САДРЖАЈ

1. УВОД..................................................................................................................................................2
2. ВЕЗИВНИ ГРАЂЕВИНСКИ МАТЕРИЈАЛИ..................................................................................3
2.1. ЦЕМЕНТ....................................................................................................................................4
2.2. ГРАЂЕВИНСКИ КРЕЧ............................................................................................................7
2.3. ГРАЂЕВИНСКИ ГИПС..........................................................................................................10
3. КОНСТРУКТИВНИ ГРАЂЕВИНСКИ МАТЕРИЈАЛИ...............................................................12
3.1. КАМЕН.....................................................................................................................................13
3.2. ШЉУНАК И ПИЈЕСАК..........................................................................................................15
3.3. ГРАЂЕВИНСКА КЕРАМИКА...............................................................................................16
3.3.1. Цигла (опека)....................................................................................................................17
3.3.2. Цријеп...............................................................................................................................19
3.3.3. Керамичке плочице..........................................................................................................20
3.4. ПРЕФАБРИКОВАНИ ГРАЂЕВИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ НА БАЗИ ВЕЗИВНИХ
СРЕДСТАВА.......................................................................................................................................21
3.5. ГРАЂЕВИНСКИ ИЗОЛАЦИОНИ МАТЕРИЈАЛИ...............................................................23
4. ЗАКЉУЧАК.....................................................................................................................................24
5. ЛИТЕРАТУРА.................................................................................................................................25

Тема: Везивни и констрuктивни грађевински материјали 1

 1. УВОД

У грађевински материјал спадају разне врсте материјала које се користе

у грађевинарству. Могу бити природни и вјештачки материјали. Природни
материјали се употребљавају онакви какве налазимо у природи (или уз
незнатну претходну обраду), нпр. камен, дрво, пијесак, шљунак, иловача,
трска и др., док се вјештачки добијају хемијском и механичком прерадом
сировина (цемент, бетон, гипс, стакло, азбест, битумен, предмети од
пластике, метални и керамички предмети и др.).
Од XIX вијека у грађевинарству преoвладава употреба вјештачких
материјала који омогућују нове конструкцијске могућности, а и јефтинији су.
Примјена грађевинског материјала зависи о његовим својствима (тврдоћа,
чврстоћа, еластичност, тежина, топлотна и звучна проводљивост, отпорност,
запаљивост и др.) и прописана је стандардима који вриједе за већину држава.
Највећи дио грађевинских материјала добија се од природних,
неорганских сировина, индустријском прерадом, а само мањи дио је
природан производ. Већина материјала је силикатног састава, али може бити
и карбонатног, сулфатног или органског (битумен, асфалт, дрво и сл.).
Грађевински материјал се дијели на:
- везивни грађевински материјал
- конструктивни грађевински материјал.
У везивни грађевински материјал спада: цемент, креч и гипс.
У конструктивни грађевински материјал спада: камен, керамика,
префабриковани грађевински елементи на бази везивних средстава,
изолациони материјали, дрво, стакло, метал итд.

Слика 1. – Грађевински материјал

Тема: Везивни и констрuктивни грађевински материјали 2

 2. ВЕЗИВНИ ГРАЂЕВИНСКИ МАТЕРИЈАЛИ

Везивни грађевински материјали су неорганска једињења која се

печењем преводе у нестабилан хемијски облик због губитка угљен-диоксида
или хемијски везане воде у молекулу. Накнадним мијешањем са водом и у
додиру са ваздухом, они поново хемијски везују изгубљене компоненте и
претварају се у чврсту компактну масу која повезује конструктивне
грађевинске елементе.
У састав везива могу улазити и други материјали који се некад
дјелимично и хемијски везују за основну компоненту и тако повећавају
способност везивања. То су већином пијесак и шљунак, који повећавају
компактност и тврдоћу очврслог материјала.
У зависности од тога да ли везују и очвршћавају само на ваздуху или и
на ваздуху и у води, везива се дијеле на:
- ваздушни везивни материјал;
- хидраулични везивни материјал.
Везивни материјали добијају се печењем одређених врста стијена, при
чему настају хемијске промјене у структури материјала. У контакту са водом
очврсну везујући материјале као што су шљунак, пијесак и опека. У ову
групу спадају:
- цемент,
- креч,
- гипс.

