ZVANICNA STATISTIKA

Zvanična vs. nezvanična statistika

Zvanična (državna) statistika je ona koju na osnovu zakona proizvode i čine dostupnom
specijalizovane državne organizacije. Javno je dostupna i najčešće besplatna. Objavljuje podatke
(broj novorođenih, BDP itd.) i metapodatke (koncepte i metode dobijanja podataka).
Veliki deo čini deskriptivna statistika. U pojedinim oblastima se zasniva na statistici
zaključivanja (teorijska statistika).
Nezvanična (privatna ili interna) statistika ne mora biti javno dostupna ili je dostupna samo za
novac. To su npr. podaci istražaivanja javnog mnjenja, tržišta ili proizvodnja neke kompanije. Ne
moraju biti praćeni metapodacima.
Osnovni ciljevi i zadaci
Glavni zadatak zvanicne statistike je da pruzi objektivnu sliku o realnim ekonomskim i
drutvenim kretanjima u zemlji i tako obezbedi pouzdan osnov za donosenje odluka na raznim
nivoima upravljanja.
Zvanična statistika prikuplja, obrađuje, analizira i objavljuje statističke podatke i informacije, uz
neophodno korišćenje statističke metodologije i statističkih standarda.

Korisnici i njihove potrebe

Osnovni principi
Deskriptiva statistika obuhvata skup metoda za izracunavanje, prikazivanje i opisivanje
osnovnih karakteristika statistickih serija.
Potrebe drzave za statistickim podacima dele se na:
1) Potrebe za podacima koji se prikupljaju na osnovu redovnih statistickih istrazivanja
2) Potrebe za informacijama koje se ne prate redovnim vec privremenim istrazivnjima- ad hoc
osnova
Osim drzave, za podatke moze biti zainteresovano stanovnistvo tj. Javnost, na primer privrednici,
strucnjaci, akademska javnost itd.. Individualni podaci mogu biti dostupni samo pod uslovima
utvrdjenim zakonom , vodeci racuna da se ne narusi princip tajnosti individualnih podataka.
Dobar sistem zvanicne statistike mora se voditi Osnovnim principom zvanicne statistike (1994)
Deset principa zvanicne statistike:
1) Relevantnost, nezavisnost i jednak 2) Profesionalni standardi i etika
pristup 3) Odgovornost i transparentnost
4) Prevencija pogresnog koriscenja 7) Zakonski osnov
podataka 8) Nacionalna koordinacija
5) Izvori zvanicne statistike 9) Koriscenje medjunarodnih standarda
6) Poverljiost 10) Medjunarodna saradnja
Profesioalna nezavisnost zvanicne statistike jedan je od glavnih preduslova za obezbedjivanje
njeog kredibiliteta. Zvanicna statistika nije pod nadzorom nijednog ministarstva, vec odgovaraja
Vladi. Kredibilnost zvanicne statistike zavisi od profesioalne nezavisnosti.
Informacije moraju biti istinite proverene i relevantne (od posebnog znacaja)
Zvanicna satistika koristi razlicite izvore podataka, dve osnovne grupe:
1. Administrativni podaci- prikupljaju se bez direktnog kontakta, vec iz podataka o
populaciji
2. Anketni podaci- Direktnim kontaktom, tj. Anketama i upitnicima koji se mogu zasnivati
na potpunom obuhvatom (popis) ili na delimicnom obuhvatu (anketa)
Organizacija statistickog procesa moze se predstaviti u nekoliko faza:
1. Analiza i dizajn, tj. planiranje statistickog istrazivanja
2. Sakupljanje podataka
3. Provera, korekcija i obrada podataka
4. Analiza podataka- tabele, izvestaju, baze podataka
5. Diseminacija dobijenih podataka- objavljivanje tj. sirenje podataka
Zvanicna statistika objavljuje i metapodatke- sastoje se od opisa koncepata i metoda koji su
korisceni za dobijanje podataka. Koncepti obuhvataju karakteristike, definicije i opis opservacija
i klasifikaje. Metodi obuhvataju analize i nacine prikupljanja i obrade podataka , u anketama
najvaznija je metodologija uzoraka koja opisuje kako je izvrsen izbor uzorka.
Klasifikacije predstavljaju zakonom propisane ili na neki drugi nacin utvrdjene rasporede
hijerarhiski povezanih klasa razicitih nivoa grupisanja individualnih elemenata ili neke kategorije
pojmova koji se istrazuju.
Statisticki sistem jedne zemlje cine institucije koje su odgovorne za proizvodnju i diseminaciju
(razgasavanje, sirenje) podataka i informacija. Statisticki sistem Srbije je prilicno
decentralizovan. Najvaznija institucija u zrmlji jr RZS Republicki zavod za statistiku, koji
realizuje preko 80% statistickih aktovnosti u zemlji i glavni je koordinator statistickog sistema
Srbije. Pored RZS najvaziji proizvodjaci zvanicne statistike su Narodna banka Srbije i
Ministarstvo finansija.
Funkcije narodne banke su da utvrdjuje i sprovodi monetarnu i deviznu politiku i upravlja
deviznim rezervama zemlje, kontrolise poslovanje banaka, izradjivanje novca, plai sistem i ostale
aktivnosti i o njima daje podatke RZS.
Za svaku oblast zvanicne statistike daju se sledeci podaci:
1. Odgovorbu ? proizvodjac zvanicne statistike
2. Naziv istrazivanja i kratak sadrzaj
3. Periodika sprovodjenja istrazivanja i referentni period na koji se istrazivanje odnosi
4. Metodi i izvori prikupljanja podataka
5. Izvestajne jedinice i rok za dostavljanje podataka odgovornoj instituciji
6. Obaveznost davanja podataka
7. Teritorijalni nivo za obradu i objavljivanje podataka
8. Rok za dobijanje prvih rezultata

