01 - Iskazi i logički veznici

Iskaz
Iskaz je bilo koja rečenica za koju se zna da je tačna (istinita) ili netačna (neistinita).
Osnovni element od koga se polazi u matematičkoj logici jeste . Iskaz je bilo Prva od ovih rečenica (zapisana matematičkim simbolima) nije
koja rečenica za koju se zna da je tačna (istinita) ili netačna (neistinita). On ne može
iskaz, jer predstavlja promenljivu. Sve dok joj ne zadamo
biti istovremeno tačan i netačan, ili da nema istinitosnu vrednost. Takođe, iskazi se
mogu odnositi samo na prošle ili sadašnje, ali ne i na buduće događaje. određenu vrednost ne možemo govoriti o njenoj tačnosti.
Druga rečenica je upitna i ona ne može biti iskaz, jer se njome ništa
Iskazi su sledeće rečenice:
ne tvrdi.
1. Ako je zbir cifara nekog prirodnog broja deljiv sa , tada je on deljiv sa
Treća rečenica nije iskaz, jer je nejasno (neprecizno) šta se
podrazumeva pod pojmom “mali broj”. Često se u svakodnevnom
2. je rešenje jednačine govoru upotrebljavaju višesmislene ili neprecizne rečenice, za koje
nije moguće utvrditi istinitosnu vrednosti.
3. Glavni grad Japana je Kjoto,
Budući događaji ne mogu biti iskazi, tako da ni četvrta rečenica nije
s tim što je prvi iskaz tačan, dok su drugi i treći iskazi netačni. iskaz. Njihovu tačnost u trenutku kada govorimo ne znamo, jer tek
treba da se dogode.
S druge strane, sledeće rečenice nisu iskazi:
Poslednja rečenica možda na prvi pogled izgleda da je iskaz, ali ona
1. to nije. Ovo je situacija da neki “iskaz” može biti i tačan i netačan.
Naime, ako taj Čačanin govori istinu, tada to znači da svi Čačani ne
2. Koliko ima sati? govore istinu. Kako je on Čačanin, onda i on ne govori istinu. S
druge strane, ako ne govori istinu, tada svi Čačani govore istinu.
3. -1 je mali broj.
Kako je on Čačanin, tada i on govori istinu. O ovom interesantnom
4. Sutra će padati kiša. primeru (paradoksu) govorićemo ponovo kasnije.

5. Jedan Čačanin tvrdi da svi Čačani lažu.

 
© UNIVERZITET METROPOLITAN, Beograd / Kopiranje i umnožavanje nije dozvoljeno / Sva prava su zadržana.

/
01 - Iskazi i logički veznici

Logički veznici
Od iskaza gradimo nove iskaze povezujući ih rečima ”i”, ”ili”, ”nije”, ”ako. . . onda”, ”ako i samo ako”, koje nazivamo
logički veznici.
Od iskaza gradimo nove iskaze povezujući ih rečima ”i“, ”ili“, ”nije“, ”ako. . . onda“, ”ako i samo ako“, koje nazivamo č Tačnost novog iskaza određujemo na osnovu
tačnosti iskaza od kojih je sagrađen i značenja logičkih veznika u prirodnom jeziku.

Iskaz ” “ naziva se iskaza i u oznaci Disjunkcija ovih iskaza je netačna ako i samo ako su oba iskaza netačna. U ostalim slučajevima je
tačna.

Iskaz ” “ naziva se iskaza i u oznaci Konjunkcija ovih iskaza je tačna ako i samo ako su oba iskaza tačna. U ostalim slučajevima je
netačna.

Iskaz ” “ naziva se iskaza i u oznaci Implikacija ovih iskaza je netačna ako i samo ako je iskaz tačan, a iskaz nije. U ostalim
slučajevima je tačna.

Umesto rečenice ” “ mogu se koristiti i rečenice ” sledi “, ” implicira “, ” je dovoljan uslov za “, ” je potreban uslov za “.

Iskaz ” “ naziva se iskaza i u oznaci Ekvivalencija ovih iskaza je tačna ako i samo ako su oba iskaza i tačna ili ako su
oba netačna. U ostalim slučajevima je netačna.

Umesto rečenice ” “ mogu se koristiti i rečenice “ je onda i samo onda kada je ”, “ je potreban i dovoljan uslov za ”.

Iskaz ” “ naziva se iskaza i označava se sa

Negacija tačnog iskaza je netačan iskaz, a negacija netačnog iskaza je tačan iskaz. Umesto rečenica ” “, može se koristiti i rečenica ” “.

 
© UNIVERZITET METROPOLITAN, Beograd / Kopiranje i umnožavanje nije dozvoljeno / Sva prava su zadržana.

/
01 - Iskazi i logički veznici

Istinitosna vrednost iskaza

Koristeći iskazne konstante i nekom iskazu može se dodeliti njegova istinitosna vrednost.
U primerima koji smo prethodno dali, navedeni su neki jednostavniji iskazi. Takve iskaze dogovorno označavamo slovima koja nazivamo Ovakva
notacija se uvodi zbog jednostavnijeg rada sa iskazima. Uvođenje iskaznih slova potiče od starogrčkog filozofa Aristotela.

