Preveo s engleskog

Aleksandar Saša Petrović

Naslov originala
Salman Rushdie
THE SATANIC VERSES
Copyright © 1988 Salman Rushdie
ZA MARIJANU
Pošto je tako vezan za vagabundsko, skitniĉko,
neskrašeno stanje, Satana nema nikakvo svoje sigurno
boravište; jer iako on ima, zbog svoje anĊelske prirode,
neku vrstu carstva u vodi ili u vazduhu, ovo mu je,
svakako, deo Boţije kazne... to što je bez ikakvog
ĉvrstog mesta ili prostora, gde bi mu bilo dopušteno da
stane.
Danijel Defo, Povest o Đavolu
 I ANĐEO DŢIBRIL

»Da bi se ponovo rodio«, pevao je Dţibril Farišta

dok je, prevrćući se u vazduhu, padao s neba, »u smrt bi-
bi-bi - najpre morao da si odbrodio - dio-dio! Da bi te
primila - la-la - Zemljina nedra, sleteti moraš sa neba
vedra - ra-ra! Kako da ti po licu osmesi puze, ako ti
najpre ne pocure suze? Kako da osvojiš srce dragane,
ako je tvoj uzdah najpre ne gane? Baba, mister, ako ţeliš
da se rodiš ponovo...« Pred samu zoru, jednog zimskog
jutra, otprilike pred Novu godinu, dvojica - pravi-
pravcati, odrasli, ţivi ljudi - padali su sa velike visine -
osam hiljada sedam stotina metara i šezdeset centimetara
- ka Engleskom kanalu, bez korišćenja padobrana ili
krila, pravo iz vedra neba.
»Kaţem ti da umreti moraš, kaţem ti, ka’ti
kaţem«, i tako to, i baš tako, ispod meseca od alabastera
sve dok se jedan vrisak ne razleţe kroz tišinu noći, »Do
Ċavola s tim tvojim pevanjem!« a reĉi vise kristalne u
ovoj beloj noći ledenoj, »Kad si igrao u filmovima samo
si otvarao usta uz ,plejbek’-glasove drugih pevaĉa, i zato
me sad poštedi ove tvoje dreke paklene!«
Dotle se Dţibril, nemi solista, bacakao nogama na
meseĉini dok je pevao svoj improvizovani gazal, plivao
kroz vazduh u »baterflaj«-stilu, plivao prsno, sklupĉavao
se, pa se orlovski razvijao i razmahivao prema maltene-
beskraju maltene-zore, praveći heraldiĉne figure, ĉas
natrćen, ĉas presamićen, uz ostale lakoumne bravure
sveţe, protiv Zemljine teţe. A sad se kroz vazduh
zadovoljno kotrljao ka tom glasu podsmešljivom. »Ohe,
Salad-baba, to si ti, baš dobro što si ti. Kakav si mi,
Ĉamĉo, drugaru stari? Kako si?« A na to ovaj drugi,
senka prezriva koja je glavaĉke padala u svom sivom
odelu sa svim dugmićima na sakou zakopĉanim i rukama
uz bedra, verujući da mu polucilindar nije više na glavi,
napravi izraz lica ĉoveka koji ne podnosi nadimke. »Ej,
krelac«, viknu Dţibril,-izazivajući kod ovog drugog
ponovno mrštenje, »dole nas ĉeka pravi-pravcati
London, bhai! Evo nas, grade! Oni debili dole neće imati
pojma šta ih je tresnulo. Meteor ili munja gromovna ili,
pak, neka kazna boţija. Direkt iz vazduha retkog, batice.
Bum-traas! Šljis! Pljas! Kakav ulazak u grad! Pljosnat,
ĉasna reĉ.«
Iz retkog vazduha: jedan »big beng« - veliki
prasak, praćen meteorima. Jedan svemirski poĉetak,
jedan minijaturni eho roĊenja vremena... Taj dţambo-
dţet Bostan let AI-420, eksplodirao je bez ikakvog
upozorenja, visoko gore iznad velikog, kvarnog, divnog,
sneţnobelog, osvetljenog grada Mahagonija, Vavilona,
Alfavila. Ali Dţibril mu je već dao ime - moram da se
umešam: pravi-pravcati London, prestonica Vilajeta,
treptao je ţmirkao klimao u noći. Dok se na himalajskoj
visini jedno trenutno i prerano sunce rasprskavalo u
prašan januarski vazduh, jedna pulsirajuća pip-pip-
taĉkica je nestala sa radarskog ekrana a retki vazduh je
bio pun tela koja su se sa Everesta katastrofe survavala
ka mleĉnom bledilu mora.
