PLAN I PROGRAM KURSA

OSNOVE KORIŠĆENJA PC RAČUNARA

Broj časova: 25 blok časova

Redni
Tema Nastavna jedinica
broj
1. Istorijat i arhitektura PC računara
Hardver
2. Periferni uređaji i mediji za skladištenje podataka
Organizovanje podataka na disku/disketi i osnovne komande za rada sa fajlovima i
3.
direktorijumima
4. Osnovne komande DOS-a
DOS

5. Rad sa ugrađenim programima i pokretanje programa u DOS okruženju

6. Norton Commander
7. Istorijat, namena i osnovni elementi Windowsa kao grafičkog radnog okruženja
8. Korišćenje Explorera
9. Korišćenje programa Word Pad
10. Korišćenje programa ugrađenih u sam Windows
11. Prilagođavanje radnog okruženja
12. Korišćenje Control Panela
WINDOWS

13. Održavanje diskova

14. Razmena podataka (clipboard, DDE i OLE)
15. MS Office 97 – Komponente i rad sa Wordom
16. MS Office 97 – Neke napredne mogućnosti Worda
17. MS Office 97 – Rad sa Excelom
18. MS Office 97 – PowerPoint
19. MS Office 97 – Outlook
20. Osnove programa CorelDraw 7
21. Povezivanje računara kablom, Phone Dialer i Hyper Terminal
Povezivanje

22. Lokalne računarske mreže (LAN)

računara i
Internet

23. Internet i njegovi servisi. Korišćenje elektronske pošte

24. Korišćenje World Wide Weba
25. Korišćenje ostalih usluga Interneta

Promena programa je moguća u toku izvođenja kursa zavisno od tempa usvajanja novih znanja od strane
polaznika kursa.
1 Hardver
1.1 Istorijat i arhitektura PC računara
Familija računara IBM PC počela je svoj svetski pohod 24. aprila 1981. godine. Računar odlikuje širokim
krugom periferijalnih uređaja. Glavni cilj kod projektovanja IBM PC računara je bio da se stvori mikroračunar
sa pristupačnom cenom koji pruža svom korisniku mogućnost dogradnje osnovne konfiguracije po svojim
ličnim zahtevima i mogućnostima. posle prvih PC-jeva pojavili su se upotrebljivi računari proizvedeni u
velikim serijama zvani XT po engleskoj reči (extended – proširen). Tri godine posle pojave XT računara
pojavilo se računar AT (Advanced Technology - napredna tehnologija). Gro prodatih PC računara nije
originalan IBM-ov proizvod nego takozvani IBM kompatibilni klon. Klonovi su takvi računari koji su slične
arhitekture i funkcionisanja kao i originalni PC-jevi. Svet je ukratko bio poplavljen klonovima poreklom sa
dalekog istoka proizvodi nepoznatih proizvođača. Ti računari su se odlikovali nižom cenom ali i nižim
performansima od originalnih proizvoda. No, cilj IBM-a je postignut PC arhitektura je postao standard u klasi
personalnih računara izguravši sa tržišta konkurenciju. Krajem 80-tih godina pojavio se naslednik AT
računara nazvan 386 a početkom devedesetih i četvrta generacija zvana 486. Pentium računari – peta PC
generacija – pojavili su se 1994. godine i održali su se i do danas. U međuvremenu pojavila se i šesta, pa
čak i sedma generacija PC-ja, zvani Pentium Pro (P6) i Pentium II.
PC se satoji od sledećih glavnih delova:
ƒ mikroprocesor iz Intelove serije x86 ili njihov klon
ƒ radna memorija (RAM)
ƒ matična ploča
ƒ kućište
ƒ periferijalni uređaji

1.1.1 Mikroprocesor
Mikroprocesor je “mozak” računara. Namenjen je da upravlja radom ostalih delova računara i da obrađuje
podatke (matematičke operacije, uspoređivanje itd.). Kada se radi o procesoru najvažnije je znati o kojoj se
familiji radi (8086/8088, 80286, 80386, 80486, Pentium, Pentium Pro, Pentium II) i koliki je njen radni takt. O
radnom taktu treba zapamtiti da što je veći radni takt procesora to je procesor “brži”. Generacije PC

računara dobijaju nazive prema ugrađenom procesoru. Po sadašnjim uslovima računari do 486 se smatraju
zastarelima i pri kupovini računara ih teba izbegavati. Treba napomenuti da pored Intela procesore za PC
računare proizvode i firme AMD i Cyrix. Njihovi procesori su napravljeni po uzoru na Intelove i predstavljaju
značajnu konkurenciju Intelovim procesorima naročito zbog niže cene i sličnih performansi. Ti procesori su
uglavnom preporučljivi za kućnu upotrebu, dok za profesionalne namene treba se držati Intelovih procesora
zbog pouzdanosti.

1.1.2 Radna memorija

Radna memorija se sastoji od čipova u koje računar smešta korišćene podatke. Postoje dve vrste radne
memorije: ROM i RAM.
ROM je skraćenica od engleskog Read Only Memory (memorija koja se samo čita) i iz njega se podaci mogu
jedino čitati. Podaci se u ROM upisuju fabrički i ne mogu se više iz nje izbrisati. Podaci upisani u ROM se ne
brišu po gašenju računara.
RAM (Random Access Memory - memorija sa slučajnim pristupom) je jedna od najvažnijih komponenti
računara. U nju se pohranjuju podaci koji su računaru potrebni pri radu. Radi se o čipovima u koje se mogu
zapisivati i čitati podaci, a kada prestaje potreba za njima mogu se izbrisati. Važan podatak kada se radi o
memorijskim čipovima je tzv. vreme odziva. To je vreme potrebno za pronalaženje i isčitavanje podatka iz
memorije. Trenutno se najviše koriste čipovi koji imaju vreme odziva oko 60 ns, a polako ulaze u primenu i
brži memorijski čipovi.
Količina RAM memorije ja promenljiva i u velikoj meri utiče na brzinu računara. Kapacitet memorije se
izražava u količini podataka koju memorija može da primi. Merna jedinica za količinu podataka je 1 bit.
Hardver 3

Označava jedan odgovor “DA” ili “NE” u računaru predstavljeni kao “1” ili “0”. Od bita veća merna jedinica je
bajt (byte) koji je jednak 8 bitova (1 byte = 8 bit). Od bajta veće jedinice se zovu po sledećem:
ƒ 1 kilobajt (kB) = 1024 bajta
ƒ 1 megabajt (MB) = 1024 kB = 1.048.576 bajta
ƒ 1 gigabajt (GB) = 1024 MB = 1.048.576 kb = 1.073.741.824 bajta
Prvi PC računari su se isporučivali sa 512 kB RAM memorije, ubrzo je taj broj povećan na 640 kB. Tada su
tvorci tih računara govorili da “640 kB memorije će svima biti dovoljno”. Nije prošlo mnogo i 640 kB RAM-a
se pokazalo tesnim za potrebe korisnika i programa. Tako je RAM računara porastao na 1 MB, pa na 2 MB,
pa na 4MB, itd. Sada u moderne računare možete ugraditi i nekoliko stotina MB RAM-a, zavisno od potreba i
mogućnosti. Važno je znati da u računar se ugrađuje količina memorije koja je jednaka nekom stepenu
broja 2 izražena u megabajtima tj. 2 MB, 4 MB, 8 MB, 16 MB, 32 MB, 64 MB, 128 MB, 256 MB, itd. Ram
memorija se izrađuje na tzv. SIMM ili DIMM modulima RAM-a (kapaciteta 2 MB, 4 MB, 8 MB, 16 MB ili 32
MB) koji se postavljaju u određena ležišta na matičnoj ploči.

1.1.3 Matična ploča

Matična ploča je osnova računara. Na nju se postavljaju ili priključuju sve ostale komponente računara
direktni ili indirektno preko odgovarajućih kartica. Na njoj su napravljene veze koje te delove povezuju u
jednu celinu. Te veze zovemo sabirnicama (eng.: bus). Važno je znati da svakoj generaciji mikroprocesora
odgovara posebna generacija matičnih ploča. Tako imamo matične ploče za 486, matične ploče za Pentium,
itd. Pored sabirnica na matičnoj ploči se nalaze i određeni čipovi koji obslužuju delove računara: oscilator,
kontroleri periferijalnih uređaja i sl. Od posebnog značaja je čip u kom se čuvaju osnovni podaci o računaru.
Taj čip se zove CMOS BIOS. Na sabirnicama su izgrađena ležišta za dodatne kartice za proširivanje
računara. Ta ležišta se zovu slotovima. U savremenim računarima se uglavnom koriste dva tipa ležišta: ISA
(stariji tip, 16-bitni) i PCI (noviji tip, 32-bitni).

1.1.4 Kućište računara

Uloga kućište je da delove računara drži zajedno i da ih napaja jednosmernim naponom određenih iznosa.
Kućišta se izrađuju u više vrsta i dimenzija. Mogu biti ležeća i stojeća (tower). Zajedničko je kod svakog
kučišta da ima dugme za uključivanje i isključivanje računara (power button), dugme za restartovanje
računara (reset), dugme za turbo mod, konektore za priključivanje napajanja i nekoliko indikatora (LED).

1.2 Periferijalni uređaji i mediji za skladištenje podataka

Periferijalni uređaji služe za komunikaciju računara sa spoljnim svetom. U taj spoljni svet spada u korisnik
računara. Preko tih uređaja korisnik saopštava računaru podatke a isto tako i računar saopštava korisniku
obrađene podatke. Prema tome da li računar prima ili saopštava podatke preko uređaja periferijalne uređaje
delimo na ulazne, izlazne i ulazno-izlazne. Najčešće korišćeni periferijalni uređaji su: tastatura, monitor, miš,
štampač, palica za igru itd.
Mediji za skladištejne podataka služe za čuvanje podataka i kada je računar isključen. Postoje magnetni i
optički mediji za skladištenje podataka. Na magnetne medije podaci se mogu i pisati, čitati i brisati.
Najpoznatiji magnetni mediji za skladištenje podataka su diskete (floppy disk) i hard (čvrsti) diskovi.
Najpozantiji optički medij je CD na kom se jednom zapisani podaci ne mogu izbrisati ni promenuti.
U nastavku će biti reči o svakom periferijalnom uređaju i mediju za skladištenje podataka ponaosob.

1.2.1 Tastatura
Tastatura je ulazni periferijalni uređaj preko kojeg čovek “govori” računaru. Računar analizira taj govor i
postupa prema njemu. Taj “govor”, podrazumeva se, mora biti razumljiv računaru. Tastatura za PC računar
ima najmanje 101 tipku raspoređenih prema sledećoj slici:
Hardver 4

Slika 1 – Izgled PC tastature

Na njoj se tipke mogu gruposati u nekoliko grupa. Najviše tipki se nalazi na tzv, alfanumeričkoj tastaturi.
ova grupa tipki sadrži sva slova i brojeve i neke tipke posebne namene.Tipke posebne namene su:
ƒ Enter ili Return - služi sa pomeranje kursora u novi red
ƒ Shift - služi za pisanje velikih slova
ƒ Ctrl (controll) - dugme koje tipkama daje drugo značenje
ƒ Alt - dugme koje tipkama daje drugo značenje
ƒ Caps Lock - služi za prebacivanje tastature u režim velikih slova i nazad
ƒ Tab - tabulator, pomera kursor uvek za određeno mesto
ƒ Back Space - briše znak levo od kursora
Desno od alfanumeričke tastature nelze se kursorske tipke. Kao i njihov naziv govori služe za pomeranje
kursora na ekranu. Pored tipki sa strelicama desno, levo, gore i dole, koje pomeraju kursor u navedenim
pravcima za jedno mesto, tu su i tipke:
ƒ Page Up - pomera kursor za jednu stranicu (ekran) gore
ƒ Page Down - pomera kurzor za jednu stranicu (ekran) dole
ƒ Home - pomera kurzor na početak reda
ƒ End - pomera kurzor na kraj reda
ƒ Insert - prebacuje tastaturu u mod ubacivanja slova (insert mode) i u prepisivački mod
ƒ Delete - briše znak desno od kursora ili znak obeležen kursorom
Iznad alfanumeričke tastature nalaze se tipka Esc (escape-pobeći) i funkcijske tipke označene sa F1 do
F12. Tipka escape ima ulogu pri napuštanju nekih programa ili procesa, dok funkcijskim tipkama se mogu
dati razne uloge u programima.
Iznad kursorskih tipki nalaze se sledeće tri tipke:
ƒ Print Scr - služi za štampanje izgleda ekrana
ƒ Scroll lock - služi za zamrzavanje skrolovanja ekrana
ƒ Pause – Break - služi za pauziranje toka programa
Sasvim desno se nalazi numerička tastatura sa tipkama za unos brojeva. pored tipki sa brojevima tu se
nalaze još i tipke sa osnovnim matematičkim operacijama i tipka Num Lock, koja služi za prebacivanje
numeričke tastature iz kursorskog u numerički režim i nazad.
Na tastaturi se pored tipki nalaze i tri indikatora:
ƒ Caps Lock - pokazivač režima velikih slova
ƒ Num Lock - pokazuje da je numerička tastatura u numeričkom modu
ƒ Scroll Lock - pokazuje da je uključeno zamrzavanje skrolovanja.
Tastatura se preko DIN konektora spaja direktno na matičnu ploču.

1.2.2 Monitor i grafička kartica

Monitor je osnovni izlazni uređaj računara preko kojeg računar saopštava podatke korisniku. Monitore delimo
na crno-bele i kolor monitore. Glavna karakteristika monitora od kojeg u najvećoj meri zavisi i njegova cena
je veličina ekrana. Ona se izražava pomoću prečnika ekrana. Današnji monitori se izrađuju u nekoliko
standardnih veličina: 14”, 15”, 17” i 21”.
Hardver 5

Druga važna karakteristika monitora je njegova rezolucija tj. koliko iz tačaka tačaka (piksela) se sastoji slika
na monitoru. Savremeni SVGA monitori podžavaju rezoluciju i do 1280*1024 piksela ali možete podesiti da
rade i sa manjom rezolucijom (640*480, 800*600, 1024*768).
Razvojem računarske opreme razvijao se i grafički podsistem računara. U Tabela 1 su navedeni standardi
za grafički podsistem sa kratkim objašnjenjima.
Monitor se priključuje na matičnu ploču preko grafičke kartice koja se postavlja u odgovarajući slot. Na
grafičkoj kartici se nalazi grafički koprocesor, koji je odgovoran za prikazivanje slike na monitoru bez
optrerećenja procesora. Brzina koprocesora direktno utiče na brzinu prikazivanja slike. Pored koprocesora
na grafičkoj kartici nalazi se i video memorija u kojoj se pohranjuju podaci o prikazivanoj slici. Veličina video
memorije je ograničavajući faktor u pogledu rezolucije i broja istovremeno prikazivanih boja na monitoru.
Sledeća formula izražava međuzavisnost ovih veličina:

VRAM ≥ x ⋅ y ⋅ log 2 N (1.1)

gde je
- VRAM : količina video memorije u bitovima
-x : horizontalna rezolucija
-y : vertikalna rezolucija
-N : broj boja
Savremene SVGA kartice se isporučuju sa 1 MB VRAM-a sa mogućnošću proširenja na 2 MB.

Oznaka Kratak opis

Oznaka MDA potiče od engleskog naziva monochrome display adapter
– adapter za monohromatski (crno-beli) ekran. Korišćen je u prvobitnim
MDA
PC računarima i nije nudio grafiku, već samo tekst. Njegov klon, tzv.
Hercules ili monografički adapter imao je grafiku.
CGA je skraćenica od naziva color graphic adapter. U vreme kad su se
CGA PC računari tek pojavili jedino je CGA nudio tekst i grafiku u boji.
Kvalitet prikazanog teksta je bio slab i loše je uticao na vid čoveka.
EGA ili enhanced graphic adapter – poboljšani grafički adapter
predstavljao je rešenje koje je nudio jasniji tekst na ekranu i mnogo
EGA
više boja. Međutim, ubrzo je pao u senku i dan-danas popularnog VGA
sistema.
VGA standard (video graphic array - video-grafički niz) je razvila firma
IBM.VGA nudi grafiku visoke rezolucije, savršenih boja i jasan, lako
VGA
čitljiv tekst. Varijacija VGA kartice je Super VGA (SVGA), koja se
preporučuje kod kupovine novog računara.

Tabela 1 – Vrste grafičkog podsistema računara

1.2.3 Komunikacioni portovi

Komunikacioni portovi računara su ulazno/izlazni uređaji na koje se priključuju kablovi određenih
periferiajlnih uređaja i preko kojih računar komunicira sa tim uređajima. Postoje dve vrste komunikacionih
portova: serijski i paraleleni. Preko serijskog porta se bitovi šalju jedan za drugim, dok se preko paralelnog
porta istovremeno se šalje osam bitova (1 bajt) informacije. Iz toga proizilazi da je komunikacija preko
serijskog porta sporija od komunikacije preko paralelnog porta. Serijski portovi se označavaju sa
skraćenicom COM, a paralelni sa LPT. Kod starijih računara ovi uređaji su bili izvedeni na posebnim
karticama, koje su se postavljale u slot matične ploče, a kod novijih računara su integrisani na matičnu ploču.
Na tim matičnim pločama obično se nalaze dva serijska uređaja (COM1 i COM2) i jedan paralelni (LPT1). Sa
tih uređaja su izvedeni konektori na zadnjoj strani kućišta. Te konektore možete prepoznati po svom izgledu
(slika 2).
Hardver 6

Slika 2 – Izgled konektora komunikacionih portova računara

1.2.4 Miš
Miš je ulazni periferijalni uređaj koji u grafičkim radnim okruženjima (npr. Windows) služe za pomeranje
pokazivača (pointer) na ekranu i za izbor odgovarajućih komandi. Priključuje se na serijski interfejs (COM1)
računara. Na mišu se nalaze dva dugmeta: levo i desno.

1.2.5 Štampač
Štampač je izlazni uređaj preko kojeg možete podatke odštampati na papir. Postoje razne vrste štampača. U
najširoj upotrebi se nalaze matrični štampači. Ti štampači rade slično pisaćoj mašini. Iglice, koje se nalaze u
glavi štampača pritiskaju traku (ribon) sa mastilom i tako se prenosi otisak na papir. Postoje štampači sa
devet, osamnaest i dvadeset i četiri iglice. Odlikuju se niskom cenom i slabom kvalitetom štampe. Svi
matrični štampači su crno-beli štampači.
Sledeći štampači su tzv. inkdžet (ink-jet) štampači. Oni preko tankih cevčica ubrizgavaju farbu na papir.
Postoje i crno-beli i kolor inkdžet štampači. Odlikuju se pristupačnom cenom i dobrim kvalitetom štampe. Za
individualnu upotrebu predstavljaju jedini izbor kod kupovine kolor štampača zbog astronomno visoke cene
kolor lasreskih štampača.
Gore spomenuti lasreski tampači predstavljaju sam vrh štampača. Odlikuju se vrhunskim kvalitetom štampe,
ali i visokim cenama. U poslednje vreme pojavljuju se jeftiniji crno-beli lasreski štampači, što ove štampače
čini dostupnim i za kućnu upotrebu. Postoje i kolor laserski štampači ali su desetostruko skuplji od crno-belilh
štampača. Laserski štampači na jednom valjku laserskim znakom ispisuju podatke za štampanje. Ovaj valjak
se presvuče tankim slojem praška (toner). Sa valjka se toner prenosi na papir na onim mestima koje je
obeležio laserski snop. Prašak se na papiru fiksira termičkom obradom na oko 200 °C.
Na svim štampačima postoje nekoliko uobičajenih tastera i indikatora. Sledeća tabela prikazuje neke od tih
pojmova:

Pojam Objašnjenje

POWER Napajanje štampača

ON LINE Spremnost štampača za prijem podataka
LOAD Uvlačenje papira
EJECT Izbacivanje papira
LF Line Feed – pomeranje papira za jedan red
FF Form Feed – pomeranje papira za jednu stranicu

Tabela 2– Oznake na štampačima

Štampači se priključuju na paralelni port (LPT) računara tzv. Cetronix kablom.

Hardver 7

1.2.6 Modem
Modem je uređaj koji služi za povezivanje računara preko telefonske linije (dial-up networking). Može biti
vanjski i unutrašnji. Vanjski modemi se prikjučuju kablom na drugi serijski port računara (COM2), a unutrašnji
se postavlja u određeni slot na matičnoj ploči. Na modemi se nalaze dva konektora RJ-11, koji služe za
povezivanje modema sa telefonskom linijom sa jedne strane i sa telefonskim uređajem sa druge strane.
Karakteristični izgled zadnje strane uturašnjeg modema prikazan je na sliciSlika 3.
Pošto se radi o uređaju preko kojeg se vrši razmena podataka između dva ili više računara veoma je važna
brzina modema. Brzina modema se meri u broju bita koji je modem u stanju preneti i jednoj sekundi. Naziv
za tu mernu jedinicu je bit-po-sekundi ili skraćeno bps. Savremeni modemi imaju brzinu od 14400, 28800,
33600 ili 56600 bps.
Moramo napomenuti da na brzinu komunikacije preko modema ne utiče samo brzina samog modema nego i
kvalitet telefonskih veza između dva povezanih računara.
Razvojem računarske opreme modem je prestao da bude samo uređaj za povezivanje dva računara.
Vremenom su njegove mogućnosti proširene na prijem i slanje telefaks poruka, kao i na prijem i snimanje
glasovnih poruka na računar (telefonska automatska sekretarica). To znači da ukoliko imate u kući PC
novijeg tipa sa modemom povezanog na telefonsku liniju ne treba vam ni telefaks ni automatske telefonska
sekretarica. Sve ove poslove može da obavi sam računar.

Slika 3 – Izgled zadnje strane unutrašnjeg modema

1.2.7 Mrežna kartica

Mrežne kartice služe za povezivanje računara u lokalnu (LAN – local area network) mrežu. Zavisno od vrste
računarske mreže postoje i različiti tipovi mrežnih kartica. Od tih se najviše primenjuje Ethernet standard.
Računari u Ethernet mreži razmenjuju podatke brzinom od 10 megabita u sekundi a mogu bit povezani
pomoću 50 omskih koaksijalnih kablova ili preko neoklopljenih upredenih telefonskih parica (UTP kabl).
Oznaka za Ethernet mrežu kod koje se koristi koaksijalni kabl je 10Base2, a za Ethernet sa UTP kablom je
10BaseT. Mrežna kartica na sebi ima BNC konektor za priljučivanje koaksijalnog kabla i RJ-45 konektor za
priključivanje UTP kabla.

RJ-45 konektor BNC konektor

Slika 4 – Izgled zadnje strane mrežne kartice

U zadnje vreme j epočelo sa primenom Fast (brzog) Etherneta koji ima brzinu od 100 megabita po sekundi.
Kod ove mreže računari se povezuju pomoću oklopljenih upredenih telefonskih parica pete generacije (STP)
ili pomoću optičkih kablova. Oznaka ovih standarda je 100BaseTX za STP kablove i !00BaseFX za optičke
keblove.

1.2.8 Zvučna kartica

Zvučna kartica je prva u nizu kartica koje računar pretvaraju u multimedijalnu mašinu. Na ovu karticu se
mogu priključiti zvučnici, muzička linija i mikrofon. Zvučne kartice proizvode zvuk CD kvaliteta. Svaka zvučna
kartica na sebi ima i priključak za palicu za igru (džojstik).
Hardver 8

Slika 5 – Izgled zadnje strane zvučne kartice

Ima različitih zvučnih kartica različitih proizvođača. Najpozantiji među njima je SoundBlaster firme Creative
Labs. Neke kartice u sebi imaju integrisan FM radio prijemnik.

1.2.9 Skeneri
Skeneri su ulazni uređaji računara a služe za unos slika sa papira u računar. Postoji ručna i stona, kao i
crno-bela i kolor varijanta skenera. Savremeni skeneri se isporučuju sa programom za prepoznavanje
rukopisa.

1.2.10 Disketni uređaj i floppy disk

Floppy diskovi (ili diskete) su magnetni mediji za skladištenje poadataka. Radi se o polivinilnom disku
presvučenom oksidom željeza. Taj polivinil disk je savitljiv i odatle dolazi i naziv jer reč floppy znači savitljiv.
Ova disketa je zaštićena plastičnim omotačem. U vreme nastanka PC računara disketa je bila jedini pogodni
medij za čuvanje podataka. Sa današnjeg stanovišta diskete su malog kapaciteta, ali održale su se do dan
danas, pošto su u širokoj upotrebi i predstavljaju pogodan medij za prenos (manje količine) podataka sa
jednog računara na drugi. U upotrebi su diskete dva formata 5,25 inčne i 3,5 inčne. Interesantan podatak je
da na po fizičkim dimenzijama manje diskete od 3,5 inča može stati veća količina podataka nego na fizički
veće diskete od 5,25 inča. Sve danas korišćene diskete su dvostrane tj. podaci se mogu zapisivati na obe
strane diskete (double sided – DS). Drugi važan podatak je gustna zapisa na disketi. Imamo diskete
dvostruke gustine (double density – DD) i visoke gustine (high density – HD).
Površina diskete se deli na sektore. Jedan sektor može da sadrži 512 B podataka. Te sektore dobijamo tako
da disk podelimo na koncentrične krugove (staze –track), a te krugove na nekoliko sektora (Slika 6).

Staza

Sektor

Slika 6 – Organizacija površine diskete

Sledeća tabela prikazuje osnovne podatke o disketama:

Hardver 9

Broj Broj sektora Ukupan broj

Prečnik Oznaka Kapacitet
tragova po tragu sektora

DS DD 720 kB 80 9 720
3,5 “
DS HD 1,44 MB 80 18 1440

DS DD 360 kB 40 9 360
5,25”
DS HD 1,2 MB 80 15 1200

Tabela 3 – Osnovni podaci o disketama

Kako razlikovati HD od DD disketa? U slučaju 3,5 inčnih HD disketa postoji otvor a kod 5,25 inčnih HD
disketa nema ojačanog prstena na središnjem otvoru diskete.

Zarez za
zabranu
snimanja

Otvor za zabranu snimanja

Otvor na HD
disketi

Slika 7 – Izgled disketa

Uređaj koji zapisuje, čita i briše podatke sa disketa zove se disketni uređaj (floppy disk drive – FDD).
Podrazumeva se da postoje disketni uređaji za 3,5 inčne i disketni uređaji za 5,25 inčne diskete. Disketni
uređaji se priključuju na uređaj koji se zove floppy disk kontroler (FDC) a zadužen je za kontrolu rada
disketnih uređaja. Floppy disk kontroler je kod savremenih računara integrisan na matičnoj ploči. Na jedan
kontroler mogu se priključiti dva disketna uređaja.
Hardver 10

1.2.11 Tvrdi disk (Hard disk)

Hard disk uređaj (Hard disk drive – HDD) je kod savremenih računara glavni medij za skladištenje podataka.
Sastoje se od nekolicine magnetnih tvrdih ploča (odatle i naziv) postavljenih jedan iznad drugog. Svaka
ploča ima po dve magnetne glave, jednu odozdo i jednu odozgo. Diskovi tvrdog diska su organizovani slično
disketama stim da imaju više staza i sektora.Skup staza svih diskova koje se nalaze tačno jedna ispod druge
nazivamo cilindrima

Glave tvrdog
Cilindar
diska

Staza

Slika 8 – Šematski prikaz tvrdog diska

Prednosti tvrdog diska nad disketama je u višestruko bržim pristupom podacima i većem kapacitetu.
Savremeni tvrdi diskovi imaju kapacitet od nekoliko gigabajta. Trvdi diskovi se vežu na kontroler tvrdih
diskova (hard disk controler – HDC). Postoje dve vrste kontrolera: IDE (Integrated Device Electronics) i SCSI
(Small Computer System). IDE diskovi su sporiji, manjeg kapaciteta i jeftiniji. SCSI diskovi su brži, većeg
kapaciteta ali i dosta skuplji. Kod savremenih računara na matičnoj ploči je integrisano dva IDE kontrolera:
primarni IDE1 i sekundarni IDE2. Na oba kontrolera mogu se spojiti po dva disk uređaja. Od ta dva uređaja
jedan predstavlja “gospodara” (master) a drugi “roba” (slave). Tako raspoznajemo primarni master, primarni
slave, sekundarni master i sekundarni slave uređaj.
Kod SCSI standarda na jedan kontroler, koji se nalazi na posebnoj kartici i postavlja se u slot matine ploče,
mogu se priljučiti sedam uređaja.
Najpoznatiji proizvođači tvrdih diskova su: Western Digital, Seagate i Quantum.

1.2.12 Ostali magneti mediji za čuvanje podataka

Pored gore navedenih magnetnih medija koriste se još nekoliko. Ovi mediji uglavnom služe za čuvanje
rezervnih kopija podataka sa tvrdog diska, a postoji i nekoliko alternativa za zamenu disketa i disketnih
uređaja, koji se smatraju zastarelim zbog premalog kapaciteta u odnosu na današnje potrebe.