Слика 2. – Везивни грађевински материјал

Тема: Везивни и констрuктивни грађевински материјали 3

 2.1. ЦЕМЕНТ

Све од постанка цивилизације, људи су покушавали пронаћи материјал

који би камење повезивао у чврсту грађевину. Асирци су у ту сврху
користили глину, док су Египћани отишли корак даље и открили малтер од
креча и глине који су користили као везиво у изградњи различитих објеката
као што су пирамиде. Стари Грци су додатно побољшали постојећи процес,
да би коначно Римљани развили цемент којим су се правили објекти изузетне
трајности. И сам назив цемент потиче од латинске ријечи „цаемента“, којом
су Римљали означавали везиво добијено од ломљеног камена и воде. Цемент
се развијао кроз вијекове. Цемент каквог данас познајемо први пут је
произвео Џон Сметон (Јохн Смеатон) који је 1765. године први пут произвео
цемент печењем кречњака који је садржавао одређени проценат глине.
Заслуге за патентирање цемента, међутим, припале су Џозефу Аспдину
(Јосепх Аспдин) 1824. године.

Слика 3. - Цемент

Цемент је фино самљевено везивно средство коме је основни састојак

калцијум-алуминијум силикат. Процес добијања састоји се у печењу
кречњака и глине (однос приближно 3:1) или природног глиновитог
кречњака – лапорца, при чему се због издвајања воде и угљен-диоксида
мијења хемијски састав и структура материјала.
Када се цемент помијеша са водом, долази до промјена у саставу усљед
хидратизације и он се постепено претвара у чврсту компактну масу сличну
камену. Као посљедица хемијске реакције између састојака цемента и воде
развија се топлота, која се назива топлота хидратизације. Цемент очвршћава
у року од неколико сати, међутим процес очвршћавања се не прекида, а
максимална чврстоћа се постиже тек након једне године. Приликом
очвршћавања веже се вода у количини приближно једнакој 1/4 масе цемента,
а остатак испари.

Тема: Везивни и констрuктивни грађевински материјали 4

 Данас цемент у грађевинарству представља и значајну сировину за
израду конструкционих елемената и на тај начин потискује из употребе
камен и циглу. У том случају цемент се мијеша са додацима, као што су
пијесак и шљунак или гвоздене мреже и шипке у циљу ојачавања
конструкције.
Према саставу и начину добијања, цементи се разврставају на више
типова:
- портланд цемент, је основни и највише коришћен тип цемента као
везивног средства или конструктивног материјала за танке
конструкције;
- бијели цемент, разликује се од портланд цемента само по боји, јер се
добија од чистих бијелих сировина без примјеса;
- портланд цемент са додацима, згуре или пуцолана (пјесковити
вулкански пепео) у различитим количинама.
Заједнички назив за различите врсте хидрауличних везива; у ужем
смислу, портланд цемент, којем се основни састојак, клинкер, добија
печењем сировине што садржи оксиде калцијума, силицијума, алуминијума и
жељеза у потребним омјерима. Најчешће су то смјесе вапна и глине, а могу
бити природне (лапорац) или направљене фабрички. При синтеровању на
температури од око 1450 °С настају минерали клинкера, претежно калцијум
силикати и алуминати, а о њиховом омјеру зависе својства цемента:
чврстоћа, хемијска отпорност и др. Клинкер се меље у фини прах, цемент, уз
додатак приближно 5% гипса, који служи за успоравање везања, тј.
продужење стања обрадивости. Дода ли се цементу вода, смјеса се полако
скрућује и постепено отврдне као камен. То је посљедица хидратације, у којој
настаје чврсти цементни гел (садржи калцијум силикат-хидрат, алуминијум-
хидрат и хидроксид). Хидратацијом најприје долази до везања, тј. губитка
обрадивости, који наступа у неколико сати, а затим до повећања чврстоће,
што траје мјесецима, а најизраженије је током првих мјесец дана од почетка
реакције. То је основа примјене цемента за припрему цементног морта (у
смјеси с пијеском) и бетона (у смјеси са шљунком).
Алуминирани (бокситни) цемент је брзовезујуће хидраулично везиво.
Добија се печењем мјешавине кречњака и боксита. Има велику чврстоћу на
притисак и високу хемијску отпорност, осим тога отпоран је на дјеловање
морске води и брзо очвршћава. Овај цемент неколико пута је скупљи од
портланд цемента, па се користи само у случајевима када треба да дођу до
изражаја његова специфична својства.

Тема: Везивни и констрuктивни грађевински материјали 5

 Механичка чврстоћа цемента при притиску и савијању изражена је у
N/cm², мјерена послије 1, 3, 7 и 28 дана.
Обиљежавање цемента врши се према одговарајућем стандарду. Ознака
основног типа цемента састоји се из словне ознаке за врсту цемента и бројна
за класу. Цементи са додацима носе ознаке које се сатоје од:
- симбола за врсту цемента,
- процентуалног садржаја додатака и
- марке цемента.
Највећи свјетски произвођачи у 2011. години били су: Кина са 2 000
милиона тона, Индија са 210 милиона и Иран са више од 70 милиона, а у
Европи Русија са 52, Италија са 35, Њемачка 33, те Шпанија са 20,7 милиона
тона. Потрошња цемента сматра се важним показатељем развојног степена
поједине земље. Највише цемента троше земље које се интензивно развијају
(Кина, Саудијска Арабија).