Ko sam ja?
Ko je to još ovde?
Avion se od eksplozije prepolovio, semena
mahuna je izbacivala svoje spore, razbijeno jaje
otkrivalo svoju misteriju. Dvojica glumaca, razmetljivi
Dţibril i do grla zakopĉani, napućeni g. Saladin Ĉamĉa,
padali su kao dva listića duvana od slomljene stare
cigare. Iznad, iza i ispod njih u praznom prostoru lebdela
su avionska sedišta sa pokretnim naslonima,
stereofonske slušalice, kolica za sluţenje pića, kese za
izbacivanje muke iz stomaka, karte za iskrcavanje,
»djuti-fri«-video-igre, pletene kape, papirne šolje, ćebad,
maske za kiseonik. A osim toga - jer je u avionu bilo i
nekih doseljenika, da, podosta ţena već doseljenih
muţeva, koje su pred polazak secali oni razumni,
nasvojoj-duţnosti zvaniĉnici, pitanjima o duţini, veliĉini
i osobenim znacima genitalija njihovih supruga, kao što
su mladeţi i tome sliĉno, s obzirom na ograniĉen broj
dece u ĉiji je legitimitet britanska vlada uvek razumno
sumnjala - mešale su se sa ostacima aviona i lebdele
podjednako rasparĉane, podjednako apsurdne podrtine
duša, razbijenih uspomena, odbaĉenih liĉnosti,
preseĉenih maternjih jezika, povreĊenih privatnih ţivota,
neprevodljivih šala, ugašenih budućnosti, izgubljenih
ljubavi, zaboravljenih znaĉenja šupljih, bombastih reĉi
kao što su zemlja, pripadnost, dom. Malĉice
zablesavljeni od treska i praska, Dţibril i Saladin su
padali kao dve bošĉe ispuštene iz trenutno neoprezno
otvorenog kljuna neke rode, a pošto je Ĉamĉa srljao dole
glavaĉke, u preporuĉljivom poloţaju za bebe kad ulaze u
rodnicu porodilje, on je poĉeo da oseća izvesnu
razdraţenost zbog odbijanja onog drugog da pada u
prostom stilu. Saladin je ronio nosem nadole dok je
Farišta grlio vazduh, tapšući ga i rukama i nogama, kao
neki razbacani, preglumljeni glumac bez tehnike
samoobuzdavanja. A dole, oblacima prekrivene, sporo
zgušnjavajuće morske struje Engleskog rukavca -
zakazana zona njihove vodene reinkarnacije - oĉekivale
su njihov ulazak.
»O, u japanskim sam sandalama šepo«, pevao je
Dţibril, prevodeći staru indijsku pesmu na engleski iz
polusvesnog poštovanja prema naviše navaljujućoj naciji
domaćinu, »i u engleskim hlaĉama, molim lepo. Šubara
mi ruska ukrašava glavu, al’ indijsku dušu ipak imam
pravu!« Oblaci su bubreli ka njima, a moţda se to samo
ĉinilo zbog velike mistifikacije kumulusa i
kumulonimbusa, tih moćnih gromovnih glavudţa koje su
stajale kao neki maljevi-zornjaci, ili je to moţda bilo
zbog pevanja (jedan vredno predstavlja a drugi negoduje
i zviţdi na predstavu) ili, pak, usled delirijuma od
eksplozije nisu mogli da predvide blisku opasnost... tek,
bilo kako bilo, ova dvojica, Dţibrilsaladin Farištaĉamĉa,
osuĊenih na ovo beskonaĉno ali ipak konaĉno anĊeosko-
Ċavolsko padanje, nisu bili svesni trenutka u kojem je
proces njihovog preobraţaja poĉeo.
Preobraţaja? Mutacije?
