Professional Documents
Culture Documents
Biljana Simunovic Beslin - Kako Se Pise Istorija - Prirucnik Za Pocetnike
Biljana Simunovic Beslin - Kako Se Pise Istorija - Prirucnik Za Pocetnike
КАКО СЕ ПИШЕ
ИСТОРИЈА
Приручник за почетнике
ПЛАТОНЕУМ
Нови Сад, 2001.
Мр Биљана Шимуновић-Бешлин
КАКО СЕ ПИШЕ ИСТОРИЈА
Приручник за почетнике
Издавач:
ПЛАТОНЕУМ, НОВИ САД
Рецензенти:
Др Љубодраг Димић
Др Ана Пешикан-Аврамовић
Биљана Сшојановић
Лектор:
Владимир Ошовић
Фотографија на корицама
Непознати аутор, Груиа ђака око 1880. године
Слог и штампа:
8САК §Ш(Ио, Нови Сад
930.1(035)
ШИМУНОВИЋ-Бешлин, Биљана
Како се пише историја : приручник за почетнике /
Биљана Шимуновић-Бешлин. - Нови Сад : Платонеум, 2001
(Нови Сад : 8сап вћкћо). - 44 стр.: фотогр.; 24 ст
3
Онај ко ироучава исшорију мора Томе шреба да иослуже
биши сиособан да уочи, разуме и једносшавни и, надамо се,
разликује важно од неважног, разумљиви одговори на следећа
главно од сиоредног, зашим, да иишања:
јасно изрази своје мисли и осећања. 1) Како размишљају исшоричари?
Поред шога, мора биши 2) Како исшоричари ироучавају
машшовиш, храбар, саосећајан, ирошлосш?
мора знаши да разликује добро и 3) Како да исшоричари-иочешници
зло, леио и ружно. Исшоричар, изаберу шему и одлуче о облику
насуирош неким мишљењима, мора излагања?
умеши да рачуна и црша. Можда је,
4) Како да исшоричари-иочешници
ииак, најважније Шо шшо
наиишу рад из исшорије?
исшоричар мора иознаваши много
људи и умеши да их разуме.
Проучавање исшорије иодсшиче Понуђене одговоре шребало би
развој ових, али и многих других схвашиши само као иушоказе и
сиособносши, знања и вешшина. На иодсшицај за размишљање и
крају, онај ко не зна исШорију, сшваралачки рад.
шешко ће усиеши да схваши свеш у
којем живи и иронађе своје месшо у У иросшор иредвиђен за белешке
њему. чишалаца шребало би уиисаши
своја размишљања о ирочишаном
Приручник „Како се иише шексШу (закључке, иримере из
исшорија?" иредсшавља иокушај соисшвеног искусшва, доиуне из
да се иомогне онима који воле других књига, наиомене у вези са
исшорију и иробуди занимање оних шемом о којој желимо да наиишемо
који је не воле. Намењен је, ире рад, самосшалне иокушаје иримене
свега, младим људима, али и свима изложених иосшуиака и шоме
онима који су сачували „ дешињу слично). Доиуњавајући ириручник
радозналосш и зачуђеносш иред својим белешкама, чишаоци га могу
ирошлошћу ". То могу биши учиниши и бољим и кориснијим.
ученици који желе (или морају) да Тако он може иосшаши вредан
наиишу семинарски или машурски иодсешник за њихове будуће
рад из исшорије, насшавници или исшраживачке иројекше.
ирофесори исшорије у основним и
средњим школама, који се чесшо
суочавају са радозналошћу и
зачуђеношћу својих ђака.
4
Надамо се да ће овај ириручник
биши за своје чишаоце
иодсшицајан барем онолико
колико су за његовог ауШора
шакви били сусреши са америчким
исшоричарем Џералдом А.
Дензером, који већ низ деценија
иодучава насШавнике и ученике у
америчким основним и средњим
школама да сшваралачки
ирисШуиају насшави и ироучавању
исшорије. Један од многих
ириручника које је он наиисао,
иослужио је као узор за овај
иокушај да се иомогне
исшоричарима-иочешницима у
нашој земљи. У Шоку иисања
ириручника „Како се иише
исшорија?" аушору су драгоцене
савеше иружили рецензенши и
бројни иријашељи. На шоме им се
искрено захваљујемо.
5
Марко Стојановић: Београдски летњи трамвај 1900-1910.