Sada ćemo uvesti simbole kojima označavamo istinitosnu vrednost nekog iskaza. Simbol (čita se " ") označava da je posmatrani iskaz tačan. Simbol (čita se " ")
označava da je posmatrani iskaz netačan. Simboli i se nazivaju č .
Koristeći logičke konstante svakom iskazu možemo dodeliti njegovu istinitosnu vrednost, u oznaci (slovo pripada starogrčkom alfabetu i čita se “tau”), na sledeći način

Iskaz koji je tačan se naziva đ . Važi da je , kao i

 
© UNIVERZITET METROPOLITAN, Beograd / Kopiranje i umnožavanje nije dozvoljeno / Sva prava su zadržana.

/
01 - Iskazi i logički veznici

Tablice istinitosti za negaciju, konjunkciju i disjunkciju

Kako se tablicom zadaju logičke operacije: negacija, konjunkcija i disjunkcija.
Na osnovu definicija logičkih veznika mogu se, u zavisnosti od njihovih istinitosnih Disjunkcija iskaza i možemo zadati sledećom tablicom
vrednosti, dati tablice ovih operacija. Ove tablice se nazivaju

Negaciju iskaza možemo zadati sledećom tablicom

Neka su dati iskazi

: Broj nije racionalan broj i

Neka je dat iskaz : Brojevi i su Pitagorini brojevi. Tada iskaz
glasi: Brojevi i nisu Pitagorini brojevi. Iskaz je netačan, jer je iskaz : Za dve različite tačke postoji tačno jedna prava koja ih sadrži.
tačan.
Iskaz : Broj nije racionalan broj i za dve različite tačke postoji tačno jedna
Konjunkcija iskaza i možemo zadati sledećom tablicom prava koja ih sadrži nije tačan, jer nije tačan iskaz .

Iskaz : Broj nije racionalan broj ili za dve različite tačke postoji tačno jedna
prava koja ih sadrži je tačan, jer je tačan iskaz .

 
© UNIVERZITET METROPOLITAN, Beograd / Kopiranje i umnožavanje nije dozvoljeno / Sva prava su zadržana.

/
01 - Iskazi i logički veznici

Tablica istinitosti za implikaciju

Kako se tablicom zadaje logička operacija implikacija.
Implikaciju iskaza i možemo zadati sledećom tablicom Neka su dati iskazi

: pingvini ne znaju da lete i

: voda ključa na .

Iskaz : Ako pingvini ne znaju da lete, onda voda ključa na º sa stanovišta

matematičke logike je tačan iskaz, jer su iskazi i tačni. U svakodnevnom govoru
Shvatanje implikacije u matematici, ponekad, odstupa od upotrebe veznika “ako…
ovako dat iskaz nema smisla.
onda” u svakodnevnom govoru i zaključivanju. Naime, u svakodnevnom govoru
nikada se neće dovoditi u vezu dva iskaza koja nemaju uzročno – posledičnu
Najveći broj teorema se u matematici iskazuje u formi implikacije, jer kada tačan
povezanost. S druge strane, u matematičkoj logici nas interesuje samo istinitost
iskaz , implicira tačan iskaz , tada je iskaz tačan. Tada, u implikaciji
implikacije takva dva iskaza, a ne i njihovo značenje.
se iskaz naziva pretpostavka, a iskaz zaključak.

Sledeća teorema izložena je u obliku implikacije:

Ako je za , tada je
Ovde pretpostavku čini iskaz: za a zaključak je iskaz: za

 
© UNIVERZITET METROPOLITAN, Beograd / Kopiranje i umnožavanje nije dozvoljeno / Sva prava su zadržana.

/
01 - Iskazi i logički veznici

Tablica istinitosti za ekvivalenciju

Kako se tablicom zadaje logička operacija ekvivalencija.
Ekvivalencija iskaza i može se zadati sledećom tablicom

Ekvivalencija se koristi za zadavanje definicija.

Napomena. Da bismo se bavili iskaznom logikom, kao što smo videli, uvodimo veštački jezik koji je znatno prostiji od prirodnog. To je jedan
formalni jezik koji je dat svojim alfabetom (skupom simbola) od kojih se prave reči. Alfabet za iskaznu logiku se sastoji od simbola o kojima se
govorili: iskaznih slova, logičkih veznika, logičkih konstanti, kao i zagrada ( i ).

Od svih reči koji se nad datim alfabetom mogu napraviti, mi ćemo u nastavku izdvojiti jedan skup reči koje su nam bitne i koje nazivamo
iskazne formule. Naglasimo da je formalni jezik deo sintakse iskazne logike. Semantički aspekt iskazne logike govori o značenju iskaznih
formula. Da bi se pravila za određivanje istinitosne vrednosti iskazne formule precizno formalizovala uvodi se algebarska struktura koju
nazivamo iskazna algebra.

 
© UNIVERZITET METROPOLITAN, Beograd / Kopiranje i umnožavanje nije dozvoljeno / Sva prava su zadržana.