V

МАТРИЦЕ И ДЕТЕРЕМИНАНТЕ

Матрице

1. Матрица типа (m  n) над пољем ( K , ,) је правоугаона шема

елемената aij (i  1, 2, ..., m; j  1, 2, ...., n) из поља K :

 a11 a12 ... a1n 

a a22 ... a2 n 
A   21
 ....................... 
 
 am1 am 2 ... amn 

Матрица А се краће означава са A  [aij ] m , n или A  (aij ) m ,n .

2. Транспонована матрица матрице A  [aij ]m , n је матрица

AT  [a ji ]n ,m .

3. Операције са матрицама A  [aij ]m , n и B  [bij ]m ,n .

(i) Збир матрица A  [aij ]m , n и B  [bij ]m , n је матрица C  [cij ]m , n за

коју је cij  aij  bij (i  1, 2, ..., m; j  1, 2, ..., n)

(ii) Производ скалара  и матрице A  [aij ]m , n је матрица B  [bij ]m , n

где је bij  aij (i  1, 2, ..., m; j  1, 2, ..., n)
(iii) Производ A  B матрица А и B дефинише се када број колона
прве матрице једнак броју врста друге матрице. Нека је A  [aij ]m , r и
B  [bij ]r ,n , тада је

A  B  [aij ]m , r  [bij ]r , n  [cij ]m , n

66
где је
r
cij   ais  bsj (i  1, 2, ..., m ; j  1, 2, ..., n).
s 1

(iv) Матрица
 a11 a12 ... a1m 
a a22 ... a2 m 
A   21
 ......................... 
 
 am1 am 2 ... amm 

је квадратна матрица m  тог реда. Квадратна матрица је

дијагонална ако су сви елемети ван главне дијагонале једнаки нули,
а елементи на главној дијагонали различити од нуле
(a11 , a22 , a33 , ..., amm  0) .
Дијагонална матрица, код које су сви елементи на главној
дијагонали једнаки јединици назива се јединична или Кронекерова
матрица.

Пример 1.
(i) Одредити тип матрица:

 2 - 1 1 
 0 1
A   0 0  , B  [2  1 1], C   2 , D  
 

-2 3   0  2 1

Решење:
Матрица А је типа 3 2, B је типа 1 3, Ц је типа 3 1 и Д је типа
2  2.
(ii) За сваку од следећих матрица одредити да ли је дијагонална,
јединична или нула матрица:

2 0 0 1 0 0
0 0 
A  0  1 0 , B  0 1 0 , C  


0 0 1 0 0 1 0 0 

Решење:
Матрица А је дијагонална, B је јединична, а C је нула матрица.
67
Пример 2.
Дате су матрице
 3 0  2  2 2 0
A   0 1 2 и B   1
 0  1  .
  2 1 3  0 4 2
Одредити:
а) A  B;
б) A  B;
в) 2 A  B;
г) X , тако да је A  B  2 X  I  0, где је И јединична матрица.

Решење:
 1 2  2  5  2  2
а) A  B   1 1 1 б) A  B    1 1 3
  2 5 5   2  3 1

 
 0 0 1
 4 2  4
 1
1 1
в) 2 A  B   1 2 3 г) X  ( A  B  I )   0 
2  2 2
  4 6 8  1 5
 2 
2 
Пример 3:
Одредити производ матрица A  B i B  A ако је
 3  2
 2 0  1
A i B   0 1  .
 2 1 3
 2 4
Решење:
3  2
 2 0  1 
A B    0 1  
 2 1 3 
 2 4

68
  2  3  0  0  (1)  2 2  (2)  0  1  (1)  4  4 8
  ;
 (  2)  3  1  0  3  2 (  2)  (  2)  1  1  3  4   0 17 

3  2  10  2  9
 2 0  1 
B  A   0 1       2 1 3 .
2 1 3
 2 4    4 4 10 

Детерминанте

1. Детерминанте квадратне матрице A  [aij ]n , n над пољем К је:

det A   (1)1( s )  a1s1  a2 s2  ....  ansn

где се сабирање врши по свим пермутацијама S  ( S1 , S 2 , ...., S n )

скупа 1, 2, ..., n  и где је I (s ) број инверзија у пермутацијији С.