6
I. КАКО РАЗМИШЉАЈУ ИСТОРИЧАРИ?
7
I. 2. Човек, простор, време
ПРОСТОР
ВРЕМЕ
будућност
садашњост
прошлост
9
Свака прича о прошлости мора Пошто не постоје времеплови,
обухватити три одреднице: човека, историчари су морали смислити
простор и време. Историчаре различите начине да себи олакшају
занимају обележја начина живота и сналажење у прошлости. Утврдили
различити односи међу људима су да постоје раздобља у времену
који су у одређено време живели на која се по начину живота и
одређеном простору. За односима међу људима или по
историчаре су посебно важне другим посебностима, међусобно
промене у начину живота и разликују. Историчари су, на
односима међу људима. Промене се пример, једно раздобље на линији
увек дешавају због нечега и на неки времена назвали античко доба,
посебан начин. Одређивање места друго - доба феудализма, треће -
и времена неког догађаја у доба хуманизма и ренесансе,
прошлости важан је и сложен четврто - доба великих
посао којим се баве историчари, географских открића, пето - доба
али је њихово главно занимање капитализма итд. Одређивање
усмерено ка откривању тога шта се оваквих раздобља историчари
догодило. Циљ историчара је да обично називају поделом историје
уоче важне догађаје, утврде када, или периодизацијом.
где, како и зашто су се збили.
Има више различитих
Било би лепо када бисмо могли да периодизација. Једна од
путујемо и видимо сва места на најпознатијих је подела на стари,
којима су се дешавали значајни средњи и нови век. Неки периоди
историјски догађаји. То је, именовани су тако да важе за цео
нажалост, немогуће. Да бисмо се, свет, а неки само за одређена
ипак, сналазили у простору помажу подручја. Свим периодизацијама је
нам глобуси, географске и заједничко то што указују на
историјске карте, слике различитих важна, али општа обележја начина
предела, фотографије и филмови. живота људи на одређеном
Важно је да историчар уме да простору и у одређеном времену.
користи географске и историјске Упознавање са различитим
атласе, да уме да „чита" географске периодизацијама представља опште
и историјске карте, да зна значење полазиште за проучавање историје.
различитих симбола, боја и линија
који се на њих уцртавају. Међутим,
важно је и да упозна барем простор
који га непосредно окружује, као и
да путује, посматра и упоређује
различите пределе.
10
Историчари су смислили и друга Израда хронологија и ленти
помагала за сналажење у времену. времена помаже историчару (а
Једно од њих је и хронологија. нарочито историчару-почетнику) у
Хронологијом се означава трагању за узроцима, последицама
редослед важних догађаја и другим везама између појединих
који су се збивали на одређеном догађаја и покушајима да се
простору у одређеном раздобљу. догађаји објасне.
Хронологија треба да помогне
историчару да уочи временску
повезаност између појединих
догађаја (шта је било пре,
а шта после). Поређењем већег
броја хронологија (различит
простор, исто раздобље)
историчар може уочити и
временску и просторну
повезаност различитих
догађаја.
11
1.3. Историјски метод Откривајући, прикупљајући и
проучавајући различите историјске
Готово да нема особе на свету која изворе, историчар покушава да
бар једном у животу није морала да утврди чињенице и исприча причу о
одговори на питање: „Зашто си то томе шта је утврдио. Такав начин
урадио (или урадила)?" Одговор на истраживања назива се историјски
такво питање често почиње метод. Вредност и ваљаност
реченицом: „Испричаћу како се то историјског истраживања, као и
догодило, како би разумео (или уверљивост приче о томе шта је
разумела)". То је пример описа истраживањем утврдио, у великој
промене која се догодила у мери зависе од способности
прошлости и која је битно утицала историчара да примени историјски
на човеков живот. Слично томе, метод - од његове умешности
историчари покушавају да проналажења, проучавања и
испричају ко је, шта, када, где, како тумачења различитих историјских
и зашто урадио нешто што је извора.
утицало да се промени начин
живота и међусобни односи већег Шта би, на пример, могли бити
броја људи, једне или већег броја историјски извори о нама?
