MS ACCESS

1
Table of Contents
MS ACCESS ...................................................................................................................................................................... 1
Uvod ............................................................................................................................................................................................................................................................................................................. 4
Start Access-a -otvaranje baze i korisnički interfejs-........................................................................................................................................................................................................................... 4
Zatvaranja baze podataka, /CLOSE DATABASE/ .............................................................................................................................................................................................................................. 5
Prikaz, podešavanje i rad sa objektima unutar Acces radnog okruženja ............................................................................................................................................................................................. 6
Bezbjednosno upozorenje /ENABLE SECURITY ALERT/ ............................................................................................................................................................................................................... 6
Postavljanje i uklanjanje zaštitne šifre ................................................................................................................................................................................................................................................. 7
Objekti koje čine Access .............................................................................................................................................................................................................................................................................. 8
Od temelja: relacione šeme do izvještaja: Reporta ............................................................................................................................................................................................................................. 8
Konvencije i preporuke za davanje imena ........................................................................................................................................................................................................................................... 9
Ekvivalentni skup pojmova: Relacioni model→Baza podataka ........................................................................................................................................................................................................ 10

Tabele ..................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 11
Kreiranje (–definicija-) tabele i kolona (-polja-) tebele .................................................................................................................................................................................................................... 11
Tipovi podataka tabele i njihovi parametri ........................................................................................................................................................................................................................................ 11
Dijelovi tabele /TABLE PARTS/....................................................................................................................................................................................................................................................... 16
Dodavanje tabele u bazu podataka –kreiranje nove tabele ................................................................................................................................................................................................................ 16
Kreiranje nove tabele u novoj bazi podataka ..................................................................................................................................................................................................................................... 16
Šta je i kad se koristi Razvojni pogled (Design View) ...................................................................................................................................................................................................................... 16
Kreiranje i imenovanje tabele u Design View ................................................................................................................................................................................................................................... 17
Definisanje polja koja čine tabelu ...................................................................................................................................................................................................................................................... 18
Naknadno dodavanje (zaboravljenih) polja u tabelu .......................................................................................................................................................................................................................... 18
Unos podataka popunjavanje tabele ................................................................................................................................................................................................................................................... 19
Prikaz liste s podacima (Datasheet View) za unos i obradu podatka ................................................................................................................................................................................................. 20
Dodjeljivanje podrazumjevane (default) vrijednosti polju ................................................................................................................................................................................................................ 21
Kreiranje padajuće liste u tabeli sa predefinisanim vrijednostima..................................................................................................................................................................................................... 21
Kreiranje maske ................................................................................................................................................................................................................................................................................. 22
Pretraživanje zapisa (recorda) slogova....................................................................................................................................................................................................................................................... 23
Zamjena zapisa ................................................................................................................................................................................................................................................................................... 23
Export i import objekata............................................................................................................................................................................................................................................................................. 23
Uvoz podataka u drugom obliku i povezivanje s njima -Import ........................................................................................................................................................................................................ 24
Izvoz podataka u drugi oblik -Export................................................................................................................................................................................................................................................. 25
Vježbe rada sa tabelama ..................................................................................................................................................................................................................................................................... 25
Sortiranje .................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 28
Filtriranje .................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 29
Napredne opcije filtriranja -Napredni filteri- .................................................................................................................................................................................................................................. 30
Pamćenje filtriranih i sortiranih tabela - SQL View/query ............................................................................................................................................................................................................... 31
Ponavljanje-podsjećanje: Struktura podataka i pojam entiteta .................................................................................................................................................................................................................. 32
Struktura datoteke podataka ............................................................................................................................................................................................................................................................... 32
Indeksiranje polja, primarni ključ i indeks ......................................................................................................................................................................................................................................... 33

Forme ...................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 34
Kreiranje proste forme ....................................................................................................................................................................................................................................................................... 35
Kreiranje obrazaca pomoću Form Wizarda ....................................................................................................................................................................................................................................... 36
Alati i kontrole kod obrasca ............................................................................................................................................................................................................................................................... 38
Kreiranje obrazaca pomoću Form Design.......................................................................................................................................................................................................................................... 40

Kreiranje dugmeta........................................................................................................................................................................................................................................................................... 40
Korišćenje i ugradnja Tab Control pri kreiranje obrazaca ................................................................................................................................................................................................................. 41
Kreiranje složene forme sa podformom ............................................................................................................................................................................................................................................. 42
Stvaranje formi pomoću alata za prazne obrasce: Blank Form.......................................................................................................................................................................................................... 43

Meni forme .......................................................................................................................................................................................................................................................................................... 44

Kreiranje forme za navigaciju - navigation form-...................................................................................................................................................................................................................................... 44
Forma za navigaciju ili Komandna tabla: prozor koji je nestao......................................................................................................................................................................................................... 44
Kreiranje forme za navigaciju ............................................................................................................................................................................................................................................................ 45
Dodavanje forme ili izveštaja na obrazac za navigaciju .................................................................................................................................................................................................................... 45
Uređivanje oznake na vrhu forme ...................................................................................................................................................................................................................................................... 45
Uređivanje natpisa forme ................................................................................................................................................................................................................................................................... 46
Postavljanje forme za navigaciju kao podrazumjevene (STARTNE) forme ..................................................................................................................................................................................... 46

Veze i relacije ..................................................................................................................................................................................................................................................................................... 47

Veza 1: n ............................................................................................................................................................................................................................................................................................ 47

2
 Veza n:n ............................................................................................................................................................................................................................................................................................. 47
Kreiranje relacija i povezivanje tabela ............................................................................................................................................................................................................................................... 48
Veze -Relationships i referencijalni integritet.................................................................................................................................................................................................................................... 49
Spojevi (Joins) ........................................................................................................................................................................................................................................................................................... 51
Zadatak: Pokrenite (download) i razmotrite bazu Contacts .............................................................................................................................................................................................................. 52

Upiti ......................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 53
Izrada jednostavnog upita .................................................................................................................................................................................................................................................................. 53
Alati za izradu upita Query Tools ...................................................................................................................................................................................................................................................... 55
Total upiti ........................................................................................................................................................................................................................................................................................... 56
Parametarski upit ................................................................................................................................................................................................................................................................................ 57
Vježba – Kreiranje upita .................................................................................................................................................................................................................................................................... 59

Izvještaji – Reports- ......................................................................................................................................................................................................................................................................... 60

Report Wizard- složeni izvještaji ....................................................................................................................................................................................................................................................... 61
Label Wizard – izrada naljepnica ....................................................................................................................................................................................................................................................... 62
Distribucija i štampanje Izvještaja ..................................................................................................................................................................................................................................................... 62

Kreiranje formula Expression Builder ................................................................................................................................................................................................................................... 63

Elementi složenog izraza (formule) ................................................................................................................................................................................................................................................... 63
Osnovne vrste funkcija koje podržava Access ................................................................................................................................................................................................................................... 63
Okna: elementi prozora za kreianje izraza pomoću Expression buildera .......................................................................................................................................................................................... 64
Automatsko nadopunjavanje: IntelliSense ......................................................................................................................................................................................................................................... 65

Događaji ( Events) .......................................................................................................................................................................................................................................................................... 66

Trivijalni događaji, trivijalni primjeri ................................................................................................................................................................................................................................................ 66
Kreiranje makroa za podatke (Create a data macro) .................................................................................................................................................................................................................................. 68
Kreiranje makroa za podatke zasnovanog na događaju (event-driven data macro)........................................................................................................................................................................... 68
Kreiranje imenovanog makroa za podatke ......................................................................................................................................................................................................................................... 69
Osnovni podaci o parametrima .......................................................................................................................................................................................................................................................... 69
Upravljanje makroima za podatke ..................................................................................................................................................................................................................................................... 69
Uređivanje makroa za podatke zasnovanog na događaju .................................................................................................................................................................................................................. 69
Uređivanje imenovanog makroa za podatke ...................................................................................................................................................................................................................................... 70
Preimenovanje imenovanog makroa za podatke ................................................................................................................................................................................................................................ 70
Brisanje makroa za podatke ............................................................................................................................................................................................................................................................... 70
Otklanjanje grešaka u vezi sa makroima za podatke ......................................................................................................................................................................................................................... 70
Prikazivanje Application Log table - tabele„Evidencija aplikacije“.................................................................................................................................................................................................. 70
Kreiranje makroa korisničkog interfejsa (UI makro) ................................................................................................................................................................................................................................. 71
Kreiranje samostalnog makroa - standalone macro ........................................................................................................................................................................................................................... 71
Kreiranje ugrađenog makroa .............................................................................................................................................................................................................................................................. 71
Dodavanje radnji u makro- Add actions to a macro .......................................................................................................................................................................................................................... 72
Korišćenje tehnologije IntelliSense pomoću svojstava u Veb bazama podataka .............................................................................................................................................................................. 73
Premještanje radnje - Move an action ................................................................................................................................................................................................................................................ 74
Brisanje radnje Delete an action ........................................................................................................................................................................................................................................................ 74
Kontrolisanje toka posla pomoću uslova If, Else If i Else ................................................................................................................................................................................................................. 74
Dodavanje bloka „If“ u makro ........................................................................................................................................................................................................................................................... 75
Dodavanje blokova „Else“ ili „Else If“ u blok „If“ ........................................................................................................................................................................................................................... 75
Kreiranje podmakroa - Create submacros .......................................................................................................................................................................................................................................... 76
Grupisanje srodnih radnji ................................................................................................................................................................................................................................................................... 76
Razvijanje i skupljanje radnji makroa ili blokova- Expand and collapse .......................................................................................................................................................................................... 76
Kopiranje radnji makroa - Copy and paste macro actions ................................................................................................................................................................................................................. 77
Dijeljenje makroa sa drugim osobama ............................................................................................................................................................................................................................................... 77
Pokretanje makroa .............................................................................................................................................................................................................................................................................. 77
Otklanjanje greške makroa - Debug a macro ..................................................................................................................................................................................................................................... 77
Korišćenje komande „Jedan korak“ - Single Step command............................................................................................................................................................................................................. 78
Konvertovanje makroa u VBA kôd.................................................................................................................................................................................................................................................... 79
Access programiranje kada i kako?............................................................................................................................................................................................................................................................ 80
Upotreba makroa ili VBA koda ......................................................................................................................................................................................................................................................... 80
Korištenje VBA koda ......................................................................................................................................................................................................................................................................... 81

3
 Uvod
Microsoft AACCESS (enngl. Access- pristup) je s istem za uprravljanje relaacionim bazaama podatak
ka i on je dioo
aplikativnihh programa izz Microsoft programskog
p g paketa Offiice.

Najvažniji dio posla jee definicija tj.

t pažljivo pprevođenje relacione šeeme u tabelee u Access-u
u. Time see
postavljaju „temelji“ za izgradnju baaze podatakaa.
Ovaj posao//poslovi se obavlja
o prije nego
n što krennetesa radom
m u Accessu.
Loše postavvljanje temellja (projektoovanje i moddeliranje bazze) uzrokova
aće da ma kaako dobro sazidali kućuu
(izveli radovve u Accesss)
s) kuća (bazaa) ne može daa opstane.

Start Acceess-a -otvarranje baze i korisničk

ki interfejs-

Startanje , posstupak
ottvaranja bazee
(p
procedura zza one koji
su
u ovdje zaluutali):

1. Kliknnite
komadno duggme Start
koje se nalazi na paleti
ak
ktivnih progrrama.
2. Pokazzivač miša
pomjerite iznaad
ellemenata Alll Programs.
3. Kliknnite
Microsoft
M Offfice.
Kliknite
K Micrrosoft
Office
O Accesss 2010.

Kad pokrennete Access

dobićete okrruženje kao
naa slici desno

Nakon otvaaranaja- pokkretanja Accessa dobiijaate standardn no predefinissano radno okruženje sa kreiranom
m
bazom podaataka. Ono izzgleda (predeefinisano izggleda) slično kao na slici:

Zadaća: Izvvršiti pokretaanje elementarnih opcija koji dobijatee startajući Access.

A
Posebnu obratiti pažnju na mogućno osti na slikam
ma ispod sa akcentom
a na šablone (tem
mplates)
4
Zatvaranjaa baze podattaka, /CLOS
SE DATABA
ASE/
Postupak :

1. Klikk na dugme
2. FIL LE meni se ottvara
3. CLO OSE DATAB BASE opcijaa
4. Zattvara se bazza
5. AC CCESS ostajee otvoren
Rezultatat: - Access ostaje aktivan

5
Prikaz, poodešavanje i rad sa ob
bjektima un
nutar Acces radnog ok
kruženja

Navigacioni panel /NAV

VIGATION PANE/ poje dnostavljuje i ubrzava raad.

Navigacionni pane zatvo

oren
Navigacioni paane otvoren
Kategorije
Access razvvrstava objekkte u kategorije, klikom nna
naziv kategoorije aktivitrrate listu u ko
ojoj se nalazee
objekti

Redizajn PPregleda
Access nudii mogućnost pregleda sviih kreiranih oobjekata po različitom
r krriteriju: po daatumu kreiraanja, vrsti
objekta, dattumu modifikkovanja...
Prikaz ACC CESS-ovih objekata
o po
o vrstama, p ostupak:
1. Klikk na All Acccess object (ili drugačiji nnaslov u zaviisnosti od načina Pregledda koji je ranije
posstavljen)
2. Akttivirajte Objeect Type
3. Izabbrati jednu vrstu
v objekta,, ili opciju zaa prikaz svih
Prikaz ACC CESS-ovih objekata
o po
o datumu krreiranja, posstupak:
1. Klikk na All Acccess object (ili drugačiji nnaslov u zaviisnosti od načina Pregledda koji je ranije
posstavljen)
2. Klikk na Createdd Date

Bezbjedn
nosno upozzorenje /ENABLE SE CURITY AL
LERT/
Ovo upozorrenje će se jaavljati svaki put
p kada otvoorite neku baazu podatakaa. Služi kao oosiguranje beezbjednosti
kompjutera..

Ako ste siguurni da je baaza podatakaa pouzdana, možete korisstiti traku za

a poruke da biste omoguućili bilo kojii
onemogućenni sadržaj bazeb podataka – akcijjske upite (u upiti koji do
odaju, brišu ili mijenjajju podatke),
makronareddbe, ActiveX X kontrole, izzraze (funkccije koje se svode
s na jed
dnu vrijednoost) i VBA kod
k – kadaa
otvorite bazzu podataka koja
k sadrži jednu
j ili više navedenih komponenti.
k
Ova opcije se isključujee na sljedeći način:
n
1. Klikk na Optionss (u polju upo ozorenja) ENABLE
E SE
ECURITY A ALERT/ 2, po ostupak:
2. Klikk na Enable Content Klik na X ddugme
3. Klikk na OK

Access omoogućuje saddržaj koji je onemogućeen (zanimljivva izjava kojja znači da omogućava
a deselekcijuu
zabrana), a baza podataaka otvara se sa svim funkkcijama. U suprotnom
s on
nemogućene komponentee neće raditi..

6
 Ne zaboraviite da svi korrisnici u bilo
o koje vrijem
me mogu vidjeti sve objek
kte baze podaataka nakon što otvorite
bazu podataaka koja ima novi oblik datoteke.
d

Postavljanje i uklan
njanje zašttitne šifre

Ako želite spriječiti neeovlašteno korištenje

k baaze podatakaa programa Access,
A razm
mislite o šiffriranju bazee
podataka poostavljanjem m šifre-lozinkke. Ako znatte lozinku šiifrirane bazee podataka, m
možete i deššifrirati bazuu
podataka tee ukloniti lozinku. Lozzinka -šifra može imatti proizvoljaan broj znakkova, a preeporučuje see
postavljanjee šifre koja se sastoji od 8 slova i brojjeva.
Da bismo p postavili šifrru prvi korak je otvoritii bazu podattaka u eksklluzivnom m modu.
Ako pokušaate da date šiifru otvorenio oj bazi pojavviće se poruk
ka:

Zatvorite baazu i otvotitee je preko Op

pen buttona.

To
T se radi na sljedeći načiin:
1. Klik na Offfice Button
2. Klik Openn
3. Klik Bazu podataka
4. Klik na strrelicu pored Open
O
5. Klik na Oppen Exclusivve

Birate jedan
n od ponuđen
nih modova / Read Only...

Sljedeći korakk je postavitii šifru.

1. Klik na duugme koje
om
mogućuje šiifrovanje/enkkripciju
2. Unijeti šifr
fru
3. verifikujette
4. Klik na OK K

Uklanjanjee lozinke (noormalno pred dhonno šifrovvane i trenutn

no otvorene))
1.Na karticii File kliknitee Info, a zatim Dešifriraj bazu podataaka.
Pojavit će se dijaloški okvir Uklanjaanje lozinke bbaze podatak ka.

2.Unesite svvoju lozinku u okvir Lozinka, a zatim

m kliknite U redu
r (OK).

7

Objekti k
koje čine A
Access
Kao i većinna SUBP-a Access
A ima karakteristik
k ke aplikacijsskog generaatora što dooprinosi jedn
nostavnom i
brzom stvaaranju aplik kacija.
Pisanje kodda za cijelu aplikaciju
a ak
ko se koristi Access sisteem za upravlljanje bazamma podataka je
j uglavnomm
nepotrebno... Za zahtjevvnije aplikaccije i dalje oostaje moguććnost dopisiv
vanja koda aako je potreb
bno (npr. zaa
razmjenu poodataka s druugim Window ws aplikacijaama) korišćeenjem modula.
Osnova svaake aplikacijee u Accessu jej baza podaataka.
Access bazaa podataka može
m vati slijedeće objekte:
sadržav
• tabeele
• upitte
• form me
• izvjještaje
• makkronaredbe
• programske module

Tabela je ddio baze podaataka u koju se smještajuu korisnički podaci.

p Kakoo Access upraavlja relacijsskim bazamaa
podataka m među tabelam ma je mogućće uspostavljjati relacijsk ke odnose. Relacijski
R odnnosi se uspoostavljaju naa
jedan od najjjednostavnijjih i najelegaantnijih načinna dosad viđ đenih.
Upit prikazzuje podatkee iz tabele po p nekom zaadanom kriteeriju (uvjetu u). Upita posstoji više vrsta pa će see
pojedine vrsste koristiti već
v prema po otrebi.
Forma se kkoristi za manipulaciju
m podacima izz tabele ili upita
u (unos, brisanje i prromjene pod dataka). Onaa
može sadržaavati podatkke iz više tabeela ili upita, moguća je kombinacija
k forma-podfoorma (istovreemeni prikazz
dviju fomi),, a moguće jee imati više formi
f unutarr jedne formee.
Forma možže sadržavatii i tzv. OLE E objekt (obbjekt iz drug gih Window ws aplikacija s kojima Access
A možee
razmjenjivaati podatke, npr.
n slika iz CorelDraw-a
C a).
Izvještaj see koristi ako se podaci iz tabele ili uppita žele ispissati na štamp
paču. Jedan iizvještaj možže sadržavatii
podatke iz vviše tabela ilii upita.
Makronareedbe koristim mo da bismo o automatiziirali pojedin ne zadatke u obradi podaataka. Kreiraaju se prekoo
akcija nad oobjektima kooje nudi Acccess (akcija je npr. zatvaranje nekog g prozora, izzvršenje nek
ke kontrole u
formi ili izvvještaju itd.)). Pomoću makronaredbi
m i moguće je sve objekte neke baze ppodataka spo ojiti u jednuu
zajedničku aplikaciju. Također, mogućem je kkontrolirati rad
r s drugimm objektimaa (otvaranjee, zatvaranjee
objekata i ddr.), a forme i izvještaje je moguće koontrolirati po o dijelovima (sekcijama).. Valja napom menuti da see
makronareddbe ne kreirajju pomoću Access
A Basicca, nego sličn
no kao i već opisani
o objekkti.
Programsk ki moduli saadrže funkciije, potprogrrame ili pojeedinačne insstrukcije nappisane u Acccess Basicu,,
programskoom jeziku za programiran nje unutar Acccessa. Po sv vojoj sintaksi ovaj je proggramski jezik vrlo sličann
Visual Basiicu, no podržžava i neke posebne
p moggućnosti (rad s objektima - od kreirannja, promjenee do brisanjaa
pojedinog oobjekta, a preeko njega se obavlja i razzmjena podattaka s drugim m aplikacijamma (DDE)).

Od temeljja: relacion
ne šeme d
do izvještaaja: Reportta

Već smo rekkli da je najvvažniji dio posla prevođeenje relacion

ne šeme u tab
bele u Accesss-u. Time see postavljajuu
„temelji“ zaa izgradnju baze
b podatakaa.
Da bi se vrršila manipullacija podaciima na načinn svojstven Windows ok kruženju, sljeedeći korak je definicijaa
formi (obrazzaca, prozora). No ovo jee jedan od naačina pristup
pa podacima, koji ne pružža naročitu flleksibilnost.

Drugi načinn je korišćenjjem upita kojji se mogu ddefinisati i up

potrebom SQ
QL jezika.

Da bi se ddobili trajni (štampani ) rezultati raada sa bazom

m, potrebno je kreirati odgovarajućće Izvještajee
(reports).
8
Ukoliko su pak zahtjevvi obrade po odataka složeeni i ne mog gu se obavitti definicijom
m predhodniih elemenataa
potrebno je preći na proogramiranje modula.
m Pri ttome se korissti VBA (Vissual Basic foor Aplication
ns).

U nastavku ćemo se pozzabaviti osno

ovnim elemenntima Accesss-a: tabelam
ma, formama, upitima i izv
vještajima.

Korisnic
ci
BAZE

Projektant
BAZE

Konvenciije i preporruke za da
avanje imeena

Access bazama podatakka pridružuje ekstenziju .accdb što je j skraćeno od Access D DataBase, za razliku odd
prethodnih vverzija Acceess-a gde je ekstenzija
e billa .mdb (Miccrosoft DataBBase)..
Kada se upootrebi neki od
o nedozvoljenih znakovva, Access nee prihvata im menovanje (ppreimenovan nje) i o tomee
daje upozorrenje.
Korišćenje kkonvencija za
z imenovanjje objekata ččini kod čitljiivijim.
Svaki objekkat bi trebao ispred svogaa imana imatii prefiks kojii označava tiip objekta.
Prefiksi:
• tebeela (Table) – tbl,
• upitti (Query) – qry,
• form me (Form) – frm,
• izvjještaji (Repoort) – rpt,
• makkro (Macro) – mcr,
• straanica (DataA AccessPage) – dap,
• modduo (Modulee) – bas.

Pri kreiranjuu objekata, neophodno

n jee svakom objjektu dodijelliti ime.
Access dajee veliku slobbodu u dodjeljivanju immena objektim ma DB (tabeelama, poljim
ma, obrascim
ma, upitima,,
izvještajimaa, makroima,, modulima i stranicama)).

Ipak, pri davvanju imena objektima DB,D treba slijjediti neka op pšta pravila:
- Ime može da bude duggačko najvišee 64 karakterra, uključujući prazne karraktere;
- Ime ne moože da počinjje praznim karakterom;
- Ime možže da uključčuje interpuk kcijske znakke, osim taččke (.), uzv vičnika (!), ggravisa (è), ili uglastihh
zagrada([]);;
- Ime ne moože da bude isto kao kod d drugog objjekta iste vrsste iste DB. Konkretno,
K ddvije tabele u DB "SPR""
ne mogu nositi ime "S Studenti". Alli, ako dvijee tabele sadrrže podatke koji se odnnose (vezuju u) na isti tipp
subjekta onne mogu nosiiti isto ime subjekta
s sa ddodatkom np pr. u jednoj tabeli
t oznake
ke 1, a u drug goj 2, ili maa
koji drugi ddodatak uz istu
i osnovicu u imena. Koonkretno, u DB "SPR" mogu m postojjati tabele po
od nazivimaa
"Studenti1" i "Studenti22";
- Tabele i uppiti ne moguu imati isto im
me;

9
- Pri davanju imena objektu, polju ili kontroli ne treba koristiti nazive svojstava, ili nekog drugog elementa
koje Access programski koristi;
- Nazive polja treba pisati bez razmaka između riječi, npr. polje "BrojIndeksa", a ne "Broj indeksa". Pri tom
svaku novu riječ treba pisati sa velikim početnim slovom, radi jasnoće.
- Takođe, ne treba koristiti naša slova: č,ć,đ,š,ž. (samo za imena u podatke- rekorde OBAVEZNO)

Napomena:
Posljednja dva uslova ne postavlja sam Acces već kompatibilnost sa nekim programima DB i olakšanja pri
programiranju. Isto tako, ako se namjerava pisanje programa za DB, prazne karaktere treba izbjegavati i u
nazivima objekata. Programiranje je lakše ako u nazivima nema praznih karaktera.

U imenima objekata uobičajeno je dodavanje prefiksa koji govori o kom tipu objekta se radi objekata.
Prefiksi se pišu malim slovima. Za objekte Access DB usvojeni su sljedeći prefiksi:
- tebela (Table) - tbl
- upiti (Query) - qry
- forme (Form) - frm
- izvještaji (Report) - rpt
- makro (Macro) - mcr
- stranica (DataAccessPage) - dap
- moduo (Module) - bas

Ekvivalentni skup pojmova: Relacioni model→Baza podataka

Tabela u Access-u predstavlja relaciju iz relacionog modela baza podataka. Jedan red tabele (u terminologiji
Accessa record) predstavlja jednu n-torku ili jednu pojavu relacije, što odgovara jednoj pojavi tipa entiteta.
Kolona u toj tabeli ili polje (field) u terminologiji Access-a odgovara jednom atributu tipa entiteta.
Definicija tabele se u krajnjoj liniji i svodi na to da se definiše lista field-ova jedne tabele i da se svako polje
(field) okarakteriše nizom osobina. Neke od tih osobina je neophodno odrediti, neke se mogu i „preskočiti".
Kada se definišu sve tabele na osnovu relacione šeme, potrebno je još uspostaviti i veze (relationships) među
tabelama koje su u vezi. Peciznije, naznačava se preko kojih polja su tabele u vezi, što omugućava Access-u
da se između ostalog brine i o integritetu (tačnosti) baze podataka.

