vaţan deo razmišljanja.
Razmišljanje pod crnim šeširom je uvek logično. Raz-
mišljanje pod crnim šeširom je negativno, ali nije emocio-
101
 Šta nije u redu sa njim? XXI

nalno. Emocionalno-negativno je uloga crvenog šešira

(koja obuhvata i emocionalno-pozitivno). Razmišljanje pod
crnim šeširom zaista gleda na tamnu ili „crnu" stranu stvari,
ali je to crnilo uvek logiĉno. Sa crvenim šeširom na glavi,
ne mora se davati nikakve razloge za negativna oseća-nja.
Sa crnim šeširom na glavi, uvek se moraju dati logični i
relevantni razlozi. Štaviše, jedna od velikih vrednosti
modela šest šešira za razmišljanje jeste to razdvajanje, na
vrlo odreĎen način, emocionalno-negativnog od logično-
negativnog.
- Mislim da sniţavanje cena neće imati efekta.
- To je razmišljanje pod crvenim šeširom. Ja od vas
traţim mišljenje pod crnim šeširom. Ţelim da mi da
te logiĉne razloge za to.
- Prilikom naših ranijih sliĉnih pokušaja - koje vam
mogu prikazati kao statistiĉke podatke o prodaji —
sniţavanje cena nije rezultovalo dovoljnom proda
jom koja bi predstavljala protivteţu smanjivanju pro
fita. Konkurentske firme su na to uvek reagovale sni
ţavanjem svojih cena, kako bi ostale u trci.
Razlozi dati pod crnim šeširom moraju da stoje na sop-
stvenim nogama. Moraju biti upotrebljivi za sve. Moraju
da zvuče razloţno i kada su odštampani na papiru, a ne sa-
mo kada ih neka jaka ličnost iznosi na ubedljiv način. Raz-
mišljanje pod crnim šeširom se zasniva na suprotstavljanju
primerenog neprimerenom.
Razmišljanje pod crnim šeširom mora da bude logično
i istinoljubivo, ali ne i fer. Razmišljanje pod crnim šeširom
prezentuje logično-negativno: zbog čega nešto neće funk-
cionisati. Logično-pozitivno - zbog čega hoće nešto funk-
102
XXI ____________________ Crni šešir _____________

cionisati — prezentuje se pod ţutim šeširom. To je stoga što

je tendencija uma da bude negativan toliko jaka da mora
imati sopstveni šešir. Mislilac mora imati mogućnost da
bude samo negativan.
Veoma je moguće da se naša negativnost i pozitivnost
odraţavaju sasvim malom različitošću u pratećoj herniji
mozga. Ako je tako, onda ne bi imalo „praktičnog" smisla
da isti šešir pokriva objektivno prosuĎivanje koje obuhva-
ta i logično-pozitivno i logično-negativno, jer hernija mo-
zga ne moţe stalno da „skakuće" napred-nazad. Hernija
negativnog moţe da bude hernija straha, a hernija pozitiv-
nog moţe da bude hernija zadovoljstva.
Uvek kaţu da reč kriticizam obuhvata iskrenu procenu
kako pozitivnih tako i negativnih aspekata. U praksi, me-
Ďutim, glagol hitikovati implicira isticanje onoga što je
pogrešno ili loše. To je upravo ono što implicira i razmi-
šljanje pod crnim šeširom.
Godine iskustva koje sam stekao podučavajući ljude
metodologiji razmišljanja su me uverile da postoji potreba
za razdvajanjem logično-negativnog od logično-pozitiv-
nog. Ljudi koji za sebe tvrde da su pravični obično ne čine
ništa više nego što slabijom ocenom ocenjuju stanovište
koje je suprotno njihovom.
Premda je crni šešir „šešir kritičara", ipak ţelim da uči-
nim apsolutno jasnim da tu nije reč o priklanjanju jednoj
od strana u raspravi. Nema nikakvih strana i nema raspra-
ve. Crni šešir se usrdsreduje na logično-negativno. Misli-
lac, ako ţeli, moţe da zameni crni šešir ţutim i obratno.
• Stavivši svoj crni šešir za razmišljanje, moram da
ukazem na to da brvnara nema struju. Stavivši, me-
103
 Šta nije u redu sa njim? XXI

Ċutim, ţuti šešir, mogu reći da tu ne postoji potreba

za plaćanjem raĉuna elektropreduzeću.
Ova specifičnost crnog šešira oslobaĎa mislioca potre-
be da bude fer i sagleda obe strane situacije. Kada mislilac
nosi crni šešir, negativnosti je dozvoljeno da uzme uzde u
svoje ruke.
Na prvi pogled, crni šešir moţe delovati kao pojačava-
nje negativnosti koja je već tako karakteristična za mnoge
mislioce. Jednako kao što crveni šešir legitimizuje emoci-
je, tako crni šešir kao da legitimizuje ovu vrstu apsolutne
negativnosti. U praksi, crni šešir ima suprotan efekat.
Osoba koja je po prirodi negativna će u svakom trenut-
ku uvoditi negativnost u svoje razmišljanje. Ta negativnost
će uvek biti tu, spremna za skok. Ovo znači da će u našem
uobičajenom konfuznom razmišljanju - u kome nastojimo
da uradimo sve odjednom - ton biti uglavnom negativan.
UsredsreĎujući se direktno na negativno, crni šešir zapra-
vo ograniĉava negativnost. Od mislioca se moţe zatraţiti
da skine crni šešir. To je signal za jasno i odreĎeno napu-
štanje negativnog.
• Tvoje razmišljanje pod crnim šeširom je odliĉno. Za
što sad na ĉas ne staviš neki drugi šešir?
• Tokom celog sastanka drţite na glavi taj crni šešir. Je
li to jedini za koji znate kako se nosi?
• Ţelim da narednih pet minuta zameniš crni šešir ţu
tim. Onda mi reci šta vidiš.
• Meri nam obiĉno daje svoja razmišljanja pod obo
dom crnog šešira. Kada ne nosi taj šešir, kao da ne
ma bog zna šta da kaţe.
104
XXI C r n i
š e š i r Y [

• Vi umete da mislite samo pod jednim šeširom. Crnim.

Igrač golfa koji odlično izvodi duge udarce neće voditi
ništa manje računa o svojim kratkim loptama. Slično tome,
mislilac koji je dobar u razmišljanju pod crnim šeširom
ne voli osećaj da nije sposoban da jednako uspešno nosi
i šešire drugih boja. Na ovaj način, model šešira pokazuje
daje negativnost samo jedan deo mišljenja.
Do sada je već mnogim čitaocima palo na pamet daje
uloga crnog šešira veoma slična tradicionalnoj ulozi Ďavo-
ljeg advokata, osobe koja testira predlog iznoseći protivar-
gumente.
• Dopada mi se ova ideja o putniĉkom diriţablu. Ali,
na trenutak ću se prihvatiti uloge Ċavoljeg advokata.
• Dozvolili smo da nas ponese oduševljenje. Neko će
morati da preuzme ulogu Ċavoljeg advokata i ukaţe
na to daje ova prodajna cena ipakpretera.no visoka.
Crni šešir je odista sličan ulozi Ďavoljeg advokata i in-
tegriše tu konkretnu ulogu u čitavu seriju koju simbolišu
šest šešira. Na ovaj način, negativnost se sagledava samo
kao jedna od uloga u mišljenju. Postoji, meĎutim, znatna
razlika.
Đavolji advokat je zaista bio advokat, naimenovan od
strane crkvenog suda da brani optuţene za jeres ili vrača-
nje. Vraćamo se, dakle, na raspravu. Kao što sam ranije re-
kao, razmišljanje pod crnim šeširom nema nikakve veze s
raspravom već samo s usredsreĎivanjem na logično-nega-
tivno.
Razmišljanje pod crnim šeširom se upotrebljava za po-
punjavanje crnih delova mape mišljenja. Ovaj zadatak cr-
105
 Šta nije u redu sa njim? XXI

nog šešira je zadatak kao i mnogi drugi i mora se temelji-

to izvršiti. Zadrţavati za sebe razmišljanje pod crnim šeši-
rom, zbog straha da će negativni aspekti zatrti ideju, znači
uništiti čitavu svrhu šest šešira za razmišljanje - a to je da
svaku od šest uloga valja odigrati potpuno i do kraja.

106
 XXII
RAZMIŠLJANJE POD
CRNIM ŠEŠIROM
Suština i metod
Greške u razmišljanju. Zašto jedna
stvar ne sledi drugu. Pravila
dokaza. Mogući zakljuĉci.

Poput razmišljanja pod crvenim šeširom, i razmišljanje

pod crnim šeširom se moţe primeniti na samu temu - po-
zabavio! se s tim u narednom poglavlju - ili na samu di-
skusiju ili na razmišljanje o njoj, odnosno na sam metod
razmišljanja.
v • Koliko ja znam, ovde je reĉ o pretpostavci.
• Ne vidim kako to proizlazi iz onoga što ste maloĉas
rekli.
• • Brojĉani podaci za koje ja znam su drugaĉiji od onih
koje ste vi izneli.
•To nije jedino moguće objašnjenje, već samo jedno
od objašnjenja.
107
 Suština i metod XXII

• IzmeĊu ovih taĉaka ne mora da postoji logiĉka veza.

Bilo bi glupo i nezgodno kada bi mislilac morao for-
malno da stavlja crni šešir svaki put kad hoće da stavi pri-
medbu te vrste. Razumljivo je da su takve primedbe deo
razmišljanja pod crnim šeširom bez obzira da lije njegovo
stavljanje formalno najavljeno ili nije.
U praksi, za mislioca je bolje da u sebi prikuplja sve na
šta ţeli da reaguje, nego da svaki čas upada drugima u reč,
kao u uobičajenoj raspravi. Mislilac kasnije moţe formal-
no istupiti u okviru razmišljanja pod crnim šeširom i izne-
ti sve one greške u mišljenju koje je čuo.
• Staviću na trenutak svoj crni šešir jer ţelim da uka
zem na neke delove diskusije koje smatram pogrešni
ma. Opadanje konzumiranja ţestokih pića je moţda
rezultat povećanja zdravstvene svesti, ali je moţda i
posledica toga što se sve više potrošaĉa opredeljuje
za vino, ili stroţih propisa o voţnji u pijanom stanju.
TakoĊe, povećana prodaja votke je moţda rezultat
agresivnijeg reklamiranja i nema nikakve veze s uku
som.
• Koliko vidim, svi dajete mnogo mišljenja, pretpostav
ki i osećanjapod crvenim šeširom.
• To nije taĉno. Prava na iskopavanje ne moraju da se
plate jedino ako su kompletno istraţivanje i razvojni
projekat uraĊeni u Irskoj.
• Ţeleo bih da vaše razmišljanje o tome poklopim cr
nim šeširom. Podaci koje ste naveli su odpre ĉetiri
godine. Uzorak je vrlo mali. Uz to, imate podatke sa
mo za juţni deo zemlje.
108
XXII __________ Razmišljanje pod crnim šeširom ______V 7

Ne nameravam ovde da iznosim sva pravila logičke

dedukcije i zaključivanja. Mnoga od njih su apstraktna i
nisu uvek relevantna kada je reč o praktičnim stvarima -
za razliku od zatvorenih sistema.
Osnovna pravila bismo mogli da pojednostavimo na
sledeći način:
1. Da li je osnova čvrsta i opravdana?
2. Da li sledi zaključak?
3. Da li je izvoĎenje zaključka obavezno?
4. Ima li još mogućih zaključaka?
Pod izvoĎenjem zaključka podrazumevam sve za šta
se kaţe da proizlazi iz nečega drugog.
• Ako povećamo broj zatvorskih kazni i njihovo traja-
nje, to će smanjiti stopu zloĉina.
Ovo moţda deluje kao dovoljno logična izjava. Ako je
detaljno proučimo, otkrićemo da derivacija moţe, ali i ne
mora da usledi. Pošto znamo daje mala verovatnoća da će
kriminalac biti uhvaćen, onda duţe trajanje zatvorske ka-
zne moţda i nije tako efikasno. Ako, pak, sudovi ne prime-
njuju te stroţe osude, gubi se efekat zastrašivanja. Bez ob-
zira na to, moţe se reći da pojačano zastrašivanje ima, jie-
kog efekta" na smanjenje stope zločina. Ovde već dolazi-
mo do procene koliki je taj,,neki efekat". Ako uzmemo u
obzir dodatne troškove za drţanje ljudi u zatvorima, onda
je prilično mali. MeĎutim, moţemo da odemo i dalje od
toga. Da li stroţe kazne zapravo čine zločine još gorima?
Kriminalac će moţda radije ubiti svoju ţrtvu, da bi sma-
njio šansu da bude prepoznat, ukoliko su kazne izuzetno
stroge. Dugotrajni boravak u zatvoru zbog nekog manjeg
109
 Suština i metod XXII

prekršaja moţe da pretvori lakšeg prestupnika u okorelog

kriminalca. Naposletku, visoki troškovi drţanja ljudi u za-
tvorima mogu imati manje efekta na smanjivanje stope
zločina nego što bi to bio slučaj ako bi se ista sredstva utro-
šila na jačanje policijskih snaga.
Zanimljivost vezana za ovaj primer jeste ta stoje po-
trebno mnogo mašte da bi se stvorile alternativne posledi-
ce i mogućnosti.
Kao što sam napisao u knjizi Praktiĉno razmišljanje:
,JDokaz ĉesto nije ništa više do nedostatak mašte". Ovo se
odnosi na nauku, pravo i mnogo drugih oblasti, s izuzet-
kom zatvorenih matematičkih sistema i filozofskih jezič-
kih poigravanja.
U praksi, jedan od najboljih načina razotkrivanja logič-
kih grešaka jeste iznošenje alternativnog objašnjenja ili
mogućnosti.
• Taĉnoje da u mnogim zemljama broj razvoda raste
istom brzinom kao i broj mašina za pranje veša, ali
to ne znaĉi da mašine za pranje veša uzrokuju raz
vod. Oba trenda su moţda posledica povećanja stan
darda, društvenog napretka ili većeg broja zaposle
nih ţena, itd.
• Taĉnoje da će prodaja verovatno opasti ako podig
nemo cene. Ali ako to opravdamo izuzetnošću proiz
voda, mogli bismo privući drugaĉiju vrstu kupaca, a
pad prodaje bi bio nadoknaĊen povećanim priho
dom.
Ovde ponovo dolazimo na aspekt „verovatnoće" o ko-
me smo diskutovali pod belim šeširom za razmišljanje. Sa-
vršeno je prihvatljivo ukazati na moguće alternative, ali ni-
110
YXII __________ Razmišljanje pod crnim šeširom______ \ 7

kad ne bi trebalo tvrditi daje svaka alternativa podjednako

verovatna. Ono što valja imati na umu jeste da razmišljanje
pod crnim šeširom nikada nije rasprava.
Kako da izaĎemo na kraj s greškama na mapi razmi-
šljanja?
Jedna osoba veruje da bi stroţe kazne smanjile stopu
kriminala. Drugoj se čini da je to moguća ali nedokazana
pretpostavka. Tamo gde je to moguće, pozivanje na stati-
stiku ili neki eksperiment bi predstavljalo dobrodošlu po-
moć u donošenju odluke (razmišljanje pod belim šeširom).
Ukoliko odluka ne moţe da se donese, na mapu se, kao
mogućnosti, stavljaju različita alternativna stanovišta. Ka-
da su dokazi naročito slabi, mogućnost se moţe označiti
kao mišljenje. Svaka osoba koja koristi mapu ima potom
izbor da obrati paţnju na to mišljenje ili da ga ignoriše.
• Razumljiva je pretpostavka da će se broj prazniĉnih
putovanja povećati jer se porodiĉni prihodi poveća
vaju, a broj dece smanjuje. Uz to, putovanje avionom
će postati relativno jeftinije.
• Moguće je da će ljudima putovanja dosaditi, jer sva
ka novina zastareva i moţda će se odluĉiti za godišnji
odmor tipa ,/Iruga kuća", u sopstvenoj zemlji.
Obe mogućnosti bi trebalo imati na umu. One mogu da
koegzistiraju. Čak i ako se dve mogućnosti meĎusobno is-
ključuju, još uvek bi ih trebalo staviti na mapu, sve dok do-
kazi ili emocionalna sklonost ne naprave izbor. Činjenica
koja je predmet diskusije se takoĎe moţe staviti na mapu
- pod uslovom da se obeleţi kao „sporna".

111
 XXIII
RAZMIŠLJANJE POD
CRNIM ŠEŠIROM
Prošla i buduća suština
Kako se ovo uklapa u moja ranija iskustva?
Da lije tako? Koji su rizici?

Osvrnuli smo se na razmišljanje pod crnim šeširom u

pogledu samog metoda razmišljanja. Sada dolazimo do
suštine.
Da li su činjenice tačne? Da li su činjenice relevantne?
Činjenice se prezentuju u sklopu razmišljanja pod belim
šeširom, ali stavljaju na probu u okviru razmišljanja pod
crnim šeširom.
• Moguće je daje broj nezaposlenih statistiĉki potce-
njen, budući da ima mnogih koji se uopšte ne prija-
vljuju nadleţnim sluţbama.
, • 600 miliona prodatih avionskih karata godišnje ne
daje sliku o tome koliko ljudi zaista putuje avionom,
jer neki lete više puta. TakoĊe, ovaj podatak ukljuĉuje
i kratka putovanja po unutrašnjosti.
113
 Prošla i buduća suština XXIII

• Brojke pokazuju da bi pad stope kriminala u SAD tre

balo daje povezan sa populacijskim statistiĉkim po
dacima za svaku starosnu grupu. Moguće je daje do
pada stope kriminala došlo samo zbog toga što su
glavni delinkventi izašli iz starosne grupe u kojoj je
stopa kriminala najveća, one od osamnaest do dva
deset tri godine.
Izazov u vidu brojki i izveštaja jeste jedna od jedno-
stavnijih i očiglednijih primena razmišljanja pod crnim še-
širom. U takvim slučajevima, svrha razmišljanja pod cr-
nim šeširom jeste naglašavanje da su činjenice pogrešne
(tamo gde je to slučaj) ili da su moţda neprimenjive. Ako
neka vaţna odluka valja da se zasniva na činjenicama, on-
da bi mogućnost - makar i vrlo mala - da su neprimenjive
trebalo da dovede do potrage za boljim činjenicama ili
brojkama. Namera mislioca koji je stavio crni šešir nije da
stvori svu moguću sumnju, kao što to na suĎenju čini
advokat optuţenog, već da na objektivan način ukaţe na
postojeće slabosti.
Mnoga iskustva nisu kvantifikovana činjenicama i
brojkama. Razmišljanje pod crnim šeširom moţe da uka-
ţe na delove predloga ili izjave koji se ne uklapaju u takva
iskustva.
• Prema mom iskustvu, ako ljudima date bonus u vidu
novca, vrlo brzo poĉnu da ga oĉekuju kao normalan
deo plate.
• Prema mom iskustvu, ljudi veoma povoljno reaguju
ako osete da se njihov dodatni napor priznaje i da se
to priznanje pokazuje kroz neku vrstu opipljive na
grade.
114
YXIII __________Razmišljanje pod crnim šeširom _____ y /

• Ako oĉekuju da budu nagraĊeni, ljudi će uĉiniti veo

ma malo ukoliko nema nagrade.
Prve dve izjave mogu da se uklope u iskustvo onih koji
sede za stolom i diskutuju o motivaciji. Treća ne moţe.
Mora se reći daje iskustvo veoma lična stvar i da raz-
ličiti ljudi imaju uistinu različita iskustva. U različitim kul-
turama, nagrade mogu imati veoma različit efekat.
Trebalo bi reći i da različite okolnosti dovode do razli-
čitih efekata. Moguće je da posle čestog nagraĎivanja usle-
di lenjost. Postoji, dakle, više razloga zbog kojih se isku-
stvo moţe činiti inkompatibilno ili čak kontradiktorno.
- U inflatornim vremenima, ljudi su skloni da više šte
de.
— To nije istina! Ljudi tada manje štede.
U većini zemalja su ljudi skloni da više štede. Ali, ne i
u SAD. To je moţda stoga što je finansijsko savetovanje
vrlo rasprostranjeno i ljudi više znaju o finansijama, ih je
moţda stoga što se kamata na pozajmljeni novac odbija od
poreza, a u vremenima inflacije kamatna stopa moţe da
bude čak i negativna.
Biva da mislilac sa crnim šeširom na glavi pokuša da
u potpunosti pobije nešto. To se obično odnosi na naučne
činjenice, otkrića istraţivanja, ukorenjene činjenice, itd.
• Mislim daje to pogrešno. Većina supermarketa nema
veći obrt od dva do tri odsto.
U drugim prilikama, mislilac sa crnim šeširom oprav-
dano iznosi svoje hčno iskustvo.
• Otkrio sam da rad u malim organizacijama pruţa
mnogo veću motivaciju. Ne slaţem se s vama kad ka-
115
 Prošla i buduća suština XXIII

zete da su decentralizovane velike organizacije sliĉ-

ne malim organizacijama.
•Moram da stavim svoj crni šešir, da bih vam svima
rekao da se taj predlog jednostavno ne uklapa u mo
je dvadesetogodišnje iskustvo u poslu s kozmetikom.
Ne moţete proizvode iste marke istovremeno proda
vati kao ekskluzivne i na rasprodaji.
Pored toga, duţnost je crnog šešira i da ukaţe na rizi-
ke, opasnosti, nedostatke i potencijalne probleme.koji mo-
gu da se jave u budućnosti.
•Da se nismo resili da prvi upotrebimo nuklearno
oruţje, moglo je da se desi da Rusi preplave Evropu
konvencionalnim naoruţanjem.
•Moram da naglasim da bi vaš suprug, u nastavku
brakorazvodne parnice, mogao da ustvrdi da vi niste
podobni da vodite raĉuna o deci.
•Ako funta nastavi da pada u odnosu na dolar, kamat
ne stope će verovatno morati da budu podignute, što
bi dovelo dopada na berzi.
Jedini način gledanja u budućnost jeste na osnovu pri-
mera iz prošlosti. To moţe da znači jednostavnu ekstrapo-
laciju.
•Prisutan je ĉvrsto ukorenjen trend kupovine brze hra
ne i grickalica. Ljudi se sve manje oslanjaju na for
malne, obilne obroke i okreću se ,^alogajĉićima"ko
je konzumiraju s nogu.
•Mnoge firme su bankrotirale pokušavajući da proda
ju sladoled Francuzima. Ne vidim zašto bi ovaj novi
pokušaj imao uspeha.
116
 Razmišljanje pod crnim šeširom _____ \ /

Budućnost se moţe interpretirati i kao skup različitih

trendova i obrazaca.
• Što se radna nedelja bude više skraćivala, biće više
vremena za dokolicu. MeĊutim, velika nezaposlenost
znaĉi da će biti sve više ljudi koji će imati mnogo vre
mena za odmaranje, ali ne i novca da ga na to utro
še. Prema tome, moguće je da će nam biti potrebni
jeftiniji vidovi odmaranja.
• Moje razmišljanje pod crnim šeširom mi kaţe da će
•: Epl kompjuteri biti istisnuti s trţišta ukoliko ne posta
nu kompatibilni s IBM-ovim mašinama. Kupci će ţe-
k leti da imaju pristup celokupnom softveru napravlje-
nom za IBM.
Prošlost je uvek izvesna - čak iako nije izvesno da se
odreĎena lekcija naučena u prošlosti moţe primeniti na
odreĎenu trenutnu situaciju. S budućnošću moramo biti
spekulativni. Razmišljanje pod ţutim šeširom se moţe opi-
sati kao spekulativno-pozitivno, jer je optimistično i gleda
na sve ono dobro što moţe da se izrodi iz predloţenog po-
stupka ili odluke. Jedna od funkcija razmišljanja pod cr-
nim šeširom jeste ukazivanje na spekulativno-znegativnu
ravnoteţu: „Ovo bi moglo da krene kako ne treba."
'■->.' • Moram da stavim svoj crni šešir da bih vam rekao
šta i mislim o predloţenom ulasku na trţište personalnih
raĉunara. Da li mi to uopšte moţemo? Moţemo li da
postignemo pravu cenu ? U ĉemu će se sastojati naša
prednost u odnosu na konkurenciju? Zašto bi iko ku-
povao kompjutere od nas?
Ovde dolazimo do nečega što se moţe nazvati „nega-
tivnim pitanjima". Mislilac sa crnim šeširom praktično ka-
117
 Prošla i buduća suština XXIII

ţe: „Moje stanovište je negativno. Do vas stoji da me ube-

dite da nisam u pravu."
• Zašto mislite da će ovaj konsultant biti išta bolji od
prethodnog?
• Šta će biti ako se Japanci ukljuĉe na trţište civilnog
vazduhoplovstva ?
• Gde ćemo se mi naći ako neka od velikih farmaceut
skih kompanija poĉne s proizvodnjom intraokularnih
soĉiva?
Većina negativnih pitanja se moţe podjednako formu-
lisati i ovako: „Vidim da postoji opasnost da..."
• Vidim da postoji opasnost da će konkurencija da pa
rira našim sniţenim cenama.
• Vidim da postoji opasnost da subvencionisanje od
strane vlade bude naglo prekinuto.
• Vidim da postoji opasnost od prekomerne proizvod
nje mleka.
• Vidim da postoji opasnost da rast plota podigne tro
škove proizvodnje i sve nas izbaci iz posla.
• Vidim da postoji opasnost da razmišljanje pod šest
razliĉitih šešira postane zabavno samo po sebi, tako
da izostane razmišljanje na zadatu temu.
Baš kao što je uloga Ďavoljeg advokata tradicionalna
uloga koja uključuje razmišljanje, isto je i sa ulogom Ka-
sandre, proročice propasti. Ova uloga se u potpunosti uklapa
u spekulativno-negativan aspekt razmišljanja pod crnim
šeširom.
Kako se suprotstaviti negativnostima koje iznosi raz-
mišljanje pod crnim šeširom? Pre svega, valja imati na
umu daje reč o pravljenju mape, a ne o raspravi.
118
 Razmišljanje pod crnim šeširom

Prvi način jeste konstantacija i priznavanje postojanja

negativnosti.
• Da, zaista postoji ozbiljna opasnost i ako do toga do
Ċe, bićemo u nevolji. Svakako moramo voditi raĉuna.
Drugi način je da priznate postojanje opasnosti i izne-
sete protivpredlog.
• Ako konkurencija zaista pokuša da nam parira ce-
nom, onda ćemo lansirati naš specijalni jeftini proiz
vod, koji je i osmišljen tako da moţe da se prodaje po
izuzetno niskoj ceni. Pokušaju li da nam u tome pari
raju, ostaće bez zarade.
Četvrti način jeste poricanje razloţnosti opasnosti; u
stvari, dati svoje mišljenje pod crnim šeširom o nečijem
mišljenju iznesenom pod crnim šeširom.
• Ne vidim kako bi to moglo da se desi, jer je cena ula
ska novajlija na ovo trţište previše visoka. Glavni
igraĉi su već zauzeli mesta i mi znamo za njih.
Peti način je nuĎenje alternativnog stanovišta i njego-
vog smeštanja uz stanovište crnog šešira.
• Budu li cene nafte padale u odnosu na druge troško
ve, moţda će ljudi ponovo poĉeti da kupuju veće
automobile, ali pošto su već navikli na pogodnosti
koje pruţaju manji automobili, verujem da će uvek
postojati trţište za njih.

