Skripta za OTS Usmeni

1. Definisati pojam “tehnologija kao nauĉna disciplina”;

Tehnologija se definiše kao primenjena, naučno-tehnička disciplina koja proučava međusobni
odnos sredstava i metoda proizvodnje u svim sferama ljudske delatnosti saglasno zakonima
prirodnih nauka i ekonomske celishodnosti

2. Izvršiti podelu (sistematizaciju) tehnologija;

Tehnologije, se mogu podeliti na: • materijalne i
• nematerijalne

3. Koje tehnologije obuhvataju bazne tehnologije?

Bazne tehnologije obuhvataju: • dobijanje materijala od prirodnih sirovina
• procese promena strukture materijala

4. Izvršiti sistematizaciju mehaniĉkih tehnologija?

Mehaničke tehnologije obuhvataju:
• tehnologiju livenja i sinterovanja,
• tehnologiju mašinske obrade plastičnim deformisanjem sa i bez odvajanja,
• tehnologiju mašinske obrade rezanjem (skidanjem strugotine),
• tehnologiju obrade nekonvencionalnim postupcima,
• tehnologiju spajanja, tehnologiju montaže i tehnologiju zaštite površina.

5. Definisati pojam “konvencionalne tehnologije”;

Konvencionalne tehnologije: Tehnologije koje se realizuju u okviru obradnih i tehnoloških
sistema sa ručnim upravljanjem, u okviru automatskih sistema sa krutim nosiocima upravljačkih
informacija, agregatnih sistema (sistema na osnovnom nivou automatizacije), i sl

6. Definisati pojam “visoke (napredne) tehnologije”;

Napredne (visoke) tehnologije: Podrazumevaju visok nivo hardvera i softvera, i odnosi se na
tehnologije u okviru KNU, DNU, FTS, ITS, nanotehnologije i sl.

7. Definisati pojam “agilne tehnologije (tehnologije brzog dejstva)”;

Agilne ili tehnologije brzog dejstva: Posebne proizvodne tehnologije koje se odnose na brzu
izradu prototipa i brzu izradu alata.

8. Koje faze - aktivnosti obuhvata priprema proizvodnje?

Priprema proizvodnje (u širem smislu obuhvata)
 - proveru konstrukcije proizvoda kroz izradu i ispitivanje prototipa;
- izradu tehnološke (proizvodne) dokumentacije za proizvodnju, izrada alata i pribora;
- proveru tehnološke dokumentacije za proizvodnju, alata i pribora kroz izradu nulte serije;

9. Definisati pojam “sistem” i navesti sisteme u proizvodnom mašinstvu;

Sistem - skup povezanih fizičkih i apstraktnih činilaca u cilju realizacije (ostvarenja) osnovnih
funkcija:
• izvođenja procesa,
• upravljanja procesom i
• kontrole stanja procesa.
U proizvodnom mašinstvu, definišu se sledeći sistemi:
 poslovni  proizvodni,  tehnološki i  obradni.

10. Definisati pojam “proizvodni sistem”;

Proizvodni sistem – obuhvata više tehnoloških podsistema, uz neophodnu podršku društveno -
ekonomskih podsistema, a sa ciljem podizanja vrednosti polaznih materijala u smislu dobijanja
gotovog proizvoda
Sastoji se od podsistema u kojima započinje definisanje koncepcije proizvoda, da bi se završio
sa podsistemima u kojima se dobija gotov proizvod spreman za plasman na trţište.

11. Definisati pojam “tehnološki sistem”;

Tehnološki sistem – je obuhvaćen proizvodnim sistemom. Sadrži skup podsistema u kojima se
od polufabrikata ili drugih sirovina dobijaju gotovi delovi ili sklopovi. To je npr. linija ili grupa
mašina gde se izvode određene aktivnosti i operacije tako da se od polufabrikata dobije gotov
deo.

12. Definisati pojam “obradni sistem”;

Obradni sistem – (u okviru tehnološkog sistema) je mašina alatka ili grupa mašina alatki koje
izvode skup određenih operacija. Mašina alatka ili grupa mašina alatki sa radnikom koji vrši
upravljanje predstavlja obradni sistem. Mašina alatka sa automatskim upravljanjem je takođe
obradni sistem.

13. Definisati pojam “proces” (sa aspekta primene u proizvodnom mašinstva);

Proces - skup povezanih aktivnosti u cilju transformacije informacija, energije i materijala pri
stvaranju gotovog dela, odnosno proizvoda, od sirovine ili polufabrikata

14. Definisati pojam “proizvodni proces”;

Proizvodni proces Skup međusobno povezanih aktivnosti koje imaju za cilj transformaciju
polufabrikata ili sirovine u gotov proizvod.

15. Izvršite sistematizaciju proizvodnih procesa prema dejstvu aktivnosti;

Proizvodni procesi se, prema dejstvu aktivnosti, dele na :
• direktne (osnovne) procese;
• indirektne (posebne) procese;
• dopunske procese;
• pomoćne procese;

16. Koje aktivnosti sadrţe “direktni procesi”?

Direktni (osnovni) procesi sadrže, aktivnosti koje se odnose direktno na dobijanje gotovog
dela ili proizvoda.
Direktni procesi obuhvataju:
• projektovanje i konstrukciju proizvoda,
• projektovanje tehnološkog procesa izrade proizvoda,
• izradu delova,
• montaţu podsklopova i sklopova,
• završnu montaţu proizvoda, zaštitu i pakovanje.

17. Koje aktivnosti sadrţe “indirektni (posebni) procesi”?

Indirektni (posebni) procesi sadrže aktivnosti koje se odnose na:
• unutrašnji transport materijala, |
• kontrolu i sortiranje delova,
• ispitivanje proizvoda i dr.

18. Koje aktivnosti sadrţe “dopunski procesi”?

Dopunski procesi sadrže aktivnosti koje se odnose na:
• izradu specijalnih pribora,
• izradu specijalnih alata,
• oštrenje alata,
• odrţavanje (remont) tehnološke opreme i sl.

19. Koje aktivnosti sadrţe “pomoćni procesi”?

Pomoćni procesi obuhvataju aktivnosti u okviru proizvodnog procesa koje se odnose na:
• nabavku materijala,
• dovoz i odvoz materijala,
• kao i sve druge aktivnosti koje potpomažu proizvodnju.
20. Definisati pojam “tehnološki proces”;
- Tehnološki sistem sa svojim procesom obezbeđuje izradu gotovih delova od polufabrikata.
- Tehnološki sistem može da sadrži i proces oblikovanja, koji se odnosi na spajanje i montažu
gotovih delova

21. Šta su izlazne informacije iz obradnog sistema (decidno navesti);

Izlazne informacije predstavljaju transformisane ulazne informacije, a odnose se na skup
informacija koje definišu:
- kvalitet obrade u smislu tačnosti ostvarenih mera, poloţaja i oblika površina i kvaliteta
obrađenih . površina,
- proizvodnost i
- ekonomičnost obradnog sistema.

22. Grafiĉki prikazati model konvencionalne mašine alatke;

23. Grafiĉki prikazati model numeriĉki upravljane mašine alatke;

24. Grafiĉki prikazati model kompjuterski numeriĉki upravljane mašine alatke;

25. Grafiĉki prikazati model kompjuterski numeriĉki upravljane mašine alatke sa adaptivnim
upravljanjem;
26. Kojim metodama obrade se najĉešće realizuje obrada rotacionh površina?
- struganje;
- bušenje;
- okrugo brušenju;

27. Kojim metodama obrade se najĉešće realizuje obrada ravnih površina?

- rendisanje;
- glodanje;
- ravno brušenje;

28. Navesti dva osnovna tipa kretanja kod mašina alatki.

-Glavno I pomocno kretanje

29. Kakvo je glavno, a kakvo pomoćno kretanje kod obrade struganjem i ko ih izvodi?
-Kod operacije obrade struganjem glavno kretanje je obrtno i izvodi ga radni predmet, dok je
pomoćno kretanje pravolinijsko i izodi ga alat i može imati različite pravce u zavisnosti od
odgovarajuće operacije.