REPUBLICKI ZAVOD ZA STATISTIKU –RZS—

Osnovan je 1945, centralna je statistika institucija u zemlji i predstavlja zvanicnu instituciju

Srbije u medjunarodnom statistickom sistemu, realizuje najveci deo statistickih aktivnosti itd..
Glavni zadatak je da sprovodi statisticka istrazivanja: Izrada metodologije, prikupljanje, obrada i
analiza podataka. U svom stavu ima 12 podrucnih odeljenja koja su formirana radi boljeg
organizovanja prikupljanja podataka na terenu i slicno..: Novi Sad, Zrenjanin, Sremska
Mitrovica, Pancevo, Sabac, Smederevo, Valjevo, Uzice, Kragujevac, Kraljevo, Zajacer,
Leskovac i Nis.
Baza podataka obuhvata 384 indikatora koji su svrstani u 24 oblasti u pratece klasifikacije,
nomenklature i sifarnike. Uz svaki indicator daje se i metodolosko objasnjenje (metapodaci) na
sajtu RZS.
Drugu bazu podataka RZS razvija 2004, godine je DevInfo Srbija- sadrzi socioekonomske
indiktore koji se prvashodno koriste za pracenje napretka u relizaciji 3 multisektorske strategije:
1. Milenijumski ciljevi razvoja UN-a
2. Nacionalni izvestaj o socionalnom ukljucivanju i smanjenju siromastva
3. Nacionalni plan akcije za decu
Ova baza podataka obuhvata vise od 320 indikatora svrstanih u 11 oblasti.
RZS ima razvijenu publicisticku delatnost. Publikacije se mogu podeliti u nekoliko osovnih
edicija:
1. Komplesne publikacije- tu sadaju 3. Studije i analize
Statisticki godisnjak, Opstine i 4. Radni dokumenti
regioni, Trendovi, Statisticki 5. Metodologije i standardi Posebe
calendar Republike Srbije itd.. publikacije
2. Bilteni (kratak zvanican izvestaj o 6. Knjige
nekom dogadjaju, tj. naziv za neke 7. Saopstenja
publikacije (izvestaje, dokumenta))