Da, gospodine, ali ne nasumice. Tamo gore, u
vazdušnom prostoru, u onom mekom, neprimetnom
polju omogućenom ovim stolećem, polju koje je zatim,
zauzvrat, samo to stoleće uĉinilo mogućnim, postajući
jedno od njegovih odreĊujućih mesta - mesto kretanja i
rata, smanjivaĉ planete i moćni vakuum, najnesigurnija i
prolazna zona, iluzorna, isprekidana, promenljiva - jer
kad sve izbacujete gore, u vazduh, sve postaje moguće -
te je tako, tamo u visinama, pri svemu tome, došlo i kod
bunovnih glumaca do promena koje bi bile drage srcu
starog g. Lamarka: pod ekstremnim pritiskom okoline,
stekli su oni neke osobine.
 Kakve to osobine, ponaosob? Polako; vi mislite da
se stvaranje sveta dogaĊa napreĉac? A tako ne dolazi ni
do otkrovenja... pogledajte samo njih dvojicu. Da li na
njima primećujete nešto neobiĉno? Prosto, dva ljudića
mrke puti koji opasno padaju, i tu kod njih nema ništa
novo, moţete pomisliti; popentrali se i suviše visoko,
stigli daleko iznad sebe i leteli i suviše blizu Sunca - je l’
to?
E, nije to. Slušajte:
G. Saladin Ĉamĉa, prepadnut bukom koja je
izvirala iz usta Dţibrila Farište, poĉe da mu udara kontru
svojim nauĉenim stihovima. To što je Farišta sad ĉuo,
ploveći po neverovatnom noćnom nebu, bila je takoĊe
jedna stara pesma, lirika g. Dţejmsa Tomsona, od
hiljadu sedamstote do hiljadu sedamsto ĉetrdeset osme.
»...po nalogu neba«, pevao je Ĉamĉa kroz svoja usta
koja su mu sad od hladnoće bila postala šovinistiĉki
crvenobeloplava, »koji im doooooĊe iz azurno pa-
laaavog središta moćiii.« Uţasnuti Farišta pevao je sve
glasnije o japanskim sandalama, ruskim šubarama i
nepovredljivo potkontinentalnim dušama, ali nije mogao
da utiša Saladinovo solistiĉko izvoĊenje: »Te aaanĊeli
ĉuvari zapevaše u-se-reeed noćiii.«
Suoĉimo se s tim: bilo je, u stvari, nemoguće da
oni ĉuju jedan drugog, a još manje moguće da vode neku
konverza-ciju i da se takmiĉe u pevanju pesama. A i
kako bi oni to mogli da izvedu pri sve brţem padanju ka
planeti i huci-buci atmosfere oko njih? Ali, suoĉimo se i
sa ovim: oni su to mogli.
Padali su doledole a zimska hladnoća, koja im je
zamrzavala trepavice i pretila da im i srca zaledi, samo
što ih nije probudila iz njihovog deliriĉnog sna na javi; a
oni su bili tu, negde, da postanu svesni tog pevaĉkog
ĉuda, kiše ljudskih i deĉijih udova ĉiji su njih dvojica bili
jedan deo, kao i straha od sudbine koja im se odozdo
munjevito pribliţavala, kad su, mokri pa odmah zatim od
leda skoĉanjeni, uleteli u kljuĉale oblake na temperaturi
ispod nule.
I sad su se nalazili u neĉemu što je liĉilo na
dugaĉak, vertikalan tunel. Ĉamĉa, kicoški doteran i krut,
padajući i dalje glavaĉke, ugleda Dţibrila Farištu u
njegovoj kariranoj košulji kako mu se pribliţava
plivajući kroz taj levak sa zidovima od oblaka, te mu
doĊe da vikne, »Nosi se, nosi se dalje od mene«, ali ga
nešto spreĉi, poĉetak stvaranja neke lepršave vrišteće
stvarĉice u njegovoj utrobi, te umesto da izgovori reĉi
odbojne, on raširi ruke i Farišta mu upliva u obrnuti
zagrljaj - s glavama na repovima - a sila njihovog sudara
poĉe da ih tako spojene - dupe-glava, glava-dupe -
prevrće sve u krug - te su tako sve vreme izvodili svoja
bliznaĉka salta kroz rupu koja je vodila u Zemlju Ĉuda; a
dok su se probijali kroz belinu, naletali su na razne
oblike oblaka koji su se neprestano menjali - bogovi se
pretvarali u volove, ţene u pauke, ljudi u vukove.
