PRINCIPI ZVUČNE IZOLACIJE U

ZGRADAMA
Miomir Mijić
Univerzitet u Beogradu, Elektrotehnički fakultet,
emijic@etf.rs Zvučna izolacija u zgradama –
zašto?
ašto

Podela posla u zaštiti od buke

Evolucija živog sveta išla je tokovima koji nisu stvorili zaštitna
sredstva čulu sluha protiv neželjenih pobuda, kao što to imaju buka u spoljašnjoj sredini
ostala čula. (na fasadi) –
obezbeđuje i kontroliše
država

Postoje samo dva načina da se čovek zaštiti od neželjenih Očekivana vrednost zavisi
zvukova: od akustičke zone u kojoj se
zgrada
d nalazi
l i
pravilima ponašanja (Uredba o indikatorima buke, graničnim
Zakonskom regulativom sankcioniše se stvaranje zvukova za vrednostima, metodama za ocenjivanje
koje se može očekivati da će ugrožavati ljude iz okoline indikatora buke, uznemiravanja i štetnih akustički komfor –
efekata buke u životnoj sredini, Sl. glasnik treba da obezbede investitor,
merama arhitektonske (građevinske) akustike RS, br. 75/2010) projektant i izvođač
Postavljanjem fizičkih prepreka kojim se zvučna energija u
relevantnim prostorima svodi u zahtevane gabarite, a to se
rešava u aritekturi. Akustički komfor se obezbeđuje zvučnom izolacijom

Podela posla u zaštiti od buke

buka u spoljašnjoj sredini
(na fasadi) –
obezbeđuje i kontroliše
država

Očekivana vrednost zavisi

Zvučna izolacija u zgradama –
od akustičke zone u kojoj se osnovni pojmovi
zgrada
d nalazi
l i
(Uredba o indikatorima buke, graničnim
vrednostima, metodama za ocenjivanje
indikatora buke, uznemiravanja i štetnih akustički komfor –
efekata buke u životnoj sredini, Sl. glasnik treba da obezbede investitor,
RS, br. 75/2010) projektant i izvođač

Akustički komfor se obezbeđuje zvučnom izolacijom

1
 Paradigma zvučne zaštite u zgradama svodi se na odnos dva
Pojavni oblici zvuka u zgradama - vazdušni i strukturni zvuk
prostora: jedan u kome je izvor zvuka i susedni u kome je
slušalac. izolaciona moć

Vazdušni zvuk nastaje u zvucni izvor

vazduhu, a zatim prelazi

VAZDUŠNI ZVUK u pregrade i širi se kroz L1 L2
konstrukciju

Strukturni zvuk direktno izolovanost

IZVOR
ZVUKA
nastaje u materijalu Definicije osnovnih pojmova:
pregrada izolovanost D - L1 - L2
STRUKTURNI ZVUK
izolaciona moć R - svojstvo konstrukcije da zadrži zvuk
Zvučna zaštita se bavi podešavanjem izolovanosti između
relevantnih prostora u zgradi.

Problem u realizaciji zvučne zaštite je u tome što čulo sluha ima Odakle se počinje pri rešavanju zvučne izolacije?
ekstremne zahteve, pa su u apsolutnom smislu potrebna velika
slabljenja zvučne energije u pregradama.

zvucni izvor

jedna ilustracija zahteva zvučne izolacije

L2max

zvucni izvor
E 10-6E Polazna tačka u zvučnoj zaštiti je maksimalna dozvoljena
vrednost nivoa zvuka u prostoriji gde se nalazi slušalac.
L1=90 dB L2=30 dB
To određuje standard SRPS U.J6.201: “Akustika u zgradarstvu –
Tehnički uslovi za projektovanje i građenje zgrada”
10

zvucni izvor
Rmin

L1 L2

Zvučna izolacija u zgradama –

U svim prostorijama postoji neka očekivana vrednost L1 (u
stanovima,, kancelarijama,
j , itd.))
kako zaustaviti zvuk?
Za obezbeđenje akustičkog komfora u susednim prostorijama
To je pitanje na koje postoji mnogo pogrešnih
definišu se minimalne vrednosti izolacione moći pregrada Rmin.
odgovora; najčešće zbog pogrešnih analogija sa
Kada ne postoji jasno definisana jedna pregrada između dva drugim oblastima građevinske fizike
prostora zadaje se minimalna izolovanost Dmin.