Relacioni model Baza podataka

Relacija Tabela
Torka Vrsta (red)
Atribut Kolona
Domen atributa Tip podatka kolone
Šema relacije Opis tabele

10
Tabele
Dijelovi tabbele su:
ZAPIS (reecord) , tj. skup vrijjednosti
kojima se oopisuje jedann objekt. To je
j red u
tabeli.
POLJE-kolona-(field),, tj. skup vrijjednosti
koji se odnoose na istu osobinu objek
kata. To
je kolona u tabeli.
ĆELIJA (ccell), tj. mjeesto gdje upiisujemo
podatke.

Kreiranje
e (definicijja) tabele i kolona (p
polja) tebe
ele

Da bi pristuupili kreiranjju tabele pottrebno je odaabrati tab (k

karticu) Create, a zatim aalat za definisanje tabelee
Table.
Nakon
N toga ppojaviće se odgovarajući
o i
allat u centrralnoj radn noj površinii
poomoću kogga se mo ože izvršitii
deefinicija poolja (drugim rečimaa
attributa). Pottrebno je odrediti
o imee
poolja (Field NName), tip podatka
p kojii
ćee biti mem morisan (Daata Type) i
oppciono oppis tog polja radii
poojašnjenja koorisniku koji bude radioo
saa bazom (Desscription).
Taj opis će se pojaviti u statusnojj
(T
lin
niji forme nnad datom taabelom kadaa
see uđe u ažuuriranje vrijjednosti togg
poolja).

Tipovi po
odataka tab
bele i njihovi param
metri

Za rad sa taabelama potreebno je defin

nisati parameetre tabele i parametre
p ko
oji je čine.
Ako bi se zzadržali u rellacionoj tehn
nologiji to znnači da trebaa da definišeemo šemu reelacija relacijje, atribute i
domen atribbuta, odnosnoo kod accesssa tabelu i eleemente tabelle (kolone→p polja).

Svaka tabella sastavljenna je od poljja (kolona). Svojstva po olja opisuju karakteristikke i ponašan nje podatakaa
dodatih u too polje. Tip podataka po olja je najvažžnije svojstv
vo zato što uttvrđuje kojaa se vrsta pod
dataka možee
uskladištiti u polju.
U zavisnosti od izboraa tipa podatk ka u donjem m panelu Design View prozora priikazuje se dodatna d listaa
p.
svojstava svvrstanih u dvvije grupe (kaartice): Geneeral i Lookup

GENERAL L kartica sadrrži listu opštiih svojstava ppolja:

• Broj i vrstta parametaraa polja zavisee od tipa poddatka koji sellektovano poolje sadrži.
• Ako kliknnete lijevim tasterom
t mišša na desnu iivicu polja koje
k sadrži vrijednost paarametra, dessiće se jednaa
od tri varijaante:
1. Pojaviće se ikona , kooja označavaa da postoji liista sa koje možete
m da izaaberete vrijeednost param
metra
2. Pojavićee se ikona , koja startuj uje Expressioon Builder kojik možete da iskoristitite za unos vrijednosti
parametra.
3. Neće se ppojaviti ikona , parametree morate da uukucate korišćenjem tastaature

11
Na
N slici možeete vidjeti tipove podataka koje
Access
A podržaava.

Za
Z dalji rad pootrebno je daa ih sve upozznate.

Daćemo
D prikaaz i osnovnna objašnjenjja ostalo je
sttvar vježbe i memorije (vvaše, a ne raččunara).

Tekstualni
T tip polja (Texxt)

• Sadrži do 2555 karaktera teksta, ili on

noliko
koliko je zadaato u polju Fiield Lenght.

Tekstualni
T tipp polja (Mem
mo)

• Sadrži do 655535 karakteera teksta.

Numerički
N tip polja (Num meric)
• Sadrži broj, čiji opseg vrrijednosti zav
visi od
vrrijednosti kooja je zadata u polju Field
d Lenght:
Field Lenght O Opis Broj deecimala Veliččina u
memoriji
m
Byte Brojevi od 0 do 255. Samoo cijeli brojevi 1 bajt
Decimal
D Brojevi od –10E28–1 do d 10E28–1 28 12 bajtova
In
nteger Brojevi ood –32,768 do 32,767
3 Samo cijjeli brojevi 2
baajta
Long Integer Broojevi Samo cijeeli brojevi 4 bajtta
d –2,147,483,6448 do 2,147,4833,647
od
Siingle Negativnii brojevi 7 4 bajjta
od
d –3.402823E38 do –1.4012988E–45 i
po
ozitivni brojevi
od
d 1.401298E–45 do 3.402823E E38
Double
D Negativnni brojevi 158 B
od
d –1.797693134486231E308 doo – 4.94065645841247E–
32
24 i pozitivni brrojevi
od
d 4.940656458441247E–324 doo 1.7976931348 86231E308

Date/Time
D tip
p polja
• Sadrži datum
m i vrijeme. Opseg
O vrijed
dnosti može
da bude od 1000. do 9999 godine.
g

Currency
C tip
p polja
• Sadrži numeeričku vrijednnost. Opseg vrijednosti
saadrži negativvne i pozitivnne brojeve. Broj
B cifara
saa lijeve stranne decimalne tačke može da bude
15, a sa desnee 4.
U memoriji zaauzima 8 bajjtova. Priliko om

12
prrikazivanja vvrijednosti, simbol
s za vallutu je onaj
koji je podešeen u Control Panel-u (sisttemski
parametar MS S Windows-aa).

AutoNumber
A r tip polja
• AutoNumbeer je broj (Loong Integer) koji
k se
generiše autommatski.
Postoje dva naačina generissanja:
o Inkrementirranjem (najveeća vrijednosst + 1)
o Generisanjeem slučajnih brojeva
Access
A obezbbjeđuje da see vrijednosti u polju
koje
k je tipa A
AutoNumberr budu jedin nstveni.

Logički
L tip polja (Yes/Noo)
• Ovaj tip poljja može da sadrži
s samo dvije
d
vrrijednosti Yees ili No (Truue/False, On/Off). U
memoriji
m zauzzima 1 bajt.

OLE
O object ppolje
• Bilo koji dokkument (MS S Word, MS Excel,
E
zvvuk, grafika,, video snimaak, ili neki drugi
ob bjekat).
• Polje ovog ttipa sadrži putanju fajla a u kojem
see nalazi dokkument (Linked) ili sam m
dokument (E Embeded).
OLE
O OBJECT T se koristi za
z dodavanjee datoteka
kao priloga u bazu podataaka. Access radi
konverziju tihh datoteka u podatke
p tipa OLE. Te
podatke moguuće je vidjetii u obrascimaa i
izzvještajima

Hyperlink
H poolje
• Polje ovog ttipa sadrži Hyyperlink adreesu

13
Lookup
L Wizaard polje
• Ako izabereete tip polja Lookup
L Wizaard, MS
Access
A će starrtovati Wizard koji omog gućava da
napravite
reelaciju sa nekkom drugom m tabelom ili upitom
(Q
Query).
• Kada završitte proceduruu koju zahtjev va Wizard,
tip polja će biiti promenjenn u isti tip kaao što ima
polje u tabeli
saa kojim je naapravljena relacija.

ATTACHME
A ENT ima sličnnu namjenu kao i OLE
OBJECT
O sammo što on ne konvertira
k poodatke u
neki drugi tip nekih ostavllja kao „prilo
oge“ u bazi
podataka. Klikkom na te poodatke otvaraa se mali
dijaloški okviir u kojem suu prikazani sv
vi „prilozi“
u tom redu u ttabeli
Polje tipa Attachment ima mogućnost
m da čuva razne
vrrste slika (raznne formate). Ovaj
O tip polja može se
kooristiti i za čuuvanje fajlova drugih formatta, a ne
saamo slika (Woord documentt, PowerPointt,) do
veeličine od 2566 megabytes. korištenjem
k ov
vog polja
vaaša baza postaje, ima mogućnoat da bu ude Primjer um
metanja slika korištenjem
m attacment polja.
p
multimedijaln
m na (bar djelom
mično).
Očigledn
no jedan rekoord može da ima više priidruženih fajjlova.
U polje CA ALCULATED u koje je j moguće
ub
baciti neki izzraz koji će se izračunav vati zavisno
o vrijednostim ma koje su komponente
k tog izraza.
Može
M se izrračunati prooizvod dvijje ili više
vrrijednosti ili kvocijent tihh vrijednosti i sl.
više kood objašnjennja Expressio on Buider-a
(Sastavlj
ljač izraza).

Tip podatakka polja posm matrajte kao skup kvaliteeta koji se od

dnosi na sve vrijednosti
v kooje se nalazee u polju.
Tipovi podaataka mogu biti zbunjuju ući. Na primjjer, ako je tiip podataka polja „Teksst“, u tom po olju se moguu
skladištiti ppodaci koji se sastoje od teksta, ali i od numeriččkih znakova. Međutim, ppolje čiji je tip
t podatakaa
„Broj“ možže da sadrži samo numerričke podatkke. Zato mora ate da znate koja se svojjstva koristee uz svaki tipp
podataka.

Osnovni paarametri pollja

• Field Sizee - sadrži duužinu tekstu
ualnog polja;; podrazumjeevani tip i dužina
d se poodešava opcijama u MS S
Access-u. N
Najčešće je too 50 karakterra za tekst, a,, Long Integer za brojevee.
• Decimal P
Places je svojjstvo specifiččno za numeeričke podatk ke i odrenuje broj cifara izza decimalnee tačke.
• Format - definiše posseban izgled d tekstualnogg polja, dok je za brojev ve predloženno nekoliko standardnihh
tipova (Genneral Numbeer, Currency y, Fixed, Staandard, Perccent, Scientiffic), kao i zza Date/Timee (General*,,
Long*, Meddium*, Shortt*).

Formati u velikoj mjerri zavise od podešavanjja u Region nal Settings servisu Conntrol Panel--a, pa u tom
m
servisu sve podesite naa formate isppisa podatak ka u našem regionu i to:
Number: saa decimalnim
m zarezom i taačkom kao s eparatora za grupe, a tačka-zarez za sseparator listte
Currency: simbol za vallutu a ostalo kao i za Nummber
Time: „HH::mm:ss“ i zaa separator dvvotačku
Date: „dd.m
mm.yyyy“, beez tačke na kraju
k i tačku za separator

14
• Input Maask - omoguućava da se prilikom
p unoosa podatakaa koristi masska koja olakkšava unos podataka.
p Zaa
kreiranje maaske možete koristiti Input Mask Wizzard.

• Caption - tekst koji see prikazuje, umjesto

u nazivva polja, na formama,
f izv
veštajima, itdd. Ukoliko see ovde ne
unese ništa, uzima se veeć postavljenno ime polja u Field Nam me.

• Default VValue - odrređuje vrijed

dnost koju ppolje dobijaa automatskii prilikom kkreiranja novvog rekorda..
d promeni vrijednost
Korisnik kaasnije može da v poolja.

• Validationn Rule - saddrži pravila i ograničenja kkoja moraju da se poštuju prilikom uunosa podatak ka. Na
primjer, akko unosite kooličinu artikalla koji su priimljeni u magacin, logičnno je da vrijeednosti moraaju da budu
veće od nule.

• Validation
n Text - sadrrži poruku koja će se prikkazati korisn
niku prilikom
m unosa podaataka ako narruši pravila
N primjer: „Broj artikaala mora biti veći od nule !’.
definisana u polju Validdation Rule. Na

• Required - ovo polje obavezno mora

m drži vrijednost. Nije mo
da sad oguće kreirannje novog rekorda ako jee
ovo polje prrazno.

• Allow Zeero Length - primjenljivo za Textt i Memo polja.

p Omogu
ućava da saadržaj polja bude Spacee
karakter(i).

• Indexed jee svojstvo koojim se uklju učuje indeksiiranje na odrređeno polje u cilju izbjeggavanja duplliciranja
podataka i bbržeg pretražživanja ili sorrtiranja po sppecificiranom
m polju. Efek anja se može sagledati
kat indeksiran
tek kod radaa „velikih“ taabela (par hiljada slogovaa) i baza pod dataka sa višee ovakvih tabbela, a ponun
nene su tri
opcije:
· polje nijje indeksiranno (No),
· polje je indeksirano, a duplikati vrijednosti su dozvoljen ni (Yes-Dupllicates OK) iili
· polje indeksirano, alli duplikati nisu
n dozvoljeeni (Yes-No Duplicates).
D

Kod polja k
koje predstaavlja primarrni ključ moora biti odab brano (Yes-N
No Duplicattes).
• Unicode Compressionn - omoguććava da polj a koja su tiipa Text, Memo M i Hypperlink zauziimaju manjee
memorijskoog prostora. Ovo svojstvvo je omoguućeno iz razzloga što Unnicode Text zauzima dvoostruko većii
memorijski prostor (1 znnak zauzimaa 16, a ne 8 bbita kao ASC
CII Text).

Alow Zero Length (dozzvoljena dužžina nula) svoojstvo

Određuje da je u tekstuualno polje dozvoljen
d uppis vrijednossti "" radi raazlikovanja ood vrijednossti Null (nijee
upisan podaatak) .
"" (dva znaaka navoda, bez
b karakteraa između - prrazan string)) je tekst nultte dužine, oddnosno prazan tekst.
Podrazumijevana vrijeddnost za svojsstvo Alow Zeero Length jee No.
Prazan striing ("") nijee isto što i vrrijednost Nuull, koja oznnačava da u polje nije nništa unešen no.

LOOKUP kkartica sadržži svojstva u slučaju da see podatak u tekućem

t poljju bira iz listte vrijednostti.
Lookup Wiizard nije tiip podatka već v mogućnoost da se u ok kviru tekućeg polja za ppodatke form mira padajućaa
lista sa moggućim vrijeddnostima pod dataka iz druuge tabele illi iz skupa ponuđenih vrrijednosti. To o je posebnoo
korisno kadda se u posm matranoj tabbeli nalazi poolje sa podaacima koje već imamo kao podatke primarnogg
ključa u nekkoj drugoj taabeli. Takođee se može forrmirati padajjuća lista sa željenim vrijjednostima, pa se podacii
unose pomooću te padajuuće liste.
Ova osobinna značajno ubrzava un nošenje podaataka i sma anjuje
mogućnost greške pri unošenju
u pod
dataka

15
Dijelovi ta
abele /TABLE PARTS/

Pojednostavljeno i krratko rečenoo: Tabele /T

TABLE/ su osnovni objjekti koji slluži za smjeeštanje i
memorisannje podatakaa. Na slici 2.
2 označen ssa plavim jee zapis koji čine:
č Istorij
ija Petar Peetrović.
Vrijednost polja Preziime je Petro
ović.

Slika 1. Tabela

Slika 2. Z
Zapis /REC
CORD/
Slikka 3. Polje /FIELD/
/

Dodavanjje tabele u
u bazu podataka –kreeiranje no
ove tabele

Kreirajte noovu tabelu akko imate novi izvor podattaka koji ne pripadaju
p nijjednoj postojjećoj tabeli.
Postoji nekooliko načinaa da se doda tabela u Acccess bazu po odataka, na primjer
p takoo što se kreirra nova bazaa
podataka, uumetne tabelaa u postojećuu bazu podattaka, ili uvezze tabela iz drugog
d izvorra podataka ili
i poveže saa
njom – kaoo što je Miicrosoft Offiice Excel raadna sveska,, Microsoft Office Worrd dokumentt, tekstualnaa
datoteka, veeb usluga ili neka druga baza
b podatakka.

Kreiranje
e nove tabe
ele u novo
oj bazi pod
dataka

Podsjećamo (po treći put): Kada kreeirate novu, praznu bazu u podataka,
u nju se auutomatski um meće nova, prazna
p tabelaa. Nakon tog ga možete
unijeti podaatke u tabelu da biste počeli da definiššete polja.

1. Na kartici File( datoteka) izaberite sttavku New (novo) →

klikknite na dugmme Blank daatabase i u ppolju File n File
F name
otkuucajte ime daatoteke za no
ovu bazu poddataka.
2. Da biste sačuvaali bazu podaataka na druggoj lokaciji, kliknite
k na
ikonnu fascikle.
3. Klikknite na dugme Create.

Nova baza ppodataka (N

NovaBaza) see otvara sa nnovom tabelo om koja se
zove Tabelaa1, preimenuujte je na osn
novu podatakka koje skladišti.

Šta je i ka
ad se korissti Razvojn
ni pogled (D
Design Vie
ew)

Design View w mod se otvvara onda kaada je potrebnno uraditi po odešavanja vezana
v za diizajn i funkccionalnost
otvorenog p prozora, bezz obzira da lii je u pitanjuu tabela, upit,, forma, izveštaj, ili makrro.
Dakle Desiign View se primjenjuje prilikom izzrade i prom mjene struktture i svojsttava tabela, obrazaca ilii
izvještaja.

16
Kreiranje
e i imenova
anje tabele
e u Design
n View

Nova tabelaa se može kreeirati na višee načina: od ššablona, ispu

unjavanjem gotove,
g "ručnno" u DESIG GN VIEW-
u. Kada krreiramo tabellu u design view-u
v moram mo odrediti nazive
n polja i vrstu podattaka koji će se
s unositi u
polje.
Postupak:
1. CRE EATE TAB..
2. TAB BLE grupa.

3. Tab
ble Design dugme
d

4. FIEELD NAME polje unesitee naslov koloone

5. U ppolje Data Tyype unesite vrstu
v podatakka u
kolooni
Na sličan naačin uradite za
z ostale kollone (red u ddesign
view-u je koolona u standdardnom priikazu tabele)

6. Doddajte primarnni ključ na jeednu od koloona (često se primarni

p ključ dodaje naa polja ID)
7. Snimmite tabelu: desni klik naa automatskii naziv tabelee (table1)
8. Klikk na Save
9. Uneesite naziv pa OK

Prozoor za definisa
anje tabele ppodjeljen je na
n dva velika
a dijela (oknaa) 1 i 2

17
 Definisan
nje polja ko
oja čine tabelu

Čim ste kreirali tabelu automatski

a jee kreirano jeddno polje Fieeld. (Matema
atički mogućća ali samo kao
k paradokss
tabela koja nema nijednnu kolonu.)

Procedura zza definisanjee polja podraazumjeva davvanje imena i određivanje tipa.

Promjenite prikaz izboorom Design n View i Imme, tip i eveentualno opis polja. Kaad (ako) bud
dete kreiralii
zahtjevniju bazu podataka Description će dobiti na važnosti.

Naknadno
o dodavan
nje (zabora
avljenih) p
polja u tabelu

Šta radite
r kad vaam zatreba peta kolona?!!
Da biste uskkladištili novve podatke o temi za kojuu već imate tabelu, razmislite o dodavvanju polja u tabelu.
Na primjer,, pretpostaviimo da imatee tabelu kojaa skladišti prezime, ime,, e-adresu, bbroj telefona i poštanskuu
adresu svihh vaših klijennata. Ako želite da poččnete da prattite željeni način
n komunnikacije svakkog klijenta,,
dodajte poljje koje će sklladištiti te po
odatke.

Najjednostaavniji način
1.Selektujette tabelu i deesnim klikom
m birate Desiggn View
2.Upišete (kkreirate) ime i definišete parametre noovog polja
1. 2..

18
Nemojte doodavati polje ako očekujeete da svaki jjedinstveni entitet
e predstaavljen u tabeeli može da zahtjeva
z višee
od vrijednosti.
Npr ., ako želite da poččnete da praatite porudžbbine koje su vam uputili klijenti, ne treba da do odate polje u
tabelu zato što će svakki klijent immati više poorudžbina. Umjesto
U togaa, treba da kkreirate nov vu tabelu zaa
skladištenjee porudžbina, a zatim da kreirate
k relacciju između ove
o dvije tabbele.

unjavanje ttabele
Unos podaataka popu

Pod unosom
m podataka obično
o se poddrazumjeva uunos—popun
njavanje tabeele – unos poodataka u zap
pis,
dodavanje nnovog reda.
Dodavanje nnovog reda se
s vrši na višše načina.

Dodavanje novog redaa u tabelu ili upit /NEW

W/, postupak::
1. Klikk u bilo kojuu ćeliju reda (New)
(
2. Uniijeti podatke

Nimalo kom mplikovaniji način dodavanje novogg reda u tab belu ili upit korišćenjem
m navigatorra (palete zaa
unos). Akoo selektujete tabelu na naavigacionom panelu u rad
dnom prozoru ćete dobitii jednostzvan
n alat: paletuu
za unos-navvigator

Klik na
dugme
postavlja se na kraj
tabele i vi možete
unijet novve podatke

19
Prikaz lisste s podaccima (Data
asheet View
w) za unoss i obradu podatka

Ako želimoo da vidimo sadržaj

s tabelee, da ga mijeenjamo unoseeći nove ili mjenjamo
m po stojeće podaatke možemoo
da učinimo naredbom Prikaz liste saa podacima: D DatSheet Vieew.
Jedan od naačina je da ottvorimo
tabelu (prebbacimo je u radni
r prostor))
i desnim kliikom na tabeelu iz
ponuđenog menija izabeeremo
Datasheet VView

Drugi način
n je prikazann na slici ispo
od: iz trake A
Alati tabele (Table
( Tools) aktiviramoo meni View i izaberemo
Datasheet V
View

nakon čega bi se umjestto ranijeg pojjavlo mod kooji omoguća unos i pregled postojećihh podatak u tabeli,
t npr.:

20


anje podra
Dodjeljiva azumjevan
ne (defaultt) vrijedno
osti polju

Ako se nekka vrijednosst ponavlja umjesto da iznova i iznova kucam

mo jedno te isto možem
mo definisatii
podrazumjeevanu –defauult vrijednostt.
Npr. Polje ppol će se raazlikovati
od ostalih ttekstualnih polja,
p jer
će mu see dodijeliti default
vrijednost. D
Dakle, u donnjem delu
prozora u ookviru tab-a General,
potrebno jee napisati "mmuško" u
polje za def
efault vrijednnost, ako
su radnici pretežno muškog
pola.

Kreiranje
e padajuće
e liste u tab
beli sa preedefinisaniim vrijedn
nostima

Padajuća lista (combo box) se korristi u mnoggim prilikam ma. Njena vrijednost mož ože poslužiti za pretraguu
podataka, m može sadržaati listu podataka kojee korisnici mogu m odabiirati, Accesss je može dopunjavatii
postojećom vrijednošćuu sa započetim unosom te teksta, možette ograničiti korisnika naa izbor podaataka iz liste,,
itd.
Za početak uzmimo jeddnoszavan prrimjer: Potreebno je podeesiti da se vrrijednost za ppolje pol birra iz Comboo
Box-a, tj. paadajuće listee. Ovo se poodešava u okv kviru tab-a Lo ookup gde see za vrijednoost polja Disp
play Controll
bira Comboo Box. Tada će ć se prikazaati i ostala poolja koja je moguće
m dodatno podesiti.. Polje Row Source Typee
podesiti na VValue List, što
š znači da ćeć Combo B ox izlistati vrijednosti
v iz neke liste vrrijednosti.

Row Sourrce separator ;

21
Kreiranje
e maske

U slučaju ((a to je uvijeek) da pojeddini podaci ttrebaju biti unešeni

u na isti
i način kreeiraju se maaske koje nee
dopuštaju dda se isti podaaci unose na različite naččine.

Primjer definisanja
d unnosa datuma
a sa korišćenjjem maske

U polju Tryy It može se isprobati da li je maska kkorektno deffinisana. Klik

knuti na Nexxt i specificirati način naa
koje je potreebno da se podaci tj. datu
umi čuvaju u tabelama.
Sa poljem bbroj telefona takođe možee da se poigrra.
Kada se kuursor miša nalazi
n na tomm polju, u ookviru
tab-a Geneeral u donjeem dijelu prozora
p posstaviti
kursor na Innput Mask.
Tada će se na kraju redda pojaviti dugmence
d naa koje
treba kliknuuti.

Iz liste ponuuđenih maskka može se viidjeti šta u ovvo polje možže da se upiše, kao i kakoo će to izgled
dati. Kliknutii
na Next. U polje Input Mask
M upisatii sljedeće (0000)000-0009 9. To će značčiti da će se broj telefonaa ispisivati u
formatu (0663)123-4567. Ona mjestaa gde su nulle u (000)000 0-0009 su ob bavezna, a oona gdje su devetke
d nisuu
obavezna. T Tako će se omogućiti da a se unose šeestocifreni i sedmocifren ni brojevi teelefona.

Zadatak: KKreirajte tabeelu koja će sadržavati nuumeričke vrijjednosti obav

vezno veće ood 100, podrrazumjevanuu
tekstualnu vvrijednost Baanja Luka i padajuću
p listuu sa dopušten
nim bojama (crvena i plaava).

22
Pretraživ
vanje zap
pisa (recorrda) slogo
ova

Polje u koojem tražim mo neki po odatak je pootrebno oznnačiti, a zaatim na poččetnoj kartici (Home))
potražiti ikkonu Find (ddvogled) i klikom
k na njju otvorće se
s prozor prretrage.

U okvir s tekstom Find What (P Pronađi ovoo) upisujem

mo podatak koji tražim
mo i pritisneemo dugmee
Pronađi slij
ijedeći (Findd Next)

Zamjena zzapisa

Opcija Finnd sadržava mogućnost zamjene Reeplace. Nak

kon što smo polje označčili, Homek
kartici
aktiviramoo ikonu
U tekstualnni okvir Finnd What upiisujemo poddatak koji žeelimo pronaadi, a u Repplace With, podatak
p
kojim ga želimo zamijjeniti.