1.2.12.1 Strimer trake i uređaji

Strimer trake su naslednici magnetnih traka velikih računarskih sistema. Radi se o magnetnoj traci stavljenih
u plastičnu kutiju slično audio kasetama. Kapacitet ovih traka je nekoliko stotina megabajta. Glavni
nedostatak ovog medija je sekvencijalni pristup podacima, tj. traka se mora premotavati da bi se određeni
podatak pronašao.
Hardver 11

1.2.12.2 Zip uređaj i Jaz uređaj

Dva rešenja za zamenu postojećih disketa koja nudi firma IOmega. Na jednu Zip disketu moguće je smestiti
100 MB podataka a na jednu Jaz disketu 1 GB. Zip uređaj se izrađuje u dve varijanti: paralelni i SCSI.
Paralelni se priključuje na LPT port računara između računara i štampača. Jaz uređaj se izrađuje samo u
SCSI varijanti. Glavni nedostatak ovih rešenja je nekompatibilnost sa postojećim 3,5 inčnim disketama.

1.2.12.3 A-drive
Pretstavlja kompletno rešenje za zamenu postojećih disketa. Uređaj izvana izgleda potpuno isto kao i
klasični disketni uređaj, a koristi 3,5 inčne diskete vrlo slične klasičnim, ali na koje može stai 120 MB
podataka. Kompatibilan je sa starim disketnim uređajima, tj može da zapisuje i da čita podatke sa starih 3,5
inčnih disketa. Priključuje se na jedan od IDE kontrolera na matičnoj ploči. Novije matične ploče podržavaju i
podizanje sistema sa A-drive-a.

1.2.13 CD-ROM uređaj

Pojava kompakt diskova sredinom osamdesetih je izazvao pravu revoluciju kod snimanja zvuka. Mali
plastični diskovi na koje je zvuk sniman u digitalnom formatu (predstavljen nulama i jedinicama) izgledao je
prikladnim za čuvanje podataka za računare. Nije prošlo mnogo do pojave prvih CD-ROM-ova. Naziv CD-
ROM znači da se radi o memoriji koja se može samo čitati, tj jednom zapisani podaci se viče ne mogu
popravljati niti brisati, koja se smešta na kompakt dsk. Na jedan CD može se zapisati oko 650 MB podataka.
Uspoređivanja radi na jedan CD-ROM može stati cela Biblija na nekoliko jezika sa dodatnim ilustracijama.
Vremenom brzina CD-ROM čitača postala je sve veća. Pojavili sus se čitači dvostruke, pa četvorostruke,
osmostruke, dvanaestostruke brzine. Sada se na tržištu mogu naći i CD-ROM čitači dvadesetostruke pa čak
i dvadesetčetvorostruke brzine. Izrađuju se i u IDE i u SCSI standardu.
U međuvremenu su se pojavili i CD-ROM pisači, uređaji koji podatke “urezuju” na prazne kompakt diskove.
U početku ti uređaji su izrađivani samo u SCSI standardu. U drugoj polovini ove godine pojavljuju se i IDE
CD-ROM pisači.
CD-ROM uređaji (čitači i pisači) priključuju se na kontroler tvrdog diska. Ukoliko se radi o IDE uređaju,
praksa je da se CD-ROM priključi kao primarni slave ili sekundarni master.

1.2.14 Neprekidni izvori napajanja

Neprekidni izvori napajanja (Uninterupted Power Supply – UPS) nisu periferijalni uređaju u pravom smislu
reči jer se prako njih ne vrši komunikacija računara sa okolinom. Namenjeni su da napajaju računar
električnom energijom u slučaju nestanka struje i da štite računar od nastabilnosti napajanja iz gradske
elektroenergetske mreže. Glavna karakteristika ovih izvora je njihov kapacitet, tj. koliku zalihu električne
energije čuvaju u sebi. Ovaj kapacitet se izražava u voltamperima (VA).
2 DOS
2.1 Organizovanje podataka na disku/disketi i osnovne komande za rad sa
fajlovima i direktorijumima

2.1.1 Organizovanje podataka na disku i disketi

U računarstvu su podaci, bez obzira na njihovu prirodu, organizovani u fajlove (file). Jedan fajl može da
sadrži sve podatke o vašim poznanicima, drugi fajl može da sadrži podatke o zaradama vaših radnika, treći
neki program za obračun plata, četvrti, pak, pismo pisano prijatelju, itd. Veličina fajla zavisi o količini
sadržanih podataka i može da varira u širokom opsegu.
Na jednom tvrdom disku se može nalaziti i na više hiljada fajlova. To, zbog lakšeg rukovanja i pronalaženja
fajlova iziskuje potrebu za organizovanjem fajlova na disku. Za ovu svrhu se koriste direktorijumi
(directory). Na disku se može kreirati bezbroj direktorijuma u kojima se fajlovi smeštaju po nekoj logici. Npr.:
u jedan direktorijum možemo smestiti fajlove koje sadrže podatke o poslovanju firme, u drugi direktorijum
možemo smestiti sve fajlove sa igrama, itd. Svaki direktorijum može, pored fajlova, da sadrži i kompletne
direktorijume. Ovi direktorijumi, koji se nalaze u drugom direktorijumu, nazivaju se poddirektorijumima
(subdirectory). Ceo tvrdi disk pretstavlja jedan veliki direktorijum, kojeg nazivamo izvorni direktorijum ili koren
(root directory). Ovaj izvorni direktorijum sadrži svoje poddirektorijume, a ti podirektorijumi sadrže svoje
poddirektorijume, koji opet mogu sadržati neke poddirektorijume, itd. Ovako dolazimo do jedne razgranate,
stablaste strukture direktorijuma na disku, koju nazivamo stablom direktorijuma (directory tree). Primer
jednog takvog stabla prikazan je na sledećoj slici:

Koren

Igre Pisma Programi

Tetris Formula 1 Privatna Sluzbena Plate Knjizenje

Slika 9 – Stablo direktorijuma

Na slici su pojedini direktorijumi označeni posebnim nazivom. Isto tako na disku svaki fajl i direktorijum ima
svoje ime. U DOS-u ime direktorijuma i fajlova može da sadrži maksimalno osam slova i tri slova ekstenzije,
odvojenih od osnovnog naziva tačkom. Pri dodeli imena fajlovima i direktorijumima mogu se koristiti slova
engleske abecede, brojevi i ostali znaci osim sledećih: . “ / \ [ ] : * | < > + = ; , ?. Ovi znaci u DOS-u imaju
posebno značenje o čemu će biti više reči u nastavku.
Primeri naziva fajla su:
propisi.bat ime_dan.txt plate.exe lotus123.prn
Pored izbora slova kod dodele imena mora se voditi računa o sledećem:
• u istom direktorijumu ne mogu se nalaziti fajlovi i direktorijumi sa istim nazivom;
• direktorijum može sadržati fajl (direktorijum) sa nazivom istim nazivu samog direktorijuma;
• različiti direktorijumi mogu sadržati fajlove istog naziva.
NAPOMENA: Izvorni direktorijum nema svoj poseban naziv. U komandama DOS-a znak “\” označava izvorni
direktorijum.
Kako da u komandama DOS-a naznačimo o kom se fajlu ili direktorijumu radi? Pomoću tzv. puta (path). Put
se dobija sastavljanjem imena svih direktorijuma kroz koje se mora preći od izvornog direkturijuma do
naznačenog fajla ili direktorijuma. Između navedenih naziva se stavlja znak “\”. Put do fajla plate.exe koji se
nalazi u direktorijumu plate sa slike 9. glasi:
\programi\plate\plate.exe
Osnove DOS-a 14

2.1.2 Označavanje uređaja u DOS-u

Kako razlikovati dva fajla koja imaju iste nazive, npr. proba.txt, a jedan se nalazi u direktorijumu “primeri” na
tvrdom disku a drugi u direktorijumu “primeri” diskete? Na neki način moramo računaru saopštiti da se u
jednom slučaju radi o disku a u drugom o disketi koja se nalazi u disketnom uređaju. Za ovu svrhu u DOS-u
koristimo oznake uređaja.
U DOS-u se disketne jedinice označavaju sa slovima A: i B:. Slova od C: do Z: koriste se za označavanje
particija tvrdih diskova, CR-ROM uređaje i za računarsku mrežu.
Tako dobijamo odgovor na napred postavljeno pitanje. Put do fajla proba.txt glasi:
• na prvom disketnom uređaju: A:\primeri\proba.txt
• na prvoj particiji hard diska: C:\primeri\proba.txt
DOS pored ovih oznake koristi neke posebne oznake za ozančavanje komunikacionih portova i monitora i
tastature. Najvažniji od njih su:
• CON: oznaka konzole (monitora)
• LPT1: oznaka prvog paralelnog uređaja (štampača)
ZAPAMTITE: Oznaka uređaja za skladištenje podataka sastojise od jednog slova kog sledi znak “:”.

2.1.3 Odzivnik
Kada uključite računar, po podizanju sistema pojavi se na monitoru znak koji označava da je računar
spreman za prijem vaše komande. Taj znak se zove odzivnik (prompt) i može izgledati različito.
Najjednostavniji odzivnik sastoji se od oznake aktivnog uređaja i znaka “>”:
C>
Pored znaka se nalazi trepteća crtica “_”, kojeg nazivamo kursorom. On uvek pokazuje mesto gde će se na
monitoru otkucati odgovoarajući znak ako pritisnemo tipku na tastaturi.
Najuobičajeni odzivnik sastoji se od oznake aktivnog uređaja, puta do radnog direktorijuma i znaka “>”:
C:\primeri>_

2.1.4 Osnovne komande DOS-a

Osnovne komande DOS-a možemo podeliti na komande namenjene za rad sa diskovima, sa direktorijumima
i sa fajlovima.

2.1.4.1 Komande za rad sa diskovima

U prethodnom delu smo videli da se površina disketa i diska deli na staze i sektore. U tako dobijene sektore
u slučaju diskete može stati 512 B podataka. Ukoliko je fajl veći od 512 B zauzeće više sektora. Fajlu se na
disketi i disku uvek dodeljuje ceo broj dodeljivih jedinica diska, tzv. klastera (cluster), tako se ne može desiti
da se u jedan klaster upišu podaci iz dva fajla. Čak i fajlovima manjim od veličine sektora dodeljuje jedan ceo
klaster. Klaster se sastoji od jednog ili više sektora. U slučaju disketa jedan klaster se sastoji iz jednog
sektora, dok u slučaju tvrdih diskova obično jedan klaster sadrži po četiri sektora.
DOS svakom sektoru na disku dodeljuje po jedan (redni) broj. DOS pri startovanju računara uvek prvo
pročita 1. sektor 0. staze 0. strane diska. Ovaj sektor se zove boot-sektor i služi za čuvanje podataka o
osnovnoj strukturi diska (broj staza, broj glava, broj sektora po stazi, itd.).
Podaci o tome koji klaster je dodeljen kom fajlu čuveju se u tzv. FAT-u (File Allocation Table - Tabela Dodele
Fajlova). Fizički FAT se nalazi na disku odmah do Boot-sektora. Tu se čuvaju podaci i o slobodnim
klasterima na disku.
U sledeći segment diska smeštaju se podaci o fajlovima i direktorijumima (naziv, atribut, veličina, datum i
vreme zadnje modifikacije, redni broj prvog klastera) Ovaj segment se zove osnovni direktorijum (root).
Četvrti segment je namenjen za čuvanje samih podataka.
Osnove DOS-a 15

♦ Formatiranje diska
Da bi novi disk mogli koristiti njegovu površinu moramo organizovati po napred iznetom. Moramo na disku
napraviti boot-sektor, FAT-tabelu, organizovati prostor za osnovni direktorijum i prostor za podatke. Ova
radnja se zove formatiranje diska. Vrši se sa komandom
format <naziv uređaja> [argumenti]
NAPOMENA: Formatiranje nepovratno briše sve podatke sa diska, zato komandu format treba koristiti sa
naročitom pažnjom!
Za formatiranje diskete u A: uređaju komanda glasi
c:\>format a:
Računar od nas traži da stavimo disketu u uređaj i po tom da pritisnemo tipku ENTER:
Insert new diskette for drive A:
and press ENTER when ready...
U toku formatiranja na monitoru se prikazuju podaci o stepenu realizacije. Po završetku formatiranja pojavi
se poruka
Format complete.
i od nas se traži da unesemo naziv za disketu (maksimalno 11 karaktera bez razmaka) ili da pritisnemo
ENTER ukoliko nećemo disku dodeljivati poseban naziv:
Volume label (11 characters, ENTER for none):_
Ispisuju se podaci o ukupnoj veličini diskete u bajtovima, zauzetom, neispravnom i slobodnom prostoru. Na
kraju računar na pita da li želimo formatirati neku drugu disketu ili ne?
Format another (y/n)?
Pritiskom na taster Y postupak se ponavlja od ubacivanaj nove diskete za formatiranje, a pritiskom na taster
N prekida se izvršavanje komande format i pojavljuje se prompt.
Ukoliko želimo napraviti disketu za podizanje sistema (tzv. sistemska ili start-up disketa) pri formatiranju
moramo navesti argument /s:
c:\>format a: /s
Time se na disketu posle formatiranja automatski presnimavaju tri fajla potrebna za podizanje DOS-a. Ti
fajlovi su:
• msdos.sys
• io.sys
• command.com
Na kraju formatiranja dobije se poruka o presnimavanju sistema:
System transfered.
Od ranije formatirane diskete isto možemo napraviti sistemsku pomoću komande
c:\>sys a:
NAPOMENA: Prostim presnivanjem navedenih fajlova se ne može napraviti sistemska disketa, pošto se
pri formatiranju na sistemska disketa dobija posebnu oznaku.
Formatiranjem se dobija jedna prazna disketa koja ima samo osnovni direktorijum (root).
♦ Podela tvrdog diska na particije
Pre nego što se novi tvrdi disk formatira na njemu se mora organzovati najmanje jedna particija. Tvrdi disk
se može podeliti na više particija (delova). Ova radnja se izvršava pomoću programa fdisk. Prva DOS
particija se zove primarna, a sve ostale su tzv. proširene (extended). Na proširenim particijama se kreiraju
logički uređaji (logical drive). Ove logičke uređaje DOS posmatra kao zasebne diskove mada su oni fizički
na jednom tvrdom disku.
Primarna particija dobija oznaku C:, prvi logički uređaj oznaku D:, drugi E:, itd. Zbog toga što se particije vide
kao zasebni diskovi, u svakodnevnom govoru se često i zovu diskovima.
Osnove DOS-a 16

UPOZORENJE: Podela diska na particije je posao za iskusnog korisnika DOS-a. Komandu fdisk koristite sa
naročitom pažnjom jer greškom možete nepovratno izgubiti ceo sadržaj vašeg tvrdog
diska.
♦ Defragmentacija diska
Ranije smo videli da se na disku fajlovi smeštaju u tzv. klastere. Uzmimo npr. fajl koji po veličini zauzima 12
klastera. Šta će se desiti ukoliko na disku nemamo slobodnih susednih 12 klastera? U tom slučaju, pri
zapisivanju fajla na disk, fajl će se podeliti na više delova. Recimo, napuniće 6 klastera na jednom mestu, 4
na nekom drugom mestu i 2 na nekom trećem mestu. Podaci o tome u kom se klasteru koji deo fajla nalazi,
kao što je rečeno, zapisuju se u FAT. Za ovakve fajlove, čiji su delovi “razbacani” po tvrdom disku kažemo
da su fragmentovani. Defragmentacija je proces pri kom se pomeraju ti fragmenti fajlova tako da se svaki fajl
zapiše u susedne klastere. Ovakav defragmentizovan disk radi brže. Defragmentacija se vrši pomoću
komande
c:>defrag [naziv diska]
Time se poziva program za defragmentaciju. Korisnik u programu može da bira između defragmentacije
samo fajlova, defragmentacije slobodnog prostora i potpune defragmentacije (fajlovi i prazan prostor).
Preporučljivo je izvršiti defragmentaciju svakih 15 dana.
NAPOMENA: Na računarima, na kojima je instaliran operativni sistem Windows 95 ili Windows NT,
defragmentacija se vrši iz Windows okruženja a ne iz DOS-a
♦ Provera diska
Pri svakodnevnom radu zbog raznih okolnosti može doći do povrede diska i do narušavanja strukture
podataka na diskovima. To rezultira u tome što računar jednostavno neće biti u stanju da pročita određene
podatke. Ukoliko se neki fajl zapiše na neispravnu površinu tvrdog diska on biva izgubljen. Zato neispravna
mesta sistem obeležava sa posebnim oznakama i pri radu ih “zaobilazi”. Za proveru površine diska i
ispravnosti strukture podataka na disku služi program scandisk. Poziva se kucanjem komande:
c:>scandisk
Korisnik treba da izabere disk koji će da se proverava i metodu (delimična provera, pri kojoj se proverava
samo struktura podataka na disku i potpuna provera, pri kojoj se proverava i povrčina tvrdog diska). elimičnu
proveru nije naodmet uraditi jedanput sedmično, a potpunu jedanput mesečno.
NAPOMENA: Na računarima, na kojima je instaliran operativni sistem Windows 95 ili Windows NT, provera
diska se vrši iz Windows okruženja a ne iz DOS-a

2.1.4.2 Rad sa direktorijumima

♦ Listanje sadržaja direktorijuma
Sadržaj (nazivi fajlova i poddirektorijuma) svakog direktorijuma može se izlistati pomoću komande dir. Kada
otkucate komandu
c:\>dir
na monitoru dobijate listu sadržaja tekućeg direktorijuma:
Volume in drive C has no label.
Volume serial number is XXXX-XXXX
Direcory of C:\
igre <DIR> 12/02/97 7:01
programi <DIR> 12/10/97 8:32
pisma <DIR> 12/11/97 7:11
autoexec.bat 12.078 12/01/97 3:00
command.com 93.812 12/01/97 3:02
config.sys 51 12/01/97 3:00
5 File(s) 103.941 bytes
156.245.987 bytes free
Lista sadrži podarke o nazivu i serijskom broju diska, putu do tekućeg direktorijuma, podatke o sadržaju
direktororijuma, ukupnu veličinu fajlova u direktorijumu i veličinu slebednog prostora na disku izražene u
bajtovima.
Osnove DOS-a 17

U podatke u sadržaju direktorijuma spadaju: naziv fajla ili poddirektorijuma, veličina fajla u bajtovima, datum i
vreme kreiranja ili zadnje izmene fajla ili poddirektorijuma.
Gornji primer prikazuje sadržaj osnovnog direktorijuma. Ukoliko se radi o nekom drugom direktorijum na
početak liste sa podacima dodaju se sledeće dve stavke:
. (DIR) 12/01/97 11:00
.. (DIR) 12/01/97 11:00
Prva simbolizuje tekuči direktorijum a druga naddirektorijum tekućeg direktorijuma.
Za listanje sadržaja bilo kog direktorijuma na disku bez promene tekućeg direktorijuma koristite komandu dir
u sledećoj formi:
c:\>dir <put do direktorijuma>
Evo nekoliko primera
c:\>dir \pisma sadržaj direktorijuma pisma na osnovnom direktorijumu
c:\>dir e:\pisma sadržaj direktorijuma pisma na osnovnom direktorijumu E: diska
c:\>dir \pisma\sluzbena sadržaj direktorijuma sluzbena.
Komanda dir može se koristiti i za listanje filtriranog sadržaja diektorijuma u sledećoj formi:
c:\>dir <klju• listanja>
gde je <ključ listanja> naziv određenog fajla koji se traži. Kod određivanja ključa mogu se koristiti i neki
posebni znaci, tzv. džokeri:
• ? zamenjuje jedan znak u nazivu ili ekstenziji fajla
• * zamenjuje sve zankove u nazivu ili ekstenziji fajla
Primeri:
li?ta.txt : lista.txt, limta.txt, li2ta.txt, itd.
config.* : svi fajlovi koji imaju naziv config bez obzira na ekstenziju (config.sys, config.001, itd.)
*.txt : svi fajlovi sa ekstenzijom txt
*.* : svi fajlovi tekućeg direktorijuma
Tako na primer komanda
c:\>dir *.doc
izlistava sve fajlove tekućeg direktorijuma sa ekstenzijom doc.
♦ Promena aktivnog (tekućeg, radnog) direktorijuma
Za promenu aktivnog direktorijuma koristimu komandu
c:\>cd <•eljeni direktorijum>
gde je <željeni direktorijum> put do novog aktivnog direktorijuma.
Ukoliko otkucate komandu cd bez atributa, kao odgovor dobijate put trenutno aktivnog direktorijuma.
Komanda cd je skraćenica od change diredtory (promeni direktorijum).
♦ Kreiranje novog direktorijuma
Za kreiranje novog praznog direktorijuma pratite sledeće korake:
1. Pozicionirajte se u direktorijum u kom želite napraviti novi poddirektorijum.
2. Otkucajte komandu:
c:\>md <naziv direktorijuma>
gde je <naziv direktorijuma> naziv novog direktorijuma. Pri zadavanju naziva direktorijuma, morate se
držati iznatih pravila o zadavanju imena faljovima i direktorijumima.
3. Pritisnite ENTER.
Komanda md je skraćenica od make directory (napravi direktorijum).
♦ Otklanjanje direktorijuma
Da bi otklonili direktorijum pratite sledeće korake:
Osnove DOS-a 18

1. Pozicionirajte se u naddirektorijum u kom se nalazi direktorijum za brisanje.

2. Otkucajte komandu
c:\>rd <naziv direktorijuma>
gde je <naziv direktorijuma> naziv direktorijuma za brisanje.
3. Pritisnite ENTER.
Komanda rd je skraćenica od remove directory (otkloni direktorijum).
Važno je zapamtiti da sa komandom rd možete otkloniti samo prazne direktorijume.

2.1.4.3 Rad sa fajlovima

♦ Kreiranje fajlova
Fajlovi se kreiraju pomoću programa za koje čuvaju podatke. Tako, npr. fajlovi, koji sadrže tekst, kreiraju se
pomoću tzv. tekst-editora ili tekst-procesora, fajlovi koji sadrže slike kreiraju se pomoću programa za crtanje,
a fajlovi koji sadrže izvršne programe kreiraju specijalni programi zvani programski jezici.
To znači da pomoću komandi DOS-a ne možemo kreirati fajlove, nego ih samo sređivati po direktorijumima i
diskovima.
♦ Kopiranje fajlova
Kopiranje je postupak pomoću kog se dobiju duplikati fajlova istovetni originalnim. Komanda za kopiranje
fajla (fajlova) glasi:
c:\>copy <fajl za kopiranje>[to] <odredište>
gde je <fajl za kopiranje> sadrži put i naziv fajla za kopiranje a <odredište> put do direktorijuma u koji želimo
prekopirati fajlove. Reč to se može izostaviti.
Na primer, komanda
c:\>copy \primeri\adresar.txt \proba
pravi kopiju fajla zvanog adresar.txt iz direktorijuma primeri u direktorijum proba.
Pri navođenju naziva u komandi copy možemo koristiti i džoker znake, o kojima je već bilo reči kod komande
dir. Tako, na primer, komanda
c:\>copy \primeri\*.txt \proba
kopira sve fajlove koji imaju ekstenziju txt iz direktorijuma primeri u direktorijum proba, komanda
c:\>copy \primeri\*.* \proba
kopira sve fajlove iz direktorijuma primeri u direktorijum proba.
NAPOMENA: Ukoliko se već u odredišnom direktorijumu nalazi fajl čiji se naziv poklapa sa nazivom fajla
koji se kopira, stari fajl će biti “prepisan”, tj podaci iz tog fajla će se nepovratno izgubiti.
♦ Premeštanje fajlova
Premeštanje je postupak pomoću kog se fajlovi premeštaju iz jednog direktorijuma u drugi. Komanda za
premeštanje fajla (fajlova) glasi:
c:\>move <fajl za premeštanje>[to] <odredište>
gde je <fajl za premeštanje> sadrži put i naziv fajla za premeštanje, a <odredište> put do direktorijuma u koji
želimo premestiti fajlove. Reč to se može izostaviti.
Na primer, komanda
c:\>move \primeri\adresar.txt \proba
premešta fajl zvani adresar.txt iz direktorijuma primeri u direktorijum proba.
Pri navođenju naziva u komandi move možemo koristiti i džoker znake, o kojima je već bilo reči kod
komande dir. Tako, na primer, komanda
c:\>move \primeri\*.txt \proba
premešta sve fajlove koji imaju ekstenziju txt iz direktorijuma primeri u direktorijum proba, dok komanda
Osnove DOS-a 19

c:\>move \primeri\*.* \proba

premešta sve fajlove iz direktorijuma primeri u direktorijum proba.
NAPOMENA: Ukoliko se već u odredišnom direktorijumu nalazi fajl čiji se naziv poklapa sa nazivom fajla
koji se premešta, stari fajl će biti “prepisan”, tj podaci iz tog fajla će se nepovratno izgubiti.
♦ Brisanje fajlova
Brisanjem se nepotebni fajlova otklanjaju sa diska i tako se oslobađa prostor na disku za skladištenje novih
fajlova. Komanda za brisanje fajla (fajlova) glasi:
c:\>del <fajl za brisanje>
gde <fajl za kopiranje> sadrži put i naziv fajla za brisanje.
Na primer, komanda
c:\>del \primeri\adresar.txt
briše fajl zvani adresar.txt iz direktorijuma primeri.
Pri navođenju naziva u komandi del možemo koristiti i spomenute džoker znake. Tako, na primer, komanda
c:\>del \primeri\*.txt
briše sve fajlove koji imaju ekstenziju txt iz direktorijuma primeri, dok komanda
c:\>del \primeri\*.*
briše sve fajlove iz direktorijuma primeri.
NAPOMENA: Komandu del *.* koristiti sa naročitom pažnjom, jer briše sve fajlove iz tekućeg direktorijuma.
♦ Vraćanje greškom izbrisanih fajlova
Fajlove izbrisane pomoću komande del možemo vratiti pomoću komande
c:\>undelete
Ova komanda traži sve izbrisane fajlove u tekućem direktorijumu i ako ih pronađe pita korinika da li želi vratiti
nađeni fajl. Ako se korisnik odluči za vraćanje fajla mora zadati prvo slovo naziva fajla.
NAPOMENA: Komandu undelete možete koristiti samo u slučaju ako od trenutka brisanja fajlova niste
zapisivali nove fajlove na disk.
♦ Preimenovanje fajlova
Svakom fajlu možete promeniti naziv pomoću komande
c:\>rename <stari naziv fajla> <novi naziv fajla>
Na primer komanda
c:\>rename adresar.txt adr.txt
menja naziv fajla adresar.txt u adr.txt.
♦ Pronalaženje fajla na disku
Prilikom rada često se javlja poteba da pronađemo neki fajl na disku ili da se potsetimo na koji smo
direktorijum smestili određeni fajl ili određene fajlove. Ova potraga za fajlom može se izvesti pomoću
poznate komande dir ako se navede argument /s (s znači subdirectory). Ako se navede ovaj argument,
komanda dir izlistava sadržaj ne smo tekućeg direktorijuma, nego i sadržaj svih poddirektorijuma tekućeg
direktorijuma. Ako se ovaj argument koristi zajedno sa ključem listanja (vidi objašjnenje komande dir),
možemo izlistati određene fajlove na svim poddirektorijumima. Na primer, komanda
c:\>dir *.txt /s
izlistava sve fajlove sa txt ekstenzijom u svim poddirektorijumima diska c:.
Može da se desi, da fajlova, koji zadovoljavaju zadati ključ listanja, ima puno, pa početak liste pobegne na
ekranu. Zbog toga preporučljivo je komandu dir <ključ listanja> /s koristiti sa dodatnim argumentom /p:
c:\>dir *.txt /s /p
Ako se traži jedan određeni fajl možemo iza komande dir navesti njegovo puno ime:
Osnove DOS-a 20

c:\>dir adr.txt /s /p
Ova komanda će izlistati fajlove zvane adr.txt na svim poddirektorijumima diska c:.