119
 XXIV
RAZMIŠLJANJE POD
CRNIM ŠEŠIROM
Negativno uţivanje
Mnogo je lakše biti negativan.
Zabavnije je biti negativan.
,J0>a... ali..."

Izgradnja ţelezničke pruge predstavlja sloţen graĎe-

vinski poduhvat. Obična betonska ploča postavljena preko
nje moţe da izbaci voz iz šina. Postavljanje takve betonske
ploče nije nimalo komplikovana operacija. RazgraĎivanje
je uvek mnogo lakše od graĎenja. Isto je i s negativnošću.
Zbog toga je neophodno, prilikom razmišljanja pod crnim
šeširom, razmotriti i privlačnost negativnosti koja tako če-
sto vodi u „negativno uţivanje".
Negativno razmišljanje je privlačno zbog toga što je
njegov učinak trenutan i kompletan. Dokazati nekome da
nije u pravu predstavlja trenutno zadovoljstvo. Iznošenje
konstruktivne ideje nema nikakav učinak sve dok se ta ideja
nekome ne svidi ili dok ne dokaţete daje delotvorna (za
staje potrebno vreme).
121
 Negativno uţivanje XXIV
Napadanje ideje pruţaUnstant-osećanje^superiornosti.
Pohvala nečije ideje kao da „hvalitelja" čini donekle niţim
od njenog tvorca.
Kritikovanje je veoma lako, jer sve što kritičar mora da
učini jeste da formuliše svoj sud i zatim pokaţe kako se
predlog ne uklapa u tu formu.
• Ono stoje nama potrebno jeste jednostavna, praktiĉ
na ideja. Ono što vi predlaţete je suviše detaljno i slo
ţeno. Nikada se neće realizovati.
Ukoliko je, meĎutim, predlog bio jednostavan i direk-
tan, kritičar će morati drugačije da formuliše svoju kritiku.
• Ovo je suviše pojednostavljeno viĊenje situacije. Kao
da smo u vrtiću. Moj šestogodišnji sin bi predloţio
nešto bolje od ovoga. Moramo da uzmemo u obzir
svefaktore.
Primetićete da su odsečna odbacivanja predloga done-
kle lakša od formulisanja novih predloga. Primetićete i da
se kritika ne zasniva samo na suštini predloga, već i na nje-
govim opštim osobinama: „previše sloţeno" ili „previše
jednostavno". IznenaĎujuće je koliko mnogo se u praksi
susrećemo s kriticizmom ovog tipa. Ova vrsta razmišljanja
zapravo spada pod crveni šešir, radije nego pod crni.
• Ne dopada mi se vaš predlog. Jednostavno mi se ne
dopada i gotovo.
Mnogo je razmišljanja pod crvenim šeširom koje se
maskira kao razmišljanje pod crnim šeširom.
• Ako je to sve što imate da kaţete, onda nam na to va
lja gledati kao na mišljenje pod crvenim, a ne crnim
šeširom. Vaše je pravo da osećate šta god hoćete.
122
XXIV __________Razmišljanje pod crnim šeširom ____

Mnogo je lakše sašiti odelo koje ne pristaje nego ono

koje pristaje. To nas dovodi direktno do fraze „da... ali...".
Ovde negativni mislilac ignoriše glavni deo predloga, koji
je zaista vredan i obradljiv, da bi se usredsredio na nekakav
minorni deo koji je moţda pod znakom pitanja.
• Knjiga je dobra, ali pitam se zastoje autorka mora
la da izabere taj apsurdni naslov. On ništa ne govori
o knjizi i uopšte se ne odnosi na nju. To je naslov ka
kav moţe da se naĊe na onim jeftinim ljubavnim ro-
manĉićima.
• Apsurdnost ĉitavog budţeta se vidi u nametanju po
reza na prodaju brze hrane. Ako je jelo hladno, porez
se na naplaćuje jer je onda reĉ prosto o hrani. Ako je
reĉ o toplom jelu, nameće se taksa jer je to sada
„obrok", a ne samo hrana.
Obično se kaţe da ukazivanjem na manje nedostatke
kritičar obavlja koristan posao, jer on zapravo kaţe: „Sve
ostalo je dobro, a ako biste još ispravili ovaj mali nedosta-
tak, onda bi ćela stvar bila savršena." Nema sumnje da ovo
moţe da proĎe u fazi oblikovanja proizvoda od strane di-
zajnera ili pisca, ali kada je reč o gotovom proizvodu, kri-
tičar dela u skladu s principom:, JVIoram da pronaĎem ne-
što što ću da iskritikujem."
Na primeru poreza na brzu hranu, vidljiv je drugi me-
hanizam na delu. Ovde negativan mislilac ţeli da ostavi
utisak daje usredsreden samo na uzorak celine. Pokazuju-
ći daje taj uzorak apsurdan, aludira na to daje celina pod-
jednako apsurdna. Ovo je ekvivalentno sledećoj aluziji:
»Svaki čovek koji moţe da učini nešto tako glupo jeste
glup čovek. Prema tome, sve što on čini je glupo."
123
 Negativno uţivanje XXIV

Ovo su očigledna, detinjasta uţivanja negativnog mi-

slioca. Ima i mnogo drugih, meĎu kojima su „etiketiranje" •
(„slabašan", „takozvani", „detinjast" itd.) i podrugljivost
(„u najboljoj nameri," itd.). Tu je i tradicionalno pribeţište|
onih koji nemaju razumevanja za „carevo novo odelo".
Opasnosti negativnog razmišljanja i metoda rasprave!
sam mnogo detaljnije opisao u svojoj novoj knjizi - Suho- j
bi: bolji naĉin njihovog,rešavanja.
Razmišljanje pod crnim šeširom je predviĎeno tako dal
obuhvata ozbiljno negativno razmišljanje, a ne detinjasto I
ugaĎanje samom sebi koje sam podvukao u ovom odeljku.
Ozbiljan aspekt modela „da... ali..." je taj daje pone-
kad neophodno ukazati na opasnost za koju je malo vero-l
vatno da će se desiti, ali koja se, bez obzira na to, moraj
imati na umu.
• Znam da ste testirali uĉinak ovih elisa rotora u mla
znom motoru, ali, da li ove nove elise mogu da izdr
ţe lateralni udar ptice u letu?
• Malo je verovatno, ali uvek postoji mogućnost da bi
on mogao biti dvostruki agent. To moramo da imamo
na umu.
• Pretpostavljam da postoji mogućnost da su knjige sa
da već postale dovoljno skupe da bi se smatrale legi
timnim poklonima.
Ovim problemom „verovatnoće" sam se pozabavio u
domenu razmišljanja pod belim šeširom. Sve dok je nešto
odgovarajuće formulisano (verovatnoća data), dotle je le-
gitimno davati „da... ali..." komentare. Oni se daju zarad
ispravljanja pogrešnog utiska ili u vidu opaski koje bi va- j
ljalo imati na umu.
124
li

XXV
RAZMIŠLJANJE POD
CRNIM ŠEŠIROM
Staje prvo, negativno ili pozitivno?

Da li bi ţuti šešir trebalo da prethodi crnom?

Strah i sigurnost. :: Radoznalost i istraţivanje.

Mala deca primećuju i najmanje odstupanje od priče

koju dobro poznaju - i prigovaraju na to. U ponavljanju je
sigurnost.
Razumno je pretpostaviti da je, u uslovima straha, ţi-
votinji priroĎeno da svoje ponašanje ograniči na poznati
obrazac „bori se ili beţi". Vojnici koji se nalaze pod palj-
bom moraju, pak, da očuvaju disciplinu.
Da li je povratak u izvesnost poznatog negativan
aspekt uma?
Šta bi mislilac trebalo da stavi na prvo mesto: crni še-
šir i negativan pregled ili ţuti šešir i pozitivno ispitivanje?
Moţemo da raspravljamo o tome da li bi uvek trebalo
prvo stavljati crni šešir, kako bi se neizvodljive ideje mo-
125
 Staje prvo, negativno ili pozitivno? XXV

gle brzo odbaciti, a da se pri tom na njihovo razmatranje

ne utroši mnogo vremena. Ovaj negativan pristup jeste na-
čin razmišljanja većine ljudi i, kada je reč o mnogim prak-
tičnim svrhama, on je zaista brz i efikasan. Kada tragamo
za sposobnošću pre no za učinkom, negativano preispiti-
vanje zaista štedi vreme.
MeĎutim, mnogo je lakše uvideti mane nekog novog
predloga nego njegove dobre strane. Prema tome, ako pri-
likom saslušavan] a novog predloga prvo stavimo crni še-
šir, malo je verovatno da će stvar otići dalje od toga. Pošto
se umriTšklop pokrene u pravcu negativnog, postaje veo-
ma teško uvideti pozitivno.jMoguće je da se hernija mozga
u tom slučaju podešava na „strah'^i „sigurnost!!
Prema tome, kad razmatramo nove ideje i promene,
upotreba prvo ţutog šešira, pa onda crnog, ima mnogo
smisla. ~ -—........"~
• U daljem radu, doći ćemo i na razmišljanje pod cr
nim šeširom. Zasada, ţelim da svi stavite svoje ţute
šešire.
• To je razmišljanje pod crnim šeširom. Zadrţite ga za
kasnije.
• Ne ţelim upadice crnih šešira, ma koliko opravdane
bile. Zabeleţite ih, pa ćete nam ih reći kasnije.
Razmišljanje pod crnim šeširom ima na čemu da radi
tek posle izricanja ideje i njenih korisnih strana. Ţelim da
naglasim daje, po iznošenju predloga, duţnost svih da sta-
ve ţute šešire. To nije duţnost samo osobe koja iznosi
predlog, dok svi ostali ćutke sede, nestrpljivi da stave svo-
je crne šešire.
126
__________________
__________________ Razmišljanje pod crnim šeširom _____ y 7

• Niste još ništa rekli. Ţelim da ĉujem od vas neke ko

mentare pod obodom ţutog šešira.
Moglo bi se reći da će, ako ideja proĎe kroz negativan
„sud" crnog šešira i opstane, automatski značiti daje reč o
dobroj ideji i da će razmišljanje pod ţutim šeširom biti iz-
lišno. Ovo dovodi do laţne pretpostavke da sve vrednosti
neke ideje leţe na nekakvom posluţavniku i da sve što tre-
ba da učinimo jeste da ih ispitamo. U stvari, ispitivanje
vrednosti ideje zahteva znatno naprezanje mašte i percep-
tualnog razmišljanja. Zbog toga je neophodno svesno raz-
mišljanje pod ţutim šeširom - i zbog toga ono dolazi prvo.
Pošto se ideja iznese, razmišljanje pod crnim šeširom
se moţe primeniti na dva načina. Prvi načinje da se ispita
izvodljivost ideje.
• Da lije ova ideja legalna?
• Da li će ova ideja junkcionisati?
• Da li ova ideja donosi neku korist?
• Da lije vredna truda?
Resio sam da pod termin izvodljivosti podvedem i ko-
rist: ako nema koristi, ideja moţe biti izvodljiva teoretski,
ali ne i praktično. Pošto se ustanovi da li je ideja izvodlji-
va, razmišljanje pod crnim šeširom moţe traţiti načina da
ukazivanjem na nedostatke poboljša ideju.
• Ako postupimo na taj naĉin, krajem svakog meseca
ćemo imati gomilu posla.
• Sem ako se ne uvede liĉna šifra uz broj za kupovinu
posredstvom telefona, sistem će biti zloupotrebljavan.
Poboljšanje dizajna predstavlja pozitivnu primenu raz-
mišljanja pod crnim šeširom. Poboljšanje dizajna izvesno
127
 Rezime XXVI

Razmišljanje pod crnim šeširom moţe da postavlja ne-

gativna pitanja.
Razmišljanje pod crnim šeširom ne bi trebalo da obu-
hvata negativno uţivanje ili negativna osećanja koja spa-
daju u domen crvenog šešira.
Pozitivna procena se ostavlja ţutom šeširu. U slučaju
novih ideja, ţuti šešir bi uvek trebalo koristiti pre crnog.

130
 xxvn
ŢUTI ŠEŠIR
Spekulativno-pozitivno
Pozitivno razmišljanje.
Ţuto predstavlja sjaj sunca i vedrinu.
Optimizam.
UsredsreĊivanje na korist.
Konstruktivno razmišljanje i njegovo ostvarivanje.

Biti pozitivan jeste stvar ličnog izbora. Moţemo da

izaberemo da stvari sagledavamo na pozitivan način. Mo-
ţemo da izaberemo da se usredsredimo na pozitivne
aspekte situacije. Moţemo da tragamo za dobrim stranama.
Stav ţutog šešira je upravo suprotan stavu crnog šeši-
ra. Crni šešir je zaokupljen negativnim, dok je ţuti zaoku-
pljen pozitivnim procenama. Naţalost, ima više prirodnih
razloga da se bude negativan, nego da se bude pozitivan.
Negativno razmišljanje nas moţe poštedeti grešaka, zašti-
titTod rizika i opasnosti. Pozitivno razmišljanje mora da
budejnešavina radoznalosti, zadovoljstva, pohlepe i ţelje
da se, ,nešto stvori". Moglo bi se dokazati da napredak čo-
131
 _____________ Spekulativno-pozitivno
___________ XXVII

večanstva zavisi od ove ţelje da se nešto stvori. U mojoj

knjizi o uspehu, Taktika: uspeh kao umetnost i nauka, ono
što karakteriše uspešne ljude jeste upravo ova neodoljiva
ţelja da nešto stvore.
Nazvao sam ţuti šešir „spekulativno-pozitivnim", jer
su svaki naš plan ili akcija namenjeni budućnosti. Oni se
tek u budućnosti realizuju. Pošto o budućnosti ne moţemo
govoriti s istom izvesnošću s kojom govorimo o prošlosti,
moramo da nagaĎamo o tome šta bi moglo da se desi. Ne-
štojiarnerimo. jda uanimojzbogjoga što je (Vredno truda^
Upravo ta naša procena „vrednosti" jeste ono što daje „po-.
zitivan" aspekt spekulativno-pozitivnog.
Čak i kada se osvrćemo na nešto što se već dogodilo,
moţemo izabrati da to bude s pozitivnog aspekta ili ekstra-
hovati samo pozitivno tumačenje.
• Pozitivno u celoj stvari je to što sada znamo koji je
njegov sledeći potez. Više nema neizvesnosti.
• Stavimo na ĉas svoje ţute šešire i sagledajmo pozitiv
ne aspekte. Kodak je odluĉio da krene na trţište po-
laroidnih fotoaparata. Prema tome, moraće da rekla
miraju svoje proizvode. To će povećati svest javnosti
o vrednostima instant-fotografije. Ujedno bi trebalo i
■<■ da pomogne našoj prodaji - naroĉito ako javnost
oceni da su naši proizvodi bolji.
i • To što je pala na tom ispituje najbolje stoje moglo
da joj se desi. Ona nikada ne bi bila srećna kao na-
stavnik.
Manjem broju ljudi je pozitivnost prirodno raspoloţe-
nje. Većina ljudi je pozitivno raspoloţena samo kad iznosi
sopstvene ideje. Većina ljudi je pozitivno raspoloţena sa-
132
XXVII _________________ Ţuti šešir _____________

mo ako nečija ideja sadrţi i nešto što će njima samima biti

od koristi. Lični interes predstavlja snaţnu osnovu pozi-
tivnog razmišljanja. Razmišljanje pod ţutim šeširom ne
mora da čeka na takve motivacije. Razmišljanje pod ţutim
šeširom je nameran izbor samog mislioca. Pozitivan
aspekt nije rezultat sagledavanja vrednosti neke ideje; ono
prethodi tom sagledavanju. Prvo ide ţuti šešir. Mislilac sta-
vlja ţuti šešir i potom sledi njegov zahtev da bude poziti-
van i optimističan.
U analogiji koju sam već ranije upotrebio, ţuti šešir da-
je svemu ţutu boju, jednako kao što crveni sve boji u cr-
veno.
• Pre no što uĉinite bilo šta drugo, ţelim da stavite svo-
■1 je ţute šešire i kaţete mi šta mislite o ovom novom
< pristupu.
• Rekli ste mi sve razloge zbog kojih vam se ova ideja
ne dopada i zbog kojih će, po vama, verovatno pred
stavljati promašaj. A sad vas molim da stavite svoj
ţuti šešir. Šta sada vidite?
• Pala mije na pamet ideja o prodaji ĉipsa u duplom
pakovanju. Izgleda kao da se nikome ne dopada. Sta
vi, molim te, svoj ţuti šešir i reci mi šta misliš o tome.
• Ovog ĉasa ne ţelim nikakvo uravnoteţeno niti objek
tivno stanovište. Ţelim stanovište ţutog šešira.
• Moj crni šešir mi kaţe da bi ovaj novi jeftini upaljaĉ
mogao da ima negativan uticaj na našu prodaju. Me
Ċutim, moj ţuti šešir mi kaţe da bi isti taj upaljaĉ mo
gao da uništi srednje trţište i primora neke kupce da
v se okrenu onom skupljem, što bi nama koristilo.
133
 Spekulativno-pozitivno XXVII

'• • Ovog ĉasa je teško nositi ţuti šešir. MeĊutim, ovaj

štrajk izdavaĉa novina bi mogao da natera ljude da
shvate koliko im nedostaju novine i koliko su one, za
neke stvari, bolje od televizije.
Premda je razmišljanje pod ţutim šeširom pozitivno,
ono iziskuje jednako mnogo discipline koliko i ono pod
belim ili crnim šeširom. Nije stvar samo u pozitivnom pro-
cenjivanju nečega što iskrsne. Reč je o namernoj potrazi za
pozitivnim. Katkada, taje potraga uzaludna.
• Nosim svoj ţuti šešir, ali ipak ne mogu da kaţem ni
šta pozitivno.
• Staviću svoj ţuti šešir, ali ne oĉekujem da naĊem išta
-i -■>■;■ pozitivno.

Neko će reći da pozitivan aspekt, ako nije očigledan,

ne moţe vredeti bog zna koliko. Neko će reći da nema svr-
he mučiti mozak da bi se otkrile neke maglovite pozitivne
tačke koje imaju malu praktičnu vrednost. To je, meĎutim,
pogrešno shvatanje pojma percepcije. Moguće je, naime,
postojanje izuzetno pozitivnih tačaka koje nisu vidljive na
prvi pogled. Tako rade preduzetniei. Oni uviĎaju vrednost
koju oni drugi još uvek nisu uočili. Vrednost i korist ni u
kom slučaju nisu uvek očigledne.

134
 Ti
XXVIII
RAZMIŠLJANJE POD
ŢUTIM ŠEŠIROM
Pozitivan spektar

■a U kom sluĉaju optimizam predstavlja ludost? Od

onoga što daje nadu, do logiĉnog. Staje
realizam?