Zatim kliknnemo na duugme Pronađ

đi slijedeći (Find Next)i kada ga MS
M Access ppronađe kliiknemo na
dugme Zam mijeni (Repplace)

Export i iimport ob
bjekata
Eksportovannje tabela om mogućava ko opiranje poddataka iz Acccess tabela u neki drugi pprogram, ili drugi
d formatt
fajla, kao štto su Microsooft Excel ili Mikrosoft
M Wo
Word, ili u nekku drugu DB.
Eksportovaanje podataaka daje u potpunostii nezavisnu u kopiju ko oja nije povvezana sa originalnim m
podacima u Access-u ni n na koji na ačin.

Importovannje omogućava formiran nje posebne kopije podataka iz dru ugog program ma, ili formaata fajlova i
njeno pamćenje u Accesss tabeli. Promjene izvršeene u Accesss-u se ne odraažavaju na orriginalne pod
datke.

Da biste brzzo saznali kooje oblike po

odataka proggram Accesss može uvestti i izvesti, ootvorite bazu
u podataka, a
zatim prouččite karticu External
E Datta.

23
 U grupi Import i poovezivanje prrikazuju se ikkone oblika podataka kojje Access moože uvesti ilii s kojima see
može povezzati.
U grupi Export prikkazane su iko one za sve obblike u koje Access
A možee izvesti podaatke.
U svakooj grupi možeete kliknuti More
M da bistte vidjeli višee oblika s ko
ojima Accesss može raditi.
Ako ne vidiite tačan proogram ili vrstu podatka kkoji su vam potrebni,
p ugi program vaše podatk
dru ke vjerojatnoo
može izvestti u oblik prrikladan za Access.
A Na pprimjer, veććina program ma koji podat
atke organizu
uju u kolonee
može te poddatke izvesti u oblik podjjeljenog tekssta koji se zattim vrlo jednnostavno možže uvesti u Access.
A

Uvoz podataka u drrugom obliku i povezzivanje s n

njima ‐Imp
port
Opšti postuppak uvoza poodataka ili povezivanje s njima je sljeedeći:
1. Otvvorite bazu podataka u ko oju želite uveesti podatke ili
i s kojom podatke
p želitee povezati.
2. Na kartici Exterrnal data kliknite vrstu ppodataka kojju želite uvesti ili s kojom m se želite povezati.
p Naa
prim
mjer, ako se izvorni podaaci nalaze u ttabeli program
ma Microsofft Excel, klikknite Excel.

3. U vvećini slučajeeva Access pokreće

p čarobbnjak za pronalaženje podataka (Geet External Data) D .U
čaroobnjaku ćetee morati naveesti neke ili ssve informacije sa sljedeććeg popisa:
• o odrediti izvoor podataka (m mjesto na di sku)
• o odabrati želitte li podatke uvesti ili se s njima povezati
• aako uvozite, odabrati želiite li podatkee dodati u po ostojeću tabelu ili stvoritii novu tabelu
u
• o odrediti kojee točno podattke iz dokum menta želite uvesti
u ili se s njima povezzati
• o odrediti sadrrži li prvi reddak naslove sstupaca ili sad drži podatke
• o odrediti vrstuu podataka sv vih stupaca
• o odrediti želitte li uvesti saamo strukturuu ili strukturru s podacimaa
• aako uvozite,, odrediti želite li da Acccess u novu u tabelu dod da novi primmarni ključ ili
i da koristii
ppostojeći kljuuč
4. Odrrediti naziv nove
n tabele

24
 Na zadnjoj stranici čarobnjaka u programu Access obično morate odgovoriti na pitanje želite li spremiti
detalje vezane uz postupak uvoza ili povezivanja. Ako mislite da ćete isti postupak redovito izvoditi,
potvrdite okvir Spremi korake uvoza , unesite informacije, a zatim kliknite Zatvori. Zatim na kartici
Vanjski podaci kliknite Spremljeni uvozi da biste ponovno izveli postupak.

Kada završite s čarobnjakom, Access će vas obavijestiti je li tijekom postupka uvoza došlo do problema. U
nekim će slučajevima Access stvoriti novu tabelu naziva PogreškePriUvozu, koja sadrži sve podatke koje
nije uspješno uvezao. Podatke iz te tabele možete pregledati da biste pokušali utvrditi zašto se podaci nisu
ispravno uvezli.
Dodatne informacije o uvozu podataka ili povezivanju s podacima u određenom obliku potražite u sustavu
pomoću programa Access u člancima i videozapisima koji se odnose na taj oblik.

Izvoz podataka u drugi oblik ‐Export

Općeniti postupak izvoza podataka iz programa Access je sljedeći:
1. Otvorite bazu podataka iz koje želite izvesti podatke.
2. U navigacijskom oknu odaberite objekt iz kojeg želite izvesti podatke. Podatke možete izvesti iz
tabele, upita i objekata izvješća iako za sve vrste objekata nisu dostupne sve mogućnosti izvoza.
3. Na karticiVExternal data kliknite vrstu podataka u koju želite izvesti. Na primjer, da biste podatke
izvezli u oblik koji se može otvoriti u programu Microsoft Excel, kliknite Excel.

U većini slučajeva, Access pokreće čarobnjak za izvoz. U čarobnjaku se od vas mogu zatražiti
informacije kao što je naziv i oblik odredišne datoteke, je li izvozom potrebno obuhvatiti oblikovanje
i izgled, koje zapise izvesti itd.
4. Na zadnjoj stranici čarobnjaka u programu Access obično morate odgovoriti na pitanje želite li
spremiti detalje vezane uz postupak izvoza. Ako mislite da ćete isti postupak redovito izvoditi,
potvrdite okvir zapamtite proceduru što že vam olakšati budući rad.

Vježbe rada sa tabelama

Kreirati bazu podataka Videoteka i u njoj tabelu Član, preko Design View.
Vodi računa o zadatim osobinama polja (Properties).

25
Na sljedećoj
oj slici vidi see definisanje (u Design V
View -u) tabeele RADNIKK, tj. njenih ppolja.
Obrratićemo pažnnju na:
priliikom određivvanja Data ty ype (tekst, brroj,
datuum, ...) u donnjem dijelu prozora
p nalazzi se
neko oliko dodatnnih stvari koje je potrebnoo
„preetresti". Najvvažnije su sljedeće:
Fielld Size - koliika je veličin
na polja, npr ako
a
je tip text onda sse ovde zadaaje broj slovaa
Reqquired - da li je obavezan unos ovog
podatka
Indeexed - indekssiranje tabelee po ovom poolju
radi ubrzanja radda; pri tome se duplikati
mog gu dozvoliti iili ne (npr ak
ko je to primaarni
klju
uč - Primary K Key)
jednno ili više poolja mora bitii proglašeno za
prim
marni ključ. IIndikator je sličica
s ključića
poreed imena pollja; to se radii tako da se
selektuju željenaa polja a zatiim se klikne na
ekraanki dugmić Primary Key y.

tabelu trebaa imenovati recimo

r prilikom snimanjaa ili naknadn
no uraditi Ren
name

Napraviti ttabelu kao na

n slici:

Redni broj Ime

I Boodovi
1. Ranko
R 10
0
2. Gordana
G 5
3. Milovan
M 15

Naredba: Taables/New/D
Design View
w

Field Namee Data Type Descriptio

on
Redni broj Auto Numbber
Ime Text
Bodovi Number
Ime tabele: Prva tabelaa

Napraviti ttabelu koja sadrži

s redni broj,
b ime, goodine, da li jee položio-la vozački
v ispit i napomenu
u.
Snimiti bazzu pod imenoom Vozački ispit i unijetti podatke:
Rannko, 18 godinna, položio isspit
Millovan, 19 goddina, nije polložio ispit (bbio je bolestaan)
Gorrdana, 20 goddina, položila ispit

Field Namee Data Type on

Descriptio
Redni broj Auto Numbber
Ime Text
Godine Number
Polaganje Yes/No Da li je po
oložio-la ispitt?
Napomena Memo

26
3. Napraviti tabelu koja sadrži sljedeće podatke:
Redni broj, vrsta voća i cijena i snimiti je pod imenom Voće.
Unijeti podatke: Jabuke 20 dinara, banane 30,50 dinara, kupine 40 dinara.

Field Name Data Type Description

Redni broj Auto Number
Voće Text Vrsta voća
Cijena Currency

4. Odrediti kome tipu pripadaju podaci:

Field Name Data Type

Ime i prezime Text
Vrsta patika Text
Broj patika Number
Cijena patika Currency
Težina Number
Da li ide u školu? Yes/No
Vrijeme polaska autobusa Date/Time

5. Napraviti tabelu na slici:

Tables: Prodavnica
Redni broj Artikl Komada Cijena Narudžba
1. Jabuka 1000 K.M. 1,25
2. Sok 20 3,20 da
3. Čokolada 140 0,90
4. Keks 34 4,30
5. Hlače 15 21,30 da
6. Novine 27 0,20 da
7. Margarin 43 3,70
8. Šampanjac 9 27,15
9. Viski 13 35,75 da
10. žvake 200 0,10 da

6. Napraviti tabelu na slici:

Tables: Turistička agencija
Redni broj Mjesto Dana Datum Cijena Uračunat
polaska prevoz
1. Budva 7 3.6.2002 K.M. 125,20
2. Prag 5 25.5.2002 75,30 Da
3. Beč 3 1.1.2002 63,25
4. Herceg Novi 7 5.7.2002 115,35
5. Pariz 5 3.4.2002 217,70 Da
6. Bečići 10 15.9.2002 105,60 Da
7. Minhen 15 7.7.2002 532,15 Da
8. Beograd 2 30.11.2002 38,90
9. Ljubljana 3 27.4.2002 49,55
10. Rim 10 15.4.2002 527,25 Da

Zadaća kreiraj bar jednu bazu sa dvije tabele i dodaj nove podatke (neka jedna tabela sadrži personalne
podatke pa unesi svoje ime prezime i adresu, žuti pojas....)
Obavezna provjera zadaće na USB-u, ili baza kao atašment na vašem mejlu.

27
Sortiranje
Zapise (podatke/data) u tabeli (table), upitu (query), obrascu (form)
ili izvještaju (report) mogu da se sortiraju po sadržaju polja
(field).

Zašto sortiramo?
Sortiranje podataka poboljšavanju efikasnosti korištenja izveštaja ili forme. Tako je npr. mnogo je lakše
koristiti katalog u kome su proizvodi navedeni po abecednom redosljedu ili na osnovu cijene po jedinici,
nego katalog koji stavke navodi po nasumičnom redosljedu.

Pojam sortiranja
Sortiranje je način uređenja po nekom ključu. Najčešće se koristi numerički ključ od većeg prema manjem
ili obrnuto, ili alfanumerički ključ gdje se podaci uređuju alfabetskom redu.
Neke liste na koje nailazite u svakodnevnom životu su već sortirane ili vam dozvoljavaju da ih sortirate na
željeni način. Kalendar ili dnevni planer je primjer liste sortirane po datumima.

Sortiranje tabela (Table sort)

• U navigacionom panelu selektujete tabelu koju želite preurediti.
• Kad se u prozoru baze podataka pojavi izabrana tabela selektujte polje (kolonu) na osnovu
kojih želite da sortirate.

• Izaberete način sortiranja:

uzlazno: od manjeg prema većem: ikona
ili silazno. od većeg prema manjem: ikona
• Podaci unutar tabele će se automatski sortirati.

Indikacija da su podaci sortirani je

promjena izgleda menija polja iza imena kolone
(nesortirana kolona trokut, sortirana strelica sa
trokutom),
kao i aktiviranje komande RemoveSort

Sortiranje se obavlja po različitim ključevima u zavisnosti od tipa podataka koje kolona sadrži:
1. Broj, Valuta,
Automatsko numerisanje
2. Tekst, Memo,
Hiperveza
3. Da/Ne
4. Datum/vrijeme

Poništavanje sortiranja
Klik na komandu Remove Sort

28
Filtriranje
Filtriranje jee izvajanje podataka
p po nekom
n ključuu.
Filter mijennja prikaz poodataka u ob brascu ili izvveštaju, a da
se pri tom ddizajn forme ili izveštaja ne mijenja.
Filter možeete da posmaatrate kao krriterijum ili ppravilo koji
se određujje za nekko polje. Kriterijum K identifikuje
vrijednosti ppolja koje žeelite da prikažete.
Kada primjenite filter, biće prikazaani samo onii zapisi koji
sadrže vrijeednosti kojee vas interessuju. Ostali zapisi biće
skriveni svee dok ne uk klonite filter..
Na primjer,, umjesto štoo bi na listi sa 100 proizzvoda tražilii stavke sa opsegom
o cijeena od 10 do o 50 KM. ilii
kreirati mannji izveštaj saamo za prika azivanje ovihh stavki, na ove
o podatke možete
m da prrimjenite filteer kako bistee
prikazali saamo one stavkke tabele „P Proizvodi“ čij ija je vrijedno
ost u polju „Cijena“ izm
među 10 i 50 KM.K
Filtriranjee praktično predstavlja
p ograničavan
o nje broja prrikazanih za apisa. Znači zapisi ostajju, ali se nee
vide. Razllika između filtriranje i sortiranja:
• kod sorttiraranja se vrši
v preuređivvanje podataaka. svi podaci ostaju.
• kod filtrriranja se vršši izdvanje poodataka.

Poništavannje filtriranja
Ako želite da poništite filtriranje (i ponovo vidiite stare podaatke)
to ćete posttići jednostavvnim klikom
m na dugme R Remove Filteer.

Indikacija da ste koristili filteer pojavljujee

se poored imena kolone čijii podaci suu
korišććeni za filltriranje (taako što see
promjjeni izgled dugmeta za z padajućii
meni i u ststusnojoj liniji (ispissom Filteredd
u karttici Navigatoora)

om na dugm
Kliko me Filtered se
s poništavaa
dejstv
vo filtera.

Ponovvnim klikom m vraća se preedhodni

prikazz: filtrirani ppodaci.

o ukrug... filltriraj / ne filltriraj...

I tako

Trajno uklanjanjee filtra postiže se klikom

na opciju Clear fiilter from (im
me polja
kjuča) .

29
Ako smo vrršili filtriranjje po više kljjučeva (kolonna) ovako
uklonjeni fi
filter odnosi se
s samo na željenu kolonnu, a filtri po
drugim kljuučevima (kollonama) ostaaju.

Uklanjanje PONIŠTAV VANJE FILT TERS PO SV VIM

KLUČEVIM MA se iz meenija dobijen
nog klikom nna dugme
Advanced ffilter optionss
i komandomm Clear All Filter.
F

Napredne
e opcije filtriranja ‐Naprednii filteri‐

Ponekad se javlja potreeba da se kreeira filter kojji nije navedden na listi uobičajenih fifiltera. Da biiste mogli daa
koristite ovuu funkciju, morate
m znati da
d pišete izrraze. Izrazi su
u slični form
mulama koje ppišete u prog gramu Excell
i kriterijumiima koje navvodite priliko
om kreiranja upita (queryy).
Iz menija kooji se dobije klikom na Advanced
A Fillter Options bira
b se Advaanced Filter/SSort

Ova komadda nas prebaaci u novo raadno okružennje koje se satoji s od dvaa prozora. u ggornjem se nalazi
n tabelaa
(ili tabele aako je izvršeeno relaciono
o povezivanj e sa drugim tabelama) a u donjem taabela u kojojj definišemoo
elemente fiiltriranja.
1-Tabela poo kojoj se vrši napredno filtriranje
2. Field-poolja koja će biti
b ključevi filtriranja
f unaacuju se dvoklikom na ellemente listee 1
3. Selekcijaa sorta: Sort
a) polja ppo kojima see sortira
b) vrste ssorta
4.Kriteriji ffiltriranja: Crriteria
Upišu se rijječi koje predstavljaju kljjuč po komee se vrši filtriiranje (navoddnici se samii pridruže)
5. klik na ddugme Applyy Filter

i TO JE
E TO:

dobijje se filtriranna i sortirana tabela →

30
 Pamćenje
e filtriranih i sortiranih tabelaa ‐ SQL Vie
ew/query

Kao što je nnaglašeno filltriranjem see smo prividnno uklanjaju podaci iz taabela. Međuttim, ponekad d želimo i daa
ovako kreiraan prikaz traj
ajno zapamtim mo.
To možete učiniti koristeći napredn ne opcije filteera, tako da umjesto App ply Filter/Soort izaberete opciju Savee
As Query. Na ovaj naččin je kreiran n i trajno sačuuvan fajl u formi
fo upita (Query).
(

Davaanjem imena a Queriju/uppitu vi

ste gga kreirali će se pojavviti u
naviggacionom panelu
p kao novi
elemeent vaše bazze podataka.

SQL se pamtii kao Query.

Kadd izaberete SQQL View dobićete moguućnost da
z
zapamtite rezzultat (queryy) filtera:
 

Prim
mjer SQL kodda

Kreiranje uupita na ovaj način, tj. krroz Query D

Design, u pozzadini generriše SQL kodd koji se izvvršava i dajee
rezultat. SQ
QL kod se može videti ottvaranjem uppita u SQL View,
V tj. kliko
om desnim ttasterom mišša na jezičakk
upita, gde see otvara pom
moćni meni, odakle
o treba izabrati opciju SQL View w, ili klikom na !.

31
Ponavljanje‐podsjećanje: Struktura podataka i pojam entiteta

Svijet koji nas okružuje može se shvatiti kao sistem entiteta koji su u međusobnom djelovanju. Pod
entitetom se najčesće podrazumeva objekat posmatranja koji je važan sa određenog stanovišta i koji se
može identifikovati, tj. izdvojiti iz okoline i opisati.
Entitet može biti:
• realni objekat (osoba, mašina, dokument, kuća...)
• apstraktni pojam (mjera, količina, boja, preduzeće, radno mjesto..)
• događaj (rođenje, upis, isplata, prekršaj...)
• odnos – asocijacija (predmet – nastavnik, kupac – dobavljač, ...)
Svaki entitet ima različita svojstva (obeležja-atribute), kojima se bliže određuje posmatrani entitet. Skup
entiteta je kolekcija entiteta iste vrste (opisuju se na isti način). Svako svojstvo ima ime i vrijednost, pa se
entitet identifikuje :
imenom skupa entiteta kome pripada
imenom svojstva entiteta pomoću kog se izdvaja iz skupa
vrijednošću imenovanog svojstva.
Svojstva mogu biti ključna i atributivna. Ključno svojstvo (ključ) omogućava identifikaciju entiteta u
skupu entiteta. Ključevi mogu biti primarni (omogućava jednoznačnu identifikaciju entiteta u skupu e.) i
sekundarni (služe za identifikaciju grupe entiteta u skupu entiteta). Kao ključevi se koriste šifre
(omogućavaju identifikaciju entiteta, klasifikaciju entiteta ili pružanje informacija uz uštedu memorijskog
prostora). Primjer: JMBG 2811954710128 (dan rođenja, mjesec, godinaj, pol, kontrolni broj). Atributivna
svojstva opisuju entitet (ne identifikuju).
Primeri entiteta
ENTITET OBILjEŽJA (Atributi) Konkretizacija (vrijednost) OBILjEŽJA (podatak)
MAGACIN dužina 200 m
širina 50 m
lokacija Beograd, Cetinjska 30
stanje zaliha 35 000
kapacitet 1 000 000
DOBAVLJAČ mjesto Kikinda, Zmajeva 34
roba keks
učešće u ukupnom prometu 7,56%
rok plaćanja 60 dana

Konkretizacija obilježja etntiteta je PODATAK. Podaci mogu biti numerički, znakovni i mješoviti.
Obaveštenje da u Australiji pada kiša je vijest, ali obavještenje da u mjestu u kome se nalazimo pada kiša
može da bude informacija koja pokreće akciju ponijeti kišobran.

Struktura datoteke podataka

Prije nego se započne sa izradom BP neophodno je na papiru isplanirati tabele od kojih će se sastojati BP.
Stoga je potrebno:
1. sačiniti kratak opis izveštaja, lista i ostalih “objekata” koji treba da nastanu ka rezulrat BP
2. uočiti podatke koji će da učestvuju u izradi svih objekata (npr. napravićemo naljepnicu sa adresom
samo ako postoji adresa u BP)
3. za svako polje – stavku na listi odrediti ime , tip i veličinu
4. grupisati podatke koji prirodno idu zajedno ( ne mješati opšte podatke o proizvodu sa prometom
istih npr.)

32
Indeksira
anje polja, primarni ključ i ind
deks

Indeksiranoo polje u bazzi podataka može se upoorediti sa saadržajem na početku udžžbenika (mnogo je lakšee
pronaći tražženo poglavljje tako da see ono pronađđe u sadržaju i tamo pročiita na kojoj sse stranici naalazi nego daa
se lista knjigga od početkka).
Određivanjje primarn nih ključeva a: Svaka taabela će uklljučivati pollje ili skup polja koji jedinstvenoo
identificiraju svaki zapis pohranjen u tabeli. To je često jediinstveni iden ntifikacijskii broj, kao što je ID brojj
zaposlenikaa ili serijski broj.
b U termiinologiji bazze podataka, ovu informaaciju nazivam mo primarni ključ tabele..
Access korristi primarnni ključ polja za brzo ppridruživanjee podataka iz višestrukkih tabela i povezivanjee
podataka zaa vas.
Ako već im mate jedinstveeni identifikaator za tabeluu, kao što je broj proizvooda koji jedinnstveno identtificira svakii
proizvod u katalogu, ideentifikator možete
m koristtiti kao primaarni ključ tab
bele — ali saamo ako će vrijednosti
v u
tom zapisu uvijek biti raazličite za svvaki zapis. N e možete im mati dvostrukee vrijednosti u primarnom m ključu. Naa
primjer, kaoo primarni klljuč nemojte koristiti imeena ljudi, jerr imena nisu jedinstvena.
j Moglo bi see dogoditi daa
imate dvojee ljudi istog imena u istoj tabeli.
Primarni k ključ uvijek mora imati vrijednost.
Ako vrijednnost zapisa na nekom stupnju možže postati
nedodijeljenna ili nepoznnata (nestalaa vrijednost),, ne može
se koristiti kkao komponeenta primarn nog ključa.
Uvijek morate izabrati primarni
p klju
uč čija vrijeddnost se ne
mijenja. U bbazi podatakka koja koristti više od jeddne tabele,
primarni klj ljuč tabele se
s može korristiti kao reeferenca u
drugoj tabelli.
Ako se prim marni ključ promijeni, promjena sse mora prim mijeniti na sva
s mjesta nna koja se ključ
k odnosi..
Korištenjemm primarnogg ključa kojii se neće m mijenjati smaanjuje se mo ogućnost da primarni ključ postanee
nesinhronizzovan s tabelaama na koje se odnosi.
Za primarnii ključ treba odabrati ono polje čiji ssu podaci razzličiti za svaaki zapis. Akko takvo poljje ne postojii
moguće je uumjesto prirrodnog prim marnog ključča odabrati umjetni
u prirod
dni ključ.
Sadržaj poljja koje je ummjetni primaarni ključ geenerira generrator (jedinsttveni slijednii ili slučajni broj koji see
pridružuje ssvakom od zaapisa). Geneerator se uklljučuje odab birom vrste podataka A AutoNumberr.
Često se kaoo primarni ključ
k koristi proizvoljni
p jeedinstveni brroj. Na primjer, svakoj naarudžbi možete dodijelitii
jedinstveni broj narudžbbe. Jedina sv vrha broja nnarudžbe je identifikacija
i a narudžbe. KKad se jednnom dodijeli,,
više se ne mijenja. Prrimarnim ključevima
k se automatsski dodjeljuju indeksi i dvostruki zapisi nisu u
dopušteni.
Ulogu poljaa primarnog ključa mog gu uzeti poljaa sljedećih tipova
t podataka: Text, NNumber, Au utoNumber,,
Currency, D Date/Time, a najčešće su u to polja tippa: Text, Num mber i Auto oNumber.
Polje tipa Y
Yes/No mozee ali nema sm misla tabela bi imala samo 2 sloga..
Polje primaarnog ključa nen može biti tipa: Memoo, OLE objecct, Attachment i Hyperllink.
Zapisi u tabbeli se autom
matski sortirajju prema polj lju primarnog g ključa.
Rjeđi je sluučaj da se primarni
p klju
uč mora deffinisati pomo oću dva i viiše polja i u tom slučajju je riječ o
složenom prrimarnom klj ljuču.
Uklanjanjje primarnoog ključa
U grupi T Table Toolls u
grupi Toools kliknuti na
ikonu.
Ili desni klik mišaa na
odabrano polje i iz
menija izaabrati nareedbu
ključ Primaary key.

Svojstvo in
ndeksiranja polja (Index xed) određujeemo u karticii General:
No je zadaana opcija zaz sva poljaa, osim prim marnog ključča kojem see automatskki dodjeljuje indeks bezz
dvostrukih zzapisa.
Da (duplikaati dopušteni)) -Yes (Dupllicates OK)––polju postav vljamo indek
ks i dopuštam
mo dvostruk ke zapise
Da (bez dupplikata) –Yess (No Dupliccates) –indekksira polje i ne
n dozvoljavva dvostrukee vrijednosti..
33

Forme
Forme (prozori, formullari, obrasci) su Access-oovi objekti kojima
k se po
ovećava kommfor i efikasnost rada saa
bazom, na ttaj način što će korisnik pred sobom m imati prozoor sa kontrolaama na koje je već navik
kao koristećii
Windows opperativni sisttem.
ACCESS im ma mogućnosti kreiranja različitih vrssta obrazaca /FORM/ iz CREATE
C TAAB-a i FORM MS grupe
izborom duggmadi:
Forma (proozor) je okvvir, kontejnerr koji obuhvvata grafičkee objekte od dnosno konttrole koje suu svojstvenee
Windows opperativnom sistemu.
s kojee se mogu poovezati sa meemorisanim podacima
p u ttabelama.
Time se olaakšava rad saa kreiranom bazom
b širokoom krugu korisnika.

