Р БР,182.8.

1-29/2013

РЕПУБЛИЧКИ ФОНД ЗА ПИО – ДИРЕКЦИЈА У БЕОГРАДУ

ПРЕКО
ФИЛИЈАЛЕ НОВИ ПАЗАР

Против решења републичког фонда ПИО – филијала Нови Пазар број 182.8.1-29/2013 од 21.03.2013.
године, ослигураник Каличанин Вукајла из Штавља , Сјеница у благовременом року изјављује

ЖАЛБУ

Са предлогом да првостепени орган усвоји жалбу и ожалбено решење измени сходно члану
225.ст.1.Закона о општем управном поступку или уколико првостепени орган не прихвати предлог да
другостепени орган уважи жалбене разлоге и првостепено решење поништи у смислу чл.232.ст.2. и сам реши
ову управно правну ствар у смислу одредаба чл.233.ст.1 Закона о општем управном поступку, тако што ће на
страни осугураника Каличанин Вукајла утврдити поступни губитак радне способности и право на инвалидску
пензију.
Жалба се подноси:
- због битне повреде правила поступка
- због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања,
- због погрешне примене материјалног права

Образложење

Ожалбеним решењем службе Филијале Нови Пазар број182.8.1-29/2013 није признато право на
инвалидску пензију Каличанин Вукајлу, овде подносиоцу жалбе, јер не постоји потпуни губитак радне
способности.
Ожалбено решење је незаконито.
Приликом оцене радне способности осигураника и одлучивања овој управној ствари, те доношења
ожалбеног решења и његове писмене израде, учињене су битне повреде поступка, чињенично стање је
погрешно и непотпуно утврђено, што је имало за последицу и погрешну примену материјалног права на штету
жалиоца, па се самим тим и Одлука о непризнавању права на инвалидску пензију Каличанин Вукајлу показује
као незаконита, а што све представља сметњу да ожалбено решење стане на правну снагу па је као такво
неодрживо.
Наиме, приликом одлучивања у овој упрано-правној ствари осигуранику није дата могућност да се
изјасни о чињеници и околностима које се од значаја за доношење решења, чиме му је ускраћено право да
расправља и прелаже нове чињенице и нове доказе па је учињена повреда одредаба члана 9., а у вези члана
133. Закона о општем управном поступку.
Првостепени орган се, осим у уводу ожалбеног решења који садржи прописе о надлежности тог
органа за поступање, у образложењу решења није позвао ни на један законски пропис релевантан за
доношење решења, те је ожалбено решење донето уз битну повреду одредби члана 199.ст.2Закона о општем
управном поступку.
Разлози из ожалбеног решења су противречни стању списа предмета, те не упућују на одлуку дату у
диспозитиву решења, због чега је ожалбено решење захваћено битном повредном одредаба чл.199.ст.2.ЗУП-
а. такође, првостепени орган није оценио све доказе који су приложени у списима предмета, па је учињена
битна повреда одредби чл.235.ст.2.ЗУП-а.
 Из образложења ожалбеног решења не може се закључити на основу којих чињеница и разлога је
првостепени орган закључио да код осугураника не постоји потпуни губитак радне способности и ако се
првостепни орган позива на оцену и мишљење првостепеног органа вештачења број 019 од 20.02.2013.
године, о томе се не дају образложени разлози.
Наиме, у поступку који је претходио доношењу ожалбеног решења и давању налаза, оцене и
мишљења првостепеног органа вештачења осигураник поред верификованих медицинских извештаја
одговарајућих лекара и установа је приложио експертизу (налаз и мишљење) института за Медицину рада
Србије, број 923/2012 од 25.10.2012. године са резултатима испитивања и закључком у погледу радне
способности.
На основу клиничког испитивања из приложене експертизе утврђено је професионално оболење по
члану 24.Закона о ПИО Републике Србије и исто је регистровано у протоколу професионалних обољења о чему
првостепени орган не даје било какве разлоге у образложењу решења.
Имајући у виду чињеницу да је осигураник више пута лече, да лечење није прилагођавано
одговарајућим дијагностичким процедурама што се као неспорно утврђује у Експертизи Института за
Медицину рада, те да је болест такве природе да осигураник није способан за било какве послове на којима
би био изложен материјама на које је утврђена преосетљивост као што су послови лошажа парних котлова, те
послови са тешком, средње тешким психофизичким напором као послови који захтевају рад ноћу, продужени
рад, а није способан ни за послове који захтевају очувано чуло равнотеже или било којих других послова на
којима би могао да угрози свој или туђе животе, а како осигураник обавља послове ложача котла, то је налаз,
оцена и мишљење првостепеног органа да код осигураника не постоји потпуни губитак радне стабилности
озбиљно доведен у сумњу.
Ожалбеним решењем очигледно да је материјално право погрешно примењено, а чињенично стање
погрешно и непотпуно утврђено, обзиром да је инвалидност, а са тим у вези губитак радне способности , као
последица промена у здравственом стању наступила као последица професионалног обољења које је
вирификовано од одговарајуће надлежне установе, и уписана у протокол у складу са одредбом члана 24.
Закона о ПИО републике Србије, а утврђена је на основу медицинске документације, врсте и природе болести
а посебно њеног трајања и последицама па осигураник испуњава услове да му се утврди потпуни губитак
радне способности и призна право по том основу, због чега је у томе делу налаз провостепеног органа
погрешан, непотпун и рестриктивно примењен на штету осигураника, обзиром на општу радну и животну
активност и способности за рад.
Напред изнето несумњиво указује да је на штету осигураника очигледно повређено материјално
право,м а докази који су приложени указују на другачији закључак и озбиљно доводе у сумњу утврђено
чињенично стање од стране првостепеног органа, што уз истакнуте повреде поступка и погрешне примене
материјалног права показује да је било основа да се ожалбеним решењем призна право на потпуни губитак
радне способности и призна право на инвалидску пензију у ком смислу осигураник предлаже да
другостепени орган изврши пононо вештачење медицинске документације уз преглед осигураника и његово
учешће у поступку, а након тога да другостепени орган поступи као у уводу ове жалбе.

У Сјеници,09.04.2013.г. ПОДНОСИЛАЦ ЖАЛБЕ

Каличанин Вукајло