Слика 4. – Различите врсте цемента

Тема: Везивни и констрuктивни грађевински материјали 6

 2.2. ГРАЂЕВИНСКИ КРЕЧ

Градјевински креч је један од најстаријих нехидрауличних везивних

материјала. Он се данас користи за добијање, разних врста малтера за зидање
и малтерисање спољашњих и унутрашњих зидова, боја за кречење, изградњу
кречно-силикатних опека, и блокова од гас и пјено бетона.
Технолошки поступак се састоји из експлоатације кречњака CaCO 3,
припреме те сировине за печење кроз уситњавање и сепарацију до 8-20cm
величине, очисти се од јаловине и пече се у вертикалним шахтним пећима.
Креч се добија печењем кречњака (CaCO3) при чему ово једињење губи
угљен-диоксид и прелази у калцијум оксид (CaО), који у промет долази под
именом негашени креч. Додавањем воде долази до хидратисања (хемијског
везивања воде) и негашени креч прелази у облик једињења калцијум-
хидроксида (Ca(ОH)2), који се у промету назива гашени креч. У том
хемијском облику има способност везивања, јер спајањем са угљен-
диоксидом из ваздуха поново прелази у почетни састав калцијум-карбоната.

Слика 5. – Креч

Тема: Везивни и констрuктивни грађевински материјали 7

 Усљед те промјене састава из тјестасте структуре након неколико
часова прелази у чврсто стање и стиче компактну структуру кречњачке
стијене. Међутим, процес очвршћавања се не зауставља и врло успорено
траје годинама. Ако се кречу дода пијесак, добија се трајније и јаче везиво
под називом малтер, јер се у процесу очвршћавања поред кречњака,
временом ствара и калцијум-силикат, што везиву даје додатну чврстоћу.
Приликом хидратисања – гашења креча развија се висока температура
усљед чега дио воде испарава. Због тога се за гашење употребљава два до три
пута већа количина воде од оне која је потребна за процес хидратизације.
Према брзини гашења креч се разврстава у: брзогасећи, који се гаси за 20
минута, и спорогасећи, који се гаси дуже.
Хидраулични креч је несинтеровано хидраулично везиво, које се по
својствима налази измедју грађевинског креча и цемента. Он је некад давно
имао изузетно велику примјену, док се данас користи за рестаурацију старих
споменикa. Имају двије брсте хидрауличног креча: хладни и врући
хидраулични креч. Хладним хидрауличним кречом су градјени објекти из
периода Рима, (Колосеум, Понт ду Гард, Трајанов мост преко Дунава). Он се
добија тако што се у гашеном кречу додају пуцолани (материјли добијени из
вулканског пепела, обично туфови или њима слични материјали, санторинска
земља, реагује са водом и везује и очвшћава и на ваздуху и у води, има много
веће чврстоће од гашеног креча. Овај креч је кориштен за справљање малтера
за повезивање камених блокова у темељима под водом, за повезивање
камених блокова и опека у надземним дијеловима и за прве врсте бетона који
су кориштени за грађење објекта у обичној и морској води. А врући
хидраулични креч се добија печењем одговарајуће сировине на
температурама нижим од температура синтеровања, тј. добија се печењем
лапоровитих кречњака (6 до 20% глине), на температури од 900 до 1000°. Он
се још зове и везиво XIX вијека и продавао се као Роман цемент. Он је фино
самљевени прах и употребљава се за добијање малтера у сувом и влажним
срединама, и за бетоне нижих механичких карактеристика.
Примјењује се за унутрашње и спољашње кречење, дезинфекцију
минерално везаних подлога, заштиту воћака од инсеката, као везиво за
кречне и продужне (кречно/цементне) малтере. Паропропустан је и велике
покривне моћи. Потрошња се креће од 0,3 - 0,4 kg/m², а може се разређивати
с водом у односу 1:4 за ријетку смјесу, до 1:2 за густу смјесу.

Тема: Везивни и констрuктивни грађевински материјали 8

 Складишти се тако да се у посуду сипа мало воде да прекрије
површину (да креч не долази у додир са ваздухом), и на тај начин се може
чувати неограничено дуго, али је потребно чувати га од смрзавања.

