Drugi čas 17. oktobar 2012.

PERCEPCIJA
 KOŢA

MIRIS VID
SLUH

Mentalna reprezentacija -
predstava sveta i načina
na koji on funkcioniše,
stvorena na mentalnom
planu.
KOGNITIVNA
PSIHOLOGIJA
KOGNICIJA = SAZNANJE
U okviru kognitivne psihologije
bavimo se proučavanjem procesa
saznavanja sveta oko nas
+ pitanjem kako su ta (sa)znanja
zastupljena i predstavljena, to jest
reprezentovana, na mentalnom
planu
 KOGNICIJA = SAZNANJE
Ulrik Najser => Kognitivna psihologija je
nauka koja se bavi proučavanjem procesa
koji se obavljaju na podacima koje
dobijamo od naših čula. (1967)

Ti podaci prolaze kroz različite faze obrade:

transformišu se, saţimaju, obraĎuju, skladište i
pobuĎuju.
PROCESI
Opaţanje
Prepoznavanje
Paţnja
Učenje
Pamćenje
Jezik
Mišljenje / Rešavanje problema
 Opaţanje
KOŢA

MIRIS VID
SLUH

 Kako receptori reaguju na spoljašnje draţi?

 Kako se informacija s receptora dalje
obraĎuje?
 Kako se čulni podaci integrišu u jednu celinu?
 Koji procesi u mozgu su zaduţeni za to?
 Koje zone?
 Prepoznavanje oblika/sloţaja

 Na koji način se se opaţeni elementi povezuju u (smisaone)

celine?
 Koji su principi tog povezivanja?
 Šta su elementi koji će biti povezani?
 Paţnja

 Koji je princip selekcionisanja čulnih podataka na

vaţne i nevaţne?
 Kako se fokusira paţnja na vaţne dogaĎaje?
 Kako se nevaţni podaci isključuju iz fokusa svesti?
 Vidţilansa ili kako odrţati paţnju pri niskoj stimulaciji?
 Osmišljavanje informacija
 Kako se osmišljavaju podaci koje su
registrovala čula?

 Kako se te novopristigle
informacije usaglašavaju sa
znanjima o svetu koja već
posedujemo?
Rešavanje problema

Primeri problema sa kojima se susrećemo:

otkrivanje leka za rak, komunikacija simbolima,
računanje verovatnoće dogaĎaja,
usmeravanje paţnje na jedan od mnogobrojnih
objekata,
vizuelna pretraga, prepoznavanje lica, klasifikacija,
motorna kontrola voĎena percepcijom.
 Rešavanje problema
 Koji su procesi angaţovani u rešavanju
problema?
 Koje su strategije koje koristimo?
 Da li su strategije specifične za odredjene grupe
problema ili su generalne?
 Kako se koriste uskladištena znanja u ovom
procesu?
Reprezentovanje znanja
 U kom obliku se informacije skladište?
 Na kojim principima se odvija
skladištenje?
 U kom formatu su informacije
uskladištene ili reprezentovane?
 U kom modalitetu su reprezentovane?
 Kako su te reprezentacije povezane?
Pisao sam starom prijatelju.
Pisao sam starom olovkom.
Crtam perom.
Crtam pero.
Crtam Peru.“Zdravo Pero!”
Crtam Peri.
 Jezik
 Kako je reprezentovan skup znanja koji
sačinjava jezik?
 Kako je organizovan rečnik?
 Kako je organizovana gramatika?
 Kako se odvija percepcija jezika?
 Kako se odvija produkcija jezika?
Procesiranje informacija

STIMULUS
 Induktivno procesiranje
Paţnja  direktno izazvano
stimulusom (bottom-up)
Percepcija  Redno procesiranje
 jedna po jedna
Mišljenje operacija

Odlučivanje
Napušteno!
Odgovor/Akcija
Preterano pojednostavljeno!
 Deduktivno procesiranje
 pod uticajem znanja i predhodnog iskustva (top-down)
 Paralelno procesiranje
 više operacija istovremeno
 Kaskadno procesiranje