EVROSTAT
-je statisticki ured Evropske unije koji je osnovan 1953. Osnovni zadatak je da obezbedi
visokokvalitetne statisticke podatke za institucije EU radi definisanja, analize i implementacije
odgovarajucih politika koje se sprovode u zemljama clanicama. Osnovni ciljevi Eurostata su:
o Da obezbedi podatke za institucije EU radi donosenje politickih odluka
o U vidu javnog servisa obezbedjuje podatke za stanovnistvo, preduzeca i drzavne organe
o Saradnja sa Nacionalnim statistickim institutima u EU i Sistemom evropske statistike
o Razvoj saradnje sa drugim institucijama
o Saradnja sa zemljama u razvoju i oblasti statistike
Zadatak Eurostata je da prikupi podatke Nacionalnih statistickih instituta zemalja EU i
harmonizuje ih prema jedinstvenoj metodologiji kako bi bili medjusobno uporedivi.
Statisticke publikacije Eurostata se mogu podeliti u nekoliko osnvnih edicija:
1. Statisticke knjige 4. Metodoloski i radni papir
2. Dzepne knjige 5. Evro indikatori
3. Statistika u fokusu

STATISTICKI SISTEM UN-a

Statiticka komisija UN-a je najvisi entitet globalnog statistickog sistema. Najvisi organ
odlucivanja u oblasti medjuarodne statisticke aktivnosti, ravoja koncepata i metoda, kao i njihove
primene na medjunarodnom i nacionalnom nivou. Sistem UN-a obuhvata 15 specijalizovanih
agencija od kojih 13 ima posebne statisticke sluzbe, medju njima su MMF, UNESCO, Svetska
banka i Svetska zdravstvena organizacija.
Medjunarodni monetarni fond osnovan je 1944, obezbeduje medjunarodne statisticke podatke
za oblast javnog sektora, platnog bilansa i za finansijsku statistiku.
Svetska banka u oblasti statistike doprinosi razvoju metodologije, prikulja i publikuje podatke o
najvaznijim ekonomskim i socijalnim pojavama za analiticke i politicke svrhe, imakljucnu ulogu
u razvoju statistickog sistema najsiromasnijih zemalja..
PUBLIKACIJE
Najvaznije statisticke publikacije su: Statisticki godisnjak, Dzepna knjiga statistike sveta i
Mesecni statisticki bilent.

Statisticki sistem OECD-a

Orgaizacija za ekonomsku saradnju i razvoj- medjunarodna organizacija koja obuhvata 34
zemlje, ali rad ne ogranicava samo na zemlje clanice, osnovna misija OECD-a je promovisanje
politika koje ce poboljsati ekonomsko i socijalno blagostanje ljudi sirom sveta. Razvija
medjunarodne statisticke standarde, obezbedjuje podatke ekonomske statistike na uporedivoj
osnovi zemalja clanica i sire.

METODOLOSKO UPUTSTVO ZA POPIS

Jedinice koje se obuhvataju popisom:
1. Drzavljani Republike Srbije, stranci drzavljani i lica bez drzavljanstva koja imaju
prebivaliste u RS, bez obzira gde se nalaze u datom momentu
2. Domacinstva lica malo pre navedenih
3. Stanovi i druge naseljene prostorije
Popisom se NE obuhvata osoblje stranih diplomatsko-konzularnih redstavnistva , njihovi
clanovi, domacninstva ni stanovi.
Popis priprema, organizuje i sprovodi RZS, odredjene poslove RZS obavlja preko popisnih
komisija, koje pruzaju pomoc i koje imenuje RZS.
Popisne komisije rukovode pripremama, organizacijom i sprovodjenjem na teritoriji opstina,
gradova i grada Beograda. Izradjuju prve rezultate popisa i u roku od 10 dana dostavljaju ih RZS.
Sastoje se od najmanje 5 clanova.
Poslovi ministrarstava i posebnih organiyacija koje ucestvuju: RZS obezbedjuje obuku
popisivaca i popisni material za svako od sledecih ministarstava:
1. Ministarstvo odbrane- vrse popis vojnih i civilnih lica koji u tom trenutku stanuju u
kasarnama, vojnim skolama itd.
2. Ministarstvo pravde- popisuju zatvorenike
3. Ministarstvo unutrasnjih poslova
 4. Ministarstvo soljnih posova- diolomate i konzule predstavnike u inostranstvu, i sve druge
u inostranstvu
5. Ministarstvo za Kosovo i Metohiju- preko popisnih komisija sprovodi popis na teritoriji
Autonomne pkrajne Kosova i Metohije
6. Republicki geodetski zavod – duzan je da azurira granice statistickih krugova