Access nudii nekoliko naačina za kreiranje obrazaaca:

Form – morate
m izabrrati objekat na osnovu kog se
kreira obrrazac automaatski, ukolik ko je to tabela koja
s drugom taabelom, obrazac prikazuje jedan
je u vezi sa
slog iz izaabrane tabelee i kao podo
obrazac sve slogove
s
iz vezne taabele koji see odnose na prikazani
p slogg.
Form Deesign – Kreeirate sami obrazac u prikazu p
Design Viiew;
Blank Form – Dob obijate prazaan prikaz obrasca
o
Layout daa sami kreiratate obrazac

Form Wiizard- Krirannje obrasca pomocu

p caroobnjaka
(veoma slicno kriranjuue upita pom
mocu carobnjaaka)

More formss nudi

Multiple Ittems – Kreiraa obrazac na osnovu izabbranog objek kta u tabelaln
nom prikazu
Datasheet – Kreiranje obrasca sa tabelarnim ppirkazom izzgleda isto kao k prikaz D Datasheet tabbele (moratee
izabrati zeljeni objekat)
Split Formm – kreiranje obrazaca naa osnovu izaabrane tabelee (upita) kojii prikazuje jeedan slog iz tabele i kaoo
podformu cijelu tabelu.
Modal Diaalog – je speecijalna vrstta obrasca. U Umjesto da prikazuje podatke iz neeke tabele, ono postavljaa
pitanja, sušttina je što gaa možete otv
voriti u nekoom važnom trenutku
t kao sastavni dioo automatizo
ovanog poslaa
(obavezan V VBA kod).
Pivot Charrt – čarobnjakk za kreiranje pivot dijaggrama
Pivot Tablee – čarobnjakk za kreiranjee unakrsnih ((Pivot) tabella.

Primjeri obrazaca-for
o rmi kreiranih
h –dizajniran
nih u Accessuu

Ilustracije ppokazuju da na
n formu mo
ožemo ugradiiti objekte kaao što su kom
mandni dugm
mići, liste, lab
bele itd.

34
Kreiranje proste form
me

Pod prostomm formom možemo

m podrrazumjevati oonu koja je napravljena a nad jednom m tabelom. Najčešće naa
takvoj form
mi ništa osim editabilnih polja
p povezannih sa poljim
ma tabele i nijje potrebno kkreirati.

oju će smjestiti ranije kreiiranu tabelu

Najjednostaavniji slučaj: Neka Access sam napravvi formu u ko
Selektujemoo tabelu kojuu želimo sm
mjestiti u (na)) formu. Da bi kreirali formu
f tabelaa treba biti zaatvorena (paa

ukoliko nijee uradite to). Nakon toga kliknite na ddugme .

Za tabelu Rejting (ranijee kreiranu) Access

A je form
mirao (ponud
dio) Formu

Naknadno m
možemo ovuu formu preurrediti, skraćuujući pojedin
na polja, mijeenjajući natpiise i slično.

Access sam
m kreira Navvigator koji sadrži dugm miće
iju - napred, nazad, na početak,
za navigacij p na kkraj,
dodavanje nnovog.

Navigator (koji
( Access aautomatski kreira)
k

35
Kreiranje
e obrazaca
a pomoću F
Form Wizaarda

Ovaj alat om
mogućava prravljenje obrrazaca koji ssadrže polja iz više tabella i upita. M
Moguće je birrati atribute i
njihov redosljed pojavljivanja u obraascu, kao i sttil prikaza ob
brasca.

U prozoru kkoji se otvarra (kao na sliici) iz padajuuće liste Tab

bles/Queriess (gore-levo)) treba izabraati Tabelu ilii
Upit koji saadrže podatkee koje želimo
o da prikažem mo u Formi.

U listi Avaiilable fields biće prikazaana polja kojja se nalaze u izabranoj Tabeli
T ili Uppitu. Pomoću
u dugmića saa
znakom većće > prebacujjemo ona polja iz Tabelee (Upita) kojaa želimo da se s prikažu naa Formi.
Klikom na dugme Nextt prelazimo na sljedeći kkorak gde biramo kakav v raspored (LLayout) poljja želimo naa
Formi.
Column nar - omoggućava prikaz na formii
podatakaa samo jednnog reda-zap pisa u tabelii
(npr, sam
mo podaci o jjednom autoomobilu),

Tabularr prikazuje tabelarno prikaz svihh

redova-zzapisa (nprr. Svih auttomobila izz
tabele) jedan ispod ddrugog.

Datasheeet rasporedd je kao u prikazuu

datasheeet tabele.

d raspored kontrola nijje unaprijedd

Justified
određen.

36
Biramo izglled (Style) foorme. U poslednjeem koraku zaadajemo naziiv obrscu-forrmi.

Eventualno Open the fo orm to view or edit information-akoo

želite da korristite obrazaac za rad sa podacima
p

Modify the forms desiggn – ukoliko želite da vrššite

izmjene u ob
brascu.

Kada pritisnnemo dugmee Finish dobiijamo gotov obrazac

recimo kao na slici:
U donjem lijevom
l ugluu se nalazi se ranije oppisani
Navigator sa dugm mićima kojji omogućavaju
navigaciju kroz
k zapise.

Forma se saastoji iz tri oddeljka:

• Forrm Header (zaglavlje
( forrme),
• Dettail (Detalji - za prikaz poddataka iz
tabeela/upita),
• Forrm Footer (podglavlje
( forme).
f U zaaglavlje se
običčno unosi naslov form me, a u ppodglavlje
kommandna dugm mad.(prikaz Design
D View
w)

37
Alati i kon
ntrole kod
d obrasca1

Na formu sse, u pregleddu za izmjen ne/dizajniranjje, mogu smmjestiti razne standardne kontrole kakkve se inačee
sreću u raduu sa Window
ws programim ma (tekstualnno polje, labeela, komandn
no dugme, paadajuće liste i sl.).
Za smeštanjje ovih kontrrola na formuu služi Conrrols (donja slika).
s

Alat/ I
Ime Funkcij a
kontrola
Select Objeects (alat za Mijenja pokazivač miša
m u alat za biranje objeekata.
biranje objeekata)
Control Wiizards Uključujje i isključuje Control Wizards. Contrrol Wizards pomažu
(kontrolni čarobnjaci)
č kod proj ektovanja složenih kontrrolni objekataa.
Label (oznaaka) Pravi okkvir koji sadrži stalni teksst opisa ili tekkst sa uputstv
vima. Sa
CTRL-E Enter postavljjate tekst u više
v redova.
Text Box Pravi okkvir za prikazzivanje i dopu ušta izmjenuu podataka.
(okvir za teekst)
Option Grooup Pravi okkvir podesivee veličine, u koji
k možete ssmestiti dugm mad za
(grupa opciija) prebacivvanje, dugmaad za opcije ilii polja za pootvrdu.
Toggle Buttton Pravi duugme koje, kaada se kliknee, prebacuje iiz On u Off. Stanje On
(dugme za prebacivanje
p e) odgovaraa izboru Yess (-1), a stanje Off odgovvara izboru No N (0).
Option Buttton Pravi okkruglo dugmee (prvobitno nazvano raddio dugme) koje se
(dugme opccije) ponaša kkao dugme prebacivač.
Check Box Pravi poolje za potvrddu koje prebaacuje uključeeno (On) i iskključeno
(polje za pootvrdu) (Off).
Combo Boxx Pravi okkvir padajućee liste sa okviirom za tekstt u koji možeete da
(okvir padaajuće liste) unosite vvrijednost ili sa koje možžete da biratee vrijednost iz
i datog
niza.
List Box (ookvir liste) Pravi paddajući okvir liste, iz kojeeg možete izaabrati vrijedn
nost.
Command Button
B Kada je izabrano, po okreće događaj koji možee da izvrši maakro
(komandnoo dugme) Accessa ili proceduru u Access VBBA koja rukuuje događajem
m.
Image (lik) Prikazuj e statičku grrafiku na obrascu ili izvešštaju.
Unbound Object
O Dodaje O OLE objekatt, koji je naprravila aplikacacija OLE serrvera, kao
(nezavisni objekat)
o što je Miicrosoft Grapph ili Microssoft Draw, naa obrascu ili izveštaju.
Bound Objeect Prikazuj e sadržaj OLLE polja zapiisa, ako poljee ima grafičkki objekat.
(zavisni objjekat) Inače se pojavljuje ikkona koja preedstavlja objjekat.
Tab Controol Dodaje kkontrolu jezičaka za izrad du obrazaca sa jezičcimaa. Ova
(kontrola jeezička) kontrolaa liči na panele sa jezičcim
ma.
Page Breakk Prouzrokkuje da štammpač na obrasscu ili izveštaaju, započne novu
(prekid straane) stranu naa mestu prekkida strane.
Subform Dodaje rredom podob brazac ili poddizveštaj na gglavni obrazac, ili
(podobrazac) izveštaj.
Line Pravi praavu liniju koj
ojoj mijenjatee veličinu i ppoložaj.
(linija)
Rectangle Pravi praavougaonik, kome mijenjjate veličinuu i položaj.
(pravougaoonik)

1
iste kontroole mogu da see koriste i kod
d izvještaja
38
Elementi prozora Properties su:
Grupa elemenata Element Funkcija
Format Informacije o formatu objekta
Caption Tekst zaglavlja objekta
Format Format za prikazivanje vrijednosti u polju
Decimal Places Određen broj decimalnih mesta
Left Rastojanje od leve ivice obrasca/izveštaja do leve ivice objekta
Right Rastojanje od desne ivice obrasca/izveštaja do desne ivice objekta
Top Rastojanje od gornje ivice obrasca/izveštaja do gornje ivice objekta
Width Širina objekta
Height Visina objekta
Back Color Boja pozadine
Special Effect Efekat sa kojim se prikazuje izabrani objekat
Border Color Boja okvira
Border Width Širina okvira
Fore Color Boja teksta podataka
Font Name Izbor fonta objekta
Font Size Veličina fonta
Visible Regulišemo da li hoćemo da prikažemo objekat ili će ostati skriven
u obrascu ili izveštaju
Data Informacije o podacima
Record Source Tabela ili upit kao izvor podataka
Control Source Polje ili izraz kao izvor podataka
Input Mask Ulazne maske su nizovi karaktera koji određuju kako se prikazuju
podaci za vreme unosa podataka i izmjena
Default Value Definiše inicijalnu vrijednost
Validation Rule Pravila za potvrđivanje vrijednosti unete u polje
Validation Text Tekst koji će se pojaviti na statusnoj liniji ako vrijednost koja se
unese ne odgovara kriterijumu za Validation Rule
Locked Mogu se onemogućiti izmjene vrijednosti u polju objekta
Event Informacije o događajima
Other Ostale informacije
Name Naziv kontrolnog objekta
Tab Index Redni broj kontrolnog objekta u sekciji

Labela (natpis – nalepnica - Label) je kontrola u koju se unosi tekst koji opisuje formu, drugu kontrolu i sl.
Tekst u labeli se može urediti pomoću linije sa ikonama (Toolbar) koji je isti kao u Wordu.

Polje za tekst ( Text Box) je kontrola pomoću koje možemo napraviti novo (izračunato) polje u obrascu (ili
izveštaju). Nakon dodavanja ovog objekta, otvaramo Propreties (F4 ili dvostruki klik). U opciji Control
Source (izvor podataka) na kartici Data sa tri tačke ... otvaramo Expression Builder u kojem unosimo izraz
kojim ćemo izračunati novu vrijednost (što ćemo razjasniti kasnije).

Isto tako ćemo nešto kasnije razjasniti detalje kreiranja i korišćenja dugmadi.

39
Kreiranje
e obrazaca
a pomoću F
Form Desiggn

KONTROL
LE
Nešto napprednije opcije nudi

dugme Form m Design: čime

će se startoovati pravljenje nove
forme (na ppočetku je praazna).

Na tu praznu površinu
(PROSTOR R forme) se mogu mreža:
dodavati koontrole, a ono
o što je PR
ROSTOR fo orme na ko
oji
nama zanimljivo je da forma pos
stavljamo kontrole
sadrži text bbox -ove (pozicije koje
sadrže poddatke iz tabeele i koje
možemo uređivati, npr ime
radnika, Preezime itd). Naravno
N ti
text box -oovi moraju biti
b vezani
za polja tabele.

To postižem
mo na sljedeći način. Kliiknemo na ccrni kvadratićć u gornjem lijevom ugluu forme da bismo
b dobilii
Properties pprozor. Biraamo Data taab. Postavljaamo se u Record Sourcce polje i uppisujemo SQ QL rečenicuu
SELECT * FROM ime_tabele; (naprimjer SE ELECT * FR ROM SEKT TOR; ako prravimo form mu za tabeluu
SEKTOR). Zatvorimo Properties
P pro ozor.

Sada će u liniji toolbaar -a biti dosstupno dugm me Field Lisst i nakon kklika na njeg
ga dobijamoo
prozorčić saa listom poljja iz potrebn ne tabele. Svve što sada treba
t uraditi je da se preevuku potreb
bna polja naa
formu. Preoostaje da se promeni Cap ption (tekst koji piše isp
pred editabilnog polja; nnaime nakon Prevlačenjaa
ovde će pisaati naziv poljja iz tabele npr
n MATBR ali je bolje to t Prepraviti u Matični brroj).

Postoje situuacije kada see forma moraa malo doradditi.

Uzmimo sljjedeći primjer - pravimo formu za prijem robee od nekog dobavljača. U njoj se nalazi n i šifraa
dobavljača. No kako doobavljača im ma puno, ne mogu se naapamet znatii sve šifre, ppa bi bilo zg godno da see
umjesto upiisa šifre, ovdde nađe pad dajuća lista ((Combo Box x) u kojoj ćee biti svi dobbavljači. Tad
da bi prostimm
klikom na ppotrebnog, njjegova šifra automatski
a bbila upisana. Upravo to štto nam treba i relizuje se jednostavnoo
- izbrišemoo Text Box za z unos šifree dobavljačaa sa forme, a iz ToolBox x -a (pazeći da je uključen Wizard))
biramo Com mbo Box. Zaatim ga „naccrtamo" na fformi. Kada se otpusti taaster miša, ppokrenuće see Wizard. U
nekoliko naarednih korakka ćemo birati opcije kooje će omogu ućiti da se izz tabele dob avljača, šifraa dobavljačaa
ugradi u pottrebno polje u tabeli prijeema robe.

Kreiranjee dugmetaa
Dugme je eelement GUI/Windows okruženja kojji služi za po
okretanje i izzvršavanje oddređene nareedbe, ili nizaa
naredbi. Om
mogućava inttuitivan i brzz rad.
Kod Acccesssa komanddno dugme koristite
k u ob
brascu da pokrenete radnju ili niz radnji.

• U prozooru za navigaaciju (NAVIIGATION PA ANE) kliknite desnim taasterom mišaa na obrazac,,

a zaatim u pomoććnom meniju u izaberite sttavku Design
n view.
• Na kartiici Dizajn, u grupi Kont role izaberitte stavku Dugme

40
 • U koorddinatnoj mreeži za dizajnn, kliknite na
n mesto gdjje želite da komandno dugme d budee
umeetnuto.
• Pokrenuuće se čarobnnjak za komaandno dugmee.
• Pratite uputstva
u čaro
obnjaka. Na pposljednjoj stranici
s kliknnite na dugmee Završi.
• Čarobnjjak će kreiraati komandnno dugme i ugraditi
u makkro u svojstvvo Na klik – On Click,,
duggmeta. Makroo sadrži radnnje koje izvrššavaju zadataak koji ste od
dabrali u čaroobnjaku.

Izborom oppcije Create form

f in desiign view otvvara se radnaa površina čiija veličina sse može mijeenjati (lijevaa
granica, dessna granica, donji
d desni ugao).
u Predeffinisan veličiina je 10x3 cm.
c

Desnim tastterom klikniimo na kvad dratić u lijevvom gornjemm uglu formee i selektujm
mo Propertiess. Propertiess
(definisanjee postavki maaske i svih ob
bjekata koji se na njoj naalaze).

5 Nakon pojavljivana
p 5 u prozoru
Kategorrije/Categoriees 6

Ako žeelimo da nnaše dugme djeluje naa

6 8 postojećće forme biraamo 7 Form operations
i nakonn toga biram mo 8 mogućću akciju naa
7 izavranooj kategoriji
9
Za počeetak izaberim mo 9 za du
ugme kojim
m
ćemo ottvoriti formuu.

Slijede uputstva kkoja nudi čarobnjak i

kreirano
o je duugme sa osobinamaa
(kategorrijama) i akccijama koje će
ć izvršavati.

Osobina Naame je naziv tastera čije se s ime upotrrebljava u programu, dok k je Caption ttekst koji će se ispisivatii
na tasterimaa.
Znak & (tzvv. ampersendd) ispred odrređenog karaaktera označaava prečicu sa s tastature zza pristup tom tasteru. U
našem prim mjeru ispred karaktera "d" " na tasterru "Pregled &dužnika" stoji znak & &, što Acceessu (ovo jee
standardizovvano na nivvou operativn nog sistema)) govori da se pritiskom m na tastaturru, na slovo "d" aktiviraa
odgovarajućći taster na formi,
fo kao daa smo lijevim m klikom mišša kliknuli naa njega.
Obratite paažnju da, dook je forma u fokusu, nnije neophod dno kombino ovati hot-keyy sa tastero om ALT. Zaa
pretpostavkku, ako se nekkom od men nija pristupa ppreko tasteraa sa &d i ako
o je u isto vrijijeme aktivnaa forma kojaa
na sebi ima taster sa &dd, meniju ćemmo pristupiti sa ALT+d, a tasteru na formi
f samo ppritiskom na d.
Valja obrattiti pažnju da
d se na form mi ne postavvi isti hot-key za pristu up dvema koomandnim taasterima: prii
aktiviranju "vrućeg tasteera" aktiviraćće se prvi naa formi.

Korišćenjje i ugradn
nja Tab Control pri k
kreiranje o
obrazaca

Sljedeći priimjer bi bio da se popun njavaju podaaci iz

neke tabelee koja ima dosta
d polja, s tim da su nneka
važna a neeka manje važna pa se s i ne mooraju
popuniti. Taada bi bilo zgodno
z ugradditi Tab Conntrol
kao na sljeedećoj ilustraciji za formmu nad tabeelom
RADNIK. K Kada „nacrttamo" tu kontrolu na foormi,
onda prosttom tehnikoom Cut - Paste sa foorme
preselimo nna Tab Control željene Teext Box -ovee.

41
 Kreiranje složene forrme sa podfformom

Nekada zahhtjev za kreiranje forme može

m da budee složen, tak
ko da zahtjevaa da na formmi budu podaci iz dvije ilii
više tabela//upita, a klaasičan primjeer je forma kojom se pravi neka vrrsta fakture.. Naime kup pac je kupioo
nekoliko raazličitih proiizvoda. Posttoje podaci koji su vezani za sam čin kupovinne (naziv ku upca, datum m
kupovine, iznos itd) - zaglavlje
z fak
kture postojee podaci o sp pecifikaciji te
t kupovine (naziv prvog g proizvoda,,
cena, količiina, iznos pa naziv drugoog proizvodaa itd). Očito bi
b najpogodn nije bilo da sse u jednom dijelu formee
(ili tačnije u glavnoj formi) popunjavaju podacii iz zaglavljaa, a da se u drugom dijeelu (ili tačnijje podformi))
popuni speccifikacija.
Primjer: Imam mo šemu Preeduzeća u kojjoj postoji sllabi
tip entiteta CLAN_POR RODICE, koji
k zavisi od
reegularnog tippa entiteta RAADNIK.
Znači
Z bilo bi dobro da glaavna forma RADNIK
R saddrži
podformu kojom ćee se ažu urirati tabbela
CLAN_PORO
C ODICE.

Šta uraditi da se dobije takkva forma?

Postoje različčiti načini a jedan od njih
n je sljedeeći.
Prvo posebnno napravitii glavnu formu f kao da
prravimo prosttu formu.
Zatim
Z napravviti novu foormu koja će ć kasnije bbiti
ugrađena u gllavnu kao podforma.
Da
D vidimo kaako se pravi ta t druga.
Krenemo kaao sa pravljenjem proste forme.
Na formu pprevučemo sva s polja iz Field List - a
koja su naam potrebnaa, a onda izbrišemo
i svve
Caption -e.. Zatim Texxt Box -ove postavimo u
jedan red prri vrhu formee (pogledati sekciju Detaail
na sljedećojj slici)

Ako ne ide od ruke ondda se može izvršiti selekkcija svih tih h Text Box -ova i pokreenuti naredbaa Format →
Align → ToTop . Sada izaabrati View → Form Heaader/Footer i na formi ćee se pojaviti nove dvije sekcije s Form
m
Header i Foorm Footer. Form
F Footer se može miššem podići da d se ne vidi jer nam nećee biti potreban. U sekcijii
Form Headeer treba dodaati nekoliko labela
l (tačnijje onoliko ko
oliko ima polja tabele) i uupisati sadržžaj koji jasnoo
asocira na too šta predstaavlja kolona tabele.
t

Kada se ovvo obavi trebba klinuti na daa bi dobili Properties

P fo
orme, a ondaa svojstvo Default
D View
w
postaviti naa Continuous Forms da bii bili prikazaani svi slogov
vi iz tabele CLAN_PORO
C ODICE.
Snimiti ovuu formu podd nekim imeenom i zatvooriti je, a ottvoriti onu koja k treba dda bude glavvna. Sada izz
ToolBox -a birati kontroolu Subform//Subreport i „nacrtati" prravougaonu oblast
o u donjjem dijelu forme.
Ako je prijee ovoga bio uključen
u Wizzard on će vooditi aktivnost do kraja.

Ako nije onnda u Propertties -u za pod

dformu trebaa uraditi sljed
deće: Ovim
O podešavvanjem u podformi neće
biti prikazivanni svi slogov
vi tabele
CLAN_PORO
C ODICE, već samo oni
vezani za tekkućeg radnik ka u
glavnoj form mi.

42
Stvaranje
e formi pom
moću alata
a za prazn
ne obrasce: Blank Form

Ako čarobnj
njak ili alati za
z sastavljanjje oformi ne odgovaraju vašim potreb bama, obrazaac stvorite po
omoću alata
za prazne obbrasce. Ovoomože biti brrz način stvarranja obrascaa, naročito ak
ko na formu namjeravatee postaviti
samo nekoliiko polja.

Na kartici C
Create kliknnite na Prazan obbrazac.
Access otvaara prazan obbrazac u Layout View priikazu te prik kazuje okno Field
F list: Poopis polja.
U oknu Fielld list kliknite znak plus (+) pored tabblice ili tabliica koje sadrrže polja kojaa želite prikaazati na
obrascu. Daa biste dodalii polje u obraazac, dvoklikknite polje ili ga povucitee na obrazac..

Nakon dodaavanja prvogg polja možette dodati višee polja odjed dnom tako daa držite pritissnutu tipku CTRL
C dok
klikom odabbirete više poolja, a zatim ih u isto vrijjeme povučeete na obrazac.
Za dodavaanje logotippa, naslova ili
datuma i vrremena na obrazac
o koriistite
alate u grrupi Headeer/podnožje na
kartici Dizaajn

Lista Prop perties omoogućuje priistup

mnogim svojstvima koja mo ožete
postaviti raddi prilagođennje i dizajnirranje
obrasca-form me, npr izboor boje:

43
 Meni form
me
Kada se praavi forma kojja sadrži sam
mo komandnuu dugmad ko oja otvaraju druge
d forme ili izveštaje ne koristi see
Form Wizaard, već se forma
fo pravi odmah
o u Des ign View pregledu.
Ovakve form me se nazivaaju meni (Meenu) forme.
Komandna
K duugmad se moože vizuelno grupisati korrišćenjem alatke
Rectangle
R na Toolboxu (iz proširene ponude kao na slici)

Efekat upootrebe Recta

anagle alatkee

Kreiranje forme zza navigacciju ‐ naviigation forrm‐
Preostaje daa se kreira jeedna forma koja
k neće bitti naslonjena ni na jednu tabelu/upit vveć će služitti kao glavnaa
forma u kojju će se ugraaditi meni-sisstem ili kom mandna dugm madi-tasterii (commandd button -i) kojima
k će see
otvarati form
me, pokretatii Izvještaji, završavati
z radd sa aplikaciijom itd

Forma za navigaciju
u ili Komandna tablaa: prozor k
koji je nestao

Bolje rečeno
o zamjenjen.
Komandna tabla je skup p tastera (duugmadi) kojiima se pristtupa drugim m elementim ma programa a - formamaa
i izveštajim
ma. Ona moože sadržati i servisni d dio gdje se može
m arhiviraati baza, uraaditi kompresiju i slično..
Ovdje su dopuštene um napadna slikaa i malo bojje doprinosee
mjerene dizajjnerske aktivvnosti -kreattivnost - nen
ugodnijem vvizuelnom effektu.
Prije svega, treba da da se definišem
mo namjena i broj tastera--dugmadi, a potom
p i njihoov izgled.