I mi
konja za
za trku
imamo.
 Procesi koji se ispituju:
Opaţanje Primanje informacija
Prepoznavanje Prepoznavanje sloţaja
Paţnja Selekcija informacija
Učenje Osmišljavanje informacija
Pamćenje Reprezentacija
Jezik Pohranjivanje informacija
Mišljenje Kombinovanje informacija
Pretpostavke
 Informaciju iz okruţenja procesira skup
sistema za obradu.
 Sistemi za obradu menjaju i transformišu
informacije po odreĎenim pravilima.
 Cilj istraţivanja je da opiše ta pravila kao i
sisteme za obradu.
 Ovo procesiranje informacija (kod ljudi)
podseća na rad računara.
PERCEPCIJA
 Odnos kognicije i percepcije
 Percepcija - obaveštava o pojavama i
promenama u svetu oko nas
 usmeravanje paţnje i klasifikacija pristiglih
informacije zavisi od prethodnog iskustva.
 Stiven Palmer => percepcija je proces
usvajanja znaja o objektima i dogaĎajima
u okruţenju. (1999)
PERCEPCIJA
 Šta se percipira
 samo oni domeni stvarnosti za koje su
razvijena čula,
 u okviru svakog čulnog modaliteta opaţanje
je moguće samo u odreĎenom opsegu
jačine.
 Šta se izučava
 kvalitet,
 intenzitet.
 STARI PROBLEM
 Problem saznanja
 Gnoseologija / Epistemologija
Dva pitanja:
1) verodostojnost čulnih podataka?
2) poreklo znanja: stečeno ili
uroĎeno?
 Čulni podaci - razlozi za sumnju
Osetljivost čula je ograničena
Auditivno: 16-20000 Herza
Vizuelno: infracrveno, ultraljubičasto
=> van odreĎenih segmenata energetska variranja u
prirodi nisu dostupne našim čulima
Iluzije

I mi
konja za
Razlika izmeĎu čulnih podataka i percepta za trku imamo.
 Priroda i poreklo znanja

 Empirizam - poreklo našeg znanja je u

iskustvu.

 Racionalizam - poreklo našeg znanja je u

razumu.
 Problem čulnog iskustva
XIX vek Mill Asocijacionizam

Müller Helmholtz Neurofiziologija

Weber Fechner Psihofizika

Početak psihologije
1875. Wundt (Lajpcig), James (Harvard)
OSNOVNI POJMOVI
Stimulus, čulno
iskustvo
Čulo, nervni sistem
Oset, senzacija
Opaţaj, percept
 OSNOVNI DOMENI
 STIMULACIJA NERVNI SISTEM ČULNO ISKUSTVO

Fizika Fiziologija Psihologija
Spoljašnja energija Senzorni i kortikalni procesi Svest
OSNOVNI DOMENI
STIMULACIJA NERVNI SISTEM ČULNO ISKUSTVO

SLOŢENI NERVNI SISTEM OPAŢAJI,
STIMULUSI PERCEPTI

PSIHOLOGIJA OPAŢANJA Globalne scene, objekti, dogaĎaji

...
Vizuelni prizor (npr. vidim egzotično cveće)
Auditivna scena (npr. čujem zvuk violine)
Ukus (npr. jedem čokoladu punjenu kremom od
kafe)
Haptička percepcija (npr. drţim olovku)
OSNOVNI DOMENI

STIMULACIJA NERVNI SISTEM ČULNO ISKUSTVO

PROSTI (NERVNI SISTEM) OSETI,
STIMULUSI SENZACIJE

PSIHOFIZIKA Dimenzije, izolovani aspekti

scene ...
Vizuelni stimulus (npr. ovo je svetlije od onog)
Auditivni stimulus (npr. ovaj ton je viši od onog)
Ukus (npr. ovo je slaĎe od onog)
Koţa (npr. ovo je toplije od
onog)
SENZACIJA
Modalitet
Senzorni sistem: vid, sluh, dodir, ukus,
miris ...

Atributi
Aspekti: kvalitet, intenzitet, trajanje, jasnoća
SENZACIJA
Granice i finoća čulnog
Modalitet: VID saznanja
Kvalitet: BOJA (plavo, zeleno, ţuto, crveno
...)
Granice: od 380 do 720 nm
Finoća: osetljivost na nijanse

Intenzitet: SVETLINA
Granice: od najtamnije crne do najintenzivnije bele
Finoća: osetljivost na minimalne razlike u svetlini
SENZACIJA: KVALITET
Kategorije unutar datog čulnog
modaliteta
VID: plavo, zeleno, ţuto, crveno
Npr:
UKUS: slatko, slano, kiselo, gorko

Od čega zavisi kvalitet oseta?