2
 Čime dokazujemo da je mineralna vuna termički izolator? Da li možemo na sličan način dokumentovati opšteprihvaćenu
10 cm činjenicu da je mineralna vuna zvučni izolator?
10 cm

17oC

20oC -40oC 100 dB ?

-39oC

Gradijent temperature je evidentan dokaz izolacionih svojstava

Primer - gipsani zid bez vune i sa vunom Primer - betonski zid 20 cm bez vune i sa slojem vunom

15 cm 15 cm

100 dB 100 dB
100 dB 100 dB

61 dB

43 dB
39 dB 39 dB

Doprinos vune:
10 cm 15 cm

100 dB 100 dB

Zašto je to tako sa vunom

43 dB
ili
39 dB
šta je uopšte zvuk?
+12 dB +18 dB 0 dB
Zaključak: ne dobija se povećanje zvučne izolacije tako što se
dodaje sloj nekog “izolacionog materijala”;
mehanizam provođenja zvuka je očigledno mnogo složeniji a
uloga vune u izolaciji je kompleksnija.

3
 Mehanička priroda zvuka nije sama po sebi očigledna (sem u
Da bi se razumele specifičnosti prostiranja zvuka kroz zgradu i
izuzetnim okolnostima).
čudan uticaj vune potrebno je razumeti šta je to zvuk.

Opšta definicija zvuka: – vremenski promenljivi mehanički

poremećaj u elastičnoj sredini

Zaključak:

zvuk je mehanička pojava (sa svim posledicama

koji proizilaze iz te činjenice)

Zvuk kao pojava je mehanička energija na mikro planu, a

Razumevanje mehaničke prirode zvuka je neophodno za kretanje zvuka se odvija u vidu mehaničkog talasa.
rešavanje svih akustičkih problema u zgradama.

U talasu se mehanička energija prenosi kroz prostor tako što Za predaju energije odlučujuća je
prelazi od jednog do drugog elementa zapremine vazduha. priroda interakcije između susednih
elemenata medija.
energija

U opštem slučaju, energija se može

potpuno preneti na susedni element, ili
samo delimično.
Kada se energija ne prenese u potpunosti na sledeći element
x medija, nastupa refleksija (to znači da se deo energije vraća
nazad)
energija
U vazduhu sva energija iz Sprečavanje prolaska energije u zgradama teorijski je moguće
jednog elementa zapremine na dva načina:
prelazi u susedni i tako se zvučni - vraćanjem energije nazad (refleksijom)
talas kreće kroz prostor - pretvaranjem mehaničke energije zvuka u toplotu (disipacijom)

Problem sa disipacijom energije je u činjenici da ona sama ne Šta je potrebno da se dogodi refleksija?
može biti dovoljno efikasna u realnom vremenu.

Postoje okolnosti u kojima

zvucni izvor sva energija iz prve kugle
E 10-6E prelazi na drugu, tako prva
kugla ostane u mirovanju a
L1=90 dB L2=30 dB druga nastavi put.

ZAKLJUČAK:
Zvučna izolacija se može postići samo stvaranjem uslova za pojavu
refleksije, a to znači da se zvučna energija vraća nazad odakle je
došla.
Disipacija se koristi kao dodatak da bi se dodatno umanjila energija To se događa i u vazduhu
koja nastavlja dalje put. kada se pojavi zvuk

4
 Postoje i okolnosti kada samo deo energije pređe na drugu Da bi se modelovao proces predaje zvučne energije uvodi se
kuglu, a deo ostane u prvoj koja nastavi da se kreće veličina koja se naziva specifična impedansa sredine (Zs):
 je gustina medija (kg/m3),
Zs   c c je brzina zvuka (m/s)