Što se samee komandne table tiče, on na je običnaa "nevezana a" forma (foorma koja nee koristi niti jednu
j tabeluu
za prikaz poodataka) setoovana tako dad "drži kon ntrolu" nad aplikacijom m.
Da biste kooristili objekkte baze poddataka i upraravljali njimaa u program
mu Microsoftft Access 2010, koristitee
prozor za nnavigaciju. U prozoru zaa navigaciju možete i daa kreirate priilagođene kaategorije i grrupe da bistee
mogli da orrganizujete objekte
o baze podataka onnako kako želite. Na primjer, možete te da obezbjeedite prečicee
samo za objjekte koje koorisnici treba da vide, što im olakšavaa izvršavanje zadatka.

Ako ste željjeli da olakšaate pronalažeenje i korišćeenje skupa objekata,

o na primjer
p obrazzaca za unoss podataka ilii
izveštaja kooje ste pokrettali svake sed
dmice, kreiraali biste kom
mandnu tablu. Komandne table su malli ekrani kojii
sadrže dugm mad ili hipeerveze koji, nan primjer, otvaraju obrrazac ili izveeštaj. Korišććenje koman ndne table jee
način skrivaanja objekataa baze podataaka za koje nne želite da ihh drugi korissnici vide i m
možda oštete.. Na primjer,,
ako ne želiite da korisnnici mijenjaju podatke u osnovnoj tabeli,t bazu podataka ćeete konfiguriisati tako daa
prikazuje saamo komanddnu tablu, ogrraničavajući korisnike naa odgovaraju ući skup alatkki.

Počevši od programa Access

A 2007, prozor „Baz
aza podataka““, Switcboard/Komandda tabla je zamjenjenaa

44
prozorom zza navigaciju.
Prozor za nnavigaciju na n nekoliko načina
n olakššava i ubrzaava korišćen nje baze poddataka:
Prozor poveećava vidljivvost objekataa baze podattaka Nije moguće m sluččajno sakriti prozor za naavigaciju izaa
drugih ekranna.
Objektima kkoje drugi vide
v i koriste možete upra ravljati tako što ćete prilaagoditi kateggorije i grupe prozora zaa
navigaciju Na primjjer, recimo da d svakog ppetka ujutru pokrećete sk kup od tri izzveštaja. Um
mjesto da see
pomerate kkroz dugačkuu listu objek kata baze poodataka da biste
b pronašli izveštaje, u prozoru za navigacijuu
možete da kkreirate prilaggođenu kateg goriju i u njuu postavite prrečice ka izv
veštajima.
Objekte baze podatakaa možete daa organizujette u prozoru u za navigaciju na načiin koji odgo ovara vašimm
potrebama Možete kreirati najv više 10 prilaagođenih kaategorija i tee prilagođenne kategorijee možete daa
promenite illi izbrišete u bilo kom treenutku.
Access sadrrži kontrolu navigacije kojak olakšavva prebacivan nje između različitih
r obrrazaca i izveeštaja u bazii
podataka. O
Obrazac za naavigaciju je obrazac
o koji sadrži kontrrolu navigaciije. Obrasci zza navigacijuu su izvrstann
dodatak bazzi podataka, ali kreiranjee forme za nnavigaciju jee posebno vazno ako plaanirate da objavite bazuu
podataka naa vebu, jer see prozor za navigaciju proograma Acceess ne prikazzuje u pregleddaču..

Kreiranje fforme za navigaciju

1. Otvvorite bazu podataka u ko

oju želite da ddodate obrazzac za navigaaciju.
2. Na kartici Creatte u grupi Fo
orm kliknite nna dugme Navigacijaa i izaberite stil
s forme za
navvigaciju.

Access ćee kreirati obraazac, dodati na njega konntrolu navigaacije i

prikazatii obrazac u prikazu
p raspooreda.

Dodavanjje forme illi izveštaja

a na obrazaac za navig
gaciju

1. Ako proozor za naviggaciju već nijje prikazano, pritisnite taaster F11 da bbiste ga prik
kazali.
2. Obezbjeedite da obraazac za naviggaciju bude otvoren
o u prikazu rasporeeda tako što ćete kliknutii
na nnjega desnim
m tasterom miša
m i izabratii stavku Prik kaz raspored da.
3. Prevucitte obrazac ili izveštaj iz pprozora za navigaciju na dugme.

Acccess kreira noovo dugme za

z navigacijuu i prikazuje obrazac ili izzveštaj u proozoru objektaa.

Uređivanjje oznake na
n vrhu forme

Kad kreiratte novi obrazac za nav vigaciju, Acccess u njeg govo zaglavllje podrazum mjevano dod daje oznakuu
„Obrazac zaa navigaciju““. Da biste urredili tu oznaaku uradite sljedeće:
s
1. Otvoritee obrazac u prikazu rassporeda tako o da kliknetee na njega ddesnim tasteerom miša u
prozoru za navigaciju i izaberete stavku Prikaz rasp poreda.
2. Kliknitee jedanput naa oznaku u zaaglavlju form me da biste je izabrali i zzatim još jedn
nom da bistee
u njju postavili kursor.
k
3. Promennite oznaku i pritisnite tasster ENTER.
45
 Uređivanje natpisa forme

Natpis form me je tekst prrikazan na kaartici dokummenta iznad forme

f (ili u naslovnoj
n traaci prozora, ako ste bazuu
podataka poodesili tako da objekte prikazuje
p kaao prozore kooji se preklaapaju). Da biiste uredili natpis
n formee
uradite sljeddeće:
1. Otvoritee obrazac u prikazu rassporeda tako o da kliknetee na njega ddesnim tasteerom miša u
prozoru za navigaciju i izaberete stavku Prikaz rasp poreda.
2. Desnimm tasterom miša
m kliknite na zaglavlje forme, prii vrhu, i zattim u priručnom menijuu
izabberite Svojsttva forme.
3. U prozzoru zadatak ka List sa svojstvima, na kartici Sve, urediite svojstvo Natpis naa
odggovarajući naačin.

Postavljan
nje forme za
z navigacijju kao podrrazumjevene (START
TNE) form
me

Pošto se oobrasci za navigaciju

n često koriste „matična stranica“
s za bazu podaataka, korisn no je da see
podazumjevvano prikaže svaki put kad se bazza podataka a otvori. Taakođe, pošto prozor za navigaciju
n izz
Accessa nijje dostupno u pregledačču, zadavanj e podrazumj
mjevanog form me za prikaazivanje na vebu
v vrlo jee
važan korakk u kreiranju veb baze po
odataka.

Slijedite ovuu proceduru da biste obraazac za naviggaciju postav

vili kao podrrazumjevani obrazac za prikazivanje.
p
1. Na kaartici File tab
b, u okviru
Help
H kliknitee na dugme Options.
O

2.
2 Izaberrite stavku Current
C
Database.
D

3.
3 Da biste podesili
podrazumjeva
p ani obrazac koji
k se
prikazuje
p kadd otvorite bazzu podataka u
Accessu,
A u diielu Application Options,
select izaberitte obrazac saa liste Displa
ay
Form
F list.

Da biste poodesili podrrazumjevani obrazac kojji se prikazu uje kad otvoorite bazu ppodataka na SharePointt
serveru, u ddijelu Opcije za aplikaciju izaberite oobrazac sa lisste Obrazac prikaza
p na vvebu.

46
Veze i relacije
Svaka BP jee model nekog sistema u stvarnosti. D Da bi modell BP bio i fizzički realizovvan potrebno
o je grupisatii
podatke u loogičke cjelinne i definisatti relacije izm
medju. Razvrstavanjem podataka
p po tabelama mo ožete postićii
veće efekte u funkcionaalnosti i lakom m održavanjuu tabela, a saamim tim i baze podatakaa.
Između entiiteta mogu postojati odreeđene veze. S Stepen veze (relacije)
( izm
medju 2 entiteeta može bitii:
a) 1:1, One-to-one (Jedan preema jedan)
b) 1:nn (1:m,1:∞), One-to-man ny (Jedan p prema više) U ovom sluččaju tabela nna strani jedan se nazivaa
primmarna tabella, a tabela nan strani višee povezana tabela.
t
c) n:nn (m:m, ∞:∞ ∞ ), Many-to--many (Višee prema višee)

Veza 1:1
Veza 1:1 jee kada jednom
m slogu tj. reedu (entitetu)) iz prve tabeele (skupa) odgovara jedaan slogu iz druge
d tabele i
obrnuto, jeddnom slogu iz
i druge tabeele odgovara samo jedan slog iz prve tabele.

Pr. 1. Jedann rukovodilaac može da rukovodi saamo jednim sektorom, ali i obrnuto,, jedan sekto
or ima samoo
jednog rukoovodioca.

Pr. 2. Jedaan profesor predaje

p samo
o jedan predm
met, a taj jed
dan predmeta
a predaje sam
mo taj jedan profesor.

Veza 1: n
Veza 1: n (n:1) je kada jednom slog gu tj. redu (enntitetu) iz prrve tabele (sk
kupa) odgovaara vise slog
gova iz drugee
tabele ali jednom slogu iz druge tabeele odgovaraa samo jedan n slog iz prve tabele.
Najčešći tip p veze, a da li je veza 1:n ili n:1 zavvisi od toga u kom smjerru je posmaatramo.

Pr. 1. U jednnom sektoruu radi više rad

dnika...

daje samo po jedan professor.

Pr. 2. Jedann profesor prredaje više prredmeta, dokk svaki od prredmeta pred

Veza n:n
Veza n:n jee kada jednoom slogu tj. redu
r (entitetuu)iz prve tabeele (skupa) odgovara
o višee slogova iz druge tabelee
i obrnuto, jeednom sloguu iz druge tab
bele odgovaraa više slogov va iz druge taabele.
Ova veza jee komplikovvana, pa ne može
m da se primjeni u relacionom modelu bazze podataka.. Problem see
prevazilazi tako što see veza između entiteta razbija na a dvije veze tipa 1:n. N Npr. Situacijja kada višee
radnika raddi na više proojekata. Morramo da imaamo pomoćan n entitet (tab
belu u bazi) da bi pravillno mogli daa
konstruišemmo bazu.

Primjer: Jeedan profesoor predaje višše predmeta,, dok jedan predmeat

p preedaje više prrofesora.

47
Kreiranje
e relacija i povezivan
nje tabela

Nakon kreiiranja potrebbnih tabela i formi2 prellazimo na slljedeći korak

k, a to je usspostavljanjee veza međuu
tabelama, taačnije međuu poljima iz tabela prekoo kojih su one
o povezan ne. Da bi smmo to uradilii biramo tabb
(karticu) Daatabase Tools, a zatim Reelationships.
Osnovna svvrha povezivaanja tabela jee minimizovvanje ponavlljanja podataka.
Veze se graade spajanjeem jedinstven nog polja u tabeli s poljjem u drugo
oj tabeli (preevlači se LT
TM u menijuu
Database Toools, Relatioonships).

Da biste ddodali veze (ili provjerrili postoje li već nek

ke) između tabela – D
Database tools - zatim
m
Relationshiips, zatim doodamo tabelee.

Sljedeći korrak je da odaaberemo tabeele (ili Queriees ako postojje) s kojima želimo raditii i koje trebaa povezati.
Izbor je mooguće izvršiiti ili iz men nija Show T Table ili jed
dnostavnim prevlačenjem
p m objekata iz i panela saa
objektima.

Nakon izbora tebela onee se nalaze u radnom pro storu Relatio

onshipsa:

Nakon togaa pomoću mišša tehnikom prevlačenja ćemo usposttaviti vezu.

Za donju slliku aktivnosst je bila sljeedeća - postaaviti pokaziv
vač miša nad
d polje SBRROJ u tabeli SEKTOR, a
zatim prevuući do poljaa S_BROJ u tabeli RAD DNIK. Otpusttiti taster miiša. U malom
m prozoru ko oji se pojavii

2
normalno pprvi korak: deetaljna analizaa i razrada BP sa dijagramim
ma i potrebnim
m šemama se ppodrazumjevaa, pa je ovo
samo korak u implementacciji – praktičn noj razradi struukture BP
48
treba čekiraati opciju Ennforce Refereential Integrrity. Pojavićee se grafičkii prikaz vezee na kojoj jee označena i
funkcionalnnost: 1 na straani SEKTORR, a
(što znači N) na strani RADN NIK.
Poošto smo uspostavili Referentiall
In
ntegrity nećee biti mogu uće napravitii
grrešku sljedeeće vrste - da unosimoo
poodatke za raadnika i da mu u poljee
S__BROJ upiššemo vrijedn nost koja nee
poostoji već unnijeta u tabellu SEKTOR..
Zn nači ne morra više prog gramer da see
brrine o tome kao nekadaa kada su see
ap
plikacije za baze podataaka pisale u
nppr Clipper -uu. Takođe programer nee
mora
m više dda misli o indeksimaa
(m
mehanizam kkoji omogućava znatnoo
brrži rad sa tabelama podataka) i
njjihovoj ispraavnosti niti o silnim DBF
F
(tabele, data base file)) fajlovima,,
poošto je u Access -u sve too
obbjedinjeno - čitava baza sa svim m
sv
vojim tab
abelama, indeksima,,
uppitima itd j e sada u sa amo jednom m
fa
ajlu na diskuu.

Veze ‐Relationshipss i referencijalni inteegritet

Kada se P PRIMARNI KLJUČ KO ORISTI KA AO ZAJEDN NIČKO POL LJE (PRILIIKOM POV VEZIVANJA A
TABELA) ONDA SE TAKVO PO OLJE U DR RUGOJ TAB BELI NAZIV VA SPOLJN NI KLJUČ ILI STRANII
KLJUČ (Fooreign key).. Pošto zajed
dničko poljee omogućavaa uspostavljaanje veza izm
među tabelaa, treba znatii
odrediti prirrodu te veze..

Važnost odrržavanja inteegriteta veza između tabeela – veze izzmeđu tabelaa moraju zadoovoljiti nekaa pravila – taa
pravila se nnazivaju PR
RAVILA RE EFERENCIIJALNOG INTEGRITE I ETA. Ova ppravila ne dozvoljavaju
d u
mijenjanje ppodataka u primarnoj
p tab
beli kada se ti podaci kooriste u drug
goj tabeli. Prravila poveziivanja tabelaa
primjenjujemmo kada je:
1) Zajedniičko polje primarni ključ primarne tab bele
2) Povezanna polja su isstog tipa poddataka
3) Kada taabele pripadaaju istoj bazi podataka.

Meni za ppovezivanje dobijamo preko karticee Database Tools, Rela ationships, DTM, odab beremo Editt
Relationshipps:
− Refferencijalni integritet
i – Opcija
O Enforrce Referenttial Integrity – u Edit R Relationshipss imamo ovuu
opcciju koja kad se uključi baza podatakaa ne dozvoljava promjenu podataka, odnosno uno os polja kojee
je spoljni ključ jedne
j tabele,, a u drugoj kkao vrijednost primarnog g ključa ne poostoji.
Nprr. imamo tabbelu ispit(i) (naziv ispitaa je primrni ključ) i tabelu student (primarni klljuč JMBG)..
Student na Ekoonomskom fakultetu
f ne može imati položen isp pit Nuklearnaa fizika (spooljni ključ u
tabeeli „Položenii ispiti“ je iz tabele „Ispitti“, tj. naziv ispita).
− Refferencijalni integritet
i – Opcija
O Cascaade Updatee Related Fields – kaskaadno ažuriraa povezujućaa
poljja. Ako hoććemo da se izmjene u primarnom m polju prim marne tabele automatskii kopiraju u
povvezano polje povezane tab bele, potvrdiimo ovo poljje.
Nprr.ako je došlo do promjjene naziva ispita iz „P Principi ekonnomije“ u „O Osnovi ekon nomije“ i too
želiimo da se proomijeni u sviim povezanim m tabelama kojek su poveezane sa tabeelom ispit.
− Refferencijalni inntegritet – Opcija
O Casca de Delete Related
R Records – kaskaddno brisanje povezujućihh
zappisa. Ako bi se obrisala neka n instancca tabele, au utomatski bi se obrisale sve instancee povezane s
prim
marnim ključčem te tabelee. Npr.ako im mamo tabelu zaposlenih radnika
r u preeduzeću i tab
belu njihovihh
49
 teleefonskih broojeva (privattnih, poslovvnih, mobiln nih, fiksnih, mail adressa). Te dvijje tabele suu
povvezane. Ukolliko dođe do smrti ili otkkaza radniku,, brisanjem zapisa
z u tabeeli zaposlenih
h automatskii
će sse obrisati i njegovi
n telefo
onski brojev i i mail adresse iz baze.

Pored ovihh opcija, možemo izmiijeniti vezu između

spajanja tabbela (na duggme Join Ty ype, otvori se meni
Join Properrties i možeemo odabrati jedan od tri tipa
spajanja tabbela:
• Opccija (1) obuhhvata samo redove u koojima su
ojena poja u obje tabele jednaka.
spoj j Ovvu opciju
odaaberite ako hoćete
h da prik
kažete jedann zapis iz
druge tabele zaa svaki zapiss iz prve tab ele (npr.
za svakog radnika prikazati p nnjegovog
naddređenog).
• Opccija (2) obuhhvata sve zap pise iz prve taabele „xxx“ i samo one zapise
z iz drugge tabele „yy
yy“ u kojimaa
su sspojena poljaa u obje tabelle jednaka.
• Opccija (3) obuhhvata sve zap pise iz prve i sve zapise iz druge tabele u kojimaa su spojena polja u objee
tabeele jednaka.. (ove tri opcije
o su oodlično pokaazane na prrimjeru izraade Upita „Podređeni
„ i
naddređeni“).

Kada se oppcija Enforcee Referential Integrity uuključi, dozv voljava se uključivanje i preostale dvije
d opcije..
Cascade Uppdate Relateed Fields, kaao što naziv kaže, kaskadno ažurira (Update) poovezujuda po olja (Fields)..
To znači daa, ukoliko see promjeni primarni
p kljuuč tabele, vrrijednost togg primarnog ključa u ulo ozi spoljnogg
ključa odgoovarajuće tabbele de se auttomatski ažur
urirati, tj. dob
biti novu vrijeednost.
Opcija, Casscade Delete Related Reccords, razlikuuje se od preethodne opcijje u dvije rečči: Delete i Records.
R Kaoo
što naziv kaaže, ova opcija omogućaava kaskadnoo brisanje (D Delete) povezzujućih slogoova, tj. instan
nci, objekataa
(Records). Dakle, ukolliko bi se obrisala
o nekka instanca tabele, automatski bi sse obrisale sve s instancee
odgovarajućće tabele(a) koje
k su poveezane sa prim marnim ključeem obrisane instance.

50
Spojevi (Joins)

Kreiranje veza između pojedinih tabela zahtjeva ne samo poznavanje tehnike (koja je ovdje opisana) već i
razloga zašto su vam baš te veze potrebne (kako i zašto će ih koristiti). To podrazumjeva samo spominjanu,
ali neophodnu i iscrpnu predhodnu analizu i kreiranje modela baze.
Objašnjenje pojma referencijalni integritet podrazumjeva shvatanje pojma spajanja tabela preko veze JOIN.

Spajanje tabela se obično vrši na osnovu kolona koje sadrže isti tip podataka. Najčešće spajanje je između
primarnog ključa jedne tabeli i stranog ključa druge tabele tj. tzv. "foreign relationship" između tabla.
JOIN se najčešće se koristi kao podupit u izrazu FROM.
Postoje četiri tipa JOIN operacije, ali je tzv. unutrašnje spajanje ili "INNER JOIN" najčešće korišćeno.
Matematički model kreiranja i korišćenja kriterija kojim se realizuje naredba SELECT je vrlo složen, ali se
može pojednostaviti jednostavnom ilustracijom datoj na slici ispod:

Četiri moguća spajanja dva entiteta-dvije tabele

INNER JOIN - spajanje dvije tabele koje imaju zajedničke vrijednosti u nekim od svojih kolona.
Primjera radi, možemo spojiti tabele Radnici i Plate, jer tabela "Plate" ima sifru radnika.
SELECT Radnici. Prezime, Radnici. Ime, Radnici. Odeljenje, Plate. Iznos
FROM Radnici INNER JOIN Plate
ON Radnici. RadnikID = Plate. RadnikID

OUTER JOIN - Postoji "LEFT OUTER JOIN" i "RIGHT OUTER JOIN" tj. lijevo i desno vanjsko spajanje.
Recimo da imamo sljedeći primjer:
SELECT Korisnici. ImeKompanije, Korisnici. BrojTelefona, Narudzbe. DatumNarudzbe
FROM Korisnici LEFT JOIN Narudzbe
ON Customers. KorisnikID = Narudzbe. KorisnikID
U ovom primjeru rezultat pretraživanja će sadržati sve korisnike, bez obzira da li imaju nula, jednu ili vise
narudžbi. Korisnici sa vise narudžbi biće prikazani u rezultujućoj tabeli onoliko puta koliko narudžbi imaju.

CROSS JOIN je takođe poznato kao Dekartov proizvod. Rezultat koji dobijemo je kombinacija svih vrsta-
redova jedne tabele sa svim vrstama druge tabele.
Primjera radi, možemo napraviti novu tabelu spajanjem tabela "Studenti" i "Ispiti".
SELECT Studenti. StudentID, Kursevi. KursID
FROM Studenti AS s CROSS JOIN Kursevi AS k
Primjetite da ON iskaz nije koristen.

SELF JOIN je slučaj kada spajamo kolonu samu sa sobom. Recimo da imamo tabelu "Radnici" koja ima
ključ "RadnikID". Želimo da napravimo listu svih radnika, sa imenima njihovih menadžera. Naravno,
menadžer je takođe u tabeli "Radnici".
SELECT e1. Prezime AS "Prezime", e1. Ime AS "Ime", e2. Prezime AS "Menadzer"
FROM Radnici e1 INNER JOIN Radnici e2
ON e1. MenadzerID = e2. RadnikID

51
Zadatak: Pokrenite
e (downloa
ad) i razm
motrite bazzu Contactss

Contacts (kkontakti) – veoma iscrp

pna baza sa
podacima o klijentima.

Nakon startta Accesa nuudi se nekoliko gotovih

šablona Tabble Templattes:

Izaberite Coontacts/call tracker

Analizirajtte veze u bazzi Contacts

52
Upiti
Upiti predsttavljaju prakktičnu implemmentaciju reelacija. Ako ste kreirali tabele
t i uspoostavili veze između njihh
možete realizovati upit.
Kada želitee pregledati, dodati, prommijeniti ili izzbrisati podaatke iz baze podataka, ppreporučuje se
s korištenjee
upita. Upitii (Queries) suu glavno pro
ogramsko sreedstvo za obrradu podatak ka u Access DDB.

Upiti su objjekti koji imaaju sljedeće osnovne

o funkkcije:
1. sortiranjee podataka,
2. selekcija podataka,
3. kombinovvanje podataaka i
4. generisannje novih poddataka na temmelju postojeećih.

Pomoću uppita možete odgovoriti na n određena pitanja o

podacima nna koja bi izravnim prregledom poodataka u
tabeli bilo teško odgoovoriti. Upitee možete kooristiti da
biste filtrirali podatke,, izvršili izrračune s poodacima i
saželi poddatke. Upitee možete koristiti i da biste
automatiziraali zadatke upravljanja
u podacima
p i pregledali
promjene u podacima prrije potvrde tih t promjenaa.
Upit je zah htjev za rezzultatima podataka, zaa akcijom
na podacim ma ili oboje.
Upit možette koristiti da biste odgo ovorili na jeddnostavno
pitanje, izvveli izračun, kombiniralii podatke izz različitih
tabela ili doodali, promijeenili ili izbrissali podatke u tabeli.
Upiti koje kkoristite za dohvaćanje
d podataka
p iz tabele ili zaa izvođenje izračuna
i nazzivaju se upiti za odabir..
Upiti koji dodaju, mijennjaju ili brišu
u podatke nazzivaju se akccijski upiti.

Izrada jed
dnostavno
og upita

Da bi bilo jednostavnijee razumjevan nje upita praatićemo jedan

n primjer. Kooristićemo ddvije tabele - RADNIK u
kojoj su poddaci sa donjee slike i SEK
KTOR u kojojj se nalaze podaci šifru naziv
n sektoraa.

d nas intereesuje odgovoor na sljedeće pitanje: izllistati spisakk radnika, rođenih nakonn
Pretpostaviććemo dalje da
01.01.1965.. sa nazivimaa sektora u kojima rade, ssortirano po Prezimenu radnika.

Da bismo dobili odgovoor moramo postaviti odgoovarajući upiit (Query).

Upit se možže postaviti tako
t što će se napisati oddgovarajuća SQL rečenicca ili tako štoo će se korisstiti Wizard..
Da vidimo kkako to ide prekoWizard
p a. U tab -u C
Create postoji dugme Queery Wizard.
53
Kliknuvši nna njega pokrreće se alat tjj. proces u kkome prvo treeba da izaberremo tabele iz kojih ćem
mo „izvlačiti""
podatke, a kkad to uradim
mo slijedi odrređivanje tabbele u donjem m dijelu prozzora.
U prvom redu Field biraamo redom polja
p iz tabella koja nam trebaju.
t
U drugom rredu Table suu zapisane taabele iz kojihh su ta polja.
U trećem rredu Sort biiramo da li ćemo i po kom polju da radimo sortiranje (kkoje može biti b rastuće i
opadajuće; kako je slovvo a „manje vrenosti" nnego b ako hoćemo h uređ
đenje po abeecedi onda ćemo ostavitii
Ascending)..
Četvrti red Show služii da biramo da li će poolje biti prik kazano u rezultatu upitaa ili ne. Akko nećemo -
poništimo čček znak.

Dolazimo ddo završnogg red Criteriia koji odgoovara WHER RE klauzuli u SQL upiitu. Uslovom m koji ovdee
zadamo vrššimo izdvajaanje (filtracijju) samo onnih slogova iz tabele koji zadovoljjavaju uslov. Kada smoo
završili sa oodređivanjem
m uslova, snim
mićemo upitt pod nekim imenom.
i

Sada preosttaje da se upiit pokrene klikom na duggme Run (open).