30. Kakav je tip prenosnika kod strugova zavisan ili nezavisan? Objasniti.
-Strugovi imaju zavisan tip prenosnika, odnosno, pogon za glavno i pomoćno kretanje se dobija
od istog pogonskog elektromotora.
31. Odakle se dobija pogon za pomoćno kretanje kod strugova i zbog ĉega?
Pogon za pomoćno kretanje se uzima direktno sa glavnog vretena, obzirom da je potrebna
stroga zavisnost između glavnog kretanja (obrtanja radnog predmeta) i pomoćnog kretanja
(translatornog kretanja alata).

32. Na koje naĉine se pri struganju definiše (ostvaruje) potrebna kontura radnog predmeta?
Kod obrade struganjem potrebna kontura radnog predmeta se ostvaruje programskim
kretanjem alata i programskim (profilnim alatom) alatom.

33. Napisati vektor brzine kretanja za sluĉaj kada se obrada vrši na produkcionom strugu. Koji
zahtavi obrade se vrše u tom sluĉaju?
Produkcioni strugovi mogu da izvode kretanje samo u pravcu jedne od koordinatnih:

34. Napisati vektor brzine kretanja za sluĉaj kada postoji kruta zavisnost izmedju kinematskih
lanaca za „Z” i „X” osu u sluĉaju programskog kretanja alata za sluĉaj obrade na univerzalnom
strugu. Koji zahvat struganja se ostvaruje u tom sluĉaju?
-Kada postoji konstantna (kruta) zavisnost između kinematskih lanaca za “Z” i “X” osu.

U ovom slučaju se ostvaruje konusno struganje, odnosno, izrada konusa, pri čemu, je C kruta,
konstantna veza između kretanja po X i Z osi

35. Koji zahvati obrade struganjem se mogu realizovati na produkcionim strugovima?

-uzduzno I poprecno struganje

36. Napisati kinematski lanac produkcionog strug za uzduţno struganje;

37. Napisati kinematski lanac produkcioni strug za popreĉno struganje;
38. Kojim metodama se mogu izradjiavti konusi struganjem?
*Zaokretanjem poprečnog (pomoćnog) klizača
*Korišćenjem profilnih alata
*Pomeranjem ose zadnjeg šiljka (šiljka konjica)
*Pomoću kopirnih sistema, ili uređaja za struganje konusa
*Na osnovu istovremenog pogona klizača za “Z” i “X” osu

39. Na koji naĉin je definisana kruta kinematska veza izmedju kretanja po "X" i "Z" osi pri izradi
konusa na univerzalnom strugu?
Pri izradi konusa ovom metodom postoji kruta kinematska veza između kretanja po X i Z -osi, Sx
= Sztgα iz koje se dobijaju potrebni izmenljivi zupčanici a i b koji omogućavaju izradu konusa za
zadati ugao α.

40. Navesti kretanja potrebna za izradu konusa u sluĉaju linearne zavisnosti izmeĊu kretanja po
"X" i "Z" osi i napisati potrebne kinematske lance za pomoćno kretanje.

41. Odrediti izmenljive zupĉanici pri izradi konusa ĉiji je ugao vrha α=10o na sutrugu za izradu
konusa.
42. Navesti vektore brzina kod kopirnih strugova?
-vektor brzine portalnog (nosećeg) klizača; Sz=vp
- vektor brzine kopirnog klizača; Sx=vk
- rezultujući vektor brzine (vektor brzine alata) S=vs

43. Koji parametri definišu zavojnicu?

-korak zavojnice;
- profil;

44. Od ĉega zavisi taĉnost profila, a od ĉega veliĉina i taĉnost koraka zavojnice pri izradi
zavojnica na strugu?
Profil definiše kao i tačnost profila kvalitet profila alata, dok veličinu i tačnost koraka zavojnice
određuje struktura i tačnost kinematskog lanca mašine.

45. Kolika treba da je vrednost pomaka, ako je potrebno izraditi milimetarsku zavojnicu koraka
P = 4 mm, struganjem?
S= i*P; [mm/o]; - broj početaka, P – korak navoja (zavojnice)

46. Kolika treba da je vrednost pomaka, ako je potrebno izraditi milimetarsku zavojnicu sa dva
poĉetka, koraka P = 1 mm, struganjem?
S= i*P; [mm/o]; - broj početaka, P – korak navoja (zavojnice)
47. Kolika treba da je vrednost pomaka, ako je potrebno izraditi Whithworth-u zavojnicu e = 2,5
koraka/'' struganjem?

48. Opisati kratko naĉine ulaza alata u obradak kod izrade navoja struganjem?
a) Radijno primicanje (radijlani pomak.) Ulaz alata je po sredini profila, tako da se pločica haba
podjednako sa obe strane. Ovaj način se koristi za navoje koji imaju korak do 1.5 [mm].
Radijalno primicanje se najčešće koristi kod završne obrade
b) Bočno primicanje alata (Primicanje paraleleno boku profila) Ovaj način struganja navoja je
relativno jednostavn za korišćenje (postoje polustandardni programi za rezanje navoja), pri
čemu se redukuju sile rezanja. Nedostaci ove metode se ogledaju u velikom bočno trenju desne
strane reznog dela alata i relativno teškoj promeni dubine rezanja. Ovaj način primicanja se
koristi kod grube obrade, čime se postiže odvajanje strugotine samo s jedne strane.
b) Modifikovano bočno primicanje alata. Ulazi se s jedne strane profila navoja i prati se njegov
ugao, prema sredini. Na taj način se smanjuju vibracije koje se javljaju pri struganju navoja i
smanjuje se toplota generisana pri rezanju jer alat nije punom bočnom površinom u zahvatu.
c) Inkrementalno primicanje. Rezna pločica ulazi u radni predmet različitim pomakom. Ovaj
način izrade se koristi uglavnom kod struganja navoja velikih profila. Prednost je podjednako
habanje rezne pločice te s time povezana i veća postojanost alata.

49. Koji element u kinematskoj strukturi struga je neophodan da bi se na istom mogla izradjivati
zavojnica?
50. Napisati kinematski lanac za glavno i pomoćno kretanje pri izradi zavojnica najmanjeg
(malog) koraka na strugu.
51. Napisati kinematski lanac za glavno i pomoćno kretanje pri izradi zavojnica velikog koraka na
strugu.
52. Koji zahvati obrade se mogu vrširi na strugu za ledjno struganje i koja je njegova glavna
primena?
53. Kojim elementom kinematske strukture i kakav njegov profil treba da bude da bi se
obezbedio ravnomerni pomak u popreĉnom pravcu kod ledjnog struganja?
Glavna primena leđnog struganja je pri izradi leđno struganih glodala čiji zubi imaju krivolinijski
oblik i konturu u zavisnosti od profila koji se sa ovim glodalima izrađuju.
Profil ovih alata treba da je takav da i posle ponovnog oštrenja ostane nepromanjen, pa se alati
oštre isključivo po leđnoj površini.
54. Koja su kretanja potrebna za ledjno struganje ploĉastih alata? Napisati kinemtaski lanac za
pomoćno kretanje pri izradi ploĉastih alata sa ledjno struganim zubima.
-glavno kretanje- obrtanje obradka brojem obrtaja ″n″
- pomoćno kretanje – obrtanje bregaste ploče ″nb ″ , koje obezbeđuje radijalno primicanje i
odmicanje alata, tj. leđno struganje.

55. Koja su kretanja potrebna za ledjno struganje glodala sa pravim zubima? Napisati
kinemtaski lanac za pomoćna kretanja pri izradi glodala sa ledjno struganim pravim zubima.
glavno kretanje – obrtanje obradka brojem obrtaja ″n″ , radi ostvarenja brzine rezanja ″v=Dπn″.
pomoćno kretanje – obrtanje bregaste ploče ″nb ″ , koje obezbeđuje radijalno primicanje i
odmicanje alata, tj. leđno struganje
pomoćno kretanje – uzdužni pomak ″sz ″ ,

56. Koja su kretanja potrebna za ledjno struganje glodala sa zavojnim zubima? Napisati
kinemtaski lanac za pomoćno kretanje – obrtanje bregaste ploĉe pri izradi glodala sa ledjno
struganim zavojnim zubima.
a) glavno kretanje – obrtanje obradka brojem obrtaja ″n″ , radi ostvarenja brzine rezanja ″v″.
b) uzdužni pomak ″sz ″ , koje je sinhronizovano, tj. u kinematskoj vezi sa glavnim kretanjem.
c) pomoćno kretanje – dopunsko obrtanje bregaste ploče - ″Δnb ″.
d) pomoćno kretanje – obrtanje bregaste ploče ″nb ″ , koje obezbeđuje radijalno primicanje i
odmicanje alata.

