PRINCIPI GENETIKE

Katedra za biologiju
Fakultet veterinarske medicine
Univerzitet u Beogradu

Prof. dr Zoran Stanimirović

 APSOLVENTSKO VEČE

...studenata Fakulteta veterinarske medicine

 Teme predavanja
• Naučne discipline genetike
• Primena genetike u veterinarskoj medicini
• Otkriće osnovnih zakona genetike
(Mendelova pravila)
• Geni, genotip i fenotip
• Monohibridno, dihibridno i polihibridno
ukrštanje
• Interakcije između genskih alela
– dominantnost, recesivnost, nepotpuna
dominantnost, kodominantnost
• Letalni aleli
 GENETIKA ????
Naučna disciplina biologije

predmet prouĉavanja ? vidljiva

svojstva
fiziološke i
biohemijske
NASLEDNOST osobine

oblik
osobine gena
ponašanja

genetska kontrola
predispozicija ka
bolestima
distribucija i ponašanje gena u
populaciji
 VETERINA ????
• Intenzivna proizvodnja – selekcija poželjnih osobina
 VETERINA ????
• Intenzivna proizvodnja – selekcija poželjnih osobina
• Prestiž – sport i eksterijer
 VETERINA ????
• Intenzivna proizvodnja – selekcija poželjnih osobina
• Prestiž – sport i eksterijer
• Bolesti sa genetskom osnovom
 VETERINA ????
• Intenzivna proizvodnja – selekcija poželjnih osobina
• Prestiž – sport i eksterijer
• Bolesti sa genetskom osnovom
• Dijagnostika i terapija
 VETERINA ????
• Intenzivna proizvodnja – selekcija poželjnih osobina
• Prestiž – sport i eksterijer
• Bolesti sa genetskom osnovom
• Dijagnostika i terapija
• Oĉuvanje biodiverziteta !!!!!!!!!!!!!
 GENETIKA MOŽE BITI.....
 PREMA NIVOU BIOLOŠKE ORGANIZACIJE:
 Molekularna genetika
 Citogenetika
 Genetika razvića (fiziološka genetika)
 Populaciona genetika
 U ZAVISNOSTI OD OBJEKTA:
 GENETIKA mikroorganizama,
 biljaka,
 gljiva,
 životinja i
 ĉoveka
OSNIVAĈ GENETIKE
 ♀ ♂ ♀ ♂

A A a a recesivni
homozigot
ili AA ili aa
dominantni
homozigot
A a
♂
♀
ili Aa
heterozigot
 MENDELOVI ZAKONI
• I Zakon nezavisnog
razdvajanja
(segregacije)

• II Zakon slobodnog
kombinovanja
 Monohibridno
♀ ♂ nasleđivanje kod
(2n) P1: AA X aa dominantno –
recesivnog
(n) G1: A A X a a svojstva

(2n) F1: Aa, Aa, Aa, Aa

♀ ♂
(2n) P2: Aa X Aa

(n) G2: A a X A a

(2n) F2: AA, Aa, Aa, aa

Fenotipski odnos: 3 : 1
 Fenotipski odnos koji se dobija pri
monohibridnom ukrštanju
kod dominantno - recesivnog odnosa gena
u F2 generaciji je:
sa dominantnim - 3 : 1 - sa recesivnim svojstvom
Kada se ukrste
"čiste linije":
dominantni i
recesivni homozigot,
svo potomstvo je
heterozigotno i
nosi dominantno
svojstvo.
 X Dihibridno
P1 AABB aabb
ukrštanje
G1 AB AB AB AB
X ab ab ab ab

F1 Prate se dve osobine,

AaBb AaBb AaBb AaBb dva svojstva:
P2 AaBb X AaBb I OBLIK zrna
II BOJA zrna
G2 AB Ab aB ab
Fenotipski odnos u F2:
F2 AB
9 :3 :3 :1
AABB AABb AaBB AaBb
Ab U F2 generaciji javljaju
AABb AAbb AaBb Aabb se i fenotipovi koji nisu
aB postojali kod roditelja:
AaBB AaBb aaBB aaBb
okruglo – zeleno i
ab naborano – žuto
AaBb Aabb aaBb aabb
 P1: AABBCC  aabbcc
(crna, rapava, kratka) (bela, glatka, duga)

Gameti: ABC ABC  abc abc

F1: AaBbc
(crna, rapava, kratka)