2.1.4.4 Atributi fajla

DOS svakom fajlu dodeljuje po četiri dodatne oznake, takozvane atribute, da bi pomoću tih atributa posebno
označio važnije fajlove. Ta četiri atributa su sledeća:
• s - sistemski (eng. system)
• h - skriven (eng. hyden)
• r - samo za čitanje (eng. read-only)
• a - za arhiviranje (eng. archive)
Atribut s dodaje se svim fajlovima koje koristi operativni sistem pri svom radu. Ovi fajlovi se ne vide pri
prostom korišćenju komande dir. Ovoj komandi teba dodati argument /a:s da bi se izlistali ovi fajlovi.
Atribut h dodaje se svim fajlovima koje treba iz nekog razloga sakriti od očiju korisnika. Ni ovi fajlovi se ne
vide pri korišćenju komande dir. Da bi pri listanje sadržaja direktorijuma videli i skrivene fajlove, komandi dir
treba dodati argument /a:h
Atribut r dodaje se fajlovima koje treba posebno zaštiti od brisanja ili izmene. Ovakvi fajlovi se mogu samo
čitati i kopirati ali ne i brisati niti premestiti.
Atribut a dodaje se svim fajlovima koje treba uključiti u spisak fajlova pri pravljenju rezervne kopije diska
(arhiviranje). Ovaj atribut se dodaje svakom fajlu automatski pri kreiranju.
Atributi fajlova tekućeg direktorijuma se mogu izlistati pomoću komande
c:\>attrib
Ista komanda u sledećoj formi služi i za dodelu i otklanjanje atributa fajlova
c:\>attrib [+s/-s] [+h/-h] [+r/-r] [+a/-a] <ime fajla>
Evo nekoliko primera:
c:\>attrib +s adr.txt dodaje atribut s (sistemski) fajlu adr.txt
c:\>attrib –h *.doc uklanja atribut h (skriven) svim fajlovima sa ekstenzijom doc
c:\>attrib –a +r proba.exe uklanja atribut a (arhiviranje) i postavlja argument r (samo za čitanje)
fajlu proba.exe
Osnove DOS-a 21

2.2 Pokretanje programa u DOS okruženju

2.2.1 Pojam programa

Programi su nizovi instrukcija, koji računaru “kažu” šta treba raditi da bi se neki zadatak izvršio. Programi se
mogu napisati sa raznoraznom namenom, ali zajednički je kod svakog programa da barataju sa nekim
podacima ili objektima. Ti podaci, koje programi koriste pri svom radu, kao što je već ranije izneto, čuvaju se
u fajlovima ili ih korisnik pri korišćenju programa sam unosi. I sami programi se čuvaju u nekim fajlovima. Da
bi se ti fajlovi, koji sadrže izvršne programe, razlikovali od fajlova sa podacima, u DOS okruženju dobijaju
ekstenziju exe ili com. Kada pi pogledali sadržaj nekog takvog fajla, videli bi gomilu nama nerazumljivih
simbola. Ti simboli predstavljaju program pisan na tzv. mašinskom jeziku. To je jezik koji računar “razume”.
Ranije su se programi za izvršavanje jednog zadatka smeštali u jedan fajl. U današnje vreme su programi
postali toliko komplikovani da ne mogu stati u jedan fajl, nego se rastavljaju u tzv. programske module, koji
se pri izvršavanju programa učitavaju po potrebi.

2.2.2 Pokretanje programa

Programi se u DOS okruženju pokrreću na taj način, da im se jednostavno otkuca naziv fajla koji ih sadrži.
Pri kucanju naziva fajla (programa) ekstenzija se može izostaviti. Tako, npr., da bi startovali program nc.exe
dovoljno je ukucati komandu
c:\>nc

2.2.3 Prekid rada programa i povratak u DOS

Način prekidanja rada programa je različit od programa do programa. Najčešće se koristi tipka Esc, ili
kombinacija tastera Ctrl+Q, Ctrl+C, itd. Za izlazak iz konkretnog programa kojeg koristite konsultujte
priloženu literaturu ili pitajte iskusnije korisnike.
Ukoliko nikako ne uspevate da prekinete rad programa, pritisnite kombinaciju tastera Ctrl+Alt+Delete čime
restartujete računar. Ako ni to ne uspeva pritisnite tipku RESET na vašem računaru.

2.3 Neki često korišćeni programi DOS okruženja

U nastavku čemo govoriti o korišćenju programa koji se često koriste u DOS okruženju.

2.3.1 Program za arhiviranje ARJ

Program arj je jedan od najrasprostranijih programa za arhiviranje fajlova i direktorijuma u svetu. Termin
arhiviranje i nije najpodesniji, pre bi se reklo kompresija ili pakovanje. O čemu se radi? Može vam se desiti
da vam ostane premalo slobodnog prostora na tvrdom disku za smeštaj novih fajlova. U tom slučaju možete
izbrisati neke nepotrebne fajlove da bi oslobodili prostor na disku. A šta da se radi ako su vam svi fajlovi
potrebni? Rešenje se nalazi u korišćenju programa za kompresiju fajlova. Ovi programi pomoću nekih
matematičkih metoda, vrše sabijanje vaših fajlova u jedan fajl, tako da oni zauzimaju manje mesto na
disku,oslobađajući time deo prostora. Problem je u tome što se ti spakovani fajlovi ne mogu koristiti. Oni su
tu, podaci u njima su sačuvani, ali ne možemo im pristupiti. Da bi pristupili tim pdacima, moramo spakovane
fajlove raspakovati ili dekompresovati. Program arj.exe vrši i kompresiju i dekompresiju podataka, zavisno od
potreba.
Pokretanje programa vrši se pomoću komande:
c:\>arj <komanda> [<-prekida•i>] <naziv fajla-arhive> [<fajlovi za pakovanje>]
Komande su sledeće:
a: Dodavanje fajlova arhivi m: Prebacivanje fajla u arhivu
d: Brisanje fajla iz arhive t: Provera integriteta arhive
e: Raspakovanje fajlova iz arhive u: Osvežavanje fajlova u arhivi
f: Osveženi fajlovi u arhivi v: Detaljnija lista sadržaja arhive
l: Listanje sadržaja arhive x: Raspakovanje fajlova sa punim putem
Pored komande se mogu koristiti sledeći prekidači:
c: preskoči proveru vremena n: Samo nove fajlove
Osnove DOS-a 22

d: sa brisanjem r: dodaj poddirektorijume

e: isključi puteve iz naziva u: osveži fajlove
f: osveženi postojeći fajlovi v: dozvoli više diskova
g: sa šifrom w: odredi radni direktorijum
i: bez inikatora napredka x: uključi navedene fajlove
m: sa metodom 0, 1, 2, 3, 4 y: podrazumevani odgovor “da”
Kao rezultat pakovanja fajlova dobijamo jedan ili više fajlova (tzv. arhive) sa ekstenzijom arj, a01, a02, itd.
Primeri :
c:\>arj a tekst : pakuje sve fajlove tekućeg direktorija u arhivu tekst.arj
c:\>arj l –x proba *.txt : lista sve fajlove sa ekstenzijom txt u arhivi proba.arj
c:\>arj x -va -y tekstovi : raspakuje fajlove iz arhive tekstovi iz arhive sa više fajlova

2.3.2 Norton Commander

Norton Commander ili skraćeno NC je jedan od najčešće korišćenih programa u DOS okruženju. Problem
sa DOS-om je u tome što korisnik mora da pamti sve komande i njihove oblike da bi ih koristio i da ih preko
tastature unosi. Pri unosu komandi često dolazi do pogrešno otkucanih slova, a pogrešno otkucane
komande računar ne može da prepozna, pa ih korisnik mora ponoviti. NC je zamišljen kao svojevrsna
nadgradnja DOS-a, koja će osloboditi korisnika pamćenja i stalnog ukucavanja komandi DOS-a.
Norton Commander se poziva ukucavanjem komande
c:\>nc
Pri startovanju pojavljuje se na monitoru sledeća slika:

Slika 10.- Izgled Norton Commandera

Ekran se deli na nekoliko delova:

• dva prozora za prikazivanje sadržaja dva direktorijuma;
• komandna linija za unos komande prko tastature
• meni-linija
• prikaz funkcija pojedinih funkcijskih tipki
Najveći deo ekrana zauzimaju prozori za prikazivaje sadržaja direktorijuma. Ima ih dva, levi i desni. Pored
prikazivanja direktorijuma mogu da posluže i za neke druge svrhe što ćemo videti kasnije. Od ova dva
prozora uvek je jedan aktivan, što znači da se sve komande odnose na direktorijum i tom prozoru. Na vrhu
oba prozora prikazan je put i naziv direktorijuma čiji je sadržaj prikazan u prozoru. Naziv aktivnog
direktorijuma je označen drugom bojom. Koji će od dva prozora biti aktivan određujemo sa tipkum Tab.
Ukoliko je levi prozor aktivan, pritiskom na tipku Tab aktiviraće se decni prozor, dok će levi postati pasivan, i
Osnove DOS-a 23

obrnuto. U samom aktivnom prozoru naziv jednog fajla je uvek obeležen drugom bojom. Ta boja označava
da je taj fajl trenutno u žiži, tj da će se sve aktivnost koje se odnose na fajlove imati uticaja na taj fajl. Tu
oznaku pomeramo kursorskim tipkama i tipkama PgUp, PgDn, Home i End.
U dnu ekrana vidimo ispisane funkcije koje su pridružene funkcijskim tipkama od F1 do F10. Te funkcije se
pozivaju pritiskom na odgovarajuću funkcijsku tipku. Te funkcije su:
F1 Help Pozivanje ekranske pomoći;
F2 Menu Pozivanje korisničkog menija
F3 View Pregled sadržaja tekstualnh i drugih fajlova
F4 Edit Pregled i promena sadržaja tekstualnih datoteka
F5 Copy Presnimavanje označenih fajlova iz aktivnog prozora u pasivni
F6 RenMov Preimenovanje i pomeranje fajlova iz aktivnog prozora u pasivni
F7 MkDir Kreiranje novog poddirektorijuma u aktivnom prozoru
F8 Delete Brisanje označenih fajlova i poddirektorijuma
F9 PullDn Aktiviranje padajućih menija
F10 Quit Napuštanje Norton Commandera
Funkcije koje su priružene funkcijskim tipkama se menjaju ako funkcijske tipke koristimo u kombinaciji sa
tipkama Ctrl i Alt. Te funkcije su sledeće:
Ctrl+F1 Left Uključivanje i isključivanje levog prozora
Ctrl+F2 Right Uključivanje i isključivanje desnog prozora
Ctrl+F3 Name Poređanje sadržaja aktivnog prozora po nazivu
Ctrl+F4 Exten Poređanje sadržaja aktivnog prozora po priširenju naziva
Ctrl+F5 Time Poređanje sadržaja aktivnog prozora po vremenu kreiranja
Ctrl+F6 Size Poređanje sadržaja aktivnog prozora po veličini
Ctrl+F7 Unsort Prikazivanje sadržaja bez poredjanja
Ctrl+F8
Ctrl+F9 Print Štampanje označenog fajla
Ctrl+F10
Alt+F1 Left Izbor uređaja za levi prozor
Alt+F2 Right Izbor uređaja za desni prozor
Alt+F3 View... Pregled sadržaja tekstualnh i drugih fajlova
Alt+F4 Edit... Pregled i promena sadržaja tekstualnih datoteka
Alt+F5 Comp Kompresija fajlova i direktorijuma sa programom arj
Alt+F6 DeComp Dekompresija fajlova i direktorijuma sa programom arj
Alt+F7 Find Pronalaženje fajlova na disku
Alt+F8 History Istorijat ukucanih komandi
Alt+F9 EGA Ln Prikaz ekrana u EGA rezoluciji
Alt+F10 Tree Pozivanje programa za grafičku promenu radnog direktorijuma Norton
Change Directory
Na vrhu ekrana se nalazi linija sa padajućim menijima. Padajućin menija ima pet.To su: Left, Files,
Commands, Options i Right.
Stavke menija Left i Right su potpuno identične a odnose se na način prikazivanja sadržaja u levom
odnosno desnom prozoru:
Brief Sažeti prikaz – samo nazivi fajlova i direktorijuma
Full Potpuni prikaz svih podataka o fajlovima i direktorijumima
Info Prikaz informacija raznih informacija o aktivnom prozoru
Tree Prikaz stabla direktorijuma
Quick View Pogled na sadržaj označenog fajla
Compressed file Prikazivanje kompresovanog fajla
Link Prikazivanje sadržaja direktorijuma sa povezanog računara preko serijskog
ili paralelnog kabla
On/Off Ctrl+F1 Uključivanje i isklučivanje prozora
Name Ctrl+F3 Poređanje sadržaja aktivnog prozora po nazivu
Extension Ctrl+F4 Poređanje sadržaja aktivnog prozora po priširenju naziva
Time Ctrl+F5 Poređanje sadržaja aktivnog prozora po vremenu kreiranja
Size Ctrl+F6 Poređanje sadržaja aktivnog prozora po veličini
Unsort Ctrl+F7 Prikazivanje sadržaja bez poredjanja
Osnove DOS-a 24

Re-read Osvežavanje sadržaja prozora

Filter... Filtriranje sadržaja prozora
Drive... Alt+F1 Izbor uređaja za prikazivanje
Stavke menija Files odnose se na rad sa fajlovima i direktorijumima:
Help F1 Pozivanje ekranske pomoći;
Menu F2 Pozivanje korisničkog menija
View F3 Pregled sadržaja tekstualnh i drugih fajlova
Edit F4 Pregled i promena sadržaja tekstualnih datoteka
Copy F5 Presnimavanje označenih fajlova iz aktivnog prozora u pasivni
Rename or Move F6 Preimenovanje i pomeranje fajlova iz aktivnog prozora u pasivni
Make Directory F7 Kreiranje novog poddirektorijuma u aktivnom prozoru
Delete F8 Brisanje označenih fajlova i poddirektorijuma
File Attributes Postavljanje atributa fajlova
Select group Gray + Izbor grupe fajlova
Deselect group Gray - Poništavanje izbora fajlova
Ivert selection Gray * Invertovanje selekcije
Restore selection Vraćanje poništene selekcije
Quit F10 Napuštanje Norton Commandera
Meni Commands sadrži posebne komande:
NCD tree Alt+F10 Pozivanje programa Norton Change Directory
Find File Alt+F7 Potraživanje fajla
History Alt+F8 Istorijat ukucanih komandi
EGA lines Alt+F9 Prikazivanje prozora u EGA rezoluciji
System informations Informacije o sistemu
Swap panels Ctrl+U Promena mesta prozora
Panels on/off Ctrl+O Isključivanje i uključivanje prozora
Compare directories Uspoređivaje sadržaja direktorijuma prikazanih u prozorima
Terminal emulation Emulacija terminala računarske mreže
Menu file edit Sastavljanje korisničkog menija
Extension file edit Pridruživanje programa proširenju naziva fajlova
Meni Options se odnosi na postavljanje raznih parametara samog programa Norton Commander:
Configuration... Konfiguracija okruženja
Editor... Izbor programa za obradu teksta
Confirmation... Postavljanju zahteva za potvrdom
Compression... Izbor metode kompresije
Auto menus Uključivanje i isključivanje automatskog korisničkog menija
Path prompt Prikazivanje puta u promptu
Key bar Ctrl+B Uključivanje linije sa komandama
Full Screen Prikazivanje prozora preko celog ekrana
Mini status Prikazivanje osnovnih podataka o označenom fajlu na dnu prozora
Clock Prikazivajne časovnika na vrhu prozora
Save setup Spasavanje postavljenih parametara
Princip rada u Norton Commanderu je sledeći:
• izaberi objekat sa kojim želiš raditi
• izaberi akciju koju želiš izvrštit sa označenim objektom
• saopšti računaru zahtevane podatke za izvršavanje radnje
• ako se zahteva potvrdi izvršenje radnje
U Norton Commanderu se već prepoznaju principi rada sa objektima koji se korite i u samom Windowsu.
3 Operativni sistem Windows 95
Pre nego što krenemo u upoznavanje rada u Windows 95 okruženju upoznajmo se sa nejim najbitnijim
osobinama danas anjpopularnijeg operatvnog sistema.

3.1 Bitne karakteristike Windows-a 95

Windows 95 donosi brojna uanpređenja čiji je cilj da upotrebu računara maksimalno pojednostavi i omogući
njihov ulazak u najširi krug neprofesionalaca, tj. ljudi koji računarima ne žele da se bave – već da ih koriste
kako bi olakšali obavljanje svojih svakodnevnih aktivnosti i rešili neke probleme, a da sebi ne naprave nove.

3.1.1 Grafičko radno okruženje

Cilj uvođenja grafičkog radnog okruženja je obezbediti što logičniji, jednostavniji i prirodniji izgled i upotrebu
pojedinih elemenata. Osnovna uloga operativnog sistema je da bude prevodilac između čoveka i mašine, što
razumljiviji čoveku, a što efikasniji prema spletu digitalne elektronike i precizne mehanike koja sačinjava
računar. Dizajneri su novim izgledom pokušali da reše zadatak što prirodnijeg predstavljanja računarskih
resursa korisniku na jednostavan način. Rešenje koje je ponuđeno predstavlja rezultat obimnih istraživanja i
ispitivanja velikog broja uzoraka iz raznovrsnih ciljnih grupa korisnika.

3.1.2 Objektna orijentacija

Windows 95 je baziran na objektima, koji su unificiran način predstavljanja svih elemenata računara i
računarskih programa. Umesto da se različitim komponentama pristupa na potpuno svojstven način, objekti
su pokušaj pronalaženja što više zajedničkih karakteristika i što šireg uniformisanja načina manipulacije svim
elementima.
Na primer, zajednička osobina svih mogućih elemenata je da imaju svoje ime i, kao proizvod toga,
sopstvenu grafičku prezentaciju ili simbol. Dakle, zašto se ne bi nazivima i grafičkim simbolima rukovalo uvek
na isti način, nezavisno o kakvom objektu se radi? Još jedna zajednička osobina koju imaju svi objekti – da
imaju neke osobine. Uvid u te osobine i njihovo podešavanje se takođe može izvoditi uvek na isti način bez
obzira što se one bitno različite i usko vezane za tip objekta koji je konkretno u pitanju. Uz ovakav pritup se
bitno smanjuje količina informavija koju čovek mora da memoriše da bi koristio računar.

3.1.3 Produženi nazivi datoteka

Nazivi koji se mogu davati fajlovima i direktorijumima nisu više ograničene na svega 8 slova i tri slova
ekstenzije. Korisnik nemmora više da smišlja i pamti imena tipa mesizvjl već fajl može nazvati sasvim
normalno i očigledno Mesečni izveštaj za juli.
Opravdanje za kratke nazive je nekada postojalo jer su komande ukucavane, pa je unos dugog imena bio
naporan i podložan greškama. Danas se elementi komandi biraju sa liste ili pokazivanjem na njihove grafičke
simbole, tako da je u praksi potrebno ukucavati ih samo jedanput – prilikom kreiranja.

3.1.4 Pokazivački fajlovi

Da bi se brzo i efikasno radilo, potrebni objekti treba da budu uvek pri ruci, gde god da se potreba z anjima
ukaže. Lista članova kolektiva je potrebna i tamo gde se pripremaju izveštaji o platama, pri planiranju
zaduženja, u prijavnoj službi... Kopirati neku datoteku na mnogo mesta je najpre neracionalno, a uz to treba
voditi računa o ažurnosti i tekućoj verziji.
Windows 95 uvodi koncept pokazivačkih fajlove (eng. shortcuts) koji su kratki i zauzimaju malo resursa a
postupke preduzete nad njima transparentno preusmeravaju ka objektu na koji ukazuju. Ovi fajlovi su neka
vrsta virtuelnih objekata na koji pokazuju i omogućavaju da se obezbedi dostupnost na svim mestima na
kojima je to potrebno.

3.1.5 Grafička prezentacija sistema

Komponente i uređaji od kojih se računar sastoji su dobili kogičnu hijerarhijsku prezentaciju u obliku My
Computer (moj računar) objektu. On sadrži sve diskove, štampače, kontrolni panel za podešavanje, mrežne
servise itd.
Windows 95 26

Sadržaj ovog objekta su novi objekti koji se dalje mogu otvarati, njihove osobine se mogu pregledati,
podešavati i slično.
Preduzimanje akcija Windows 95 kreće sa jedinstvenog, centralizovanog i uvek dostupnog mesta – dugmeta
sa natpisom Start. Ovim dugmetom se pokreću sve instalirane aplikacije (programi), kreće u razna
podešavanja sistema, zahteva pronalaženje podataka ili traži upustva (Help).

3.1.6 Instalacija uređaja i programa

Uvođenjem tehnologije Plug & Play (utakni i pokreni) za automatsko prepozanvanje i konfiguraciju
računarskih komponenti koje obavlja sam sistem treba da uprosti postupak instalacije tih računarskih
komponenti i uređaja. Taj postupak je do sada zahtevao veliku stručnost i pozanvanje digitalne elektronike,
računarske arhitekture, upućenost u raspodelu računarskih resursa... ukratko, bio je to posao za
profesionalca.
Predviđen je poseban modul operativnog sistema iz koga se vrši intalacija softvera. Sam softver obezbeđuje
automatizovane procedure za izvođenje instalacije i deinstalacije programa. To znači da se proširivanje
sistema novim programima obavlja po unificiranom postupku, a njihovo uklanjanje jednostavno i potpuno
automatski, bez ostavljanja tragova i nepotrebnog zauzimanja resursa.

3.1.7 Multitasking (istovremeni rad više programa)

Personalni računar u najvećem broju slučajeva ima samo jedan procesor, a windows može da izvršava više
programa istovremeno. Ova “kontradikcija” se rešava puštanjem svake od aktivnih aplikacija da koristi
procesor neko kratko vreme a onda prelaženjem na sledeću. Ukolliko s eove izmene odvijaju dovoljno brzo
(više desetina puta u sekundi) korisnik ima utisak da sve aplikacije rade istovremeno.

3.1.8 Jaka podrška računarskom povezivanju

Personalni računari su ekonomično i vrlo fleksibilno rešenje za informacioni sistem. Jedini nedostatak
jenjihova rascepkanost i izolivanost, a to se rešava povezivanjem u računarske mreže. Windows 95 ima
ugrađenu izvanrednu podršku z apovezivanje računara na razne načine. Mogu se koristiti ethernet i druge
mrežne topologije, ali se povezivanje može obavljati i modemskim vezama preko telefonskih linija. Unutar
Windows 95 mreža obezbeđen je veliki broj lepo urađenih mrežnih servisa mao što su zajednički pristup
diskovima, štampačima, faks uređajima, razmena elektronske pošte i poruka, korišćenje zajedničkih
podataka, saradnja timova, itd.
Pored toga, Windows 95 radne stanice se lako uključuju u mreže zasnovane na nekom drugom operativnom
sistemu (Novell Netware, Unix, Windows NT). Obezbeđena j eposrška i globalnom povezivanju preko
svetske Internet mreže u koju je trenutno uključeno više desetine miliona korisnika. Istovremeno sa
izdavanjem Windows 95 operativnog sistema, fima Microsoft je pustila u rad svoju globalnu mrežu, Microsoft
Network (MSN), koja je u potpunosti podržana na nivou operativnog sistema.

3.1.9 Multimedijalni pristup podacima

Sa povećanjem moći računara oni prestaju da budu ograničeni samo na rad sa teskstom i grafikom. Uvode
se i neke druge tahnologije prezentacije informacija kao što je zvuk, video snimci, animacije... što se
popularno naziva multimedijom.
Podrška ovakvim tehnologijama je u Windows 95 ugrađena bolje nego ikada ranije. Obezbeđena je i
podrška z apriključivanje najrazličitijih modela multimedijalnih dodataka i adaptera (audio kartice, CD-ROM
uređaja, video kartice za obradu analognih video signala itd.), a u samom paketu su prisutne razne aplikacije
z aprikaz i obradu multimedijalnih podataka.
Sve ovo treba da obezbedi mnogo bogatiu prezentaciju podataka pripremanih u računarima i njegovo
prirodnije korišćenje za automatizovano, bolje i lakše obavljanje svakodnevnih poslova – zbog čega su
računari i izmišljeni.
Windows 95 27

3.2 Prvi Windows 95 koraci

3.2.1 Osnovni izgled ekrana

Ekran je u Windows 95 podeljen na dva osnovna dela. Najveći deo predstavlja radnu površinu (desktop) na
kojoj se odvijaju sve aktivnosti programa. Drugi deo je mnogo manji i nalazi se obično na dnu ekrana. On se
zove taskbar (paleta sa poslovima) i predstavlja liniju sa koje se pokreću aplikacije, prelazi iz jedne u drugu,
prikazuje status rada i drugo.

Grafički simboli objekata - ikone Radna

površina
(desktop)

Prozor
aplikacije

Komandna
linija
(taskbar)

Prikaz
Dugme za pokretanje statusa
programa Dugme aplikacije

Slika 11.- Tipičan izgled ekrana u Windows 95

3.2.1.1 Radna površina

Desktop j eosnovna radn apovršina na kojoj se odvijaju aplikacije. Može se posmatrati kao obična pozadina
svih ostalih objekata na ekranu, ali desktop predstavlja mnogo više od toga. To je objekat sa svojim
osobinama, koje se mogu prilagođavati potrebama i na sebi može “držati” razne druge objekte u obliku
grafičkih simbola, ikona ili otvorenih prozore u kojima se zadaju komande aplikaciji i ispisuju rezulatati njenog
rada.
Objekti koji se mogu naći na desktopu su ikone aplikacija (ili njihovi prozori kada su aktivne), datoteka,
kataloga (folders – naziv za direktorijume), zatim pokazivači na njih , pokazivači na uređaje, mreže i drugi.
Međutim, ono što se vidi na desktopu je samo “vrh ledenog brega”, jer se na njemu ne drže svi objekti koji
postoje u računaru, već samo neki od njih koji su najčešće potrebni. U računaru može biti na stotine
programa i datoteka, pa bi desktop bio prepunjen i nepregledan ako bi se sve postavljalo na njega.
Uostalom, nikada ne držimo na stolu sav kacelarijski materijal, već ponešto odložimo i u fioke dok nam ne
zatreba.

3.2.1.2 Paleta sa poslovima

Taskbar se može posmatrati kao centralna komandna tabla sa koje se pokreću aplikacije, prelazi iz jedne u
drugu, dobija status rada i slično. Inicijalno se nalazi na dnu ekrana i uvek j evidljiv, jer se postavlja iznad
svih aktivnih prozora i aplikacija, mada se njegov položaj, veličina i druge osobine mogu po potrebi
promeniti.
Windows 95 28

Taskbar se sastoi od tri osnovna segmenta. U levom uglu je dugme Start preko koga se pokreću sve
instalirane aplikacije i zadaju razne sistemske komande. O ovom važnom dugmetu govorićemo kasnije
veoma detaljno. U desnom uglu je statusno polje (notification area) preko koga se prati stanje sistema,
odnosno raznih programa koji se izvršavaju u pozadini, bez otvaranja prozora i dugmeta na taskbaru. Tu se
može nalaziti i časovnik, komanda za podešavanje jačine zvuka (sličica zvučnika), komanda z apraćenje
toka štampanja (sličica štampača koja se pojavi kada je štampanje u toku), tok modemske ili faks veze
(sličica modema), simbol za ozbor aktivnog rasporeda tastature ukoliko je instalirano više od njih itd. Ak o
par sekundi zadržite pokazivač iznad ovih sličica, dobićete dodatne informacije, a dvostrukim klikom se
pokreće aplikacija za upravljanje njihovim radom.
Centralni deo taskbara rezervisan je za dugmad trenutno aktivnih aplikacija. Pri pokretanju aplikacija ovde se
pojavljuje njihovi grafički simboli u obliku dugmeta (tastera), što omogućava da se na jednom mestu prate svi
pokrenuti programi i da se jednostavnim pritiskom na dugmr nekog od njih izabere ona sa kojom se trenutno
radi. Ovaj deo taskbara se, dakle, može posmatrati kao birač kanala na televizoru.

3.2.2 Način rada pod Windows 95

Osnovna ideja operativnih sistema koji su grafčki orijentisani j ešto prirodnija upotreba računara. Glavni cilj je
koristiti računar na vizuelno jasan način, sledeći ligiku upotrebe raznih drugih predmeta i alatki iz
svakodnevnog života. Pošto je veza računara sa korisnikom virtualna, tj. računar se korisniku obraća preko
veštački generisanih objekata na ekranu monitora, cilj je da ti objekti budu stilizovani tako da njihova
upotreba bude jasna i logična, a da ipak nisu opterećeni suvičnim detaljima koji bi usporili rad računara.
Komande koje korisnik upućuje računaru treba da se unose na “pokazivački” način koji se koristi i u
stvarnom svetu. Zbog toga je izmišljen miš, jednostavan pokazivački uređaj na kome je zasnovan dobar deo
upravljanja Windows 95 operativnim sistemom. Drugi uređaj koji se koristi za komandovanje je tastatura,
neophodna za unošenje tekstova, brojnih podataka i slično, pa je urađena ekvivalentni pisaćoj mašini i koristi
se na sličan način, gde god je to pogodno.
NAPOMENA: Skoro sve akcije u Windows 95 mogu da se izvedu kako mišem tako i tastaturom. Naravno,
ne može se lako crtati tastaturom ili unositi tekst mišem, ali izbor komandi je moguć n aoba
načina, pri čemu treba birati onaj koji je u konkretnom slučaju lakši.

