Professional Documents
Culture Documents
1. А. К.
1. А. К.
9. Толстој
1. сцене и ликови
Ана Карењина – ове сцене битне: 1. Двоструки кошмар – сан Ане и Вронског; 2. Сцене коњских
трка; 3. Пут Ане ка самоубиству; 4. (можда) Љевинова косидба и олуја
Форма (како укључује грађу у дело, које методе користи: онеобичавање, ток свести, употреба
детаља)
доктори и прегледање
Цитати:
Да говори о своме јаду, није хтела, а да с таквим јадом говори о нечему другом, није могла. (70)
Његов је положај страшан: кривцу је теже него невином (72)
Односи:
напети (Кити и Љевина) све је лепо док јој не дође гост.
Љевин неиздрживо љубоморан.
За њега (Толстоја) брак је страшна мука.
Зашто је Ана учинила преврат?
Он је овде наставио дијалог са Пушкином (последње сцене из Евгенија Оњегина када она чита
писмо)
Марија Пушкина као узор Ане Карењине.
Антички типови љубави.
Питање снова трансформисан лик тог што је умро, подсећање на грех.
Сцена убиства под возом.
Буржоазије у Русији нема.
- црвена
- ташница Набоков – анализа Ане Карењине.
На балу.
Зашто са Китиног становишта? Јер јој је супарница.
Тананост у процесу заљубљивања. * Елена Фиранта – Моја Зоока пријатељица.
15
Вронгски
Детаљи: халат постављен веверичјом кожом (58),
Како Вронског виде: жене занесене његовом појавом, мушкарци свесни: „А ово је петроградски
кицош, њих прави машина, сви су на исти калуп и сви су мизерије. [...] Ја видим човека који има
озбиљне намере, а то је Љевин; а видим и пропалицу, као што је овај ветрогоња који би хтео само
мало да се проведе.” (кнез Шчербацки, 59)
17
Облонски и Вронски чекају на станици. Љевинов приказ из Облонскове перспективе. Љевин се осећа
као победник. Однос према мајци: „нагнаше да се сети мајке и да је чека. Он у души није поштовао
мајку, и не дајући себи рачуна о томе, није је ни волео...” (64), али због круга и васпитања ју је
понизно поштовао.
18
Сусрет Ане и Вронског. Двапут се погледавши, сударивши се у пролазу и с намером. Она излази, он
улази. Он познаде да припада високом друштвул. Није била много лепа, доста пуног тела. Не због
елеганције и грације, већ због израза лица. Мило, нежно и умиљато, са сјајним сивим очима, љупко и
плашљиво, са уздржаним и прикриваном живахношћу, која се у осмејку познавала. Разговарају у
вагону, када се она, не нашавши одмах брата, враћа унутра. Она му говори: „ја бих вас познала зато
што смо ваша мајка и ја, целим путем, чини ми се, само о вама говориле”, и свака њена реч упућена
му пропраћена је живахношћу, обасјавањем очију и осмејком, кокетаријом, коју не жели, али и не, да
настави.
Изговоривши да нема пуно света и коначно кренувши из вагона, свет се накупља – дешава се
несрећа. Наговештај необичног је у уплашеним лицима, али и детаљима: „шеф станице, с капом
необичне боје. Сигурно се десило нешто необично”. Испресецани узвици масе одговарају сцени.
Ана, кад чује за несрећу, пита се шта да учине за породицу. Вронски то користи за своје потребе: даје
новац породици, али да би се њој показао као великодушан, а не из искрених побуда. Облонски, који
је претходно Вронском Карењиног представио као красног човека, сада те исте речи користи да
опише чин Вронског. Смрт чувара и речи пролазника Ани се чине као рђав знак. Облонски је
уплашен смрћу, али брзо прелази на друге теме, у разговору са грофицом спомиње певачицу, а Ани
инстистира на битности њеног доласка (и то зарад своје ситуације са женом), али не и симболике
догађаја. Ана покушава одмахивањем главе одбацити мисли о Вронском, посебно када чује да је он
Китин будући муж.
Детаљи: шеф станице, с капом необичне боје (67).
19
Ана разговара са Доли. Тема: опростити прељубу.
20
Детаљи: Анина мала рука, са белим прстима танким при врховима. Ана и Кити о балу.
21
Измирење Доли и Стиве. Касни долазак Вронског у посету. Сусрет Ане и Вронског, она горе на
степеницама, он доле код врата.
22
Бал.