57. Koja su kretanja potrebna za ledjno struganje glodala sa zavojnim zubima? Napisati
kinemtaski lanac za pomoćno kretanje – dopunsko obrtanje bregaste ploĉe pri izradi glodala sa
leĊno struganim zavojnim zubima.
a) glavno kretanje – obrtanje obradka brojem obrtaja ″n″ , radi ostvarenja brzine rezanja ″v″.
b) uzdužni pomak ″sz ″ , koje je sinhronizovano, tj. u kinematskoj vezi sa glavnim kretanjem.
c) pomoćno kretanje – obrtanje bregaste ploče ″nb ″ , koje obezbeđuje radijalno primicanje i
odmicanje alata.
d) pomoćno kretanje – dopunsko obrtanje bregaste ploče - ″Δnb ″.

58. Navesti kretanja potrebna za realizaciju zahvata bušenja?

Ovaj proces podrazumeva dovođenje alata koji vrši glavno obrtno i pomoćno pravolinijsko
kretanje (sz), duž ose obrtanja glavnog vretena, ka stacionarnom radnom predmetu.

59. Koji se zahavti obrade mogu ostvariti na bušilicama i od ĉega zavise?

*busenje
*prosirivanje
*upustanje
*razvrtanje
*zabusivanje
*urezivanje navoja itd.

60. Prema kojim kriterijumima se moze izvršiti klasifikacija bušilica?

Klasifikaciju bušilica je moguće izvršiti prema više kriterijuma:
A) Prema položaju ose glavnog vretena:
 vertikalne;
 horizontalne;
B) Prema broju glavnih vretena:
 jednovretene;
 viševretene;

61. Navesti razliku izmedju stonih i subnih bušilica?

-Stone busilice se koriste za obradu rupa I otvora malih precnika,imaju rucni pomak .
-Stubne koriste se za obradu vecih rupa I otvora, imaju sirok raspon brojeva obrtaja I
pomaka,usled cega se pored busenja koriste I za prosirivanje,razvrtanje I urezivanje navoja

62. Navesti razliku izmedju radijalnih i univerzalnih radijalnih bušilica?

63. Navesti glavne razlike izmedju bušilica sa više vretena i bušilica sa viševretenom glavom
a) Bušilice sa više vretena (Redna bušilica ). Kod ovih bušilica glavna vretena su raspoređena u
nizu, a svako vreteno pokreće sopstveni elektromotor i povezani su zajedničkim postoljem.
Koriste se za istovremenu obradu različitih rupa/otvora na jednom radnom predmetu ili za
obradu jede rupe sa različitim alatima.
b) Bušilice sa viševretenom glavom. Ove bušilice se razlikuju od prethodnih jer imaju zajednički
elektromotor za sva glavna vretena. Vretena se podešavaju za bušenje većeg broja rupa
različitih ili istih prečnika na jednom radnom predmetu

64. Napisati kinemtaski lanac za glavno i pomoćno kretanje kod vertikalnih bušilica?

65. Koji zahvati obrade se mogu izvoditi na kombinovanim (horizontalnim) bušilicama. Napisati
kinematski lanac za glavno kretanje, ako glavno kretanje izvodi centralno vreteno pri obradi na
kombinovanim bušilicama.
-Za tačnu obradu bušenjem, upuštanjem, proširivanjem, razvrtanjem, urezivanje i narezivanje
navoja, unutrašnje struganje, poprečno struganje i glodanje.

66. Koji zahvati obrade se mogu izvoditi na kombinovanim (horizontalnim) bušilicama. Napisati
kinematski lanac za glavno kretanje, ako glavno kretanje izvodi šuplje vreteno pri obradi na
kombinovanim bušilicama.
-Za tačnu obradu bušenjem, upuštanjem, proširivanjem, razvrtanjem, urezivanje i narezivanje
navoja, unutrašnje struganje, poprečno struganje i glodanje.

67. Napisati kinematski lanac za pomoćno kretanje pri ĉeonom ili popreĉnom struganju na
kombinovanim bušilicamam. Ko izvodi glavno kretanje u ovom sluĉaju?
68. Napisati kinematski lanac za pomoćno kretanje pri izradi velikih otvora uzduznim
struganjem na kombinovanim bušilicamam. Ko izvodi glavno kretanje u ovom sluĉaju?

69. Napisati kinematski lanac za pomoćno kretanje pri izradi navoja ureznikom na
kombinovanim bušilicama. Koji element izvodi glavno kretanje u ovom sluĉaju?

70. Kakvo je glavno, a kakvo pomoćno kretanje kod obrade glodanjem i ko ih izvodi?
Služe za obradu ravnih površina višesečnim alatom, pri čemu alat izvodi glavno obrtno, a
obradak pomoćno pravolinijsko kretanje.

71. Koje osnovne vrste zahvata obrade glodanja postoje i u ĉemu se razlikuju?
Postoje dve osnovne vrste obrade glodanjem: čeono i obimno.
Pri čeonom glodanju, obrađena površina je pod pravim uglom u odnosu na osu glodala.
Kod obimnog glodanja, rezanje se vrši pomoću zuba raspoređenih po obimnoj površini glodala,
a obrađena površina je paralelna sa osom glodala. Obimno glodanje se obično izvodi na
horizontalnim glodalicama.

72. Koje vrste kretanja radnog predmeta postoje kod obimnog glodanja - objasniti razliku.
Kod obimnog glodanja mogu se razlikovati dva tipa kretanja alata u odnosu na radni predmet:
suprotnosmerno i istosmerno glodanje.
Kod suprotnosmernog glodanja glodalo se kreće u smeru suprotnom od smera kretanja radnog
predmeta (materijala).
Pri istosmernom glodanju zubi glodala i radni predmet imaju isti smer kretanja. Zub po ulasku u
materijal zadire naglo pri najvećoj debljini strugotine koja se zatim pri daljem kretanju zuba sve
više smanjuje.

73. Kakav je tip prenosnika kod glodalica zavisan ili nezavisan? Objasniti.
74. Objasniti razliku izmedju vertikalnih i horizontalnih glodalica.
Horizontalne glodalice su namenjene za obradu ravnih površina obimnim glodanjem, za izradu
žljebova, za usecanje ili odsecanje testerastim glodalima, kao i za izradu zavojnih žljebova ili
zupčanika pojedinačnim glodanjem, modulskim glodalima primenom podeonog aparata.
Vertikalna glodalica ima vertikalno glavno vreteno koje se nalazi na nosaču glavnog vretena
obrtnom oko horizontalne ose. Namenjene su pored obrade ravnih površina glavama za
glodanje i za obradu vertikalnih rupa, izradu zavojnih žljebova.

75. Navesti razliku izmedju horizontalne i univerzalne horizontalne glodalice.

Horizontalne glodalice su namenjene za obradu ravnih površina obimnim glodanjem, za izradu
žljebova, za usecanje ili odsecanje testerastim glodalima, kao i za izradu zavojnih žljebova ili
zupčanika pojedinačnim glodanjem, modulskim glodalima primenom podeonog aparata. Glavno
obrtno kretanje izvodi glavno vreteno sa glodalom. Radni sto mašine (sa radnim premetom)
izvodi pomoćno pravolinijsko kretanje u uzdužnom ili poprečnom pravcu. 12 5.2.1 Kinematska
struktura glodalica Kinematska struktura konzolnih glodalica – Horizontalne glodalice Ako se
radni sto može zakretati u horizontalnoj ravni tada je reč o univerzalnoj glodalici, koja pored
prethodnih operacija omogućuje izradu zavojnih žljebova.

76. Napisati kinematski lanac za radni hod u pravcu "Z" ose kod vertikalne glodalice

77. Napisati kinematski lanac za puzeći hod u pravcu "Z" ose kod vertikalne glodalice.

78. Napisati kinematski lanac za brzi hod u pravcu "Z" ose kod vertikalne glodalice.
79. Koja je uloga podeonog aparata na glodalicama?
-Njegova osnovna uloga je deljenje obima kružnog predmeta na
jednaki broj delova preko podeone ploče.