Hibridne oblak-badţe su ih pritiskale, dţinovski cvetovi
s ljudskim grudima privijali se uz njih sa svojih mesnatih
stabljika, krilate maĉke, kentauri, a Ĉamĉu je, u
njegovom polusvesnom stanju, obrvavala misao da je i
on sam stekao osobine oblaĉnosti, postajući promenljiv i
hibridan, kao da je prerastao u osobu ĉija se glava gnezdi
izmeĊu njegovih sopstvenih nogu i ĉije se noge obavijaju
oko njegovog sopstvenog dugaĉkog, plemićkog vrata.
 MeĊutim, ova druga osoba nije imala vremena za
takve »visoke falucije«; on je zaista bio nesposoban za
bilo kakvo »faluciranje«; pošto je upravo video kako se
iz vrtloga oblaka pojavljuje figura neke ĉarobne ţene
izvesnih godina, u brokatskom zeleno-zlatnom sariju, sa
brilijantom u nosu i lakom na visokoj punĊi da joj vetar
na ovim visinama ne rasturi kosu, dok je postojano
sedela na letećem ćilimu. »Reha Merĉant«, pozdravi je
Dţibril. »Je l’ ti ne moţeš da naĊeš put za nebo ili šta?«
Neosetljive reĉi za obraćanje jednoj mrtvoj ţeni! Ali
njegovo uzdrmano stanje i padanje ublaţava stvar...
Ĉamĉa, drţeći se ĉvrsto za njegove noge, postavi mu
nejasno pitanje: »Koji ti je vrag?«
»Ti je ne vidiš?« viknu Dţibril. »Ne vidiš njen
prokleti persijski ćilim?«
Ne, ne, Dţibo, šaptao je njen glas u njegovim
ušima, ne oĉekuj od njega da to potvrdi. Ja sam tu samo
za tvoje oĉi, moţda si poĉeo da šašaviš, šta ti uopšte
misliš, namakulo jedan - govance praseće, ljubavi moja.
Smrt donosi iskrenost, dragane moj, pa zato mogu da te
zovem tvojim pravim imenima.
Naoblaĉena Reha mrmljala je gorka niĉesa, ali
Dţibril ponovo dreknu na Ĉamĉu: »Buzdovanu? Da li je
ti vidiš il’ je ne vidiš?«
Saladin Ĉamĉa ništa nije video, ništa nije ĉuo,
ništa nije rekao. I Dţibril se sam suĉeli s njom. »Nije
trebalo da uĉiniš ono«, prekori je on. »Ne, gospoĊo.
Greh. Krupna stvar.«
O, ti sad moţeš i da mi pridikuješ, nasmeja se ona.
Ti si onaj sa visokim moralnim tonom, i to ti je dobro. Ti
si mene ostavio, njen glas je podsećao njegovo uho, i kao
da mu je grickao školjku. Ti mene a ne ja tebe, O meseĉe
uţivanja moga, koji si se iza oblaka skrio. A ja u mraku
ostala, zaslepljena, izgubljena, zbog ljubavi.
On se uplaši. »Šta hoćeš? Ali ne, nemoj da mi to
kaţeš, samo idi.«
Kad si bio bolestan, ja nisam smela da te vidim, da
ne izazovem skandal, ti si znao da nisam mogla, da sam
se drţala po strani zbog tebe, ali posle si me kaznio, to si
iskoristio kao opravdanje da odeš, kao svoj oblak da se
iza njega sakriješ. To si iskoristio, kao i nju, onu
ledničku ţenu. Barabo. Ali pošto sam ja sad mrtva,
zaboravila sam kako se prašta. Proklinjem te, Dţibrilu
moj, dabogda ti ţivot bio pakao. Pakao, jer ti si mene
tamo poslao, proklet bio, jer ti si odatle i došao, davole, a
sad se vraćaš tamo, krvopijo - neka ti je srećan krvavi
buć! Rehina kletva; a posle toga, stihovi na nekom jeziku
koji on nije znao, sve same neke grubosti i šištanje, u
ĉemu mu se uĉinilo da je razaznao, a moţda i nije, ĉesto
ponavljano ime Al-Lat. 1
Dţibril se grĉevito drţao za Ĉamĉu; i probiše dno
oblaka.