различитих људских заједница. О свакоме од нас сведоче
Зато кажемо да историја има различити „трагови" из наше
наративну или приповедачку прошлости. То могу бити наше
природу. играчке, одећа, различити
документи (извод из матичне књиге
Приче о прошлости могу бити врло рођених, здравствени картон из
различите. Постоје, на пример, амбуланте, ђачке књижице,
бајке, митови и легенде. Такве сведочанства о завршеном
приче најчешће су плод маште и не школовању, похвале и награде са
морају бити ни истините, ни различитих такмичења, лична
вероватне. Прича коју прича карта, пасош, чланске карте
историчар мора бити заснована на библиотека или видеотека...). Врло
доказима. Доказима историчари важне могу бити наше дневничке
потврђују да се нешто „стварно белешке (ако пишемо дневник). О
догодило", да је прича коју причају нама сведоче и послата и примљена
истинита, или барем да је њена писма и разгледнице, личне и
истинитост врло вероватна. породичне фотографије. О нама би
Докази да се нешто „стварно могли усмено сведочити наши
догодило" могу бити разноврсни родитељи, браћа и сестре, учитељи,
„трагови" прошлости. Историчари наставници, професори, тренери,
их називају историјским изворима. пријатељи, рођаци или суседи.
Историје нема без историјских Прикупљањем свих ових и других
извора. Они, као некакав „чаробни историјских извора могуће је
мост" повезују историчара и створити праву збирку, на основу
прошлост коју он проучава. Они су, које неки историчар може написати
једноставно речено, прави извор (можда) врло занимљиву и
сваког сазнања о прошлости. поуздано тачну причу.
12
II. КАКО ИСТОРИЧАРИ ПРОУЧАВАЈУ ПРОШЛОСТ?
13
Када историчар проучава неку Секундарни историјски извори
тему, он настоји да пронађе што називају се тако јер су настали
више различитих историјских касније (други по реду) у односу
извора. Обично је њихова вредност на примарне. То су обично
исто тако различита. Неки, на различити извештаји о догађају
пример, могу бити поузданији и који о њему посредно сведоче.
пружати много података о теми, а Секундарни историјски извори
неки мање поуздани и посредно често настају на основу примарних
говорити о теми. Историчари се историјских извора. У секундарне
према њима морају различито историјске изворе историчари
односити. Зато, када проучавају уврштавају мемоаре или
неку тему, историчари разврставају успомене учесника или сведока
прикупљене историјске изворе на догађаја, као и различита дела о
примарне и секундарне. темама из историје. Њихова
важност постаје већа онда када
Примарни историјски извори примарни историјски извори о
непосредно сведоче о догађају који неком догађају више не постоје или
историчар проучава. Обично су нису доступни историчару. Зато је
настали у исто време кад и догађај. понекад врло тешко разликовати
То могу бити различити документи примарне од секундарних
(повеље, закони, одлуке владара, историјских извора. То често
записници, судске пресуде, уговори, зависи и од теме коју историчар
личне исправе...), други писани проучава.
тексктови (писма, дневници,
путописи, новински чланци...),
предмети (оруђе, оружје, намештај,
грађевине, превозна средства...),
језик или обичаји.
14
II. 2. Проучавање писаних историјских
извора
15
Када утврди основне податке о Дешава се, ипак, да два историчара,
историјском извору, историчар проучивши исте историјске изворе
мора открити и зашто је текст и утврдивши исте чињенице,
написан, коме је намењен, каква је различито тумаче и објасне неки
његова сврха. То се постиже догађај из прошлости, тачније, да
пажљивим читањем, одређивањем различито одговарају на питања
најважнијих речи, израза или како и зашто је неко нешто урадио,
исказа, поређењем са другим како и зашто се нешто догодило.
историјским изворима или Како је то могуће? То се догађа
извештајима о овом историјском зато што историчари углавном не
извору. Тек после ових поступака могу да утврде баш све важне
историчар може закључити да ли је чињенице о неком догађају,
и зашто неки историјски извор најчешће зато што о догађају нема
важан за тему коју проучава и на (или нема довољно) историјских
добром је путу ка правом циљу. извора. Некада се дешава да
Прави циљ историчара је да утврди историјски извори постоје, али
шта се на основу одређеног историчару нису доступни. Зато
историјског извора може поуздано историчари морају своја тумачења
утврдити. и објашњења да заснивају делом на
чињеницама, а делом на
На основу систематског претпоставкама.
прикупљања и проучавања
историјских извора историчари Историчар гради
утврђују чињенице. Чињенице су, најверодостојнију причу на
заправо, одговори на питања ко је, основу доказа којима располаже.