DUZNOST POPISIVACA
Popisivaci, instruktori, kontrolori i drugi duzni su da strogo vode racuna o tacnosti upisa , o tacnj
obradi podataka koje su dali ispitanici. Duzni su da prikupljene podatke koriste samo u
statisticke svrhe. A lica koja daju podatke duzna su da daju tacne i potpune odgovore. Ako ne
pronadju nikog kod kuce ostavljau pismo sa obavestenjem da se u odredjenom roku jave
nadleznom organu radi davanja podataka. Popisivac je duzan da predstavi i objasni cilj svoje
posete.
Rezultate popisa objavljuje RZS: u Sluzbenom glasniku Republike Srbije
1. Prve rezultate u roku od 30 daa o zavrsenog popisa
2. Konacne rezultate utvrdjuje u period od 1, januara do 31. Decembra tekuce godine
Kriticni momenat popisa- jeste vremenski presek od kad do kad se vrsi popis. To znaci da treba
popisati sva lica koja su bila ziva u kriticnom momentu popisa. Odnsno:
o Treba popisati lice koje je umrlo posle kriticnog momenta popisa
o Ne treba popisati decu rodjenu posle kriticnog momenta
o Ne treba popisati lice koje je umrlo pre kriticnog momenta ili u samom kriticnom
momentu
Popisni krug- je prostorna jedinica koja je formirana za potrebe popisa stanovnistva.
Za clanove domacinstva koji nisu prisutrni informacije daju drugi punoletni clanovi, a za madje
od 15 godina roitelji, usvojitelji ili staratelji.

Osnovni popisni obrazci su:

A. Popisnica
B. Upitnik za domacinstvo i stan
C. Kontrolnik
Kontolnik se sastoji iz dva dela:
 1. Rezultati za popisni krug- sluze da se u vrlom kratkom roku dobiju podaci o ukupnom
broju: stanovnika, stanova, domacinstava, domacinstava koja se bave sopstvenom
poljoprivrednom proizvodnjom
2. Spisak popisanih jedinica i pregled rezultata po domacinstvima- sluzi da se utvrdi da li je
popis izvrsen na svim adresama granica popisnog kruga

ANKETA O RADNOJ SNAZI -- ARS

Na osnovu podataka prikupljenih ovom anketom vrsi se pracenje, merenje i ocenjianje
ekonomskih i drustvenih kretanja u Republici Srbiji. Osnovni cilj je dobijanje podataka o tri
kontigenta stanovnistva:
1. Zaposlena lica- ona koja su u posmatranoj sedmici obavljala neki placeni posao. Dele se
na samozaposlene, zaposlene radnike i pomazuce clanove u porodicnom poslu.
2. Nezaposlena lica- koja nisu obavljala nikakav placeni posao u referntnoj sedmici,
odnosno oni koji nisu zaposleni ni formalno (imaju pravni ugovor) ni neformalno (rad u
neregistrovanim firmama ili rad bez ugovora)
3. Neaktivna lica- sva lica starija od 15 godina koja ne pripadaju prethodne dve kategorije,
odnosno ucenici, studenti, penzioneri, lica koja obavljaju kucne poslove, kao i ostala lica
koja nisu radila ni jedan placeni posao u referentnoj sedmici, niti su aktivno trazila posao.
Potencijalno aktivno stanovnitvo cine lica koja aktivno traze posao ali nisu u stanju da u roku
od dve sedmice pocnu da rade ili obrnuto.
Radni sati- u Srbiji puno radno vreme iznosi 40 casova sedmicno, ne moze biti krace od 36.
Dobijeni podaci istrazivanja objavljuju se u agregiranom obliku.
Osnovni nosioci istrazivanja ARS-a su terenski i telefonski anketari. Prvi krug (od 4) anketiranja
vrsi se licnom posetom domacinstvu, gde se prikupljaju podaci elektronskim upitnikom, kao i
telefonski broj, pa se naredna tri kruga istrazivanja vrse telefonskim putem.
Nadzor rada anketara vrse supervizori koji su duzni da ih kontrolisu, a oni su pod nadzorom
instruktora.
Anketa o radoj snazi se zasniva na rotacionom panel planu uzorka, po kome je svako
domacinstvo po 4 puta u uzorku. Primenjena je rotaciona sema 2- 2- 2. Okvir za izbor uzorka
formira se iskljucivanjem svih popisnih krugova sa 19 i manje domacinstava.