Слика 6. – Каменолом кречњака у Норвешкој

Тема: Везивни и констрuктивни грађевински материјали 9

 2.3. ГРАЂЕВИНСКИ ГИПС

Грађевински гипс се први пут јавља у малтеру код египатских

пирамида. Гипс је врло мекан минерал, по хемијском саставу калцијум-
сулфат дихидрат. Када се хидратише, анхидрован прах калцијум-сулфат,
CaSO4, рекристалише и ствара чврсту масу која се користи у грађевинарству.
Добија се печењем седмиентног стијенског материјала седре који се састоји
од минерала гипса (калцијум сулфат дихидрат CаSО4x2H20).

Слика 7. – Грађевински гипс

Прво се полазна сировина уситњава дробљењем и мљевењем, па се

излаже процесу дехидратализације (печења) гдје остаје само CаSО4, то је
потпуно издвајање кристалне воде и настаје естрих гипс и такође спада у
групу нехидрауличних везива, али за разлику од обичног гипса, споро
очвршћава и има високе механичке карактеристике, (пече се на
температурама изнад 900 и 1100 °), а рецимо када се дехидратација седре
обавља при температурама од 100 до 200°, долази до дјелимичног издвајања
воде и добија се калцијум сулфат полухидрат и ваздушно је везиво. Иначе се
то зове гипс, а када се он опет помјеша са водом, долази до хемијске реакције
гдје се враћа у седру (калцијум сулфат дихидрат и гдје се ослобађа велика
количина енергије). Дакле, овај материјал је јако хигроскопан, има
тенденцију да се враћа у дихидрат и због тога губи везивна својства, па се
мора заштити од влаге, а камоли од директног конаткта са водом.

Тема: Везивни и констрuктивни грађевински материјали 10

 Постоји више врста гипса и то :
- Моделарски гипс – исто се пече као и штук али чистоћа је 90% и
полухидрат је главни састојак и има јако финији млив, користи се за
израду модела.
- Штуко гипс - пече се до 200°. Користи се за разна малтерисања у
сувим просторијама, за израду гипс плоча са и без пуниоца, и гипс-
картонских плоча за облагање зидова и плафона (спуштени плафони),
као и за украсне детаље.
- Алабастер гипс – чист, бијели и фино мљевени штуко гипс. Користи се
у вајарству, за фина малтерисања сувих просторија, украсне детаље
(ливени гипс).
- Малтерски гипс – најмање 70% полухидрата, а највише 30%
анхидрита. Користи се за израду гипсних и гипснокречних малтера,
монтажних блокова и плоча или као противпожарни премаз у
грађевинарству.
- Естрих гипс се добија печењем на 900 и 1100°, састоји се искључиво од
анхидрита и јако мало СаО. Користи се за израду подлога за подове –
линолеуме, и за израду преградних зидова. Има јако високе механичке
карактеристике, везује дуже од осталих врста гипса.
Пошто га вода и температура брзо растурају додавањем синтетичких
смола и Си-једињења у масу гипса или само површинским премазивањем
синтетичким смолама, штитимо гипс од воде. Јако добро својство гипса је
ватросталност. Јако се споро загријава, те до разарања долази тек послије 6
сати, зато се те гипсне плоче користе за заштиту од пожара. Они се могу
армирати природним или вјештачким влакнима, типа трска и слично а не
челиком јер челик брзо корозира због порозности гипса.
Гипс постоји већ 200 милиона година. Кроз геолошки процес у води
растопљени гипс таложио се у плитким морским заљевима и тако створио
данас познате наслаге гипса. Данас када говоримо о традиционалним и
испробаним грађевинским материјалима, гипс заузима прво мјесто. Гипс
нема мириса. Осим тога он не садржи, тј. не развија никакве супстанце које
могу угрозити здравље. Све то га чини добро подношљивим како за човјека
тако и за животиње и животну околину.

Тема: Везивни и констрuктивни грађевински материјали 11

 3. КОНСТРУКТИВНИ ГРАЂЕВИНСКИ МАТЕРИЈАЛИ

Као роба широке потрошње јављају се многи конструктивни

грађевински материјали, који се могу подијелити на природне и вјештачке
конструктивне грађевинске материјале.
Природни конструктивни грађевински материјали су:
- камен,
- шљунак,
- пијесак и
- дрво.
Вјештачки констуктивни грађевински материјали су:
- грађевинска керамика,
- префабриковани грађевински елементи на бази везивних средстава,
- изолациони материјали,
- стакло,
- метални профили,
- профили од пластичне масе и др.