шта, где и када нешто учинио, шта Међутим, различити историчари
се, где и када догодило. Али, не могу различито протумачити исти
било какви одговори, већ само они историјски извор. Тако се може
који се могу проверити и доказати. десити да и о неким догађајима у
Не би требало да историчар доноси нашем животу нема (или нема
преурањене закључке само на довољно) историјских извора.
основу једног историјског извора. Ако, на пример, историчар на
Он мора да проучи и упореди што основу доступних историјских
је могуће више различитих извора напише биографију
историјских извора, да би утврдио некога од нас, а касније уочи
чињенице. Тек тада може да да да је погрешно протумачио неки
уверљиве одговоре и на питања историјски извор или накнадно
како и зашто се нешто догодило, открије нови „траг" који нас
дакле, да протумачи и објасни приказује у другом светлу, мораће
догађај из прошлости. да је измени или допуни.
16
II. 3. Научна дела о темама из историје
17
Ако прочитамо неколико књига, Историчар мора да научи да
лако се може догодити да сажима туђе мисли, укратко
побркамо или заборавимо важне препричава опширна излагања,
податке, чињенице или тумачења. разликује важне од неважних
Зато историчари праве белешке. података, чињенице од тумачења.
За белешке се могу користити Ако у свом раду жели дословно да
свеске или појединачни листићи. пренесе туђе речи, историчар мора
Свеске су погодне зато што их је пажљиво преписати свако слово,
теже изгубити, изгужвати или зарез или цртицу из одабраног
уништити. Листићи су погодни зато текста и забележити број странице
што се могу разврставати на на којој се преузети текст налази.
различите начине. Свако обично Сваки дословно преузет текст
одабере онај начин прављења (цитат) историчар мора у свом раду
бележака који је за њега посебно назначити (најчешће
најзгоднији за каснију употребу. ставити између знака навода:
Иако звучи као једноставан посао, „...цитат..."), иначе би га аутор
прављење бележака је вештина могао оптужити за крађу
која се стиче вежбањем. (плагијат).
18
II. 4. Усмена сведочанства о прошлости
19
Сећања учесника и сведока
догађаја, било да су изложена у
објављеним мемоарима или усмено
изложена у разговору са
историчарем, увек треба
проверавати и поредити са другим
историјским изворима.
Понекад се дешава да усмена
сведочанства дају сасвим другачију
слику о догађају него други
историјски извори. Више
саговорника историчару могу дати
различите или супротне одговоре
на иста питања. Историчар зато
мора стално поредити различите
историјске изворе са усменим
сведочанствима и настојати (баш
као детектив) да утврди шта се
може несумњиво утврдити, а шта
мора остати на нивоу претпоставке
и нагађања.
20
II. 5. Слике из прошлости
21
Ако, на пример, историчар жели да
употреби неку фотографију као
историјски извор, најпре мора да
утврди основне податке. То значи
да мора открити одговоре на
следећа питања: Може ли се
утврдити ко је направио
фотографију? Где је фотографија
нађена? Када је снимљена? Шта
приказује? Да ли има само
документарну или и уметничку
вредност?
22
III. КАКО ИЗАБРАТИ ТЕМУ И ОБЛИК ИЗЛАГАЊА?
23
Радни наслов теме почетничког
рада из историје треба да садржи
ближе одређење човека (личност,
држава, народ, друштвени слој,
политичка странка, установа,
удружење, спортски тим итд.),
простора (место, област, држава,
континент итд.) и времена
(раздобље у ближој или даљој
прошлости, година, дан итд.). На
пример, наслов рада из историје
може гласити Наиолеонов иоход на
Русију 1812. године. Кад је
немогуће брзо смислити тачан
наслов рада, потребно је дуже
промишљање и саветовање са
искуснијим особама.
24
III. 2. Одлука о облику излагања
25
III. 2.1. Писани рад
26
III. 2. 2. Изложба
27
III. 2.3. Сценски наступ
28
IV. КАКО СЕ ПИШЕ РАД ИЗ ИСТОРИЈЕ?
IV. 1. Детаљан план рада
29
ТЕМА
зо
IV. 2. Како се снаћи у библиотеци? Када се упознамо са основним
правилима понашања у
Када на основу радног списка библиотеци, можемо да започнемо
историјских извора и литературе праву „потрагу за благом".