Kada talas naiđe na diskontinuitet impedanse dolazi do refleksije

Zs1 Zs2
reflektovani talas

upadni talas

Refleksija pri prostiranju nastaje na mestu gde se masa 0 x

molekula (gustina medija) menja.
Način da se realizuje zvučna izolacija je
diskontinuitet impedanse sredine na putu zvuka

REZIME

Zvuk se u zgradama može zaustaviti u potrebnoj

meri samo diskontinuitetima kroz koji se prostire
zvuk Pregrade kao diskontinuiteti

Diskontinuiteti mogu biti:

- u vazduhu (pregrade) i
- u građevinskom materijalu (fuge, dilatacije,
kombinacija materijala različitih fizičkih
svojstava)

Pregrada u akustičkom smislu Za opisivanje prenosa zvuka definiše se logaritamski ekvivalent

Zs1 Zs2 Zs2 Zs1
predstavlja diskontinuitet medija i koji se naziva zvučna izolacija R (engl. sound reduction index):
na njoj se pojavljuje refleksija
Patr 1
dB
vazduh pregrada vazduh
Zvuk pri prolasku kroz pregradu nailazi
 R  10 log
na dva diskontinuiteta.
Pa 

širenje Zvučna izolacija jedne masivne pregrade je srazmerna:

Pa reff
Definiše se koeficijent transmisije: R  20 log ( f ms )

Patr gde je: f - frekvencija (Hz)

Pa
disipacija
Pa tr  ms - površinska masa pregrade (kg/m3).
Pa
Ova relacija se naziva “zakon mase”

5
 Uticaj frekvencije na izolacionu moć pregrade Uticaj mase pregrade na njenu izolacionu moć
70 80

20 cm Primer: izolaciona moć

Izolaciona moc R, dB
Principijelni izgled krive R
Izolaciona moc R, dB

15 cm
70 pregrade iz armiranog betona
60 prema zakonu mase za neku 10 cm
predpostavljenu površinsku (parameter označen na diagramu je
masu 60
debljina pregrade)
50

50

40

40

30 Zvučna izolacija svake 30

Izolaciona moć pregrade je
pregrade raste sa frekvencijom direktno srazmerna njenoj
površinskoj masi
20 20
100 200 400 800 1600 3150 100 200 400 800 1600 3150
frekvencija, f, Hz frekvencija, f, Hz

Realne pregrade u većoj ili manjoj meri odstupaju od idealnog U praksi je pogodno da se umesto krive (ili tabele) koristi neki
zakona mase pokazatelj izolacione moći koji se izražava jednim brojem.
70
70
Primer: izmerena izolaciona
Izolaciona moc R, dB

moć jedne realne pregrade

Izolaciona moc R, dB

60
60
XX dB
50
Razni talasni fenomeni koji se 50

javljaju u pregradi utiču da Takva jednobrojna vrednost se

40
izolaciona moć odstupa od 40
naziva merodavna izolaciona
zakona mase (ali je to uvek moć (engleski: rated) i
30 smanjenje). 30
označava Rw.
To se postiže uvodeći jednu
20 20 standardnu krivu koja služi za
poređenje sa krivom izolacione
10 10
100 200 400 800 1600 3150
moći pregrade.
100 200 400 800 1600 3150
frekvencija, f, Hz frekvencija, f, Hz

Izolaciona moć pregrade koja bi se poklapala sa standardnom Izolaciona moć pregrade koja bi se poklapala sa standardnom
krivom imala bi merodavnu vrednost 52 dB krivom imala bi vrednost 52 dB
70
70