... od vrste draţi! (realizam)
... od vrste čula! (“senzorni konstruktivizam”)
SENZACIJA: KVALITET
Problem kvaliteta – kakav je odnos različitih oblika
energije koja deluje na naša čula i različitih
kvaliteta čulnih senzacija ?
Tri empirijske postavke:
 različite draţi primenjene na isto čulo proizvode istu
vrstu senzacije
 ista draţ primenjena na različita čula proizvodi različite
kvalitete senzacija
 senzacija je svest o stanju čulno-nervnog aparata,
a ne okoline
 SENZACIJA: KVALITET
J. Müller (1833): Zakon specifične energije
nerava
1. Različiti stimulusi => isto čulo = ista vrsta čulnog
iskustva
 VIDI

 VIDI

2. Isti stimulus => različita čula = različite vrste čulnog iskustva

VIDI


 ČUJE
 SENZACIJA: KVALITET
J. Müller (1833): Zakon specifične energije
nerava
1. Različiti stimulusi => isto čulo = ista vrsta čulnog
iskustva
2. Isti stimulus => različita čula = različite vrste čulnog iskustva

Kvalitet oseta ne zavisi od svojstava

draţi,
već od specifične energije
čulno-nervnog aparata!
SENZACIJA: KVALITET
J. Müller (1833): Zakon specifične energije
nerava
Šta je nosilac specifičnosti?
RECEPTORI (von Frey)

NERVNI PUTEVI (Müller)

KORTIKALNI CENTRI (von Helmholtz)

SENZACIJA: KVALITET
J. Müller (1833): Zakon specifične energije
nerava

Diskusije
FILOZOFSKE – moţemo li išta znati o svetu oko

nas?

FIZIOLOŠKE – gde je smeštena specifična

energija?
OSNOVNI POJMOVI

STIMULACIJA NERVNI SISTEM ČULNO ISKUSTVO

Stimulus Čulo Put Centa Oseti: kvalitet,
r intenzitet
 OSNOVNI POJMOVI
 STIMULACIJA NERVNI SISTEM ČULNO ISKUSTVO

Proksimalni Čulo Put Centa Oseti: kvalitet,
stimulus r intenzitet

Čulo: organ ili grupa organa koja ima sposobnost opaţanja.

Čulo ima sposobnost senzornog prijema,
odnosno mogućnost da se, u svrhu stvaranja percepta,
informacija o specifičnom spoljnom ili unutrašnjem stimulusu
prenese do mozga.
KLASIFIKACIJA ČULA

VID
MIRIS

SLUH
UKUS

DODIR
 KLASIFIKACIJA ČULA
... po  modalitetu: VID, SLUH, MIRIS, UKUS ...

... po vrsti energije: FOTO, MEHANO, HEMO, TERMO ...

... po tipu eksplorativnih aktivnosti (J. J. Gibson):

VIZUELNI SISTEM - posmatranje, gledanje
AUDITORNI SISTEM - osluškivanje
HAPTIČKI SISTEM - pipanje, hvatanje, manipulacija
ORIJENTACIONI SISTEM - kretanje, odrţanje
ravnoteţe
HEMIJSKI SISTEM - ţvakanje, njuškanje, ušmrkivanje
 KLASIFIKACIJA ČULA
... po izvoru informacija:
EKSTEROCEPCIJA: spoljašnji objekti
DISTANTNA ČULA: vid, sluh, miris
KONTAKTNA ČULA: koţa, ukus

INTEROCEPCIJA: sopstveno telo

KINESTEZIJA: mišići, zglobovi

STATIKA: ravnoteţa,
orijentacija
CENESTEZIJA: visceralni organi
ANATOMSKE KARAKTERISTIKE SENZORNIH SISTEMA

levo desn Asocijativne

o zone
1
Cortex 2 Sekundarna
3 senzorna zona
Primarna 4
senzorna 5
zona 6
NOSILAC
Relejni centri
SPECIFIČNOSTI
Senzorni traktusi
Ukrštanje
Senzorni nervi
Ganglijski neuroni

Receptori
HVALA!