Ima ljudi koji će o varalici misliti dobro čak i nakon što

ih prevari. Veruju daje ranije bio dobar i iskren, a da su ga
kasnije izneverili dogaĎaji ili prijatelji. Sećaju se njegove
ubedljivosti i kako su uţivali dok ih je ubeĎivao.
Ima ljudi koji su optimistični do tačke ludosti. Ima lju-
di koji najozbiljnije oĉekuju da će osvojiti premiju na lutriji
i kao da ceo svoj ţivot zasnivaju na toj nadi. Ima indu-
strijalaca kojima se čini da bi osvajanje makar maleckog
dela ogromnog trţišta aspirina predstavljalo potez vredan
truda.
U kom trenutku optimizam prerasta u ludost i uzalud-
nu nadu? Treba li razmišljanje pod ţutim šeširom da ima
135
 Pozitivan spektar XXVIII

ikakvih ograničenja? Treba ti da uzima u obzir verovatno-

ću? Da ti bi takvu vrstu razmišljanja trebalo ostaviti crnom
šeširu?
Pozitivan spektar ide od prekomemog optimizma na
jednom do logično-praktičnog na drugom kraju. Moramo
da budemo paţljivi u rukovanju tim spektrom. Istorija je
krcata nepraktičnim vizijama, ali i snovima koji su nadah-
nuti napore koji su naposletku doveli do njihovog ostvari-
vanja. Ograničimo ti svoje razmišljanje pod ţutim šeširom
na ono što je čvrsto i dobro poznato, mati je napredak koji
će se time ostvariti.
Ključna tačka jeste sagledavanje postupka koji sledi
iza optimizma. Ukoliko se taj postupak svodi na nadu (kao
što je nada u osvajanje premije na lutriji ili u čudo koje će
spasiti firmu od bankrotstva), onda je takav optimizam
najverovatnije neumestan. Ako je optimizam taj koji će
povesti neki postupak u odabranom pravcu, stvari postaju
malo teţe. Preterani optimizam obično dovodi do neuspe-
ha, ali ne uvek. Uspeh dolazi upravo onima koji ga očeku-
ju.
• Postoji maglovita šansa daje neko preţiveo prisilno
spuštanje na gleĉer. Moramo da odemo tamo i pro-
verimo.
• Moguće je da će ova nova stranka podeliti glasove
opozicije.
• Ukoliko uloţimo znatna sredstva ufinansiranje ovog
filma, trebalo bi da ih uspešno povratimo.
• Postoji mogućnost da ovaj automobil bude izabran
za automobil godine. Trebalo bi da budemo spremni
uu. da to propratimo u javnosti. Moţda do toga i neće
;
H : I doći, ali, ipak, bolje da budemo spremni, obi, s
XXVIII ________ Razmišljanje pod ţutim šeširom ____

Kao i s ostalim šeširima za razmišljanje, svrha ţutog je

da oboji pojmovnu mapu za razmišljanje. Zbog toga bi op-
timistične sugestije valjalo zabeleţiti i staviti na mapu. Pre
toga, nema potrebe za njihovom detaljnom procenom.
Ipak, dobro je obeleţiti ih grubom procenom verovatnoće.
Jednostavna klasifikacija verovatnoće moţe da izgleda
ovako:
♦ dokazano
♦ vrlo verovatno, zasnovano na iskustvu
♦ dobri izgledi
♦ podjednaki izgledi
♦ moguće
♦ magloviti ili slabi izgledi
Ovo je donekle slično onome što se primenjuje kod
razmišljanja pod belim šeširom.
Moţda nam na pamet ne pada da podrţimo nešto što
ima slabe izglede, ali ti slabi izgledi svejedno moraju da se
naĎu na mapi. Ako su na mapi, imamo izbor: odbiti, ili po-
kušati poboljšati izglede. Ako nisu na mapi, nemamo nika-
kav izbor.
♦Znam daje vrlo zauzet i da traţi ogroman honorar,
ali stupi u kontakt s njim i pozovi ga da otvori konfe
renciju. Moţda će i prihvatiti, ko zna. U najgorem
sluĉaju, moţe da odbije.
♦Svaka devojka ţeli da bude glumica, a samo mali
broj u tome i uspe, tako da izgledi na uspeh nisu ve
liki. MeĊutim, neki ipak uspeju, pa pokušaj i ti, ako
zelis. •
137
 Pozitivan spektar XXVIII
1
Teško da ćeš u seoskoj starinamici otkriti neko skri-
veno umetniĉko blago. A opet, većina skrivenih umet-
niĉkih blaga se nalazila upravo tamo gde niko nije
oĉekivao da ih naĊe.

138
 i.'*V , .V

XXIX
RAZMIŠLJANJE POD
ŢUTIM ŠEŠIROM
Razlozi i podrška logike
K
Na ĉemu se zasniva pozitivno stanovište?
Zašto misliš da će se dogaĊaji baš tako odvijati?
Razlozi za optimizam koji postoje u pozadini.

Pozitivno procenjivanje se moţe zasnivati na iskustvu,

dostupnim informacijama, logičkom zaključivanju, slut-
nji, trendovima, nagaĎanju i nadi. Mora li mislilac sa ţu-
tim šeširom da jasno kaţe razloge za svoj optimizam?
Ukoliko nisu dati razlozi, onda bi „dobar osećaj" mo-
gao da se smesti pod crveni šešir, kao osećanje, slutnja ili
intuicija. Razmišljanje pod ţutim šeširom bi trebalo da ide
mnogo dalje od toga.
Razmišljanje pod ţutim šeširom obuhvata pozitivno
procenjivanje. Mislilac u ţutom šeširu bi trebalo da da sve
od sebe kako bi svoj optimizam što bolje potkrepio. Taj bi
napor trebalo da bude svestan i temeljit. MeĊutim, razmi-
li
 Razlozi i podrška logike
p- XXIX

sijanje pod ţutim šeširom ne mora da bude ograniĉeno na

one taĉke koje se mogu u potpunosti opravdati. Drugim re-
cima, trebalo bi uloţiti najveći mogući napor da se optimi-
zam opravda, ali, ako se u tome ne uspe, stvar se još uvek
moţe izneti u vidu spekulacije.
U okviru razmišljanja pod ţutim šeširom, naglasak se
stavlja na istraţivanje i pozitivnu spekulaciju. Krećemo u
potragu za mogućim koristima. Potom gledamo kako da ih
opravdamo. Ovo opravdavanje jeste pokušaj jačanja suge-
stije. Ako se podrška logike ne obezbedi pod ţutim šeši-
rom, onda se neće obezbediti nigde.
• Moje razmišljanje pod ţutim šeširom navodi na po
misao da bi omleti predstavljali dobro proširenje
asortimana brze hrane. Ako potraţim razloge koji bi
podrţali ovo moje stanovište, mogao bih da se odlu
ĉim za voĊenje raĉuna o ishrani i prednosti lake hra
ne. Mogao bih reći i daje sada, kad ljudi retkojedu
jaja za doruĉak, ostavljeno dovoljno prostora za kon-
v
- zumiranje jaja u okviru ostalih obroka.
• Šta reći o asortimanu radnih rukavica? Ne samo ru
kavice koje greju ruke, već i rukavice koje stavljate
kada opravljate kola, rukavice koje stavljate kad je
dete, rukavice za obavljanje kućnih poslova. Ljudi
danas moraju da ĉine više za sebe. Pored toga, po
staju svesniji izgleda svoje koţe i potrebe za njenim
negovanjem.

140
 XXX
RAZMIŠLJANJE POD
ŢUTIM ŠEŠIROM
Konstruktivno razmišljanje

Ĉiniti nešto. Predloţi

i sugestije.

' Zamislite osam briljantnih mislilaca kako sede za sto-

lom u nameri da razmotre načine za poboljšanje snabdeva-
nja grada vodom. Nijedan od tih briljantnih umova ne mo-
ţe da se pokrene dok neko ne iznese predlog. Tek tada bri-
ljantna škola kritičkog razmišljanja moţe da se pokaţe u
punom sjaju. Ali, odakle dolazi predlog? Ko je školovan
da daje predloge?
Kritičko razmišljanje je veoma vaţan deo razmišljanja,
ali ni u kom slučaju nije dovoljno. Kod razmišljanja pod
crnim šeširom, jasno sam rekao da bi mislilac u crnom še-
širu trebalo da odigra svoju ulogu do kraja: trebalo bi da
bude što je moguće više kritički nastrojen. Reč je o va-
ţnom delu razmišljanja koje mora biti valjano obavljeno.
141
 Konstruktivno razmišljanje XXX

Razmišljanju pod ţutim šeširom ostaju konstruktivni i

generativni aspekti. Razmišljanje pod ţutim šeširom je
ono od koga valja da poteknu ideje, sugestije i predloţi.
Kasnije ćemo videti da i zeleni šešir (kreativnost) igra va-
ţnu ulogu u osmišljavanju novih ideja.
Konstruktivno razmišljanje se uklapa pod ţuti šešir
zbog toga što je svako konstruktivno razmišljanje u osnovi
pozitivno. Predloţi se daju da bi se nešto učinilo boljim.
Moţe biti reč o rešavanju problema. Moţe biti reč o po-
boljšavanju. Moţe biti reč o korišćenju prilike. U svakom
slučaju, predlog je osmišljen da bi iznedrio neku pozitivnu
promenu.
Jedan od aspekata razmišljanja pod ţutim šeširom je
zaokupljen reaktivnim razmišljanjem. To je aspekt pozitiv-
nog procenjivanja, koji je ekvivalentan negativnom proce-
njivanju koje spada u domen crnog šešira. Mislilac u ţu-
tom šeširu bira i izvlači pozitivne aspekte ideje koja mu je
predočena, baš kao što mislilac u crnom šeširu izvlači ne-
gativne. U ovom odeljku se bavimo drugačijim aspektom
razmišljanja pod ţutim šeširom - konstruktivnim aspek-
tom.
• Da bismo poboljšali snabdevanje vodom, mogli bi
smo da izgradimo branu preko reke Elkin. Time bi se
stvorio rezervoar.
• U planinama, osamdeset kilometara odavde, ima vo
de u izobilju. Da lije izvodljivo njeno usmeravanje u
cevi?
e
• Obiĉan kotlić u kupatilu za svako ispiranje potroši
* ■ oko trideset litara vode. Napravljeni su planovi za
> : nove, koji troše svega ĉetiri litra. To bi dnevno znaĉi-
XXX __________ Razmišljanje pod ţutim šeširom ____

lo uštedu od 120 litara po osobi, ili ukupnu uštedu od

trideset i šest miliona litara vode.
• Staje s recikliranjem vode? Ĉuo sam da postoje ne
ke metode na bazi membrana, koje ga ĉine ekono
miĉnim. TakoĊe, smanjio bi se i problem odlaganja.
Da ispitam stvar?
Sve ovo su konkretni predloţi. Pošto se predlog naĎe
na stolu, moţe se razvijati dalje i eventualno podvrgnuti
proceni crnog i ţutog šešira.
• Stavite svoje ţute šešire i dajte mi neke konkretnije
sugestije. Što ih više bude, tim bolje.
• Dţone, imaš li neke sugestije? Kako da priĊemo
ovom problemu? Stavi svoj ţuti šešir.
Neko će sad reći da bi predloţi trebalo da poteknu od
„stručnjaka za vodu" i da ovakve sugestije ne bi trebalo da
daju amateri. Uloga amatera bi trebalo da se sastoji u kri-
tičkom razmišljanju kojim bi se dala procena predloga iz-
nesenog od strane eksperata. Ovo je u velikoj meri politič-
ki model. Tehničari su tu da obezbeĎuju ideje, a političari
da ih procenjuju. U politici moţda zaista ima mesta za ova-
kav tip razmišljanja, ali ono stavlja donosioce odluka na
milost i nemilost stručnjaka. U drugim oblastima, kao što
su poslovno ili lično razmišljanje, mislilac je sam svoj
stručnjak i mora da proizvede ideje.
Odakle dolaze sugestije i predloţi? Kako mislilac u ţu-
tom šeširu nalazi rešenje?
U ovoj knjizi nema toliko prostora da bismo zalazili u
raznovrsne metode dizajniranja i rešavanja problema. Te
teme sam se dotakao u drugim svojim knjigama. Predloţi
143
 Konstruktivno razmišljanje XXX

ţutog šešira ne moraju da budu specijalni niti naročito mu-

dri. Mogu da podrazumevaju rutinski način izlaţenja na
kraj s takvim stvarima. Mogu da podrazumevaju metode
za koje je poznato da su se drugde primenjivale. Mogu da
podrazumevaju sjedinjavanje nekih poznatih efekata u na-
meri da se konstruiše odreĎeno rešenje.
Pošto ţuti šešir usmeri um mislioca prema iznošenju
predloga, iznalaţenje samog predloga ne mora biti teško.
• Skinite crni šešir. Umesto da napadate predloge, kao
što ste do sada ĉinili, stavite ţuti šešir i dajte nam ne
ke nove predloge.
• Noseći svoj ţuti šešir, predlaţem da dozvolimo pri
vatnom sektoru da prodaje vodu po konkurentnim ce-
nama.
• Ne, nismo spremni da se prebacimo na razmišljanje
pod crnim šeširom. Ne verujem da smo iscrpeli sve
moguće sugestije. Taĉno, nameravamo da dovedemo
neke struĉnjake i konsultante, ali nam prvo valja
ustanoviti neke moguće smernice. Prema tome, drţi
mo se još neko vreme konstruktivnog razmišljanja
pod ţutim šeširima.
Dakle, razmišljanje pod ţutim šeširom je zaokupljeno
generisanjem predloga i njihovom pozitivnom procenom.
IzmeĎu ova dva aspekta se nalazi i treći. Treći aspekt jeste
razvoj ili „nadgradnja" predloga. To je mnogo više od nje-
gove reaktivne procene. Reč je o daljoj konstrukciji. Pred-
log se modifikuje, poboljšava i osnaţuje.
Pod aspektom poboljšanja u okvirima razmišljanja
pod ţutim šeširom podrazumeva se korigovanje nedosta-
taka na koje je ukazalo razmišljanje pod crnim šeširom.
144
XXX Razmišljanje pod ţutim šeširom

Kao što sam već objasnio, razmišljanje pod crnim šeširom

moţe da izdvoji nedostatke, ali nije odgovorno za njihovo
korigovanje.
• Ako snabdevanje vodom prepustimo privatnom sek
toru, dovodimo grad u opasnost da ga ucenjuje neki
monopolista koji će po sopstvenoj volji formirati ce-
ne.
• Od toga bismo mogli da se zaštitimo, tako što ćemo
odrediti limit. Mogao bi da povećava cene iskljuĉivo
u skladu s inflacijom i ništa više od toga.
Ţelim da naglasim da ovo konstruktivno razmišljanje
ţutog šešira ne iziskuje nikakvu specijalnu mudrost. Reč je
samo o ţelji za iznošenjem konkretnih predloga, ma koli-
ko bili obični.

145
■jtm.
 i ■ { ■ " < <

XXXI
RAZMIŠLJANJE POD
ŢUTIM ŠEŠIROM
Spekulacija
Gledanje u budućnost.
Vrednost reći ,&ko ". Najbolji
mogući scenario.

Spekulacija nema nikakve veze s pretpostavkom i na-

dom. Ljudi koji ulaţu novac su po svojoj prirodi špekulan-
ti, čak iako je sam ovaj izraz rezervisan za graĎevinare i
one koji se bave novčanim transakcijama. GraĎevinar špe-
kulant gradi kuću iako nema kupca za nju. Tek kad je za-
vrši kreće u potragu za kupcem.
Svaki špekulant mora da ima snaţan osećaj za poten-
cijalnu korist. Nada, takoĎe, mora postojati.
Razmišljanje pod ţutim šeširom je više od pukog pro-
suĎivanja i predlaganja. Reč je o stavu koji se kreće ispred
situacije, voĎen pozitivnom nadom. Razmišljanju pod ţu-
tim šeširom je dovoljno da makar krajičkom oka ugleda
moguće koristi i vrednosti. Čim baci letimičan pogled na
njih, počinje istraţivanje u tom pravcu.
147
 Spekulacija XXXI

U praksi, postoji velika razlika izmeĎu objektivnog su-

da i namere da se otkrije pozitivna vrednost. Upravo taj
aspekt gledanja napred u okviru pozitivnog mišljenja jeste
ono na šta ukazujem rečju spekulacija.
• Jedan novi tip brze hrane stiĉe sve veću popularnost.
To je neka vrsta pileće šnicle pripremljene na meksiĉ
ki naĉin, koja se prodaje pod nazivom ,polo". Stavi
te svoj ţuti šešir i recite kako vi gledate na to.
• Tako veliki broj razliĉitih vidova osiguranja zbunjuje
ljude. Zar ne bismo mogli da imamo neku vrstu ,,op-
šteg" osiguranja koje uzima u obzir sve? Stavite ţuti
šešir i razmislite malo o tome. Kasnije mi ispriĉajte
šta ste otkrili.
Spekulativan aspekt razmišljanja pod ţutim šeširom
jeste čisto oportunistiĉko razmišljanje. Ono ide dalje od re-
šavanja problema i poboljšavanja, Ljudi jesu primorani da
rešavaju probleme, ali niko nikada nije primoran da traga
za dobrim šansama. MeĎutim, svako je slobodan da to čini
- ukoliko ţeli.
Spekulativno razmišljanje uvek mora da počne od naj-
boljeg mogućeg scenarija. Na taj način se iz ideje izvlači
maksimalna moguća korist. Ukoliko je korist mala čak i u
okvirima tog najboljeg mogućeg scenarija, znači da ideja
nije vredna truda.
• U okviru najboljeg mogućeg scenarija, druga pro-
davnica biva primorana da stavi katanac na bravu i
mi preuzimamo posao u ćelom kraju. MeĊutim, ne vi
dim da bi to bilo naroĉito profitabilno. Oni i ovako je
dva preţivljavaju.
148
XXXI Razmišljanje pod ţutim šeširom

• Prema najboljem mogućem scenariju, kamatna sto

pa ubrzano raste i vrednost naše fiksne stope preno-
sive hipoteke ĉini kuću lakom za prodaju.
Ukoliko korist predviĎena najboljim mogućim scena-
rijem deluje dovoljno privlačno, onda preostaje da se vidi
koliko je taj scenario verovatan - i koliko je verovatno da
će se korist izvlačiti pretpostavljenim tokom.
Unutar svojih spekulativnih aspekata, razmišljanje pod
ţutim šeširom predočava nabolji mogući scenario i maksi-
malne koristi. Potom ih proporcionalno smanjuje u skladu
s „verovatnoćom". Naposletku, razmišljanje pod crnim še-
širom moţe da ukaţe na sumnjive delove.
Šanse mogu da nastanu ekstrapolacijom trenutne sce-
ne u budućnost. Šanse nastaju i ako se desi odreĎena stvar
ili izmene neke okolnosti.
• Cene obveznica će rasti ako kamatne stope budu
opadale.
• Ako padne cena goriva, veliki automobili će se lakše
prodavati.
Deo spekulativne funkcije ţutog šešira jeste ispitivanje
mogućih ,,ako-promena".
Plan postupanja ili odluke se nikada ne zasnivaju na is-
pitivanju ,,ako-opcija" - premda moţe biti potrebno pred-
uzimanje defanzivnih mera kao što su obezbeĎenje sred-
stava putem drugih transakcija ili osiguranje protiv poţara.
To je deo istraţivanja u okviru razmišljanja pod ţutim še-
širom.
Deo funkcije crnog šešira je takoĎe ispitivanje tipa
„ako" sa ciljem ispitivanja rizika i opasnosti. Odgovaraju-
149
 ___________ Spekulacija ____________________ XXXI

ći deo funkcije ţutog šešira jeste ispitivanje pozitivnih

ekvivalenata rizika, koje nazivamo šansama ili mogućno-
stima.
• Pod kojim uslovima bi ovaj lanac hotela postao pro
fitabilan?
• Ako se uspostavi satelitski prenos, koje se nove mo
gućnosti nude oglašavaĉima?
Spekulativni aspekt razmišljanja pod ţutim šeširom je
zaokupljen i vizijom.
Ulogu vizije i snova u sklopu razmišljanja pod ţutim
šeširom sam pomenuo u prethodnom odeljku. U odreĎe-
nom smislu, vizija ide dalje od spekulacije, jer ona moţe
da postavi cilj za koji postoji tek slabašna nada da se mo-
ţe postići.
Svakom osmišljavanju, dizajnu, prethodi neka vrsta
vizije. Baš kao što dobar trgovac uspeva da proda svoju ro-
bu iznoseći veličanstvenu viziju i navodeći mušteriju daje
podeli s njim, tako i dizajner prodaje pozitivnu viziju ono-
ga što pokušava da uradi. Prvo ide vizija, da bi tek za njom
usledili forma i detalji. Vizija uključuje i koristi i izvodlji-
vost projekta: to, dakle, moţe da se izvede i vredno je truda.
Veoma je teško učiniti bilo šta ukoliko ne postoji ose-
ćaj daje stvar moguće postići i da se oko toga vredi potru-
diti.
• Imam viziju privlaĉne jeftine izgradnje stambenih
objekata, a mislim i da vidim kako to mogu da ostva
rim.
• Imam ovu viziju drugaĉije ekonomije, koja će na dru
gaĉiji naĉin postupati s bogatstvom iproduktivnošću.
150
XXXI Razmišljanje pod ţutim šeširom

• Moja vizija jeste razmišljanje kao osnovni predmet u

svim školama. U nekim zemljama je već uvedeno u
nastavu.
Uzbudljivost i stimulativnost vizije prevazilaze objek-
tivan sud. Vizija postavlja pravac razmišljanja i delanja. To
je dalji aspekt razmišljanja pod ţutim šeširom.

151
A ( .-■■,•■>
 .! * r t . . ,. » '.

>nvii

XXXII
ŢUTI ŠEŠIR
Odnos s kreativnošću
Razlika izmeĊu konstruktivnog i kreativnog.
Efikasnost ipromena. Nove i stare ideje.

Razmišljanje pod ţutim šeširom se ne bavi direktno

kreativnošću. Kreativan aspekt razmišljanja je specifično
obuhvaćen zelenim šeširom za razmišljanje, koji je slede-
ći na redu.
Tačno je da kreativnost iziskuje pozitivan aspekt raz-
mišljanja pod ţutim šeširom. Istina je i da su pozitivna pro-
cena i konstruktivan aspekt razmišljanja pod ţutim šeši-
rom od vitalnog značaja za kreativnost. Bez obzira na to,
razmišljanje pod ţutim i ono pod zelenim šeširom se pri-
lično razlikuju.
Neko moţe da bude odličan mislilac u ţutom šeširu, a
da je ipak totalno nekreativan. Po meni, brkanje ova dva
šešira predstavlja veliku opasnost, jer bi osoba koja nije
kreativna mogla da pomisli da razmišljanje pod ţutim še-
širom jednostavno nije za nju. >n:
. 153
 Odnos s kreativnošću XXXII

Kreativnost je krcata promenama, inovacijama, inven-

tivnošću, novim idejama i novim alternativama. Osoba
moţe biti odličan mislilac u ţutom šeširu, a da nikad u ţi-
votu nije imala ni jednu ideju. Delotvorna primena starih
ideja predstavlja odgovarajuću upotrebu razmišljanja pod
ţutim šeširom. Ideje ne moraju da budu nove i čak ne mora
da postoji namera za iznalaţenjem novih ideja. Razmi-
šljanje pod ţutim šeširom je zaokupljeno pozitivnim sta-
vom koji podrazumeva uspešno obavljanje posla. Efika-
snost pre noviteta jeste upravo ono o čemu je reč unutar
razmišljanja pod ţutim šeširom.
U engleskom jeziku dolazi do izvesne zabune, zbog
vrlo širokog značenja reci kreativan (stvaralaĉki). Postoje
dva potpuno različita aspekta. Prvi aspekt je „prouzroko-
vati", „dovesti do nečega", „izazvati", „ostvariti". U ovom
smislu, neko moţe da prouzrokuje (stvori) opštu zbrku.
Stolar stvara stolicu. Preduzetnik ostvaruje poslovne aran-
ţmane. Drugi aspekt je ,,novo", ,,novitet", „novina", ,no-
vost". I opet dolazi do zbrke jer postoje dve vrste noviteta.
Prvi aspekt je nešto stoje novo zato što se razlikuje od ne-
čega stoje ranije bilo; recimo, komunikacijski sistem koji
je uvela vaša firma je za nju nov, mada se već odranije ko-
risti u hiljadama drugih firmi. Drugi aspekt,,novog" jeste
apsolutna novost, to jest, pronalazak ih' koncept koji se još
nigde nije pojavio.
U pogledu umetnika, meĎutim, postoji izvesna dilema.
Na primer, jasno je da slikar stvara nešto što ranije nije po-
stojalo. Budući da nije verovatno da će slika biti potpuno
ista kao neka ranija, postoji nešto „novo". Pa ipak, ta slika
ne mora sadrţavati nikakav novi koncept ili novu percep-
ciju. Slikar moţe imati upečatljiv stil i potom ga primenji-
154
XXXII _______________ Ţuti šešir _____________

vati na jedan pejzaţ za drugim. U odreĎenom smislu, to je

proizvodna linija u okviru odreĎenog stila.
Razmišljanje pod ţutim šeširom je izuzetno zaokuplje-
no dovoĎenjem do nekog dešavanja. Razmišljanje pod ţu-
tim šeširom moţe biti zaokupljeno preuzimanjem i stavlja-
njem u funkciju već upotrebljenih ideja. Razmišljanje pod
ţutim šeširom moţe biti zaokupljeno stvaranjem alterna-
tivnih pristupa problemu. Razmišljanje pod ţutim šeširom
čak moţe definisati šanse. Ali, razmišljanje pod ţutim še-
širom nije zaokupljeno menjanjem koncepta ili percepcije.
To je zadatak za razmišljanje pod zelenim šeširom.
Rešavanje da na nešto gledamo na pozitivan način mo-
ţe samo po sebi stvoriti novu percepciju, što moţe da se
desi i unutar razmišljanja pod ţutim šeširom.
• Ta ĉaša nije poluprazna, već je dopola puna viskija.
Baš kao što razmišljanje pod crnim šeširom moţe da
ukaţe na nedostatak, a njegovo ispravljanje ostavi razmi-
šljanju pod ţutim šeširom, tako i razmišljanje pod ţutim
šeširom moţe da definiše mogućnost i ostavi razmišljanju
pod zelenim šeširom da iznaĎe neki nov način eksploata-
cije te mogućnosti.
• Sve više ljudi ima potrebu za parkiranjem automobi
la u centru grada. Kako da iskoristimo tu njihovu po
trebu?
• Kad bismo uspeli da privuĉemo poslovne ljude da vi
še odsedaju u ovom hotelu, mogli bismo da podigne
mo cene soba. Kako moţemo to da postignemo? Raz
motrimo prvo uobiĉajene ideje, a onda ćemo staviti
svoje zelene šešire za razmišljanje da bismo dobili
neke nove. i ' ■
155
,J
 Šest šešira za razmišljanje

XXXIII
RAZMIŠLJANJE POD
ŢUTIM ŠEŠIROM
Rezime
Razmišljanje pod ţutim šeširom je pozitivno i kon-
struktivno. Ţuta boja simbolizuje sunčev sjaj, vedrinu i op-
timizam.
Razmišljanje pod ţutim šeširom je zaokupljeno pozi-
tivnim procenama, jednako kao stoje razmišljanje pod cr-
nim šeširom zaokupljeno negativnim procenama.
Razmišljanje pod ţutim šeširom obuhvata pozitivan
spektar, koji ide od logičnog i praktičnog na jednom, do
snova, vizija i nadanja na drugom kraju.
Razmišljanje pod ţutim šeširom iskušava i ispituje
vrednost i korist. Potom ono teţi da za tu vrednost i korist
iznaĎe logičku podršku. Razmišljanje pod ţutim šeširom
traţi da iznese čvrsto utemeljen optimizam, ali nije ograni-
čeno na to - pod uslovom da su ostali vidovi optimizma
odgovarajuće obeleţeni.
Razmišljanje pod ţutim šeširom je konstruktivno i ge-
nerativno. Od ovog razmišljanja potiču konkretni predloţi
157
 Rezime XXXIII

i sugestije. Razmišljanje pod ţutim šeširom je zaokuplje-

no operativnošcu i izazivanjem aktivnosti. Cilj konstruk-
tivnog razmišljanja pod ţutim šeširom jeste delotvomost.
Razmišljanje pod ţutim šeširom moţe biti spekulativ-
no i u potrazi za mogućnostima. Razmišljanje pod ţutim
šeširom dopušta i vizije i snove.
Razmišljanje pod ţutim šeširom se ne bavi pukom po-
zitivnom euforijom (crveni šešir) niti direktnim stvara-
njem novih ideja (zeleni šešir).