3.2.2.1 Upotreba miša

O mišu kao uređaju bilo je nekoliko reči u delu teksta o hardveru, tako da ćemo se ovde koncentrisati na
upotrebu tog uređaja. Navešćemo osnovne zahvate koji se izvode mišem:
• pomeranje pokazivača: pokazivač miša je na ekranu prikazan u obliku strelice i služi operativnom
sistemu kao indikacija objekta na koji korisnik želi da primeni neku akciju. Precizno pozicioniranje
pokazivača je dakle, od vitalnog značaja za pravilnu interpretaciju komande od strane računara.
Pomeranje pokazivača se izvodi pomeranjem miša po površini stola u četiri osnovna smeraČ napred-
nazad (što se na ekranu prevodi u gore-dole) i levo-desno, kao i kombinacija ovih smerova (pomeranje
ukoso). Ove pokrete softver prevodi u analogna pomeranja strelice na ekranu, a brzina pomeranja zavisi
od brzine kretanja miša i podešene osetljivosti.
• izbor objekta ili klik: izvodi se kratkim pritiskom i otpuštanjem levog tastera miša. Ova akcija deluje
isključivo na objekat iznad koga se trenutno nalazi pokazivač (preciznije: sam vrh strelice). Zavisno od
vrste objekta i konteksta u kome se klik izvodi, rezultat može biti dovođenje objekta u fokus, pokretanje
komande ili izbor opcije sa liste, “pritiskanje” nacrtanog dugmeta i slično. Levo dugme je, dakle, primarno
i koristi se za selektovanje objekata.
• alternativna akcija ii klik desnim tasterom: izvodi se isto kao izbor objekta ali se pitiska desni taster
miša. ovom akcijom obično ispisujete pomoćne liste komandi za objekat na kome se trenutno nalazi
pokazivač, pa se naziva dugmetom za meni objekta.
• aktiviranje objekta ili dvostruki klik: zahvat za nijansu teži od prethodnih, mada će malo prakse ređiti
probleme. Izvodi se tako što se levo dugme miša pritisne dva puta uz vrlo malu pauzu između (ispod 1
sekunde). Ukoliko “dvoklik” ne bude dovoljno brz, operativni sistem će ga shvatiti kao dva “obična” klika
(dozvoljena pauza se inače može podesiti). Dvostruki klik se najčešće koristi za aktiviranje akcija
predstavljenih u obliku ikona. Dakle, jedan klik na ikonu obučno je dovede u fokus, a klik-klik pokreće
akciju koju dotična sličica simbolizuje.
Windows 95 29

• prevlačenje objekata: pokazivač miša se slobodno kreće po keranu, ne utičući na objekte preko kojih
prelazi. Međutim, često je potebno neki objekat premestiti, označiti neki širi prostor na ekranu i slično. To
se onda izvodi pomeranjem miša uz pritisnuti levi taster (prevlačenje). Pokazivač se dovede na objekat,
pritisne se (i ne pušta!) levi taster i pri tome pomera miš. Pokazivač na ekranu onda sa sobom “nosi”
zabrani objekat, sve dok se taster na pusti, kada se objekat odvoji od pokazivača i “padne” na desktop.

3.2.2.2 Upotreba tastature

Način upotrebe tastature i značenje pojedine tipke na tastaturi je objašnjeno u delu Tastatura na strani 3.

3.2.3 Pokretanje programa

Došlo je vreme da počnemo rad pod Windowsom – sve je uspešno instalirano i spremno a mi se nalazimo
pred ekranom . Dugme Start u levom donjem uglu ekrana služi za pokretanje
instaliranih aplikacija i aktiviranje sistemskih komandi. Dovedemo, dakle,
pokazivač miša na to dugme i pritisnimo levi taster, tj izvedemo “klik na
dugme Start”. Kao rezultat pojaviće se lista komandi odnosno meni (Slika
12.).
Sada iz menija treba izabrati neku stavku ili odustati od izbora. Da za početak
probamo odustajanje: kliknimo mišem negde na prazan prostor desktopa i
lista će nestati. Isti efekat se postiže pritiskom na taster Esc.
Pozovimo ponovo listu i dovedimo pokazivač na oznaku Programs
(Programi). Posle par sekundi pojavljuje se nova lista, iako nismo preduzeli
nikakvu akciju. Razlog za ovakvu reakciju sistema j ešto de radi o
takozvanom kaskadnom meniju: komanda Programs i ne radi ništa drugo
osim što otvara listu sa daljim komandanma. Mala strelica (trouglić), desno id
Programs stavke znači da postoji kaskada: podlista se mogla i odmah
aktivirati klikom, a ukoliko se sačeka par sekundi, računar će je uslužno
ponuditi sam.
Sadržaj dobijene podliste zavisi od instaliranih programa, a na slici je dat
primer. Izaberimo stavku Accessories i pojavljuje se treća lista kaskade koja
sadrži same programe. Divedemo pokazivač do programa WordPad i
kliknimo levim tasterom. Upravo smo pokrenuli prvi program koji radi pod Slika 12.- Start meni
Windows 95 operativnim sistemom!
Ista operacija može da se izvede i sa tastature. Pritisak na Ctl+Esc
ispisuje prvu listu, pošto je ta kombinacija tastera ekvivalentna kliku na
dugme Start. Kurzorskim tasterom za gore pomeramo pokazivač kroz
listu do linije Programs (ili pritisnemo P, pošto j eovo slovo
podvučeno) i pritiskom na Enter dobijamo podlistu. Ponovimo
postupam sa Accessories a zatim i sa WordPad i... tu smo!

3.2.4 Osnovni elementi prozora

Program WordPad služi za pripremu tekstova i biće detaljno obrađen u
jednom od sledećih poglavlja, a ovom prilikom će poslužiti samo kao
primer jedne Windows 95 aplikacije na kojoj ćemo objasniti osnove
rada sa programima.
Windows je operativni sistem u kome se istovremeno može pokrenuti
više programa (multitasking). Svaka aplikacija dobija svoj pravougaoni
prostor na ekranu koji se naziva prozor (window). Veličinu i oložaj tog
prozora korisnk slobodno podešava.

Važna osobina Windows-a je i jednoobraznost svih aplikacija koje se

pod njim izvršavaju. Sam operativni sistem određuje dobrim delom
Slika 13.- Kaskadni meni
vizuelni izgled aplikacije, pošto pruža usluge prikazivanja njenih
elemenata. Zbog toga ćete, pošto ovladate upotebom jednog prozora,
vrlo lako koristiti i svaki drugi, naravno uz malo poznavanja engleskog
jezika i proučavanje specifičnosti date aplikacije.
Windows 95 30

Dugme za
Kontrolni minimizaciju Dugme za
meni Naslovna maksimalizaciju
prozora
linija prozora

Menu bar

Tool bar
Dugme za
zatvaranje
prozora

Radni
prostor Vertikalni
klizač

Hvataljka
Horizontalni Statusna za
klizač linija Ivica
promenu
prozora dimenzija

Slika 14.- Osnovni elementi prozora

Na ekranu može bit istovremeno aktivno više prozora. Da bi oni bili jasno razgraničeni, svaki od njih ima
naslovnu liniju (title bar) sa nazivom aplikacije (caption) koja se u njemu izvršava (eventualno i nazivom
dokumenta koji se trenutno obrađuje ili sličnim podacima). Naslovna linija je i “nosilac” čitavog prozora,
odnosno “hvatanjem“ naslova i njegovim prevlačenjem se čitav prozor pomera po ekranu. Dovedete
pokazivač miša unutar naslovnog dela (linija u kojoj u ovom slučaju piše Document – WordPad), pritisnite
levi taster i, držeči ga pritisnutog, pomerate mišem okvir prozora po ekranu. Kada otpustite taster, ceo prozor
e biti premešten na novu lokaciju.
Ivice prozora imaju posebnu ulogu: njihovim prevlačenjem se menjaju dimenzije standardnih prozora.
Dovedite pokazivač na neku od horizontalnih ili vertikalnih ivica i njegov oblik će se promeniti u dvostrane
strelice, koje pokazuju smer mogućeg prevlačenja. Ukoliko se u tom položaju pritisne levi taster miša i miš
pomera, izabrana ivica prati smer pomeranja. Otpuštanjem tastera prozor se skalira na novu veličinu.
NAPOMENA: Ne može se menjati veličina svakog prozora. Aplikacije mogu otvarati i prozore fiksne
veličine, ukoliko to odgovara njihovoj nameni. Ivice takvih prozora ne mogu se “hvatati” i
pomerati.
Uglovi prozora, kao spojevi dve ivice, omogućavaju da se dimenzija prozora istovremeno menja i po
horizontali i po vretikali. Posebno j epogodan desni donji ugao prozora koji je i označen malom šrafurom.
Dovođenjem pokazivača na šrafuru i prevlačenjem mogu se pomerati dve ivice istovremeno, što važi i za
preostala tri ugla na kojima nema šrafure i čije hvatanje zahteva veću preciznost.
Prozor prikazan na slici j eu “normalnom” stanju. Njegove dimenzije mogu se povećavati i smanjivati
prevlaćenjem ivica i uglova mišem, ali postoje i posebne komande za trenutno uvećaje prozora do
maksimuma, njegovo potpuno umanjivanje, kao i zatvaranje prozora, što se najčešće svodi na istovremeni
završetak rada programa koji ga je otvorio. Za te važne operacije zadužena su tri dugmeta u desnom
gornjem uglu prozora. Klik mišem na prvo dugme sleva umanjiće prozor, a prisustvo aplikacije označava
samo njeno dugme na taskbaru. Klik n ato dugme taskbara vratiće prozoru njegovu prvobitnu poziciju i
dimenzije.
Windows 95 31

Pritisak na srednje dugme će uvećati prozor tako da ispuni sav raspoloživi prostor na ekranu. Ponovni
pritisak na isto dugme (sa sada promenjenim simbolom) će vratiti prozor na prethodne dimenzije. Ova dva
koraka se mogu izvesti i dvostrukim klikom na naslovnu liniju prozora.
Treće dugme na kome je stilizovano slovo X služi za zatvaranje prozora: korisnik prekida dalji rad programa
koji se u tom prozoru izvršavao. Po pritisku n adugme neće nestati samo prozor, već i njegovo dugme na
taskbaru.
NAPOMENA: Treba oučiti razliku između minimizovanja i zatvaranja prozora. Kod minimizovanja aplikacija
nastavlja da se izvršava, ali je njen prozor privremeno sklonjen sa ekrana, na koji se
kasnijom naredbom korisnika može vratiti. Kod zatvaranja se i izvršavanje aplikacija prekida
i nema mogućnosti za njen nastavak, već je treba ponovo pokrenuti.
U levom gornjem uglu prozora nalazi se grafički simbol aplikacije koja se u njemu izvršava. Klikom na taj
simbol dobija se lista sa kontrolnim komandama za upravljanje prozorom, koja sadrži praktično sve komande
koje smo upravo opisali. Restore vraća dimenzije prozora n apočetne, ukoliko je on trenutno maksimizovan,
naredbom Move se prozor premešta na novu lokaciju, Size započinje promenu dimenzije prozora, Minimize
uklanja prozor sa ekrana, Maximize ga uvećava na celu površinu desktopa, dok se izborom naredbe Close
prozor zatvara i aplikacija u njemu prestaje sa radom (ova važna naredba se može izvesti i direktno sa
tastature, pritiskom na Alt+F4). I ovoj listi mogu da se jave i neke dodatne stavke koje zavise od aplikacije.
Kod Windowsa se ista stvar obično može postići na nekoliko različitih načina, pa su tako i sve operacije
pristupačne i preko tastature. Pritiskom na Alt+Space otvara se lista, kurzorskim tasterima (ili podvučenim
slovom) se odabere komanda i potvrdi sa Enter.

3.2.4.1 Radni prostor

Ukoliko je aplikacija namenjena obradi veće količine podataka (tekst, grafika...) njen centralni deo zauzima
radni prostor (apllication workspace, edit area) u kome se ti podaci unose. Kod programa z aobradu teksta,
na primer, radni prostor sadrži sam tekkst koji se unosi; kasnije ćemo govoriti o detaljima, a za sada unesite
nekoliko rečenica u pokrenuti WordPad. Primetite da se tekst pojavljuje n amestu kurzora koji ima oblik
vertikalne trepteće crte koja se, za razliku od strelice miša, ne može pomerati svuda po ekranu, već se javlja
samo u zonama predviđenim za unos teksta.
Ukucavanjem teksta se raspoloživi prostor na radnoj površini uskoro popuni i dalji unos dovodi do pomeranja
sadržaja “van” vidljivog dela. Dakle, prostor za unos je samo jedan “prozor” u dokument, uz desnu i donju
ivicu prozora se pojavljuju klizači (scroll bars) z a”premotavanje” teksta po vertikali i horizontali. Pojaviće se,
naravno, samo onaj klizač koji je potreban i kada je potreban, odnosno kada sadržaj u nekom smeru “izađe”
van predviđenog prostora.
NAPOMENA: Neki programi rade sa nekoliko datoteka (ili delova datoteka) istovremeno, pri čemu se one
učitavaju u odvojene “potprozore” u okviru radnog prostora. O tome kasnije.
Pomeranje sadržaja prozora (skrolovanje) može da se izvede na tri načina. Najjednostavnije je kliknuti na
strelicu koja se nalazi na kraju klizača i pokazuje u željenom smeru – sadržaj se tako pomera za jednu liniju.
Klik na slobodnu površinu scroll bara između klizača i strelice izaziva pomeranje sadržaja za po jedan
“ekran”, dok za veće “skokove” treba uhvatiti klizač i pomeriti ga na željeno mesto. Za ovakve operacije
potrebna j eodređena praksa i osećaj gde se otprilike željeni segment teksta nalazi.

3.2.4.2 Rad sa menijima

Meniji su pregledno organizovane liste komandi koje se u datom trenutku mogu izabrati. OSnovna prednost
zbog koje se sistemi menija koriste u skoro svim aplikacijama a i u samom operativnom sistemu je u tome
što se korisnik na taj način oslobađa obaveze pamćenja sintaksi komandi – samo izabere željenu iz liste.
Takođe, meniji omogućavaju zadavanje komandi mišem, pa mogu ostno ubrzati rad. Sa druge strane,
komplikovano stablo menija može ponekad otežati snalaženje ili učinuti rad neracionalnim.
U svim Windows aplikacijama ispod naslovne linije prozora nalazi se linija sa listaam komandi. liste se
otvaraju klikom na neki od naziva u meniju, a zatim se dalje bira konkretna komanda. Primetićete da su neke
od komandi ispisane bleđim slovima: to znači da one u datoj situaciji nemaju smisla, pa se ne mogu ni
odabrati. Ne može se, recimo, narediti kopiranje sadržaja ako taj sadržaj prethodno nije odabran.
Pojedine stavke mogu da budu nazivi novih lista komand, koje se dalje otvaraju kaskadno – prepoznaćete ih
po maloj strelici dasno od naziva. Neke komande u listi su “prekidači” koji mogu biti uključeni (checked) što
se označava “štriklom” levo od naziva ili isključeni (unchecked). Radi se o komandanma kojima se samo bira
Windows 95 32

jedno od dva moguća stanja: ako se, recimo izabere lista View a potom komanda Ruler koja je standardno
čekirana, izgubiće se prikaz lenjira u editorskom prozoru, dok će komanda Ruler postati neoznačena.
ponovnim zadavanjem komande View -> Ruler lenjir se opet pojavljuje.
NAPOMENA: U daljem tekstu ćemo izbor stavki iz menija skraćeno ozančavati sa ->. Ako u tekstu piše
“izaberite komandu iz menija Edit->Find”, treba da kliknete na listu Edit pa zatim iz nje
izaberite komandu Find.
Dobar deo komandnih lista (menija) karakteriše većinu aplikacija, pa
je snalaženje olakšano. Svaka aplikacija koja obrađivanje podatke
snima u datoteke ima listu File sa standardnim opcijama za
manipulaciju datotekama, lista Edit uvek sadrži komande za obradu
blokova podataka i slično. Svaka aplikacija ima Help listu preko koje
se dobijaju uputstva za rad sa programom, razna obaveštenja i
slično.
U nazivima lista i samih komandi uvek postoji po jedno podvučeno
slovo, na osnovu koga se ta komanda bira sa tastature. Uz pritisnut
taster Alt otkuca se neko od podvučenih slova u meniju, čime se
otvara lista sa tim nazivom. Daljim kucanjem podvučenih slova iz
liste se biraju komande itd.
Pojedine komande izvršavaju se jako često, pa nije racionalno tražiti
ih po menijima i listama. Zbog toga je ostavljena mogućnost
upotrebe “kontrolne table” sa dugmićima (paleta sa alatkama – tool
bar), koja se postavi ispod menija: pritisak na dugme direktno poziva
naredu čiji je stilizovani grafički simbol n anjemu nacrtan. Aplikacije
često imaju tasterski meni koji se sastoji od jednog reda dugmića, ali
Slika 15.- Padajući meni složeniji programi mogu imati i više ovakvih kompleta alatki. Recimo,
ovde je dodat red sa koamndama i listama za formatiranje teksta
(format bar).
U mnoštvu grafičkih simbola često nije lako pogoditi šta koji od njih označava – najzad, neki simbol ne mora
vas asocirati na ono na šta je asocirao autora programa. Zbog toga aplikacije pisane za Windows 95
podržavaju prikaz kratkih napomena (tooltip) koje se pojave ako pokazivač miša stoji par sekundi iznad
nekog objekta (npr. dugmeta), bez klika. U malom pravougaoniku se obično ispiše naziv komande što je
dovoljan podsetnik. Tooltip se koristi u raznim segmentima Windows 95: preko njega ćete saznati naziiv
programa čije je dugme na taskbar-u, datum ako se pokazivač zadrži iznad časovnika i slično.
Naziv komande nije uvek dovoljan da korisnik zaključi čemu ona služi, pogotovu ako tek ovladava novim
programom. Dodatnu pomoć pruža linija za poruke (message bar) koja se nalazi na dnu prozora večine
aplikacija. Kada se pokazivač miša zadrži iznad nekog dugmeta na tool baru, neće se pojaviti samo tooltip
prozorčić već i rečenica u statusnoj liniji koja će pojasniti ulogu dotičnog tastera. Slično važi i za šetnju kroz
menije – statusna linija, poput vodiča, objašnjava čemu trenutno izabrana naredba služi.
U statusnoj liniji se ispisuju i druga obaveštenja koja emituje aktivni program: mogu se pojaviti i izdvojena
statusna polja koja pokazuju stanja pojedinih tastera, mod rada i slično (status bar).
Najpotrebnije komande se obično mogu zadavati i sa tastature, korišćenjem kombinacije tastera koje se
zove hot key (vruća tipka). U te svrhe se obično koriste funkcijski tasteri ili slova u kombinaciji sa Ctrl ili Alt
modifikatorima. Ove kombinacije su u menijima naznačene desno od imena pridružene komande.

3.2.4.3 Dijalog prozori

Većina aplikacija se izvršava u jednom prozoru, ali za potrebe raznih unosa podataka koriste se i dodatni
dijalog prozori. U nekim slučajevima to će biti opšti dijalog prozori koje kontroliše sem Windows 95 (izbor
datoteke, podešavanje štampača, liste osobina objekata...), što znači da se poslovi iz svih aplikacija
obavljaju na isti način. Postoje, naravno, i dijalog prozori specifični za konkretne aplikacije.
Dijalog prozori se obično sastoje od serije kontrola i lista iz kojih korisnik bira i podešava opcije. Osnovni
elementi dijalog prozora su:
• polje za unos teksta (text box) u kome se ukucava neki sadržaj. U polju se mogu koristiti i neke osnovne
editorske funkcije. Može biti jednilinijsko ili (ređe) višelinijsko.
Windows 95 33

• komandno dugme (command button) u svemu liči na taster koji se pritisne da bi bila izvedena neka
operacija. Tako se i koristi: dovođenjem pokazivača miša na njega i klikom na levi taster miša (ili
pritiskom na razmaknicu ili Enter ukoliko je dotično dugme u fokusu što se prepoznaje po isprekidanim
linijama oko naziva) dugme se “pritiska” što prati odgovarajuća animacija, a time se i pokreće akcija kojoj
je dugme namenjeno na šta upućuje natpis ili simbol na njemu.
• kvadratić za čekiranje (check box) koristi se za zadavanje opcija koje imaju samo dva moguća stanja,
npr. uključena i isključena. Klikom na kvadratić (ili pritiskom na razmaknicu) opcija se uključuje (čekira)
dok je sledeći klik isključuje.
• izbor opcije (option button) se koristi kada treba između više mogućih opcija odabrati jednu. Opcija se
bira kliktanjem na kružić pored nje (ili kucanjem razmaka ako je u fokusu) čime on postaje aktivan, a
pošto u jednom trenutku u datom polju opcija može biti samo jedna aktivna isključuje se automatski ona
koja je do tada bila uključena.
• lista (list box) sadrži listu mogućih opcija. lista se otvara klikom na strelicu sa desne strane (ili
kombinacijom Alt+Down), a potom se odabere neka stavka.
• kombinovana lista (combo box) je ista kao prethodna ali je korisniku ostavljena mogućnost da ukuca
sopstveni sadržaj pored onog na listi. Dakle, radi se o kombinaciji polja za unos teksta (edit box) i liste
(list box).
Postoje još neke specijalne vrste lista koja se dobijaju pri lociranju datoteka, kao što je lista za izbor diska
(drive list box), direktorijuma (directory list box) i samih datoteka (file list box). posebna vrsta “padajućih” lista
su meniji o kojima ćemo detaljnije malo kasnije.
Opcije unutar dijalog prozora mogu da se biraju i sa tastature. Ukoliko u nazivu nekoog polja postoji
podvučeno slovo, kucanjem tog slova uz pritisnut taster Alt ulazi se u dotično polje. Između pojedinih polja
dijalog prozora se kreće pritiskanjem tastera Tab, a unutar lista kurzirima.

3.2.4.4 Nazivi datoteka

Naziv datoteke se sastoji iz dva dela razdvojenih tačkom. prvi deo je samo ime, a iz atačke se nalazi
ekstenzija koja se može posmatrati kao prezime ili tip. Tip određuje vrstu dokmenata i najčešće se sastoji od
tri slova: svi dokumenti treba da imaju ekstenziju .DOC, programi se prepoznaju po .EXE, slike po .BMP ili .
PCX itd. Pri snimanju datoteka iz neke aplikacije dovoljno j eotkucati samo prvi deo naziva (baz tačke), a
sama aplikacija će pridodati odgovarajuću ekstenziju. Sistem može biti podešen tako da uopšte ne prikazuje
ispravno postavljene ekstenzije, čime nazivi datoteka postaju potpuno prirodni.
NAPOMENA: Ispravno postavljanje ekstenzije prema tipu datoteke je vrlo bitno za njeno dalje tetiranje.
Recimo, prema ekstenzijama operativni sistem određuje ti aplikacije u koju će datoteku učitai
kada naložite njeno otvaranje.
Naziv datoteke može biti dug do 255 karaktere i može se sastojati od slova, razmaka i nekih simbola, mada
specijalne simbole treba izbegavati. U nazivima se razlikuju velika i mala slova, odnosno Document.DOC
nije isto što i DOCUMENT.DOC.

3.2.4.5 Izlazak iz programa

Pošto j erezultat rada snimljen, možemo završiti rad programa WordPad, odnosno “izaći iz aplikacije”.
Najjednostavniji način je klik na dugme sa krstićem u gornjem desnom uglu prozora ili, u stilu starog
Windowsa, dvostruk klik na sličicu aplikacije u gornjem levom uglu prozora. Iz programa se može izaći i
izborom komande Close iz kontrolne liste, komandom File->Exit, pritiskom na Alt+F4, klikom desnim
tasterom miša na dugme aplikacije u taskbar delu i izborom opcije Close, pozivom Task Managera
kombinacijom Ctrl+Alt+Del, izborom apliakcije WordPad sa liste i komandom End Task. Ovaj poslednji
metod se primenjuje samo u krajnjem slučaju, ako je aplikacija otkazala poslušnost, pošto može da dovede
do gubitka obrađivanih podataka.

3.2.5 Izlazak iz Windows-a

Operativni sistemi namenjeni izvršavanju više aplikacija i procesa istovremeno (ponekad od strane više
korisnika) zahtevaju propisnu proceduru isključivanja računara. za razliku od DOS-a, pod Windows 95 se ne
sme jednostavno ugasiti ili resetovati računar!
Windows 95 34

Da bi se obezbedile maksimalne performanse, Windows 95 koristi specijalne tehnike optimizacije i

odloženog pristupanja sprim periferijama, uz maksimalno korišćenje brze (RAM) memorije. To znači da se
podaci namenjeni snimanju na disk ne upisuju odmah, već kada ugrađeni algoritmi procene da je pravi
trenutak. Na taj način se razni spori poslovi obavljaju onda kada računar nije intenzivno zauzet, a koricnik
kraće čeka na ispunjenje svojih zahteva.
Razne aplikacije tokom rada drže otovrene priručne datoteke za smeštanje tekućih podataka. propisnim
izlaskom iz aplikacija sve datoteke se zatvaraju a privremene uklanjaju sa diska. Zbog sega toga pre
gašenja računara mora da se sprovede propisana procedura regularnog izlaska iz aplikacija, koja se u praksi
svodi na zadavanje komande Start->Shut Down... sa Taskbar komandne linije. Pojaviće se dijalog kao na
slici, iz koga može da se izabere jedan od četiri načina za izlazak iz Windows 95:
• Shut down the computer izvodi pripremu za isključivanje računara. Važno je da se to uradi na kraju
rada!
• Restart the computer izvodi restartovanje, odnosno obaranje operativnog sistema i njegovo ponovno
startovanje sa diska.
• Restart the computer in MS-DOS mode izaziva prelaz iz grafičkog okruženja u DOS mod, tekst okolinu
koja veoma liči na prethodne verzije DOS-a.
• Close all programs and log on as a different user takođe vrši restart operativnog sistema, uz
mogućnosti prijavljivanja drugog korisnika za rad u mreži.
Pošto se izabere jedna od četiri ponuđene opcije i klikne na dugme Yes, počinje Shut Down procedura koja
najpre proziva sve aktivne aplikacije i upućuje im zahtev da završne sa radom i uklone se. Ukoliko neka od
njih zahteva intervenciju korisnika pre isključenja (recimo postoje podaci koji nisu snimljeni), biće prikazan
odgovarajući dijalog.
Potom se prazne memorijski baferi, sve se beleži na disk, zatvaraju se otvorene datoteke i izvršavaju ostale
pripreme za završetak rada. Za to vreme na ekranu stoji poruka da sačeka dok posao ne bude završen
(Please wait while your computer shuts down). Najzad se poajvljuje poruka It’s now safe to turn off
your computer, koja znači da se računar može bezbedno isključiti.

3.3 Windows Explorer

Explorer je osnovna sistemska aplikacija koja služi za organizovanje podataka na računaru, kopiranje i
premeštanje fajlova i direktorijuma (kataloga), osnovni pregled sadržaja, formatiranje disketa, razna
podešavanja perifernih uređaja i uopšte – održavanje sistema. Explorer se pokreće iz Start menija izborom
opcije Programs, a zatim Windows Explorer. Alternativno, može se pokrenuti i dvostrukim klikom na neki
folder na desktopu, u My Computer prozoru uz pritisnut Shift taster ili izborom iz menija File->Explore.

3.3.1 Rad sa fajlovima

Osnovni izgled Explorer aplikacije prikazan je na slici. Sastoji se iz dva panela, levi (Tree Pane) služi za
hijerarhijski pregled i izbor objekata (diskovi, katalozi, mrežni serveri, svi objekti na desktop-u itd), dok se u
desnom panelu (Contents Pane) prikazuje sadržaj trenutno izabranog objekta (katalozi, datoteke, radne
stanice...). Format prikazivanja sadržaja se može izabrati preko opcije View u meniju, a moguć je prikaz u
obliku velikih (Large Icons) ili umanjenih ikona (Small Icons), u obliku liste sa simbolima tipa datoteke (List) ili
sa potpunijim prikazom osnovnih podataka (veličina, tip, datum poslednje izmene) datoteka u panelu
(Details). Iz istog menija se, opcijom Arange Icons, može izabrati način slaganja ikona koji može biti prema
nazivu (by Name), tipu (by Type), veličini (by Size) ili datumu poslednje izmene (by Date). Ukoliko se
prikazuju ikone, može se aktivirati i njihovo i njihovo automatsko slaganje opcijom Auto Arrange ili
poravnavanje opcijom Line up Icons. Sve ove opcije se mogu izabrati i tako što se klikne desnim tasterom
miša na nekorišćeni deo panela i izabere iz dobijene liste.
Levi panel je organizovan u obliku stabla prema ligičkoj hijerarhiji objekata. Ukoliko neka grana na stablu
sadrži “podgrane” koje nisu prikazane, pored nje se nalazi mali znak plus (+), Klikom na plus otvara se
sledeći hijerarhijski nivo, a znak plus prelazi u minus (-) preko koga se nivo ponovo sažeti; isti efekti se
postižu i dvostrukim klikom na objekat. Osnovni objekti (grane stabla) su takođe prikazani i u drop-down listi
unutar toolbar polja za brže pronalaženje, ukoliko prikazano stablo postane previše razgranato. Klikom na
objekat u levom panelu njegov sadržaj se prikazuje u desnom.
Windows 95 35

Slika 16.- Izgled Windows Explorer-a

3.3.1.1 Otvaranje objekata

Objekti u desnom panelu “otvaraju” se dvostrukim klikom miša.
Zavisno od tipa objekata, “otvaranje” podrazumeva ulazak u
sledeći hijerarhijski nivo ukoliko se radi o katalogu, izvršavanje
ukoliko je objekat neki program ili učitavanje u odgovarajuću
aplikaciju ukoliko se radi o nekoj vrsti dokumenta ili crteža.
Operatvini sistem će pokušati da prepozna tip dokumenta na
osnovu svoje liste (uglavnom prema ekstenziji u nazivu),
pokrenuće aplikaciju koja odgovara prepoznatom tipu i učitati
dokumenat; isti efekat za odabrani objekat se postiže i preko
menija File->Open. Po učitavanju u matičnu aplikaciju
dokumenat se može pregledati ili preslušati (play) ako se radi o
zvučnom snimku, menjati (edit), odštampati itd. Štampanje
preko matične aplikacije može da se zada i direktno iz
Explorera, opcijom File->Print.