ISO 717 definiše algoritam po Standard SPRS ISO 717

Izolaciona moc R, dB
Izolaciona moc R, dB

kome se na osnovu 60 definiše algoritam po kome se 60

odstupanja od standardne na osnovu odstupanja od

krive izračunava merodavna 50 standardne krive izračunava 50

izolaciona moć (jednobrojna merodavna izolaciona moć

vrednost). 40
0
(jednobrojna vrednost). 40

U algoritmu se određuje zbir Algoritam analizira zbir

odstupanja na svim 30
odstupanja od standardne krive 30

frekvencijama, a zatim na svim frekvencijama, a ona se

pomera standardna kriva dok 20 pomera sve dok se zbir 20

taj zbir ne bude manji od odstupanja ne smanji do jedne

zadate vrednosti 10
100 200 400 800 1600 3150
zadate vrednosti (32 dB). 10
100 200 400 800 1600 3150
frekvencija, f, Hz frekvencija, f, Hz

6
 Osnovi korak u rešavanju zvučne izolacije je razumevanje
puteva kojim zvučna energija prolazi.

Zvučna zaštita u zgradama –

kuda sve prolazi zvuk između
p
prostorija?
j
Zvučna energija je pribižno konstantna po prostoriji i na svih
šest površina prelazi u građevinski materijal.
Do sada je prikazan mehanizam prolaska zvuka kroz pregradu, Zvučna energije prolazi između prostorija:
ali je zgrada složen sistem različitih pregrada! - kroz zid koji ih razdvaja
- kroz bočne zidove (takozvano bočno provođenje)
- kombinovanim putevima
- kroz razne otvore, instalacije, šupjine....

Kad jednom dospe u

materijal konstrukcije
zgrade, zvučna energija se
širi kroz zidove i tavanice

Izolaciona moć jedne pregrade može da se utvrdi isključivo u U konstrukciji zgrade

laboratoriji; u realnim okolnostima na stanje izolacije utiču i sve formiraju se putanje zvučne 1
označene putanje zvuka,
zvuka a ne samo kroz jednu pregradu
pregradu. energije kojim zvuk može
dospeti do dijagonalno
Zvučna izolacija pregrada koja se manifestuje u zgradama gde
postavljenih prostorija, pa i
postoje sve opisane putanje zvuka karakteriše se veličinom koja
do udaljenih prostorija.
se nazive građevinska izolaciona moć i označava se R´.

Jednobrojna vrednost (merodavna izolaciona moć) koja se 2

izračunava na osnovu vrednosti R´ označava se R´w.

Jedini način da se
ograniči širenje zvuka
kroz konstrukciju zgrade
jesu diskontinuiteti u
materijalu od koga je
izgrađena zgrada Poseban slučaj pregrada –
lake (gipsane) pregrade

Sve šira upotreba suve gradnje zahteva da se ova

objasni zvučna izolacija kod ovih vrsta pregrada

7
 Postoje dva puta prolaska zvuka kroz gipsanu pregradu: Uticaj mase gipsanih obloga
- kroz vazdušnu šuljinu između ploča 70
Primer: uticaj povećanja broja
- kroz elemente potkonstrukcije

Izolaciona moc R, dB
ploča u oblogama
60

a = 100 mm
50 D = 40 mm
d
j
Njihova izolaciona moć zavisi od: 40

- mase gipsanih obloga a

- rastojanja između obloga
30

d = 2x12,5 mm Rw=55 dB
D
- elastičnosti veza u potkonstrukciji d = 1x12,5 mm Rw=49 dB d
- količine mineralne vune 20

- broja diskontinuiteta unutar pregrade Udvajanje ploča povećava

- detalja u izvođenju 10
100 200 400 800 1600 3150 izolacionu moć za 6 dB
frekvencija, f, Hz

Uticaj rastojanja između ploča Uticaj debljine (količine) vune

70 70
Primer: pregrada sa po jednom vuna 0mm Rw=33dB
Primer: pregrada sa po jednom
a = 80 mm Rw=33dB
pločom sa obe strane, na pločom gipsa sa obe strane, na
Izolaciona moc R, dB

