Klinički slučaj 4:

 pH 7.34
 HCO3- 31 mmol/L
 visok pCO2

Respiratorna acidoza se karakteriše povećanjem parcijalnog pritiska CO 2 (pCO2), sniženjem pH i

povećanjem koncentracije HCO3-. Ona nastaje usljed depresije centra za disanje, opstruktivnih i
restriktivnih poremećaja disanja. Može biti akutna i hronična.

Akutna respiratorna acidoza

Nagli i teški poremećaj alveolarne ventilacije izazivaju brzo nakupljanje CO 2 (hiperkapnija), jer
je dnevna proizvodnja CO2 veoma velika (15000 - 20000 mmol/dan). Istovremeno se javlja i
hipoksija, pa se aktiviraju anaerobni metabolički procesi koji dovode do povećanja koncentracije
mliječne kiseline u krvi (laktacidemija). Zbog povećanja pCO2 i laktacidemije javljaju se
istovremeno respiratorna i metabolička acidoza.

U kompenzaciji akutne respiratorne acidoze, bikarbonatni pufer je malo važan, za razliku

od hronične acidoze gde je veoma bitan. Naime pri povećanju pCO2 povećava se koncentracija
H2CO3 koja disosuje na H+ i HCO3-. Vodonikovi joni ulaze u ćelije gde ih neutrališu proteini, a iz
ćelija izlaze joni natrijuma i kalijuma. Ugljen-dioksid istovremeno brzo difunduje u eritrocite
gde se pod uticajem karboanhidraze stvara ugljena kiselina, koja disosuje na vodonikov i
bikarbnatni jon. Vodonik se neutrališe vezivanjem za Hb, dok bikarbonat napušta eritrocite u
zamenu za jon hlora koji potiče iz plazme. Povećanje koncentracije vodonikovih jona je linearna
funkcija povećanja pCO2, što znači da povećanje koncentracije bikarbonata neće ispraviti
poremećeni pH.

Hronična respiratorna acidoza

Jedan od najvažnijih svojstava bubrežnog amonijskog puferskog sistema jeste mogućnost

njegovog fiziološkog nadzora. Povećanje koncentracije H + jona u izvanstaničnoj tekućini potiče
bubrežni metabolizam glutamina, pa se poveća stvaranje NH4+ i novog HCO3-, koji ce poslužiti u
puferiranju H+. Smanjenje koncentracije H+, ima suprotan učinak. Uklanjanjem H+ vezanih za
amonijski pufer u normalnim se okolnostima izlučuje otprilike 50% stvorenih kiselina i nastaje
50% novog HCO3- u bubrezima. Pri hroničnoj acidozi veličina izlučivanja NH4+ može se povećati
na vrijednost od 500 mmol/dan. Prema tome izlučivanje NH 4+ je glavni mehanizam
odstranjivanja kiseline pri hroničnoj acidozi. To je ujedno i glavni mehanizam stvaranja
hidrogenkarbonata pri hroničnoj respiratornoj acidozi.

Kada hipoventilacija sa hiperkapnijom i hipoksijom traje dugo, iscrpljuju se ćelijski puferi.

Kompenzacija hronične respiratorne acidoze vrše sada bubrezi, povećanom sekrecijom
vodonikovog jona i povećanom reapsorpcijom bikarbonata. Koncentracija bikarbonata se
povećava i dostiže viši nivo nego kod akutnog poremećaja. S obzirom da je povećanje
koncentracije H+ linearno, povišena koncentracija bikarbonata ne može normalizovati sniženi
pH.

Uzrok bolesti može biti zbog oboljenja respiratornog trakta, poremećaja funkcije CNS-a, slabost
respiratorne muskulature.

Klinička slika

Klinički simptomi mogu biti veoma oskudni ako hipoksemija i hiperkapnija nastaju postepeno.

Prvi pouzdani znak naglog pogoršanja je glavobolja koja može biti praćena: pogoršanjem oštrine
vida, akomodacije, suženjem vidnog polja.

Inverzija sna i somnolencija (pospanost), naročito poslije obroka, simptomi su koji ukazuju na
pogoršanje stanja.

Pogoršanje stanja prate teži psihički poremećaji kao što su: dezorjentiranost u vremenu i prema
ličnostima, akustične halucinacije i psihoze te znaci koji prethode komi.

Naglo pogoršanje hipoksemije i hiperkapnije praćeno je: tahikardijom (ubrzan rad srca) i
arterijskom hipertenzijom. Koža je cijanotična (modra), topla i vlažna. Lice je podbulo, oči
sjajne, pogled blještav, egzoftalmus (isturene očne jabučice). Na plućima postoji: otežano
disanje, kašalj sa iskašljavanjem, rad disajne muskulature je pojačan ,a sa pogoršanjem se javlja i
abdominalni tip disanja. Usled pogoršanje hipoksemije i hiperkapnije nastaju: oligurija
(smanjeno izlučivanje mokraće), proteinurija, azotemija.

Od velikog značaja je i dehidratacija koja nastaje i veoma otežava ventilaciju.

Dijagnoza se postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda,

rendgenografije pluća, EKG-a, analize gasova u arterijskoj krvi.

Liječenje

Liječenje bolesnika sa hroničnom plućnom insuficijencijom, a naročito njenih akutnih

pogoršanja, sprovodi se u specijalizovanim pulmološkim jedinicama za intenzivnu njegu i
liječenje. Primjenjuju se kontinuirana oksigenoterapija uz kontrolu gasova, antibiotici,
bronhodilatatori, kortikosteroidi, rehidratacija.