Brzina, osećanje brzine im se vrati zajedno sa
njenim zviţdanjem straviĉne joj note. Krov oblaka je
jurio naviše, vodena površina se pribliţavala, kao pri
»zumiranju« kamerom, oĉi im se otvoriše. Vrisak, isti
onaj vrisak koji mu je podrhtavao u utrobi kad je Dţibril
plivao preko neba ka njemu, sad se ote Ĉamĉi sa usana;
jedan dţilit sunĉeve svetlosti probi se kroz njegova
otvorena usta i oslobodi ih. Ali oni behu padali kroz
transformacije oblaka, Ĉamĉa i Farišta, i sad im je po
rubovima tela bilo neke fluidnosti, neke zamagljenosti, a
kad je sunĉev zrak udario u Ĉamĉu, oslobodio je iz njega
više nego krike:
»Hajde leti!« vrisnu Ĉamĉa na Dţibrila. »Sad
poĉni da letiš.« Pa dodade - ne znajući njen izvor - i
drugu naredbu: »I pevaj.«
Kako u svetu nastaje novina? Kako se ona raĊa?
Od kakvih je fuzija, translacija, spajanja saĉinjena?
Kako uspeva da opstane, onako ekstremna i opasna
kao što jeste? Koje to kompromise, koje pogodbe, koje
sve izdaje svoje tajne prirode ona mora da uĉini da bi se
zaštitila od brodoloma, od anĊela uništitelja, od
giljotine?
Da li je roĊenje uvek i pad?
Da li anĊeli imaju krila? Moţe li ĉovek da leti?

Kad je g. Saladin Ĉamĉa ispao iz oblaka iznad

Engleskog kanala, osetio je kako mu srce hvata i
podrţava neka tako uporna sila pa je shvatio da je
nemoguće da on umre. Kasnije, kad su mu stopala bila
ponovo ĉvrsto usaĊena u tlo, poĉeo je da sumnja u to, da
neizvodljivost svog prolaska pripisuje zbrci nastaloj u
njemu samom od eksplozije, i da za svoje preţivljavanje,
svoje i Dţibrilovo, moţe da zahvali samo slepoj, ludoj
sreći. Ali, tada, on ni u šta nije sumnjao; ono što ga je
proguralo kroz sve to, bila je njegova ţelja da ţivi,
neizopaĉena, neodoljiva, ĉista ţelja, a prva stvar koju je
ta ţelja uĉinila bila je da ga obavesti da ona neće da ima
nikakve veze sa njegovom patetiĉnom liĉnošću, sa tom
polurekonstruisanom stvari mimikrije i glasova, i da
namerava da sve to zaobiĊe; i on vide sebe kako se tome
predaje, da, kako ide dalje kao da je obiĉan posmatraĉ
sopstvene svesti u svom sopstvenom telu, jer to je poĉelo
u samom središtu njegovog tela i prostiralo se izvan
njega, pretvarajući mu krv u gvoţĊe i zamenjujući mu
meso ĉelikom, mada je to osećao kao neku šaku koja se
stezala oko njega, spolja, i drţala ga nekako i ĉvrsto i
nepodnošljivo neţno; i sve tako dok ga nije potpuno
savladala i ponovo mu aktivirala usta, prste, što god je
htela; i ĉim je postala sigurna da njime vlada, rasprostrla
se iz njegovog tela dalje i Dţibrila Farištu šĉepala za
muda.