Слика 8. – Грађевински материјали

Тема: Везивни и констрuктивни грађевински материјали 12

 3.1. КАМЕН

Грађевинским каменом се сматра сваки камен који се може користити у

грађевинарству. Камен настаје дробљењем (ситњењем) стијена. До
природног настанка камена обично долази дејством ерозије, усљед утицаја:
кише, вјетра, мраза, плиме, осеке, земљотреса, поплава и других
метеоролошких појава.
Вјештачким путем се камен добија сјечењем стијена тестерама,
ситњењем помоћу експлозива, дробљењем или мљевењем, цијепањем и на
друге начине.
Камен је важан и скоро незамјењљив материјал у грађевинарству, како
у нискоградњи, тако и у високоградњи. Један је од најстаријих грађевинских
материјала, јер је био лако доступан у природи у давно доба, те су га рани
људи могли користити за разне потребе.
Камен се у грађевинарству најчешће прије употребе обрађује: ломи,
сијече, полира итд. За насипање путева и израду подлоге за темеље и подове
се обично користи природни шљунак или туцаник.

Слика 9. – Грађевински камен

Тема: Везивни и констрuктивни грађевински материјали 13

 Камен се од давнина користи у грађевинарству, као грађевински
материјал за израду кућа, помоћних зграда, мостова и путева. У
грађевинарству разликујемо:
- ломљени камен,
- плочасти камен који има двије стране приближно паралелне,
- камен у облику квадра, који је од стране клесара обрађен у правилне
облике и
- камен за подове који је сјечен у подне облоге.
Камен у индустрији се дијели на:
- тврди камен као диабас, профир и
- камен који је мекан као на примјер слојевити камен.
- вјештачки камен - специјална умјетност израде камена који је
направљен од стране вјештих мајстора терацера, каменорезаца и
клесара и представља имитацију природних камена. Можемо да га
распознамо када га додирнемо руком он је топао док је прави камен
увијек много хладнији.
У грађевинарству, за мостове се користи камен који је постојан у води
и на мразу, без напрслина и пора. Камен кориштен у ове сврхе има стални
или повремени контакт са водом па мора бити свјеж и доброг квалитета.
Користе се свјеже магматске стијене, гнајсеви неизражене шкриљавости,
масивни амфиболити, кречњаци, мермери итд.
Код израде саобраћајница, путева и жељезница, као и код израде
насутих брана од камена, камени материјал треба да је једар, добре чврстоће,
компактне грађе, еластичан постојан на хабање и отпоран на дејство мраза.
Такви су кречњаци, доломити, ефузиви, гранитоиди, мермери, амфиболити,
шљунак, пијесак и други. За жељезничке пруге се користе углавном дијабаз и
амфиболит док је кречњак много мање пожељан.
У високоградњи се користе разне врсте камена. У зависности од услова
које треба задовољити, односно од мјеста примјене на објекту примјењује се
одређена врста камена. Камен за зидање и декорацију зграда треба да је
отпоран на утицај атмосфере, на дејство мраза, на агресивне утицаје, као и да
има потребну чврстоћу при притиску.

Тема: Везивни и констрuктивни грађевински материјали 14

 3.2. ШЉУНАК И ПИЈЕСАК

Шљунак и пијесак (агрегати) у грађевинарству се највећим дијелом

користе за израду бетона и малтера, када посредно и непосредно утичу на
карактеристике очврслог бетона.

Слика 10.и 11. – Пијесак и шљунак

Пијесак је сачињен већином од зрна (гранула) кварца, љуспица

мусковита, а потом и од зрна циркона, рутила, апатита, граната, магнетита,
турмалина и др. Поред ових минерала у пијеску који је претрпио мали
транспорт могу се наћи фелдспати који су обично дјелимично каолинисани.
Пијесак се обично налази у пустињама и на плажама.
Шљунак је седиментна стијена која се састоји од невезаних зрна
одређене величине. У геологији, шљунак је било која растресита стијена са
заобљеним зрнима која су већа од 2 и мања од 75 милиметара.
Шљунак је најкоришћенији материјал у грађевинарству. У зависности
од примјене јављају се потребе за употребом шљунка чија зрна припадају
одређеном опсегу величина. Такав шљунак се добија просијавањем, односно
сепарацијом. У нашој земљи се шљунак, најчешће, добија ископом
материјала из ријечног корита. Након прања такав шљунак се неформално
назива „природни шљунак“.
Пијесак и шљунак чине највећи дио материјала који се користе у
зидарству. 79% или 28.6 гигатона годишње у 2010. години и спадају у
материјале који се највише користе на свијету.

Тема: Везивни и констрuктивни грађевински материјали 15

 3.3. ГРАЂЕВИНСКА КЕРАМИКА

Керамика је назив за групу производа из глинених сировина. Основне

сировине за керамику су каолин (бијела и мекана врста земље), иловаче и
глине. Назив керамика потиче од ријечи „керамикос, керамеус и керамос“
(грчки: κεραμικός) који је био општи назив за производе од глине и иловаче
који се пластично стварају, суше и пеку у посебним пећима.
Прво је глина употребљавана у виду блата, често помијешаног са
другим материјалима. Касније је глина сушена и на крају печена, па је тако
добијена грађевинска керамика, која данас заузима једно од најважнијих
мјеста међу разним грађевинским конструктивним материјалима. Производи
се у разним облицима и величинама, што зависи од намјене, тако да данас
постоје разни облици и врсте грађевинске керамике.
Најзначајнији облици грађевинске керамике су:
- цигла,
- цријеп,
- керамичке плочице,
- канализационе цијеви,
- санитарни елементи за купатила и др.