80. Kakvo (koje) kretanje ostvaruje podeoni aparat i sa ĉime

mora biti povezano na horizontalnoj glodalici?
-Podeoni aparat ostvaruje obrtno kretanje, te isti mora biti povezan zupčanicima preko
prikuljača E ili F sa zavojnim vretenom radnog stola.

81. Koje zahvate je moguće izradjivati primenom podeonog aparata na glodalicama?

Primenom univerzalnog podeonog aparata moguća je:
 izrada zupčanika pojedinačnom metodom
 izrada žljebova,
 izrada arhimedove spirale;
 izrada zupčanika sa kosim zubima;
 izrada zupčaste letve;

82. Objasniti naĉin obrade sa podeonim aparatom pri neposrednom deljenju.

83. Ukratko objasniti naĉin obrade sa podeonim aparatom pri posrednom deljenju.
U ovom slučaju je glavni prenosni element pužni prenosnik, kod koga je osovina pužnog točka
direktno vezana za glavno vreteno podeonog aparata. Periodično okretanje glavnog vretena na
kome se nalazi radni predmet (R.P.) se postiže okretanjem ručice (B) preko zupčanika (3 i 4) i
pužnog prenosnika. Da bi se dobio potreban broj podela (koji zavisi od broja zuba na radnom
predmetu) okreće se ručica podeonog aparata u odnosu na podeonu ploču (A) za određeni broj
rupa.

84. Ukratko objasniti naĉin obrade sa podeonim aparatom pri dvostrukom deljenju.
-Ukoliko se deljenje ne može izvršiti sa jednom podeonom pločom, odnosno sa raspoloživim
rupama jedne njene strane, primenjuje se dvostruko deljenje, pri čemu se upotrebljavaju
istovremeno po jedan krug sa spoljašnje i sa unutrašnje strane podeone ploče.
85. Navesti razlku izmeĊu posrednog i dvostrukog deljenja na podeonom aparatu.
86. Ukratko objasniti naĉin obrade sa podeonim aparatom pri diferencijalnom deljenju.
Traženo obrtanje radnog predmeta se dobija kao suma dva kretanja (obrtanja):
 obrtanja ručice u odnosu na podeonu ploču i,
 obrtanja podeone ploče koje se pokreće sa glavnog vretena preko izmenjlivih zupčanika (z5
- z8) da bi se obezbedila korekcija kretanja (obrtanja).

87. Ukratko objasniti naĉin obrade primenom podeonog aparata pri izradi zavojnih ţljebova.
Skicirati poloţaj alata u odnosu na radni sto mašine.
Obrtno i pravolinijsko kretanje radnog predmeta moraju da imaju tačnu međusobnu
zavisnosti. Obrtno kretanje ostvaruje se na glodalici posredstvom podeonog aparata, a
pravolinijsko kretanje uzdužnim kretanjem klizača preko zavojnog vretena radnog stola
glodalice.
Zavojno vreteno radnog stola mora istovremeno da obezbedi pravolinijsko kretanje i obrtno
kretanje radnog predmeta.

88. Navesti osnovne prednosti izrade navoja (zavojnice) na glodalici.

Značajna prednost izrade zavojnica glodanjem se ogleda u mogućnosti izrade leve i desne
zavojnice istim alatom. Moguća je i obrada različitih prečnika istim alatom, a da se pri tome ne
menja profil ni korak zavojnice.

89. Koja su kretanja potrebna za izradu kratkohodnih zavojnica (navoja) na glodalicama ako
radni predmet vrši obrtno kretanje? Šta izvodi glavno, a šta pomoćna kretanja?
Alat - glavno obrtno kretanje i aksijalno pomoćno kretanje
Radni predmet - pomoćno obrtno kretanje

90. Koja su kretanja potrebna za izradu kratkohodnih zavojnica (navoja) na glodalicama ako je
radni predmet stacionaran? Šta izvodi glavno, a šta pomoćna kretanja?
Alat (1) - glavno obrtno kretanje, aksijalno pomoćno kretanje (2) i pomoćno obrtno kretanje (3)
Radni predmet – stacionaran
91. Ĉemu su namenjene dugohodne (portalne) glodalice i šta izvodi glavno, a šta pomoćno
kretanje?
Namenjene su za obradu horizontalnih, vertikalnih i kosih površina na teškim radnim
predmetima.
Alat - glavnog obrtnog kretanja
Radni predmet - obrtno pomoćno kretanje
92. Napisati kinematski lanac za pomoćna kretanja kod dugohodnih (portalnih) glodalica

-Pomoćnog kretanja u X pravcu:

Vzx=nHM2*hx m/min
Pomoćnog kretanja u Y pravcu:
Vzy=nHM1*z6/z7*Hi m/min ; za radni hod
Vzy=nhm1*z1/z2*z2/z3*z4/z5*z6/z7*Hi m/min; za povratni hod
93. Čemu su namenjene mašine za obradu rendisanjem i šta izvodi glavno, a šta pomoćno
kretenja kod obrade delova malih i srednjih dimenzija?
-Služe za obradu ravnih površina jednosečnim alatom.
-Kod kratkohodne rendisaljke alat izvodi glavno kretanje, a radni predmet pomoćno
periodično kretanje,
94.Čemu su namenjene mašine za obradu rendisanjem i šta izvodi glavno, a šta pomoćno
kretanje kod obrade delova velikih dimenzija?
- Služe za obradu ravnih površina jednosečnim alatom.
-Glavno pravolinijsko kretanje kod ovih mašina izvodi radni predmet, a alat izvodi
pomoćno pravolinijsko kretanje.
95. Navesti 3 metode izrade ozubljenja relativnim kotrljanjem.
-Fellows, MAAG, PFAUTER
96. Navesti potrebna kretanja i ko ih izvodi pri izradi ozubljenja MAAG metodom.
-Alat izvodi glavno vertikalno pravolinijsko kretanje pri čemu je radni hod na dole.
- Pomoćna kretanja:obrtno i pravolinijsko kretanje radnog predmeta duž alata.
97.Napisati kinematski lanac za glavno kretanje pri izradi ozubljenja MAAG metodom i
definisati potrebnu dužinu kretanja alata. Pri obradi zupčanika iste širine odrediti broj zupčanika
koji se istovremeno mogu obrađivati.

98.Napisati kinematski lanac za pomoćno kretanje-tangencijalni pomak pri izradi ozubljenja

MAAG metodom.
99.Napisati kinematski lanac za pomoćno kretanje-osni pomak pri izradi ozubljenja MAAG
metodom.

100.Navesti razlike između MAAG i FELLOWS metode izrade ozubljenja.

-Prednosti metode fellows u odnosu na metodu MAAG:
kraće vreme obrade i veća tačnost (nije obrada ozubljenja u segmentima);
mogućnost izrade unutrašnjeg ozubljenja
-Nedostaci:
Komplikovaniji i skuplji alat

101.Ukratko objasniti princip izrade ozubljenja FELLOWS metodom

-FELLOWS je jedna od metoda koja je bazirana na relativnom kotrljanju koja, kao alat koristi
kružni zupčasti nož, koji predstavlja višeprofilni alat u vidu zupčanika.
102.Navesti potrebna kretanja i ko ih izvodi pri izradi ozubljenja sa pravim zubima FELLOWS
metodom. Napisati kinematski lanac za pomoćno kretanje – obrtanje alata.
-Pri izradi zupčanika sa pravim zubima potrebna kretanja su:
Glavno kretanje v – pravolinijsko vertikalno kretanje alata
Obrtanje alata na –, tj. pomoćno kretanje što ujedno prestavlja prvu komponenetu relativnog
kotrljanja. Obrtanje radnog predmeta np – pomoćno kretanje, što je druga komponeneta
relativnog kotrljanja Pomoćno kretanje – radijalno primicanje radnog predmeta ka alatu