Rezultat je kkao na sljedeećoj slici:

54
Alati za izzradu upitta Query To
ools

Pritiskom nnа dugme nа toolbar-u ili iz menijа quuery dobijа see pаdаjući meni
m sа rаzliččitim vrstаmаа upitа.

Najvažniji ssu:
1. SELLECT QUER RIES: upit zаа izdvаjаnje
2. MAAKE TABLE E upit zа izrаd
du tаbele
3. UPD DATE Q zа аžurirаnje, omogućаvа
o ddа se jednim upitom prvo izаberu zаppisi koje trebаа
promjeniti, а zаtim prim
mj eniti nаred
dbu o menjаnnju, u mreži se
s pojаvljuje red UPDAT TE TO (umessto SORT ),
upisivаnjem
m vr. U tom redu
r pripаdаjjućа kolonа ćće biti promjjenjenа-аžuriirаnа sа unijeetom vrednošću ili vr.
dobijenom ppreko izrаzа((1,1*[rаlаcijа]! [vrednostt]
4. APP PEND Q : uppit zа dodаvааnje
5. DEL LETE Q : uppit zа brisаnje kojim se ddodаje red DEELETE(umesto SORT), ppromene izvršene ovim
upitom ne mmogu dа se ponište(vrаćа
p аnje je jedinoo moguće iz rezervne
r kop
pije nаrаvno аko je nаprааvljenа)

55
Total upitti

Total upiti oomogućavajuu da na temelju postojećiih podataka u izvorima (tabelama) izrračuna nove podatke.
p
Da bi se moogla koristiti ova funkcijaa treba na meeniju [View] uključiti opcciju [Totals]..

Uključivanjjem ove opcije u donjem

m dijelu ekraana gdje se nalazi
n tabela upita s redoovima Field, Table, Sort,,
Show, Criteeria i Or, između redaa Table i SSort pojavlju uje se red Total
T koji mmože poprimmiti sljedećee
vrijednosti:

Primjeri Tootal upita:

1. Od ukupnnog broja stuudenta eviden

ntiranih u baazi koliko stu
udenta je iz pojedinih
p graadova ?:
Izvor: tblSttudenti
Total: BrojIndeksa (Coount), Grad (Group by)

2. Od ukupnnog broja stuudenta eviden

ntiranih u baazi koliko stu
udenta je dipllomiralo, a kkoliko nije ?
Izvor: tblSttudenti
56
Total: BrojIIndeksa (Cou
unt), Diplom
mirao (Groupp by)

3. Od ukuppnog broja sttudenta evid dentiranih u bazi koliko studenta je položilo Acccess i koja je prosječnaa
ocjena ? Proosječnu ocjennu prikazati sa dvije deciimale.
Izvor: tblIn
ndeksi
Criteria: N
NazivPredmaata (“Accesss”)
Total: BrojjIndeksa (Coount), Ocjen na (Avg)
DTMx1 naa polje Ocjen na, opcija Prroperties, kaartica Generral, svojstva:
Format: Fixxed
Decimal Plalaces: 2

4. Kolike suu prosječne ocjene

o za pojedine predm mete ? Prosječčnu ocjenu prikazati
p sa jeednom decim
malom.
Izvor: tblInndeksi
Naziv preddmata (“Acccess”)
Total: BrojjIndeksa (Coount), Naziv vPredmata ((Group by),O Ocjena (Avg g)
DTMx1 naa polje Ocjen na, opcija Prroperties, kaartica Generral, svojstva:
Format: Fixxed
Decimal Plalaces: 1

Parameta
arski upit

U redu Critteria može see postaviti i drugačiji

d usloovi, korišten
njem [] zagrada.
Ovime se zzapravo definniše vrijedno p kad korissnik pokrećee upit, dakle ne mora see
ost koja se ttraži svaki put
svaki put traažiti isti usloov nego se pookretanjem uupita definišee tražena vrijednost.
Uslov postaavljen u reduu Criteria poljap NazivPPredmeta sa [] rezultiratii će time daa se pri pokrretanju upitaa
otvara dijaloog prozor Ennter Parametter Value kojji traži unos naziva predm meta.
U uglastim zagradama se nad polja za unos param
s upisuje teekst koji se ppojavljuje izn metara, kao naslov.
n Stogaa
taj tekst trebba da sugerišše unos param metra.

nju parametarrskog upita, tekst se u dij

Pri izvođenj ijalog prozorru Enter Paraameter Valuee pojavljuje bez uglastihh
zagrada.
Parametarskki upit se može
m formiratti i na osnovvu parametraa dijela vrijeednosti poljaa.Tada se u red Criteriaa
57
polja na koje želimo primijniti parametar upiše: Like "*"&[upisati naziv za dijalog prozor]&"*" .
Pri izvođenju parametarskog upita, tekst se u dijalog prozoru Enter Parameter Value pojavljuje bez uglastih
zagrada, bez ključne riječi Like, i bez zamjenskih znakova i znaka povezivanja.
Ključna riječ Like i zamjenska znakovi mogu se koristiti i kada želite odrediti hoće li se parametar
podudarati s početkom ili završetkom vrijednosti polja.
Za podudaranje s početnim dijelom vrijednosti polja u red Criteria polja na koje želimo primijniti parametar
upiše se: Like [upisati naziv za dijaloški prozor]&"*"
Za podudaranje sa završnim dijelom vrijednosti polja u red Criteria polja na koje želimo primijniti parametar
upiše se: Like "*"&[upisati naziv za dijaloški prozor]
Parametarski upit se može formirati i preko operatora poređenja. Na primjer, ukoliko želimo u dijalog prozor
Enter Parameter Value kao parametar da upisujemo godinu, a da nam upit izdvoji: sve zapise sa godinama
prije unijete u red Criteria polja na koje želimo primijniti parametar
upiše se: <[ Godine prije] ili sa godinama prije i tokom unijete godine u red Criteria polja na koje želimo
primijniti parametar upiše se: <=[Godine prije i jednake]
ili sa godinama poslije unijete godine, u red Criteria polja na koje želimo primijniti parametar upiše se:
>[Godine poslije]

Formiranje novih polja u upitima, spajanjem postojećih polja

Za formiranje novih polja u red Field, tj. red za naziv polja, u prazno polje se upisuje:
Naziv izračunatog polja, Dvotačka(:),Izraz koji definiše novo polje.

Primjeri formiranja novog polja spajanjem sadržaja postojećih polja:

1. U upitu koji sadrži tabelu tblStudenti i u njoj polja Prezime i Ime, formirati novo polje Student koje daje
podatke Prezime i ime studenta (npr. Marković Marko):
Field: Student: [tblStudenti]![Prezime]& “ ”&[tblStudenti]![Ime]

2. U upitu koji sadrži tabelu tblStudenti i u njoj polja Prezime, ImeOca i Ime, formirati novo polje Student
koje daje podatke Ime, početno slovo imena oca i prezime studenta (npr. Marko M. Marković):
Field: Student: [tblStudenti]![Ime]&“ ”& Left ([tblStudenti]![ImeOca];1) &”. “
&[tblStudenti]![Prezime]

3. U upitu koji sadrži tabelu tblStudenti i u njoj polja Ulica, Broj,…, formirati novo polje naziva Adresa sa
podacima ulica i broj (npr. Vuka Karadžića 2) :
Field: Adresa: [tblStudenti]![Ulica]&“ ”&[tblStudenti]![Broj]

Napomena:
1. Ako je u izrazu sa operatorom & vrijednost oba polja Null i rezultat spajanja je Null. Ako samo jedno
polje ima vrijednost Null, Access to polje pretvara u znakovni niz dužine 0 (prazan string ” ”).
2. Za spajanje znakovnih nizova može da se koristi i matematički operator sabiranja (+)
Npr. mogu da se kombinuju polja Prezime i Ime i da ih prikazujemo kao jedno polje.
Student: [Ime]+ " "+[Prezime] . Student je ime novog polja.
3. Za spajanje znakovnih nizova treba koristiti tekstualni operator ampersand (&).
4. Ako je u izrazu sa matematičkim operatrima bilo koja vrijednost Null rezultat će biti Null.

58
Formirati parrametarski upit
u (naziv predmeta
p parrametarski
krriterijum) zaa određivannje prosječnee ocjene zaa pojedine
prredmete ?
Prosječnu ocjenu prikazatti sa dvije decimale.

Napomena:
N
Ako
A uvijek nee znamo punni naziv, kon nkretno preddmeta, kao
parametarski kriterijum možemo
m upisaati izraz:
Criteria:
C Likee “*”&[Upissati naziv (D
DIO) predm meta]&”*”

Vježba – K
Kreiranje u
upita

Kreiraj bazaa podataka „BusVM“

„ sa tabelama Voozaci, Garazze, Autobusi i podacima kkao na slikam
ma ispod:

Vozaci
vozacID Ime Telefon Autobu
us
1 Miškoo Krstić 0631223123 BG123444
2 Sima Kosnom
K 0641223145 BG123444
3 Zoki Spid
S 0657777888 BG154154
4 Ralf Sumaher 06011 2233 BG154154
5 Dejvidd Kultard 0613333444 BG154154
6 Pero Perić
P 0641221314 UE401455
7 Markoo Marković 0651223456 NS123134
8 Zeka Slow
S 0647777889 BG123456
9 Neki Nekić
N 0651223789 BG123444

Garaze
garazaIID Naziv Mesto Adresa
A Telefon
n
1 Glavnna Beogrrad Nisavska 12 011123456
2 Garazza Usce Beogrrad Savska bb 011425565
3 Plava garaza Beogrrad Dobanovackii put 42 011751751
4 Centaar Uzice Uzicka 1 031861799
5 Dunavvska garaza Novi S
Sad Dunavski kej bb 021789789

Autobusi
Datum 
D
autob
busID Registracijja Broj  mjesta Datum
m nabavke Garaza parkiran
remonta
1 BG123456 80 12.6.2005 12.6.2006 Dunavvska garaza da
2 BG123444 25 1.7.2010 1.7.2014 Plava  garaža da
3 BG154154 50 2.7.2006 2.7.2007 Garazza Ušće ne
4 NS123134
N 80 2.5.2013 2.5.2014 Dunavvska garaža da
5 UE401455
U 80 6.6.2006 6.6.2010 Centaar da
6 BG125123 20 12.5.2007 12.5.2010 Centaar ne
7 UE123456
U 50 12.2.2009 12.3.2012 Glavnna da
8 NS021021
N 25 12.4.2014 Dunavvska garaža ne

59
 pit koji prikazuje sve au
Napravi up utobuse kojii imaju više od 25 a man
nje od 80 meesta.

Rješenje:

Uslov na koolonu Broj mjesta:

m “broj mjesta
m je većći od 25 a maanji od 80″.

U ovom sluučaju uslov glasi: >25 An

nd <80.

kaži) i rezulttate sljedećih upita:
Riješi (prik
• Kolliki je broj auutobusa po garažama?
g
• Prikkaži sve autoobuse koji immaju vise od 225 i manje od 80 mesta, a registrovanni su u Beogrradu.
• Prikkaži ragistracciju, broj mjeesta i garažu za autobusee remontovan
ne u odredjennom mesecu
(parrametarski upit)
u Month(([Datum rem monta])=[uneeti mesec bro
ojem]
• Izraačunaj broj dana
d od nabavvke do remoonta, u uput dodati
d polja registacija
r i ggaraža.
(novvo –izračunaato polje)

Izvještajii – Reportts‐
Izvještaji see u Accessu koriste za raazličite prikaaze i grupisaanje podatak ka prvenstvenno za ispis nan štampaču..
Izvještaji see, kao i obrazac, se bazirra na jednoj ili više tabella ili upita. Češće
Č su bazzirani na upittima, budućii
da upiti sadrrže one podaatke iz tabelaa koji su nam
m u određenom trenutku potrebni.
p
Dizajniranjee izvještaja slično
s je rukoovanju s obraascima, buduući da se oba sastoje od slličnih kontro ola.
Izvještaj je završni ciljj obrade pod dataka. Kadaa se kreira realna baza podataka pootrebno je vrlo v pažljivoo
notirati kojii su to tipskki Izvještaji koji
k će biti ppotrebni ruko ovodstvu firm me i koji ćee se jednostaavno dobijatii
klikom na taaster. Naravnno to ne iskljjučuje moguućnost pravljeenja dodatnih h Izvještaja u hodu.
Po svojoj pprirodi Izvješštaj se pravi nad nekim ppredhodno definisanim
d upitom
u kojimm je dobijenn odgovor naa
željeno pitaanje.
Uz pretposttaku da ste ovladali
o bareem Wordom m nećemo se detaljnije bavitib
formatiranjeem ispisa, jerr je zadržan Ofis princip implementirran u Wordu.
N
Nadam se da je upotreba i značenje ik
kona lijevo jaasna.
Izvještaji m
mogu obezbjeediti detalje o pojedinačniim zapisima,, rezimeima
velikog brojja zapisa ili oboje.
o Accesss izveštaje m
možete koristtiti i za kreiraanje
naljepnica zza pošiljke i u druge svrh he.
Access dizajn izveštaja je poddeljen u sekcijee. Sljedeća lista predstavlja rezzime tipova sekcija i njihovih uupotreba:
• Zagglavlje izveštajaa Ova sekcija se štampa samoo jednom, na početku izveštaja. Zaglavlje izvveštaja koristitee za informacijee
kojee bi se obično poojavile na nasloovnoj stranici, nna primjer logottip, naslov ili datum.
• Zagglavlje stranicee Ova sekcija se s štampa na vrrhu svake straniice. Na primjer, koristite zaglaavlje stranice daa biste ponovilii
nasloov izveštaja na svakoj stranici.
• Zagglavlje grupe Ova O sekcija se štampa na počeetku svake novee grupe zapisa. Zaglavlje grupee koristite za šttampanje imenaa
gruppe. Na primjer, u izveštaju koji je grupisan poo proizvodu ko oristite zaglavljee grupe za štammpanje imena prroizvoda. Kadaa
izraččunatu kontroluu koja koristi aggregatnu funkcij iju „Zbir“ postaavite u zaglavljee grupe, izračunnava se zbir za trenutnu
t grupu..
U izzveštaju možetee imati više sekccija sa zaglavljeem grupe, u zav visnosti od broja nivoa grupisaanja koji ste doddali
60
 • Detaalji Ova sekcijja se štampa po o jednom za svaaki red u izvoru
u zapisa. Ovo jee mesto na koje postavljate kon
ntrole koje činee
glavvno telo izveštajja.
• Poddnožje grupe Ova sekcija see štampa na kr kraju svake gruupe zapisa. Pod dnožje grupe kkoristite za štam
mpanje sažetihh
inforrmacija za gruppu. U izveštaju možete imati vviše sekcija sa podnožjem
p grup
pe, u zavisnosti od broja nivoa grupisanja kojii
ste ddodali.
• Poddnožje stranicee Ova sekcija se štampa na kraju svake stranice. s Podnoožje stranice kooristite za štam
mpanje brojevaa
strannica ili informacija o stranici.
• Poddnožje izveštajaa Ova sekcijaa se štampa sam mo jednom, naa kraju izveštaja. Podnožje izvveštaja koristite za štampanjee
zbiroova ili drugih sažetih informaccija za cijeli izvveštaj.

Izvještaj se može dotjerati preko File/Page Setupp, sa sljedećiim karticamaa:

1. Kartica M
Margins služži za podešav vanje marginna u izvještajju.
Print Daata Only- ukkoliko je opciija čekirana šštampaće se samo podacii.

2.Kartica Paage – na njojj se određujee veličina, orrijentacija paapira, vrsta šttampača.

Kartica Collumns je poddjeljena u tri oblasti:

- Grid S Settings- odrređuje broj kolona
k i rastoojanje između redova i ko
olona
- Colum mn Size- poddešava visinu u i širinu koloona
- Colum mn Layout- raspoređuje podatke u koolonama u izzvještaju na dva d načina.

Access nudii nekoliko naačina za kreiranje izvješttaja:

1. Rep ports – morrate izabrati objekat na osnovu kog se kreira izzvještaj autom omatski, sadrrži sva poljaa
izabbranog objekkta u tabelarnnom prikazu..
2. Lab bels – kreirannje naljepnicca (morate izzabrati objekaat iz koga birrate polja - ppodatke za naaljepnice)
3. Blaank Report – Dobijate prrazan prikaz izvještaja Laayout da sam mi kreirate izvvještaj
4. Rep port Design – Kreirate saami izvještajj u prikazu Design
D View;;
5. Rep port Wizard d- Kriranje izvještaja poomoću čarob bnjaka (veom ma slično kkreiranju upiita i obrascaa
pommoću čarobnjjaka)

Report W
Wizard- složeeni izvješta
aji

Omogućavaaju korišćenjje polja iz viiše tabela ilii upita i njih hovo organizovanje u višše nivoa (nprr. grupisanjee
klijenata poo gradovima, a potom po prezimenu).
Postupak izzrade:
1. Creeate oblast Reports/ Report Wizard
2. Sa ppadajuće listte Tables/Queries izabrrati tabelu ilii upt, a iz nje polja potreeba za izvješštaj. Postupkk
ponnoviti ako kooristite više taabela ili upitaa. NEXT.
3. Pojavljuje se dijaloški
d prozzor (a i ne mora) sa prrikazom org ganizacije poodataka. Na levoj stranii
prozora pritisnuuti By+ime taabele, i svi poodaci će biti grupisani po
o vrednostim
ma u toj tabeli NEXT.
4. Novvi dijaloški prozor
p omog gućava dodavvanje nivoa za z grupisanjee pritiskom nna ponuđenoo polje pa naa
znaak > . Omoguućena je prim mena redosledda grupisanjaa pomoću du ugmadi Priorrity ↑ ↓ .
Svako izabrano polje za grupiisanje formirra novi odjeeljak sa
svojim zzaglavljem i podnožjem. . NEXT

5. Sljeedeći korak omogućava

o sortiranje, aali samo po poljima
kojaa nisu grupissana kao zagllavlje (Detaiil Record); taakođe je
mogguće sumiraanje podatak ka pomoću ddugmeta Summary
Opttions – Sum m, Avg, Max,, Min.

Opccije:
Detail and Su
ummary – prrikazuje i pojjedinačne po odatke i zbirn
no
Su
ummary On nly – samo zb birno
Calculate perrcent of total for sums- uučešće zbira grupa u uku
upnom zbiru. NEXT

61
 6. Layyout- način razmeštanja podataka; O Orientation- orijentacija.
Adjust field width so all fieldss fit on a paage – podesiiti širinu poljja tako da svva polja stan
nu na stranu..
NEXT
7. Izabrrati jedan od ponuđenih stilova
s NEXT T
8. Dati iime izvještaju FINISH.

Label Wizzard – izrad

da naljepniica
Omogućavaa brže adresirranje i slanjee pošte. Posttupak je sličaan kao AutoRReport izvješštaji.
Treba izabraati:
- Proizvođača nalljepnica – Manufacturer – Every,...
- Brooj naljepnica po širini straane - Numbeer Acros
- Vrsstu, veličinu, boju slova, stil
s
- Izabbrati podatkee koji će se pojaviti
p na naaljepnici. Za nov red pritiisnuti Enter, a može se uk
kucati tekst.
- Sort
rtiranje podattaka.

Distribuccija i štamp
panje Izvje
eštaja

U prikazu zza pregled prrije štampanja - Print Preeview se viddi kako će izv vještaj izgleddati kada se odštampa.
o U
ovom prikazzu se detaljnno može preggledati napravvljeni izvješttaj.
Osim uo običajenih opcija, kao o kod Woord-a,
pojavljujee se veći broj naredb bi za zumiiranje
(procenti, broj strana, lupa).

Pomoću navigacionnih strelica prelazi see na

sljedeću stranu
s izvješštaja.

Izveštajii obezbjeđujuu način distribucije ili arh

hiviranja poddataka i konvertovanjem
m
u PDF ili X
XPS datoteke ili izvozom u druge form mate datotekaa.

Kad sm
mo zadovvoljni
Izvještaj štamppamo
komandom

iz File meniija.

62
Kreiranje formula
a Expression Build
der
Expression
E B
Builder: Sasta
avljač izrazaa

Za rad sa bbazama podaataka često nam trebajuu polja koja će izračunatti vrijednostt na osnovu podataka izz
drugih poljaa. Jednostavvan način kreiranja formmula je pomo oću EXPRES SSION BUIL LDER-a u up pitima. Ovaa
alatka služi za kreiranje jednostavnih
h matematičkkih i logičkih h formula u Accessu.
A
Sastavljač izraza može pomoći u stv varanju izrazza. Sastavljaač izraza omoogućava brz pristup naziivima polja i
kontrola u bazi podataaka, kao i mnogim
m ugraađenim funk kcijama kojee su na rasppolaganju tokkom pisanjaa
izraza..
Kao praviloo, ako postojii dugme Builld (Sasstavi), možeemo ga pritisnnuti i pokrennuti Sastavljaača izraza

Standardno se automatskki (uvijek) pokreće

p ako ddefinišemo Calculated
C tip
p podataka:

Sastavljača izraza možžemo pokren nuti s većinee mjesta gdjje postoji po otreba za piisanje izrazaa, kao što jee
svojstvo konntrole Izvor kontrole (Co
ontrol Sourcee), svojstvo polja
p tabele Validation
V R
Rule i dr.

Elementi složenog iizraza (forrmule)

Izrazi moguu biti jednoostavni ili složeni. Moguu da sadrže razne kom mbinacije opeeratora, imen na objekata,,
funkcija i koonstanti. Izrrazi se mogu sastojati iz ssledećih sastavnih dijelovva:
• literala to su vrijednosti koje k se unosee u izraz, mo ogu da budu u brojevi, znaakovni nizov vi ili datumi..
Acccess ih koristti u istom obliku u kom ssu unešeni, bez izmjene,
• kon nstanti (Yes,, No, Null, True,
T False).
• opeeratora (+, -, - < , >, =, *,, And, Or, N
Not, Like,itd)) pokazuju kojak će vrstaa akcije biti izvršena
i nadd
jednnim ili nad više
v elemenatta izraza, imeena objekataa-predstavljajju postojeće objekte,
Opeerаtori su sm mešteni u višee grupа :
I ossnovne rаčunnske rаdnje : +,- ,* , /, & ((spаjаnje dvаа tekst poljа)) [polje]& “ “&[polje].
II,IIII logičkа pooređenjа: tаčn
no/netаčno, =, <, > and or not likee [].
• funkkcija – koje kao rezultat uvijek daju povratnu vriijednost, mog gu se koristitti ugrađene Access
A - ovee
funkkcije ili samostalno kreirrane,

Osnovne v
vrste funk
kcija koje p
podržava A
Access

U Access jje ograđenoo stotine staandardnih fuunkcija kojee se koriste u tabelamaa, upitima, obrascima i
izveštajima..

Funkcije zaa rad sa datumima i vreemenom

Now ( ) Daje tekkući datum i vreme: 3.4.002 12:22:34.

Time ( ) Daje tekkuće vreme: 12:22:34
Date ( ) Daje tekkući datum: 3.4.02
3
DatePart ( ) Izdvaja zadatu komo oponentu dattuma(godinuu, mesec ili dan)
d
DatePart(#02/12/20 013#,“ d”)=220
DateSerial ( ) Pretvaraa zadatu godinu, mesec i dan u datum
m DateSerial(2006,5,4)=44/5/2006
DateAdd ( ) datumu dodaje zadaati interval D ateAdd(“ yyyyy”,2,#22/11 1/2006#)=222/11/2008

Finansijskee funkcije (SQL)

( to su
u agregatne funkcije kojje izvršavaju u finansijskee operacije nad
n skupom m
vrijednosti kkoji je sadržaan u određen
nom polju. T o polje možee da se nalazi na obrascu,, izveštaju ilii upitu.
Avg ( ) IIzračunava prosjek
Sum ( ) IIzračunava ukupan zbir

Matematičke funkcije
63
Int ( ) Daje cjelobrojni dio ulazne vrijednosti-zaokružuje na prvu manju vrijednost Int(-8.89)= -9
Fix ( ) Daje celobrojni deo negativne vrijednosti Fix(8.89)= 8
Sqr ( ) Izračunava kvadratni korjen ulazne vrijednosti Sqr(9)=3
Abs ( ) Izračunava apsolutnu vrijednost Abs(-6)=6
Val ( ) Pretvara numerički podatak iz tekstualnog polja u broj
Format() Pretvara broj u formatiran znakovni niz, na osnovu opcija koje zadate Format (23.1, Currency)=2.31 KM

Funkcije za rad sa znakovnim nizovima-stringovima

Left ( ) Daje zadati broj znakova sa početka niza Left (“Novi Sad”, 2)=No
Right ( ) Daje zadati broj znakova od kraja niza Right (“Novi Sad”,3)= Sad
Lcase ( ) Pretvara slova ulaznog niza u mala LCase(“Novi Sad”)= novi sad
Ucase ( ) Pretvara slova ulaznog niza u velika UCase(“Novi Sad”)= NOVI SAD
Mid ( ) Izdvaja zakove koje zadate, pocev od mesta koje zadate Mid(“Novi Sad”, 3, 2)= vi
Len ( ) Prebrojava koliko ima znakova u tekstualnoj vrijednosti Len(“Novi Sad”)=8

Okna: elementi prozora za kreianje izraza pomoću Expression buildera

Exp. Builder omogućuje vam da jednostavno tražite i umećete komponente te na taj način brže i tačnije
unosite izraze.
Okno izraza
Donji dio Exp. Buildera sadrži tri okna:
Lijevo okno prikazuje mape u kojima su popisi
polja tabela, upita, obrazaca i izvještaja u bazi
podataka, kao i dostupne ugrađene funkcije,
konstante, operatori i uobičajeni izrazi.
Srednje okno prikazuje određene elemente ili
kategorije za mapu odabranu u lijevom oknu.
Na primjer, ako pritisnemo Ugrađene funkcije
(Built-In Functions) u lijevom oknu, srednje
okno prikazuje kategorije funkcija.
U desnom oknu se prikazuju vrijednosti, ako ih
ima, za elemente koji su odabrani u lijevom i
srednjem oknu. Na primjer, ako pritisnemo
Ugrađene funkcije u lijevom oknu i zatim 1
2 3
kategoriju funkcije u srednjem oknu, desno
okno prikazuje sve ugrađene funkcije u
odabranoj kategoriji.