»Leti!« nareĊivao je sad i Dţibril. »Pevaj!«
Ĉamĉa se drţao Dţibrila, dok je ovaj poĉinjao,
isprva sporo a zatim sve brţe i snaţnije, da maše rukama
kao krilima. Mahao je sve upornije, i dok je tako mahao
iz njega se probijala jedna pesma, i, kao što je pevala
utvara Rehe Merĉant, on ju je pevao na nekom jeziku
koji nije znao, u melodiji koju dotle nije ĉuo. Dţibril
nikad nije odbacivao mogućnost dogaĊanja ĉuda; za
razliku od Ĉamĉe, koji je pokušavao da to rezonski
izvede iz teţnje za egzistiranjem, on nikad nije prestajao
da govori da je pevani gazal nebeska stvar, da bi
mahanje rukama kao krilima, bez pesme, bilo uzaludno,
da bi bez mahanja sigurno tresnuli na morske talase kao
dva kamena ili tome sliĉno, i da bi se raspali u
paramparĉad pri dodiru sa zategnutim morskim
bubnjem. Ali, umesto toga, oni su svoje padanje poĉeli
da usporavaju. Što je Dţibril sa više oduševljenja mahao
rukama i pevao, pe vao i mahao, to je i usporavanje bilo
veće, sve dotle dok, najzad, njih dvojica nisu poĉeli da
lebde i da se spuštaju dole ka Kanalu kao dva listića
hartije na povetarcu.
 Oni su bili jedini preţiveli iz te katastrofe, jedini
koji su ispali iz Bostana i ostali ţivi. Našli su se
iscrpljeni na jednoj plaţi. Onaj okretniji od te dvojice,
onaj u ruţiĉastoj kariranoj košulji, kleo se u svoje
divljaĉno skitaranje po nebesima da su njih dvojica
hodali po samoj vodi, da su ih talasi neţno nosili i na
obalu izbacili; ali onaj drugi, na ĉijoj je glavi mokri
polucilindar, kao usled neke maĊije, i dalje stajao,
osporio je ovo. »Gospode, al’ smo imali sreće!« reĉe on.
»Koliko sreće moţe ĉovek uopšte da ima?«
Ali ja znam istinu, oĉigledno. Ja sam celu tu stvar
posmatrao. A što se tiĉe one sveprisutnosti i
svemogućnosti, tu trenutno ne polaţem nikakva prava,
ali, nadam se da mogu bar ovoliko. Ĉamĉa je jakom
voljom to poţeleo a Farišta je ĉinio ono što je ta jaka
volja traţila od njega.
Koji je od njih dvojice bio ĉudotvorac?
Kakve je vrste - anĊeoske, Ċavolske - bila Fariština
pesma?
Ko sam ja?
Recimo ovako: ko zna najbolje melodije?

A ovo su bile prve reĉi koje je Dţibril Farišta

izgovorio kad se probudio na snegom pokrivenoj
engleskoj plaţi, sa nesumnjivim prisustvom jedne
morske zvezde pored njegovog uha: »Ponovo smo
roĊeni, Buzdo - ti i ja. Srećan rodendan, mister; happy
birthday to you!«
 Na šta se Saladin Ĉamĉa krkljajući nakašlja,
pljunu, otvori oĉi i, kao što to priliĉi novoroĊenĉetu,
buĉno briznu u glupavi plaĉ.
 2

Reinkarnacija je uvek bila velika tema za Dţibrila,

petnaest godina najvećeg glumca u istoriji indijskog
filma, velika i znaĉajna tema ĉak i pre nego što je
»ĉudotvorno« porazio onu Bubicu-Utvaru - svoju boljku
za koju su svi poĉeli da veruju da će raskinuti sve
njegove ugovore o angaţmanu. A tako je neko mogao i
da predvidi, ali niko nije, da će on, kad ozdravi i ustane
iz bolesniĉke postelje, tako reći uspeti tamo gde su
mikrobi omanuli, i zauvek odšetati iz svog ranijeg
ţivota, i to u toku jedne sedmice posle svog ĉetrdesetog
roĊendana - da će prosto nestati, ovako: puf! kao trik, u
retkom vazduhu.