PITANJA:
(ona koja po mom misljenju imaju veze sa statistikom i mogu doci na testu na zaokruzivanje)
1. Da li je zvanicna statistika javno dostupna? DA
2. Deskriptivna statistika deo je? Zvanicne statisike
3. Kredibilitet zvanicne statistike zavisi od? Profesionalne nezavisnosti
4. Izvori podataka zvanicne statistike dele se na? Administrativne i anketne podatke
5. Popis se vrsi na kakvom obuhvatu (potpun ili delimican)? Potpunom obuhvatu
6. Opisi koncepata i metoda korscenih za dobijanje podataka nazivaju se? Metapodaci
7. Najvaznija statisticka institucija u Srbiji je? Republicki zavod za statistiku
8. Najvazniji proizvodjaci zvanicne statistike pored RZS? Narodna banka i Ministarstvo
finansija
9. Koja institucija sprovodi najveci deo statistickih istrazivanja? RZS
10. Osnovni zadatak RZS? Izrada metoda, prikupljanje, obrada i analiza statistickih podataka
11. Koliko podrucnih odejenja ima RZS? 14
12. Koja statisticka baza Srbije sadrzi socioekonomske indikatore? DevInfo
13. Koja institucija obezbedjuje statisticke podatke za institucije EU? Eurostat
14. Najvisi entitet globalnog statistickog sistema i najvisi organ odlucivanja medjunarodne
statistike ? Ujedinjene nacije
15. Kljucnu ulogu u razvoju statisickih sistema najsirmasnijih zemalja ima? Svetska banka
16. Jedinice koje se obuhvataju popisom? Drzavljani i oni koji imaju prebivaliste u RS,
domacinstva i stanovi
17. Koja lica se ne obuhvataju popisom a stanuju na teritoriji Srbije? Osoblje stranih
diplomatasko-konzulnih predstavnika i njihove porodice
18. Ko sprovodi popis, obezbedjuje obuku anketara i popisni materijal? RZS
19. Ko vrsi popis zatvorenika? Ministarstvo pravde
20. Ko i gde objavljuje rezultate popisa? RZS, u Sluzbenom glasniku Republike Srbije
21. Da li se popisuju lica rodjena posle kriticnog momenta? Ne
22. Da li se popisuju lica umrla posle kriticnog momenta? Da (jer su bia ziva pre i tokom)
23. Da li se popisuju lica urmla za vreme kriticnog momenta? Ne
24. Prostorna jedinica formirana za potrebe popisa naziva se? Popisni krug
25. Osnovni popisni obrasci su? Popisnica, upitnik za domacinstvo i stan, kontrolnik
26. Kako dobijamo podatke o zaposlenim/nezaposlenim/neaktivnim licima? Anketom o radnoj
snazi- ARS
27. Rezultati istrazivanja ARS obavljuju se u? Agregiranom stanju
28. Sedmica koja prethodi anketiranju naziva se? Referentna
29. Aktivno stanovnistvo cine? Sva zaposlena i nezaoslena lica
30. U koju kategoriju spadaju lica koja nemaju, a ni aktivno ne traze posao? Neaktivna
31. U koju kategoriju spadaju domacice? Neaktivnu, kao i volonteri, student ili penzioneri
32. Puno radno vreme u Srbiji iznosi? 40 sati, ili najmanje 36
33. Kakve mogu biti metode trazenja posla? Aktivne i pasivne
34. Ko nadgleda Supervizore i koga oni nadgledaju? Instruktori, a suprvizori anketare
35. Koliko krugova anketiranja ima ARS? 4, prvi terenskim anketiranjem, ostali telefonskim
putem
36. Anketiranje radne snage se zasniva na? Rotacionom panel planu uzorka
37. Kakva rotaciona sema je primenjivana? 2- 2- 2