-i¥"Ċ r on/r a ■ir

"ixoq
on. -13
boq <„

A ■ , •' .,:

i U

158
 "V, .

»■,.!', »i/ ' \l

" . < ; . • ■ /

XXXIV
ZELENI ŠEŠIR
Kreativno i lateralno razmišljanje
Nove ideje, novi koncepti i nove percepcije.
Namerno stvaranje novih ideja.
Alternative. Još alternativa.
Promena.
Novi pristupi problemima.

Zeleno je boja plodnosti i rasta i biljaka koje izrastaju

iz sićušnog semena. Zbog toga sam odabrao da zeleno
simbolizuje šešir za razmišljanje koji je specifično zaoku-
pljen kreativnošću. Obilje kreativnosti u prirodi jeste kori-
sna podloga za to.
Razmišljanje pod zelenim šeširom se specifično bavi
novim idejama i novim načinima gledanja na stvari. Raz-
mišljanje pod zelenim šeširom se bavi beţanjem od baja-
tih ideja sa namerom da se pronaĎu bolje. Razmišljanje
pod zelenim šeširom je zaokupljeno pramenom. Razmi-
šljanje pod zelenim šeširom je svestan napor, usredsreden
u tom pravcu.
159
 Kreativno i lateralno razmišljanje
____________________________________________
XXXIV

• Dajte, potrebne su nam neke nove ideje o tome. Sta

vite svoje zelene šešire za razmišljanje.
• Tapkamo u mestu. Preţvakavamo izanĊale ideje.
Oĉajniĉki nam je potreban novi pristup. Vremeje za
malo svesnog razmišljanja pod zelenim šeširom. Da
poĉnemo.
• Izneli ste nam tradicionalne pristupe ovom proble
mu. Vratićemo se na njih. Ali, hajde da pre toga po
svetimo deset minuta razmišljanju pod zelenim šeši
rom, da vidimo moţemo li da otkrijemo neki nov pri
stup.
• Ovo zahteva rešenje zelenog šešira.
Kreativnost biva potrebna jer ništa drugo nije upalilo.
Kreativnost nam je potrebna jer osećamo da bi se stva-
ri mogle obaviti na jednostavniji ili bolji način.
Potreba da stvari obavljamo na bolji način bi trebalo da
bude podloga celokupnog našeg razmišljanja. Ponekad
nam je, meĎutim, potrebna namerna i usredsreĎena krea-
tivnost. Posredstvom zelenog šešira omogućeno nam je da
se prebacimo u kreativnu ulogu, baš kao što nam crveni
omogućava da se prebacimo u „osećajnu" ulogu, a crni u
negativnu.
Štaviše, verovatno je daje potreba za zelenim šeširom
veća nego za bilo kojim drugim. U primeni kreativnog raz-
mišljanja, ponekad je neophodno iznošenje provokativnih
ideja koje su svesno nelogične. Prema tome, potreban nam
je način da svima oko sebe objasnimo kako, tragajući za
novim konceptima, namerno igramo ulogu dvorske budale
ili klovna. Čak i kada nisu provokacije, nove ideje pred-
160
XXXIV Zeleni šešir y /
stavljaju delikatno seme kome je zeleni šešir potreban da
bi ga zaštitio od „mraza" izazvanog razmišljanjem crnog
šešira.
Kao što sam već više puta pomenuo, signaliziranje
vrednosti šest šešira za razmišljanje polazi s nekoliko aspe-
kata. Moţete da zahtevate od nekoga da stavi odreĎeni še-
šir i potom pokuša da razmišlja na taj način. Moţete da
ukaţete da je poţeljan odreĎeni vid razmišljanja. Moţete
da signalizirate ostalima da pokušavate da razmišljate na
odreĎeni način - kako bi oni na odgovarajući način tretirali
vaš doprinos. Jedan od najvaţnijih aspekata je taj da date
signal sebi. Ovo je naročito značajno kada nosite zeleni
šešir. Stavljate ga namerno, što znači da ste ostavili sebi
vremena za svesno kreativno razmišljanje. To se umnogo-
me razlikuje od jednostavnog čekanja da vam sine neka
ideja. Moţda noseći zeleni šešir i ne smislite ništa novo, ali
barem ste pokušali. Postajući sve bolji u kreativnom raz-
mišljanju, otkrićete da imate sve više novih ideja. Na ovaj
način, zeleni šešir čini kreativno razmišljanje zvaničnim
delom procesa razmišljanja, umesto samo luksuzom.
Za većinu ljudi, princip kreativnog razmišljanja je te
ţak, jer je suprotan priroĎenim navikama prepoznavanja,
prosuĎivanja i kritike. Mozak je osmišljen kao „mašina za
prepoznavanje". Mozak je osmišljen da postavlja obrasce,
primenjuje ih i osuĎuje sve što se u njih ne „uklapa". Veći
na mislilaca voli da bude sigurna. Voli da bude u pravu.
Kreativnost podrazumeva provokaciju, istraţivanje i pred-
uzimanje rizika. Kreativnost podrazumeva „eksperimenti-
sanje u mislima". Ne moţete unapred znati kakav će biti
ishod eksperimenta. MeĎutim, ţelite da budete u stanju da
gaizvedete. ;
161
 Kreativno i lateralno razmišljanje XXXIV

• Upamtite, nosim zeleni šešir i stoga mije dozvoljeno

da kaţem tako nešto. Zeleni šešir za to i sluţi.
• Mislio sam da smo se dogovorili da stavimo zelene
šešire. Suviše smo negativni. Zar to nije razmišljanje
crnog šešira?
• Moje razmišljanje pod zelenim šeširom me navodi da
predloţim da ljudima koji su odsluţili dugu kaznu za
tvora po otpuštanju damo pristojne penzije. To bi mo
glo da im pomogne da se ponovo uklope u društvo,
da im nešto do ĉega će im biti stalo i spreĉi ih da se
vrate kriminalu. Ako hoćete, shvatite ovo kao provo
kaciju.
• Pod zaštitom zelenog šešira, ţelim da predloţim pod-
sticanje ubrzane prodaje.
Zeleni šešir sam po sebi ne čini ljude kreativnijima.
On, meĎutim, moţe da da misliocima vremena i pomogne
im da se usredsrede, kako bi bili kreativniji. Ako posvetite
više vremena traganju za alternativama, verovatno ćete ih
otkriti više. Veoma često, kreativni ljudi su oni koji jedno-
stavno provode više vremena u nastojanju da budu krea-
tivni, jer ih upravo kreativnost više motiviše. Posredstvom
zelenog šešira omogućena nam je neka vrsta veštačke mo-
tivacije. Teško je navesti nekoga da bude kreativan, ali je
zato lako zatraţiti od njega da stavi zeleni šešir i da svoje
mišljenje uskladi s tim.
Kreativnost je više nego biti jednostavno pozitivan i
optimističan. Pozitivna i optimistična osećanja spadaju
pod crveni šešir. Pozitivna procena spada pod ţuti šešir.
Razmišljanje pod zelenim šeširom zahteva istinske nove
ideje, nove pristupe i više alternativa.
162
XXXIV Zeleni šešir

Očekujemo da nam razmišljanje pod belim šeširom

omogući pristup neutralnim i objektivnim informacijama.
Očekujemo da nas razmišljanje pod crnim šeširom pod-
stakne na kritički osvrt. Sa ţutim šeširom na glavi, ţeleli
bismo pozitivne komentare, što moţda i nije uvek mogu-
će. Razmišljajući pod crvenim šeširom, očekujemo neku
vrstu izveštaja o sopstvenim osećanjima, čak i ako su ona
sasvim neutralna. MeĎutim, sa zelenim šeširom za razmi-
šljanje, ne moţemo da zahtevamo uvid. Moţemo da zah-
tevamo trud. Moţemo da zahtevamo da se odvoji vreme
za stvaranje novih ideja. Čak i tada moţe da se desi da raz-
mišljanje ne urodi ničim novim. Ono što je bitno jeste da
je vreme provedeno u nastojanju.
Ne moţete da naloţite sebi ili drugima da smisle neku
novu ideju, ali moţete da naloţite sebi ili drugima da pro-
vedu neko vreme u nastojanju da smisle neku novu ideju.
Zeleni šešir predstavlja formalan način da to i učinite.

163
 XXXV
RAZMIŠLJANJE POD
ZELENIM ŠEŠIROM
Lateralno razmišljanje
Lateralno razmišljanje i njegov odnos s kreativnošću.
Raspoloţenje i lateralno razmišljanje. Pretvaranje
obrazaca u samoorganizujući informativni sistem.

Pišući razmišljanje pod zelenim šeširom, upotrebio

sam reč kreativnost zbog toga što se ona nalazi u opštoj
upotrebi. Mnogi od čitalaca ove knjige nisu nikada čuli za
mene ili moj koncept lateralnog razmišljanja.
TakoĎe, ţelim da ukazem na to da razmišljanje pod ze-
lenim šeširom obuhvata širok dijapazon kreativnih napora
i nije ograničeno na lateralno razmišljanje kao takvo.
Termin lateralno razmišljanje sam iskovao 1967. go-
dine i on je danas zvaničan deo engleskog jezika; zabele-
ţen je i u Oksfordskom reĉniku engleskog jezika.
Sam termin je morao da nastane iz dva razloga. Prvi
razlog je krajnje široko i donekle maglovito značenje reci
165
 Lateralno razmišljanje XXXV

kreativan, što sam već pomenuo u sklopu razmišljanja pod

ţutim šeširom. Kreativnost kao da obuhvata sve, od stva-
ranja zbrke do stvaranja simfonije. Lateralno razmišljanje
se vrlo precizno bavi menjanjem koncepata i percepcije,
tih istorijski determinisanih organizacija (obrazaca) isku-
stva.
Drugi razlog je direktno zasnivanje lateralnog razmi-
šljanja na ponašanju informacija u aktivnim samoorgani-
zujućim informativnim sistemima. Lateralno razmišljanje
jeste pretvaranje obrazaca u asimetriĉni sistem formiranja
obrazaca. Znam da ovo zvuči veoma tehnički, ali, da biste
primenili tehniku lateralnog razmišljanja nema potrebe da
razumete njegovu tehničku osnovu. Ona je, meĎutim, tu za
one koji ţele da znaju na čemu se zasniva lateralno razmi-
šljanje. Baš kao što se logičko razmišljanje zasniva na po-
našanju simboličkog jezika (poseban univerzum), tako se
lateralno razmišljanje zasniva na ponašanju sistema formi-
ranja obrazaca (takoĎe poseban univerzum).
U stvari, postoji veoma bliska veza izmeĎu mehaniza-
ma raspoloţenja i mehanizama lateralnog razmišljanja. I
jedni i drugi zavise od asimetrične prirode obrazaca per-
cepcije. To je osnova one iznenadne spoznaje, nakon koje
nešto postaje očigledno.
Svesne tehnike lateralnog razmišljanja (različiti oblici
provokacije i „pokretanja") se zasnivaju direktno na pona
šanju sistema formiranja obrazaca. Osmišljene su tako da
pomognu misliocu da krene preko obrazaca umesto da ih
naprosto sledi. Mislilac tako prečicom stiţe u novi obrazac
i, kada mu se učini da to dobija smisao, dolazi do „eureka"
;
efekta. -ni o*,- ) i n>w , ■i
166
XXXV Razmišljanje pod zelenim šeširom

Veliki deo naše kulture razmišljanja je usmeren prema

„obradi" kao delu mišljenja. Za ovo imamo odlično razvi-
jene sisteme, uključujući matematiku, statistiku, obradu
podataka, jezik i logiku. MeĎutim, nijedan od tih sistema
ne moţe da funkcioniše bez reci, simbola i odnosa koje daje
percepcija. Percepcija je ta koja sloţeni svet koji nas
okruţuje svodi na te forme. Lateralno razmišljanje funkci-
oniše upravo u oblasti percepcije, nastojeći da iskuša i pro-
meni poznate obrasce.
Lateralno razmišljanje uključuje stavove, principe, ko-
rake i tehnike. Dosta sam pisao o tome (knjige Lateralno
razmišljanje i Lateralno razmišljanje u menadţmentu). U
ovoj knjizi ne nameravam da se bavim time.
U narednim poglavljima ću se, meĎutim, pozabaviti
nekim fundamentalnim tačkama lateralnog razmišljanja,
jer su one od fundamentalnog značaja i za primenu razmi-
šljanja pod zelenim šeširom.

167
 XXXVI
RAZMIŠLJANJE POD
ZELENIM ŠEŠIROM
,JProdor" umesto prosuĊivanja
1
Ideja kao sredstvo za postizanje cilja.
Kuda me ovo vodi? Dalji efekat ideje.

Prilikom normalnog razmišljanja se koristimo prosu-

Ċivanjem. Kakva je ova ideja u poreĎenju s onim što
znam? Kakva je u poreĎenju s mojim ustanovljenim isku-
stvenim obrascima? ProsuĎujemo da se uklapa ili ističemo
zbog čega se ne uklapa. Kritičko razmišljanje i razmišlja-
nje crnog šešira se direktno bave uviĎanjem koliko se do-
bro sugestija uklapa u ono što nam je već poznato.
Ovo moţemo da nazovemo efektom retrospekcije ide-
je. Da bismo procenili ideju, gledamo unazad, na svoja ra-
nija iskustva. Kao što opis mora da se uklapa u ono što opi-
sujemo, tako očekujemo da se ideje uklope u naše znanje.
Kako bismo drugačije znali da li su dobre?
169
 ,J*rodor " umesto presuĊivanja
___________________________________________ XX
XVI

ProsuĎivanje (iz domena ţutog i crnog šešira) je od vi-

talnog značaja za najveći deo našeg razmišljanja. Bez nje-
ga ne bismo mogli da učinimo ništa. Kod razmišljanja pod
zelenim šeširom, meĎutim, moramo da ga zamenimo dru-
gačijim mehanizmom. ProsuĎivanje zamenjujemo prodo-
rom.
Prodor je ključni mehanizam lateralnog razmišljanja.
Reč je o još jednom terminu koji sam skovao. Ţelim da bu-
de apsolutno jasno da prodor nije samo odsustvo prosuĎi-
vanja. Mnogi rani pristupi kreativnom razmišljanju govo-
re o odloţenom, suspendovanom ili zakasnelom prosuĎi-
vanju. Mislim da je to suviše pasivno, jer zapravo ne go-
vori misliocu šta da radi - već samo šta da ne radi.
Prodor je aktivan mehanizam. Ideju primenjujemo
zbog njene prodorne moći. Postoje brojni svesni načini
prodora u nepoznato uz pomoć ideje, meĎu kojima su: iz- ]
voĎenje principa, sagledavanje razlika, itd.
Prodorom, ideju primenjujemo zbog njenog efekta
unapreĊivanja. Ideju sprovodimo da bismo videli kuda će
nas odvesti. Ideju sprovodimo da bismo videli do čega će
dovesti. U stvari, ideju sprovodimo da bismo izvršili pro-
dor napred. Baš kao što koristimo kamenje da bi stali na
njega kad prelazimo reku, tako koristimo i izazov kao
sredstvo za poprečni prelazak s jednog obrasca na drugi.
Kao što ćemo videti, izazov i prodor idu ruku pod ru-
ku. Bez mehanizma prodiranja, ne moţemo iskoristiti iza-
zov. Ukoliko nismo u stanju da iskoristimo izazov, ostaje-
mo zarobljeni unutar starih obrazaca.
• Ţelim da primenite ovu ideju zbog njene pokretne
vrednosti, a ne zbog onoga što vaš sud kaţe o njoj.
170
XXXVI Razmišljanje pod zelenim šeširom

Pretpostavimo da svi postanu policajci. vv Bio je to samo

izazov koji je doveo do koncepta „budnog susedstva",
koji sam pomenuo u priči za naslovnu stranu Njujork
magazina, aprila 1971. Koncept se danas primenjuje u
20.000 opština u SAD. Ideja se sastoji u tome da graĎani
budu dodatne oči i uši policije - da bi sprečavali i otkrivali
zločin u svom kraju. Kaţu da je u oblastima u kojima se
ova ideja primenjuje došlo do značajnog pada stope
kriminala.
• Pretpostavimo da poĉnemo da pravimo ĉetvrtaste
hamburgere. Do kakvog pomaka bi mogla da dovede
ta ideja?
• Pretpostavimo da postoje prenosive obveznice osigu
ranja koje jedna osoba moţe direktno da proda dru
goj. Stavite zelene šešire i razmislite o toj ideji.
Ovo bi moglo da dovede do ideje da osiguranje bude
zaista prenosivo. Ljudi bi tada sami vršili procenu sopstve-
nog rizika. Ako se nalazite u grupi rizika tipa AAA, dobi-
jate odreĎene privilegije navedene na univerzalnim obve-
znicama osiguranja. Ako spadate u grupu A A, vaše privi-
legije su nešto manje.
Ponekad uzimamo ideju i primenjujemo je kao sred-
stvo, da bi potom završili s prilično drugačijom idejom. U
stvari, mi naprosto ekstrahujemo neki princip iz sredstva i
potom primenjujemo taj princip. U drugim prilikama, pak,
drţimo se „ideje-semena", koju potom negujemo sve dok
ne izraste u stamenu biljku. TakoĎe, moţemo uzeti neku
maglovitu ideju i uobličiti je u nešto konkretno i praktično.
Sve su to aspekti prodora. Ono ključno što valja upamtiti
jeste da idemo napred, bilo uz pomoć ideje, bilo s idejom
kao polaznom osnovom. ■■?*'*-.MU . >, ,v> v; - ; >;*; YV,>
171
 prodor " umesto presuĊivanja XXXVI

—Uzmimo sugestiju da svako ko ţeli unapreĊenje mo

ra da nosi ţutu košulju ili bluzu. Stavite svoje zelene
šešire i recite mi na šta vas navodi ta ideja.
—Navodi me na razmišljanje o predstavi koju o sebi
ima osoba odabrana da nosi ţutu košulju. Ona mo
ra da udovoljava toj predstavi.
—Navodi me na razmišljanje opravilima igre. Ţuta ko
šulja bi trebalo da predstavlja definisano pravilo
igre unapreĊivanja koje bi svako trebalo da poznaje.
Koliko zaposlenih zna šta im valja ĉiniti da bi dobili
unapreĊenje?
—Navodi me na razmišljanje o ljudima koji ne ţele da
budu unapreĊeni. Oni to mogu da pokaţu time što
neće nositi ţutu košulju. Jedino do ĉega im je stalo
jeste da zadrţe posao koji imaju.
—Navodi me na razmišljanje o naĉinu na koji voĊe pri
vlaĉe paţnju. Osoba bi trebalo da bude priliĉno si
gurna u to kako stoji s onima oko sebe, pre no što re-
skira i obuĉe ţutu košulju.
Iz ove vrste pomaka moţe da izroni veliki broj kori-
snih ideja. Nijedna od ovih ideja zapravo ne mora da isko-
risti ţutu košulju kao takvu.
• Ovde imam sugestiju da subota bude radni dan, a da
se ljudi od posla odmaraju sredinom nedelje, sre-
dom. Moţe Ujedno razmišljanje pod zelenim šeširom
na tu temu?
• Budući da niko ne ţeli vikend-smenu, postoji predlog
da zaposlimo ekipu koja bi stalno radila iskljuĉivo vi
kendom. Deluje kao neizvodljiva ideja, ali bilo bi in
teresantno da stavite zelene šešire i razmislite o njoj.
172
XXXVI Razmišljanje pod zelenim šeširom

U stvari, ova poslednja ideja je sprovedena u praksi i

funkcionisala je vrlo uspešno. Razmišljanje pod zelenim
šeširom ju je učinilo dovoljno atraktivnom da bi bila ispro-
bana (u ovom konkretnom slučaju, isto se moglo postići i
razmišljanjem pod ţutim šeširom).
Prodor bi trebalo da ide mnogo dalje od pozitivne pro-
cene ideje. Prodor je dinamički proces, a ne proces prosu-
Ďivanja.
Po čemu je ova ideja zanimljiva? Po čemu se razlikuje
od drugih? Šta nam ona sugeriše? Do čega dovodi? Sva
ova pitanja su sastavni deo mehanizma prodora.
Ključno je da upamtite da se u okviru razmišljanja pod
zelenim šeširom mehanizam prosuĎivanja u potpunosti
zamenjuje mehanizmom prodora.

173
 vil ! < . t'

XXXVII
RAZMIŠLJANJE POD
ZELENIM ŠEŠIROM
Potreba za provokacijom
Upotreba termina PO.
Logika apsurdnog.
Nasumiĉna provokacija.