Ako ne vidite okna 1, 2 i 3 kliknite More (ako vidite biće <<Less) desne strane.

Izraze sastavljamo unoseći tekst u okno izraza i postavljanjem (Past) elemenata iz drugih dijelova
Sastavljača izraza.

Na primjer, možemo pritisnuti donje lijevo okno za pregled objekata iz baze podataka, kao i funkcije,
konstante, operatore i uobičajene izraze. Kad pritisnemo stavku u lijevom oknu, ostala okna će se promijeniti
saglasno tome.
Na primjer, kad pritisnemo naziv tabele (Tables) u lijevom oknu, srednje okno prikazuje polja u toj tabeli.
Kad dvaput pritisnemo Funkcije (Functions) i zatim pritisnemo Ugrađene funkcije (Built-In Functions),
srednje okno prikazuje sve kategorije funkcija, a desno okno sve funkcije u tim kategorijama.

64
Automatssko nadopunjavanje
e: IntelliSen
nse

EXPRESSION BUILDER podsjećаа štа trebа ddа se urаdi, npr.<<EXP>: sаmo jeddаn znаk > pokаzuje dаа
nedostаje opperаter, potreebno je pritissnuti znаk <<
<EXP> i pottom izаbrаti odgovаrаjući
o i operаtor.

Čim počneete pisati naziv identifikatora ili funkcijee, pokrenuće se IntelllliSense - automatskoo
nadopunjavvanje, koje prikazuje
p pad dajući meni s mogućim vrijednostima
v a.
Možete nasttaviti pisati ili
i dvokliknuuti ispravnu vvrijednost s popisa
p da biste je dodali u izraz.
Možete i kooristiti dugm mad sa streliccama gore i dole da biste odabrali željenu
ž vrijeednost, a zatim pritisnutii
NTER da bistee je dodali u svoj izraz.
TAB ili EN
Na primjer, ako počnetee pisati riječ "f...", na poppisu automattskog nadopu unjavanja prrikazat će se sve funkcijee
koje započinnju riječju "ff...".
Kada je prikazan popis autom matskog nado opunjavanja,,
s desnne strane treenutno odabrrane stavke prikazuje see
kratak
k opis ili prakktični savjetii.
Prva stavka popiisa odabranaa je po zad danom, ali s
popisa možete odabrati
o biloo koju stavk ku da bistee
vidjelli praktični savjet
s vezan uz nju. Praaktični savjett
olakšaava utvrđivaanje svrhe fu funkcije i vrrstu kontrolee
odnossno stavke.
Na slici je pprikazan poppis automatskkog nadopunj
njavanja i pra
aktični savjeti.

Da biste saakrili padajuući popis automatskog nnadopunjavanja, pritisnite tipku ESC

C. Da biste ga ponovnoo
prikazali, prritisnite CTR
RL+razmaknica.

Tokom pisaanja funkcijee u izrazu znaačajka osnovvnih podatakka prikazuje sintaksu

s funkkcije da bistee točno znalii
koje argumeente funkcijaa zahtijeva.
Neobaveznii argumenti označeni su u srednjim/ uuglatim/ zagradama ([]). Dok su priikazani prakttični savjeti,,
formacije moožete vidjeti u temi pomo ći klikom naa naziv funkccije.
dodatne info

Osnovvni podaci saadrže

podatke o sintaksi fuunkcije.
Kliknitee naziv funkccije da biste
otvorili ttemu pomoćći za
funkcijuu.
Neob avezni argum menti
označenni su uglatim zagradama.
Argumeent koji trenuutno
upisujetee označen je
podebljaanim tekstomm.

Srednje zaggrade koje označavaju neobaveznee argumente nisu isto što

š i srednjee zagrade u kojima see
identifikatorri navode u stvarnim
s izraazima.

Kad dvaputt pritisnemo funkciju kaako bismo jee umetnuli u izraz, funkcija i tekstt koji navod di argumentee
potrebne zaa tu funkcijuu pojavljuju se kao tekstt rezervirano
og mjesta u okviru izrazza. Nakon to
oga možemoo
zamijeniti teekst vrijednoostima argum
menata.

Kad postavlljamo identiffikator (naziv v polja tabelle ili kontrolee) u izraz, Saastavljač izraaza umeće saamo dijelovee
identifikatorra koji su nuužni u trenutn
nom konteksttu.
Na primjer,, ako pokrennemo Sastav vljača izrazaa za svojstva obrasca s nazivom K Kupci i zatim
m postavimoo
identifikatorr za svojstvoo obrasca Vissible u izrazuu, Sastavljač izraza će postaviti samo naziv svojsttva Visible.
Ako koristimmo izraz vann konteksta obrasca,
o moraa se uključitii čitavi identifikator: Forrms![Kupci].Visible

65
Događajii ( Eventss)
Svaka korissnička akcijaa nad formomm signalizira da se aktivirra određeni program
p vezaan za događaaj, ako takavv
uopšte postooji.
Kad selektuujemo objekt izborom – uključivanjem
u m Properties.
dobijamo sppisak mogućih događaja – akcija nad tim objektom m.
Događaja imma dosta i onni pokrivaju sve mogućee aspekta rad da sa
objektima u Accessu.
Na primjerr, pri otvaraanju forme aktiviraju sse tri događ đaja:
OnOpen, O Onload i OnA Activate, dok
k se četvrti ddogađaj aktiv
vira i
p davanju fokusa form
po učitavannju forme i pri mi: OnGotFo ocus.
Za svaki od tih doggađaja u od dgovarajući rubriku kartice
Properties m
možemo posttaviti program m.
Princip radaa je sljedeći: kada (za primjer)
p korrisnik kliknne mišem na a određeni ttaster na formi, Accesss
provjera daa li postoji VBA
V progra
am/makro zza taj događ đaj i izvršava
a ga. Ukolikko ne postoji, ne dešavaa
se ništa.

Trivijalnii događaji, trivijalni primjeri

Za početak pozabavimoo se pomalo trivijalnim sslučajem kreeiraćemo obrrazac na kogga ćemo posttaviti dugmee
koje zatvar taj obrazac.
Da ne gubimo vrrijeme na 1
objašnjavaanje o
očiglednog
provedite proceduru korak po
korak, preema slikamaa datim u
tabeli:

1. Otvvorite novuu formu

koristeći F
Form Designn

2. – 4. Kad selektuujete dugme pri p postavljaanju na formu u pojavljuje se

s Commandd Button Wizzard
iz čije ponuude u oknu Categories birrate Form opperations, a kao
k akciju Close Form.

4
3

I to je sve, oostaje samo da zapamtitee ovu formu . Access je za

z vas kreirao formu kojaa sadrži dugme kojem jee
pridružio ossobinu da zattvara formu.
A sada istoo tako trivijaalan primjer, ali praktičnno puno upottrebljiviji. Prretpostavimoo da u svojo
oj bazi imatee
66
formu koju želite otvoriti klikom na dugme nove forme.
Koraci 1-3 su isti a kod 4 jedina razlika od predhodnog primjera je što birate Open Form

3 44

Nakon toga dobićete listu postojećih formi iz kojih birate onu koju želite da otvorite klikom na dugme koje
ćete kreirati:

I to je zamalo kraj. Imate mogućnost prikaza svih ili samo pojedinih objekata koje sadrži selektovana forma:

6
7

67
Pozabavimo se malo dodatnom opcijom koju nude ovi trivijalni primjeri. Kreirajmo prečicu (shorcut) koja
aktivira dugme sa tastature.
U dizajn modu forme kliknimo desnim tasterom miša na taster Command0 (ili koji vam je broj već pridružio
Access: Command1...) i otvorimo karticu osobina (Properties). Pređimo na tab All i popunimo polje Caption
sljedećim sadržajem:&Zatvori masku
Konačno, pritisnimo taster Enter sa tastature. Primjetimo da se naziv tastera na formi promjenio iz
Command1 u Zatvori masku, a slovo Z je podvučeno. Znak & nalaže Accessu da se slovu iza njega
dodjeljuje mogućnost pristupa sa tastature u kombinaciji sa tasterom ALT. To znači da korisnik može
pristupiti ovom tasteru i ostvariti klik na njega bilo gdje da se kursor nalazi pritiskom kombinacije ALT+Z.

Očigledno kreiranje ovako kreiranih formi sa dugmadima koje pozivaju predefinisane rutine bitno proširuje
mogućnosti kreiranja i korišćenja startne forme. Pogotovo u kombinaciji sa Expresion Builderom vi sa
prethodno opisanim tehnikama možete da se upustite u programerske zahvate.

Prave mogućnosti tzv on event klik programiranja dobijamo kad dugmetu pridružimo odgovarajući program,
što ćemo učini na jedan od dva načina:
• makro programom,
• VBA programom

Zadaća: Neozbiljna i OBAVEZNA: Upoznaj se i zapamti sve Kategorije i Akcije Command Button
Wizarda.
I nešto ozbiljnija Kreiraj bazu Telefonski imenik i unutar nje 2 Query-ija koji sadrže dva parametarska upita
sa pretragom po kriterijumu Pero i Jovo koja će se pokretati u formi PJ koja će imati dva dugmeta: Pronađi
Peru, Pronađi Jovu.
Kao poseban zadatak pronađi Peru koji se zove Petar i Jovu koji je Jovan.

Kreiranje makroa za podatke (Create a data macro)

Makroi za podatke su funkcija programa Access koja vam omogućava da dodate logiku događajima do kojih
dolazi u tabelama, na primjer dodavanje, ažuriranje ili brisanje podataka. Oni su slični „okidačima“ –
trigerima kod SQL-a
Osnovni podaci o makroima za podatke
Makroima za podatke se upravlja sa kartice Table pri prikazivanju tabele u prikazu lista sa podacima, a oni
se ne pojavljuju u okviru Macros u oknu za navigaciju (Navigation Pane). Makroe za podatke, između
ostalog, možete koristiti da biste proverili i obezbjedili tačnost podataka u tabeli.
Postoje dva osnovna tipa makroa za podatke – oni koje aktiviraju događaji tabele (nazivaju se i makroi za
podatke „zasnovani na događaju“ - "event-driven" data macros),) i oni koje se pokreću kao odgovor na
poziv po imenu (nazivaju se i „imenovani“ makroi za podatke "named" data macros).

Kreiranje makroa za podatke zasnovanog na događaju (event-driven data macro)

Do događaja tabele dolazi svaki put kada dodajete, ažurirate ili brišete podatke u okviru tabele. Makro za
podatke možete programirati da se pokreće neposredno poslije bilo kojeg od ova tri događaja ili neposredno
pre događaja brisanja ili promene. Koristite sljedeću proceduru za prilaganje makroa za podatke događaju
tabele:
1. U oknu za navigaciju kliknite dvaput na tabelu u koju želite da dodate makro za podatke.
2. Na kartici Table, u grupi Before Events ili u grupi After Events kliknite na događaj kojem želite da
dodate makro. Na primjer, da biste kreirali makro za podatke koji se pokreće poslije brisanja zapisa
iz tabele, kliknite na dugme After Delete.

68
Napomena Ako je nekkom događaju već pridruž užen makro, njegova
n ikonna je markiran
ana na traci.
Access otvaara alatku Macro
M Builderr :„Izrada maakroa“. Ako je za ovaj do
ogađaj prethoodno kreiran n makro,
Access prikkazuje postojeći makro.
3. Doddajte radnje zaz koje želitee da ih makroo izvršava.
4. Saččuvajte i zatvvorite makro..

Kreiranje
e imenovan nog makro oa za podaatke
Imenovanii ili „samosttalni“- "stan
ndalone" m
makro za podaatke povezan
n je sa određeenom tabelom
m, ali ne i saa
određenim događajem. Imenovane makroe za podatke možete pozvaati iz bilo kkojeg drugog g makroa ilii
standardnogg makroa.
1. U ooknu za naviigaciju (Naviigation Panee) kliknite dv
vaput na tabeelu u koju žeelite da dodaate makro zaa
poddatke.
2. Na kartici Tab ble, u grupi Named Maacros kliknitte na dugmee Named M Macro, a zattim izaberitee
stavvku Create Named
N Maccro.
Access otvaara alatku Macro
M Builderr „Izrada mak
akroa“ u kojo oj možete poččeti sa dodavvanjem radnjji.

Osnovni poodaci o paraametrima

Parametri (p parameters)) vam omogu ućavaju da vvrijednosti prosledite u im
menovani m makro za podatke kako bii
one mogle dda se koristee u uslovim instrukcijam
i ma ili drugim izračunavannjima. Oni vavam takođe omogućavaju
o u
ujete referencce objekta iz standardnih makroa u makroe za pod
da prosleđuj datke.
Da biste doddali paramettar u makro za z podatke:
1. Na vvrhu makroa kliknite
k na dugme
d Creatte Parameteer.
2. U poolju Name boox otkucajte jedinstveno ime za param metar. To je ime koje kooristite da bisste uputili naa
parammetar u izrazzima.
3. Opciionalno otkuccajte opis paarametra u poolju Description box. Preeporučuje see da unesete opis zato štoo
će see kasnije pri upotrebi
u paraametra opis kkoji otkucatee ovde prikazzivati u opisuu alatke. To vam
v pomažee
da zaapamtite nammjenu param metra.
Da biste pookrenuli imennovani makrro za podatkke, koristite radnju
r RunD DataMacro. Ova radnja obezbjeđujee
polje za svaaki parametarr koji ste kreeirali tako da možete unetti potrebne vrijednosti.
v

Upravljan
nje makroiima za pod
datke
Makroi za ppodatke se ne n pojavljujuu u oknu za navigaciju, u okviru Macros
M -Makkroi. Moratee da koristitee
komande naa traci u priikazu lista saa podacima tabele ili u prikazu dizaajna tabele dda biste kreiirali, uredili,,
preimenovaali i izbrisali makroe za podatke.
Uređivanjee makroa zaa podatke za asnovanog n a događaju
1. U ooknu za naviggaciju kliknitte dvaput naa tabelu koja sadrži makroo za podatke koji želite da
d uredite.
2. Na kartici Tablle, u grupi Before Eventts ili u grupi After Even nts kliknite nna događaj zaa makro kojii
želiite da ureditee. Na primjerr, da biste ureedili makro za
z podatke koji
k se pokrećće poslije briisanja zapisaa
iz taabele, kliknitte na dugme After Delette
Napomena A Ako nekom doogađaju nije prridružen makroo, njegova ikon
na nije markirana u meniju. Access otvaraa alatku Macroo
Builder -„Izradda makroa“, a vi
v možete početti sa uređivanjem
em makroa.

69
Uređivanje imenovanog makroa za podatke
1. U oknu za navigaciju kliknite dvaput na bilo koju tabelu da biste je otvorili u prikazu lista sa
podacima.
2. Na kartici Table, u grupi Named Macros kliknite na dugme Named Macros, a zatim postavite
pokazivač na stavku Edit Named Macro.
3. U podmeniju izaberite makro za podatke koji želite da uredite.
Access otvara alatku Macro Builder „Izrada makroa“, a vi možete početi sa uređivanjem makroa.
Preimenovanje imenovanog makroa za podatke
1. U oknu za navigaciju kliknite dvaput na bilo koju tabelu da biste je otvorili u prikazu lista sa
podacima.
2. Na kartici Tabela, u grupi Imenovani makroi kliknite na dugme Imenovani makro, a zatim
izaberite stavku Preimenuj/izbriši imenovani makro.
3. U dijalogu Menadžer za makroe za podatke kliknite na dugme Preimenuj pored makroa za
podatke kojeg želite da preimenujete.
Access bira trenutno ime makroa.
4. Otkucajte novo ime ili uredite postojeće, a zatim pritisnite taster ENTER.

Brisanje makroa za podatke

Koristite ovu proceduru da biste izbrisali bilo koji imenovani makro za podatke ili makro za podatke
zasnovan na događaju:
1. U oknu za navigaciju kliknite dvaput na bilo koju tabelu da biste je otvorili u prikazu lista sa
podacima.
2. Na kartici Tabela, u grupi Imenovani makroi kliknite na dugme Imenovani makro, a zatim
izaberite stavku Preimenuj/izbriši imenovani makro.
3. U dijalogu Menadžer za makroe za podatke kliknite na dugme Izbriši pored makroa za podatke
kojeg želite da izbrišete.
Napomena Makro zasnovan na događaju možete izbrisati i tako što ćete izbrisati sve njegove radnje.

Otklanjanje grešaka u vezi sa makroima za podatke

Neke uobičajene alatke za otklanjanje grešaka u vezi sa makroima, na primjer komanda „Jedan
korak“ i radnja makroa MessageBox nisu dostupne za makroe za podatke. Međutim, ako dolazi do
problema sa makroom za podatke, možete upotrebiti tabelu „Evidencija aplikacije“ u kombinaciji sa
radnjama makroa OnError, RaiseError i LogEvent kao pomoć u pronalaženju grešaka makroa za
podatke.
Prikazivanje Application Log table - tabele„Evidencija aplikacije“
Tabela „Evidencija aplikacije“ je sistemska tabela (zove se USysApplicationLog) koja se
podrazumjevano ne prikazuje u oknu za navigaciju. Ukoliko dođe do greške u makrou za podatke,
možda ćete moći da zaključite šta se desilo ako pregledate informacije u Application Log table.
Koristite sljedeću proceduru da biste prikazali tabelu Application Log table
1. Izaberite karticu File da biste otvorili prikaz „Microsoft Backstage“.
2. Na kartici Info kliknite na dugme View Application Log Table.
Napomena Ako ne vidite dugme View Application Log Table, to znači da tabela „Evidencija
aplikacije“ još nije kreirana za ovu bazu podataka. Kada se evidentira neki događaj, dugme će se
pojaviti na kartici Info.
U tabeli „Evidencija aplikacije“ možete kreirati redove pomoću radnje LogEvent ili RaiseError i
možete kontrolisati način na koji će Access reagovati na greške pomoću radnje OnError


70
Kreiranje makroa korisničkog interfejsa (UI makro)
U programu Microsoft Access 2010 makroi koji su priloženi objektima korisničkog interfejsa (UI), na
primjer komandnoj dugmadi, okvirima za tekst, obrascima i izveštajima, nazivaju se UI makroima. Na taj
način se razlikuju od makroa podataka koji su priloženi tabelama. Ove makroe (UI) koristite za
automatizovanje grupe radnji, na primjer otvaranja drugog objekta, primjene filtera, pokretanja operacije
izvoza i mnogih drugih zadataka..
Makroi se mogu nalaziti u makro objektima (ponekad se nazivaju samostalnim makroima) ili mogu biti
ugrađeni u svojstva događaja obrazaca, izveštaja ili kontrola. Ugrađeni makroi postaju dio objekta ili
kontrole u koju su ugrađeni.
Makro objekti su vidljivi u prozoru za navigaciju, u okviru Makroi, dok ugrađeni makroi nisu.

Svaki makro sastoji se od nekoliko radnji makroa. U zavisnosti od konteksta u kojem radite, neke radnje
makroa možda neće biti dostupne za upotrebu. Konkretno, ako dizajnirate Veb bazu podataka, nećete moći
da koristite određene radnje makroa koje nisu kompatibilne sa funkcijom the Publish to Access Services
feature. („Objavi u sistemu Access Services“).

Kreiranje samostalnog makroa ‐ standalone macro

Ovom procedurom kreira se samostalni makro objekat koji će se pojaviti u prozoru za navigaciju, u okviru
Makroi. Samostalni makroi su korisni kada želite da ponovo koristite na više mesta u aplikaciji. Pozivanjem
makroa iz drugih makroa možete da izbjegnete dupliranje istog koda na više mesta.
• Na kartici Create tab, in the Macros & Code group, click Macro Access otvara alatku Macro
Builder „Izrada makroa“.
• Na priručnoj traci kliknite na dugme Save.
• U dijalogu Save As otkucajte ime makroa, a zatim kliknite na dugme „U redu“.
• Pogledajte - Nastavite sa odeljkom Dodavanje radnji u makro: Add actions to a macro.

Kreiranje ugrađenog makroa

Ovom procedurom kreira se makro koji je ugrađen u svojstvo događaja objekta. Takav makro ne pojavljuje
se u prozoru za navigaciju, ali se može pozvati iz događaja kao što su On Load or On Click.
Budući da makro postaje dio objekta obrasca ili izveštaja, ugrađeni makroi se preporučuju za
automatizovanje zadataka specifičnih za određeni obrazac ili izveštaj.
• U prozoru za navigaciju kliknite desnim tasterom miša na obrazac ili izveštaj koji će sadržati makro,
a zatim izaberite stavku Layout View
• Ako list sa svojstvima nije već prikazan, pritisnite taster F4 da biste ga prikazali.
• Kliknite na kontrolu ili odeljak koji sadrži svojstvo događaja u koje želite da ugradite makro.
Kontrolu ili odeljak (ili ceo obrazac ili izveštaj) možete izabrati i pomoću padajuće liste Selection
Type na vrhu lista sa svojstvima.
• U prozoru zadatka „List sa svojstvima“ izaberite karticu Event.
• Kliknite unutar polja za svojstvo događaja za koji želite da okine makro. Na primjer, ako za
komandno dugme želite da se makro pokrene klikom na dugme, kliknite u polje za svojstvo Na klik.

Napomene
Ako polje za svojstvo sadrži reči [Embedded Macro], to znači da je makro za taj događaj već kreiran.
Makro možete urediti tako što ćete nastaviti sa preostalim koracima ove procedure.
Ako polje za svojstvo sadrži reči [Event Procedure], to znači da je procedura Visual Basic za aplikacije
(VBA) za taj događaj već kreirana. Da biste mogli da ugradite makro u događaj, biće potrebno da uklonite
proceduru. To možete uraditi brisanjem reči [Event Procedure], ali prvo bi trebalo da ispitate proceduru
događaja da biste se uverili da njeno uklanjanje neće prekinuti neophodnu funkcionalnost u bazi podataka. U
nekim slučajevima možete ponovo kreirati funkcionalnost VBA procedure pomoću ugrađenog makroa.
Kliknite na dugme Napravi- Build . Ako se pojavi dijalog Choose Builder, uvjerite se da je izabrana
stavka Macro Builder, a zatim kliknite na dugme U redu.

Access otvara alatku „Izrada makroa“. Nastavite sa sljedećim odeljkom da biste dodali radnje u makro.

71
Dodavanje radnji u makro‐ Add actions to a macro

Radnje predstavljaju pojedinačne komande koje čine makro i svaka od njih imenovana je u skladu sa onim
što izvršava, na primjer FindRecord ili CloseDatabase.

1. korak: Browse or search for a macro action -pretraživanje ili traženje radnje makroa
Prvi korak u dodavanju radnje jeste njeno pronalaženje na padajućoj listi Add New Action ili u katalogu
radnji- Action Catalogu.
Kako doći do Action radni i kako izgleda okruženje koje nam omogućava korak 1?
Pa jednostavno: selektujemo objekt (u Design View-u normalno) kome želimo pridružiti kod izabereno
akciju i pozovemo Builder.
Događaj koji će pozvati program

Dugme koje "programiramo"

Poziv Buildera
Nakon toga otvara se prozor sa Action catalogom i mogućnošću dodavanja (programiranja) novih akcija:

Padajuća lista Add New Action i katalog radnju podrazumjevano prikazuju samo radnje koje će se izvršavati u nepouzdanim bazama
podataka. Da biste vidjeli i sve radnje:
• Na kartici Dizajn, u grupi Show All Actions kliknite na dugme Show All Actions.
• Ako katalog radnji nije prikazan, na kartici Dizajn, u grupi Prikazivanje/skrivanje kliknite na dugme Action Catalog
Da biste pronašli radnju, koristite jedan od sljedećih metoda:
• Kliknite na strelicu na padajućoj listi Add New Action Dodaj novu radnju i pomjerajte se nadole da biste pronašli radnju.
Prvo su prikazani elementi toka programa, a zatim su navedeni makroi abecednim redom.

72
 • Potražite radnju u prozoru Action Catalog pane Radnje su grupisane po kategorijama. Razvijte svaku kategoriju da biste
prikazali radnje. Ako izaberete radnju, na dnu kataloga radnji pojaviće se kratak opis radnje.
• Pretražite radnju u prozoru Action Catalog pane kucanjem u polju za pretragu na vrhu okna. Dok budete kucali, lista radnji
će se filtrirati tako da prikaže sve makroe koji sadrže dati tekst. Access pretražuje i imena makroa i njihove opise za tekst
koji otkucate.

