О ВЛАСТИ...

,,Постоје три велике страсти - алкохол, коцка и власт

Од прве двије се некако може излијечити, од треће никако. Власт је и најтежи порок. Због
ње се убија, због ње се гине, због ње се губи људски лик.
Неодољива је као чаробни камен, јер прибавља моћ...

Човјека на власти подстичу кукавице, бодре ласкавци, подржавају лупежи, и његова

представа о себи увек је љепша него истина. Све људе сматра глупим, јер крију пред њим
своје право мишљење, а себи присваја право да све зна, и људи то прихватају.

Нико на власти није паметан, јер и паметни убрзо изгубе разбор, и нико трпељив, јер мрзе
промјену. Одмах стварају вјечне законе, вјечна начела, вјечно устројство, и вежући власт уз
Бога, учвршћују своју моћ. И нико их не би оборио, да не постају сметња и пријетња
другим моћницима. Руше их увијек на исти начин, објашњавајући то насиљем према
народу, а сви су насилници, и издајом према владару, а никоме то ни на ум не пада. И
никога то није уразумило, сви срљају на власт, као ноћни лептири на пламен свијеће. ,,

Меша Селимовић
Задатак:

1. Прокоментаришите став Меше Селимовића према власти.

Подсетите се лектире и одговорите на питање какво је било лично искуство Меше Селимовића са
влашћу које је било један од мотива да напише своје чувено дело ,,Дервиш и смрт,, О којој идеологији
он пише у овом делу и како слика њена основн обележја?
3. Како ви лично гледате на појам власти? Колико су грађани данас у могућности да активно утичу на
носиоце власти?
Размислите да ли би се многи понашали одговорније у политици да знају
етимологију (порекло и значење) следећих речи:
ДРЖАВА
У речницима нашег књижевног језика забележено je да je држава "независна заједница људи једне или
више народности, стално насељених на одређеној територији, под истом поли-тичком влашћу". Осим
овог, да кажемо – основног значења, реч држава има, или је имала, и друга. Али то у овом тренутку није
важно. О томе нешто касније.
Знамо да свака држава има своје држављане, тј. становнике који имају њено држављанство (то je
управо та "заједница • људи једне или више народности" што чини државу), а има и државнике, тј људе
"истакнуте у вођењу државе и државне политике". Постоје такође и утврђене државне границе и
државна територија (простор), па државна знамења (симболи) - грб и застава, државна химна
(свечана песма) итд.
А како je настала сама та реч и које joj je било првобитно, изворно значење?
Као и многе друге речи, држава носи у себи свој прадавни смисао, који сведочи о настанку онога што
данас означава. Taj се смисао открива у глаголу држати, од кога je та реч и постала. У давној прошлости,
найме, држало се (сматрало) да владар (феудални господар - цар или краљ "држи" земљу којом влада, па
je то онда била његова д р ж а в а, тј "оно што држи (у поседу)"-
И поједини феудални господари унутар једне државе (царства или краљевства) имали су своје поседе -
државе (подручја која су држали под својом влашћу). То су биле државе у држави, па су због њиховог
сукобљавања пропадала и велика царства....
Данас се, међутим, држава употребљава углавном у оном првом, у пометку назначеном смислу:
"независна заједница људи..." Тиме се опет, на неки начин, потврђује исконско значење те речи.
Јер, држава као заједница постоји и траје само дотле док се људи и народи у њој међусобно "држе".
Ето опет нашег глагола држати са значењем које више одговара данашњем друштву, у коме нема цара -
"држаоца све земље".

МИНИСТАР

Има речи које саме по себи звуче некако важно. Оне, додуше, и значе нешто важно: неку важну личност,
звање, делатност и сл. Таква je, ето, и реч министар.
Кад се каже министар, одмах помислимо на неку уважену особу, окружену пажњом и чуварима, а уз то
и обасуту разним почастима. У нашој свести, дакле, министар није обичан човек; он je " велика зверка".
Ко je министар и шта он, у ствари, ради, објашњава се у речницима и енциклопедијама. То је "највиши
државни службеник који се налази на челу једног министарства и управља одређеном облашћу, ресором
државних послова". Тако, онда, постоји министар војске, полиције или унутрашњих послова, саобраћаја,
финансија, просвете, културе итд.
И по овом објашњењу реч министар означава важну личност, или звање, положај - како хоћете.
Насупроттоме, сама та реч, по свом пореклу и првобитном значењу, не упућује ни на шта што би било
важно или значајно.
Она, једноставно, кад се преведе с латинског језика (где гласи: minister), значи - "слуга", "помоћник".
Иако на први поглед изгледа чудно, то je и разумљиво, јер треба знати да су некада, у средњем веку,
министри били без личне власти и данашњег угледа и моћи. Потпуно подређени владару у чијој су се
служби налазили, били су практично његове слуге, или, ако то звучи боље - помоћници.
Исто значење имала je некада и реч амбасадор, која такоће звучи важно и значајно, jep je амбасадор
високи представник, или посланик, неке државе у иностранству. Та je реч постала од латинског ambactus
(чита се: амбактус), са значением "слуга" или "вазал". (Ово последње опет значи "слуга" или
"пратилац".) "Ambactus" je, иначе, имао задатак да обавqа набавке за свога господара.
Током времена речи министар и амбасадор промениле су смисао, па данас означавају високи положај у
државној служби, односно звање које изазива уважавање.
 ИДИОТ

Јесте ли знали да је у старој Грчкој, колeвци eвропскe, па и светске науке и културе, било мноштво
идиота. .. Није никаква шала, стварно је било тако. У то време у Грчкој идиот (или идиотес, како су
говорили стари Грци) био је сваки обичан, инокосни (самосталан, приватни) грађанин који се није бавио
државним или јавним пословима. А таквих, разуме се, није било мало. Било их је чак и много више него
оних који нису били "идиота".
Пошто су се они који се нису бавили јавним пословима, који нису држали неку канцеларију и сл.,
сматрали необразованим, нестручним и неспособним, реч идиот, добила је значење: "нестручњак",
"неспособен човек", "незналица", "неспособњаковић". Одатле се онда лако развило и данашње значење
те речи: "блесан", "будала", "будалина", "тупан", "тупоглавац", "глупан" и сл. Чак и више од тога, идиот
је "глупан над глупанима"…У медицини идиот је душевно оболео човек, "слабоумник". …
Прича о речи идиот има и једну поуку. Она потврђује како се све у животу с временом мења, па тако и
речи. Ни идиот у том погледу није изузетак. Само што су промене овде ишле у негативном смеру, па је та
реч добијала све погрдније значење. У обичном говору код нас, како смо видели, она је данас јако
увредљива.

М. Шипка ,,Прича о речима,, Прометеј, Нови Сад, 2007.