P2= F1F1: AaBbCc  AaBbCc

Gameti:
♂ ABC, ABc, AbC, aBC, Abc, aBc, abC i abc

♀ ABC, ABc, AbC, aBC, Abc, aBc, abC i abc
 ♂/♀ ABC ABc AbC aBC Abc aBc abC abc

ABC AAB AAB AAB AaB AAB AAB AaB AaB

BCC BCc bCC BCC Bcc BCc bCc bCc
ABc AAB AAB AAB AaB AAB AaB Aabb AaB
Bcc Bcc bCc BCc bcc Bcc CC bcc
AbC AAB AAB AAb AaB AAb AaB AaB Aabb
bCC bCc bCC bCC bcc bCc bCC Cc
aBC AaB AaB aaBb aaB AaB aaB aaBb aaBb
BCC BCc CC BCC bCc BCc CC Cc
Abc AAB AAB AAb AaB Aabb AaB Aabb Aabb
bCc bcc bCc bCc cc bcc Cc cc
aBc AaB AaB AaB AaB AaB aaB aaBb aaBb
BCc Bcc bCc BCC bCc Bcc Cc cc
abC AaB AaB Aabb aaBb Aabb aaBb aabb aabb
bCC bCc CC CC Cc Cc CC Cc
abc AaB AaB Aabb aaBb Aabb aaBb aabb aabb
bCc bcc cc Cc cc cc Cc cc
Shematski prikaz trihibridnog ukrštanja na primeru izgleda dlake kod zamorca
 GEN
GEN ???

INFORMACIJA

FUNKCIONALNI
MOLEKUL

SVOJSTVO
 DETALJNIJE KOD GOSPODINA SA SLIKE
GENSKI ALELI

• Multipni alelizam
•boja krzna kod miševa

•ABO krvne grupe

 GENOTIP
obuhvata sve nasledne ĉinioce
u ćelijskim hromozomima,
genetiĉka konstitucija
organizma

GENOM
skup gena u jednoj
hromozomskoj garnituri
FENOTIP
ekspresija genotipa jednog
organizma,
interakcija genetiĉkih ĉinilaca i
faktora sredine
 GENSKE INTERAKCIJE
• Konaĉan fenotip organizma rezultat je
dejstva i meĊusobnih interakcija velikog
broja gena
• interakcije izmeĊu gena podrazumevaju:
– interakcije genskih alela (meĊualelne interakcije)
• Dominantnost i recesivnost
• Nepotpuna dominantnost (intermedijarnost)
• Kodominantnost
– interakcije nealelnih gena (nealelne ili genske
interakcije u užem smislu).
 ♀ ♂ Dominantnost i
(2n) P1: AA X aa
recesivnost
(n) G1: A A X a a

(2n) F1: Aa, Aa, Aa, Aa

♀ ♂
(2n) P2: Aa X Aa

(n) G2: A a X A a

(2n) F2: AA, Aa, Aa, aa

Fenotipski odnos: 3 : 1
 Primeri dominantno-recesivnog nasleĊivanja nekih
fenotipskih osobina kod ĉoveka

Recesivno Dominantno

Ušni režanj vezan Ušni režanj slobodan

Snop dlaĉica na obodu uha
Ušni režanj bez rupice
Ravna ivica kose na ĉelu
Normalni noktii patela
Beli pramen u kosi (kod žena)
ProreĊenost kose kod žena
Kovrdžava kosa
Zeĉija usna
Bez rupice u bradi
Normalna dužina prstiju
Normalan broj prstiju
Distalna hiperekstenzibilnost palca
Pegavost (kod žena)
Uho bez snopa dlaĉica
Ušni režanj sa rupicom
Ivica kose na sredini ĉela izvijena
Deformisani nokti
Beli pramen u kosi (muškarci)
Ćelavost kod muškaraca
Normalna kosa
Normalna usna
Rupica u bradi (u kosti)
Kratkoprstost (brahidaktilija)
Više prstiju (polidaktilija)
Nemogućnost savijanja palca
Odsustvo pega
 Intermedijernost
P1: ♀ AA X aa ♂

G1: A A X a a

F1: Aa Aa Aa Aa
P2: ♀ Aa X Aa ♂

G2: A a X A a
F2: AA Aa Aa aa
1 crven : 2 roze : 1 beo
Fenotipski odnos
Heterozigot ima svoj, sopstveni -
INTERMEDIJERNI fenotip.
Svaki genotip ima svoj fenotip,
- fenotipski odnos odgovara
– genotipskom.
fenotip genotip KODOMINANTNOST
A A A O
A AA, AO dominantni
homozigot heterozigot

B B B O
B BB, BO dominantni
homozigot heterozigot

A B
AB AB
KODOMINANTAN

O O
O OO recesivni
homozigot
 LETALNI GENI
• Alel koji izaziva smrt organizma naziva se letalni alel.
• Obiĉno mutacije koje dovode do letalnog efekta
zahvataju neki od gena ukljuĉenih u regulaciju vitalnih
procesa u ćeliji (esencijalni geni).
– Dominantni letalni aleli usmrćuju nosioce kako u
homozigotnom, tako i u heterozigotnom stanju.
– Recesivni letalni aleli ispoljiće efekat samo u homozigotnom
stanju, a upravo to je razlog da se znatno sporije eliminišu iz
populacije (grupa organizama iste vrste). Recesivni letalni geni
održavaju se u populaciji u heterozigotnim kombinacijama.
 ...ponovo...

Više informacija povodom zadataka iz genetike

od gospodina sa slike!

...naravno, levo
 MALO ŠALE....

intermedijernost
... šta će da mi odstrani !?
HVALA NA PAŽNJI!