103.Navesti potrebna kretanja i ko ih izvodi pri izradi ozubljenja sa pravim zubima FELLOWS
metodom. Napisati kinematski lanac za pomoćno kretanje – obrtanje radnog predmeta.
-Pri izradi zupčanika sa pravim zubima potrebna kretanja su:
Glavno kretanje v – pravolinijsko vertikalno kretanje alata
Obrtanje alata na –, tj. pomoćno kretanje što ujedno prestavlja prvu komponenetu relativnog
kotrljanja. Obrtanje radnog predmeta np – pomoćno kretanje, što je druga komponeneta
relativnog kotrljanja Pomoćno kretanje – radijalno primicanje radnog predmeta ka alatu

104.Navesti potrebna kretanja i ko ih izvodi pri izradi ozubljenja sa pravim zubima FELLOWS
metodom. Napisati kinematski lanac za pomoćno kretanje – obrtanje bregaste ploĉe (sa jednim
bregom).
-Pri izradi zupčanika sa pravim zubima potrebna kretanja su:
Glavno kretanje v – pravolinijsko vertikalno kretanje alata
Obrtanje alata na –, tj. pomoćno kretanje što ujedno prestavlja prvu komponenetu relativnog
kotrljanja. Obrtanje radnog predmeta np – pomoćno kretanje, što je druga komponeneta
relativnog kotrljanja Pomoćno kretanje – radijalno primicanje radnog predmeta ka alatu

105.Objasniti ĉemu sluţi bregasta ploĉa pri izradi ozubljenja FELLOWS metodom.
-Radijalno primicanje radnog predmeta reguliše se pomoću jedne promenjive bregaste ploče
koja po završenoj obradi dejstvom odgovarajućeg mehanizma automatski zaustavlja mašinu.
106.Napisati kinematski lanac za glavno kretanje pri izradi ozubljenja FELLOWS metodom i
definisati potrebnu duţinu kretanja alata. Pri obradi zupĉanika iste širine odrediti broj zupĉanika
koji se mogu istovremeno obraĊivati.

107.Navesti karakteristike alata koji se koristi na glodalicama tipa PFAUTER pri izradi cilindriĉnih
zupĉanika.
-Alat u ovom slučaju ima oblika puža, čija je osnovna geometrija zavojnica na obimu cilindra.
Obzirom da takav oblik nema reznu geometriju, ova zavojnica je izpresecana žljebovima (pod
pravim uglom). Na taj način su stvoreni zubi alata sa svojom grudnom površinom.
Zavojnica puža predstavlja leđnu površinu zuba.
Da bi se i posle oštrenja alata po grudnoj površini sačuvao profil zavojnice, leđna površina je
oblikovana u vidu Arhimedove spirale leđnim struganjem
108.Navesti moguća kretanja i objasniti šta ista obezbeĊuju na mašinama koje rade po metodi
PFAUTER.
-Glavno kretanje – obrtanjem alata (na) se obezbeđuje brzina rezanja ″v ″ na prečniku Da, tj. na
= v/(π Da)
-Pomoćna kretanja :
Obrtanjem predmeta (np) – se obezbeđuje relativno kotrljanje sa alatom, a dopunskim
obrtanjem (Δnp) se ono, u slučaju potrebe, koriguje.
Vertikalni pomak (sv) – obezbeđuje se osnovnim klizačem preko zavojnog vretena koraka hv. Na
njemu je još jedan klizač (poprečni klizač) koji se može zakretati za ugao φ (ugao naginjanja
alata)
Tangencijalni pomak (st) – (″tangencijalni″ se zove zato što pri uglu φ = 0 obezbeđuje kretanje u
pravcu tangente na radni predmet). Ovaj klizač se pokreće zavojnim vretenom koraka ht .
Radijalni pomak (sr) – obezbeđuje kretanje radnog predmeta u pravcu alata (radijalni pravac u
odnosu na obradak) pomoću klizača, čiji je pogon zavojno vreteno koraka hr
109.Za koliko stepeni je potrebno nagnuti osu alata u odnosu na podeoni krug zupĉanika pri
izradi zupĉanika sa pravim zubima i zbog ĉega?
-Pri izradi zupčanika sa pravim zubima osa alata je nagnuta u odnosu na ravan podeonog kruga
zupčanika za ugao nagiba zavojnice glodala (α), da bi se pri vertikalnom kretanju alata poklopili
pravci zavojnice alata i zuba zupčanika.
110.Navesti sva potrebna kretanja pri izradi zupĉanika sa pravim zubima na glodalicama tipa
PFAUTER i sa kojom taĉnošću se moraju odrediti izmenljivi zupĉanici u svim kinematskim
lancima?
-Pri izradi zupčanika sa pravim zubima potrebna kretanja su:
obrtanje alata (glodala) na – , tj. glavno kretanje, što ujedno predstavlja i jednu komponentu
relativnog kotrljanja
obrtanje predmeta np – , tj. pomoćno kretanje, što je druga komponenta relativnog kotrljanja
vertikalno kretanje – pomak sv, tj. pomoćno kretanje da bi se zupčanik obradio po celoj širini.
111.Navesti sva potrebna kretanja pri izradi zupĉanika sa kosim zubima na glodalicama tipa
PFAUTER i sa kojom taĉnošću se moraju odrediti izmenljivi zupĉanici u svim kinematskim
lancima?
-Potrebna kretanja su, kao i uslučaju izrade zupčanika sa pravim zubima:
obrtanje alata
obrtanje predmeta
vertikalni pomak
dopunsko obrtanje predmeta, zbog kosih zuba
112.Napisati kinematski lanac za glavno kretanje pri izradi zupĉanika na glodalicama tipa
PFAUTER. Šta se definiše ovim kretanjem?

113.Napisati kinematski lanac za pomoćno kretanje – obrtanje radnog predmeta pri izradi
zupĉanika na glodalicama tipa PFAUTER. Šta se definiše ovim kretanjem?
114.Napisati kinematski lanac za pomoćno kretanje – vertikalni pomak pri izradi zupĉanika na
glodalicama tipa PFAUTER. Šta se definiše ovim kretanjem?
115.Napisati kinematski lanac za pomoćno kretanje – dodatno obrtanje radnog predmeta pri
izradi zupĉanika sa kosim zubima na glodalicama tipa PFAUTER.
116.Od ĉega zavisi ugao naginjanja ose alata pri izradi zupĉanika sa kosim zubima na
glodalicama tipa PFAUTER?
-Ugao naginjanja ose alata u odnosu na ravan podeonog kruga zupčanika φ – zavisi od ugla
zavojnice alata i pravca zuba zupčanika (obzirom da oni mogu biti, osim pravih i sa kosim
zubima – pod uglom β).
117.Kako se izraĉunava ugao naginjanja ose alata, pri izradi zupĉanika sa desnim smerom zuba,
odvalnim glodalom sa levohodnom zavojnicom? Skicirati poloţaj alata u odnosu na radni
predmet.
118.Kako se izraĉunava ugao naginjanja ose alata, pri izradi zupĉanika sa levim smerom zuba,
odvalnim glodalom sa levohodnom zavojnicom? Skicirati poloţaj alata u odnosu na radni
predmet

119.Kako smerovi zuba zupĉanika i zavojnice alata utiĉu na ugao naginjanja alata?
-Zaključak je da je pri istim smerovima potreban manji ugao zakretanja – φ , nego u slučajevima
različitih smerova zuba zupčanika i zavojnice alata.
120. Kako utiče broj poĉetaka zavojnice na ugao naginjanja ose alata?
Kod istog prečnika alata povećanje broja početaka dovodi do povećanja ugla α (što povoljno
utiče na smanjenje ugla naginjanja alata φ kod istih smerova).

121. Skicirati i objasniti položaj ose alata u odnosu na radni predmet pri izradi pužnih točkova
na glodalicama tipa PFAUTER odvalnim glodalom.
122. Objasniti razliku između radijalne i tangencijalne metode izrade pužnih toĉkova.

Kod radijalne metode se radni predmet radijalno primiče alatu uz istovremeno obrtanje alata i
radnog predmeta. Potrebna kretanja za izradu pužnog točka radijalnom metodom su: obrtanje
alata, obrtanje radnog predmeta, radijalni pomak.

Kod tangencijalne metode se radni predmet tangencijalno primiče alatu. Potrebna kretanja za
izradu pužnog točka tangencijalnom metodom su: obrtanje alata, obrtanje radnog predmeta,
tangencijalni pomak, dopunsko obrtanje predmeta.