кренемо у истраживачку авантуру
сигурно ће се указати потреба за Многе библиотеке поседују више
многе посете библиотеци. десетина хиљада различитих
У библиотекама се чувају штампаних дела. Да би потрага за
енциклопедије, лексикони, одређеном књигом, на пример,
речници, уџбеници, географски и била једноставнија, у свакој
историјски атласи, историјски библиотеци постоје каталози.
прегледи, монографије, мемоарска Свака књига која се чува у
дела, часописи, дневна штампа, библиотеци има налепницу са
збирке и зборници докумената, посебном ознаком. Ова ознака или
албуми и збирке фотографија. сигнатура састоји се, најчешће, од
Имајући у виду чињеницу да има бројки и слова и одређује на којој
много младих људи који зазиру од се полици књига налази.
озбиљности, строгости и тишине Захваљујући овим ознакама,
који владају у библиотекама, библиотекари могу брзо и лако да
требало би указати на одређена пронађу сваку књигу међу
правила чије нам познавање може хиљадама других које се у
помоћи да се у библиотеци боље библиотеци чувају. Иста ознака
снађемо. забележена је и на посебној
картици која се налази у каталогу.
Читање и позајмљивање књига и
других штампаних дела из неке Каталог представља библиотеку у
библиотеке дозвољено је само малом. Картице у каталогу могу
члановима. Када први пут уђемо у бити поређане по разним
библиотеку, најпре морамо критеријумима. То може бити
пронаћи особу задужену за пријем редослед првог слова презимена
нових чланова. Затим се морамо писца или наслова дела у азбуци
представити, објаснити чиме се или абецеди. Понекад библиотеке
бавимо (пишемо рад, постављамо имају и више каталога у којима су
изложбу...) и нагласити шта је картице поређане према
сврха нашег доласка (допуњавање различитим критеријумима
радног списка историјских извора и (према научним областима,
литературе, потрага за одређеном темама, врсти дела итд.).
књигом, изложбеним У великим библиотекама подаци о
експонатом...). У библиотеку не књигама се компјутерски обрађују,
треба да идемо неспремни, али се што значи да каталоге можемо
не смемо ни устручавати да претраживати преко компјутерских
тражимо помоћ. Други посетиоци терминала. Врло је важно да
могу бити упућенији од нас, али је сазнамо податке о броју и врстама
најбоље да помоћ тражимо од каталога који у библиотеци
библиотекара. постоје.
31
У мањим библиотекама довољно је
да библиотекару кажемо основне
податке о књизи, сачекамо да је он
пронађе, а затим да је преузмемо уз
стављање свог потписа на посебан
картончић. Тиме се обавезујемо да
књигу уредно и на време вратимо.
У великим библиотекама податке о
књизи и њеној сигнатури уписујемо
на посебан образац. Потписивање
обрасца истовремено је и гаранција
да ћемо књигу чувати од прљања,
оштећења или уништења и да ћемо
је на време вратити.
32
IV. 3. Нацрт садржаја рада
33
IV. 4. Разрада
34
Током читања, треба проверавати
усклађеност текста са нацртом
садржаја рада (насловом рада и
насловима поглавља у разради) и са
белешкама. Морамо проверавати
тачност у навођењу цитата, личних
имена и датума и поправљати
правописне, граматичке и стилске
грешке. Зато би било добро да нам,
приликом прегледања и
дотеривања прве верзије, поред
бележака, при руци буду и речник и
правопис српског језика.
Тек на основу прегледања,
поправљања и допуњавања прве
верзије рада може да настане друга,
завршна верзија. Рад треба да
изгледа уредно и прегледно. То
ћемо постићи тако што ћемо
правити одговарајући размак
између редака (настојећи да не
испишемо више од тридесет редака
на страници) и остављати празан
простор на ивицама страница
(маргинама).
35
IV. 5. Увод и закључак
36
IV. 6. Обликовање напомена (фуснота)
37
Ако, на пример, после првог Како могу изгледати напомене:
навођења, поново треба да
1
наведемо исто дело одмах у Драгољуб Р. Живојиновић, Усион
следећој напомени и ако је садржај Евроие 1450-1789, Нови Сад, 1985, 32.
2
напомене исти, у напомену ћемо Исшо.