Ukoliko ne prepozna tip datoteke, Explorer će prepoznati dijalog

za ručno dodeljivanje dotičnog tipa nekoj od instaliranih
aplikacija. Ako se pritom uključi opcija Always use this program
to open this file, otvaranje svih datoteka sa dotičnom
ekstenzijom u nazivu obavljaće se i ubuduće dodeljenim Slika 17.- Dijalog ‘Otvori sa...’
programom. Za neke tipove datoteka Windows ima ugrađene
programe za pregled, tzv. quick viewer-e (File->Quick View)
kojima se brzo može pogledati njihov sadržaj bez pokretanja matične aplikacije, ali se u njemu ne može
menjati sadržaj.
Alternativni način za otvaranje datoteka je klik dasnim tasterom mića (ili Shift+F10), kada se dobija priručni
meni sa nekoliko najpotrebnijih komandi koje se nalaze u “glavnom” meniju Explorera.
Windows 95 36

3.3.1.2 Kopiranje i premeštanje

Kopiranje ili premeštanje se svodi na prevlačenje objekta (recimo datoteke) na neki drugi objekat (recimo
katalog ili disk). Tipično se datoteka ili katalog iz desnog panela prevuče na neki disk (npr. A:) ili drugi
katalog u levom panelu. Za početnike ove operacije mogu biti pomalo konfuzne, pošto donose nekoliko
potencijalnih “začkoljica”.
Ako se ciljni katalog ne vidi u levom panelu, treba pomoću klizača “odskrolovati” stablo i po potrebi ga
“razgranati” pritiskom na plus, a da se pritom ne klikne na neki drugi objekat u levom panelu – tada bi on
automatski postao aktivan, pa bi se sadržaj u desnom panelu promenio što bi značio da sve treba raditi
ispočetka.
Ukoliko se objekat “prevuče” na drugu lokaciju istog diska, on će biti prenesen a ne prekopiran. Premeštanje
podrazumeva kopiranje na novu lokaciju i brisanje polaznog objekta na postojećoj; ako želite da napravite
kopiju datoteke, to treba da naglasite tako što pri prevlačenju držite pritisnut taster Ctrl. Objekat koji se
kopira tokom prevlačenja ima nacrtan mali znak plus pored sebe, pa na to treba obratiti pažnju kao dodatnu
proveru.
Ukoliko se prevlačenje izvodi između različitih diskova, datoteka će biti kopirana a ne premeštena; da bi se
zahtevalo premeštanje terba držati Shift. Pri premeštanju nema znaka + pored objekta.
Često se mišem uhvati pogrešan objekat i krene u prevlačenje. Ukoliko se na pola puta greška uoči i objekat
jednostavno pusti, onće biti prekopiran ili premešten na mesto na kome je kurzor trenutno, što može potpuno
da zbuni početnika! Naročito je nezgodno ukoliko se omaškom premesti neki sistemski katalog sa svim
potkatalozima, posle čega računar neće ispravno raditi! Prekid operacije treba izvoditi pritiskom na taster
Esc.
Zbog svega toga je preporučljivo, naročito za početnike, da kod ovih operacija premeštanja i kopiranja
koriste dasni taster miša, čime će pre svake operacije bit upitani za potvrdu preko posebnog dijalog prozora.
Ukoliko ipak pogrešite izvedenu Explorer operaciju možete da opozovete preko Edit->Undo ili pritiskom na
Ctrl+Z. Obrisane datoteke se mogu vratiti i jednostavnim premeštanjem iz specijalnog Recycle Bin kataloga
(“korpe za otpatke”), ali samo pod uslovom da se to uradi odmah: “kanta” se automatski prazni kada
ponestane prosotra na disku.

3.3.1.3 Promena naziva objekata

Promena naziva objekata (rename) izvodi se klikom na već selektovani objekat (dvostruki klik uz malu pauzu
između), pritiskom na F2 ili izborom iz menija (File->Rename). Ako se menja naziv objekta koji je
referenciran od strane nekih pokazivača (shortcuts), oni više neće raditi, mada će Explorer pokušati da
pronađe odgovarajuću datoteku pod novim nazivom poredeći datum, tip i veličinu datoteka. Posebno treba
pri promeni naziva ili premeštanju kataloga proveriti reference na celokupan njihov sadržaj.

3.3.1.4 Uklanjanje objekta

Brisanje (tačnije, premeštanje u “kantu za otpatke” – Recycle Bin) izvodi se pritiskom na taster Delete,
klikom desnim tasterom i izborom Delete opcije ili iz osnovnog menija (Edit->Cut). Mogu da se brišu samo
datoteke i katalozi, a ne i ostali objekti. Pritom se brisanje svodi na premeštanje objekata u specijalni katalog
Recycle Bin, gde se čuvaju dok n adisku ima mesta za slučaj da ih teba vratiti nazad.
Vraćanje greškom obrisanog objekta se može izvesti odmah po brisanju opcijom Edit->Undo iz menija ili
pritiskom na Ctrl+Z. Ukoliko brisanje nije bilo prethodna komanda, vraćanje se izvodi premeštanjem iz
Recycle Bin sistemskog kataloga ili pokretanjem same Recycle Bin aplikacije sa desktop-a i izborom
File->Restore iz menija.

3.3.1.5 Pokazivačke datoteke

Datoteka se ne mora kopirati da bi postala dostupna sa drugog mesta; može da se kreira posebna datoteka
– pokazivač (shortcut) koja ukazuje na originalnu. Ova datoteka zauzima vrlo malo mesta na disku, vidi se
kao oriignalna (osim što ima malu strelicu na ikoni koja obaveštava da je to ustvari pokazivač), a njenim
otvaranjem se operacija automatski preusmerava na original. Kreiranje pokazivača se može obaviti iz menija
File->New->Shortcut, ili prevlačenjem uz pritisnut taster Alt pri čemu se pojavljuje mala strelica uz objekat
koja indicira da se kreira shortcut. Pored toga postoji i odgovarajuća opcija u dijalogu koji se pojavljuje pri
prevlačenju desnim tasterom miša.
Windows 95 37

3.3.1.6 Manipulacija grupama objekata

Iskusniji korisnici će operacije izvoditi i nad više selektovanih objekata istovremeno. Objekti se pojedinašno
selektuju klikom uz pritisnut taster Ctrl, a više susednih klikom na temena zamišljenog pravougaonika koji ih
obuhvata uz pritisnuti taster Shift ili “razvlačenjem” pravougaonika oko njih uz pritisnut levi taster miša.
Sve ove tahnike važe i za kataloge (folders), s tim što je kod njih potebna dodatna opreznost jer se radi o
većem strukturama. Novi katalozi unutar postojećih se mogu kreirati iz menija sa File->New->Folder i
ukucavanjem naziva ili klikom desnim tasterom miša n aprazan deo desnog panela i izborom New->Folder
opcije iz liste.

3.3.2 Pronalaženje datoteka

Jedna od najmošnijih opcija Explorera je
pretraživanje diskova (search). Mogu se tražiti
datoteke i kataloi na lokalnom računaru, ali i
računari unutar mreže i datoteke na njima.
Pretraživanje se zadaje komandom Tools->Find i
izborom objekta: datoteka ili katalozi (Files or folder)
ili računari u mreži (Computer). Komanda se može
zadati i izpalete sa poslovima klikom na Start->Find.
Najinteresantnije je pronalaženje datoteka.
komandom Tools->Find->File or folder dobija se
dijalog za zadavanje raznih kriterijuma
pretraživanja.
U prvom panelu Name & Locations zadaje se oblast
pretraživanja u polju Look in. Može se odabrati ceo
sadržaj svih diskova u računaru (My Computer) ili
samo neki od njih ili pojedini direktorijum sa ili bez
poddirektorijuma što se bira opcijom Include
subfolders. U polju Named može se zadati naziv ili
bar deo naziva datoteke ili kataloga koji se traži.
U sledećem panelu Date Modified određuje se
kriterijum pretraživanja prema datumu poslednje
izmene datoteke. Mogu se tražiti sve datoteke (All
files), samo one kreirane ili modifikovane (Find all
files created or modified) između zadatih datuma
(between), tokom prethodnih x meseci (during the
prevous x mounts) ili dana (during the prevous x
days).
U trećem panelu se zadaju još neki dodatni
kriterijumi. Može se odabrati datoteka određenog
tipa sa liste Of type ili sadržaj datoteke tako što se
ukuca deo teksta koji sadrži u polju Containing text.
Najzad, može se zadati i veličina datoteke (Size is)
koja treba da bude manja (At most) ili veća (At Slika 18.- Dijalog za pronalaženje datoteka i
least) od zadatog broja kilobajta. kataloga
Komandom Options->Case sensitive se bira da li se
tokom pretraživanja pravi razlika između malih i velikih slova. Postavljeni kriterijum pretraživanja se može
snimiti za buduću upotrebu File->Save Search, a i rezultat pretrage ukoliko je uključena opcija Options-
>Save Result. Snimljeni sadržaj se pojavljuje na desktop-u odakle se može premestiti na neko drugo mesto.

3.3.3 Ostali objekti Explorer-a

Objekti u levom panelu Explorer-a ne moraju da budu samo datoteke i katalozi: ravnopravno se tretiraju i
razni periferni uređaji kao što su hard i flopi diskovi, mrežni serveri i stanice, printeri, pa čak i neke sistemske
aplikacije kao što su Control Panel, Recycle Bin, Dal-Up Networking i slične.
Windows 95 38

3.3.3.1 Formatiranje disketa

Izborom objekta tipa disk i klikom na desni taster miša dobija se
meni iz koga se mogu izvesti neke specifične operacije kao što je
formatiranje diskete. Format naredbom se dobija dijelog prozor za
podešavanje raznih parametara formatiranja. To su kapacitet
diskete (Capacity), brzo brisanje liste sadržaja (Quick) ili potpuno
formatiranje sa proverom ispravnosti cele diskete (Full), kopiranje
sistemskih podataka na disketu bez formatiranja (Copy system
files only) ili sa formatiranjem (Format type->Full, Other options-
>Copy system files) čime se dobija startna boot disketa sa koje se
može podići sistem, a može se i zadati naziv diskete (Label) ili
ostaviti bez naziva (No label). Ukoliko je uključena opcija Display
summary when finished, biće po završetku formatiranja prikazan
izveštaj.
Pored disketa mogu se formatirati i particije na disku, osim one
koja sadrži sam Windows. Ne mogu se formatirati kompresovane
particije (to se radi iz odgovarajućeg programa) ni mrežni diskovi.
Slika 19.- Dijalog za formatiranje
3.3.3.2 Sistemske aplikacije
Control Panel objekat prikazuje sadržaj odgovarajuće sistemske aplikacije namenjene podešavanju
parametara svih komponenti računara.
Objekat Printers sadrži sve trenutno instalirane štampače kao podobjekte. Za izabrani printer se mogu dobiti
njegove podešene osobine (File->Properties) preko posebnog dijaloga za podešavanje, o čemu će biti više
reči na drugom mestu. Dvostrukim klikom n aprinter dobija se trenutno stanje štampanja na dotičnom uz
mogućnost zaustavljanja štampanja, poništavanja zahteva, proglašavanja printera za podrazumevani
(default) i sl.
Dial-Up Networking je namenjen pokretanju sistema za
uspostavljanje komunikacije preko modema i telefonske linije
sa drugim računarima i formiranje mreže po potrebi.
Network Neighborhood se pojavljuje u sadržaju Explorer-a
ukoliko je instalirana mrežna podrška i služi kao polazno
stablo mrežne hijerarhije. Ispod ove ikone su prikazani svi
serveri sa kojima je računar na neki način povezan
(kablovima, modemom preko Dial-Up opcije...) i raspoloživi
servisi na njima (katalozi kojima je omogućen pristup,
zajednički printeri...). O radu u mreži biće reči kasnije.
Sistemski katalog za privremeno odlaganje obrisanih datoteka
Recycle BIn (“korpa za otpatke”) sa iz Explorer-a vidi kao i
svaki drugi katalog (osim što je izdvojen u posebnu granu
hijerarhije) sa svojim sadržajem koji se može kopirati,
premeštati itd. Brisanje datoteke u drugim katalozima ih
ustvari premešta u “korpu” gde ostaju dok ima mesta na
disku, a brisanje unutar Recycle Bin-a definitno uklanja
datoteke sa diska. Ako uopšte ima nekog sadrđaja u “korpi”
njena ikona je prikazana napunjena, a posle brisanja sadržaja
u “korpi” njena ikona je prikazana napunjena, a posle brisanja
sadržaja postaje prazna. Slika 20.- Dijalog osobina objekata

3.3.3.3 Osobine objekata (Properties)

Za svaki objekat u Explorer-u (takođe i na Desktop-u) može se dobiti lista njegovih odsobina bez obzira da li
je u pitanju datoteka (File), katalog (folder), disk i dr. (osim sistemskih aplikacija tipa Control Panel, Printers i
sl.). Klikne se desnim tasterom miša na objekat i odabere komanda Properties, otkuca Alt+Enter ili pozove
komanda File->Properties iz menija.
Windows 95 39

Dobija se dijalog čiji sadržaj zavisi od konkretnog objekta koji je u pitanju – na slici je dat primer za jednu
datoteku. pored navođenja raznih informacija o datoteci mogu se podesiti njeni atributi (Attributes) ili saznati
verzija i proizvođač u panelu Version.

3.4 Korišćenje programa WordPad

Program WordPad je tekst procesor, što znači da pored unosa teksta omogućava formatiranje prikaza
dokumenta, izbor tipa slova, poravnavanje redova, isticanje delova teksta i razne druge obrade.
WordPad se pokreće preko Start->Programs->Accessories->WordPad naredbe. Unos novog dokumenta se
započinje izborom iz menija File->New (ili pritiskom na Ctrl+N). Pojaviće se dijalog u kome se određuje
format snimanja dokumenta na disk.

3.4.1 Formati zapisa dokumenata

WordPad, pre svega prepoznaje Word 6 Document format, pa je donekle saglasan sa načinom zapisivanja
tekstova rađenih u poznatom tekst procesru Word 6.0 for Windows. Naravno, WordPad nema sve opcije koje
ima Woed pa format nije potpuno isti, ali u domenu osnovnih mogućnosti ovako zapisan dokument može
lako da se učitava i u jedan i u drugi program. Kod ovog formata se uz sam tekst zapisuju i razne specijalne
naznake koje se tiču opisa prkaza teksta kao što su: vrste i veličine slova, isticanja, poravnavanje ivica...
tako da tekst pri sledećem učitavanju izgleda potpuno isto kao i pre snimanja.
Sledeći format zapisivanja je Rich Text Document. Radi se o nešto šire primenjivanom formatu koji koriste
razni tekst procesori a ne samo Word, a takođe podrazumeva zapisivanje specijalnih naznaka za
formatiranje teksta. Dakle, pored teksta se upisuju i komande za obradu koje su šire standardizovane pa ih
koriste i razni drugi programi. Nedostatak je što su te standardne komande suviše opšte da bi omogućile
precizno očuvanje izgleda dokumenta.
Za pripremu “čistih” tekstova koristi se Text Only Document format zapisa. U ovom slučaju se neće snimiti u
datoteku nikakvi stilovi, načini formatiranja, korišćena slova i slično, već samo tekst poput onoga koji se
kreira pomoću običnih tekst editora. Iako ne proizvodi dokumente koji lepo izgledaju, ovaj format im avrlo
značajne primene. pored toga što takva datoteka zauzima najmanje mesta na disku, u njoj pored teksta
nema specijalnih simbola razumljivih samo tekst procesorima koji mogu da zbune razne druge aplikacije u
koji se tekst unosi na dalju obradu.
NAPOMENA: Bez obzira na format izabran u početku, tekst se na isti način može editovati, a tek pri
snimanju ponovo izabrati način upisa preo File->Save As komande iz menija.

3.4.2 Unošenje, editovanje i formatiranje teksta

Unos teksta se vrši preko tastature na sličan način kao na pisaćoj mašini, s tim da se prelom reda vrši
automatski, te tipku Enter treba pritiskati samo pri prelasku na novi pasos.
Pri editovanju da bi neku operaciju izvršili nad delom teksta, treba najpre da ga selektujete. To se radi
kursorskim tasterima, ali se pri tom sve vreme drži pritisnut Shift. Recimo, drži se pritisnut Shift i pomera
kurzor strelicama, pri čemu izabrani deo teksta menja boju. Kada je selekcija završena, komandama Edit
menija se izabrani tekst “odseca” (Edit->Cut, Ctrl+X ili Shift+Del), kopira na Clipboard (Edit->Copy, Ctrl+C ili
Ctrl+Ins) a zatim se po premeštanju kurzora na drugo mesto, umeće isti tekst sa Clipboarda (Edit->Paste,
Ctrl+V ili Shift+Ins) i slično. Odustajanje od selekcije se postiže običnim pomeranjem kurzora pri čemu se
inverzna boja teksta izgubi.
Selekcija se može izvesti i mišem: pokazivač se prevlači preko dela teksta od interesa uz pritisnuti levi taster;
izabrani tekst pritom invertuje boju. Deselekcija se izvodi tako što se klikne mišem n abilo koji deo teksta.
NAPOMENA: Ako se ne uradi nikakav zahvat nad selektovanim tekstom već se nastavi sa kucanjem,
izabrani tekst se automatski briše i zamenjuje novim tekstom koji unosite. Ovo je često
korisno, ali ponekad može da dovede do neželjenih gubitka teksta. Ako vam se to dogodi,
odmah se poslužite Undo opcijom iz Edit menija!
Opcije za formatiranje teksta biraju se sa palete sa alatkama (toolbar) na gornjem delu prozora, ispod linije
sa menijem. Kao i obično, ukoliko se pokazivač miša (strelica) postavi iznad nekog dugmeta i sačeka par
trenutaka, dobiće sa naziv operacije koju pritisak na to dugme proizvodi (tooltip), a u poslednjem redu
prozora (Status bar) pojavljuje se kratko objašnjenje komande. Dugmići su poređani u dva reda, a oni za
oblikovanje teksta su smešteni u donjem redu.
Windows 95 40

Tu je najpre spuštajuća
(drop-down) lista za izbor
fonta (oblika slova). Klikom
u desnom uglu ovog polja
(na strelicu koja pokazuje
dole) lista se otvara i iz nje
se može izabrati neki od
raspoloživih fontova. Sledi Slika 21.- Izgled palete sa alatkama WordPad-a
potom lista za izbor veličine
slova (Font Size), koja je izražena mernom jedinicom za visinu slova koja se naziva broj piksela. Standardni
tekstovi obično koriste veličinu 10 ili 12, veći se koriste za naslove a manji za napomene.
Pored tipa i veličine slova, preko sledeće grupe od četiri dugmeta može se izabrati isticanje masnim ispisom
(Bold), iskošavanjem (Italic) ili podvlačenjem (Underline), a može se izabrati i boja (Color) kojom se ispisuje
tekst, mada je to ređe korišćena tehnika jer zahteva štampač u boji.
Slede tri dugmeta za izbor uravnavanja teksta. Tekst može biti poravnat sa leve strane (Align Left), što j
epodrazumevani oblik, centriran u sredini reda (Center) ili poravnat sa desne strane (Align Right). Na kraju,
može se kreirati i lista naznaka (Bullets) pri čemu svaki pasus biva malo uvučen i ispred njega dodat
poseban simbol.
Selektovanjem dela teksta i izborom odgovarajuće komande mogu se gore navedena podešavanja izvesti i
na već unet tekst.

3.4.3 Snimanje i štampanje teksta

Otkucani tekst treba snimiti na disk kako bi se
kasnije ponovo koristio, dorađivao i štampao.
Snimanje teksta obavlja se preko dijaloga koji se
dobija iz menija File->Save (ili Ctrl+S), a njegov
izgled je prikazan na slici. Najpre preko padajuće
liste Save in treba odabrati disk i katalog u koji se
snima datoteka. Njen naziv se zadaje u polju File
name, a format zapisa u listi Save as type, naravno
samo ako je poteban neki drugi format u odnosu na
onaj koji je izabran u startu. pritiskom na dugme
Savetekst se konačno snima; ubuduće možete da
ga učitate preko File->Open (ili Ctrl+O) komande,
dok se za snimanje pod novim imenom, na drugu
lokaciju ili u novom formatu ponovo koristi File-
>Save As. Slika 22.- Dijalog za snimanje dokumenta
Štampanje teksta zadaje se komandom File->Print,
a pre toga možete da proverite kako će dokument izgledati
na papiru koristeći opciju File->Print Preview. Verovatno ćete
najpre primetiti da margina i tip papira ne odgovaraju vašim
potrebama – podesićete ih preko File->Page Setup dijaloga.
Tu se bira pr svega veličina papira koji se koristi (Size), da li
se ručno ubacuje ili automatski (Source), hoće li se tekst
štampati po visini (Portrait) ili širini (Landscape) papira i
koliko slobodnog prostora treba ostaviti levo (Left), desno
(Right), iznad (Top) i ispod (Bottom) teksta, što predstavlja
tzv. postavljanje margina.
U slučaju potrebe može se pozvati i dijalog za izbor i
podešavanje samog štampača, pritiskom na dugme Printer.
Ako je sve dobro podešeno, pritisne se OK ili se odustaje sa
Cancel. Kada je sve podešeno, štampanje započinjemo
komandom File->Print; samim procesom štampanja
bavićemo se kasnije.

Slika 23.- Podešavanje lista

Windows 95 41

3.4.4 Ostale komande

Jedna od važnih komandi omogućava pretraživanje
teksta (Edit->Find, ili Ctrl+F) i zamenu reči u tekstu
(Edit->Replace, ili Ctrl+H); pojavljuje se dijalog u koji
treba uneti traženi niz slova ili zamenu nekog niza
slova drugim nizom. U polju Find what ukucajte reč
koja se traži, a u polju Replace with ona koja treba da
je zameni. opcije za traženje isključivo zadate cele
rači a preskakanje niza slova koji je deo neke druge
reči (Match whole word only) i za obraćanje pažnje na Slika 24.-Pretraživanje teksta
to da li je niz napisan malim ili velikim slovima (Match
case) se uključuju po potrebi. Pronađeni niz slova se
automatski zamenjuje pritiskom na Replace ili
preskoči sa Find Next. Može se automatski izvršiti
zamena u celom tekstu bez pojedinačnih upita, sa
Replace All ili odustati od postupka sa Cancel.
Tekući datum i vreme unose se u tekst preko Insert-
>Date and Time , a može se ubaciti i neki drugi
objekat (slika, grafikon i sl.) po OLE (Objekt Linking
and Embedding) sistemu razmene podataka između
aplikacija. O tome i komandama Paste u Edit meniju
koje se takođe tiču prenosa podataka ali preko table Slika 25.-Zamena teksta
za razmenu (Clipboard) biće više reči kasnije.
Iz View menija biraju se elementi aplikacije koji će biti prkazana u prozoru, kao što su komandni i dugmići za
formatiranje teksta (Toolbar i Format bar), lenjir za premeravanje (Ruler) i linija za poruke na dnu prozora
(Stauts bar). Preko Format menija se bira i vrsta odnosno veličina slova (Font), ubacuju dugmići (bullet)
ispred pasusa i podešavaju pozicije tabulatora (Tabs). Način formatiranja pasusa (Paragraph) se definiše
preko uvlačenja sa leve (Left Indent) i desne strane, kao i uvlačenje prvog reda (First Line). Tu se može
odabrati i poravnavanje ivice pasusa (Alignment) o čemu je već bilo govora.

3.5 Standardne aplikacije Windows-a 95

Windows 95 dolazi sa više aplikacija ugrađenih u
sam operativni sistem. Većina njih se može
pokrenuti iz Start menija pozivanjem izborom
odgovarajuće stavke iz podmenija Programs-
>Accessories i njegovih podmenija.
U nastavku ćemo obraditi aplikacije sadržane u
Accessories podmeniju, neke detaljnije a neke
samo informativno.

3.5.1 Fax (telefaks)

Fax pomeni sadrži aplikacije za sastavljanje i slanje
telefaksa i zahtev za telefaks. korišćenje ovih
aplikacija zahteva instalisan modem u računar sa
mogućnošću telefaks komunikacije i podešen
Microsoft Fax servis. O ovome ćemo govoriti u
odeljku za povezivanje računara.

3.5.2 Games (Igre)

Sa Windows 95 dolaze četiri igrice. To su:
• FreeCell - pasijans igra - teža Slika 26. - Meni Accessories
• Hearts - igra sa kartama za
četvoro (može da se igra i preko mreže)
• Minesweeper - minolovac
• Solitaire - pasijans igra - lakša
Windows 95 42

3.5.3 Internet tools (Internet alati)

Ovaj podmeni sadrži dve aplikacije vezane za Internet. Prva, koja se zove Get on the Internet je program
koji vas vodi kroz podešavanje parametara za povezivanje na Internet. Jednom kada su parametri podešeni,
pomoću aplikacije Internet Explorer možete da se priključite na WWW servis Interneta i da sate i dane
provodite pretražujući beskonačno prostranstvo raznoraznih informacija na globalnoj svetskoj mreži. O
Internetu i povezivanju na Internet više u delu 4. - Povezivanje računara.

3.5.4 Multimedia
Multimedija podmeni sadrži aplikacije za prikazivanje video sekvenci i za kontrolu
zvuka i muzike na računaru.

3.5.4.1 CD Player
Ovaj program simulira rad muzičkog CD uređaja. Ukoliko imate ugrađen u računar CD-ROM uređaj, muzičku
karticu i zvučnike možete slušati vaše omiljene CD ploče dok radite na računaru raznorazne druge poslove.
Prozor, koji se dobija aktiviranjem ove oplikacije sadrži
elemente, koje sadrži i pravi CD uređaj. Tu je displej koji
prikazuje redni broj pesme koja svira i vreme. Desno od
displeja se nalaze dugmad za kontrolu rada uređaja: u
gornjem redu Play – za pokretanje, Pause – za pauziranje,
Stop – za zaustavljanje uređaja, a u donjem redu: Prevous
Track – za prelazak na prethodnu pesmu, Skip Backwards –
za motanje unazad, Skip Forwards – za premotavanje
unapred, Next Track – za prelazak na sledeću pesmu i Eject
za otvaranje ladice CD uređaja.
Ispod displeja i dugmadi nalaze se tri polja. Prvo (Artist –
izvođač) pokazuje informaciju o ploči u aktivnom CD uređaju.
Drugo sadrži naziv albuma (Title) dok treće naziv i redni broj Slika 27.- Aplikacija CD Player
pesme koja svira (Track).
U statusnoj liniji prozora prikazane su ukupno trajanje
CD ploče (Total play) i dužina pesme koja svira
(Track).
Aktiviranjem opcije Disc->Edit play list iz menija
dobijate dijalog prozor za upisivanje naziva izvođača,
albuma i pesama. Kada prvi put ubacite neku ploču u
CD uređaj vašeg računara ažurirajte ovu listu i
ubuduće će se, ako ubacite ovu ploču, automatski
ispisati ovi podaci.
Za unošenje liste pesama uradite sledeće:
• Naziv izvođača unesite u polje Artist, a naziv
albuma u polje Title.
• Izaberite prvu pesmu (Track 1) iz liste Available
Tracks, i u polje Track unesite naziv pesme, pa
pritisnite Set Name.
• Ponovite ovaj postupak za svaku pesmu
• Na kraju pritisnite OK. Slika 28.- Dijalog za sastavljanje liste
pesama
3.5.4.2 Media player
Ova aplikacija služi za pregled multimedijalnih datoteka. Zavisno od instaliranih multimedijalnih uređaja
(zvučna kartica, CD-ROM ...) ovaj program može da reprodukuje digitalne zvučne snimke (*.WAV),
komandne datoteke za sintesajzer u tzv. MIDI formatu (*.MID), audio CD snimke, video sekvence (*.AVI) i
slično.
Windows 95 43

Tasteri za kontrolu reprodukcije multimedijalne

datoteke su replika odgovarajućih komandi sa
kasetofona ili video rekordera, a tu je i klizač koji
prati tok reprodukcije. Koriste se na isti način za
pokretanje reprodukcije (Play), zaustavljanje
(Stop) ili pauzu (Pause), brzo premotavanje
napred (Fast Forward) i nazad (Rewind), pa čak Slika 29.- Aplikacija Media Palyer
i otvaranje ladice CD uređaja (Eject). Ukoliko se
označe pojedina mesta na klizaču (dugmićima
Start Selection i End Selection) može se “premotavati” do njih (Next Mark, Previous Mark). Nazivi dugmića
se mogu dobiti tako što se pokazivač postavi iznad njih i sačeka par trenutaka.
Snalaženje sa Media Player aplikacijom ne bi trebalo da bude komplikovano, pošto se radi o uključivanju
drugih svima poznatih medija (zvuk, video) u računarsku tehnologiju.