Naučna otkrića se uvek opisuju kao da su napredovala

jedan po jedan logičan korak. Ponekad je zaista tako. Po-
nekad je, meĎutim, ta korak-po-korak logika samo lepim
recima ispričano kasnije uviĎanje onoga što se zaista desi-
lo. Neplanirana greška ili slučajnost su stvorili provokaciju
koja je aktivirala novu ideju. Antibiotici su nastali slu-
čajnom kontaminacijom laboratorijske posude gljivicom
plesni pod nazivom penicillium. Kaţu i da se Kolumbo
usudio na plovidbu preko Atlantika samo zato stoje napra-
vio ozbiljnu grešku u proračunu duţine putovanja, koji je
uradio na bazi nekih antičkih studija.
Priroda je puna ovakvih provokacija. Provokaciju ni-
kad ne moţemo traţiti jer u tekućem razmišljanju za nju
175
 Potreba za provokacijom XXXVII

nema mesta. Njena uloga se sastoji upravo u tome da izba-

ci razmišljanje iz tekućih obrazaca.
Logika provokacije izrasta direktno iz logike asime-
tričnih sistema formiranja obrazaca.
Moţemo da sedimo i čekamo na provokacije, ili mo-
ţemo da resimo da ih stvorimo namerno. To je ono što se
dešava tokom lateralnog razmišljanja. Mogućnost iskori-
šćavanja provokacija jeste suštinski deo lateralnog razmi-
šljanja.
U prethodnom odeljku, osvrnuli smo se na fenomen
prodora. Na taj način koristimo provokacije. Koristimo ih
zbog njihove pokretne vrednosti. Sad moţemo da se osvr-
nemo na to kako ih postavljamo.
Pre mnogo godina, smislio sam reč PO kao simbolični
pokazatelj koji će ukazivati na to da je ideja iznesena
kao provokacija i zarad svoje pokretaĉke vrednosti. Ako
hoćete, termin moţe značiti „provokativna operacija".
PO (dalje od da i ne) deluje kao neka vrsta bele zasta-
ve primirja. Ako neko priĎe zamku mašući belom zasta-
vom, a vi ga ubijete, to znači da ne igrate po pravilima.
Slično tome, ako se ideja iznese pod zaštitom PO, srezati
je sudom crnog šešira značilo bi da ne igrate po pravilima.
Na neki način - kao što sam već ranije pomenuo - reč
PO deluje na isti način kao i zeleni šešir. Osobi koja nosi
zeleni šešir je dozvoljeno da iznosi „sulude" ideje. Zeleni
šešir ima mnogo širi dijapazon nego PO, ali je PO speci-
fičniji. Prema tome, najbolje je koristiti oboje.
• PO automobili bi trebalo da imaju Ĉetvrtaste toĉkove.
• PO avioni bi trebalo da sleću s toĉkovima naviše.
176
XXXVII Razmišljanje pod zelenim šeširom

, • PO kupce bi trebalo plaćati da kupuju stvari.

• PO direktori bi trebalo dapromovišu sami sebe.
• PO fabrika koja zagaĊuje reku bi trebalo da se naĊe
nizvodno od same sebe.
Ova poslednja provokacija je dovela do ideje da se za-
konom propiše da svaka fabrika sagraĎena na obali reke
mora uzimati vodu nizvodno od mesta na kome je ispušta.
Na ovaj način, ona će biti prva koja će poţuriti da odnese
svoje otpadne vode na analizu.
Na reč PO se moţe gledati i kao na nastalu iz reci kao
što su hipoteza, pretpostavka, posibilitet, pa čak i poezija.
Sve one sadrţe ideju koja se iznosi zarad svog daljeg efek-
ta - da bi nešto isprovocirala, izazvala.
Po definiciji, apsurdna ili nelogična ideja ne moţe da
egzistira unutar našeg svakodnevnog iskustva. Prema to-
me, takva ideja leţi izvan svih postojećih obrazaca. Na taj
način, provokacija nas primorava da izaĎemo iz uobičaje-
nih obrazaca percepcije. Dok se udaljavamo od provoka-
cije, mogu da se dese tri stvari. Moţda nećemo moći da
učinimo nikakav prodor. Moţda ćemo otplutati nazad ka
uobičajenim obrascima. Moţda ćemo se prebaciti na novi
obrazac.
Jednako kao što postoje formalne metode ostvarivanja
prodora na bazi ideje, tako postoje i formalni načini stva-
ranja provokacija. Oni omogućavaju svesne tehnike late-
ralnog razmišljanja.
Na primer, jedan od jednostavnih načina stvaranja pro
vokacije se koristi preokretom. Kaţete način na koji se ne
što obično dešava i potom ga preokrenete ili izvrnete nao
pačke. 7
177
 Potreba za provokacijom
____________________________________________X
XXVII

•Kupci obiĉno plaćaju za robu koju kupuju. Da preo

krenemo to. PO: radnja plaća mušterijama.
•Ovo bi moglo da dovede do ideje o kuponima koji bi,
zapravo, vraćali kupcima mali deo iznosa njihove ku
povine.
•Ovo bi moglo da dovede do ideje da se kase u super-
marketima podese tako da na svaki hiljaditi raĉun is
plaćuju neku vrstu premije.
Provokacije ne moraju biti apsurdne ili nelogične. Mo-
guće je tretirati potpuno ozbiljnu ideju kao provokaciju.
Ako vam neko iznese ideju koja vam se ne dopada i koju
biste, razmislite li pod crnim šeširom, mogli odmah da od-
bacite, radije stavite zeleni šešir i ponašajte se prema njoj
kao prema provokaciji. Ovakav izbor je uvek moguće na-
praviti.
• Ne vidim kako bi vaša ideja oprodavnici koja bi ra
dila na bazi samodiscipline"mogla ikada dafunkci-
oniše, jer se tako lako moţe zloupotrebiti. MeĊutim,
staviću svoj zeleni šešir i tretirati je kao provokaciju.
To dovodi do ideje da ljudi sami izraĉunavaju iznos
za koji su pazarili, onako odoka. Eventualne greške u
njihovu korist ili u koristprodavnice bi se na kraju iz
jednaĉile.
Vrlo jednostavan način stvaranja provokacija jeste
upotreba nasumične reci. Moţete da zamislite jedan broj i
zatim otvorite rečnik upravo na toj strani. Drugi broj koji
zamislite neka predstavlja pozicije reci na stranici. Na pri-
mer, moţete zamisliti 92. stranu, osmu reč odozgo. Imenice
su lakše za korišćenje od glagola ili drugih vrsta reci.
Spisak imenica koje se nalaze u svakodnevnoj upotrebi je
jednostavniji za korišćenje nego rečnik.
178
XXXVII _______ Razmišljanje pod zelenim šeširom_____ \ 1

Pretpostavimo da su nam potrebne neke nove ideje za

biznis koji se tiče cigareta. Ispalo je da je nasumična reč
Jaba".
• Imamo, dakle, „cigarete"- PO - ,ţaba". Ţaba uka
zuje na skakutanje, prema tome, mogli bismo da ima
mo cigaretu koja se posle nekog vremena sama uga
sila. To bi moglo da bude od koristi u spreĉavanju
poţara. Isto tako, moglo bi da omogući pušaĉu da
povuĉe samo kratak dim i popuši tu cigaretu kasnije.
Dalje, to nas dovodi do nove marke cigareta koje bi
smo nazvali ,Jcratke", i koje bi zaista bile dizajnirane
da budu vrlo kratke i gore svega dva do tri minuta.
• Ţelim neke ideje o tome šta da se radi s televizorima.
Nasumiĉna reĉ je ,ĉir", dakle, televizor—PO—sir. Sir
ima rupe. PO ekran televizora ima rupe. Šta bi to
moglo da znaĉi? Moţda bi ekran mogao da ima ne
kakve ,prozore" koji bi pokazivali šta se dešava na
drugim kanalima.
Uz logiku, trebalo bi da postoji i razlog da se nešto ka-
ţe još pre no što se to zaista i izgovori. Uz provokaciju, ne
mora da postoji razlog da se nešto kaţe, sve dok nije izre-
ĉeno. Provokacija rada efekat, a vrednost efekta je ono što
opravdava provokaciju.
Mnogima moţe izgledati nezamislivo da nasumična
reč moţe biti od vrednosti u rešavanju problema. Definicija
nasumičnog znači da reč nema nikakve veze s proble-
mom. Pa ipak, u logici asimetričnog sistema formiranja
obrazaca, lako je shvatiti zašto nasumična funkcioniše reč.
Ona obezbeĎuje drugačiju polaznu tačku. Ako krenemo
unazad s te nove polazne tačke, povećavamo izglede da se
179
 Potreba za provokacijom XXXVII

vratimo putem kojim nikada ne bismo krenuli da smo o te-

mi razmišljali direktno.
Jednako kao što je prodor deo bazičnog modela zele-
nog šešira, tako je {provokacija. Kad ste u Francuskoj, go-
vorite francuski; kad nosite zeleni šešir, upotrebljavate
provokaciju {prodor kao gramatiku kreativnosti.

180
 XXXVIII
RAZMIŠLJANJE POD
ZELENIM ŠEŠIROM
Alternative
I
Suviše lako zadovoljeni.
Pravci, opcije i izbori.
Nivoi alternative.

U školskoj matematici, izračunate zbir i imate odgovor

na pitanje. Zatim krećete na sledeći zbir. Nema svrhe da
dalje trošite vreme na prethodni jer, ako imate tačan odgo-
vor, bolji od toga ne moţete dobiti.
Mnogi prenose ovaj princip dalje u ţivot. Čim prona-
Ďu odgovor na problem, prestaju da misle. Zadovoljavaju
se prvim odgovorom koji naiĎe. Stvarni ţivot se, meĎutim,
veoma razlikuje od školskih zadataka iz matematike.
Obično postoji više od jednog odgovora. Neki odgovori su
bolji od drugih: koštaju manje, pouzdaniji su, ili ih je lak-
še primeniti. Ne postoji ni najmanji razlog za pretpostavku
da/?rW odgovor mora da bude i najbolji. Ukoliko nemamo
dovoljno vremena, ali imamo mnogo problema koje nam
181
 Alternativa ________________XXXVIII

valja resiti, onda bi mogao da postoji razlog da se zadovo-

ljimo prvim odgovorom - ali ni u kom drugom slučaju. Da
li biste voleli da se vaš lekar zadovolji prvim što mu pad-
ne na pamet i prestane dalje da se bavi ispitivanjem vaše
bolesti?
Prema tome, potvrĎujemo prvi odgovor i imamo na
umu da se uvek moţemo vratiti na njega. Zatim krećemo
u potragu za alternativama. Krećemo u potragu za drugim
solucijama. Tek kad imamo više alternativa, moţemo da
izaberemo onu najbolju, sagledavši koja se najbolje ukla-
pa u naše potrebe i mogućnosti.
Moţda imamo sasvim adekvatan način da obavimo
nešto, ali to ni slučajno ne znači da ne moţe postojati bo-
lji. Stoga se dajemo u potragu za alternativnim načinom.
To je osnova za svako poboljšanje, koje ne mora biti ispra-
vljanje nedostataka niti rešavanje problema.
Do sada sam se u ovom odeljku bavio slučajevima u
kojima već imamo rešenje. Naša potraga za alternativama
je tada zapravo potraga za boljim rešenjem. Ali biva i da
uopšte ne znamo način na koji bismo nastavili dalje.
Prilikom planiranja bilo kakvog putovanja, uzimamo u
obzir i alternativne pravce. Kada završimo mentalnu ma-
pu situacije, tragamo za alternativnim pravcima koji vode
ka našoj destinaciji.
Predstava o alternativama ukazuje na to da obično po-
stoji više od jednog načina da se nešto uradi, više od jed-
nog načina gledanja na stvari.
Prihvatanje mogućnosti postojanja alternativa i potra-
ga za njima jeste fundamentalni deo kreativnog razmišlja-
nja. Odista, različite tehnike lateralnog razmišljanja su
usmerene ka nalaţenju novih alternativa.
182
XXXVIII Razmišljanje pod zelenim šeširom

Spremnost za traţenje alternativa (percepcije, obja-

šnjenja, postupanja), ključni je deo razmišljanja pod zele-
nim šeširom.
• Konkurentske novine su upravo poskupele. Stavite
svoje zelene šešire i nabrojte sve naše mogućnosti.
• Dobili smo ucenjivaĉko pismo u kome stoji da će,
ukoliko ne isplatimo veliku sumu novca, svi našipro-
' izvodi koji se nalaze po prodavnicama biti zatrovani.
Hajde da prvo proĊemo kroz oĉigledne opcije koje
imamo, a zatim ćemo staviti svoje zelene šešire ne bi-
smo li našli još neke.
Traganje za alternativama navodi na pomisao o krea-
tivnom stavu: prihvatanju postojanja drugačijih pristupa.
Stvarna potraga za alternativama ne mora iziskivati nika-
kvu posebnu kreativnost, sve dok se ne doĎe do očigled-
nih alternativa. To moţe naprosto biti stvar usredsreĎiva-
nja paţnje na temu i nabrajanja poznatih načina postupa-
nja s njom - što nije dovoljno. Baš kao što moramo da se
potrudimo da odemo dalje od prvog rešenja, tako moramo
da učinimo i kreativan napor da odemo dalje od očigled-
nog skupa alternativa. Strogo uzevši, u ovakvim dodatnim
potragama je zeleni šešir sve što nam je potrebno. Prvi deo
potrage bi se čak mogao svrstati u razmišljanje pod belim
šeširom: „proĎi kroz pristupe koji se normalno primenjuju
u takvim situacijama."
U praksi, zgodnije je da celokupnu potragu za alterna-
tivama stavimo u okvir razmišljanja pod zelenim šeširom.
U poslovnoj obuci, veliki naglasak se stavlja na dono-
šenje odluka. Pa ipak, kvalitet svake odluke umnogome
zavisi od alternativa koje stoje na raspolaganju onome ko
te odluke donosi.
183
 ____________ Alternativa _________________ XXXVIII

• Moraćemo da odaberemo lokaciju za letnji kamp.

Stavite svoje zelene šešire i dajte mi sve moguće va
rijante. Potom ćemo postepeno smanjivati njihov
broj.
• Kako ćemo da distribuiramo ove kompjutere? Koje
alternativne strategije imamo?
Mnogi veruju da logičan pregled obuhvata sve mogu-
će alternative. To moţe da bude slučaj u zatvorenom siste-
mu, ali u stvarnom ţivotu je retko kad tako.
• Imamo samo tri moguće alternative. Moţemo da ne
menjamo cenu. Moţemo daje snizimo. Moţemo daje
povećamo. Nema niĉega drugog što moţemo da uĉi
nimo.
Tačno je da svaki mogući postupak sa cenama mora na
kraju potpasti pod jedan od ova tri izbora. Pa ipak, postoji
ogroman broj mogućih varijanti. Moţemo da snizimo ce
nu kasnije (koliko kasnije?). Moţemo da snizimo cenu ne
kih proizvoda. Moţemo da unesemo neke promene u pro
izvod i napravimo jeftiniju verziju. Moţemo da promeni-
mo način reklamiranja proizvoda, kako bismo opravdali
višu cenu (ne menjajući cenu ili je čak povećavši). Moţe
mo nakratko da snizimo cenu i potom je ponovo vratimo
na staro. Moţemo da ne menjamo cenu i damo poseban
popust. Moţemo da snizimo cenu i potom naplaćujemo
ekstra-dodatak za opcije. Pošto razmotrimo ove varijante
(a ima ih još mnogo, mnogo više), tek onda moţemo da ih
svrstamo ujedan od ona tri izbora. MeĎutim, puko nabra
janje tri postojeća izbora samo po sebi ne generiše sve ove
alternative. "
184
XXXVIII Razmišljanje pod zelenim šeširom

Veoma česta greška krutih mislilaca jeste to što pod-

vlače osnovne alternativne kategorije i ne idu dalje od toga.
• Ono što zaista ţelim da uradim jeste da u isto vreme
podignem cenu i snizim je. Kreiraćemo liniju jeftinih
'• proizvoda i liniju ekskluzivnih, skupih proizvoda.
Alternativa ima dva različita nivoa. Imam nešto slo-
bodnog vremena. Kako da ga iskoristim? Mogao bih da
otputujem na odmor. Mogao bih da se upišem na neki
kurs. Mogao bih da se bacim na sreĎivanje bašte. Mogao
bih da nadoknadim zaostatak u poslu.
Ako odlučim da otputujem na odmor, prelazimo u sle-
deći nivo. Kakav odmor ţelim? To mogu da budu more i
sunce. To moţe da bude krstarenje. To moţe da bude od-
mor posvećen sportskim aktivnostima. Ako se odlučim za
more i sunce, prelazimo u sledeći nivo: kuda da odem?
Mogu na Mediteran. Mogu na Karibe. Mogu na Pacifička
ostrva. Zatim, moram da odlučim kako da otputujem tamo
i gde da odsednem.
Kad god traţimo alternative, to činimo unutar prihva-
ćenih okvira koji odreĎuju nivo. Obično ţelimo da ostane-
mo u tim okvirima.
• Zamolio sam te za alternativni dizajn drške za kišo
bran, a ti si mi donela dizajn kišnog mantila.
Tu i tamo, imamo potrebu da probijemo okvir i krene-
mo naviše, prešavši na viši nivo.
• Traţili ste mi da naĊem alternativne naĉine utovari-
vanja kamiona. A ja vam kaţem da bi bilo pametnije
da svoje proizvode transportu]emo vozom.
185
 ___________ Alternativa _________________ XXXVIII

• Traţili ste od mene da vam predloţim pogodne medi

je za reklamnu kampanju. Po meni, bilo bi bolje da
taj novac potrošimo na unapreĊivanje sluţbe za od
nose s javnošću.
Svakako nastojte da povremeno probijete okvire i pro-
menite nivoe. MeĎutim, budite spremni da unutar konkret-
nog nivoa iznaĎete nove alternative. Kreativnost izlazi na
loš glas kada kreativne osobe daju sebi u zadatak da uvek
rese neki drugi problem umesto onoga koji im je predočen.
Ostaje stvarna dilema: kada delati unutar datih okvira, a
kada izaći iz njih.
Sad smo došli do onoga što je moţda najteţa tačka u
svekolikoj kreativnosti - kreativna pauza. Kreativne pauze
nema sve dok ne resimo daje napravimo.
Nešto ide veoma glatko. Tragali smo za alternativama
na očiglednim tačkama. Izneli smo različite pristupe pro-
blemu. Šta više moţemo traţiti od kreativnosti?
Jednom sam proveo deset minuta dajući sve od sebe da
isključim budilnik koji nije zvonio. Nisam zastao da raz-
mislim da li zvuk moţda potiče od mog drugog budilnika.
Kreativna pauza nastaje onda kad kaţemo: „Nema oči-
glednog razloga zbog kojeg bih u ovom trenutku trebalo
da zastanem i razmotrim alternative. Ali, ipak ću to učiniti."
Uopšte uzev, naša zainteresovanost za probleme je to-
lika da onda kada ih nema više volimo da napredujemo
neometano nego da zastanemo da bismo sebi dali više za-
dataka za razmišljanje.
• Neću da misliš da imamo problem, jer ga nemamo.
Ali, hoću da staviš svoj zeleni šešir i napraviš malu
186
 V
XXXVIII Razmišljanje pod zelenim šeširom

kreativnu pauzu s osvrtom na naš uobiĉajeni naĉin

farbanja automobila pre no što ih prodamo.
* Stavi zeleni šešir i zadrţi se malo na sledećem: pro-
davci dobijaju proviziju za realizovanu prodaju.
' Razmisli malo o automobilskom volanu. On dobro
odraĊuje svoj posao. Zadrţi se malo na tome, dok si
u zelenom šeširu.

187
 ' ' i MJ^

XXXIX
RAZMIŠLJANJE POD
ZELENIM ŠEŠIROM
Karakter i veština
Da lije kreativnost stvar veštine, talenta
ili karaktera?
Lakše je menjati maske nego lik.
S ponosom primenjujte veštinu.

Često me pitaju da li je kreativnost stvar veštine, talen-

ta ili karaktera. Pravi odgovor je da moţe da bude sve to.
MeĎutim, ja nikad ne dajem taj odgovor. Kad ne bismo
uloţili ni najmanji napor da razvijemo veštinu kreativno-
sti, ona moţe da bude iskljuĉivo stvar talenta i karaktera.
Ljudi su isuviše spremni da se pomire s tim daje kreativ-
nost stvar talenta ili karaktera, a ukoliko ne poseduju nešto
od toga smatraju daje bolje daje prepuste drugima. Zbog
toga ja naglasak stavljam na nameran razvoj veštine krea-
tivnog razmišljanja (recimo, posredstvom tehnika lateral-
nog razmišljanja). Potom ističem da će neki i dalje u tome
biti bolji od drugih, baš kao što su pojedinci bolji u tenisu
189
 ________ Karakter i veština ________________ XXXIX

ili skijanju - ali, većina moţe da dosegne sasvim solidan

nivo.
Ne dopada mi se mišljenje daje kreativnost neki pose-
ban dar. Više volim da o njoj mislim kao o normalnom i
neophodnom delu svačijeg razmišljanja. Nećemo svi biti
geniji, ali, opet, tenis igraju i oni koji se ne nadaju učešću
na Vimbldonu.
Uvek su mi govorili o ljudima koji su prirodno skloni
razmišljanju pod crnim šeširom. Takvi kao da uţivaju u
uništavanju svake ideje ili sugestije, ^isto zabave radi. Pi-
taju me da lije moguće smekšati karakter takvih osoba. Pi-
taju me da li bi takve osobe mogle tretirati kreativnost s vi-
še tolerancije, mada same nikada nisu poţelele daje upo-
trebe.
Ne mislim da je promena karaktera moguća. Jedno-
stavno ukazivanje na „logiku" kreativnosti nekoj osobi
moţe da ima trajan efekat na stav te osobe prema kreativ-
nosti. Iz sopstvenog iskustva znam za nekoliko takvih slu-
čajeva. Najpraktičnije se pri tom posluţiti mehanizmom
zelenog šešira.
• Kad nosite svoj crni šešir za razmišljcinjer-obavljate
odliĉan posao. Ne ţelim da umanjimiefikasnost vašeg
fgiticizma, ali, staje sa zelenim šeširom? Vidite šta
moţete da uĉinite u vezi s tim.
• Moţda više volite da prilikom razmišljanja ne menja-
te šešire. Moţda niste svestrani. Moţda umete da
jjevate samo na jednu notu". Moţda ćete morati da
ostanete specijalista za negativno. Ukljuĉivaćemo
vas u diskusiju samo onda kad nam bude potrebno
razmišljanje pod crnim šeširom.
Niko ne voli da ga smatraju jednostranim. Mislilac ko-
190
XXXIX _______ Razmišljanje pod zelenim šeširom ____ \ /

ji je izvanredan s crnim šeširom na glavi bi voleo i da nje-

govo razmišljanje pod zelenim šeširom bude makar osred-
nje.
Jasno razdvajanje zelenog od crnog šešira znači da
stručnjak za razmišljanje pod crnim šeširom shvati da ne
mora smanjiti svoju negativnost da bi bio kreativan. Kada
je negativan, moţe to da bude u istoj meri kao i ranije
(uporedite ovo s pokušajima promene karaktera).
Tragična i komična maska su odvojene. Sam glumac
se ne menja. On svaku ulogu igra u punoj zavisnosti od
maske koju nosi. Odista, on se ponosi svojom sposobno-
šću da igra i komediju i tragediju. Ponosi se svojom glu-
mačkom veštinom.
Na potpuno isti način, mislilac mora da se ponosi svo-
jom veštinom razmišljanja. Ovo znači sposobnost nošenja
svih šest šešira za razmišljanje i odgovarajuće razmišljanje
pod svakim šeširom. Pomenuo sam ovo već ranije u knji-
zi, a sada ponavljam ovde, zbog ovog praktičnog proble-
ma izlaţenja na kraj s negativnim karakterom.
• U ovom trenutku razmišljamo pod zelenim šeširom.
Ako to niste u stanju, dovoljno je da se neko vreme
suzdrţite od diskusije.
• Moţete barem pokušati da se malo pozabavite razmi
šljanjem pod zelenim šeširom. Nikada nećete moći da
se pouzdate u to svoje razmišljanje ukoliko makar ne
pokušate.
Kreativno razmišljanje je obično u slabijoj poziciji jer
ne deluje kao neophodan deo razmišljanja. Formalnost ze-
lenog šešira ga proizvodi u priznati deo razmišljanja, za-
jedno s ostalim njegovim aspektima.
191
■51
 XL
RAZMIŠLJANJE POD
ZELENIM ŠEŠIROM
Šta biva s idejama?
Staje sledeće?
Uobliĉavanje i prekrajanje ideja.
Menadţer koji brine o konceptima.