Izolaciona moc R, dB

vuna 20mm Rw=38dB

a =160 mm Rw=34dB vuna 40mm Rw=42dB
60
nezavisnim potkonstukcijama 60
vuna 60mm Rw=47dB nezavisnim potkonstukcijama
vuna 80mm Rw=49dB

d = 9,5 mm
50 d = 9,5 mm 50
a = 80 mm
D=0 d
40 40

d
30 30 a
D
20 a 20 d
D (nezavisne potkonstrukcije ukidaju jedan
put prolaska zvuka i ostavljaju samo
10
100 200 400 800 1600 3150 d 10
100 200 400 800 1600 3150
frekvencija, f, Hz frekvencija, f, Hz putanju kroz vazduh)

Uticaj elastičnosti veza u podkonstrukciji

80
Primer: pregrada sa po dve ploče
gipsa na potkonstrukciji sa
Izolaciona moc R, dB

70
različitim profilima

60 d = 2x12,5mm (ploča 13 kg/m2 ) Prozori i vrata –

a = 100 mm
50 D = 80 mm
pregrade koje se otvaraju

40
d
MW profil Rw=64dB
CW profil Rw=59dB
30
a
D
d
20
100 200 400 800 1600 3150
frekvencija, f, Hz

8
 60

bez zaptivke Uticaj zaptivanja krila vrata:

Izolaciona moc R, dB
izolaciona moć istog krila sa
Putevi prolaska zvuka kroz vrata ili 50 razne zaptivke različitim zaptivanjem
prozor:
krilo zalepljeno (bez uticaja fuge uzmeđu okvira i
1. kroz krilo
zida)
2. kroz fugu između krila i okvira 40

3. kroz fugu između okvira i zida

3

30
2 Neminovne fuge umanjuju izolacionu
moć koju ima krilo samo za sebe.
20
Povećanje izolacione moći se postiže:
1
- povećavanjem mase krila (putanja 1)
(prema podacima BBC)
- poboljšanjem zaptivanja (putanje 2 i 3)
10
100 200 400 800 1600 3150
frekvencija, f, Hz

60

Uticaj mehanizma za
Izolaciona moc R, dB

Rw=29 dB zatvaranje vrata na njihovu

50
Rw=31 dB izolacionu moć:

primer istih vrata sa dva

40 različita mehanizma brave
Zvučna zaštita u zgradama ─
30
smanjenje
s a je je st
strukturnog
u tu og (uda
(udarnog)
og)
zvuka
20

(prema podacima BBC)

10
100 200 400 800 1600 3150
frekvencija, f, Hz

Strukturni zvuk nastaje delovanjem spoljašnje mehaničke sile Povećavanje izolacione moći pregrada i diskontinuiteti u
na građevinski materijal pregrada. konstrukciji umanjuju u izvesnoj meri prenos udarnog zvuka
kroz konstrukciju zgrade.
F
Međutim, adekvatna zaštita od udarnog zvuka postiže se samo
To unosi dinamičku pobudu
delovanjem na mestu njegovog nastanka.
(zvuk) u materijalu koja se
podloga dalje širi.
Zaštita se realizuje elastičnim
F1 osloncima ispod mase na
k j j nastaje
kojoj t j pobuda
b d
Izvori strukturnog zvuka mogu biti masa
Cilj je da se postigne
- impulsne pojave (koraci, ispadanje predmeta na pod, udar elasticnost
vrata, itd.) F2 < F1
- kontinualne pojave (rad motora oslonjenog na konstrukciju, podloga
instalacije, itd.)
F2

9
 Kada je strukturna pobuda distribuirana, zaštita se postiže Kada je strukturna pobuda distribuirana, zaštita se postiže
plivajućim podom plivajućim podom

F1 F1

masa masa

elasticnost elasticnost

podloga podloga

F2 F2

Važno: plivajući pod samo malo doprinosi zvučnoj izolaciji

tavanice od vazdušnog zvuka

Postupak merenja izolacione moći od udarnog Za pobudu udarnim zvukom uveden je standardni izvor zvuka
zvuka udara (takozvana “tapkalica”)

Pri pobudi udarnim zvukom nije

moguće meriti veličinu pobude,
kao u slučaju izolacije od
vazdušnog zvuka (nivo zvuka u
pobudnoj prostoriji)