3.3.1. Цигла (опека)

Опека или цигла је зидни грађевински материјал који се добија

обликовањем, сушењем и печењем пластичне смјесе глиненог материјала,
пијеска и воде. Опека је најмасовнији производ керамичке индустрије.
Врсте опека су: пуна опека, лака, шупља, фазонска, кликер опека,
зидни блокови, специјална опека итд.
Пуна опека се добија печењем, машинским или ручним обликовањем
глине. Стандардне димензије су 250x120x65 mm и масе 2,73 – 3,701
килиграма по комаду. Намијењене су изради вањских и унутрашњих зидова.
Радијалне опеке су пуне опеке или опеке с вертикалним рупама израђене од
печене глине. Намијењене су за израду слободно стојећих кружних димњака
свих промјера и висина као и бункера, силоса и других објеката. Порозност
опеке постиже се додавањем лако сагоривих материјала (нпр. дрвених
струготина) глиненој маси у току израде опеке. Ова опека има велики број

Тема: Везивни и констрuктивни грађевински материјали 16

равномјерно распоређених пора и шупљина у својој маси који јој дају
особине доброг топлинског и звучног изолатора.
Лака опека има исте димезије као пуна, међутим маса им је мања због
позорности, као и јачина. Добија се мијешањем дрвета која при печењу
сагоријевају.
Шупље опеке и блокови од глине елементи су од печене глине с
вертикалним или хоризонталним шупљинама. Намијењене су за израду
вањских и унутрашњих зидова.
Фазонске опеке немају паралелне стране по ширини, а израђују се као
пуне или шупље и користе се за стубове, димњаке, бунаре и слично.
Кликер опека се добија од пјесковите глине печењем на високим
температурама, која тако постаје непропустљива за воду и отпорна на
хемијске утицаје. Користи се за облагање фасаде, подова и оптерећених
зидова.
Глинена опека се добија обликовањем и сушењем глине.
Силикатна опека се добија обликовањем малтера и сушењем.

Слика 12. – Цигла (опека)

Грађевинска керамика се мора производити у складу са стандардима.

Од опека се тражи да су: правилног облика, правилних ивица и равних
страна, пукотине у правцу дебљине су дозвољене, с тим да не буду једна
насупрот другој, проценат упијања воде мора да износи у просјеку
минимално 6%, да је отпорна на мраз, не смије да садржи соли растворљиве у
води више од 2%, не смије да садржи слободног живог креча у количини и

Тема: Везивни и констрuктивни грађевински материјали 17

величини која би штетно утицала на трајност опеке, односно довела до
распадања и оштећења.
Складиштење се врши у правилним слојевима. Испоручује се са
амбалажом или без ње, али се утовар и истовар обављају без бацања. Продају
се на комад, односно 100 или 1000 комада.

3.3.2. Цријеп

Цријеп је плочасти керамички производ који се користи за покривање

косих површина крова. Глинени цријеп се производи од квалитеније глине
него опека. Са водом, добро израђена глина обликује се ручно у калупима
или машински, извлачењем помоћу пужне пресе. Обликовани цријеп суши се
на ваздуху или у сушарама, а затим се пече у кружним или тунелским пећима
на температури од 1200°Ц. За украсно покривање цријеп се може ангобирати
и глазирати прије печења како би се добиле разне боје које су онда трајне
колико и сам цријеп. Вучени цријепови су производи од печене глине, рађени
истискивањем на одговарајућој машини.
Према облику израђују се три врсте вученог цријепа:
- вучени цријеп са једноструким жлијебом,
- бибер вучени цријеп,
- каналице (ћерамида или вучени жлијебњак) и
- специјални комади.
Вучени цријеп има облик правоугаоне плоче, која на крајевима дужних
страна има жлијеб са једне стране окренут према лицу, а са друге стране
према наличју, тако да се приликом покривања међусобно поклапају. Вучени
цријеп са жлијебом примјењивао се још у античкој Грчкој када се израђивао
у већим мјерама, данас ове мјере износе скоро дупло мање. Вучени цријеп
због својих двостраних жлијебова трпи и углове од 18-20° нагиба, а друге
погодности су: мањи утрошак по квадратном метру крова, једноставно и брзо
уклапање, могућности обликовања, па тако овај цријеп када се постави на
кров може изгледати као ћерамида или чак и као бибер цријеп (са простим
додатком жлијебова).
Бибер вучени цријеп је у облику правоугаоне плоче чија је ужа страна
заобљена тако да полупречник заобљења износи од 100 до 180 mm.
Површина лица цријепа може да буде глатка или уздужно избраздана. Да би
се омогућила боља вентилација, препоручује се да се са наличја израђују
ребра дебљине око 2 mm и ширине до 20 mm преко којих цријеп налијеже на
Тема: Везивни и констрuктивни грађевински материјали 18
летве. Због једноставног налијегања преклапањем без жлијебова, бибер
цријеп не трпи углове крова мање од 45°. У пракси се обично примјењује
двоструко – крунско покривање, тј. приликом слагања једног реда, одмах се
преко њега поставља и сљедећи смакнут за пола ширине.
Ћерамида има облик конусног лука и мора бити глатка са обе стране.
Димензије су му 400x200 (шири крај), x150 (ужи крај) и x90 милиметара.
Специјални облик цријепа се користи за покривање шљемена, гребена
и крајева крова.