Jedan od najnerealizovanijih aspekata kreativnosti je-

ste „ţetva" ideja. Sedeo sam na brojnim kreativnim sedni-
cama na kojima se čulo mnoštvo dobrih ideja. Ipak, u iz-
veštajima s tih sednica se većina iznesenih ideja nije uop-
šte pominjala.
Skloni smo da tragamo samo za dobrom finalnim re-
šenjem. Sve drugo ignorišemo. Osim tog dobrog rešenja,
moguće je naći mnogo toga vrednog. Moguće je da postoje
nova konceptualna usmerenja, čak iako nema konkretnih
načina za pomak u tom smeru. Moguće je da postoje
poluformirane ideje koje još nisu upotrebljive jer iziskuju
mnogo dorade. Nova načela mogu da se izrode premda
moţda još uvek nisu zaogrnuta plastom praktičnosti. Mo-
193
 _______ Šta biva s idejama? ___________________ XL

ţda doĎe do zaokreta u „ukusu" (vrsti) ideje. Moţda doĎe

do promene u oblasti spoznaje rešenja (gde ljudi tragaju za
solucijama). Moguće je da se definišu nove „oblasti idej-
nog usmerenja" (oblasti u kojima uz pomoć novog kon-
cepta moţe mnogo da se postigne). Sve su to stvari koje
valja imati na umu.
Uobličavanje i prilagodavanje ideje, kako bi se ona
pribliţila ispunjavanju dveju potreba, trebalo bi da bude
deo kreativnog procesa. Prva potreba jeste ona koju nameće
situacija. Čini se pokušaj da se ideja uobliči u upotre-
bljivu ideju. To se radi tako što se uvode ograničenja, koja
se potom koriste kao pomoć u uobličavanju.
• Ideja je odliĉna, ali u svom sadašnjem obliku bi bila
suviše skupa. Moţemo lije uobliĉiti tako da ne bude
toliko skupa?
• U ovom trenutku, graĊevinski propisi nam ne dozvo
ljavaju tako nešto. Moţemo li da uobliĉimo ideju ta
ko da ne protivreĉi propisima? Da lije tako nešto
moguće?
• To je pravi proizvod za veliku kompaniju. Ali, mi ni
smo velika kompanija. Moţemo li na bilo koji naĉin
da iskoristimo ideju?
Obratite paţnju na to da se ograničenja uvode kao po-
moć u uobličavanju, a ne kao osnov za odbacivanje ideje.
Druga grupa potreba kojima valja izaći u susret jesu
potrebe ljudi koji moraju da delaju u skladu s idejom. Na-
ţalost, ovaj svet nije savršen. Bilo bi lepo kada bi svako
mogao da vidi u ideji onu briljantnost i potencijal koji su
očigledni njenom tvorcu. To, meĎutim, često nije slučaj.
Prema tome, deo kreativnog procesa se sastoji u tome da
194
XL ___________ Razmišljanje pod zelenim šeširom

ideju uobliči tako da se bolje uklopi u potrebe onih koji će

je „kupiti".
• Ovog trenutka, interesuju nas samo ideje koje štede
novac. Ima li naĉina da se ova ideja sagleda kao ta
kva - sad ili kasnije?
• Da bi bila prihvatljiva, ideja ne srne da bude suviše
nova. Mora da deluje sliĉno nekoj staroj i oprobanoj
ideji, za koju se zna da funkcioniše. Koja poreĊenja
moţemo da pronaĊemo?
• Danas se veliki naglasak stavlja na mogućnost testi
ranja ideja, oglednu proizvodnju i tome sliĉno. Na
koji naĉin moţemo da testiramo ovu ideju?
• Visoka tehnologija je sada vrlo Jn". Da li bi elek
tronska tehnologija poboljšala ovu ideju?
Katkada se čini daje ovaj proces na samoj granici ne
poštenog. Pa ipak, nema ničega nepoštenog u osmišljava
nju proizvoda tako da bude što privlačniji za kupca. Prema
tome, ideje bi trebalo da budu osmišljene tako da se ukla
paju u potrebe kupca. ^ u i>:,v
U nekim svojim delima sam pomenuo ulogu mena-
dţera koji bi brinuo o konceptima. Reč je o nekome ko bi
bio odgovoran za podsticanje, sakupljanje i briţno čuvanje
ideja. Ta osoba bi organizovala seanse na kojima bi ideje
nastajale. Ta osoba bi podmetala probleme pod noseve
onih od kojih se očekuje da ih rese. Ta osoba bi pazila na
ideje na isti način na koji finansijski direktor pazi na finan-
sije.
Ukoliko takva osoba postoji, do nje stoji da prikuplja
rezultate razmišljanja pod zelenim šeširom. Ukoliko ne,
195
 Edvard de Bono XL

rezultati ostaju kod onih koji su ih smislili za sopstvenu

upotrebu.
Sledeća faza jeste faza ţutog šešira. Ona podrazumeva
konstruktivan razvoj ideje. TakoĎe, podrazumeva pozitiv-
nu procenu i potragu za koristima i vrednostima potkre-
pljenim odreĎenim dokazima. O takvim stvarima se disku-
tovalo u sklopu razmišljanja pod ţutim šeširom.
Potom dolazi razmišljanje pod crnim šeširom. Na raz-
mišljanje pod belim šeširom se moţemo prebaciti u bilo
kojoj fazi, da bismo obezbedili podatke potrebne za proce-
nu funkcionalnosti ideje.
Finalna faza jeste razmišljanje pod crvenim šeširom:
da li nam se ideja dopada toliko da bismo nastavili dalje?
Moţe se učiniti čudnim što se emocionalni sud donosi na
kraju. MeĎutim, treba se nadati da se taj emocionalni sud
zasniva na dostupnim rezultatima ispitivanja vršenog u
okvirima razmišljanja pod crnim i ţutim šeširom. Na kra-
ju, ako ne postoji oduševljenje za ideju, nije verovatno da
će biti uspešna bez obzira na to koliko je dobra.

b][JD

196
 XLI
RAZMIŠLJANJE POD
ZELENIM ŠEŠIROM
M Rezime
Zeleni šešir sluţi za kreativno razmišljanje. Osoba ko-
ja stavlja zeleni šešir će upotrebiti modele kreativnog raz-
mišljanja. Od onih oko nje se zahteva da rezultat tog raz-
mišljanja tretiraju kao kreativan ishod. Bilo bi idealno kad
bi i mislilac i slušalac nosili zelene šešire.
Zelena boja simbolizuje plodnost, rast i vrednost seme-
na.
Traganje za alternativama jeste fundamentalni aspekt
razmišljanja pod zelenim šeširom. Postoji potreba da se
ide dalje od poznatog, dalje od očiglednog i zadovoljava-
jućeg.
Koristeći se kreativnom pauzom, mislilac u zelenom
šeširu moţe bilo kad da zastane i razmisli da li tog trenut-
ka postoje i neke alternativne ideje. Za tu pauzu ne mora
da postoji nikakav objektivan razlog.
U okviru razmišljanja pod zelenim šeširom mehani-
zam prosuĊivanja biva zamenjen mehanizmom prodora.
197

tili
 Rezime XLI
Mislilac ţeli da krene dalje od početne ideje, u nameri da
osmisli novu ideju.
Provokacija je bitan deo razmišljanja pod zelenim še-
širom i simbolizovana je rečju PO. Provokacija se koristi
da bi nas izvukla iz naših uobičajenih obrazaca razmišlja-
nja. Postoji više načina za izazivanje provokacije, uključu-
jući i metod nasumične reci.
Lateralno razmišljanje jeste skup stavova, mehaniza-
ma i tehnika (meĎu kojima su prodor, provokacija i PO)
koji pomaţu u formiranju prečica za kretanje meĎu obra-
scima, u sklopu samoorganizujuceg asimetričnog sistema
formiranja obrazaca. Ono se koristi za stvaranje novih
koncepata i percepcija.

198
 XLII
PLAVI ŠEŠIR
Kontrolisanje razmišljanja

Razmišljanje o razmišljanju.
Uputstva za razmišljanje.
Organizovanje razmišljanja.
Kontrolisanje ostalih šešira.

Zamislite komandnu tablu. Za njom obavezno stoji ne-

ko u plavom mantilu, s plavom kapom ili šeširom na glavi.
Noseći plavi šešir, više ne razmišljamo o temi; umesto
toga, razmišljamo o razmišljanju potrebnom za istraţiva-
nje te teme. Plava boja simbolizuje sveobuhvatnu konfro-
lu, budući da nebo pokriva sve. Plavo ukazuje i na nepri-
strasnost, hladnokrvnost i drţanje situacije pod konfrolom.
Dirigent orkestra prvo poziva violine, a potom duvač-
ku sekciju. Dirigent kontroliše situaciju. Dirigent nosi pla-
vi šešir. Ono što dirigent znači za orkestar, to plavi šešir
znači za razmišljanje.
Nošenjem plavog šešira kaţemo sebi - ili drugima -
koji od ostalih pet šešira valja da stavimo. Razmišljanje
199
 _____ Kontroliranje razmišljanja _______________ XLII

pod plavim šeširom kaţe nam kad je vreme da promenimo

šešir. Ako je reč o razmišljanju kao formalnoj proceduri,
tada plavi šešir drţi protokol pod kontrolom.
Kompjuteri se pridrţavaju svojih programa, koji im
govore šta da urade sledećeg trenutka. Plavi šešir jeste pro-
gramski šešir za ljudsko razmišljanje.
Noseći plavi šešir, moţemo da predočimo plan razmi-
šljanja, s detaljima onoga što bi trebalo da se dešava odre-
Ďenim redosledom. Plavi šešir moţemo upotrebiti i za da-
vanje neposrednih uputstava. Potreban je koreograf da bi
različite baletske korake aranţirao u sekvencu. Plavi šešir
se stavlja onda kad ţelimo da uradimo koreografiju kora-
ka našeg razmišljanja.
Ovaj pojam formalno strukturiranog razmišljanja se
umnogome razlikuje od pojma razmišljanja kao diskusije
koja teče slobodno, ne povinujući se nikakvom spolja-
šnjem strukturiranju.
• Moje razmišljanje pod plavim šeširom definitivno su-
geriše da bi u ovom trenutku trebalo da poĉnemo da
tragamo za alternativama.
• Nemamo mnogo vremena za razmišljanje o ovome,
tako da moramo da ga koristimo vrlo efikasno. Da li
bi neko ţeleo da stavi plavi šešir i predloţi strategiju
našeg razmišljanja?
• Do sada nismo stigli nigde. Stavivši svoj plavi šešir,
predloţio bih da malo razmišljamo pod crvenim šeši
rima, kako bi se atmosfera rašĉistila. Šta zapravo mi
slimo o predlogu da se smanji broj prekovremenih
ĉasova?
200
XLII ___________________ Plavi šešir ____________

Razmišljanje se često odvija kao neplanirano brbljanje

i reagovanje na ono što se iz trenutka u trenutak dešava.
Negde u pozadini postoji osećaj za svrhu, ali se to nikad ne
objašnjava detaljno, ni kao ukupan cilj, ni kao sporedni ci-
ljevi. Sugestije, sud, kritika, informacija i čista emocija -
sve se to zajedno „krčka", kao neki gulaš od_ misli. Deluje
kaolraćenje vremena, sve dok se mislilac ne spotakne o
neki isprobani pristup za koji se čini da bi mogao omogu-
ćiti postizanje ţeljenog cilja. Reč je o nasumičnom istraţi-
vanju iskustva, snaţno voĎenom negativnim kriticizmom.
Pretpostavka koja leţi u osnovi toga jeste da će prosečno
inteligentne osobe koje dobiju dovoljno informacija, to-
kom diskusije preći listu opcija i odlučiti se za onu najpo-
godniju.
Takode, tu je i pretpostavka da će razmišljanje teći u
okvirima ranijih iskustava i sadašnjih ograničenja, i to na
takav način da ishod „evoluira" i biva pročišćen kritikom.
Analogija s evolucijom je direktna, jer darvinistička zami-
sao evolucije pretpostavlja opstanak najjačih vrsta, a u raz-
mišljanju je reč o opstanku najpogodnijih ideja. U slučaju
grubog pritiska okoline, uzvraćamo grubim pritiskom ne-
gativnosti.
Kod ovog tipa razmišljanja, sledi da oni koji sudeluju
već imaju predloge izmeĎu kojih će se izabrati solucija.
Do tih predloga se moţda došlo kroz lično razmišljanje ili
su potekli od „eksperata".
U ovoj knjizi, više sam zaokupljen onim vidom razmi-
šljanja koje podrazumev^ izradu mape,)pri kom.se prvo is-
traţuje teren i vrše opaţanjaTPotom se sagledavaju mogu-
ća usmerenja i konačno bira jedno od njih.
201
 \ 7_____ Kontrolisanje razmišljanja _______________ XLH

Oni koji su uključeni u situaciju, tvrdiće da neprestano

misle o celoj stvari, a ne samo dok sede oko stola za vre-
me formalne diskusije. Zaista, svrha takvih diskusija nije
toliko u razmišljanju koliko u razmeni rezultata ranije oba-
vljenog razmišljanja. Ovog časa, pribliţavamo se debati ti-
pa rasprave, tako tipičnoj za zapadnjačko razmišljanje.
Bilo bi mi drago kad bi se veliki deo „kartografskog"
razmišljanja obavljao pre formiranja različitih gledišta. To
je, meĎutim, retko slučaj. Mislilac na brzinu gleda oko se-
be u potrazi za stanovištem zasnovanim na iskustvu i pred-
rasudi i potom nastoji da ga prečisti kroz raspravu. Tipičan
primer za ovo jeste tradicionalan metod pisanja sastava u
školi. Učenici se ohrabruju da već u prvoj rečenici navedu
zaključak, a da ostatak sastava upotrebe za potkrepljivanje
tog zaključka. Razmišljanje se koristi za potkrepljivanje,
ne za istraţivanje. Isto se dešava s politikom i u sudnici.
Obe strane kreću s utvrĎenih pozicija.
Pomeranje rasprave napred i nazad daje impuls za raz-
mišljanje. To je i razlog zbog kojeg mnogi nalaze da im je
lakše da razmišljaju u grupi nego sami. Sopstveno razmi-
šljanje ima mnogo veću potrebu za strukturom plavog še-
šira.
Ako ćemo prihvatiti „kartografski" vid razmišljanja,
moramo da imamo strukturu. Napad i odbrana više ne mo-
gu da nam je obezbeĎuju. Baš kao stoje istraţivaču potre-
ban nekakav plan rada, tako je i.jnjsUocuj)ptrebnajieka
struktura za organizovanje.
Struktura plavog šešira moţe da obezbedi plan onoga
što će se dešavati iz trenutka u trenutak - prilično nalik
kompjuterskom programu. Vrlo često, razmišljanje pod
202
XLII __________ Plavi šešir _______ ^ ^ _

plavim šeširom drţi pod kontrolom taj diskusioni vid raz-

mišljanja na način umnogome sličan onome na koji koči-
jaš kontroliše konje, vodeći ih iz časa u čas.
• U ovoj fazi je potrebno razmišljanje pod belim šeši
rom.
• Sada su nam potrebni neki predloţi. Znaĉi, razmišlja
nje pod ţutim šeširom. Konkretne sugestije, molim.
• Saĉekajte malo s crnim šeširima, nisam zadovoljan
idejama koje imamo. Stavimo naĉas zelene šešire.
Najčešće, biće to stvar povremenog ubacivanja šešira
za razmišljanje u tekuću diskusiju tradicionalnog tipa.
• Ţelim da svi stavite crvene šešire i kaţete mi šta mi
slite o ovome. Ako se sećate, crveni šešir vam dozvo-
ljava da iznesete svoje emocije i osećanja, a da ni na
koji naĉin ne morate da ih opravdavate.
• Moţda niste svesni, aliprimenjujete razmišljanje pod
crnim šeširom - to jest, negativan sud. Rekli ste nam
zbog ĉega ovo neće funkcionisati. Sada bih ţeleo da
se na trenutak prebacite na razmišljanje pod ţutim
šeširom, da bih ĉuo vašu pozitivnu procenu.
• Ne ţelim vaša mišljenja niti sugestije. Ţelim nekoliko
minuta razmišljanja pod belim šeširom. Ĉinjenice i
brojke bez tumaĉenja.
• Mislim da je potrebno da zastanemo i razmislimo
malo pod plavim šeširima. Zaboravite naĉas na te
mu. Kako da organizujemo svoje razmišljanje?
Treba reći da razmišljanje pod plavim šeširom nije
ograničeno na koordiniranje upotrebe ostalih šešira. Plavi
šešir za razmišljanje se moţe upotrebiti i za organizovanje

203
 Kontrolisanje razmišljanja XLII

ostalih aspekata razmišljanja, kao što su procena prioriteta

ili sagledavanje ograničenja. Razmišljanje pod plavim še-
širom moţe da se upotrebi i za orkestraciju primene razli-
čitih pomagala za CoRT razmišljanje, kao što je PMI.*

Vitite stranu 21. (prim. urednika.)

204
 RAZMIŠLJANJE POD
PLAVIM ŠEŠIROM
UsredsreĊenost
Postavljanje pravih pitanja.
Definisanje problema.
Postavljanje zadataka za razmišljanje.

Aspekt usredsreĊivanja predstavlja jednu od ključnih

uloga razmišljanja pod plavim šeširom. Razlika izmeĎu
dobrog i lošeg mislioca često leţi u sposobnosti usredsre-
Ďivanja. O čemu bi trebalo razmišljati? Nije dovoljno biti
svestan opšte svrhe razmišljanja.
• Ţelimo da se usredsredimo na pripremu spektra mo
gućih reakcija na sniţavanje cene od strane naših
konkurenata.
• Usredsredimo se sad na ono što svako od nas ţeli od
ovog godišnjeg odmora.
• Kišobrani i reklama. Ţelim kreativne ideje o tome ka
ko se obiĉni kišobrani mogu upotrebiti za reklamira
nje.
205
 _________ UsredsreĎenost __________________ XLIII

• Kako da naši gosti budu toliko zadovoljni da bi i svo

je prijatelje podstakli da doĊu u naš hotel? O tome
nam valja razmišljati.
• Razmišljamo uopšte o novim potrošaĉima koji bi ko
ristili objekte za prodaju brze hrane. MeĊutim, treba
lo bi da se usredsredimo na to da navedemo starije
osobe da te naše objekte koriste van špiceva tokom
kojih ih koriste zaposleni.
Fokus razmišljanja moţe da bude uopšten ili suţen.
Unutar uopštenog fokusa se moţe nalaziti više suţenih.
Ono stoje vaţno u vezi sa usredsreĎivanjem jeste da bi ga
trebalo detaljno objasniti, na odreĊen naĉin. Razmišljanje
pod plavim šeširom bi trebalo koristiti za praćenje eventu-
alnog odstupanja od fokusa. Vreme provedeno u razmi-
šljanju o razmišljanju nije izgubljeno vreme.
• Staviću svoj plavi šešir, da bih rekao da smo se veo
ma udaljili od onoga o ĉemu smo poĉeli da razmi
šljamo. Imamo mnogo zanimljivih ideja, ali nijedna
od njih nije relevantna za ono na šta smo se u poĉet
ku usredsredili. Moramo da se vratimo u normalan
kolosek. Ima li još komentara na osnovu razmišljanja
pod plavim šeširom?
• Stavite svoje plave šešire i recite mi šta mislite o to
me kako napredujemo. Ima li nekog pomaka?
Postavljanje pitanja je najjednostavniji način usredsre-
Ďivanja razmišljanja. Vrlo često, kaţu da postavljanje pra-
vog pitanja moţe da predstavlja najvaţniji deo razmišlja-
nja. Na nesreću, mnogo je lakše postaviti pravo pitanje on-
da kad se na njega već dobije odgovor. Bez obzira na to,
voĎenje računa o formulisanju i fokusiranju pitanja jeste
bitan aspekt razmišljanja pod plavim šeširom.
206
XLIII Razmišljanje pod plavim šeširom

Unutar CoRT nastave razmišljanja, pitanja su podelje-

na u dve grupe. Prvu grupu an&sluĉajna pitanjaj čija je
priroda istraţivačka (kap kad stavite mamac i zabacite udi-
cu, ne znajući šta moţete upecati). Drugu grupu čine di-
rektna pitanja) koja se koriste za proveravanje stvari i na
koja se dobija direktan pozitivan ili negativan odgovor
(kao u lovu: naciljate i... ili pogodite ili promašite).
, • Nije toliko u pitanju šta ćemo da uradimo, već kada
ćemo to da uradimo. Vremeje ovde od vitalnog zna-
ĉaja. Koje faktore bi trebalo da uzmemo u obzir da
bismo odredili vreme?
• Pitanje je da lije klijent zaista uvideo da polisa pred
viĊa poreske olakšice, ili su one samo posluţile na
šem agentu kako bi lakše prodao osiguranje.
U stvari, problem je samo u posebnoj vrsti pitanja: ka-
ko ćemo ovo postići? Vaţno je definisati problem, inače
rešenje moţe biti irelevantno ili nepotrebno komplikova-
no. Da lije ovo stvarno problem? Zbog čega ţelimo da re-
simo ovaj problem? Koji problem leţi u korenu svega?
• Hladnoća nije problem. Naĉin na koji ljudi doţivlja
vaju hladnoću jeste problem. To moţemo daprome-
nimo.
• Nije problem to što nema snega, već to što bez snega
nema skijanja. Prema tome, ukrcaćemo ljude u auto
buse i odvesti ih tamo gde ima snega.
Umesto da pretpostavljamo da ćemo naći najbolju de-
finiciju problema, praktičnije je latiti se pokušaja da osmi-
slimo dijapazon alternativnih definicija. Sve je to deo raz-
niišljanja pod plavim šeširom.
207
 UsredsreĊenost XLIII

Uloga mislioca pod plavim šeširom je i zadavanje kon-

kretnih zadataka za razmišljanje. Još je vaţnija ako pojedi-
nac sam razmišlja.
• Odredimo cilj ovog našeg sastanka. Kakav ishod bi
smo smatrali uspešnim?
• Poĉnimo tako što ćemo prelistati one oblasti dogovo
ra u kojima se obe strane slaţu.
• Zadatak našeg razmišljanja jeste da smislimo na ko
ji bismo naĉin danas mogli da donesemo odluku.
• Treba da nabrojimo bar ĉetiri oblasti unutar kojih St
ova ideja dotiĉe školstva.
• Stavite crne šešire i razmislite o našoj trenutnoj re
klamnoj kampanji koja je upravo u toku.
Zadatak za razmišljanje moţe da bude manjeg ili ve-
ćeg obima. Zadatak za razmišljanje moţe iziskivati kon-
kretno postignuće ili traţiti zalaţenje u oblast.
• Trebaju mi samo neke ideje o tome kako da istraţimo
ovaj biznis prodaje posredstvom televizije.
• Kako da otkrijemo da lije njihova strategija imala
uspeha?
• Zašto nam je teško da se odluĉimo izmeĊu ovih alter
nativa?
Kad zadatak za razmišljanje ne moţe da bude uspešno
rešen, taj neuspeh se mora zabeleţiti.
• Nismo uspeli da naĊemo objašnjenje za ovu poveća
nu potrošnju slatkiša. Moraćemo da se vratimo na to
kasnije, da vidimo moţemo li da doĊemo do nekih hi
poteza koje se mogu proveriti.
208
XLIII Razmišljanje pod plavim šeširom

• Nisu nam pale na pamet nikakve ideje o tome kako

da povećamo prodaju jagnjetine. Moţda bi bolje bilo
da taj problem rašĉlanimo na više delova.
Mislilac pod plavim šeširom podiţe metu u vis i kaţe:
„To je to. Pucajte u ovom pravcu."