3.5.4.3 Sound Recorder

Ukoliko imate instaliranu zvučnu karticu i na nju priključen mikrofon
možete pomoću ove aplikacije da snimate zvuk na računaru u WAV
formatu.
Komande su iste kao na običnom kasetofonu, sa tim da se snimljeni
materijal da bi se sačuvao mora snimiti na hard disk pomoću opcije
File->Save As u fajl sa ekstenzijom *.WAV.

3.5.4.4 Volume Control (Podešavanje jačine zvuka) Slika 30.- Sound Recorder
Aplikacija služi za podeđavanje
zvuka pojedinih zvučnih kanala
(Wave, MIDI, CD Audio, Line-In i
Microphone) kao i ukupne jačine.
Jačina zvuka se podešava pomoću
vertikalnih klizača (Volume), a ako
se potvrdi polje Mute taj kanal se
isključuje. Horizontalnim klizačem
se podešava balans zvuka.
Tipkom Advansed otvara se prozor
za detaljnije podešavaje kvaliteta
zvuka gde možete da podesite
jačinu niskih i visokih tonova, kao i
da ukljušite ili isključite trodi-
menzionalni efekat.

Slika 31.- Aplikacija Volume Control

3.5.5 Sistemske alatke
(System Tools)
U ovom podmeniju nalaze se aplikacije za održavanje vašeg računara. O ovim aplikacijama će biti više reči
kasnije.

3.5.6 Kalkulator (Calculator)

Aplikacija Calculator je program kojiverno simulira
standardni džepni kalkulator. Zavisno od potreba i
željenih funkcija može se preko menija izabrati jedan
od dva “modela”: standardni (Standard) i naučni
(Scientific). Standardni ima samo osnovne računske
operacije ali je jednostavniji za upotrebu, a naučni je
obogaćen raznim matematičkim funkciajma za
inćenjere, matematičare i programere. Tu su
trigonometrijske, stepene, eksponencijalne,
logaritamske, statističke funkcije i podrška za
Slika 32.- Kalkulator
 + ,t%
@-e r*lk,,P
/= + ,%
s1 -=
q xr-*tk,/ vb iu rn
izze
o
a sčn p
ve
un rsa o cp
tvcvin e n
če
rsln jjtduza
krrn lvn
e cse kd
kiup vo
trsa
retčud
pn n go
raskctijren a
E
C
n
B tD
E F
a rc9
rsl+ M B +
C
Ma /EcS
+ r
d
m
p
u o
b
e
o
sa
a
d
m
m čtn
c
u
oo
jvra
e a
i
a
n jeo
e
j n
b k
rga
o jo l e
k
a ja
te
u nul aclo
t ake
n
r ad
mce
o gž
o rn
b
a
ije
ruo cja ifre
R
L T a b e la 4 .- M
F uCR n k c ij e t i p k i p o
raz
s i
lv
knb
j
u ela o s toar di
a z ž m j m o rij e
3
P l.rso
5 7 T a
(rC b
h e rtla ca se
rtže a rn m ku a rrb
p a
)o kito te ržin
m ja
a
kszK u rrztvgka
kmrtjle
m
u n a
rkn o ke
,tio spa
n
trjp
m e
rbn
d
ocia e p
lgtikh
M fg
oivale p d
ikjttb
zo a rja
.p e
P
e asnsp
tag še
jsu e
cd m
ltin
a
jlu
o svkim
ku a
e
h
d
n
lo p
jslm
k tzrilcn
o
isia
o
rdo n
ig a ia
lvae
tb
v
n
F
o
a
o
jkžsu
te
u
n e
larh
izn
te
m
u ka
g
v alo
dn
s
r v
a
b
k
e
je
t drm n
o
nsje
a
jd
o. u
e
s
g
O
op n
lfa
t od vn
a
hi o ned: u
z
n
r e
t a
e
o
kp
a
c p
e
b
i td
b
o
rae
ta re
j
lie
s io
r.b
ć m
a
u
jj S
o
e
sn zb
rn a jke l+
ikd
ke
so lm l.lžim kda l3 .sa rT a b e lna sa a tke a ru ,kotpe rkitum zla
D ur3
tm
e
tO p
l.5
k in
o
s
,asa
torju
ji8 en
p a
C
rta
iE
s
c p
čtd
h
ivkas
jr
n
ai t
r-D
n
ićzkA
a
s
e
lP
t>c
u
t
n
sa
u
ria
C
o
ee i
tls-U
o
rd
m
ie
p
(
:p
yllo
t
ć
ok z
.
čde
l(iltjp
rN
CPo
y
mP on
s
ierlw
o
u
eš
e tj r
yt+ n
jo g
.sVk
Io
ć
e
s
ko v
)
m
t)rka
o
tm a
iid
efn
k d
s
tžb
tgp
r au
e a
a c
rijm
ks o
z n i
t
oaj
sa
e
l
e
li.S
j
tkpU
o
o
o
a
ld
e
lA
sa
r ctjzn
iL
kžo e
va
T
n m
p a ir
,o
C
d nd
vhv.a
zo
ursIa
sn ćkitu
rlto
C
šva
clkitm
a
e
p
rid
mb
e
ro o M
oslre
ka e
id
g
n
d
pjo
u
o
.
am
P
vo so
ro
e
n
tn
za
ju
o m
e ćd
rstvku
io
ln
oum
tevca
jte
r.np mslin
u
u
K
a tkn
d
o
ia
d
rsco
o
e a
m
jzm
iiu je a
n
b
u
p
a
rre
čb
liiak
ta
no
so
vg
m tra
lcjei
ćlp
su
u
ivro
e
cfo
o
n
i
rie
n szt–
z
e rso
sip
ta b e
lg
a
kn
o
jo
u e ivsa
tkrcke
p
id
o
m
p
b
sšva
ia
e Windows 95
rn
z 44
o vm ećese md e n
ta ijln o tg va o rfitld u e ord ze a ljkp o
u a
ve d
pzož
iva e nzjiva j a
rn jčurn a a
ču ne
sa s
r.d tu ru ugr z
im rra . ču n a ro m p re kom o d e m skeve z.O

programere (logičke operacije i drugo.) Kalkulator poštuje prioritet matematičkih operacija, tj. množenje i
deljenje se obavljaju pre sabiranja i oduzimanja. Rezultati se mogu prenositi iz menija Edit->Copy (ili Ctrl+C)
i Edit->Paste (ili Ctrl+V) unutar samog kalkulatora ili između njega i neke druge aplikacije.
Sledeća tabela sardži funkcije fojedinih tipki standardnog kalkulatora:

Tastatura Kalkulator Funkcija

0..9 0..9 unos brojeva
. . unos decimalne tačke
Windows 95 45

3.5.9 Direct Cable Connection

Ova stavka služi za povezivanja računara preko serijskog ili paralelnog porta sa drugim računarom. O ovome
će biti više reči u odeljku o povezivanju računara.

3.5.10 Hyper Terminal

Hyper Terminal je aplikacija koja
povezuje računar na velike računarske
sisteme preko modema i telefonske linije
kao terminale tih sistema.

3.5.11 Notepad
Program Notepad je jednostavan editor
ASCII teksta. Prednost mu je što se lako
koristi, brzo učitava i kao rezultat snima
čist tekst bez kontrolnih kodova i oznaka
formatiranja. Nedostaci su ograničene
mogućnosti u editovanju, limitirana
veličina teksta koji se može obrađivati,
nemogućnost rada sa više tekstova i
nedostatak opcija za formatiranje. Dakle,
pogodan je za editovanje sistemskih Slika 34.- Aplikacija Notepad
datoteka u tekst foematu i vođenje
priručnih beležki.
Novi dokument se kreira sa File->New, neki od postojećih se učitava preko File->Open, a dokument se
snima sa File->Save (promena naziva i lokacije dokumenta na disku se obavlja preko File->Sane As). Pored
stanardnih Edit opcija za kopiranje (Copy, Paste), premeštanje (Cut, Paste) i brisanje (Delete) delova teksta,
može se zadata i pretraživanje (Search->Find). Tu su još opcije za prelom teksta na kraju reda (Edit->Word
Wrap), ubacivanje trenutnog datuma i vremena (Edit->Time/Date), podešavanje papira za štampu (File-
>Page Setup), kao i samo slanje na štampač (File->Print).

3.5.12 Paint
Program Paint služi za
pregled slika, jednostavno
crtanje, pripremu manje
složenih ilustracija i šema za
neki dokument, izradi tapeta
(wallpaper) za radnu
površinu ekrana i slično. On
radi sa grafičkim datotekama
u BMP, RLE i PCX
formatima, takozvanim bit
mapiranim zapisima slike,
zasnovanim na opisu boje
svake od tačaka koja
sačinjava crtež. Format BMP
je standardni Windows
format direktnog zapisa, RLE
format podrazumeva
kompresiju pa datoteka
zauzima manje prostora na
disku, dok je PCX standardni
fomat za PC grafiku nastao iz
programa PC Paintbrush.
Paint može da snima BMP
format datoteka u crno-belom Slika 35.- Aplikacija Paint
formatu ili u 16, 256 i 16,7
Windows 95 46

miliona boja.
Pored potpuno standardnih komandi u meniju Filekoje se odnose na rad sa datotekama i editorskih funkcija
u Edit meniju, sadrži i neke specifične komande. To su opcije za izbor prikaza palete sa alatkama za crtanje
(View->Tool Box,ili Ctrl+T), prikaza palete za izbor boja (View->Color Box ili Ctrl+A) i statusne linije na dnu
prozora za prikaz poruka, komanda za uvećavanje dela slike (View->Zoom), prikaz slike preko celog ekrana
(View->View Bitmap ili Ctrl+F) kao i prikaz tekst alata za izbor slova prilikom upisivanja teksta na sliku (View-
>Text Toolbar).
Osnovni alati za crtanje se biraju sa palete sa alatkama, pritiskom na odgovarajuće dugmence. Tu su
komande za izbor dela slike proizvoljnog (Free-Form Select) ili pravougaonog oblika (Select) koji se onda
može premestiti ili obraditi na drugi način, gumica za brisanje dela slike (Eraser), kantica za popunjavanje
zatvorenih površna bojom izabranom sa palete sa bojama (Fill With Color), pipeta za izbor neke od
postojećih boja na crtežu (Pick Color) i lupa za uvećavanje slike radi preciznije obrade (Magnifier).
Slede alati za crtanje: olovka (Pencil) koj ase koristi kao i prava, četka (Brush) za izvlačenje debljih linija,
prskanje sprejom (Air Brush) i upis teksta na sliku (Text), pri čemu se pojavljuje dodatni dijalog za izbor tipa i
veličine slova. Postoje alati za crtanje elementarnih geometrijskih figura kao što su prava (Line) i kriva linija
(Curve), pravougaonika (Rectangle), poligona (Polygon) sastavljenog od serije izlomljenih linija, elipse
(Ellipse) i krugova uz pritisnuti Shift i, na kraju, pravougaonika sa zaobljenim uglovima (Rounded Rectangle).
Zavisno od odabranog alata ispod dugmića se pojavljuje mali prozor za ozbor podopcija kao što su veličina
gumice za brisanje, debljina linije, oblik četke, načinpopunjavanja figure i slično.
U slučaju greške, prethodni potez se poništava uobičajenim Edit->Undo ili Ctrl+Z.
Nad urađenom slikom se mogu izvesti i neke elementarne transformacije i obrade preko menija Image,
recima rotiranja (Flip/Rotate ili Ctrl+R) i razvlašenja (Stretch/Skew ili Ctrl+W), uz dodatne dijalog prozore za
preciziranje u kom smeru i obimu se izvode. Moguće je invertovati boje (Invert Colors ili Ctrl+I), podesiti
dimenziju i format slike (Attributes, Ctrl+E) ili obrisati sliku (Clear Image, Ctrl+Shift+N).
U meniju Options nalaze se komande za rad da paletema boja koje se mogu definisati (Edit Colors), snimiti
na disk (Save Colors) kao datoteka sa paletom boja (*.PAL) pa po potrebi učitati (Get Colors). Tu je još
opcija Draw Opaque kojom se bira da li pri isecanju i premeštanju ide i pozadinska boja sa selektovanim
delom (opaque) ili se providi (transparent).
Rezultat rada se preko File->Save snima u datoteku, odštampa (File->Print ili Ctrl+P) uz prethodni pregled
kako će izgledati na papiru (File->Print Preview) i podešavanje izgleda na papiru (File->Page Setup) ili se
jednostavno od njega naprave “tapete” za radni ekran (File->Set As Wallpaper).

3.5.13 Telefonski birač (Phone Dialer)

Ova aplikacija predstavlja jedan klasičan telefonski aparat.
Aplikacija zahteva instaliranu modemsku karticu.
Numeričkim tipkama se unese željeni telefnski broj i pritisne se
tipka Dial (Alt+D).
Polje Speed Dial je namenjeno za čuvanje i brzo biranje nekoliko
često upotrebljivanih brojeva. Ovi brojevi su unose u memoriju i
odatle se pozivaju pritiskom na odgovarajuće dugme.

3.6 Podešavanje radnog okruženja

Windows 95 je prilagodljiv operativni sistem. To znači da se prema
potebama i ukusu korisnika mogu podesiti načini prikaza, sadržaji
lista komandi, nacionalne karakteristike, osobine i performance
priključenih uređaja i razne druge opcije.
Slika 36. Telefon
3.6.1 Podešavanje palete sa poslovima (taskbar)
Način funkcionisanja, položaj i veličina taskbara može da se prilagodi potrebama. Komandom Start-
>Settings->Taskbar se dobija dijalog za podešavanje osobina Taskbara. Isti dijalog se može dobiti desnim
klikom miša na slobodni deo taskbara i izborom opcije Properties iz liste.
Windows 95 47

U gornjem delu dijaloga prikazan je tipičan izgled trenutno

odabrane opcije. ukključena opcija Always on top određuje da se
ttaskbar uvek nalazi “na vrhu” tj. da ga druge pokrenute aplikacije
na pokrivaju panel. Auto hide određuje da li se taskbar automatski
uklanja popokretanju aplikacije, tačnije svodi se na jednu liniju. U
tom slučaju se ponovo pojavljuje ako se pokazivač miša dovede
do dna ekrana, tj. linije. Show small icons in Start menu određuje
prikaz nešto manjih ikona u Start meniju koji je deo taaskbara, dok
Show Clock uključuje prikaz časovnika u statusnom delu.

3.6.2 Podešavanje monitora

Program za podešavanje monitora se poziva desnim klikom na
praznu površinu ekrana (desktopa) ili aktiviranjem Display
programa iz Control Panel-a.
Dobija se dijalog koji je podeljen na četiri dela:
• Background - pozadina
Slika 37.- Podešavanje
• Screen Saver - program za zaštitu ekrana
Taskbara
• Appearance - pojavljivanje
• Settings - podešavanja

3.6.2.1 Background
Pozadina može da bude jednobojna, prožeta šrafurom (Pattern) ili
sastavljena od grafičkih elemenata poput tapeta (Wallpaper).
Dezeni se biraju iz jedne od dve padajuće lista na kojoj su
nabrojane sve mogućnosti. Tu je i mali prikaz kako će on izgledati
pre nego što se izbor primeni na stvarni ekran (Apply) ili izađe uz
potvrdu pritiskom na OK, odnosno odustane sa Cancel. Čist
ekran se odabira opcijom (None) na obe liste. Može se još
podesiti da li se tapeta postavlja u centar ekrana (Center) ili
umnožava tako da prekrije čitavu površinu (Tile).

3.6.2.2 Screen Saver

Ako je slika prikazana na ekranu uglavnom statična, osvetljeni su
uvek isti delovi okrana pa se ekranski premaz na tim mestima više
troši. Da bi se ekran zaštitio, treba ga zatamniti kada se računar Slika 38.- Podešavanje pozadine
ne koristi (tada računar deluje isključeno pa se može i zaboraviti),
ili bar pustiti neku animaciju koja ravnomerno opterećuje ekran.
Ovo se automatizuje tako što operativni sistem prati aktivnosti
korisnika i , ukoliko je on neaktivan tokom zadanog perioda (ne
pritisnee ni jedan taster niti pomeri miša), automatski uključuje
odabranu animaciju. Animacije su zapravo mali programi koji se
biraju iz Screen Saver panela Display podešavanja. Jedna
kolekcija se dobija uz sam operativni sistem, a mogu se nabavljati i
nezavisno.
U okviru Screen Saver dijaloga postoji mali ekran za preglad
(preview) raspoloživih screen saver animacija koje se biraju iz
Screen Saver liste. Za svaku od izabranih animacija mogu da se
podese i neke dodatne opcije (dugme Settings) kao što su brzina
animacije, kompleksnost i slčno, što zavisi od konkretnog slučaja.
Jedino zaista bitno polje je Wait, gde se podešava vreme
neaktivnosti posle koga se Screen Saver aktivira.
Izlazak iz Screen Saver moda, tj “buđenje” računara postiže se
pritiskom bilo kog tastera ili pomeranjem miša, posle čega se Slika 39.- Podešavanje Screen
vraća normalni ekran. Opciono se može uključiti opcija Password Savera
protected i zadati šifra (Change) koju trega otkucati da bi se
računar “probudio”. Ovo je zgodno za zaštitu računara od
Windows 95 48

neovlašćene upotrebe kada je korisnik privremeno odsutan.

3.6.2.3 Appearance
U ovom panelu se podešava vizuelni izgled (boja, veličina, tip
slova) svih standardnih grafičkih elemenata Windows 95. To su
delovi prozora, okviri, naslovi aktivnih i neaktivnih aplikacija,
ikone, meniji, boj a pozadine aplikacija i mnogi drugi. Iako
aplikacije mogu imati sopstvene boj eili čak posebne procedure
za njihovo podešavanje, velika većina programa koristi za te
potrebe usluge operativnog sistema. Dakle, ono što se podesi u
ovom panelu uglavnom definiše izgled svega što se radi pod
Windows 95.

3.6.2.4 Settings
Ovo je najvažniji panel Display aplikacije: u njemu se biraju
sistemske osobine grafičkog podsistema kao pto su rezolucija,
broj boja i slično.
Slika 40.- Podešavanje boja
Izbor rezolucije zavisi od modela grafičke kartice i kvaliteta
monitora. Tipično se rezolucija podešava na 640 tačaka po
horizontali i 480 tačaka po vertikali ili 800*600 tačaka; ove
vrednosti podržavaju praktično sve danas raspoložive grafičke
kartice i monitori.
Drugi bitan kvalitet prikaza je broj boja koje se istovremeno
mogu prikazati na ekranu, što opet zavisi od tipa grafičke kartice.
Praktično, svaki model omogućava rad sa 16 ili 256 boja, mada
se sve češće koriste kartice koje prikazuju 65536 boja (High
Color) ili čak 16.7 miliona boja (True Color). Broj boja zavisi od
izabrane rezolucije, zbog ograničene memorije grafičke kartice i
brzine obrade podataka.
Rezolucije se bira pomeranjem klizača Desktop area, a broj boja
preko padajuće liste Color palette.

3.6.3 Podešavanje miša

Izborom Mouse ikone iz Control Panela (Start->Settings-
>Control Panel) dobija se dijalog za podešavanje miša, koja se Slika 41.- Podešavanje rezolucije i
sastoji iz četiri panela. broja boja
U prvom, Buttons panelu, bira se normalnan (right handed) ili
“levoruki” (left handed) položaj tastera, čime se zamenjuju
funkcije levog i desnog tastera, što odgovara onima koji ga drže
levom rukom. Preko klizača Double-click speed se podešava
dozvoljena brzina dvostrukog klika, vreme koje sme da protekne
između dva pritiska na levi taster miša da bi se akcija smatrala
za dvoklik.
Pointers panel služi za izbor oblika pokazivača miša i to u raznim
situacijama.
U Motion panelu podešavate osetljivost miša (Pointer speed),
odnosno koeficijenat koji određuje koliko se pomera pokazivač
na ekranu u odnosu na pomeranje miša po stolu. Opcija Pointer
Trail aktivira pokazivač koji po pomeranju vuče za sobom “rep”,
čija se dužina bira posebnim klizačem. Ovo olakpava vizuelno
lociranje kurzora na ekranu, posebno na monohromatskim
monitorima i LCD ekranima prenosnih računara.
Panel General služi za izbor modela miša koji se koristi i
eventualnih dodatnih opcija koje dotični model podržava.
Slika 42.- Podešavanje miša
Windows 95 49

3.6.4 Podešavanje tastature

Podešavanje osobina tastature, njene osetljivosti i mapiranih
slova zavisno od jezika na kome se kuca obavlja se preko
programa Keyboard iz Control Panela. Po pokretanju pojavljuje
se Dijalog sa tri panela
U panelu Speed podešava se osetljivost tastature: birate vreme
posle kog pritisnuti taster počinje da se ponavlja (repeat delay),
kao i brzina ponavljanja pritisnutog tastera (repeat rate). Može
se podesiti i učestanost tretanja kurzora u editorskom poljima
preko klizača Cursor blink rate.
Panel Language luži za izbor jezika na kom se kuca. Pritiskom
na tipku Add dobija se lista sa koje treba izabrati željeni jezik i
kliknuti na dugme OK. Ukoliko ste izabrali više jezika potvdite
polje Enable indicator on taskbar da bi se pojavio mali kvadratić
sa dva slova u status polju taskbara, koji pokazuje koji je
raspored trenutno aktiviran. Rasporede menjate pritiskom na
tastere Ctrl+Shift ili Alt+Shift.
Model tastature se bira na General panelu; podela se vrši po Slika 43.- Podešavanje jezika
broju ugrađenih tastera, pošto je sve uglavnom tastature
standardizovano sem nekih prenosivih računara.

3.6.5 Podešavanje vremena i datuma

Dvostrukim klikom na sat u status polju taskbara, dobija
se dijalog za podešavanja vremena. Na poznate načine
treba podesiti vreme i datum i kliknuti na dugme OK.

3.6.6 Rad sa fontovima

Svaki font se nalazi u posebnom fajlu u folderu
Windows\Fonts. Program Fonts iz Control Panela lista
sadržaj tog foldera.
Izgled fonta kog sadrži određeni fajl može se pogledati
dvostrukim klikom na ikonu fajla.

Slika 44.- Podešavanje vremena

Slika 45.- Pregled fontova

Windows 95 50

3.7 Održavanje diskova

U podmeniju Start->Programs->Accessories->System Tools nalazi se nekoliko programa koji su nemanjeni
za održavanje hard diska. Dve najvažnije su: Scan Disk i Disk Defragmenter.

3.7.1 Scan Disk

Program Scan Disk je namenjen za proveru ispravnosti
hard diska slično programu scandisk u DOS-u. Program
se može koristiti paralelno sa drugim aplikacijama ali se
preporučuje njihovo prethodno zatvaranje, da bi Scan
Disk nemetano pristupao disku.
Po pokretanju programa treba odabrati disk koji će se
proveravati (Select the drive) i izabrati tip provere:
Standard samo proverava konzistentnost podataka, a
Thorough pored toga proverava i pouzdanost diska,
testirajući njegovu površinu. Ovaj drugi test traje znatno
duže i u principu ga treba izvoditi periodično ili kada je
ponašanje diska sumnjivo. Pronađene greške mogu da
se poprave automatski, ako je uključena odgovarajuća
opcija (Automatically fix errors); u protivnom, korisnik
ručno potvrđuje svaku akciju koja se preduzima i prati
rad programa. Slika 46.- ScanDisk
U Advanced dijalogu se podešavaju neke napresnije
opcije za čije je razumevanje potebno nešto više znanja,
a odnose se na način oporavka ukrštenih datoteka
(Cross-linked files) koje se mogu brisati (Delete), kopirati
(Make copies) ili ignorisati (Ignore), zatim izgubljenih
delova datoteka koji zauzimaju prostor (Lost file
fragments) a mogu se jednostavno obrisati (Free) ili
retvoriti u datoteku (Convert to files) za kasniju analizu.
Pritiskom na dugme Start program počinje analizu
zadatog diska. Tok analize, koja može potrajati nekoliko
minuta, prati se na dnu ekrana, gde program ispisuje
poruke o trenutnim ispitivanjima, a grafički je
predstavljen i sam napredak u analizi diska. Ukoliko
nema grešaka na disku, program će po završetku rada
izbaciti izveštaj sa rezultatima.
Ukoliko program naiđe na problem, biće prikazana
odgovarajuća poruka i zatražena dozvola za popravku (ili
će se popravka izvršiti automatski ako je tako izabrano).
Ovde se nećemo baviti vrstama grešaka koje mogu da Slika 47.- Napredne opcije ScanDisk-a
se jave i značenjem svake od njih: korisniku koji se ne
bavi operativnim sistemima te informacije ne znače
puno. Jednostavno dozvolite programu da uradi sam najbolje što ume, a korisno je uključiti opciju za
snimanje svih izmena, koja omogućava povratak naprethodno stanje ako se pokaže da je popravka
napravila više štete nego koristi.

3.7.2 Disk Defragmenter

Procedura derfagmentacije počinje pokretanjem Start->Programs-
>Accessories->System Tools->Disk Defragmenter aplikacije, posle
čega se dobija dijalog prozor za izbor diska koji treba prepakovati.
Posle pritiska na OK program će analizirati izabrani disk i dati izveštaj
o njegovoj fragmentaciji u procentima, kao i “mišljenje” o potrebi za
prepakivanjem.
Iako je Dfragmenter program jednostavan za upotrebu, u Advanced
masci se podešavaju i neke njegove opcije. Najvažnije je odlučiti se Slika 48.- Izbor diska za
defragmentaciju
Windows 95 51

da li se sadržaj diska prepakuje kompletno (Full

defragmentation), pri čemu se sve datoteke preslože na
početak diska bez slobodnog prostora između njih, ili samo
presložiti fragmentovane datoteke (Defragments files only),
što traje znatno kraće ali ostavlja prazan prostor između
datoteka. Poslednja opcija jedina sabija sve datoteke na
početak diska (Conclidate free space only) pri čemu ih
obično još više fragmentizuje, pa se retko koristi.
Pritiskom na dugme Start proces prepakivanje počinje i traje
nekoliko minuta, zavisno od brzine računara, veličine diska i Slika 49.- Disk Defragmenter
posla koji treba obaviti. Iako se računar može koristiti za
normalan (samo nešto usporen) rad tokom ove procedure,
ipak to treba izbegavati jer novoupisane datoteke mogu da
poremete proces slaganja, pa program mora da krene
ispočetka. Dodatni razlog su potencijalne greške koje mogu
nastati kod ove veoma delikatne operacije.

3.8 Razmena podataka

U Windows 95 operativnom sistemu dokumenti ili njihovi
delovi se mogu prenositi iz jedne aplikacije u drugu (ili iz
jednog dela iste aplikacije u neki drugi deo) na jednostavan
način i da se pri tome u najvećoj meri očuva njihov sadržaj,
format i osobine. Pri tome ne postoji ograničenje po tipu
dokumenta ili vrste aplikacije. Može se razmenjivati čist ali
formatirani tekst, slike, tabele i slično. Razmena se može
obavljati unutar jedne aplikacije, ali i između više različitih,
između aplikacija istog tipa (npr. prenos teksta iz jednog
editora u drugi) ali i između potpuno različitih (npr. prenos
slike iz grafičkog programa u tekst procesor). Razmena se Slika 50.- Napredne opcije Disk
ostvaruje kroz razne mehanizme koji se razlikuju po Defragmentera
zahtevanim resursima, složenosti i mogućnostima.