2. Детерминанта n  тог реда обележава се са:

a11 a12 ... a1n

a21 a22 ... a2 n
det A 
.......................
an1 an 2 ... ann
За n  2 i n  3 имамо:
a11 a12
 a11  a22  a12  a21 ,
a21 a22
a11 a12 a13
a21 a22 a23  a11a22 a33  a12 a23a31  a13a21a32  a13a21a31  a12 a21a33  a11a23a32 .
a31 a32 a33

69
За израчунавање детерминанти трећег реда може се користити и
Сарусово правило, на пример:

2 0 1 2 0 1 2 0
1 2 3 1 2 3 1 2  2  2  0  0  3 (1)  (1) 1 3
1 3 9 1 3 0 1 3
+ + +
 [(1)  2  (1)  2  3  3  0  1  0]  3  (2  18)  23

3. Детерминанта која се добија из детерминанте А одба-цивањем

i  те врсте и j  те колоне назива се минор (субдетерминанта)
елемената aij и обележава се са M ij . Скалар Aij  (1) i  j . M ij назива
се алгебарски комплемент (кофактор) елемената aij .

4. Лапласова теорема
Ако је A  [aij ]n ,n , тада је

det A  ai1 Ai1  ai 2 Ai 2  ...  ain Ain , i  1, 2, ..., n

det A  a1 j A1 j  a2 j A2 j  ...  anj Anj , i  1, 2, ..., n.

5. Особине детерминанти:
(i) det A  det AT
(ii) Ако две врсте (колоне) међусобно замене места, детерминанта
мења знак.
(iii) Детерминанта се множи скларом тако да се сви елементи једне
врсте (колоне) помноже тим скаларом.
(iv) Ако су елементи једне врсте (колоне) пропорционални
елементима друге врсте (колоне) детреминанта је једнака нули.
(v) Вредност детерминанте се не мења ако се елементима једне врсте
(колоне) додају одговарајући елементи неке друге врсте (колоне),
помножени истим бројем.

70
Пример 1.
ab ab
(i)  (a  b) 2  (a  b) 2  4ab;
ab ab

a a a2  a
(ii)  (a  a )(a  a )(a 2  a )  a 2  a  a 2  a  0;
1 a a
2 1 3
(iii) 0 2 4  2  2  1  1  4  1  3  0  3  3  2  1  1  0  1  2  4  3  22.
1 3 1

Пример 2.
Користећи Лапласову теорему израчунати детерминанте:
1 1 3 4
2 0 8 1 3 4
2 0 0 8
(i)  (1) 3 0 2  4 2 0 8 
3 0 0 2
4 7 5 3 0 2
4 4 7 5
2 8 2 8
 (1)(7)  4(3)  7(4  24)  12(4  24)  100.
3 2 3 2

Пример 3.
Користећи особине детерминанти наћи вредност следећих
детерминаната:
1 3 2 3 1 0 2 3
1 0 2
1 0 3 1 1 1 3 1
(i)   (1) 1 1 3
2 1  3  3 2 2 3 3
2 2 3
0 1 0 1 0 0 0 1
(1) (2)
1 0 0
1 1
 1 1 1   3.
2 1
2 2 1

71
 Инверзна матрица

1. Ако за квадратну матрицу A постоји матрица A 1 , таква да је

A  A1  A1. A  E , где је Е јединична матрица, онда се A1 назива
инверзна матрица матрице А.

2. Матрица A  [aij ]n , n има инверзну матрицу A 1 , и то једи-нствену,

ако је det A  0. Тада је

A 1 
1
det A
 
 A* , A*  Aij n,n

где је Aij кофактор елемената матрице AT .

3. Елементарне трансформације матрице A су:

(i) Замена две врсте или две колоне;
(ii) Множење свих елемената врсте или колоне скаларом различитим
од нуле;
(iii) Додавање елемената једне врсте (колоне) елементима неке друге
врсте (колоне) претходно помножених произвољним скаларом.

Пример 1.
Наћи инверзну матрицу матрице
1 2  3 2  3 1
 2  1
(i) A  0 1 2 ; 
(ii) A  1 1 1 ; (iii) A   .
    1 0 
0 0 1   3 1  2

Решење:
1 2 3
1 2
(i) 1o det A  0 1 2   1  0, матрица је регуларна, те
0 1
0 0 1
постоји инверзна матрица:

72
  1 0 0
2 o
A   2
T
1 0;
  3 2 1

 1 0 2 0 2 1
  
 2 1 3 1 3 2
1  2 7
 0 0 1 0 1 0 
3o A*      0 1  2;
 0 1 3 1 3 2 
0 0 1 
 0 0 1 0 1 0 
 
 1 0 2 0 2 1 
1  2 7  1  2 7
1  
4 o 1
A  0 1  2   0 1  2.
1
0 0 1  0 0 1 
Провера:
1  2 7  1 2  3 1 0 0
1 
A  A  0 1  2  0 1 2   0 1 0  E
0 0 1  0 0 1 0 0 1

Важи такође и A  A 1  E.