Слика 13. – Цријеп

3.3.3. Керамичке плочице

Керамичке плочице се израђују од глине, пијеска и других додатака,

пресовањем у челичним калупима под великим притиском, и на температури
вишој од 900° С. Израђују се као зидне и подне керамичке плочице.
Зидне плочице су обично двослојне, при чему је горњи слој израђен од
квалитетне бијеле глине која се повезује са подлогом током печења.
Карактеристике зидних плочица су: бијела, сива или жута боја, ситнозрне
грађе, порозне и због чега упијају воду. Горња површина им је глазирана
безбојном или обојеном глазуром. Видљива површина може бити сјајна,
полусјајна, сасвим мат, равна или рељефна. Различитог су формата и
Тема: Везивни и констрuктивни грађевински материјали 19
полеђина им је изборана ради бољег повезивања са малтером. Плочице које
су отпорне на мраз и киселине, имају масу мале порозности.
Подне плочице се израђују од каменине, са топитељима или без њих,
која се пече на вишој температури, компактнија и отпорнија на механичке и
хемијске утицаје у односу на зидне плочице. Карактеристике подних плочица
су: велика чврстоћа на притисак и на хабање, не упијају воду (максимално
3%), уље, масти итд. Отпорне су на мраз, на утицај киселина и повећану
температуру. Површине им могу бити равне и глатке, а могу бити и рељефне,
затим ангобиране или глазиране и најразличитијих боја. Подови од
керамичких плочица лако се чисте и одржавају.
Плочице се најчешће израђују у димензијама 15x15 cm, 20x20 cm,
10x20 cm и 25x25 cm.

Слика 14. – Керамичке плочице

Тема: Везивни и констрuктивни грађевински материјали 20

 3.4. ПРЕФАБРИКОВАНИ ГРАЂЕВИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ НА БАЗИ
ВЕЗИВНИХ СРЕДСТАВА

Ови елементи имају огроман значај у савременој архитектури јер се

могу произвести у свим потребним димензијама, лакши су од класичног
грађевинског материјала, бољи су изолатори, скраћују рок градње и
економичнији су. Међутим, велики број ових елемената има лошије физичко-
механичке карактеристике и мању отпорност према атмосферским утицајима
него класични материјал.
Асортиман ових производа веома је разноврстан, ту спадају:
- пуни блокови од лаког бетона,
- шупљи блокови од лаког бетона,
- гас-бетонски блокови и плоче,
- азбестно-цементни грађевински елементи и
- гипс-бетонске плоче.
Пуни блокови од лаког бетона добијају се од лаких агрегата повезаних
хидрауличним везивима. Израђују се у дванаест димензија, при чему је
најмања 70mm x 390mm x 190mm, а највећа 250mm x 390mm x 290mm.
Најпознатији производ овог типа је керазмит блок, на бази експандиране
печене глине, масе 1300-1700 kg/m³.
Шупљи блокови од лаког бетона израђују се од истих сировина као и
пуни али имају шупљине различитих облика. У зависности од броја шупљина
и намјене, израђују се у више врста. Нормални блок намијењен је за
унутрашње подове, шупљине су му распоређене у један или два реда. Ови
блокови израђују се у осам димензија, при чему су дужина 390мм и висина
190мм исти за све типове блокова, а ширина варира 70-290мм.
Гас-бетонски блокови и плоче производе се од порозног бетона у коме
је порозност постигнута додавањем хемијских средстава, који током реакције
са састојцима бетона ослобађају гасове у материјалу. Димензије су му исте
као и код лаког бетона. Користи се за носеће и преградне зидове и познат је
под називом „сипорекс“.
Азбестно-цементни грађевински елементи израђују се у облику
блокова, плоча, таласастих плоча, олука, цријепова и цијеви, у различитим
величинама. Добијају се пресовањем смјеше азбестних влакана и портланд
цемента.
Гипс-бетонсе плоче се добијају очвршћивањем смјесе естрих и
моделатерског гипса са додатком пунила, као што су: говеђа длака, згура,

Тема: Везивни и констрuктивни грађевински материјали 21

дробљења опека, дрвене сртуготине и др. Израђују се као пуне или шупље
плоче и користе за међуспратне конструкције. Димензије су им: дужина 2m,
ширина од 25 cm и 50 cm и дебљина 2 cm, 3 cm, 5 cm и 7 cm.