3.8.1 Clipboard
Najjednostavnija je razmena preko zajedničke “oglasne table” koja se zova clipboard. To je ustvari jedan
segment memorije (bafer) u koji svaka aplikacija može da pošalje podatke ili da ih iz njega učita, ako ih tamo
ima.
Ovu tehniku smo pominjali u prethodnim poglavljima o editovanju dokumenata. Selektujete, recimo, deo
dokumenta i onda ga, komandom Edit->Copy ili Edit->Cut, prekopirate ili prebacite u clipboard, odakle se
mođe prekopirati n adrugo mesto komandom Edit->Paste. Pošto Cut, Copy i Paste komande ima svaka
Windows aplikacija koja radi da nekim dokumentima i podacima, one su uniformno rešene na nivou
operativnog sistema, što omogućava prenod podataka između potpuno različitih aplikacija. Dovoljno je u
jednoj poslati neki sadržaj na clipboard, preći u drugu i učitati ga.
Clipboard u jednom trenutku može da čuva samo jedan segment podataka, pa poslati sadržaj ostaje na
njemu dok stigne neki novi ili dok se Clipboard posebnom komandom ne obriše. Može se, dakle iz jedne
aplikacije nešto upisati a onda to iskoristiti u više drugih programa (ili na više mesta u okviru istog programa),
tako što se aktivira jedan po jedan i u svakom od njih uveze poslati sadržaj koji je sve vreme na clipboard-u.
Slanje novog sadrćaja u clipboard briše (bez upozorenja!) ono što se tamo nalazilo.
Ponekad je korisno pogledati šta se trenutno nalazi na Clipboard-u, za šta je obezbeđena sistemska
aplikacija zvana Clipboard Viewer. Pored uvida u trenutni sadržaj clipboard-a, Viewer omogućava snimanje
tog sadržaja u posebno *.CLP datoteku (File->Save As) odakle se može kasnije ponovo učitati u Clipboard
(File->Open) Može se takođe narediti brisanje sadržaja koji se tu nalazi (Edit->Delete, ili pritiskom na Del)
pošto nepotrebni sadržaj samo zauzima računarske resurse. Omogućen je i izbor načina prikaza sadržaja
(Display) koji zavisi od tipa zatečenih podataka.
Moćnije aplikacije namenjene složenijoj obradi podataka omogućavaju da se pri prenosu iz Clipboard
segmenta bira i format u kome će podaci biti uneti. To se običnoradi komandom Edit->Paste Speial ukoliko
je aplikacija poseduje u svom meniju.
Windows 95 52

Očiti nedostatak Clipboard tehnike prenosa podataka je naime u tome što je ona staička, podaci koji su na
njega preneti više ne zavise od izmena sadržaja na mestu sa koga su poslati u clipboard. Jedini način
izmene Clipboard podataka je ponovno kopiranje novog sadržaja.
Međutim, Windows omogućava i napresnije tahnike razmene podataka, kod kojih se uspostavlja stalna veza
između dokumenata, tako da se izmena u polaznom dokumentu automatski prenosi i u sve njegove kopije u
drugim aplikacijama. Takva veza se naziva dinamička a uspostavlja se primenom moćnijih tehnologija
razmene podataka koje se zovu DDE (Dynamic Data Exchange) i OLE (Object Linking and Embedding).
Pritom, OLE tehnologija prevazilazi i problem nestandardnih specijalnih formata koje koriste neke aplikacije i
očuvanja izgleda podataka prenetih iz njih u neku drugu koja normalno ne bi umela taj format da prikaže.

3.8.2 Dynamic Data Exchange (DDE)

Za razliku od statičkog prenosa trenutnog sadržaja odabranog dokumenta iz jedne aplikacije u drugu, moguć
je i dinamički prenos pri kom se uspostavlja
stalna veza i obezbeđuje ažurnost sa trenutnim
sadržajem. Ukoliko obe aplikacije podržavaju
DDE tehniku razmene, može se uspostaviti
stalna veza između dva dokumenta, tako da
izmena u dokumentu prvog programa
automatski utiče na sadržaj dokumenta u
drugom programu bez ikakve intervencije
korisnika.
Ovo je moguće tako što se pri unosu podataka
sa Clipboard-a koristi specijalna komanda Edit-
>Paste Special kojom može da se izabere
poseban vid prenosa Paste Link. Umesto da se
u aplikaciju prenese sadržaj Clipboarda, ovim se Slika 51.- Dijalog Paste Special
od njega zatraži informacija o poreklu smeštenih
podataka pa se zatim ostvari veza (link) sa
originalnom. Ključni momenat je u tome da se u tekući dokument ne unosi sadržaj drugog dokumenta, već
opis veze kojom se do njega dolazi, naravno uz prikaz trenutnog sadržaja. Na taj način izmenom originalnog
dokumenta menja se i deo koji je od njega nasleđan” DDE vezom – link postaje permanentan i ažuriranje
sadržaja se ostvaruje automatski, saradnjom dve aplikacije (auto update). Aplikacija koja izvozi podatke se
inače zove data server (server podataka), a on akoji ih uvozi data client (klijent podataka).
Mogu se uspostaviti i po svemu slične veze kod kojih se ažuriranje vrši tek na zahtev korisnika (manual
update). Obično se za takvu vrstu povezivanja koristi posebna komanda, koj azavisi od same aplikacije.
Uslov za ovakva povezivanja je da ih obe aplikacije podržavaju i da prepoznaju tip podataka koji se prenosi.
Zadovoljenje ovih uslova se vidi iz činjenice da li su odgovarajuće opcije u meniju i dijalog prozoru
omogućene. Veliki broj ozbiljnijih aplikacija (Word, Excel, CorelDraw...) podržavaju ove mogućnosti. Postoje i
aplikacije koje mogu da budu klijenti podataka, ali ne i serveri. Jedna od takvih aplikacija je i WordPad.

3.8.3 Object Linking and Embedding (OLE)

OLE je najmoćniji način razmene podataka između aplikacija. Sve što je rečeno za DDE tehniku može se
izvesti i OLE tehnikom, ali ona podržava i ponešto više. Njome se mogu stvarati vrlo složeni dokumenti
zasnovani na svim formatima i mogućnostima koje podržavaju razne aplikacije koje se pritom koriste, a
zahvaljujući OLE povezivanju rezulatati se ujedinjuju u jedan finalni dokument. Sve aplikacije koje
podržavaju OLE podržavaju i DDE kao niži nivo mogućnosti povezivanja.
Pomoću OLE tehnike mogu se izvesti sledeći zahvati:
• selekcija dela dokumenta u jednoj aplikaciji, kopiranje u clipboard, a zatim uvoz u drugi dokument ili
drugu aplikaciju (Embedd Data) uz prepisivanje trenutnog sadržaja ili uspostavljanje veze sa originalom i
automatsko ažuriranje;
• uključivanje kompletne datoteke kreirane drugom ili istom aplikacijom u tekući dokument prepisivanjem
njegovog sadržaja ili uspostavljanjem veze (Embedd A File);
• uključivanje ne samo podataka već i kompletnih programskih delova drugih aplikacija u dokument
(Embedd An Object Package). Ovo se uglavnom koristi pri unosu dokumenta kreiranih aplikacijom koja
inače ne može biti OLE server pa se ubaci i ona sama u dokument i koristi za ažuriranje podataka.
Windows 95 53

Prva mogućnost, kao što smo videli, postoji i u DDE

tehnici, dok su druge dve noviteti OLE tehnike.
Međutim i kod prave postoji značajna razlika koja
objašnjava prednosti OLE-a. Uvozom dela dokumenta
preko clipboarda DDE tehnikom (Edit->Paste) prenosi
se samo sadržaj a ne i podaci o tipu, formatu, poziciji i
matičnoj aplikaciji u kojoj su ti podaci formirani. Ako se
tako preneti podaci edituju u aplikaciji u koju su
uvedeni (klijent) mogu se koristiti samo njene
mogućnosti obrade: međutim kod OLE prenosa se
očuvaju informacije o matičnoj aplikaciji (serveru) i ona
se autamtski poziva kada treba obraditi “njene” podatke
koji su uvezeni u finalni dokument (klijent). To je
ključna razlika između DDE i OLE tehnika, koju treba
Slika 52.- Ubacivanje novog OLE objekta
shvatiti da biste znali kada i kako koristiti neku od njih u
praksi.
Štaviše, pri obradi uveeznog dela ne mora se napuštati
tekući dokument i aplikacija kojom se priprema, već se
funkcije matične aplikacije koriste na licu mesta,
pozivanjem delova njenog programskog koda.
Implementacije svega ovoga u aplikacijama jeste
složena i zahteva dobre računarske performanse i
isravnu instalaciju da bisve glatko funkcionisalo, ali je
kasnija upotreba jednostavna, uz otvaranje do skora
neslućenih mogućnosti objektne integrisane primene
računara i obrade vrlo složenih podataka.
Sam način uvoza podataka u dokument OLE tehnikom
zavisi od konkretne aplikacije. Najčešće se izvodi
slično DDE-u, upotrebom komande Edit->Paste
Slika 53.- Ubacivanje OLE objekta iz fajla
Special, s tim što se pojavljuju dodatne opcije u dijalog
prozoru ukoliko postoji mogućnost OLE povezivanja.
Te dodatne opcije nude uvoz podataka u obliku objekta određenog tipa, zavisno od izvorne aplikacije kojom
su kreirani i upućeni na clipboard.
Neke druge aplikacije imaju posebne komande za OLE povezivanje. Tekst precesor WordPad, na primer
koristi Insert->Object naredbu koja prikaže dijalog prozor za uvoz iz koga se bira tip objekta koji se uključuje i
način povezivanja.
U dijalogu treba izabrati da li želimo kreirati novi objekat izabranog tipa (Create New) ili uvesti objekat iz
nekog već postojećeg fajla (Create from file). Ukoliko izaberemo drugu opciju, u polje File: treba upisati
tačan put do traženog fajla ili pronaći fajl pomoću dugmeta Browse. Da bi kreirali vezu (link) sa izvornim
dokumentom treba potvrditi opciju Link.
Uneti OLE objekat se obrađuje pozivom matične aplikacije ili njenih funkcija dvostrukim klikom na njega.
Često postoji i mogućnost unosa podataka, pri čemu oni neće biti prikazivani u svojoj originalnoj formi već u
obliku ikone (Display as Icon). U tom slučaju je potreban dvostruki klik miša na ikonu da bi se sadržaj
prikazao i dalje obrađivao. Na primer, može se u WordPad dokument ubaciti kalkulator (fajl calc.exe) u
obliku ikone, a zatim po potrebi klikom na ikonu pozivati taj program koji je sada uključen u sam dokument.

3.9 Instaliranje i otklanjanje softvera

Da bi se programi pod Windows 95 okruženjem ispravno funkcionisali, moraju se instalirati na propisani
način koji ujedno omogućava i njegovo kasnije uklanjanje sa sistema. Obe operacije obavlja posebna
instalaciona procedura operativnog sistema.
Komandom Start->Settings->Control Panel->Add/Remove Programs pokreće se modul za dodavanje
programa u računar i njihovo uklanjanje. Sastoji se iz tri dela: Windows Setup se koristi za instaliranje i
uklanjanje delova samog Windows 95 paketa, Install/Uninstall je posvećen svim drugim aplikacijama, dok je
Startup Disk namenjen za kreiranje sistemske diskete.
Windows 95 54

3.9.1 Instalacija i uklanjanje dodatnih programa

Prema načinu instalacije na tržištu postoje tri klase programa:
• programi bez instalacione procedure se samo prekopiraju
u neki katalog na disku, uključe u neki grupu ili Start listu i
direktno se pokreću. Rade se o jednostavnim programima
koji ne zahtevaju specijalne resursee, podešavanja i
biblioteke operativnog sistema. Verovatno će ovakvih
programa u budućnosti biti sve manje.
• sa sopstvenom Setup instalacionom procedurom koja se
pokrene kao i svaki drugi program i preuzme kontrolu nad
celokupnim tokom instalacije. Ovaj način koriste svi
složeniji programi prethodne generacije namenjeni ranijim
verzijama Windows-a (Windows 3.1).
• sa instalacionom procedurom za automatizovano
instaliranje i uklanajnje pod Windows 95. Ovaj način je
predviđe za savremene pakete, pravljene po Windows 95
propisima. Svi programski paketi koji su novijeg datuma
pripadaju ovoj klasi.
Instalacija ovih poslednjih aplikacija obavlja se isklučivo iz
Install/Uninstall panela Add/Remove Programs procedure
Control Panel-a. Klikom na dugme Install započinje se Slika 54.- Instalacija softvera
postupak dodavanja novog programa sistemu. Prethodno
treba ubaciti odgovarajući CD-ROM. Klikom na dugme Next
instalacioni modul će preražiti disketni i CD-ROM uređaj i
ponuditi pokretanje pronađenog instalacionog programa bilo
da se radi o nekom setup.exe programu ili *.inf datoteci sa
opisom procedure za instalaciju i deinstalaciju u Windows 95
formatu. Ukoliko detekcija nije uspešna, može se i ručno
odabrati klikom na dugma Browse i pronačaženjem datoteke
kojom se pokreće instalacija.
Klikom na dugme Finish obavlja se prebacivanje datoteka i
konfigurisanje nove aplikacije, a sama procedura i upiti koji se
tom prilikom javljaju zavise od konkretnog programa.
Obavezno se bira disk i naziv kataloga u koji se novi program
smešta, uz eventualan izbor pojedinih modula aplikacije kojisu
potrebni korisniku. Na kraju postupka biće dodat poziv novog
programa u Start->Programs listu, uz eventualno kreiranje
njegove podliste.
Ukoliko je program pisan za Windows 95 i instaliran na
propisani način, pojaviće se na listi apliakcija u
Install/Uninstall panelu. Uklanjanje takvog programa je krajnje
jednostavno: odabere se sa liste i klikne na dugme
Add/Remove. Time će se ukloniti sa liste raspoloživih Slika 55.- Instalacija Windows
programa, obrisati datoteke iz kojih se sastoji i ukloniti sve komponenti
sistemske reference.

3.9.2 Izbor modula samog operativnog sistema

Panel Windows Setup sadrži listu modula operativnog sistema Windows 95 koji je u slućaju potrebe mogu
instalisati sa CD-ROM-a na disk ili ukloniti sa njega da ne zauzima nepotrebno prostor ukoliko se ne koriste.
korišćenje je vrlo jednostavno. postoji lista komponenti operativnog sistema (Components) sa procenejnim
prostorom koji svaka od njih zauzima na disku. Ukupan potreban prostor za doinstalaciju je dat u polju
Space required, a raspoloživi slobodan prostor na disku u polju Space available on disk.
Klikom na kvadratić pored naziva, komponenta se uključuju za instalaciju (polje potvrđeno), odnosno
preskače i određuje za uklanjanje sa diska ako je već instalirana (prazno polje). Međutim, skoro svaka od
Windows 95 55

komponenata se i sama sastoji iz više selova, pa se precizniji izbor obavlja klikom na dugme Details (ili
dvostrukim klikom na naziv komponente). Pojaviće se novi dijalog kojiprikazuje pojedinačne delove trenutno
izabranu Windows komponente; sada se na isti način mogu odabrati samo neki delovi dotične komponente
koji su potrebni. Delimično odabrana komponenta (tj. ona koja se ne instalira cela već samo neki njeni
delovi) ima pored sebe potvrđen sivi kvadratić.

3.10 Microsoft Office 97

Microsoft Office 97 (ili skraćeno MS Office 97) je namenjen za olakšavanje izvršenja svakodnevnih poslova u
administraciji. U standardnoj verziji paketa se nalaze tekst procesor Word 97, program za tabelarne
proračune Excel 97, program za prezentaciju podataka PowerPoint 97, program za čuvanje vaših poslovnih i
privatnih informacija Outlook 97 i nekoliko pomoćnih programa. Pored nabrojanih, profesionalna verzija
Office paketa sadrži još i program za kreiranje i rukovanje bazama podataka Access 97. Svaki program
sadržan u paketu podržava nepred objašnjenu tehniku za razmenu podataka OLE dostigavši tako visok
stepen integracije. Programski paket se u velikoj meri može “lokalizovati”, tj. odrediti jezik na kome se piše,
provera pravopisa i gramatike. Odnedavno se na tržištu nalazi i verzija paketa Office 97 sa proverom
pravopisa i gramatike za srpski jezik.

3.10.1 Instalacija programskog paketa

Instalaciona verzija paketa se nalazi na jednom CD-u, na kom se pored samog Office-a nalazi i nekoliko
dodataka. Instalacija paketa je u velikoj meri automatizovana. Umetanjem CD-a starta se program za
instalaciju i od korisnika se zahteva samo da da odgvor na neka jednostavna pitanja: ime i firma, serijski broj
paketa (nalazi se na kutiji CD-a ili u fajlu serial.txt na CD-u), naziv direktorijuma u koji se Office instalira
(preporučljivo je prihvatiti lokaciju koju predlaže program), način instaliranja i listu programa za instalaciju
(ako ima na disku dovoljno prostora pritiskom na Select All izabrati sve, a ako nema prihvatite predloženu
listu) kao i veličinu papira i jezik koji se koristi. Sledi kopiranje fajlova na hard disk, posle čega računar treba
restartovati (Restart Windows).

3.10.2 Pokretanje programa

Programe paketa možemo pokrenuti na više načina:
• izaberemo trženi program iz stavke Programs menija Start;
• pritisnemo odgovarajuće dugme na panelu Programs Office taskbara;
• prilikom otvaranja novog ili postojećeg dokumenta automatski se starta odgovarajući program.

3.10.3 Otvaranje novog dokumenta

Novi Office dokument možemo otvoriti
primenom jednog iz sledećih metoda:
• izaberemo sa vrha Start menija stavku
New Office Document, pa iz dobijenog
diajloga odgovarajuću ikonu;
• pritisnimo dugme New Office Document na
panelu Office Office taskbara,a iz
dobijenog dijaloga odgovarajuću ikonu;
• u bilo kom direktorijumu pritsnemo desni
taster miša i iz dobijenog konteksnog
menija izaberemo stavku New, pa odatle
odgovarajući dokument (npr. Microsoft
Word Document za rad sa tekstom).
• u bilo kom Office programu izaberemo
stavku File->New tételt. Slika 56.- Otvaranje novog Office dokumenta
Prve dve mogućnosti novi dokument kreiraju u
direktorijumu My Documents, dok treća u onom direktorijumu gde smo pritisnuli desni taster miša. Četvrta
varijanta fajl otvara u RAM-u računara, pa se komandom File->Save mora posebno snimiti na hard disk.
Windows 95 56

3.10.4 Otvaranje postojećeg Office dokumenta

Dokument, koji je prethodno snimljen na
hard disk, možemo otvoriti na sledeće
načine:
• izaberemo sa Start menija opciju Open
Office Document, pa iz dijaloga
odgovarajući fajl;
• pritisnemo dugme Open Office
document na panelu Office, taskbara
Office, pa iz dijaloga odgovarajući fajl;
• otvorimo direktorijum u kom se traćeni
fajl nalazi, i dva puta kliknnemo na

traženi fajl.
• u Office programima izaberemo stavku Slika 57.- Otvaranje postojećeg Office dokumenta
File->Open.

3.11 Microsoft Word 97

Microsoft Word je najčešće korišćen program paketa Microsoft Office 97. Prvenstvena namena programa je
obrada tekstualnih dokumenata.
Program možemo pokrenuti na sledeće načine:
• izaberemo komandu Start->Programs->Microsoft Word;
• pritisnimu dugme Microsoft Word na panelu Programs taskbara Office;
• prilikom otvaranja novog ili postojećeg Word dokumenta Word se automatski starta.
Po pokretanju programa pojaviće se sledeći prozor:

Office Assistant

Slika 58.- Izgled prozora Microsoft Word 97

Windows 95 57

Dobijeni prozor je u velikoj meri sličan poznatom prozoru WordPad-a, samo su njegovi elementi bogatiji,
pokazujući proširene mogućnosti Word-a.
Kao što se vidi iz naslovne linije (Microsoft Word – Document1) Word se otvara sa jednim praznim
dokumentom (izuzev, ako se otvori već postojeći dokumentum). U Word-u se svaki učitani dokument otvara
u jednom posebnom prozoru, koji se uobičajeno naziva podprozor, dok se prozor same aplikacije zove
glavni prozor. Dokument se može posmatrati na četiri načina:
• Normal View prikaz dokumenta u normalnom modu, koji je isti kao kod WordPad-a.
• Online layout view pored dokumenta se pojavljuje i njegov sadržaj (lista naslova i podnaslova)
• Page layout view dokumet se prikazuje kao što će izgledati posle štampanja
• Outline view prikaz koji služi za uređenje strukture (naslova i podnaslova) dokumenta
U sva četiri prikaza se može koristiti zumiranje, tj “približavanje papira našem oku i udaljavanja od papira”.
Treba zapamtiti da se time ne menjaju stvarne veličine objekata na papiru.
Meni se sastoji od sledećih listova:
• File komande za rad sa dokumetima u celini
• Edit komande za editovanje dokumenta
• View izbor načina prikazivanja dokumenta
• Insert umetanje raznoraznih objekata u dokument
• Format komande za formatiranje teksta i objekata
• Tools razne pomoćne opcije
• Table uređenje tabela
• Window način prikazivanja podprozora
• Help pomoć

3.11.1 Podešavanje parametara stranica

Izborm komande File->Page Setup dobija se dijalog
za podešavanje parametara stranica, koji ima četiri
panela. Na prvom panelu (Margins) se podešavaju
margine i širina trake za uvezivanje lista (Gutter), kao
i položaj zaglavlja (Header) i potpisa (Footer). Opcija
Mirror margins služi za okretanje margina na svakoj
parnoj stranici i koristi se kod dvostrane štampe.
Na drugom panelu (Paper Size) podešava se veličina
i orijentacija papira (uspravan – Potrait ili horizontalan
– Landscape).
Treći panel (Paper Source) služi za određivanje
izvora papira kod štampanja.
Četvrti panel (Layout) služi za podešavanje globalnih
parametara sekcija. Sa liste Section Start At možemo
izbrati mesto početka sekcije (New Page – nova
stranica, New Column – novi stubac, Odd Page –
Slika 59.- Podešavanje stranica
neparna stranica, Even Page – parna stranica,
Continous – bez prekida). Dve opcije u polju Header
and Footer odnose se na zaglavlje i potpis (Different odd and even – različito za parne i neparne stranice,
Different First Page – različito za prvu stranicu).
U polju Apply to (primeni na) koja se pojavljuje na sva četiri panela, određujemo na šta će se odnositi
podešeni parametri (Whole document – ceo dokument, This point forward – počevši odavde, This section
only – samo na ovu sekciju).

3.11.2 Važni pojmovi u vezi obrade teksta

Word je puno više od obične pisaće mašine, ali da bi mogli koristiti sve njigove mogućnosti morate shvatiti
značenje nekih osnovnih termina. To su:
• Font vrsta slova, o čemu je već bilo reči;
Windows 95 58

• Paragraph pasus, najmanja jedinica za tekst. Sastoji se od nekoliko rečenica. Svaki pasus se
završava sa pritiskom na tipku Enter;
• Column Stubac. Tekst na papiru može da se smesti u jednu ili više stubaca. Važah podatak je
razdaljina između stubaca i širina pojedinih stubaca.
• Page Stranica. Deo teksta koji je fizički ograničena veličinom papira;
• Section Sekcija. Složeniji dokumenti se mogu podeliti na nekoliko sekcija. Novu sekciju
počinjemo sa izborom jedne opcije sa dijaloga Insert->Brake->Section brake (New Page
– nova stranica, Odd Page – neparna stranica, Even Page – parna stranica, Continous –
besprekidno).
• Document Dokument. Označava sav tekst i sve objekte koji su smešteni u jedan fajl.
• Header Zaglavje. Gornji deo stranice koji može sadržati razne podatke. Može se podešavati po
sekcijama.
• Footer Potpis. Nalazi se na dnu stranice i kao zaglavlje može sadržati razne podatke.
• Heading Naslov. Pasus teksta koji je označen kao naslov. Word razlikuje devet hijerarhijskih nivoa
naslova.
• Caption Objašnjenje. Objašnjenje koji stoji ispood slika, dijagrama i drugih umetnutih objekata.
Word sam vrši numeraciju objašnjenja

3.11.3 Podešavanje vrsta slova

U Wordu možete koristiti sve fontove instalirane na vaš računar. Te fontove možete da podešavata i za
pojedina slova u tekstu. Osnovni parametri slova su vrsta i veličina koji se podešavaju u poljima Font i Size,
ali u dijalogu Font koji se dobija komandom Format->Font možete podesiti razne dodatne opcije slova.
Efekat trenutno izabraih opcija se vidi u polju Preview. U dijalogu Character spacing se podešava položaj i
razmak između slova. Na panelu Animation možete tekstu dodati specijalne efekte.

Slika 61.- Podešavanje slova Slika 60.- Podešavanje pasusa

3.11.4 Podešavanje pasusa

Najvažniji parametri pasusa su poravnanje linija (Alignment), početaj i kraj redova (Identation), razmak
između redova (Line spacing) i razmak između pasusa (Spacing). Svi ovi parametri se mogu podesiti u
panelu Indents and Spacing dijaloga koji se dobija komandom Format->Paragraph.
Pored ovih parametara na panelu Borders és Shading dijaloga Format->Borders and Shading mogu se
podesiti boja pozadine i okvira pojedinih pasusa.
Windows 95 59

Prilikom nabarajanja pasusima možete dodati redne brojeve i oznake pomoću komande Format-> Bullets
and Numberring. Pritiskom na dugme Customize dobiajte dijalog na kome možete podesiti format brojeve i
oznaka.

3.11.5 Početak nove stranice i novog stupca

Ukoliko želite preći na novu list ili u novi stubac a da prethodni nije pun, to možete uraditi pomoću komande
Insert->Break->Page Break ili Insert->Break->Column Break.

3.11.6 Numerisanje stranica

Numerisanje stranica se vrši pomoću komande Insert->Page Number. Pri tom korisnik određuje položaj
brojeva na stranici (vrh-dno, levo-centar-desno). Pritiskom na dugme Fornat možete podesiti parametre
numeracije.

3.11.7 Formiranje zaglavlja i potpisa

Izgled zagavlja i potpisa se podešava izborom ViewÆHeader and Footer opcije menija. Zaglavlje i potpis
mogu sardžati redni broj stranice, datum i vreme i razne tekstove i simbole Po zavrđetku podešavanja
pritiskom na dugme Close vraćamo se našem tekstu.

3.11.8 Umetanje fusnote

Umetanje fusnote se vrši komandom InsertÆFootnote… Word numeraciju fusnota vrši automatski.

3.11.9 Umetanje raznih objekata

Pomoću menija Insert možemu umetnuti razne objekte u naš tekst. Njačešće korišćeni objekti su:
objašnjenje slika (caption), simboli (symbol), slike (picture), razni OLE objekti (object).

3.11.10 Umetanje tabela

Tabele u tekst umećemo komandom TableÆInsert Table ili TableÆDraw Table. Kod prve komande se
umeće tabela sa određenim brojem kolona i redova, dok kod druge tabea se crta mišem.

3.11.11 Umetanje spiska sadržaja

Da bi Word mogao automatski da složi tabelu sadržaja, morate mu reći koji redovi znače za sadržaj. Ovo se
izvodi u tzv. Outline pogledu koji se aktivira iz menija pomoću stavke ViewÆOutline. U ovom pogledu se
srećemo sa sledećom paletkom sa alatkama:

Promote Demote

Slika 62. – Izgled palete sa alatkama u Outline pogledu

Pomoću dugmeta Promote i Demote određujemo koji pasusi sadrže naslove i podnaslove pa se vratimo u
pogled Page Layout (ViewÆPage Layout).
Smestimo kurzor na mesto gde želimo umetnuti spisak sadržaja pa izaberimo iz menija stavku InsertÆIndex
and Tables… čime se otvara dijalog Index and Tables u kom treba izabrati panel Table of Contents. Na tom
panelu izaberemo željeni izgled spiska i pritisnemo dugme OK.

