Домаћи задатак број 11.

Политичке странке, остали политички актери и

политичка култура

1. Шта су по Веберу политичке партије?

Политичке партије окарактерисао је као удружења чији је циљ да "својим
руководиоцима обезбеде моћ", а својим активним члановима "изгледе да ће
постићи неке објективне циљеве или стећи личну корист, или и једно и друго".
2. Које су битне одлике партије?
Циљ им је да освоје власт, имају формално чланство, имају мање или више
развијену идеологију и покушавају да одговоре на велики број друштвених
питања.
3. Повезати типове партија са адекватним карактеристикама:
1 Кадровске _5__ Теже да очувају поредак
2 Масовне __8_ Теже да сруше поредак и замене га новим
3 Репрезентативне __6_ Залажу се за права грађана, идеје слободе,
једнакости и братства
4 Интегративне __3_ Према истраживањима јавног мњења формулишу
политику
5 Уставне _7__ Окренуте су традицији, поштују хијерархију
поредак и ауторитет
6 Левичарске _2_ Имају велики број чланова јер име је бројност
битнија од идеологије
7 Десничарске __4_ Покушавају да придобију јавно мњење за своје
прогамске циљеве
8 Револуционарне __1_ Имају мали број фанатичних, добро организованих
чланова
4. Шта су групе за притисак?
Групе за притисак представљају скупове људи који имају заједнички интерес који
желе да заштите или промовишу у сарадњи са владом, или противно њој.
5. Навести три типа група за притисак.
Обичајне групе, интересне групе и институционалне групе.
6. Заокружити интересне групе:
a) Српско културно друштво
b) Унија просветних радника Србије
c) АКУД „Вељко Влаховић“
d) Адвокатска комора Ниш
e) Зелени центар
f) GRECO – Група држава за борбу против корупције
g) Лобистичка група
7. Шта су институционалне групе?
Формирају се у оквиру државног апарата, а утицај врши користећи положаје својих
чланова у хијерархији.
8. Која су два основна обележја друштвених покрета?
Што се тиче покрета који су се развили и XIX и XX веку, то су
 јасна одређеност циља
 тежња за друштвеним променама
9. Заокружити карактеристике нових друштвених покрета:
a) Развили се током 19. и прве половине 20. века
b) Привлаче махом младе, високо образоване људе из средњих слојева
c) Еколошки
d) Антиглобалистички
e) Класни
f) Настају од 60-тих година 20. века
g) Мировни
h) Национални
10. Шта је политичка култура?
Политичка култура је део културе који се тиче односа становништва према
политичким стварима као што су: облик владавине, схватање националног
идентитета, место и улога државе у друштву, значај политичких партија и избора,
права и слободе грађана итд.
11. Навести типологију политичке културе по Алмонду и Верби и Данијелу
Елазару.
По Алмонду и Верби:
 партиципативна,
 поданичка и
 парохијална политичка култура
По Данијелу Елазару:
 моралистичка,
 индивидуалистичка и
 традиционалистичка политичка култура.
12. Испод сваке карактеристике ставити назив типа политичке културе и
адекватног аутора.
a) Тежи социјалној правди и моралном напредку, као и остварењу "доброг
друштва"
Моралистичка - Данијел Елазар
b) Поштује хијерархију у друштву и бављење политиком оставља моћнм
породицаама
Традиционалистичка - Данијел Елазар
c) Не интересује се за политику, већ само за своје непосредно окружење
Парохијална - Алмонд и Верба
d) Механизмом такмичења које обезбеђује држава најзаслужнији појединци
заузимају најелитније положаје у политици
Индивидуалистичка - Данијел Елазар
e) Подстиче грађане на адекватно учешће у политичком животу
Партиципативна - Алмонд и Верба
f) Шири дух пасивности јер развија уверење да се не може утицати на власт
Поданичка - Алмонд и Верба.