209
 XLIV
RAZMIŠLJANJE POD
PLAVIM ŠEŠIROM
Osmišljavanje programa
Korak po korak. Softver
za razmišljanje.
Koreografija.

Kompjuteri imaju svoj softver, koji im u svakom tre-

nutku nalaţe šta da rade. Bez softvera, kompjuter ne moţe
da funkcioniše. Jedna od funkcija razmišljanja pod plavim
šeširom jeste osmišljavanje softvera za razmišljanje o od-
reĎenoj stvari. Moguće je imati fiksne strukture koje se
mogu primeniti na svaku situaciju. U jednom delu CoRT
programa navodim upravo takvu strukturu pod nazivom
PISCO.* Ono na šta ţelim da se osvrnem u ovom odeljku
jeste usvojeni softver, osmišljen za svaku situaciju.
• Poĉećemo razmišljajući pod plavim šeširima, kako
bismo osmislili program kojeg ţelimo da sepridrţa-
. ___ vamo.
U originalu: Purpose Input Solution, Choise Operation; u prevodu:
svrha, ulaz, solucije, izbor, delovanje. (prim. prev.)
211
 _____ Osmišljavanje programa ________________ XLIV

• Ovo je nesvakidašnja situacija. Odakle da poĉnemo?

O ĉemu bi trebalo da razmišljamo?
Na kraju prethodnog odeljka, pomenuo sam da se naj-
veći deo razmišljanja pod šest šešira sastoji od povremenih
intervencija u toku normalne diskusije ili razmišljanja u vi-
du rasprave. Biće povremenih zahteva za specifičnim vi-
dom razmišljanja, simbolizovanim šeširom odreĎene boje.
Ovde ţelim da razmotrim formalnu mogućnost programa
koji predočava redosled koraka.
Postoji slobodan ples, u kome plesači iz trenutka u tre-
nutak improvizuju u nameri da izazovu efekat. Zatim, po-1
stoji formalni balet u kome je svaki korak precizno odre-
Ďen koreografijom. Upravo taj aspekt koreografije, kao
deo razmišljanja pod plavim šeširom, jeste ono čime se ovde
bavim. MeĎutim, ne ţelim da čitalac pomisli daje ovo
način na koji bi šest šešira za razmišljanje trebalo uvek da
se koriste.
TakoĎe bih ţeleo da istaknem - kao što sam već uči-
nio - da programi plavog šešira mogu da uključuju mno-
go više aspekata razmišljanja nego što su to šest šešira.
• Trebalo bi da poĉnemo tako što ćemo analizirati sve
faktore koje moramo da uzmemo u obzir prilikom dizajni
ranja nove linije deĉje odeće.
• Trebalo bi da poĉnemo tako što ćemo obeleţiti sve
oblasti u kojima se slaţemo, sve oblasti u kojima se ne sla
ţemo, kao i oblasti koje su irelevantne za ovu diskusiju.
Poslednja procedura koju sam pomenuo je poznata
kao ADI.* i jedna je od nastavnih metoda u okviru CoRT
programa.
* U originalu: Agreement Disagreenent Irrelevant; u prevodu: slaganje,
neslaganje, irelevantno (prim. prev.)
212
XLIV _________ Razmišljanje pod plavim šeširom

Program će varirati u odnosu na situaciju. Program za

rešavanje problema će se razlikovati od programa za dizaj-
niranje jahti. Program voĎenja pregovora neće biti isti kao
program donošenja odluka. Čak i unutar oblasti donošenja
odluka, program koji se koristi za jednu odluku se moţe
razlikovati od onoga upotrebljenog za neku drugu. Misli-
lac u plavom šeširu usvaja program koji odgovara situaciji,
baš kao što stolar planira kako će napraviti stolicu ili pla-
kar.
Ukoliko je tema takva da izaziva snaţna osećanja mi-
slilaca, onda bi bilo pametno da se na program prvo stavi
razmišljanje pod crvenim šeširom. Time bi se osećanja iz-
vukla na površinu i učinila vidljivim. Ako se preskoči raz-
mišljanje pod crvenim šeširom, svaka osoba bi mogla na-
stojati da svoja osećanja izrazi indirektno, posredstvom
drugih sredstava, kao stoje preterano razmišljanje pod cr-
nim šeširom. Pošto se emocije obelodane, više ne predsta-
vljaju toliko opterećenje za mislioca. Moţda će čak to do-
vesti do izraţenije objektivnosti.
Sledeći korak bi moglo da bude razmišljanje pod be-
lim šeširom, kako bi se iznele sve relevantne informacije.
Obično je neophodno vraćati se, s vremena na vreme, raz-
mišljanju pod belim šeširom - kao nekoj vrsti podrutine -
u nameri da se provere drugačija gledišta.
Zatim se primenjuje razmišljanje pod ţutim šeširom,
kako bi se izneli postojeći predloţi i sugestije. Postoji mo-
gućnost uzajamnog dejstva razmišljanja pod plavim i ţu-
tim šeširom, jer razmišljanje pod plavim šeširom postavlja
pitanja i ukazuje na problematične oblasti. Razmišljanje
pod belim šeširom takoĎe moţe da iznese „trenutne" pri-
stupe problemu.
213
 \ Y ______ Osmišljavanje programa _______________ XLIV

• Ranije smo se u ovakvim situacijama ponašali na sle-

deći naĉin.
• Svima su vam poznati tradicionalni pristupi. Bez ob
zira na to, ponoviću ih.
Razmišljanje pod plavim šeširom moţe da definiše
oblasti u kojima su potrebni novi koncepti i na koje se stoga
valja usredsrediti. Razmišljanjem pod zelenim šeširom se
potom pokušavaju stvoriti neki novi koncepti. Alterna-
tivno, moţe se ustanoviti formalan period za razmišljanje
pod zelenim šeširom tokom kojeg bi svaki pojedinac spro-
veo svoju kreativnu pauzu.
• Ţeleo bih da vidim ima li jednostavnijih naĉina za re
guliranje isplate premija putem tekućih raĉuna gra
Ċana.
• Mora da postoji neki bolji naĉin prodaje knjiga. Ţe
lim da stavimo zelene šešire i razmislimo o tome.
U ovom trenutku, stavljanje plavog šešira za razmišlja-
nje bi sredilo predloge koji stoje na raspolaganju, tako da
bi postojala formalna lista. Predloţi bi potom mogli da bu-
du svrstani u različite kategorije: oni koji iziskuju pojedi-
načno ocenjivanje, oni koji iziskuju dalje razvijanje, oni
koje valja samo zabeleţiti.
Sad bi već mogla da se odvija mešavina razmišljanja
pod belim, ţutim i zelenim šeširom, da bi se svaki od pred-
loga dalje razvijao i unapreĎivao. To je faza konstruktiv-
jnog razmišljanja. •
Potom se prelazi na razmišljanje pod ţutim šeširom,
kako bi se dala pozitivna procena svake od alternativa koje
se razmatraju kao ozbiljne mogućnosti.
214
XLIV Razmišljanje pod plavim šeširom

Zatim ide razmišljanje pod crnim šeširom, u vidu svo-

jevrsnog preispitivanja. Svrha razmišljanja pod crnim šeši-
rom jeste ukazivanje na alternative koje su nemoguće ili
neupotrebljive. Razmišljanje pod crnim šeširom moţe i da
pokrene pitanje vrednosti upotrebljivih alternativa.
Sledeće je razmišljanje pod ţutim i zelenim šeširom, a
primenjuje se zarad savladavanja ciljeva postavljenih raz-
mišljanjem crnog šešira: korigovanja nedostataka, otkla-
njanja slabosti i rešavanja problema.
Posle toga, vraćamo se na pregled u okviru razmišlja-
nja pod crnim šeširom, da bi ukazali na rizike, opasnosti i
manjkavosti.
Potom bi moglo da usledi stavljanje plavog šešira, koje
bi dalo sveobuhvatni pregled postignutog, a uz to bi i or-
ganizovalo strategiju izbora pravca.
Iza toga sledi razmišljanje pod crvenim šeširom, da bi
misliocima omogućilo da izraze svoja osećanja u pogledu
raspoloţivih izbora.
Naposletku, etapa razmišljanja pod plavim šeširom
odreĎuje strategiju razmišljanja o primeni ideje.
Sve ovo moţda deluje kao prilično komplikovan redo-
sled, ali, u praksi, svaka faza potpuno prirodno prelazi u
sledeću - kao kad menjate brzine tokom voţnje.
Tamo gde postoji utvrĎen program, od suštinskog je
značaja da o tome budu obavešteni svi koji uzimaju udela
u razmišljanju. Ako mislilac zna da ubrzo dolazi period
predviĎen za razmišljanje pod crnim šeširom, osećaće se
manje prinuĎen da stalno pravi upadice „crnog" tipa iz
straha da će moţda propustiti trenutak.
215
r \ 7 Osmišljavanje programa XLTV

Trebalo bi imati na umu daje najveći deo razmišljanjţ

zapravo mešavina crnog i belog šešira - u čijoj pozadini|
stoje neizraţene emocije iz domena crvenog šešira.
• To je ono što u ovakvoj prilici moramo uĉiniti.
• Ovo je razlog zbog kojeg vašpredlog neće junkcioni\
sati.
Program plavog šešira moţe biti unapred odreĎen
strane nekog ko vodi seansu razmišljanja, ili osmišljen ]
sredstvom razmišljanja pod plavim šeširom od strane svil
prisutnih na seansi.

216
 XLV
RAZMIŠLJANJE POD
PLAVIM ŠEŠIROM
Kratki pregledi i zakljuĉci
Posmatranje i pregled.
Komentar.
Kratki pregledi, zakljuĉci, ţetva i izveštaji.

Mislilac u plavom šeširu prati razmišljanje koje se od-

vija. Onje koreograf koji smišlja korake, ali je takoĎe i kri-
tičar koji posmatra ono što se dešava. Mislilac u plavom
šeširu nije onaj koji vozi kola niz drum, već onaj koji po-
smatra vozača. Uz to, on beleţi put kojim se ide.
Mislilac u plavom šeširu moţe da daje komentare o
onome što opaţa.
• Provodimo previše vremena u raspravi o ovoj taĉki. Da
skratimo, jednostavno ćemo je zabeleţiti kao taĉ-ku o
kojoj postoje konfliktni stavovi. ■ • Ĉini se da smo
suviše zaokupljeni troškovima ovog ; poduhvata, a još
nismo odredili ni da li bi nam doneo bilo kakvu korist. To
bi, valjda, trebalo da bude na prvom mestu.
217
 Kratak pregled i zakljuĉci XLV

• Dejvide, sve vreme zagovaraš jednu istu ideju. Već

smo zabeleţili da predstavlja jaku mogućnost i ispi-
taćemo je kasnije. Mislim da bi sada trebalo da se
pozabavimo daljim alternativama. Ovo je trebalo da
bude istraţivanje, a ne rasprava.
S vremena na vreme, mislilac u plavom šeširu daje
pregled onoga što se dešava i što je postignuto. Reč je o
osobi koja stoji pored grafoskopa i daje na uvid generisa-
ne alternative.
• Dozvolite da rezimiramo ono što smo dosad postigli.
• Preći ću ukratko sve glavne taĉke o kojima smo di-
skutovali. Ako se neko ne slaţe s mojim rezimeom,
neka mi to kaţe.
Zadatak mislioca u plavom šeširu jeste da uobliči ono
što moţe delovati kao haotična diskusija.
Premda govoreći o misliocu u plavom šeširu to činim
u jednini, uvek je moguće da se taj zadatak podeli na sve
članove grupe. Zaista, jedan mislilac u plavom šeširu mo-
ţe zatraţiti i od ostalih prisutnih da stave svoje plave šeši-
re i izvrše zadatak.
• Predlaţem da ovde zastanemo. Predlaţem da svi sta
vimo svoje plave šešire i nekoliko sledećih minuta
provedemo u pojedinaĉnom rezimiranju onoga za šta
smatramo daje do sada postignuto.
• Hajde da sednemo za sto. Stavite svoje plave šešire i
recite mi dokle smo stigli.
Jednako kao što je uloga mislioca u plavom šeširu da
povremeno napravi kratak pregled onoga što je postignu
to, tako je i funkcija plavog šešira da objedini finalne za
ključke. wv<\
218
XLV Razmišljanje pod plavim šeširom

• Kad stavim plavi šešir, ĉini mi se da su naši zakljuĉ

ci sledeći.
• Da li se svi slaţemo da su ovo zakljuĉci do kojih smo
došli?
Posao plavog šešira za razmišljanje jeste da napravi fi-
nalni rezime i pripremi izveštaj. To ne znači daje reč o ulo-
zi za jednu osobu (premda moţe da bude). To znači da svaki
mislilac uskače u ulogu definisanu plavim šeširom u na-
meri da precizno i objektivno prokomentariše razmišljanje
koje se odvija.
Jedna od funkcija plavog šešira jeste da bude fotograf
koji posmatra i beleţi razmišljanje koje se odvija i koje se
odvijalo.

219
 *" t

XLVI
RAZMIŠLJANJE POD
PLAVIM ŠEŠIROM
Kontrolisanje i praćenje
Predsedavajući. Disciplina i
usredsreĊenost. Koje glavni?

Normalno, predsedavajući bilo kog sastanka je auto-

matski nosilac funkcije plavog šešira. On odrţava red i vo-
di računa da se prisutni pridrţavaju dnevnog reda.
Specifičnu ulogu plavog šešira je moguće dodeliti i ne-
kom drugom, sem predsedavajućem. Zadatak tog mislioca
u plavom šeširu će tada biti da prati razmišljanje u okvi-
rima koje je postavio predsedavajući. Isto tako, postoji i
mogućnost da osoba koja predsedava nije naročito vesta u
praćenju razmišljanja.
Ţeleo bih da naglasim da bilo kome od prisutnih na sa-
stanku moţe da se dodeli funkcija plavog šešira.
• Poseţem za svojim plavim šeširom da bih primetio
da su komentari gospoĊice Braun u ovom trenutku
sasvim nepodesni.
221
 Kontrolisanje i praćenje XLVI

• Staviću svoj plavi šešir da bih rekla da mislim da smo

zastranili u odnosu na glavni problem.
• Moje razmišljanje pod plavim šeširom mi kaţe da bi
trebalo da definišemo ovu taĉku kao kljuĉni problem,
da bi se tek potom uhvatili u koštac s njim - bilo sad,
bilo kasnije.
Razmišljanje pod plavim šeširom omogućava posma-
tranje pravila igre. Ovaj aspekt dicipline moţe da bude za-
datak predsedavajućeg ili naimenovanog mislioca u pla-
vom šeširu, ali je otvoren za komentare svih prisutnih.
• Ovo je razmišljanje pod crvenim šeširom. Interesuju
nas vaša osećanja, a ne razlog zbog kojeg se suzdr
ţavate da ih ispoljite.
• Ţalim, ali to je izvesnoplod razmišljanja pod crnim
šeširom, a ovog trenutka ga od vas nismo traţili.
• To nije naĉin tretiranja problema unutar razmišlja
nja pod zelenim šeširom. Trebalo bi da krenete ka
prodoru, a ne da donosite sud.
• To bi trebalo da bude informacija iz domena razmi
šljanja pod belim šeširom? Više liĉi na razmišljanje
pod crvenim šeširom.
• Uloga plavog šešira jeste rezimiranje razmišljanja
koje je u toku, a ne zagovaranje jedne od alternativa.
U praksi, domeni različitih šešira se često poklapaju i
nema potrebe da se u njihovom korišćenju bude preterano
pedantan. Moguće je mnogo poklapanja izmeĎu razmi-
šljanja pod ţutim i zelenim šeširom. Moguće je mnogo po-
klapanja izmeĎu razmišljanja pod belim i crvenim šeši-
rom, jer ljudi često brkaju činjenice i mišljenja. 222
XLVI Razmišljanje pod plavim šeširom

TakoĎe, vrlo je nepraktično menjati šešire zbog svake

izrečene primedbe.
Ono stoje vaţno jeste da bi mislioci, ukoliko je pokre-
nut modalitet definisanog razmišljanja, trebalo da uĉine
svestan napor da razmišljaju u tom maniru. Ako je red na
razmišljanje pod ţutim šeširom, onda tako treba da bude.
Ukoliko se ne traţi stavljanje odreĎenog šešira, nije
neophodno pretpostaviti da svaki pojedini trenutak mora
potpadati pod jedan ili drugi šešir. TakoĎe, savršeno je u
redu da neko upadne s komentarom o proceduri, a da pret-
hodno nije formalno naglasio da koristi plavi šešir.
S druge strane, jako je vaţno da se šeširi s vremena na
vreme formalno identifikuju. Nije dovoljno pretpostaviti
da tip šešira sledi prirodu izrečene primedbe. Upravo to di-
sciplinovano nastojanje da se prati modalitet razmišljanja
jeste ono što je bitno. Inače, opet se vraćamo na brbljanje
i varijantu rasprave.
Jedan od osnovnih zadataka kontrole od strane plavog
šešira biće prekidanje rasprave.
— Mislim daje do povećane prodaje ćurećeg mesa
do-
u
šio zbog povećanja zdravstvene svesti.
- Ja mislim daje to naprosto stvar niţe cene.
U ovom trenutku, mislilac u plavom šeširu bi mogao
da postavi pitanje da li ima nekih informacija iz domena
razmišljanja belog šešira koje bi mogle da budu odlučuju-
će.
Budući da ne moţemo da odluĉimo, neka u zapisnik
uĊe da za ovaj trend imamo dva razliĉita objašnje-
nja. Ne moramo da odluĉimo koje je pravo.
223
 Edvard de Bono XLVI

Prema tome, oba gledišta se beleţe na mapu razmišlja-

nja. U ovom konkretnom slučaju, oba mogu da budu is-
pravna. Katkada dva stanovišta mogu da budu potpuno in-
kompatibilna. Bez obzira na to, oba se moraju zabeleţiti.
Dalja diskusija se moţe obaviti kasnije.
• Sad moţemo da se vratimo na taĉku o kojoj ranije ni
smo mogli da donesemo odluku. Da li bi to moglo da
se sagleda kao pokušaj da se zaradi iskljuĉivo viso
kom cenom? Dajte, molim vas, da se usredsredimo
direktno na to pitanje.
• Gospodin Dţons misli da će garantovane prazniĉne
cene znaĉiti mnogo za prodaju. GospoĊica Adams
; misli da neće i da bi nas to moglo mnogo koštati.
Utrošićemo malo vremena da ovo ispitamo. Da li
i razmišljanje pod belim šeširom ima nešto da nam po-
: nudi? Da smo ranije davali takve garancije, koliko bi
nas to stajalo?
Odličan način za tretiranje oponirajućih ideja jeste
pretpostavka da je svaka ideja pod odreĊenim uslovima
korektna.
• Pod kojim uslovima bi gospodin Dţons bio upravu?
Pod kojim uslovima bi gospoĊica Adams bila upra-
\ vu?
Moţe se smatrati da su obe strane u pravu. Sledeći ko-
rak se sastoji u uviĎanju koji od dva sklopa okolnosti naj-
više liči na pravo stanje stvari.
Isti pristup se moţe iskoristiti i za vrednovanje ideja,
upotrebom metoda najbolje kuće. Kako bi se ova ideja najbolje
udomila? ^\, >-;,■■:* ,vv.\n;\. xh" 'YvXirr,■-.«<*S'/i 224
XLVI Šest šešira za razmišljanje

• Ovaj proizvod bi bio odliĉan za neku veliku kompa

niju koja dominira trţištem. Ovaj drugi bi bio pogo
dan za neku malu kompaniju koja pokušava da stvo
ri sebi mesto na trţištu. Dakle, kakva smo mi kompa
nija?
Ponekad mislilac u plavom šeširu mora da nastupi bez
uvijanja.
• Ĉini mi se da smo se zaglibili u raspravi. Zabeleţiće-
r mo oba stanovišta i vratiti se na njih kasnije.
•Koristimo model mape, a ne rasprave. Ako imate
drugaĉija stanovišta, pribeleţite ih. Nemojte pokuša-
vati da dokaţete daje vaše ispravno, a ono drugo po-
grešno.
• Obojica ste rekli šta ste imali da kaţete. Ići dalje od
toga bi znaĉilo uvaljivati se u raspravu, a nismo se
zbog toga okupili.
• Molim vas, prestanite da se raspravljate.
• Hoću da oboje stavite ţute šešire i razmislite o gledi
štu onog drugog. To bi trebalo da zaustavi raspravu.
Formalnost plavog šešira omogućava svakom mislio-
cu da bude mnogo direktniji nego inače.

225
i A.
 XLvn
RAZMIŠLJANJE POD
PLAVIM ŠEŠIROM
Rezime
Plavi šešir je šešir kontrole. Mislilac u plavom šeširu
organizuje samo razmišljanje. Razmišljanje pod plavim
šeširom jeste razmišljanje o razmišljanju potrebnom da bi
se istraţila tema.
Mislilac u plavom šeširu definiše temu u pravcu koje
bi valjalo usmeriti razmišljanje. Razmišljanje pod plavim
šeširom daje fokus. Razmišljanje pod plavim šeširom de-
finiše problem i uobličava pitanje. Razmišljanje pod pla-
vim šeširom determiniše zadatke za razmišljanje koje va-
lja izvršiti.
Razmišljanje pod plavim šeširom je odgovorno za re-
zimiranja, preglede i zaključke. To se moţe obavljati po-
vremeno, u toku razmišljanja, kao i na kraju.
Razmišljanje pod plavim šeširom prati razmišljanje i
obezbeĎuje poštovanje pravila igre. Razmišljanje pod pla-
vim šeširom zaustavlja raspravu i insistira na „kartograf-
skom" vidu razmišljanja. Razmišljanje pod plavim šeši-
rom uvodi i odrţava disciplinu.
227
 Rezime XLVII

Razmišljanje pod plavim šeširom se moţe iskoristiti za

povremene upadice koje zahtevaju stavljanje šešira. Raz-
mišljanje pod plavim šeširom moţe i da se koristi za uspo-
stavljanje razmišljanja koje teče korak-po-korak, a čijeg se
redosleda valja pridrţavati jednako kao što se prilikom
plesa vodi računa o koreografiji.
Čak i kada je specifična uloga razmišljanja pod plavim
šeširom dodeljena jednoj osobi, i dalje je otvorena za sve
koji imaju komentare i sugestije u domenu plavog šešira.

228
u; ' ( • ■

Zaključak
" Najveći neprijatelj razmišljanja jeste-
..^ompleksnc zbog toga što dovodi do zbrke. Kad je
razmišljanje jasno i jednostavnoj, postaje prijatnije i
efikasnije. Koncept šest šešira za razmišljanje je vrlo lak
za razumevanje. Takode, veoma se jednostavno
primenjuje.
Postoje dve osnovne svrhe koncepta šest šešira za raz-
mišljanje. Prva svrha jeste pojednostavljivanje razmišlja-
nja time što se misliocu omogućava da se jednovremeno
bavi samo jednom stvari. Umesto primoranosti da u isto
vreme brine o emocijama, logici, informacijama, nadi i
kreativnosti, mislilac ima mogućnost da se njima pozabavi
odvojeno. Umesto da logiku koristi kao podršku polu-
prikrivenim emocijama, mislilac moţe da izvuče emocije
na površinu posredstvom razmišljanja pod crvenim šeši-
rom, bez ikakve potrebe da ih opravdava. Razmišljanje
pod crnim šeširom se potom moţe pozabaviti aspektom
logike.
Druga osnovna svrha koncepta šest šešira za razmišlja-
nje jeste omogućavanje zaokreta u razmišljanju. Ako je
osoba tokom sastanka bila uporno negativna, onda se od
nje moţe Tatiaztii da skine „crni šešir za razmišljanje". Taj
zahtev signalizuje osobi da je uporna u svojoj negativno-
sti. Od osobe se moţe zatraţiti i da stavi „ţuti šešir za raz-
229
 Zakljuĉak

D- ------
mišljanje", što je direktan zahtev za pozitivnošću. Na ovaj
način, šest šešira za razmišljanje obezbeĎuju mehanizam
koji je odreĎen, a da pri tom nije neprijatan. Što je najva-
ţnije, sam mehanizam nije ni po čemu preteći za ličnost ili
ego osobe. Pretvaranjem u glumu ili čak igru, koncept še-
šira omogućava zahtevanje odreĎenih vidova razmišljanja.
Šeširi postaju neka vrsta stenografisanih uputstava.
Ne kaţem da bi svakog trenutka tokom razmišljanja
trebalo da svesno koristimo ovaj ili onaj šešir. To je sasvim
nepotrebno. Povremeno, moţemo poţeleti da preĎemo še-
šire kao formalno strukturiranu sekvencu, u kom slučaju
ćemo strukturu utvrditi unapred. Još češće, poţelećemo da
stavimo neki od šešira, donekle formalno, tokom diskusije.
Ili ćemo poţeleti da zatraţimo od nekoga da za vreme
diskusije stavi odreĎeni šešir. Isprva, moţe nam se učiniti
pomalo čudnim, ali vremenom postavljanje takvog zahte-
va postaje potpuno prirodno.
Očigledno je da će model biti najkorisniji ako su svi
članovi organizacije svesni pravila igre. Na primer, svi koji
se po navici sastaju da bi prodiskutovali o nečemu trebalo
bi da budu svesni značenja različitih šešira. Koncept naj-
bolje funkcioniše kad postane deo svakodnevnog načina
izraţavanja.