Пример 2.
Решити матричне једначине A  X  B и Ax  X  B  0, ако је
2 3 1  1 0 1 
A  3 5 2, B  2 1 2.
1 2 3 0 3 0

Решење:
а) A1 \ A  X  B (множено са A1 са леве стране)

X  A1 B

73
 5 2
A11   1
11
 11
2 3
2 3 1  A21  7 A31  1
1 2 3 2
 A  3 5 2  2 A12   1  7 A22  5 A32  1
1 3
1 2 3 A23  1 A33  1
13 3 5
A13   1 1
1 3

 A11 A21 A31   11  7 1 

1 1
па је A1   A12 A22 A32    7 5  1

2 2
 A13 A23 A33   1  1 1 

 11  7 1  1 0 1   3  4  3
1    1
1
X  A  B   7 5  1  2 1 2   3 2 3 
2 2
 1  1 1  0 3 0   1 2  1

б) Ax  x  B  0
X A  I   B /A  I 
1

 2 3 1  1 0 0   2 4 2 
X  B  A  I  ;  A  I   3 5 2  0 1 0  0 3 1 
1

1 2 3 0 0 1 3 1 2

 5  6  2  5  6  2  1 0 1 
1 1
A  I    3  2  2   3  2  2  2 1 2

1

4 4
 9 10 6   9 10 6  0 3 0

Систем линеарних једначина

1. Нека је дат систем од m једначина са n непознатих величина

a11 x1  a12 x2  ....  a1n xn  b1
a12 x1  a22 x2  ....  a2 n xn  b2
.........................................
am1 x1  am 2 x2  ....  amn xn  bm

74
Матрице
 a11 a12 ... a1n   a11 a12 ... a1n b1 
a a a22 ... a2 n b2 
a22 ... a2 n 
A   21 и C   .................................
21

 ...........................  
   
 am1 am 2 ... amn  am1 am 2 ... amn bm 
називају се матрица система ( A) и проширена матрица систе-ма
једначина (C ).

 b1 
b 
Матрица B   2  је матрица слободних чланова.
:
 
bm 

2. Систем линеарних једначина се може у општем случају решавати

на три начина:
1o Матрична метода
2 o Метода детереминанте - Крамерова метода
3o Гаусова метода

Матрична метода

Ако матрицу система означимо са А, матрицу непознатих са

X и матрицу слободних чланова са Б, тада се систем линеарних
једнчина може написати у облику:
A  X  B.
Ако је у систему једначина m  n и ако је det A  0, онда
систем има јединствено решење дато са
X  A 1  B.
Пример 1.
а) Решити систем једначина методом матрица:

75
 3x  4 y  z  2 3 4  1   2  x 
2 x  y  3 z  5  A  2  3 3 ; B  5 i  y 
 
4x  y  2z  2 4 1  2 2  z 
Ax  B  X  A1  B (множимо са A1 са леве стране)

3 4 1 3 4
 A  2  3 3 2  3  18  48  2  12  9  16  59  0
4 1 2 4 1

Дакле r  A  3  n систем је сагласан и има јединствено решење.

1
Формирајмо матрицу A 1   A*
DetA
11  3 3 21 4 1 31 4 1
A11   1  3; A21   1  7; A31   1 9
1 2 1 2 3 3
2 3 3 1 3 1
A12   1  16; A 22   1  2; A 32   1
1 2 2 2 3 2
 11
4 2 4 2 2 3
2 3 3 4 3 4
A13   1  14; A23   1  13; A33   1
13 23 33
 17
4 1 4 1 2 3

3 7 9 
1 
1
A  16  2  11
59 
14 13  17
3 7 9   2  6  35  18  59 1
1     1   1    
X 16  2  17  5  32  10  22   0  0
59  59  59    
14 13  17 2 28  65  34 59 1
x, y, z   1,0,1
б) Матричном рачуном решити систем једначина:
2 x  3 y  z  11
3 x  5 y  2 z  19  A  X  B X  A1  B
x  2 y  3 z  14

76
 2 3 1 11  x
A  3 5 2; B  19; X   y 
  
1 2 3 14  z 
2 3 1
 A  3 5 2  2 m  n 3i A  2  0
1 2 3
Следи систем је сагласан и има јединствено решење.
 5 2 3 1 3 1 
  
 2 3 2 3 5 2 
 11  7 1 
1 1  3 2 2 1 2 1 1  
A       7 5  1
A 1 3 1 3 3 2 2 
 1  1 1 
 3 5 2 3 2 3 
 1 2 1 2 3 5 

 11  7 1  11  2  1 
1    1   
X   7 5  1  19  4  2
2 2
 1  1 1  14 6 3
R :  x, y, z   1,2,3

Метода детерминанте (Крамерова метода)

Нека је у систему од м једначина са н непознатих величина,

m  n, D  det A и Dxk  det A(k ) , где је A(k ) матрица добијена од А
заменом k  те колоне слободним члановима система b1 , b2 , ..., bn .