123. U kojem tipu/tipovima proizvodnje se koristi jednozubi alata pri izradi pužnih točkova i
kojom metodom se tada isti izrađuju i zbog čega?

Koristi se u slučajevima pojedinačne ili maloserijske proizvodnje pužnih točkova. Nož

jednozubog alata se mora naći pri izradi pužnog točka u svim tačkama linije sprezanja. Ovo je
moguće izvesti primenom isključivo tangencijalne metode.

124. Navesti sva potrebna kretanja pri izradi pužnog toĉka radijalnom metodom na glodalicama
tipa PFAUTER i sa kojom tačnošću se moraju odrediti zupčanici u potrebnim kinematskim
lancima?
Potrebna kretanja za izradu pužnog točka radijalnom metodom su: obrtanje alata(glavno
kretanje), obrtanje radnog predmeta(pomoćno kretanje), radijalni pomak(pomoćno kretanje).
Potrebna je solidna tačnost izrade (∆˂10%).

125. Navesti sva potrebna kretanja pri izradi pužnog toĉka tangencijalnom metodom na
glodalicama tipa PFAUTER i sa kojom tačnošću se moraju odrediti zupčanici u potrebnim
kinematskim lancima?

Potrebna kretanja za izradu pužnog točka tangencijalnom metodom su: obrtanje alata, obrtanje
radnog predmeta, tangencijalni pomak, dopunsko obrtanje predmeta.
Potrebna je solidna tačnost izrade (∆˂10%).

126. Napisati kinematski lanac za glavno kretanje pri izradi pužnog toĉka na glodalicama tipa
PFAUTER. Šta se definiše ovim kretanjem?

To je ujedno i jedna komponenta relativnog kotrljanja.

127. Napisati kinematski lanac za pomoćno kretanje – obrtanje radnog predmeta pri izradi
pužnog toĉka na glodalicama tipa PFAUTER. Šta se definiše ovim kretanjem?

Definiše se druga komponenta relativnog kotrljanja.

128. Napisati kinematski lanac za pomoćno kretanje – radijalni pomak pri izradi pužnog toĉka na
glodalicama tipa PFAUTER. Šta se definiše ovim kretanjem?
129. Napisati kinematski lanac za pomoćno kretanje – tangencijalni pomak pri izradi pužnog
točka na glodalicama tipa PFAUTER. Šta se definiše ovim kretanjem?

130. Napisati kinematski lanac za pomoćno kretanje – dodatno obrtanje radnog predmeta pri
izradi pužnog točka na glodalicama tipa PFAUTER.

131. Definicija glavnih (tehničkih) karakteristika mašina alatki.

Tehničke (glavne) karakteristike su podaci kojima se definiše mašina alatka u smislu njene
veličine, performansi (mogućnosti izvođenja procesa) i kvaliteta.

132. Izvršiti sistematizaciju glavnih karakteristika mašina alatki (prema oblastima kojima
pripadaju podaci).

Prema oblasti kojoj pripadaju pojedini podaci, ove karakteristike se mogu podeliti na:

- geometrijske,
- tehnološke i
- eksploatacione karakteristike.

133. Opisati (ukratko) geometrijske karakteristike mašina alatki.

Geometrijske karakteristike- podaci koji definišu veličinu radnog prostora, veličine vitalnih
elemenata, tačnost, tačnost kretanja i međusobnog položaja vitalnih elemenata.

134. Definisati geometrijsku taĉnost mašina alatki.

 Tačnost kretanja i meĎusobnog poloţaja vitalnih elemenata, odnosno tačnost proizvedene
mašine, kao geometrijska karakteristika, zavisi od koncepcije mašine, izvedene konstrukcije
sklopova i elemenata, tehnologije izrade i montaže.
135. Sistematizovati merno-kontrolne zahvate na bazi kojih se definiše geometrijska tačnost
mašine alatke.

Ispitivanje geometrijske tačnosti je definisano nacionalnim standardima i obuhvata ispitivanje:

I. tačnosti (grešaka) oblika vitalnih elemenata mašine;
II. tačnosti trajektorije pri kretanju vitalnih elemenata (koji obezbeđuju relativno kretanje
između alata i obradka);
III. tačnosti međusobnog položaja vitalnih elemenata (koji utiču na tačnost obradka, kasnije pri
radu mašine);

136. Nabrojati greške oblika ravnih površina kod ispitivanja geometrijske taĉnosti mašina alatki.

Pri ispitivanju ravnih površina, u cilju određivanja geometrijske tačnosti mašina alatki, kontroliše
se:
-njihov položaj u prostoru (horizontalnost) i
-ravnost(uravnjenost) tih površina.

137. Nabrojati metode merenja uravnjenosti ravnih površina (bar tri) kod ispitivanja
geometrijske tačnosti mašina alatki.

Ravnost površina se može kontrolisati na više načina i to pomoću:

- probnih mernih ploča- metoda mrlje,

- libele,
- mernog lenjira i sata,
- autokolimatora,
- laserskog mernog sistema.

138. Nabrojati greške oblika rotacionih površina kod ispitivanja geometrijske tačnosti mašina
alatki;

- cilindričnosti i kružnost (cilindričnog oblika),

- radijalno bacanje pojedinih rotacionih površina, međusobno, tj. u odnosu na
određenu(referentnu) rotacionu površinu,
- aksijalno bacanje.
139. Objasniti, na primeru sklopa glavnog vretena, kontrolu kretanja elemenata mašina alatki
neposrednim merenjem, pri ispitivanju geometrijske tačnosti mašina alatki.

Neposrednim merenjem moguće je odrediti:

- aksijalno bacanje čeone površine venca
- aksijalno bacanje vrha glavnog vretena
- kružnost unutrašnjeg konusa i
- kružnost spoljnog konusa vrha vretena.
140. Objasniti, na primeru sklopa glavnog vretena, kontrolu kretanja elemenata mašina alatki
posrednim merenjem, pri ispitivanju geometrijske tačnosti mašina alatki.

Centričnost ose unutrašnjeg konusa glavnog vretena meri se posredno primenom mernog trna.
Merni trn ima valjkasti oblik sa koničnim završetkom. Konični završetak mernog trna odgovara
unutrašnjem konusu glavnog vretena i izražen je brojem metričkog ili morze konusa. Merni trn
se postavlja u konus glavnog vretena. Merni pipak mernog sata, čiji stalak stoji na nepokretnom
elementu mašine – nosaču alata, se postavlja na kraj mernog trna.

141. Objasniti, na primeru paralelnosti ose glavnog vretena sa pravcem kretanja nosača alata,
određivanje grešaka međusobnog položaja elemenata mašina alatki.

Koristi se merni pribor: merni sat i merni trn.

Nosač mernog sata se postavlja na nosač alata i zajedno sa njim pomera duž mernog trna, a
pipak mernog sata klizi po izvodnici mernog trna. Da bi se isključila greška centričnosti postavlja
se glavno vreteno sa mernim trnom u srednji položaj greške centričnosti. Okretanjem se
pronađe položaj a) i b), a zatim se glavno vreteno okrene za 90° na taj način se greška iz
vertikalne prenela u horizontalnu ravan, pri čemu se greška centričnosti svela na minimalnu
vrednost. Merenje paralelnosti se ponavlja i u horizontalnoj ravni. Pri ovom treba takođe svesti
grešku centričnosti na minimalnu vrednost.

142. Objasniti, na primeru kontrole normalnosti ose glavnog vretena prema radnom stolu,
određivanje grešaka međusobnog položaja elemenata mašina alatki.

Ova ispitivanja se pojavljuju kod vertikalnih bušilica, vertikalnih glodalica i slično.

Ispitivanje se vrši pomoću mernog sata sa odgovarajućim nosačem i mernog lenjira, a merenje
se izvodi u ravni simetrije i ravni normalnoj na ravan simetrije mašine. U ravni simetrije mašine
očita se pokazivanje mernog sata u jednom krajnjem položaju, a zatim se ručno okrene glavno
vreteno i očitava pokazivanje mernog sata u tački koja se nalazi okrenuta za 180° u odnosu na
prvu tačku. Merenje se ponavlja na isti način i u ravni normalnoj na ravan simetrije mašine.
143. Koji je smer dozvoljenog odstupanja međusobnog položaja vitalnih elemenata mašina
alatki pri ispitivanju geometrijske tačnosti?