Dostupan je merenju samo Ln

nivo zvuka u prijemnoj
prostoriji L1

Na osnovu takvog podatka se

određuje kvalitet izolacije LL1
1
tavanice
57 58

Ono što se dobija kao rezultat merenja jeste nivo zvuka udara
pri pobudi standardnim izvorom zvuka udara
70 70
Nivo zvuka udara Ln, dB

Nivo zvuka udara Ln, dB

60 60

50 50
Kako razumeti podatke o
40 40
zvučnoj izolaciji u zgradama
30 30

20 20

10 10
100 200 400 800 1600 3150 100 200 400 800 1600 3150
frekvencija, f, Hz frekvencija, f, Hz

10
Svi numerički podaci o vrednostima akustičkih parametara kojim Priroda zvučnog polja u predajnoj i prijemnoj prostoriji određuje
se izražavaju izolaciona svojstva pregrada dobijaju se merenjem. tačnost merenja izolacione moći koja se može očekivati?
20
Svako merenje uključuje neku mernu nesigurnost reproduktivnost

a izolacione moci (dB)

(measurement uncertainty) koja se mora poznavati pri ponovljivost
interpretaciji podataka u projektovanju. 15

Za iskazivanje merne nesigurnosti koristi se koncept ponovljivosti

p
i reproduktivnosti 10

ponovljivost merenja
PONOVLJIVOST (r) – bliskost rezultata dobijenih sukscesivnim
5
ponavljanjem procedure merenja u jednoj laboratoriji.

REPRODUKTIVNOST (R) – bliskost rezultata u različitim 0

100 200 400 800 1600 3150
laboratorijama (dobijeni istom mernom metodom na identičnom frekvencija (Hz)
ispitnom materijalu). Reproduktivnost i ponovljivost prema ISO 140-2

Priroda zvučnog polja u predajnoj i prijemnoj prostoriji određuje Posledica:

70
tačnost merenja izolacione moći koja se može očekivati?
Primer rezultata merenja
Izolaciona moc R, dB

20
60 zvučne izolacije jednog
ISO konstatuje:reproduktivnost
a izolacione moci (dB)

ponovljivost
gipsanog zida
U jednoj 15
laboratoriji ponovljena merenja iste pregrade 50

mogu dati rezultate koji variraju u intervalu 2 dB

(na pojedinim frekvencijama varijacije mogu biti do 4 dB) 40
10 Zaključak
j za p
projektante:
j
ponovljivost merenja

Merenja jedne pregrade u različitim laboratorijama mogu

dati rezultate koji variraju u intervalu do 4 dB
30 U tumačenju podataka o
5
(na pojedinim frekvencijama varijacije mogu biti i Rw=53 dB izolacionoj moći podrazumeva
do 8 dB) 20
se da postoji moguća
0
tolerancija u zavisnosti od
100 200 400 800
frekvencija (Hz)
1600 3150
toga ko je dao podatak i kada
Reproduktivnost i ponovljivost prema ISO 140-2
10
100 200 400 800 1600 3150 je merio.
frekvencija, f, Hz

Reproduktivnost i ponovljivost merenja nivoa zvuka udara Posledice bitne za proračun izolacije
prema ISO 140-2
20 R (dB) R (dB) R (dB)
reproduktivnost lab
ponovljivost merenja izolacione moci (dB)

ponovljivost lab

15 reproduktivnost teren

proračun
10 zahtev ? merenje

0
100 200 400 800 1600 3150
frekvencija (Hz)

11
 Posledice bitne za proračun izolacije UMESTO ZAKLJUČKA:

R (dB) R (dB) R (dB) rezultati merenja jedne pregrade (iste strukture) u 136 zgrada

U programu za proračun zvučne izolacije na početku se

zadaje margina sigurnosti s kojom se svi izračunati
proračun
zahtev
rezultati
lt ti koriguju
k i j da d bi se prii merenju ? d merenje
j pouzdano dobio
d bi
zadovoljavajući rezultat

Kraj prvog dela

12