3.11.12 Spašavanje i štampanje dokumenata

Dokumente na tvrdi disk računara spašavamo pomoću dobro poznate komande FileÆSave i FileÆSave as.
Štampanje se vrši iz dijaloga koji se dobija pomoću stavke FileÆPrint. U ovom dijalogu treba izabrati
štampač (Printer), podesiti stranice za štampu (Range) i broj kopija (Copies). pritiskom na dugme OK počinje
štampanje dokumenta na izabranom štampaču.
Windows 95 60

3.12 Microsoft Excel

Microsoft Excel je pretstavnik programa za tabelarne proračune (eng. speadsheet). pomoću programa se
mogu kreirati tabele koje se po promeni nekog podatka u njima sami ažuriraju.
Program se starta na jedan od sledećih načina:
• izborom Start->Programs->Microsoft Excel stavke;
• na panelu Programs Office taskbar-a pritisnemo dugme Microsoft Excel;
• otvaranjem nove ili postojeće Excel tabele program se automatski startuje.
Po pokretanju programa pojavljuje se sledeći prozor:

Slika 63. – Prozor Microsoft Excel-a

Prozor je u mnogome sličan već poznatim prozorima. Kao u svim Windows programima, i tu se nalazi
naslovna linija, linija sa menijima, paletke sa alatkama, statusna linija i radna površina. Radna površina,
pošto se radi o programu za tabelarna izračunavanja, sadrži jednu tabelu, čije kolone su označene sa
slovima a redovi sa brojevima. U preseku kolone i reda nalazi se ćelija, osnovni element tabele, čiji naziv se
dobija spajanjem naziva kolone i reda u kom se nalazi (npr. druga kolona, treći red – polje C3). Ćelije mogu
da sadrže brojeve i slova. Ćelije koje sadrže slova ne mogu bit argumenti matematičkih funkcija. Pored
brojeva i slova želije mogu sadržati i funkcije. U tom slučaju u ćeliji je vidljiv rezultat funkcije, a funkcija se
vidi u Edit polju.
Tabele u Excel-u se smeštaju na radne listove (worksheet). Nekoliko radnih listova čine radnu knjigu
(workbook). Na tvrdi disk se zapisuje radna knjiga i to u jedan fajl. Radni listovi rane knjige su na radnoj
površini smešteni „jedan iza drugog”. Pojedini radni list možete otvoriti izborom njengovog jezička na dnu
radne površine (Sheet 1, Sheet 2, Sheet 3).
Jedan od ćelija radnog lista je uokvren.Ovaj okvir pretstavlja fokus, što znači da je ćelija u fokusu izabrana i
svaka akcija korisnika se odnosi na nju. Okvir igra ulogu kurzora iz Worda i pomera se na sličan način.
Windows 95 61

3.12.1 Umetanje funkcija

Excel sadrži nekoliko stotina matematičkih, logičkih, statističkih, finansijskih i drugih funkcija, koje se mogu
umetnuti u radni list na sledeći način:
• Označimo ćeliju u koju želimo umetnuti funkciju
• Izaberimo iz menija stavku InsertÆFunction, ili pritisnimo dugme Paste Function na paleti sa alatkama.
• U dijalogu (Paste Function) izaberimo oblast (Function category) i naziv (Function name) željene
funkcije, pa pritisnimo dugme OK.
• U sledećem dijalogu, čiji izgled zavisi od funkcije, upišimo ili označimo oblast ćelija koje sadrže
argumante funkcije i pritisnimo dugme OK.
NAPOMENA: Funkciju možete izbrisati iz ćelije prepisivanjem njenog sadržaja. Iz ovog razloga, treba biti
pažljiv pri unosu podataka u tabelu. Pojedine ćelije se mogu zaštiti od upisivanja, ali način
zaštite prevazilazi okvire ovog gradiva. Korisnik o tome može više pročitati u bilo kom
uputstvu kao i u Help-u programa.
Najčešće korišćene funkcije su sledeće:
• sum suma
• average prosek
• if ako, funkcija za uslovno izvršavanje
• hyperlink hiperveza
• count broj pojavljivanja
• max maksimalna vrednost
• sin sinus
• sumif uslovljena suma
• pmt izračunavanje rata
• stdev standardna devijacija

3.12.2 Prikazivanje grafikona

Prava snaga Excela se vidi tek ako se podaci iz naših tabela prikažu u obliku grafova. Ovi grafovi se
automatski ažuriraju ako dođe do promene podataka u tabeli
Za umetanje grafikona uradite sledeće:
• Označimo ćelije koje sadrže podatke za grafikon.
• Izaberemo stavku InsertÆChart iz menija, ili pritisnemo dugme Chart Wizard palete sa alatkama.
• U diajlogu izaberemo tip grafikona i pritisnemo dugme Next.
• Podesimo oblast ćelija i pritisnemo dugme Next.
• Po želji označimo ose grafikona i pritisnemo dugme Next.
• Izaberemo način prikazivanja grafikona: kao novi radni list ili objekat na tekućem radnom listu i
pritisnemo dugme Finish.
Navedeni način je najprostiji način za prikazivanje grafikona. Šire opcije korisnik može sam da isproba.

3.12.3 Podešavanje izgleda ćelija

Izgled označenih ćellija možemo podešavati u dijalogu koji se dobija izborom stavke FormatÆCells (Ctrl+1)
iz menija. Dijalog se sastoji iz sledeća šest panela:
• Number Format brojeva
• Alligment Ravnanje i pravac ispisa sadržaja ćelije
• Font Vrsta slova u ćeliji
• Border Okvir ćelije
• Patterns Boja pozadine ćelije
• Protection Zaštita ćelije
Windows 95 62

Posle podešavanja željenih parametara pritisnemo dugme OK.

3.12.4 Spašavanje i štampanje radnih knjiga

Radne knjige možemo da spasimo na tvrdi disk pomoću komandi FileÆSave i FileÆSave as. Fajlovi sa
Excelovim radnim knjigama dobijaju ekstenziju .xls.
Štampanje rande knjige vrši se pomoću komande FileÆPrint. U dobijenom dijalogu Print, treba izabrati
željeni štampač (Printer), podesiti stranice za štampanje (Range), izabrati objekat za štampu (Print what), i
broj kopija (Copies). Pritiskom na dugme OK počinje štampanje.
NAPOMENA: Pokušali smo izneti osnove korišćenja programa Excel. Za detaljnije upoznvanje mogućnosti
Excela preporučljiva je nabavka priručnika, koji se na našem tržištu mogu naći u velikom
broju.

3.13 Microsoft PowerPoint 97

Program PowerPoint služi za prezentaciju podataka. U tu svrhu u programu se izrađuju prezentacije koje se
sastje od slajdova. Pojedini slajdovi mogu sadržati tekst, slike, tabele, grafikone, zvuk, video-snimke i druge
objekte. Saljdovi se, slično dia-slajdovima, pojavljuju jedan za drugim na ekrenu. Slajdovi mogu dobiti efekat
pojavljivanja (transition).
Program se starta na sledeći način:
• izaberemo opciju Start->Programs->Microsoft PowerPoint ;
• na panelu Programs Office taskbar-a pritisnimo dugme Microsoft PowerPoint;
• prilikom otvaranja nove ili postojeće PowerPoint prezentacije program se automatski starta.
Posle učitavanja programa pojavljuje se sledeći dijalog:

Slika 64.- Pokretački prozor PowerPointa

AutoContent Wizard je program za automatsko sastavljanje prezentacije koji sastavlja prezentaciju na

osnovu odgovora na postavljena pitanja.
Template (šablon) daje unapred definisan grafčki izgled prezentaciji. Ti šabloni se mogu izabrati iz sledećeg
dijaloga:
Windows 95 63

Slika 65.- Izbor šablona

Po izboru šablona treba izabrati strukturu početnog slajda. Taj izgled se bira sa sledećeg dijalog prozora:

Slika 67.- Izbor strukture slajda

Posle ovoga treba sastaviti slajd. Po sastavljanju slajda možete podesiti efekat pojavljivanja slajda pomoću
dijaloga koji se dobija izborom stavke menija Slide ShowÆSlide Transition:

Slika 66.- Podešavanje efekta

pojavljivanja slajda
Windows 95 64

Novi slajd se dodaje izborom komande New Slide.

Gotova prezentacija se pokreće komandom Slide ShowÆView Show.U toku prikazivanja prezentacije
između slajdova se krećete pomoću kursorskih tipki. Posle poslednjeg slajda vraćate se u PowerPointba.
Pritiskom na tipku Esc u bilo koje vreme možete prekinuti prikezivanje prezentacije.
NAPOMENA: Pokušali smo izneti osnove korišćenja programa PowerPoint. Za detaljnije upozanvanje
mogućnosti programa korisnik treba da nabavi priručnik od nekog izdavača. Takvi priručnici
se mogu naći i kod nas u velikom broju.

3.14 Microsoft Outlook

Outlook je organizator personalnih podataka. U prorgamu možete voditi rokovnik, adresar, spisak poslova,i
možete slati i primati elektronska pisma. Program se sastoji iz više foldera, koje možete birati na levoj strani
ekrana. To su Inbox, Contacts, Calendar, Tasks, Journal i Deleted Items

3.14.1 Folder Inbox

U ovaj folder stižu elektronska
pisma naslovljena nama. Pristigla
pisma su obelećena sa
zatvorenom kovertom. Njih
možete otvoriti sa dvostrukim
klikom na koverat. Pročitana
pošta se obeležava sa otvorenom
kovertom. Ona pisma koja vam
više ne trebaju možete ibrisati
pritiskom an tipku delete, čime is
prebacujete u folder Deleted
Items.

Slika 68.- Folder Inbox

3.14.2 Folder Contacts

U ovm folder čuvate podatke o vašim
poznanicima, poslovnim partnerima i
sl. Novi kontakt se unosi pritiskom na
tipku New Contact na levom kraju
palete sa alatkama.
U dijalog prozor kji se pojavljuje treba
uneti odgovarajuće podatke i za
zapisivanje pritisnuti dugme Save and
Close.

3.14.3 Folder Calendar

U ovom folderu organizujete vaše
vreme slično što to radite u rokovniku.
Događaji u vašem rokovniku se vezuju
za vreme i datum.
Podatke u vašem kalendaru možete
posmatrati za jedan dan, az celu
nedelju ili za ceo mesec. Slika 69.- Dijalog New Contact
Novi događaj se dodaje pritiskom na
dugme New Appointment na levom kraju palete sa alatkama.
Windows 95 65

U dijalog prozor koji se pojavljuje

upišite podatke o događaju (gde, kada,
s kim, o čemu, itd.) i pritisnite dugme
Save and Close.

3.14.4 Folder Tasks

U ovom folderu vodite list vaših
poslova. Ovi poslovi nisu striktno
vezani za vreme, jedino mogu imati rok
izvršenja.
Novi zadatak se dodaje pritiskom na
dugme New Task na levom kraju
palete sa alatkama.
U diajlog unesete podatke o poslu i
pritisnete dugme Save and Close,
čime dodajete zadatak listi.

3.14.5 Folder Notes

Slika 70.- Dijalog New Appointment
Ovaj folder odgovara običnom notesu
gde čovek beleži svoje ideje ili važne podatke. Sličan je tabli na zidu na koju se mogu kačiti razni papirići sa
beleškama.
Nova beleška se dodaje pritiskom na tipku New Note.

3.14.6 Folder Journal

U ovom folderu se zapisuje trag o radu sa Office dokumentima.
NAPOMENA: Pokušali smo izneti osnove korišćenja programa Outlook. Detaljiniji opisi mogućnosti
Outlooka se mogu pročitati u odgovarajućem priručniku.

3.15 Osnove programa CorelDraw 7

CorelDraw 7 služi za crtanje u vektorskoj grafici. Vektorska grafika se razlikuje u toliko od bitmapirane grafike
što se ovde ne pamte boje pojedinih tačaka slike, nego osobine elementa – objekata iz kojih se slika sastoji.
Time se posltiže da se izgled slike ne menja ma koliko uvećali ili smanjili sliku.
CorelDraw nije član Office paketa, niti je proizvod firme Microsoft. Instaalciona verzija paketa zauzima tri CD-
a, od čega prvi CD sadrži sam programski paket a ostala dva slike. programski paket pored programa
CorelDraw obuhvata i druge grafičke programe, ali mi ih ovde nećemo opisivati.
CorelDraw se pokreće iizborom stavke StartÆProgramsÆCorelDraw 7ÆCorel Draw 7. Po učitavanju
programa pred nama se pojavljuje sledeći ekran:

Slika 71.- Prozor programa CorelDraw 7

Windows 95 66

Na monitoru se ispod linije sa menijima nalaze dve palete sa alatkama. Gornja paleta je stalna i njen sadržaj
se ne menja u toku rada sa programom, dok se sadržaj donje menja u zavosnosti od izabranog objekta ili
radnje koja se izvršava.
Na levoj strani ekrana se nalazi paleta sa alatkama za crtanje a sa desne strane paleta sa bojama. paleta
alatki za crtanje sadrži sledeće objekte:
• strelica za izbor objekta;
• alatka za promenu oblika objekta;
• lupa;
• olovka za crtanje linija;
• četvorokut,
• elipsa;
• poligon;
• tekst;
• alatka za prelaz boja od osnovne do bele;
• alatka za prelaz od pune boje do providne;
• alatka za prelaz jednog objekta u drugi;
• paleta za podešavanje osobina olovke, kojom se crtaju linije objekata;
• paleta za podešavanje bojenja objekata.
Radno okružene u CorelDraw-u se može podešavat, tako da su pomuće promene u odnosu na gore izneto
stanje.
U sredini ekrana nalazi se radna površian sa papirom za crtanje. Oko radne površine su vidljivi lenjiri:
horizontalni i vertikalni.
Crtanje se vrši tako da se izabere objekat sa palete sa alatkama za crtanje i nacrta se na papir. Ukoliko se
pri povlačenju miše drži pritisnuto dugme Ctrl, objekat koji se crta biće pravilan (Horizontalna ili vertikalna
linija, kvadrat, krug, pravilan poligon). Kada su objekti nacrtani podešavaju im se osobine (boja, redosled,
položaj i sl.).
Mogućnosti crtanja u CorelDraw-u su veoma široke. Za detaljno upoznavanje svih mogućnosti treba nekoliko
meseci rada i vežbanja, a preporučljivo je nabaviti neki priručnik.
4 Računarske mreže i Internet
O povezivanju računara se razmišlja otkad postoje računari. Povezivanjem tačunara se postiže njihova
međusobna komunikacija, tj. razmena podataka. Time se povećava brzina i efikasnost obrade podataka.
Računare možemo povezati na nekoliko načina, počevši od najprostijeg spajanja dva računara preko
komunikacionih portova pa sve do Interneta, koji se međusobno razlikuju u korišćenom hardveru i softveru
kao i u kompleksnosti pruženih usluga.

4.1 Spajanje dva računara preko komunikacionih portova

Ovo je najprostiji način povezivanja računara. Računari se povezuju preko jednog serijskog ili paralelnog
kabla, koji se priključuje na serijski (COM) ili paralelni (LPT) port računara, tako da ne zahteva posebno
ulaganje u hardver.
U ovoj vezi jedan od računara igra ulogu poslužioca podataka a drugi korisnika podataka. Poslužioc se
naziva domaćinom (host, server, slave) a korisnik gostom (guest, client, master). Veza je jednostrana, tj.
gost preuzima diskove domaćina i koristi ih kao svoje, a na domaćinu se za to vreme ništa ne može raditi.
Kabl za povezivanje se priključuje na jedan od komunikacionih portova računara (COM1, COM2, LPT1, itd.)
pri čemu se koriste isti portovi na oba računara. Zatim uključimo računare i pokrenemo potreban softver za
povezivanje. Način pokretanja softvera zavisi od korišćenog operacijskog sistema.

4.1.1 DOS
U DOS-u se povezivanje postiže pokretanjem dva programa. Na domaćinu se pokreće program intersvr.exe
prostim ukucavanjem komande intersvr. Kod gosta je situacija malo komplikovanija. Tu se u fajl config.sys,
koji se nalazi na korenu tvrdog diska mora upisati red
device=c:\dos\interlnk.exe
posle čega računar treba ponovo pokrenuti. Po ponovnom pokretanju gosta (ako je na domaćinu je pokrenut
program intersvr) veza se automatski uspostavlja. Disk jedinice domaćina na gostu dobijaju prve slobodne
oznake za disk jedinice (D:, E:…), i koriste se kao sami ugrađeni diskovi.
Veza se raskida pritiskom na tipku alt+F4 na domaćinu. Preporučljivo je da posle raskida veze iz fajla
config.sys gosta izbriše upisai red i da se gost ponovo pokrene.

4.1.2 Norton Commander

Ako imati na računaru Norton Commander možete dva računara povezati i pomoću njega. Na oba računara
u Norton Commanderu pritisnite F9 za aktiviranje menija, i iz menija izaberite listu Right ili Left. Iz otvorene
liste aktivirajte opciju Link. Ovim se na oba računara pojavljuje dijalog za podešavanje parametaara veze,
što se sastoji od toga da se izabere korišćeni komunikacioni port (na oba računara isti) i odredi koji će od
dva račuanara biti domaćin (slave) a koji gost (master). Po podešavanju navedenih parametara na oba
računara treba obeležiti komandu Link i pritisnuti tipku Enter.
U jednom od panela gosta prikazuje se sadržaj diska domaćina, što je označeno sa reči Link na vrhu
panela. Na monitorru domaćina se prikazuje prozor u kom možemo pratiti tok podataka. Dok je veza aktivna
na domaćinu ne možemo ništa raditi.
Raskid veze se vrši sa gosta ponovnim izborom iste liste menija i izborom Link opcije sa nje. Na postavljeno
pitanje treba odgovoriti sa da (Yes) i veza se raskida. Time nestaje prozor za praćenje toka podataka sa
domaćina i isti se oslobađa za rad.

4.1.3 Windows 95
U slučaju korišćenja Windows 95 veza se uspostavlja primenom opcije Direct Cable Connection iz liste
ProgramsÆAccessories Start menija. Ovo aktiviranje se mora izvršiti na oba računara. Ako se na navedenoj
listi ne nalazi ova opcija treba ga instalisati. Instalacija se vrši u panelu Windows Setup objekta Add/Remove
Programs u Control Panel-u. Sa liste se izabere stavka Communications i pritisne se dugme Details. Na
dobijenoj listi se označe opcije Dial Up Networking i Direct Cable Connection, i pritisne se dugme OK. Lisat
nestaje. Ponovo treba pritisnuti dugme OK čime se pokreće instalacija označenih stavki. Pri instalaciji
računar može da zahteva od korisnika instalacioni disk Windows 95. po završetku instalacije restartujmo
Windows 95 68

računar. Po restarovanju oba računara iz menija Start aktivirajmo stavku StartÆProgramsÆAccessories

ÆDirect Cable Connection.
U pokrenutom programu treba odgovoriti na postavljena pitanja koja se odnose na korišćeni komunikacioni
port i na ulogu računara (domaćin ili gost). Na jednom od računara treba izabrati opciju host, a na drugom
guest. Po zadavanju traženih parametara na domaćinu pritisnite dugme Listen, a na gostu dugme Connect.
Veza se uspostavlja za nekoliko sekundi. Na gostu treba upisati još naziv domaćina.
Naziv domaćina se može pročitati na panelu Identication objekta Network iz Control Panel-a.
Veza se raskida pritiskom na dugme Disconnect.

4.2 Lokalne računarske mreže – Local Area Network (LAN)

U lokalne raćunarske mreže se povezuju više računara u okviru jedne organizacije. Ovakve mreže izrašuju
stručnjaci posle izvršene detaljne analize sistema.
Za povezivanje računara u lokalne mreže u njih treba ugraditi posebne mrežne kartice i te kartice spojiti
odgovarajućim kablom.
Poznato je više varijanti (standarda) za lokalne mreže. Najpozantiji su ArcNet, TokenRing i Ethernet. U svetu
PC-a najčešće se primenjuje Ethernet. Ethernet obezbeđuje brzinu prenosa podataka od 10 Mbps. Posotji
dve varijante Etherneta. Kod jene se računari povezuju pomoću atankog koaksijalnog kabla (10Base2), a
kod druge pomoću neoklopjenih upredenih telefonskih parica – tzv. UTP kabla (10BaseT).
Postoji i novi standard nazvan Fast (brzi) Ethernet sa brzinom prenosa od 100 Mbps. I ovaj standard ima dve
varijante: sa optičkim kablovima (100BaseFX) i sa oklopjenim upredenim telefonskim paricama (STP kabl)
(100BaseTX).
U poslednje vreme se ispituje i standard u razvoju nazvan Gigabit Ethernet sa brzinom prenosa od 1000
Mbps, tj. 1 Gbps.
Na osnovu uloga računara u mreži mreže možemo podeliti na dve vrste: Server-Workstation i Peer-to-peer.
Kod prve vrste jedan (ili više) od računara preuzima ulogu poslužioca mreže (server) dok ostalikoriste
njegove usluge (radne stanice – workstation). U peer-to-peer mrežama računari su rafnopravni tj. svaki je
istovremeno i server i radna stanica.
Da bi korisnik pristupio bilo kojoj mreži mora imati pravo pristupa. Pravo pristupa se ustanovljava pomoću
korisničkog imena (user name) i šifre (password). Korisničko ime određuje administrator sistema a šifru svaki
korisnik za sebe. Ova dva podatka korisnik mora saopštiti sistemu pri prijavljivanju na mrežu (login). U tokku
rada korisnik može da radi sa svim raspoloživim resursima mreže bez obzira na to na kom se serveru
nalaze. Po završetku posla korisnik se mora obavezno odjaviti (logout). To se kod op. sistema Windows
postiže izborom opcije StartÆShut Down pa opcije Close all programs and login as a different user iz
dijaloga. Ovim računar zaključuje sve resurse i spreman je za prijavu drugog korisnika.

4.3 Internet
Internet je globalna mreža računara koja pruža raznorazne usluge i mogućnost onima koji se povežu na nju.
Na Internet se možete povezati na dva načina: stalno preko iznajmljene veze ili povremeno preko telefonske
veze. Individualni korisnici koriste ovu drugu mogućnost zbog puno nižih troškova povezivanja. Da bi se
povezali na Internet preko telefonske veze potreban vam je računar, modem (unutrašnji ili vanjski) i
telefonska linija. Sa ovim hardverom ćete moći da se povežete na Internet tako da se telefonskom vezom
priključite na neki računar koji je u stalnoj vezi sa Internetom. Ovako, vi koristite taj računar kao “kapiju za
svet“. Takve računare nude posebne firme koje se bave pružanjem usluga priključivanja na Internet. Ove
firme se zovu dobavljači usluga ili provajderi. Normalno, vi morate provajderu platiti uslugu. Ova usluga se
meri u vremenu koje ste proveli na Internetu preko njihovog računara.
Postupak za priključivanje na Internet je sledeći:
1. Nabavite računar, modem i telefonsku liniju
2. Nazovite provajdera i sa njim stvorite pretplatnički odnos, što se sastoji od toga da na njegov račun
uplatite cenu otvaranja vašeg računa i nekoliko sati Interneta. Preporučuje se da u startu platite
minimum mogućih časova, da prvo vidite šta se na Internatu nalazi, pa ako vam se to svidi lako ćete
doplatiti za više časova. Pri otvaranju računa provajder će vam odrediti korisničko ime i šifru za pristup
Internetu. On njega ćete dobiti i parametre za podešavanje vašeg računara za povezivanje.
Windows 95 69

3. Na vašem računaru podesite softver za povezivanje na Internet. Ovo podešavanje se satoji od instalacije
TCP/IP protokola i otvaranje nove stavke za telefonsko povezivanje u Dial Up Networking-u.
4. Priključite se na računar provardera preko telefonske linije i svet je vaš.

4.3.1 Usluge Interneta

U ovom delu ćemo ukratko izneti osnovne usluge Interneta.
♦ Elektronska pošta (e-mail)
Elektronska pošta obezbeđuje slanje poruke drugom korisniku ili grupi korisnika. Poruka je obično
tekstualna, mada postoji i mogučnost slanja datoteka. Za razliku od većine ostalih servisa, e-mail se može
koristiti čak i kad ne postoji stalna veza sa Internetom.
♦ World Wide Web (WWW)
WWW je svakako najpopularniji servis na Internetu, kojim se dokumenti na mreži povezuju u obliku hiper-
veza. Osnova dokumenta je tekst u kome se mogu nalaziti drugi multimedijalni sadržaji. Iz prikazanog
dokumenta se jednostavnim klikom miša može pristupiti drugim dokumentima na istom ili drugim serverima
mreže.
♦ Usenet News
Usenet News su javne diskusione grupe ili konferencije. Poruka poslana na grupu je dostupna svim
zainteresovanim korisnicima mreže. Postoji sistem kojim se poruke automatski prosleđuju da svih servera u
mreži.
♦ Internet Relay Chat (IRC)
IRC omogućavva interaktivni razgovor velikog broja korisnika Interneta. Čavrljanje je organizovano po
kanalima, koji se kreiraju dinamički i imaju odgovarajuća imena.
♦ File Transver Protocol (ftp)
Prenos datoteka među računarima u mreži. Da bismo pristupili datotekama na udaljenom računaru, moramo
imati korisničko ime i odgovarajuću lozinku.

4.3.1.1 Elektronska pošta (e-mail)

Da bi mogli slati elektronska pisma moramo zadati i adresu onog kme pismo šaljemo. Ova adresa se zove e-
mail adresa i sastoji se od korisničkog imena čoveka i naziva računara na kome dotični čovek ima poštansko
sanduče. Primer ovakve adrese je:
ppetar@eunet.yu
Vidi se da su ime čoveka i naziv računara odvojeni znakom @, koji se zove “ludo a”.
Slanje i prijem elektronske pošte se vrši u Windows 95 operativnom sistemu pomoću programa Internet Mail.
Prilikom prvog pokretanja programa od vas se traži da zadate svoju e-mail adresu i naziv servera za
elektronsku poštu kod vašeg provajdera. Nazive servera dobijate od provajdera prilikom otvaranja računa, a
elektronska adresa vam se satoji od korisničkog imena i naziva računara na kom vam je otvoreno poštansko
sanduče.
U programu za elektronsku poštu imate četiri sandučeta:
• Inbox ulazno sanduče za prihvat prispelih pošiljki
• Outbox izlazno sanduče za čuvanje napisanih pisama spremnih za slanje
• Sent Items poslata pisma za vođenje traga o poslatim pismima
• Deleted Items izbrisana pisma
Novo pismo sastavljate u programu za sastavljanje elektronskog pisma (e-mail editor) koji se otvara
pritiskom na dugme New Message.
U tom programu u polje To treba upisati e-mail adresu primaoca, a u polje Subject kratak opis sadržaja
pisma. U radnom prostoru prozora pišete tekst pisma. a kada to završite klikom na dugme Send (pošalji)
spremate pismo u izlazno sanduče. Vaše pismo još nije poslato, već čeka na slanje.
Windows 95 70

Spemna pisma šaljete preko Interneta pritiskom na dugme Send and Receive. Time pozivate provajdera i
povezujete se na Internet. Program šalje spremljena pisma i proverava vaše sanduče na računaru
provajdera za prispelim pismima. Alo ima novih prispelih pisama prebacuju se na vaš računar, u ulazno
sanduče (inbox). Po završetku prebacivanja ne zaboravite raskinuti vezu sa Internetom. To se obično radi
desnim klikom na sličicu veze u desnom donjem uglu monitora i izborom stavke Disconnect ili Hang up sa
pojavljujuće liste.
Pisma u ulaznom sandučetu otvarate sa dvostrukim klikom na njih. Kada ste ih pročitali, možete ih izbrisati
pomoću tipke Delete, čime se oni prebacuju u Deleted Items.

4.3.1.2 World Wide Web (WWW)

World Wide Web, ili skraćeno Web, je jedan od najinteresantnijih usluga Interneta. Radi se o tekstualnim
dokumentima koji su međusobno povezani tzv. hipervezama. Te hiperveze rezultiraju u tome, da ako
kliknete mišem na označenu reč u jednom dokumentu, prelazite na novi stranicu, na kojoj o tom pojmu piše
opširnije. Ovi tekstualni dokumenti su obogaćeni multimedijalnim sadržajima kao što su slike, zvuci i muzika
a i video sekvence.
U svet Weba ulazite preko programa - pretraživača Weba, od kojih su najpoznatiji Internet Explorer i
Netscape Navigator. Internet Explorer se zasad isporučuje zajedno sa Windowsom 95. Njegova ikona se
postavlja automatski na radnu površinu i otvara se dvostrukim klikom.
Zahetvanu Web stranicu treba da upišete u dijalog prozor koji se dobija aktiviranjem opcije FileÆOpen.
Adresa Web stranica ima sledeći oblik:
http://www.naziv.nastavak
gde je http skraćenica od Hyper Text Transfer Protocol-a a www od World Wide Web-a.umesto naziva treba
pisati naziv organizacije ili firme i sl. (npr. microsoft, ferrari, itd.) a umesto nastavka odgovarajuću oznaku
koja govori o delatnosti organizacije (com za kompanije, org za organizacije, gov za vladine ustanove i sl.)
Ako ne znate tačnu web adresu koju tražite, poslužite se speciajlizovanim pretraživačima Interneta. U gore
spomenut dijalog ukucajte:
http://www.yahoo.com
ili
http://www.altavista.com
pa u otvorenu web stranicu ukucajte reč ili naziv koju tražite i pritisnite Search (pretraži). Kao rezultat
pretrage otvoriće vam se nova stranica na kome će biti izlistane adrese svih Web stranica na kojima možete
pročitati o traženom pojmu.
Naša preporuka je da kada nađete traženu Web stranicu snimite ju na tvrdi disk vašeg računara pomoću
komande FileÆSave as File... i prekinite telefonsku vezu sa provajderom. Posle prekida veze učitajte
snimljenu stranicu i pročitajte ju. Ovakvim postupkom štedite telefonske impulse i vreme pretplaćeno kod
provajdera.
Po zatvaranju programa Internet Explorer nemojte zaboraviti da prekinete vezu sa provajderom desnim
klikom na sličicu veze u desnom donjem uglu ekrana i izborom stavke Disconnect ili Hang Up.