1o Ако је D  0 систем има јединствено решење дато са:

Dx Dx2 Dxk Dxn
x1  1 , x2  , ...., xk  , ...., xn 
D D D, D
2 o Ако је D  0 и бар једно Dxk  0 za k  1, 2, ..., n, (0  x  0) систем
нема решења.
3o Ако је D  Dx1  Dx2  ...  Dxn  0, систем има бесконачно много
решења.

77
4 o Хомоген систем (bk  0, k  0, 1, ..., n) има:
а) Само тривијално решење x1  x2  ...  xn  0, ako je D  0.
б) Осим тривијалног и бесконачно много других решења ако је
D  0.

Решени задаци:

Пример 1.
Решити систем једначина применом Крамеровог правила и
дискутовати решења.
(i) 2 x  3 y  z  1
x y z6
3 x  y  2 z  1

Решење:
2 3 1
D 1 1 1  23.
3 1 2

Детерминанта система D  23  0 значи да систем има јединствено

решење.
1  3 1
Dx  6 1 1  23,
1 1 2

2 1 1 2  3 1
Dy  1 6 1  46, Dz  1 1 6  69
3 1  2 3 1 1
Dx  23 D y  46 D  69
Тада је: x    1, y    2, z  z   3.
D  23 D  23 D  23

(ii) 2 x1  3 x2  7
x1  x2  1

78
Решење:
2 3 7 3 2 7
D  5, D1   10, D2   5, x1  2, x2  1.
1 1 1 1 1 1

(iii) 2 x1  3 x2  7
4 x1  3x2  1

Решење:
2 3 7 3 2 7
D  0, D1   39, D2   26.
4 6 1 -6 4 1
Систем нема решења.

(iv) 2 x  y  3 z  2
x  y  2z  4
3 x  5 y  z  3

Решење:
x  1, y  1, z  1.

(v) x  y  3z  1
2x  4 y  2z  1
3x  5 z  5
Решење:
D  0, систем нема решења.

(vi) 2 x  y  3z  1
x  2y  z 1
4x  3y  z  3
Решење:
D  0, Dx  0, D y  0, Dz  0. Систем има бесконачно много решења
3
и добијамо их из : 2 x  y  1  3 z , x  2 y  1  z  x   z,
5

79
 1 1 1 1
y  z; x  (3  k ), y  (1  k ), z  k , k  R.
5 5 5 5

(vii) x  2y  z  0
x  y  3z  0
3x  5 z  0

Решење:
D  0, решења система добијамо на пример из: x  2 y  z ,
5 4
x  y  3 z  x   z , y  z. Решења су дата са: x  5k , y  4k,
3 3
z  3k , k  R.

(viii) x  2 y  3z  0
2x  y  z  0
4x  y  z  0
Решење:
D  30, Dx  D y  Dz  0. Систем има само тривијална решења
x  y  x  0.

(ix) ax  y  z  1
x  ay  z  a
x  y  az  a 2
Решење:
D  (a  2)(a  1) 2 , Dx   (a  1) 2 (a  1),
D y  (a  1) 2 , Dz  (a  1) 2 (a  1) 2 .

a 1
Ако је D  0  a  2, a  1, тада су решења x   ,
a2
1 (a  1) 2
y ,z ; ако је a  1 систем неодређен, а ако је a  2,
a2 a2
нема решења.

(x) x y z0
ax  4 y  z  0

80
 6 x  ( a  2) y  2 z  0

Решење:
D  a 2  a  20  (a  5)(a  4). За a  4 i 2  5 сиситем има само
тривијална решења x  y  z  0.

(xiii) ax  4 y  2
9 x  ay  3

Решење: D  a 2  36  (a  6)(a  6), Dx  2(a  6), D y  3(a  6). За

a  6 систем има бесконачно много решења, а за a  6 нема
2 3
решења. За a  6 и a  6 je x  ,y .
a6 a6

81