Dozvoljeni smer odstupanja je sledeći: u vertikalnoj ravni slobodni kraj mernog trna sme biti
usmeren naviše, a u horizontalnoj ravni ka prednjoj vođici.

Smer dozvoljenog odstupanja kod neopterećenih mašina alatki mora uvek biti takav da
ELASTIČNE DEFORMACIJE odgovarajućih elemenata mašina pri opterećenju u radu doprinose
SMANJENJU tih ODSTUPANJA.

144. Definisati kinematsku taĉnost mašina alatki.

Kinematska tačnost podrazumeva tačnost održavanja zadatih brzina kretanja izvršnih organa
mašine pri čemu greška nastaje kao posledica greške pojedinih elemenata - članova
kinematskih lanaca mašine i/ili upravljačkog sistema.

145. Definisati tačnost pozicioniranja mašina alatki.

Tačnost pozicioniranja podrazumeva odstupanje stvarnog položaja, pri njegovom višestrukom

dvosmernom dovođenju u programirane tačke u pravcu svake koordinatne ose numerički
upravljane mašine.

146. Na primeru horizontalnog obradnog centra objasniti način ispitivanja tačnosti

pozicioniranja (u pravcu jedne ose, sa navođenjem elemenata mernih sistema i načina obrade
rezultata).

147. Nabrojati parametre kojima se definiše tačnost pozicioniranja numerički upravljanih

mašina alatki prema ISO 230-2;

U svakoj mernoj tački “i” : srednju vrednost pojedinačnih izmerenih vrednosti pri pozicioniranju
iz pozitivnog i negativnog smera, centralna vrednost odstupanja pri dvosmernom
pozicioniranju, raspon odstupanja srednjih vrednosti u mernoj tački, standardno odstupanje.

Za ispitivanu osu: maksimalni raspon odstupanja srednjih vrednosti, maksimalna dvosmerna

greška pozicioniranja po osi, dvosmerna sistematska greška pozicioniranja po osi, dvosmerna
greška pozicioniranja po osi.

148. Definisati radnu tačnost mašina alatki.

Pod ispitivanjem radne tačnosti podrazumeva se izrada uzoraka, sa naznačenim merama i
dozvoljenim odstupanjima od njih uz uslov postizanja najvećeg stepena tačnosti koji se može
realizovati na ispitivanoj mašini.

149. Objasniti način ispitivanja radne tačnosti univerzalnog struga.

Izrada uzoraka se vrši završnom obradom. Izgled izradka je prilagođen osnovnim zahvatima
obrade na mašini, odnosno da sadrže one radne hodove za koje je mašina namenjena.
Prethodni izrađeni uzorak se steže u steznu glavu i obradi pod uslovima datim od strane
proizvođača mašine. Merni instrumenti su uređaji za precizna mjerenja ili mikroskopi.

150. Definisati tehnološke karakteristike mašina alatki.

Tehnološke karakteristike- podaci o mašini koji obezbeđuju odgovarajuću tehnologiju obrade

(npr.: snaga, sile, momenti, brojevi obrtaja, pomaci, brzine pomoćnog kretanja, broj duplih
hodova)

151.Na primeru struga, nabrojati osnovne tehnološke karakteristike

Za slucaj obrade struganjem na osnovu parametara rezima obrade odredjuju se osnovne
tehnoloske karakteristike. To su u prvom redu brzina I glavni otpor rezanja.
152.Definisati maksimalni merodavni obrtni moment kod univerzalnih mašina ala tki
Maksimalni mjerodavni moment je najveci dopusteni moment tj. moment prema kojem se
masina dimenzionise –Mmax
153.Definisati snagu univerzalnog struga obzirom na iskorišćenje postojanosti alata

154.Definisati snagu univerzalnog struga obzirom na iskorišćenje preseka strugotine

155.Definisati pojam “idealna” brzina rezanja

Pogonska snaga Pmax ,kao jedna od tehnoloskih karakteristika masine alatke,ostvaruje se pri
istovremenom iskoriscenju usvojene postojanosti i presjeka strugotine pri brzini rezanja vi koja
se stoga i naziva idealna brzina rezanja.

156.Definisati pojam “idealni” preĉnik obrade

Idealni precnik obrade je jedini precnik na kome je moguce potpuno iskoriscenje masine
alatke.Odredjivanje njegove velicine je od velikog znacaja pri projektovanju masine,kao I pri
njenoj eksploataciji.

157.Nacrtati (grafiĉki ilustrovati) raspodelu snage i stepen korisnog dejstva univerzalnog struga

158.Definisati i nabrojati ekslopatacione karakteristike mašina alatki

Eksploatacione karakteristike su svojstva koja se odnose na masinu alatku pri njenom radu-
eksploataciji. Osnovne eksploatacione karakteristike su:
-tacnost
-proizvodnost
-ekonomicnost
-fleksibilnost
159.Šta je osnovni parametar statiĉkog ponašanja mašina alatki?
Osnovni pokazatelj statickog ponasanja je staticka krutost: C=F/y
160.Kojom komponentom otpora rezanja se simulira opterećenje pri eksperimentalnom
ispitivanju statiĉke krutosti univerzalnog struga?
Najveci uticaj na tacnost obradka ima sila prodiranja F2 tako da je dovoljno simulirati samo ovu
silu.

161.Skicirati dispoziciju eksperimentalnog ispitivanja statiĉke krutosti struga

162.Napisati izraz za popustljivost univerzalnog struga ako sila deluje na sredini rastojanja
izmedju šiljaka

163.Koje osnovne greške na radnom predmetu (izradku) su posledica statiĉke, a koje dinamiĉke
krutosti?
164.Definisati pojmove “oscilovanje” i “vibriranje”
Oscilovanje je promjena neke velicine u funkciji vremena u odnosu na neku referentnu
vrijednost te velicine,pri cemu su vrijednosti te velicine naizmjenicno vece i manje od refrentne
vrijednosti.
Vibracije su definisane kao oscilacije mehanickog sistema.
165.Objasniti šta su sopstvene (prirodne, slobodne) vibracije mašina alatki
Sopstvene vibracije predstavljaju pojavu oscilovanje kada masina ne radi,ali jebila izlozena
dejstvu dinamickih sila.
166.Objasniti šta su prinudne vibracije mašina alatki
Prinudne vibracije se javljaju pri mirovanju masine kao odziv na dejstvo spolja uvedene
prinudne sile definisane zakonitosti promjene,uz mogucnost variranja njene najvece vrijednosti
I frekvencije.
167.Objasniti samoizazvane (samopobudne) vibracije obradnog sistema
Ovaj tip oscilacija javlja se kada je masina u eksploataciji,odnosno na njoj se izvodi process
obrade.
168.Nabrojati i skicirati dinamĉke karakteristike mašine alatke (mehaniĉkih sistema)

169.Od ĉega zavisi modalna masa mehaniĉkog sistema

Modalna masa zavisi od:
amplitude pobudne sile,maksimalne amplitude odgovarajuceg stepena slobode I sopstvene
frekvencije I dinamickog faktora pojacanja.
170.Od ĉega zavisi modalna krutost mehaniĉkog sistema
Modalna krutost zavisi od:
amplitude,sopstvene frekvencije I dinamickog faktora pojacanja.