Слика 15. и 16. – Бетонске и азбестне плоче

Тема: Везивни и констрuктивни грађевински материјали 22

 3.5. ГРАЂЕВИНСКИ ИЗОЛАЦИОНИ МАТЕРИЈАЛИ

Изолација у грађевинарству је облагање дијелова грађевине ради

заштите конструкције или унутрашњих простора од непожељних и штетних
утицаја као што су: влага, топлота, бука и друго. У зависности од
специфичних изолационих карактеристика, изолациони материјали дијеле се
на три групе: хидроизолациони, термоизолациони и акустичноизолациони
материјали.
Хидроизолациони материјали су траке димензија 10m x 1,25m, који су
начињени од водоодбојног материјала који не труне под дјеловањем влаге и
микроорганизама. Хидроизолација подразумијева заштиту објекта од воде-
влаге. Од хидроизолационих материјала најпознатији је битумен, који је
потпуно неразградив у води. Недостатак битумена огледа се у начину
наношења, јер се мора топити и размазивати четкама. Потуно је црне боје и
рад са њим је напоран и прљав. Зато се данас све више користе готове фолије
на бази гуме и пластике. Хидроизолација објекта врши се у току саме градње
објекта, али је могуће урадити је и накнадно. Наноси се са спољашње стране
зидова објекта.
Термоизолациони материјали имају задатак да спријече или отежају
провођење топлоте кроз зидове, подове или кровове грађевинских објеката.
Дебљина изолационог слоја одређује се топлотним прорачуном (коефицијент
проласка топлоте) како би се спријечио губитак топлоте у зимском раздобљу
и смањило прекомјерно загријавање љети. Топлотном изолацијом се изолују
све унутрашње конструкције грађевине, а употребљава се лагани материјал с
малим коефицијентом топлотне проводности, као што су: лаки бетони,
камена или стаклена вуна, пластомјерне пјене и друго.
Акустичноизолациони материјали користе се за ометање продирања
јаког звука у просторију. Звучна изолација заштита је од преноса звука (бука,
ударци) кроз конструкцију. Акустичким прорачуном израчунава се потребно
смањење звучног притиска према извору звука, на темељу којег се одабира
звучна изолација. За изолацију се употребљавају влакнасти материјали
(минерална вуна, вата), плоче (минералне, пластика, иверица, лим) и филц
(импрегнирана минерална влакна, гума, пластика).

Тема: Везивни и констрuктивни грађевински материјали 23

 4. ЗАКЉУЧАК

Грађевинским материјалима зовемо све оне материјале које користимо

за изградњу грађевинских објеката нискоградње и високоградње. У
грађевинске материјале убрајамо и материјале које користимо за одржавање,
адаптацију и реконструкцију већ изграђених објеката.
Грађевинске материјале користимо као сировине, полупроизводе и
готове производе. Неке грађевинске материјале које користимо данас човјек
је користио и у давној прошлости па их из тог разлога зовемо традиционални
материјали (дрво, камен, глина). Настојањем да се побољшају својства већ
познатих материјала, а кроз развој науке и технике, дошло је до проналаска
нових савремених материјала (пластика, бетон, стакло, гума). Комбиновањем
природних и вјештачких материјала у изградњи објеката задовољавају се сви
услови које данашња изградња захтијева, а то је сигурност, трајност,
употребљивост, естетика, доступност, економичност.
Правилним кориштењем расположивих грађевних материјала
осигуравамо и тзв. одрживу градњу која је све већи императив данашњег
времена.

Тема: Везивни и констрuктивни грађевински материјали 24

 5. ЛИТЕРАТУРА

 Познавање робе за ИИИ разред струке економија, право и трговина за

занимања трговачки техничар и трговац; Аутор: Петра Ковачевић;
Издавач: Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево,
2013.године.

 хттпс://ср.wикипедиа.орг

 www.сцрибд.цом

 хттпс://www.градња.ме/цланак/190/Камен-као-гра%Ц4%91евински-
материјал

 хттпс://www.енциклопедија.хр

Тема: Везивни и констрuктивни грађевински материјали 25