уписати једноставно: Исто. Ако су 3
Исшо, 121.
сви подаци из претходне напомене 4
Чедомир Попов, Грађанска Евроиа
исти, али не и број странице са које (1770-1871). Основи евроиске исшорије
је цитат или податак преузет, онда Х1Хвека, том I, Нови Сад, 1989, 330.
5
у напомену уписујемо: Исто, број Д. Живојиновић, наведено дело, 221.
странице. Ако једном наведено 6
Андреј Митровић, Србија у Првом
дело треба убележити у напомену свешском рашу, Београд, 1984, 102.
после неколико напомена у којима 7
Андреј Митровић, Ангажовано и
смо наводили различита дела, леио. Умешносш у раздобљу свешских
следеће навођење тог дела може рашова (1914-1945), Београд, 1983, 105.
(у даљем тексту: А. Митровић,
бити скраћено тако што ћемо у
Ангажовано и леио)
напомену уписати: име (или само 8
А. Митровић, Србија у Првом
прво слово имена) и презиме писца,
свешском рашу, 201.
речи наведено дело (или 9
А. Митровић, Ангажовано и леио,
скраћеницу н.д.) и број странице. 107.
Овакво скраћивање не можемо 10
Ч. Попов, н.д., том II, 133.
применити ако у напоменама 11
наводимо више дела једног писца. Бранко Петрановић-Момчило
Зечевић, Југославија 1918-1988.
У таквом случају увек морамо Темашска збирка докуменаша. Друго
навести наслов. Место и годину допуњено и измењено издање,
издања довољно је навести само Београд, 1988,191.
први пут. 12
Љубодраг Димић, Србија и
Југославија. Просшор, друшшво,
иолишика. Поглед са краја века,
Историја 20. века, бр. 1, Београд, 1997,
31.
13
Мирослав Перишић, Један дан у
Ваљеву крајем 19. века (Прилог
изучавању исшорије свакодневног
живоша), Годишњак за друштвену
историју, св. 2, Београд, 1994,117.
14
Дејан Медаковић, Манасшир
Сшуденица у исшорији сриског
народа, Зборник Матице српске за
историју, св. 55, Нови Сад, 1997, 13.
15
Сободан Душанић, Војник и
шрадиционалисш. О градишељсшву
цара Галерија на шеришорији данашње
Србије, Настава историје, бр. 3, Нови
Сад, 1996, 61.
38
IV. 7. Обликовање библиографије
39
ДЕСЕТ „ЗЛАТНИХ" ПРАВИЛА
ЗА ПИСАЊЕ РАДА ИЗ ИСТОРИЈЕ
40
КАКО БИ МОГЛИ ГЛАСИТИ НАСЛОВИ
РАДОВА О ИСТОРИЈИ НАШЕГ ЗАВИЧАЈА?
9.
10.
41
РЕЧНИК ЗА ИСТОРИЧАРЕ-ПОЧЕТНИКЕ
АНАЛИЗА - рашчлањавање, извора и литературе на основу
проучавање појединачних делова да којих је израђен пројекат из
би се разумела и објаснила нека историје (писани рад, изложба,
целина сценски наступ и др.)
42
коЈем две личности разговарају о одређеној здмисли сложених
некој теми одабраних предмета (експоната)
СИНТЕЗА - уопштавање;
разумевање нечега помоћу
повезивања, спајања и сажимања
различитих делова у целину.
Проучавање историје представља
уређивање појединачних догађаја и
појава у јединствену причу.
ТРАНСКРИПЦИЈА -
преписивање, преношење текста из
једног облика у други (из ћирилице
у латиницу, звучног записа говора у
писани текст, на пример)
ФОТОКОПИЈА - посебним
апаратом на папиру израђен веран
одраз неког рукописа, штампаног
текста, фотографије
ХРОНОЛОГИЈА - наука о
рачунању времена; утврђивање
тачног времена када се неки
45
БИБЛИОГРАФИЈА
Вапхег, ОегаШ А., А Шзгогу НашЉооК/ог 5(ис1еп1 Кезеагсћ РгојесЊ, ПНшнз 8Ше
Ш81опса1 8ос1е*у, 8рпп§Ш<1, 1991.
46
САДРЖАЈ
РЕЧНИК ЗА ИСТОРИЧАРЕ-ПОЧЕТНИКЕ 42
БИБЛИОГРАФИЈА 46