171.Od ĉega zavisi prigušenje (apsolutno) mehaniĉkog sistema

Prigusenje mehanickog sistema zavisi od:
amplitude pobudne sile,maksimalne amplitude odgovarajuceg stepena slobode I sopstvene
frekvencije.
172.Napisati izraz za faktor prigušenja kod primene metode √2

173.Napisati izraz za dinamiĉki faktor pojaĉanja

174.Skicirati dispoziciju ispitivanja sopstvenih dinamiĉkih karakteristika mašina alatki

175.Skicirati dispoziciju ispitivanja prinudnih vibracija mašina alatki u praznom hodu

176.Navesti neke od dinamiĉkih sila koje mogu biti uzrok nastanka samoizazvanih vibracija
obradnih sistema
177.Skicirati principijelni izgled karte stabilnosti obradnog sistema
178.Skicirati zavisnost amplitude pomeranja kod prinudnih i samoizazvanih vibracija u zavisnosti
od dubine rezanja

179.Nabrojati neke od pojava (bar tri) kojima se identifikuje nastanak samoizazvanih vibracija
Pored naglog porasta amplitude pojavu samopobudnih oscilacija karakterise i:
povecanje buke u zoni rezanja,promjena oblika strgotine,naglo pogorsanje kvaliteta obradjene
povrsine i intenzivno habanje alata.
180.Skicirati dispoziciju merenja samoizazvanih vibracija univerzalnog struga

181.Izvršite sistematizaciju (podelu) toplotnih izvora kod mašina alatki;

1) spoljašnje izvore (koji obuhvataju predmete iz neposredne okoline (grejna tela, zidovi, druge mašine,
dejstvo sunčanih zraka itd.) i toplotno dejstvo protoka materijala kroz obradni sistem (obradak, pomoćni
materijal, rashladno sredstvo, sredstvo za podmazivanje i sl.);
2) unutrašnje izvore toplote – obuhvataju energiju gubitaka pogonskih motora i rad sila trenja u
prenosnoj strukturi i međusobno pokretnim elementima;
3) proces rezanja;
182.Koji parametri se odredjuju pri eksperimentalnom ispitivanju toplotnog ponašanja mašina alatki?
- priraštaj temperatura karakterističnih tačaka mašine u odnosu na početnu temperaturu (Δti );
- vreme dostizanja stacionarnog temperaturnog stanja (ԏ);
- temperaturne deformacije preko utvrđivanja promene položaja ose glavnog vretena (α);

183.Definisati pojam “stacionarno temperaturno stanje” mašine alatke;

-Polazeći od početnog, nezagrejanog, stanja mašine alatke posle određenog vremenskog perioda dolazi
do toplotne ravnoteže, gde je količina toplote koja se generiše u mašini jednaka količini toplote koja se
razmeni sa okolininom. Sa toplotnom ravnotežom postiže se stacionarno temperaturno stanje mašine
alatke.

184.Skicirati dispoziciju ispitivanja toplotnog ponašanja univerzalnog struga;

185.Napisti izraze za ugao pomeranja ose glavnog vretena u horizontalnoj i vertikalnoj ravni pri
ispitivanju toplotnog ponašanja univerzalnog struga;
186.Nabrojati na koje naĉine (bar tri) se mogu smanjiti greške usled toplotnih deformacija elemenata
mašina alatki;
- povoljnim rasporedom toplotnih izvora u prenosniku za glavno kretanja;
- povoljnim rasporedom zidova prenosnika u pogledu odvođenja toplote;
- dobrim konstrukcionim rešenjem sa stanovišta intenziteta toplotnih izvora;
- intenzivnijim hlađenjem zagrejanih mesta;
- dovođenjem mašine u stacionarno temeperaturno stanje pre početka rada;

187.Definisati pojam “prost” zvuk; Skicirati prost zvuk u vremenskom i frekventnom domenu;
Osnovna pojava u području akustike, kao dela fizike, je prost zvuk i to je sinusoidno akustično oscilovanje
prikazano na narednoj slici, periode T1 , maksimalne amplitude A1 .
Zbog jednostavnijeg razmatranja se iz vremenske funkcije (domena) prelazi u frekventnu, što je
prikazano na istoj slici. Ovakav prikaz se naziva spektar. Na slici je prikazan spektar prostog zvuka.

188.Definisati pojam “sloţen” zvuk; Skicirati sloţen zvuk u vremenskom i frekventnom domenu;
-Kad se ovom prostom zvuku dodati još jedan takav, ali različite amplitude i periode, onda je ta pojava
složen zvuk i on je prikazan na donjoj slici.
189.Definisati pojam "buka" ili "šum";
Buka je akustična pojava koja ima kontinualan spektar

190.Šta je prag ĉujnosti, a šta granica bola?

Što se pritiska tiče, neophodna je neka najmanja vrednost da bi se kod čoveka izazvao osećaj čujnog
zvuka. Ona se naziva prag čujnosti, i promenljiva je po pojedinim frekvencijama.
Gornja granica pritiska je tzv. granica bola (koja naravno ne sme da se prekorači u prisustvu čoveka) i
ona je takoĎe promenljiva, tj. nelinearna.

191.Nabrojati osnovne korekcione karakteristike instrumentacije za ispitivanje buke;

Osim “A” postoje i druge standardne korekcione karakteristike (B, C i D), ali se one koriste u drugim
područjima

192.Kojom jedinicom se izraţava nivo zvuĉnog pritiska?

Polazeći od zvučne snage P i neke referentne vrednosti P0 , njihov odnos oblika 10 log(P/P0 ) naziva se
nivo zvučne snage i izraţava se jedinicom [dB] (decibel).

193.Koliko iznosi maksimalni nivo buke u radnoj sredini za osmoĉasovno izlaganje buci rukovaoca
mašine alatke u dB(A)?
85 [dB(A)]

194.Na koji naĉin se definiše N kriva pri ispitivanju buĉnosti mašina alatki?
One, tj. njihov broj, je definisan smanjenjem vrednosti dopuštenog nivoa buke ( Ld ) za 5 [dB(A)]. Mašina
alatka koja će po pitanju njene bučnosti zadovoljiti propisane kriterijume ako je njen nivo buke u okviru
dozvoljenog (prema slici) i ako su njene vrednosti nivoa zvučnog pritiska u oktavnim pojasevima ispod
onih na slici za odgovarajuću Nkrivu.

195.Ĉemu sluţi pistafon i kada se on koristi?

U obaveznu dopunsku instrumentaciju spada:
 Kalibrator (koji u ovom slučaju ima svoj nazivpistafon).
On sluţi za obavezno kalibrisanje celokupne instrumentacije, u skladu sa prisutnim stanjem okoline, tj.
sredine u kojoj se vrši merenje. Ukoliko merenje traje duţe, potrebno je i povremeno dopunsko
kalibrisanje.

196.Nabrojati naĉine definisanja proizvodnosti mašina alatki;

Naĉini definisanja proizvodnosti:
• količinom proizvedenih izradaka (proizvoda) u jedinici vremena [kom/min];
• količinom skinute strugotine u jedinici vremena [cm3 /min] ([kg/min]) ili u zadatom vremenskom
intervalu;
• veličinom obrađene površine u jedinici vremena;
197.Od ĉega zavisi idealna proizvodnost mašine alatke;
Qi = 1/ tg [kom/min]
U ovom slučaju se predpostavlja da je alat u neprekidnom zahvatu sa radnim predmetom, a mašine kod
kojih je ispunjen ovaj uslov nazivaju se mašine kontinualnog dejstva.

198.Od ĉega zavisi teorijska (tehnološka) proizvodnost mašine alatke;

• teorijska (tehnološka) proizvodnost QT = 1/(tg+tp ) [kom/min]

199.Od ĉega zavisi efektivna (stvarna) proizvodnost mašine alatke;

• efektivna (stvarna) proizvodnost Qe = 1/(tg + tp + ti ) [kom/min]

200.Skicirati proizvodnost mašine alatke obzirom na bilans proizvodnih gubitaka;

201.Skicirati zapreminsku proizvodnost u funkciji maksimalnog otpora rezanja;

202.Izraziti specifiĉnu zapreminsku proizvodnost u oblasti iskorišćenja postojanosti alata;

203.Izraziti zapreminsku proizvodnost u oblasti iskorišćenja preseka strugotine;

204.Skicirati zavisnost specifiĉne zapreminske proizvodnosti od brzine rezanja;

205.Navesti naĉine na koje se moze definisati ekonomiĉnost mašina alatki;

206.Navesti elemente troškova mašine alatke;

207.Navesti i objasnite zavisnost troškova mašine alatke od brzine rezanja;

208.Navesti elemente troškova proizvodnje po jedinici proizvoda;

209.Nacrtati i objasniti zavisnost troškova obrade rednog predmeta (obradka) od veliĉine serije;

210.Skicirati zavisnost troškova obrade rednog predmeta (obradka) od veliĉine serije za tri tipa mašina
alatki (konvencionalno upravljane, NUMA, mehaniĉki automati) i komentarisati oblasti primene
pojedinih mašina;