, •<■ j

1
>, , ' . » I. »I

230
 ŠEST ŠEŠIRA
ZA RAZMIŠLJANJE

|
Rezime rezimea
Svrha šest šešira za razmišljanje jeste dešifrovanje raz-
mišljanja, tako da mislilac moţe da jednovremeno prime-
njuje jedan modalitet razmišljanja - umesto da pokušava
da obavi sve odjednom. Najbolja analogija jeste ona sa
štampom u boji. Svaka boja se štampa posebno, a na kraju
se sve objedine.
Metod šest šešira za razmišljanje je osmišljen da bi se
omogućio zaokret u razmišljanju i udaljavanje od uobiča-
jenog svaĎalačkog u pravcu „kartografskog" stila. To čini
razmišljanje procesom koji ima dve faze. Prva faza jeste
izrada mape. Druga faza jeste izbor pravca na mapi. Ako
je mapa dovoljno dobra, najbolji put je često očigledan.
Kao i u analogiji sa štampom u boji, svaki od šest šešira
stavlja na mapu jedan vid razmišljanja.
Ne kaţem da šest šešira obuhvataju sve moguće aspek
te razmišljanja, ali sigurno obuhvataju njegove glavne mo
dalitete. Isto tako, ne pokušavam da kaţem da bi u svakom
trenutku razmišljanja trebalo da imamo na glavi neki od
šešira. . " ; ■ • . . ' .■ ■■ ■ ■ r ^ r - i i '.:'■■

231
 Rezime rezimea

Najveća vrednost šešira je upravo u njihovoj artificijel-

nosti. ObezbeĎuju formalnost i priliku da se bilo od sebe,
bilo od nekog drugog, zatraţi da razmišlja na odreĎeni na-
čin. Šeširi uspostavljaju pravila igre razmišljanja. Svako
ko igra tu igru treba da bude svestan njenih pravila.
Što se više koriste, šeširi sve više postaju sastavni deo
kulture razmišljanja. Svako unutar organizacije bi trebalo
da nauči osnovni princip, kako bi ovaj mogao da postane
deo kulture. Na taj način, usredsredeno razmišljanje postaje
mnogo snaţnije. Umesto traćenja vremena na rasprave ili
dugotrajne diskusije, imaćemo energičan i disciplino-van
pristup.
Isprva, ljudima se upotreba različitih šešira moţe uči-
niti donekle neobičnom, ali to osećanje čili čim pogodnost
ovog sistema postane očigledna. Prva upotreba šešira do-
lazi u vidu povremenog zahteva da se upotrebi jedan šešir
ili za prebacivanjem s crnog šešira na neki drugi.
Kao što sam napisao na početku knjige, velika vred-
nost šešira je u tome što odreĎuju ulogu razmišljanja. Mi-
slilac moţe da se ponosi svojim igranjem svih tih uloga.
Bez formalnosti šešira, neki mislioci bi pri razmišljanju
ostali trajno zarobljeni u jednom modalitetu (obično je t©
modalitet crnog šešira).
Ponovo naglašavam da je sistem veoma jednostavan
za primenu. Nema potrebe da se čitalac zamara učenjem
napamet onoga o čemu sam na ovim stranicama pisao.
Podrazumeva se postepeni razvoj. Suština svakog šešira se
vrlo lako pamti.
Beli šešir: devičanska belina, isključivo činjenice, brojke i
informacije.
232
 Šest šešira za razmišljanje

Crveni šešir: „crvenilo", emocije i osećanja, takoĎe i slut-

nja i intuicija.
Crni šešir: Ďavolji advokat, negativan sud; zbog čega ne-
što neće funkcionisati. Ţuti šešir: sunčev sjaj, vedrina i
optimizam, pozitivnost,
konstruktivnost, šanse. Zeleni šešir: plodnost,
kreativnost; biljke koje rastu iz seme-
na; prodor, provokacija.
Plavi šešir: hladnokrvnost; kontrola, dirigovanje orkes-
trom, razmišljanje o razmišljanju. Unutar svake
organizacije, što više ljudi ovlada modelom, on postaje
upotrebljiviji. Istina je da nemamo jednostavan jezik koji
bi posluţio kao kontrolni sistem za naše razmišljanje.
Ako mislimo da smo dovoljno inteligentni da se sna-
Ďemo i bez takvog sistema, onda bi trebalo da razmislimo
o tome da bi takav sistem tu inteligenciju kojom se tako
ponosimo učinio još efikasnijom. Osobi s prirodnim talen-
tom za trčanje disciplina donosi više koristi nego drugima.
• Ovog časa bih ţeleo da kaţem nešto iz domena ţutog
šešira.
Pokušajte ovo i sami.
Zbog vaše udobnosti, u nastavku ponavljam kratke
preglede koje sam dao za svaki od šest šešira za razmišlja-
nje.

Kratak pregled razmišljanja

pod belim šeširom
Zamislite kompjuter koji daje činjenice i brojke koje se
°d njega traţe. Kompjuter je neutralan i objektivan. Ne nu-
233
 \ 7 ______________ Rezime rezimea

di tumačenje ni mišljenje. Noseći beli šešir za razmišljanje,

mislilac bi trebalo da imitira kompjuter.
Osoba koja traţi informaciju bi trebalo da postavlja
konkretna pitanja ukoliko ţeli da dobije informaciju ili po-
puni informativne praznine.
U praksi, postoji dvoredni sistem informacija. U pr-
vom redu se nalaze proverene i dokazane činjenice - činje-
nice od prvorazrednog značaja. U drugom redu, nalaze se
činjenice za koje verujemo da su istinite, ali koje još nisu
u potpunosti proverene - činjenice od drugorazrednog
značaja.
Postoji dijapazon verovatnoće koji ide od „uvek istini-
to" do „nikad istinito". IzmeĎu se nalaze konkretni nivoi
kao što su „uglavnom", „katkada" i „povremeno". Infor-
macije ove vrste mogu da se iznose u sklopu mišljenja pod
belim šeširom, pod uslovom da se odgovarajuće formuli-
šu kako bi se ukazalo daje ipak reč o verovatnoći.
Razmišljanje pod belim šeširom podrazumeva disci-
plinu i usmerenost. Mislilac teţi da u prezentiranju infor-
macija bude što neutralniji i objektivniji. Od vas se moţe
zatraţiti da stavite svoj beli šešir za razmišljanje, ili i vi
moţete zatraţiti od nekoga da ga stavi. Takode, moţete ga
staviti ili skinuti po svojoj volji.
Belo (kao totalitet boja) ukazuje na neutralnost.

Kratak pregled razmišljanja

pod crvenim šeširom
Nošenje crvenog šešira omogućava misliocu da kaţe:
„Ovo su moja osećanja prema toj stvari."
234
 Šest šešira za razmišljanje

Crveni šešir legitimizuje emocije i osećanja kao vaţan

deo razmišljanja.
Crveni šešir čini osećanja vidljivima, tako da mogu da
postanu deo „mape" razmišljanja, a ujedno i deo sistema
vrednosti na osnovu kojeg se bira pravac.
Crveni šešir predstavlja pogodan metod za uključiva-
nje modaliteta „osećanja" i njegovo isključivanje, na način
koji bi misliocu bez njega bio nemoguć.
Crveni šešir omogućava misliocu da istraţuje osećanja
drugih, tako što od njih traţi da stave crveni šešir i tek ta-
da izreknu svoje stanovište.
Kada mislilac koristi crveni šešir, nikad ne bi trebalo
da pokušava da opravda svoja osećanja ili da za njih traţi
utemeljenje u logici.
Crveni šešir pokriva dva obimna vida osećanja. Prvo,
tu su obične emocije onakve kakve ih znamo, koje obu-
hvataju čitav spektar emocija, od onih snaţnih, kao što su
strah i nenaklonost, do onih suptilnijih, kao stoje sumnja.
Drugo, tu su sloţena prosuĎivanja koja zalaze u takve vr-
ste „osećanja" kao što su slutnja, intuicija, čulo, ukus, estet-
sko osećanje i ostala, koja nemaju vidljivog opravdanja.
Ukoliko mišljenje o nečemu u velikoj meri sadrţi ovu vr-
stu osećanja, ono se takoĎe moţe svrstati pod crveni šešir.

Kratak pregled razmišljanja

pod crnim šeširom
Razmišljanje pod crnim šeširom je specifično zaoku-
pljeno negativnim procenama. Mislilac u crnom šeširu
ukazuje na ono stoje pogrešno, nekorektno i plod zablude.
235
 Rezime rezimea

Mislilac u crnom šeširu ukazuje na koji se način nešto ne

uklapa u iskustvo ili prihvaćeno znanje. Mislilac u crnom
šeširu ukazuje na ono zbog čega nešto neće funkcionisati.
Mislilac u crnom šeširu ukazuje na rizike i opasnosti, Mi-
slilac u crnom šeširu ukazuje na nedostatke u dizajnu.
Razmišljanje pod crnim šeširom nije rasprava i nikada
se ne bi trebalo sagledavati kao takvo. Reč je o objektiv-
nom pokušaju da se na mapu ubeleţe i negativni elementi.
Razmišljanje pod crnim šeširom moţe ukazati na gre-
ške u procesu mišljenja i samom metodu.
Razmišljanje pod crnim šeširom moţe dati sud o ideji
na osnovu ranijih iskustava, da bi se videlo kako se uklapa
u poznate okolnosti.
Razmišljanje pod crnim šeširom moţe da projektuje
ideju u budućnost, da bi se videlo šta moţe da podbaci ili
krene kako ne treba.
Razmišljanje pod crnim šeširom moţe da postavlja
„negativna pitanja".
Razmišljanje pod crnim šeširom ne bi trebalo da obu-
hvata negativno uţivanje ili negativna osećanja koja spa-
daju pod obod crvenog šešira.
Pozitivna procena se ostavlja ţutom šeširu. U slučaju
novih ideja, ţuti šešir bi uvek trebalo koristiti pre crnog.

Kratak pregled razmišljanja

pod ţutim šeširom
Razmišljanje pod ţutim šeširom je pozitivno i kon-
struktivno. Ţuta boja simbolizuje sunčev sjaj, vedrinu i op-
timizam. 236
 Šest šešira za razmišljanje

Razmišljanje pod ţutim šeširom je zaokupljeno pozi-

tivnim procenama, jednako kao što je razmišljanje pod cr-
nim šeširom zaokupljeno negativnim procenama.
Razmišljanje pod ţutim šeširom obuhvata pozitivan
spektar, koji ide od logičnog i praktičnog na jednom, do
snova, vizija i nadanja na drugom kraju.
Razmišljanje pod ţutim šeširom iskušava i ispituje
vrednost i korist. Potom ono teţi da za tu vrednost i korist
iznaĎe logičku podršku. Razmišljanje pod ţutim šeširom
traţi da iznese čvrsto utemeljen optimizam, ali nije ograni-
čeno na to - pod uslovom da su ostali vidovi optimizma
odgovarajuće obeleţeni.
Razmišljanje pod ţutim šeširom je konstruktivno i ge-
nerativno. Od ovog razmišljanja potiču konkretni predloţi
i sugestije. Razmišljanje pod ţutim šeširom je zaokuplje-
no operativnošću i izazivanjem aktivnosti. Cilj konstruk-
tivnog razmišljanja pod ţutim šeširom jeste delotvornost.
Razmišljanje pod ţutim šeširom moţe biti spekulativ-
no i u potrazi za mogućnostima. Razmišljanje pod ţutim
šeširom dopušta i vizije i snove.
Razmišljanje pod ţutim šeširom se ne bavi pukom po-
zitivnom euforijom (crveni šešir) niti direktnim stvara-
njem novih ideja (zeleni šešir).

Kratak pregled razmišljanja

pod zelenim šeširom
Zeleni šešir sluţi za kreativno razmišljanje. Osoba koja
stavlja zeleni šešir će upotrebiti modele kreativnog raz-
mišljanja. Od onih oko nje se zahteva da rezultat tog raz-
237
 Rezime rezimea

mišljanja tretiraju kao kreativan ishod. Bilo bi idealno kad

bi i mislilac i slušalac nosili zelene šešire.
Zelena boja simbolizuje plodnost, rast i vrednost semena.
Traganje za alternativama jeste fundamentalni aspekt
razmišljanja pod zelenim šeširom. Postoji potreba da se
ide dalje od poznatog, dalje od očiglednog i zadovoljava-
jućeg.
Koristeći se kreativnom pauzom, mislilac u zelenom
šeširu moţe bilo kad da zastane i razmisli da li tog trenut-
ka postoje i neke alternativne ideje. Za tu pauzu ne mora
da postoji nikakav objektivan razlog.
U okviru razmišljanja pod zelenim šeširom, mehani-
zam prosuĊivanja biva zamenjen mehanizmom prodora.
Mislilac ţeli da krene dalje od početne ideje, u nameri da
osmisli novu ideju.
Provokacija je bitan deo razmišljanja pod zelenim še-
širom i simbolizovana je rečju PO. Provokacija se koristi
da bi nas izvukla iz naših uobičajenih obrazaca razmišlja-
nja. Postoji više načina za izazivanje provokacije, uključu-
jući i metod nasumične reci.
Lateralno razmišljanje jeste skup stavova, mehaniza-
ma i tehnika (meĎu kojima su prodor, provokacija i PO)
koji pomaţu u formiranju prečica za kretanje meĎu obra-
scima, u sklopu samoorganizujućeg asimetričnog sistema
formiranja obrazaca. Ono se koristi za stvaranje novih
koncepata i percepcija.
Kratak pregled razmišljanja
< pod plavim šeširom
Plavi šešir je šešir „kontrole". Mislilac u plavom šeši-
ru organizuje samo razmišljanje. Razmišljanje pod plavim
238
 Šest šešira za razmišljanje

šeširom jeste „razmišljanje o razmišljanju potrebnom da bi

se istraţila tema".
Mislilac u plavom šeširu definiše temu u pravcu koje
bi valjalo usmeriti razmišljanje. Razmišljanje pod plavim
šeširom daje fokus. Razmišljanje pod plavim šeširom de-
finiše problem i uobličava pitanje. Razmišljanje pod pla-
vim šeširom determiniše zadatke za razmišljanje koje va-
lja izvršiti.
Razmišljanje pod plavim šeširom je odgovorno za re-
zimiranja, preglede i zaključke. To se moţe obavljati po-
vremeno, u toku razmišljanja, i na kraju.
Razmišljanje pod plavim šeširom prati razmišljanje i
obezbeduje poštovanje pravila igre. Razmišljanje pod pla-
vim šeširom zaustavlja raspravu i insistira na „kartograf-
skom" vidu razmišljanja. Razmišljanje pod plavim šeši-
rom uvodi i odrţava disciplinu.
Razmišljanje pod plavim šeširom se moţe iskoristiti za
povremene upadice koje zahtevaju stavljanje šešira. Raz-
mišljanje pod plavim šeširom moţe i da se koristi za uspo-
stavljanje razmišljanja koje teče korak-po-korak, a čijeg se
redosleda valja pridrţavati jednako kao što se prilikom
plesa vodi računa o koreografiji.
Čak i kada je specifična uloga razmišljanja pod plavim
šeširom dodeljena jednoj osobi, i dalje je otvorena za sve
koji imaju komentare i sugestije u domenu plavog šešira.

239
 Biblioteka »UM«
Izdavaĉ: IP »FINESA«,
Rada Konĉara la, 11000 Beograd
tel/fax: +381 (0)11 2434-107; 3444-953 (9-16h)
mob. +381 (0)64 113 00 88; +381 (0)64 147 16 02
e- tnail: bmaricic@beotel.yu, www.flnesa.edu.yu
1 Toni Buzan
Brzo čitanje
U ovoj knjizi iznet je revolucionarno nov metod
uz pomoć koga moţete drastično povećati svoju
brzinu čitanja (preko 200 stranica na sat) a da pri
tome postignete bolje razumevanje i pamćenje
nego pri klasičnom čitanju.
Knjiga sadrţi tekstove i praktične primere koji
omogućavaju čitaocu
uvid u napredak tokom
savladavanja tehnike
brzog čitanja.
Toni i Bari Buzan «
Mape uma
Mape uma su sredstvo za kreativnu organizaciju
misli koje nam pomaţe da bolje iskoristimo
neograničenu moć mozga. Koristeći slova, bro-
jeve, boje, linije, crteţe - sa lakoćom i uţiva-
njem - postiţemo izuzetne rezultate u poslu,
kreativnom razmišljanju, pripremanju predava-
nja i prezentacija, hvatanju beleţaka, donošenje
odluka, rešavanju pro-■ blema i naročito - u
pamćenju i učenju.
o Toni Buzan
Savršeno pamćenje
Potencijal ljudske memorije je praktično neo-
graničen! MeĎutim, da li znate kako da taj po-
tencijal iskoristite na najbolji način? Ova
izvanredna knjiga vam pruţa mogućnost da
naučite memorijske tehnike koje moţete da
upotrebite u svim oblastima intelektualnog
funkcionisanja (koncentracija, uĉenje, ispiti, pre~
zentacije, strani jezik, kreativno razmišljanje.-)
 4 Lana Izrael,
Toni Buzan
Moć dečjeg uma
Postanite genije na brzaka!
Revolucionarni metod mapiranja uma za decu i
odrasle!
Ova knjiga vas na lak, zabavan i jedinstven način
uvodi u svet izvanrednog pamćenja i kreativnog
razmišljanja.
Manje učenja, a bolje ocenel Previše
dobro da bi bilo istinito? Ne, previše dobro i
istinito!

Majki Gelb, 5
Toni Buzan
Pouka iz umetnosti
iongliranja
Knjiga o učenju! Autori koristeći metaforu
ţongliranja prezentuju jasan i pragmatičan me-
tod primenjljiv u bilo kojoj oblasti učenja.
Savladavajući umetnost relaksirane koncentra-
cije čitalac otkriva novi pristup samorazvoju, u
kojoj razbijajući mentalne barijere svoje neu-
■ spehe pretvara u uspeh.

KAKO 6 Grejem Fuler

NAUČITI Kako naučiti
strani jezik
STRANI JEZIK Izuzetna knjiga zamišljena kao pomoćna litera-
(BIIOKOM) tura u učenju bilo kog jezika bez obzira da li je u
pitanju konvencionalni kurs ili samostalno uče-
nje uz priručnik. Autor nudi niz praktičnih save-
ta i konkretnih tehnika za rešavanje problema u
učenju svakog jezika, kako na polju leksike i
%m*&
gramatike, tako i na polju izgovora.
Opiti miiu

Biblioteka »UM«
Izdavaĉ: IP »FINESA«,
Rada Konĉara la, 11000 Beograd
tel/fax: +381 (0)11 2434-107; 3444-953 (9-16h)
mob. +381 (0)64 113 00 88; +381 (0)64 147 16 02
e- tnail: bmaricic@beotel.yu, www.finesa.edu.yu
F
Biblioteka »UM«
Izdavaĉ: IP »FINESA«,
Rada Konĉara la, 11000 Beograd
tel/fax: +381 (0)11 2434-107; 3444-953 (9-16h)
mob. +381 (0)64 113 00 88; +381 (0)64 147 16 02

I
e- mail: bmaricic@beotel.yu, www.finesa.edu.yu

KAKO j Dejvid Ejkres Kako poloţiti

ispit
POLOŢITI I Knjiga koja će vam pomoći da svoju energiju i
vreme iskoristite na najbolji način, i da svaki ispit
ISPIT Ipoloţite sa lakoćom i zadovoljstvom.
I Na osnovu autorovih saveta i tehnika moţete
uvećati svoje samopouzdanje i motivaciju za učenje,
efikasnije organizovati vreme kao i razviti
I svoju sposobnost pam- (
i ćenja.
Opiti printlpit ktnkntne tehnike
rsiff Butan
KORISTITE
Toni Buzan 8 OBE HEMISFERE
Koristite obe
hemisfere mozga MOZGA
Najpopularnija i najtiraţnija knjiga Tonija
Buzana! Prodata u milionima primera-ka širom
sveta. Prevedena na 37 jezika. U ovoj knjizi
najsveobuhvatnije je prikazan Bu-zanov program
intelektualnog razvoja. Primena mapa uma,
memorijskih tehnika, tehnike efikasnog čitanja i
učenja i pristup planiranju vreme- Pat ko Intelektualnoj ratmsfeit

no jasan i pristupačan način.

Majki Gebl
" Razmišljajte kao Leonardo da
Vinči
U ovoj zaista inspirativnoj knjizi, istraţujući se-
dam suštinskih aspekata Da Vinčijevog procesa
razmišljanja autor nam pokazuje kako da razvi-
jemo sposobnost uranovteţenog razmišljanja
čitavim mozgom. U njoj se sjajnim stilom pri-
kazuje „fenomen Leonardo" kao model za raz-
voj sopstvene genijalnosti. Razvijajući davinči-
jevski duh u sebi, moţemo naučiti da unapreĎu-
jemo svoje sposobnosti u svim sferama ţivota.

j na opisani su na izuzet-
 Biblioteka »MISAO«
Izdavaĉ: IP »FINESA«
Rada Konĉara la, 11000 Beograd
tel/fax: +381 (0)11 2434-107; 3444-953 (9-16h)
mob. +381 (0)64 113 00 88; +381 (0)64 147 16 02
e- mail: bmaricic@beotel.yu, www.flnesa.edu.yu
Edvard de Bono
1
Šest šešira za razmišljanje
Stavite crni šešir za kritično stanovište ili ţuti za
sunčani optimizam! Zeleni šešir pruţa obilje
kreativnih ideja! Pod belim sagledajte činjeni-
ce, a pod crvenim izrazite osećanja! A onda
osmislite čitav dijapazon mogućih rešenja i raz-
vrstajte ih - nebesko-plavi šešir će vam omogu-
ćiti nepristrasan pogled na stvari. Rezultati će
biti iznenaĎujuće efikasni!
Edvard
de Bono

Petodnevni kurs
razmišljanja
Edvard de Bono je pionir meĎunarodno po-
znatog sistema lateralnog razmišljanja. U ovoj
knjizi nudi nam seriju jednostavnih, ali podsti-
cajnih problema za razmišljanje koji ne iziskuju
nikakvo specijalno znanje niti poznavanje mate-
matike. Problemi su smišljeni tako da čitaocu
omogućavaju da pronaĎe sopstveni stil razmi-
šljanja i otkrije njegove vrline i mane, kao i po-
tencijalne metode koje nikada ne koristi. Nije
uvek vaţno biti u pravu i greška moţe da bude
i putokaz do pravog re-
I šenja.
Edvard de Bono
Lateralno razmišljanje
Edvard de Bono ne tvrdi daje izumeo ovaj
mentalni proces, ali ga je svakako prvi opisao.
U svom originalnom prikazu tog procesa, on
namerno koristi lateralni pristup (s podsticajnim
vizuelnim primerima u jednom poglavlju) da bi
objasnio prirodu laterarnog razmišljanja. Ovo
je pionirska i sugestivna knjiga, delo naučnika i
istraţivača koji izuzetno i veoma jasno -misli
svojom glavom.