2. korak: dodavanje radnje u makro: Add an action to a macro

Kada pronađete željenu radnju makroa, dodajte je u makro pomoću jednog od sljedećih metoda:
• Sa liste Add New Action Dodaj novu radnju izaberite radnju ili jednostavno počnite da
kucate ime radnje u polju. Access dodaje radnju na mesto na kojem je prikazana lista Add
New Action.
• Prevucite radnju iz kataloga radnji u prozoru sa makroima. Pojavljuje se traka za umetanje
koja prikazuje mesto na kojem će se radnja umetnuti kada otpustite taster miša.
• Kliknite dvaput na radnju u katalogu radnji.
• Ako je radnja izabrana u prozoru sa makroima, Access dodaje novu radnju
neposredno ispod izabrane.
• Ako je blok Grupa, If, Else If, Else ili Submacro (Podmakro) izabran u prozoru sa
makroima, Access dodaje novu radnju u taj blok.
• Ako u prozoru sa makroima nisu izabrani ni radnja ni blok, Access dodaje novu
radnju na kraj makroa.
Ako ste već kreirali neke makroe, oni su navedeni u okviru čvora In this Database u katalogu radnji.
• Prevlačenjem samostalnog makroa (onog koji je naveden u okviru Makroi) u prozor sa makroima kreira se
radnja RunMacro koja pokreće makro koji ste prevukli. Tada možete koristiti padajuću listu za pozivanje
podmakroa, ako ih ima.
• Ako želite samo da kopirate radnje iz samostalnog makroa u trenutni makro (umjesto kreiranja radnje
RunMacro), kliknite desnim tasterom miša na trenutni makro u katalogu radnji, a zatim kliknite na dugme Add
Copy of Macro (Dodaj kopiju makroa).
• Prevlačenjem ugrađenog makroa (onog koji je naveden u okviru objekta obrasca ili izveštaja) u prozor sa
makroima radnje iz tog makroa kopiraju se u trenutni makro.
Radnju možete kreirati i prevlačenjem objekata baze podataka iz okna za navigaciju u prozor sa makroima. Ako u prozoru sa
makroima prevučete tabelu, upit, obrazac, izveštaj ili modul, Access dodaje radnju koja otvara tabelu, upit, obrazac ili izveštaj. Ako u
prozor sa makroima prevučete drugi makro, Access dodaje radnju koja pokreće makro.

3. korak: popunjavanje argumenata - Fill in arguments

Većina radnji makroa zahtjevaju najmanje jedan argument. Opis svakog argumenta možete prikazati izborom
radnje i pomjeranjem pokazivača iznad argumenata. Za više argumenata možete izabrati vrijednosti sa
padajuće liste.
Ako argument zahtjeva da otkucate izraz,
IntelliSense vam pomaže da unesete
izraz tako što predlaže moguće
vrijednosti dok kucate, kao što je
prikazano na sljedećoj ilustraciji:

Kada ugledate vrijednost koju želite da

koristite, dodajte je u izraz tako što ćete
kliknuti dvaput na nju ili koristiti tastere
sa strelicama da biste je markirali, a
zatim pritisnuti taster TAB ili ENTER.

Korišćenje tehnologije IntelliSense pomoću svojstava u Veb bazama podataka

Kada kreirate ugrađeni UI makro u obrascu kompatibilnom sa Vebom, IntelliSense vam omogućava da
dodate bilo koje svojstvo obrasca u izraz. Međutim, u Veb bazi podataka pomoću UI makroa može se
pristupiti samo podskupu svojstava obrasca. Na primjer, ako imate kontrolu koja se zove „Kontrola1“ u

73
obrascu koji se zove Obrazac1“, IntelliSense će vam dozvoliti da dodate svojstvo
[Obrasci]![Obrazac1]![Kontrola1].[Izvor kontrole] u izraz u UI makrou.
Međutim, ako potom objavite bazu podataka u okviru Access usluga, makro koji sadrži taj izraz generisaće
grešku kada se pokrene na serveru.
Sljedeća tabela prikazuje svojstva koja možete koristiti u UI makroima u Veb bazama podataka:
Object or control Properties that you can use
Form Caption, Dirty, AllowAdditions, AllowDeletions, AllowEdits
Tab Control Visible
Label Caption, Visible, Fore Color, Back Color
Attachment Visible, Enabled
Command Button Caption, Visible, Enabled, Fore Color
Tex tBox Enabled, Visible, Locked, Fore Color, Back Color, value
Check Box Enabled, Visible, Locked, Value
Image Visible, Back Color
Combo Box Enabled, Visible, Locked, Value
List Box Enabled, Visible, Locked, Value
Web Browser Visible
Subform Enabled, Visible Locked
Navigation Control Enabled, Visible

Premještanje radnje ‐ Move an action

Radnje se izvršavaju određenim redosljedom, od vrha ka dnu makroa. Da biste premjestili radnju nagore ili
nadole u makrou, koristite jedan od sljedećih metoda:
• Prevucite radnju gore ili dole do mesta ne koje želite da je postavite.
• Izaberite radnju, a zatim pritisnite kombinaciju tastera CTRL + STRELICA NAGORE ili CTRL +
STRELICA NADOLE.
• Izaberite radnju, a zatim kliknite na strelicu Move Up ili Move Down na desnoj strani okna sa
makroima.


Brisanje radnje Delete an action
Da biste izbrisali radnju makroa:
• Izaberite radnju, a zatim pritisnite taster DELETE. Druga mogućnost je da kliknete na dugme Delete
(X) na desnoj strani okna sa makroima.

Ako izbrišete blok radnji, na primjer blok If ili blok Grupa, brišu se i sve radnje u bloku.
Komande Move up, Move down, and Delete takođe su dostupne u priručnom meniju koji se pojavljuje kada
kliknete desnim tasterom miša na radnju makroa.

Kontrolisanje toka posla pomoću uslova If, Else If i Else

Za izvršavanje radnji makroa samo kada su određeni uslovi ispunjeni koristite blok If. On zamenjuje kolonu
Uslov koja se koristila u starijim verzijama programa Access. Blok If možete proširiti blokovima Else If i
Else, slično ostalim sekvencijalnim programskim jezicima kao što je VBA.
Sljedeća ilustracija prikazuje jednostavni blok If, uključujući blokove Else If i Else:

74
 1. Blok If izvršava se ako je vrijednost polja
„ExpirationDate“ manje od trenutnog
datuma.

2. Blok Else If izvršava se ako je vrijednost

polja „ExpirationDate“ jednaka trenutnom
datumu.

3. Blok Else izvršava se ako se ne izvršava

nijedan od prethodnih blokova.

4. Blok If završava se ovde.

Dodavanje bloka „If“ u makro

• Izaberite stavku If sa padajuće liste Add New Action ili je prevucite iz okna „Katalog radnji“ u
prozoru sa makroima.
• U polju na vrhu bloka If otkucajte izraz koji utvrđuje kada će se blok izvršiti. Izraz mora biti Bulov
(to jest, takav da se procenjuje sa „Da“ ili „Ne“).
• Dodajte radnje u blok If tako što ćete ih izabrati sa padajuće liste Add New Action koja se
pojavljuje unutar bloka ili tako što ćete ih prevući iz okna „Katalog radnji“ u blok If.

Dodavanje blokova „Else“ ili „Else If“ u blok „If“

• Izaberite blok If, a zatim u donjem desnom uglu bloka kliknite na dugme Dodaj „Else“ ili
Dodaj „Else If“.
• Ako dodajete blok Else If, otkucajte izraz koji utvrđuje kada će se blok izvršiti. Izraz mora biti
Bulov (to jest, takav da se procenjuje sa „Tačno“ ili „Netačno“).
• Dodajte radnje u blokove Else If ili Else tako što ćete ih izabrati sa padajuće liste Dodaj novu
radnju koja se pojavljuje unutar bloka ili tako što ćete ih prevući iz okna „Katalog radnji“ u blok.
Napomene
• Komande za dodavanje blokova If, Else If i Else dostupne su u priručnom meniju koji se pojavljuje
kada kliknete desnim tasterom miša na radnju makroa.
• Blokovi If mogu se ugnezditi na najviše 10 nivoa dubine.

75
Kreiranje podmakroa ‐ Create submacros

Svaki makro može sadržati više podmakroa. Podmakro se dizajnira tako da se poziva po imenu radnji
makroa RunMacro ili OnError.
Blok Podmakro dodajete u makro na isti način na koji dodajete radnju makroa. Kada dodate blok
Podmakro, možete prevući radnje makroa u njega ili izabrati radnje sa liste Dodaj novu radnju koja se
pojavljuje unutar bloka.
Napomene
• Blok Podmakro možete kreirati i tako što ćete izabrati neke radnje, kliknuti desnim
tasterom miša na njih, a zatim izabrati stavku Make Submacro Block.
• Podmakroi uvek moraju biti posljednji blokovi u makrou; ispod podmakroa nije moguće
dodati druge radnje (osim drugih podmakroa). Ako pokrenete makro koji sadrži samo
podmakroe bez posebnog imenovanja željenog podmakroa, pokrenuće se samo prvi
podmakro.
• Da biste pozvali podmakro (na primjer, u svojstvu događaja ili pomoću radnje RunMacro
ili radnje OnError), koristite sljedeću sintaksu:
macroname.submacroname

Grupisanje srodnih radnji

Čitljivost makroa možete poboljšati grupisanjem radnji i dodjelom smislenog imena grupi. Na primjer,
možete grupisati radnje koje otvaraju i filtriraju obrazac u grupu pod imenom „Otvaranje i filtriranje
obrasca“. Na ovaj način ćete lakše videti koje su radnje međusobno srodne. Blok Grupa ne utiče na način
izvršavanja radnji, a grupu nije moguće pojedinačno pozvati ili pokrenuti. Njena primarna upotreba jeste
označavanje grupe radnji kako biste bolje razumijeli makro dok ga čitate. Pored toga, tokom uređivanja
velikog makroa svaku grupu možete skupiti do veličine jednog reda čime smanjujete količinu pomjeranja
koje je potrebno izvršiti.
Ako se radnje koje želite da grupišete već nalaze u makrou, koristite sljedeću proceduru da biste ih dodali u
blok Grupa- Group:
• Izaberite radnje koje želite da grupišete.
• Kliknite desnim tasterom miša na izabrane radnje, a zatim izaberite stavku Make Group Block .
• U polju na vrhu bloka Grupa otkucajte ime grupe.
Ako radnje nisu već prisutne:
• Prevucite blok Grupa iz kataloga radnji u prozor sa makroima.
• U polju na vrhu bloka Grupa otkucajte ime grupe.
• Prevucite radnje makroa iz kataloga radnji u blok Grupa ili izaberite radnje sa liste Add New
Action koja se pojavljuje unutar bloka.
Blokovi Grupa mogu sadržati druge blokove Grupa i mogu se ugnjezditi na najviše 9 nivoa dubine.

Razvijanje i skupljanje radnji makroa ili blokova‐ Expand and collapse

Kada kreirate novi makro, izrada makroa prikazuje radnje makroa tako da su svi argumenti vidljivi. U
zavisnosti od veličine makroa, možda ćete željeti da skupite neke ili sve radnje makroa (i blokove radnji)
tokom uređivanja makroa. Na ovaj način ćete lakše dobiti sveobuhvatni prikaz strukture makroa. Po potrebi
možete razviti neke ili sve radnje da biste ih uredili.

Razvijanje ili skupljanje jedne radnje makroa ili jednog bloka

Kliknite na znak plus (+) ili minus (-) sa lijeve strane imena makroa ili bloka. Druga mogućnost je da
pritisnete tastere STRELICA NAGORE i STRELICA NADOLE da biste izabrali radnju ili blok, a
zatim pritisnete tastere STRELICA NALEVO ili STRELICA NADESNO da biste skupili ili razvili
radnju ili blok.
Razvijanje ili skupljanje svih radnji makroa (ali ne i blokova)
Na kartici Dizajn, u Collapse/Expand group kliknite na dugme Expand Actions ili Collapse
Actions.

76
Razvijanje ili skupljanje svih radnji makroa i blokova/Expand or collapse all macro actions and blocks
• Na kartici Dizajn, u Collapse/Expand group kliknite na dugme Expand All ili Collapse All.

U skupljenu radnju možete „zaviriti“ tako što ćete pomjeriti pokazivač iznad radnje. Access prikazuje
argumente radnje u opisu alatke.

Kopiranje radnji makroa ‐ Copy and paste macro actions

Ako vam je potrebno da ponovite radnje koje ste već dodali u makro, postojeće radnje možete kopirati i
prebaciti slično kao što biste to uradili sa pasusom teksta u programu za obradu teksta.
Kada prebacite-pastirate radnje, one se umeću neposredno ispod trenutno izabrane radnje. Ako je blok
izabran, radnje se pridružuju bloka.

Da biste brzo duplirali izabrane radnje, držite pritisnut taster CTRL i prevucite radnje na lokaciju u makrou
na koju želite da ih kopirate.

Dijeljenje makroa sa drugim osobama

Kada kopirate radnje makroa u ostavu, one se mogu nalepiti u vidu proširivog jezika za označavanje (XML)
u bilo koju aplikaciju koja prihvata tekst. Ovo vam omogućava da pošaljete makro kolegi putem e-poruke ili
da ga objavite u forumu za diskusije, na blogu ili na nekoj drugoj Veb lokaciji. Primalac tada može kopirati
XML i nalepiti ga u alatku „Izrada makroa“ u programu Access 2010. Makro se ponovo kreira tačno onako
kao što ste ga napisali.

Pokretanje makroa
Makro možete pokrenuti pomoću jednog od sljedećih metoda:
• Kliknite dvaput na makro u prozoru za navigaciju (in Navigation Pane).
• Pozovite makro pomoću radnje makroa RunMacro ili OnError.
• Unesite ime makroa u svojstvo događaja objekta. Makro će se pokrenuti kada se taj događaj okine.

Otklanjanje greške makroa ‐ Debug a macro
Ako imate problema prilikom pokretanja makroa, postoji nekoliko alatki koje možete koristiti da biste došli
do izvora problema. Dodavanje radnji za rad sa greškama u makro - Add error-handling actions to a
macro. Preporuka je da se radnje za rad sa greškama dodaju u svaki makro tokom njegovog pisanja. Kada
koristite ovaj metod, Access prikazuje opise greškama pri njihovom pojavljivanju. Opisi grešaka pomažu
vam da razumijete grešku kako biste brže riješili problem.
Koristite sljedeću proceduru da biste dodali podmakro za rad sa greškama u makro:

1 2
3

• Otvorite makro u prikazu dizajna Design view-u.

• Na dnu makroa, sa padajuće liste Add New Action izaberite stavku Submacro-podmakro.
• U polju neposredno desno od riječi Submacro otkucajte ime podmakroa, na primjer ErrorHandler.
• Sa padajuće liste Add New Action koja se pojavljuje unutar bloka Podmakro izaberite radnju
makroa MessageBox.
• U polju Poruka otkucajte sljedeći tekst: =[MacroError].[Opis]
• Na dnu makroa, sa padajuće liste Add New Action izaberite stavku OnError.
• Postavite argument Idi na u okviru Ime makroa.

77
 • U polju Ime makroa otkucajte o im
me podmakrroa za rad sa greškam ma (u ovo om primjeruu
ErrrorHandler)).
• Prev vucite radnjuu makroa OnnError na saam vrh makroa.
Sljedeća iluustracija prikaazuje makro sa radnjom OnError i podmakro
p sa imenom ErrrorHandlerr.
1. Radnja mak kroa OnErrror postavljaa se na vrhh
makroa i poziva
p podm
makro ErrorrHandler u
događaju grreške.

2. Podmakro ErrorHandl
E ler pokreće se
s samo akoo
ga poziva radnja OnE Error i prikkazuje okvirr
poruke koji opisuje greššku.

Korišćenjje komand
de „Jedan k
korak“ ‐ Si ngle Step ccommand
Single Stepp „Jedan koorak“ predstaavlja režim za otklanjanje grešak ka makroa kkoji možete koristiti zaa
izvršavanje makroa raddnju po raddnju. Po izvrršavanju svaake radnje pojavljuje
p see dijalog ko
oji prikazujee
informacije o radnji i sve
s kodove greške koji se pojavljujju kao rezulltat. Međutim m, budući da u dijaloguu
„Makro u jednom koraku“ ne posto oji opis grešške, preporuččujemo korišćenje metodda podmakrooa za rad saa
greškama oppisan u prethhodnom odelljku.

Da biste pokkrenuli režimm Single Step p mode

• Otv vorite makro u Design vieew.
• Na kartici Dizajjn, u grupi Tools
T kliknitee na dugme Single
S Step.
• Saččuvajte i zatv vorite makro..
Kada sljedeeći put pokrrenete makro o, pojavljujee se dijalog Macro Sing gle Step Dijijalog prikazzuje sljedećee
informacije o svakoj raddnji:
• Macro name
• Con ndition (for If
I blocks)
• Acttion Name
• Arg guments
• Erro or Number (bbroj greške 0 znači da nij ije došlo do grešaka)
g
Krećući se kkroz radnje korak
k po korak, kliknite nna jedno od tri
t dugmeta u dijalogu:
• Da biste videli informacije
i o sljedećoj raadnji u makrrou, kliknite na
n dugme Sttep.
• Da biste zaustaavili sve tren nutno pokreenute makroee, kliknite na n dugme Sttop All Maccros. Režim m
„Jeddan korak“ i dalje će biti na snazi sljeedeći put kad da pokrenete makro.
Da biste izaašli iz režimaa „Jedan koraak“ i nastavilli sa pokretan
njem makroaa, kliknite naa dugme Con ntinue.

Napomene
• Akoo poslije possljednje radnjje u makrou kliknite na dugme
d Korak, režim Singngle Step i daalje će biti naa
snazzi sljedeći puut kada pokrenete makro .
• Da biste ušli u režim „JJedan korak k“ dok je makro
m pokreenut, pritisnnite kombinaaciju tasteraa
CTR RL+BREAK K.
78
 • Da biste ušli u režim „Jedan korak“ na određenom mestu u makrou, dodajte radnju makroa
SingleStep na to mesto.
• Režim „Jedan korak“ nije dostupan u Veb bazi podataka.

Konvertovanje makroa u VBA kôd

Makroi obezbjeđuju podskup komandi koje su dostupne u programskom jeziku Visual Basic za aplikacije
(VBA). Ako uvidite da vam je potrebno više funkcionalnosti nego što makroi mogu da obezbjede, objekat
samostalnog makroa možete jednostavno konvertovati u VBA kôd, a zatim iskoristiti prošireni skup funkcija
koje VBA obezbjeđuje. Međutim, imajte na umu da se VBA kôd neće pokrenuti u pregledaču. Svi VBA
kodovi koje dodate u Veb bazu podataka pokreću se samo kada se baza podataka otvori u programu
Access.
Ugrađene makroe nije moguće konvertovati u VBA kôd.

Da biste konvertovali makro u VBA kôd:

1. U prozoru za navigaciju kliknite desnim tasterom miša na objekat makroa, a zatim izaberite stavku
Design view.
2. Na kartici Design tab, u grupi Tools kliknite na dugme Convert Macros to Visual Basic.

U dijalogu Konvertovanje makroa navedite da li želite da se kôd za rad sa greškama i komentari dodaju u
VBA modul, a zatim kliknite na dugme Convert
Access potvrđuje da je makro konvertovan i otvara Visual Basic Editor. Kliknite dvaput na konvertovani
makro u prozoru „Projekat“ da biste prikazali i uredili modul.

79
Access programiranje kada i kako?

Kada kreirate novu bazu podataka, obično počinjete tako što kreirate nekoliko objekata baze podataka kao
što su tabele, obrasci i izveštaji. Postepeno ćete doći do tačke kada je potrebno da dodate nešto programiranja
da biste automatizovali određene procese i povezali objekte baze podataka.
U Accessu programiranje je proces dodavanja funkcionalnosti bazi podataka pomoću Access makroa ili
koda programa Visual Basic za aplikacije (VBA).
Na primjer, pretpostavimo da ste kreirali obrazac i izveštaj i želite da u obrazac dodate komandno dugme koje otvara izveštaj kada
se klikne na njega. U ovom slučaju, programiranje je proces kreiranja makroa ili VBA procedure i zatim podešavanje svojstva
događaja komandnog dugmeta OnClick tako da klik na komandno dugme pokreće makro ili proceduru. Za jednostavne operacije, na
primjer otvaranje izveštaja, možete da koristite čarobnjak za komandnu dugmad da biste izvršili ceo posao ili možete da isključite
čarobnjak i sami obavite programiranje.

Mnogi Microsoft Office programi koriste termin „makro“ koji se odnosi na VBA kôd.
To može da zbuni korisnike programa Access jer se u programu Access termin „makro“ odnosi na
imenovanu kolekciju radnji makroa koje možete da sastavite pomoću alatke „Izrada makroa“.

1
Zadatak

1. Pokreni Macro
2
2. Provjeri – pogledaj kolekciju
predefinisanih/ugrđenih makroa u Accessu

Radnje makroa u programu Access predstavljaju samo podskup komandi dostupnih za VBA. Alatka
„Izrada makroa“ daje vam strukturisaniji interfejs od alatke Visual Basic Editor i omogućava vam da dodate
programiranje kontrolama i objektima bez potrebe da učite VBA kôd. Trebalo bi da zapamtite da se u Access
člancima pomoći Access makroi nazivaju makroima. S druge strane,
VBA kôd se naziva VBA, kôd, funkcija ili procedura. VBA kôd je sadržan u modulima klase (koji su dio
pojedinačnih obrazaca ili izveštaja i obično sadrže kôd samo za te objekte) i u modulima (koji nisu vezani za
određene objekte i obično sadrže „opšti“ kôd koji može da se koristi u celoj bazi podataka).
Objekti (kao što su obrasci i izveštaji) i kontrole (kao što su komandna dugmad i okviri za tekst) imaju
različita svojstva događaja kojima možete da priložite makroe ili procedure. Svako svojstvo događaja je
povezano sa određenim događajem kao što je klik na taster miša, otvaranje obrasca ili izmena podataka u
okviru za tekst.
Događaji mogu da se pokrenu i faktorima izvan programa Access kao što su sistemski događaji ili
makroima i procedurama koji su priloženi drugim događajima.

Upotreba makroa ili VBA koda

Odluka o upotrebi makroa, VBA ili oba metoda prvenstveno zavisi od načina na koji planirate da primjenite
ili distribuirate bazu podataka. Na primjer, ako će baza podataka biti uskladištena na računaru i vi ćete biti
isključivi korisnik, a imate iskustva u upotrebi VBA koda, možete odlučiti da koristite VBA za izvršavanje
većine programerskih zadataka.
Ako namjeravate da dijelite bazu podataka sa drugim ljudima koji će je pronaći na serveru datoteka, možda
ćete željeti da izbjegnete upotrebu VBA iz bezbjednosnih razloga.
Access Veb aplikacije predstavljaju funkciju Accessa pomoću koje možete da objavite aplikaciju na
80
Microsoft SharePoint serveru na kojem su pokrenute Access usluge.
Ako namjeravate da objavite bazu podataka kao Access Veb aplikaciju, morate da koristite makroe umjesto
VBA da biste izvršavali programerske zadatke zato što VBA nije kompatibilan sa funkcijom
objavljivanja na Vebu.
Da biste osigurali bezbjednost baze podataka, trebalo bi da pokušate da koristite makroe kad god možete i
da koristite VBA programiranje samo za operacije koje se ne mogu izvršiti pomoću radnji makroa.
Pored toga, trebalo bi da pokušate da koristite samo radnje makroa koje ne zahtjevaju dodijelu statusa
pouzdanosti bazi podataka da bi se ona pokrenula. Ograničavanje upotrebe radnji makroa na ovaj način
omogućava korisnicima da budu sigurni da baza podataka ne sadrži nikakvo programiranje koje bi moglo
da naškodi podacima ili drugim datotekama na njihovim računarima.
Bezbjednost je problem zbog toga što VBA može da se koristi za kreiranje koda koji ugrožava bezbjednost
podataka ili može da ošteti datoteke na računaru. Kada koristite bazu podataka koju je kreirao neko drugi,
VBA kôd bi trebalo da omogućite samo ako znate da baza podataka potiče iz pouzdanog izvora.
Kada kreirate bazu podataka koju će koristiti druge osobe, trebalo bi da izbjegavate da uključujete
programerske alatke koje zahtijevaju da korisnik izričito dodijeli status pouzdanosti bazi podataka.

Korištenje VBA koda

VBA programiranje bi trebalo da koristite umjesto makroa ako želite da izvršite neku od sljedećih radnji:
• Koristite ugrađene ili kreirate vlastite funkcije Access obuhvata mnoge ugrađene funkcije kao
što je funkcija IPmt koja izračunava kamatnu stopu. Te ugrađene funkcije možete da koristite za
izvršavanje izračunavanja bez potrebe za kreiranjem složenih izraza. Pomoću VBA koda takođe
možete da kreirate vlastite funkcije kako biste izvršili izračunavanja koja premašuju mogućnosti
izraza ili da biste zamenili složene izraze. Pored toga, funkcije koje ste kreirali možete da koristite u
izrazima kako biste izvršili jednu operaciju nad više objekata.
• Kreiranje objekata ili manipulisanje njima U većini slučajeva najlakše će vam biti da kreirate i
mijenjate objekat u prikazu dizajna (Design View) tog objekta. Međutim, u nekim situacijama
možda ćete željeti da manipulišete definicijom objekta u kodu. Pomoću VBA možete da
manipulišete svim objektima u bazi podataka, pored same baze podataka.
• Izvršavanje radnji na nivou sistema Radnju RunApp možete da pokrenete u makrou da biste
pokrenuli drugi program (na primjer, Microsoft Excel) iz programa Access, ali makroe ne možete da
koristite za mnogo drugih radnji izvan programa Access. Koristeći VBA možete da provjerite da li
neka datoteka postoji na računaru, da koristite automatizaciju ili Dynamic Data Exchange (DDE) za
komunikaciju sa drugim programima zasnovanim na operativnom sistemu Microsoft Windows kao
što je Excel i pozivate funkcije u Windows bibliotekama dinamičkih veza (DLL).
• Manipulisanje jednim po jednim zapisom VBA možete da koristite da biste prošli kroz skup
zapisa, jedan po jedan, i izvršili operaciju nad svakim zapisom. S druge strane, makroi rade sa
cijelim skupovima zapisa istovremeno.

81