Prvi ljudi koji su zapazili njegovo odsustvo, bili su
ĉetvorica iz njegove ekipe u filmskom preduzeću koji su
ga stalno gurali u invalidskim kolicima. Davno pre svoje
bolesti, on je bio stekao naviku da ga iz studija u studio
velikog filmskog kompleksa zgrada D. W. Rama
transportuje jedna grupa brzih i pouzdanih atleta, jer
ĉovek koji »simultano« uĉestvuje u snimanju ĉak
jedanaest filmova mora da ĉuva svoju energiju. VoĊenog
jednim sloţenim kodnim »raboš«-sistemom zareza,
kruţića i taĉaka kojeg se Dţibril sećao iz svog detinjstva
provedenog meĊu legendarnim raznosaĉima ruĉkova u
Bombaju (o ĉemu ćemo mnogo kasnije), guraĉi kolica su
ga vozili iz uloge u ulogu, isporuĉujući ga tako taĉno i
nepogrešivo kao što je njegov otac isporuĉivao one
gotove ruĉkove u ĉabrićima. I posle svojih snimljenih
kadrova u jednom filmu, Dţibril bi se sruĉio natrag u
kolica i velikom brzinom bi bio otpremljen u drugi
studio za drugi film, gde je menjao kostim, šminku i
govorio svoje druge replike. »Karijera jednog glumca u
bombajskim ton-filmovima«, govorio je on svojoj vernoj
ekipi guraĉa, »više je kao neka trka invalidskih kolica sa
dva-tri zaustavljanja duţ trkaĉke staze radi dodavanja
goriva.«
Posle njegove bolesti - one Bubice-Utvare,
Tajanstvene Maleze, Bubetine, on se bio vratio na posao,
odmarajući se sad snimanjem samo - sedam filmova
istovremeno... a zatim je, iz ĉista mira, nestao iz filmskih
studija. Njegova invalidska kolica stajala su prazna meĊu
ućutkanim scenama s mikrofonima; njegovo odsustvo je
otkrivalo sav laţni sjaj dekora. Guraĉi kolica, od prvog
do ĉetvrtog, izvinjavali su se zbog manjkanja filmskog
stara kad su se filmske drmadţije u gnevu obrušavale na
njih: Jao, on mora da je bolestan, on je uvek bio poznat
po svojoj taĉnosti, ma nemojte, zašto ga kritikujete,
maharaĎ, velike umetnike treba s vremena na vreme
prepuštati njihovom temperamentu, dopustite - a zbog
ovog njihovog prigovaranja oni su postali prve ţrtve
Farištinog neobjašnjivog ćiribu-ćiriba-nestanka: bili su
otpušteni - ĉetiri, tri, dva, jedan, nula -ekdumĎaldi! -
izjureni kroz kapije studija, te su tako jedna invalidska
kolica ostala da stoje napuštena i da skupljaju prašinu
ispod namalanih kokosovih palmi oko plaţe prekrivene
strugotinama.
Gde je bio Dţibril? Filmski producenti, u procepu,
bili su skupo upaniĉeni. Traţite ga tamo, na terenima
golf-kluba »Vilingdon« - danas samo sa devet rupa za
golf-loptice, jer su oblakoderi bili iznikli na onim
placevima-terenima sa ostalih devet rupa, iznikli kao
neki korov divovski ili, recimo, kao nadgrobni
spomenici što obeleţavaju mesto na kojem je, sada
razbucana, lešina starog grada nekad leţala - tamo, baš
tamo, dreĉale su glavne filmske budţe, lišene
najjednostavnijih golfskih rupnih »flinta«; i, gledaj,
odozgo, ostatke kose izmuĉene vremenom i opale sa
njihovih seniorskih glava, posle lebdenja dlaka im sa
njihovih visokonivojnih terasa i prozora na vetru.
UzbuĊenje producenata bilo je lako shvatiti, jer u te dane
opadanja broja bioskopskih gledalaca, pravljenja
istorijskih »sapunskih« opera i stvaranja savremenih
bataljona krstaških domaćica od strane televizijske
mreţe, u filmskoj industriji postojalo je samo jedno ime,
koje je, istaknuto na filmskoj špici, još (uvek) moglo
gledaocima da pruţa ziher-vatru, sto-posto odgovarajuću
garanciju da će gledati superhit, pravu »rasturaciju«; a
sad je, - avaj! - sopstvenik pomenu-tog imena izveo
jedno kidavelo - naviše, naniţe ili u »efe« - ali svakako i
neosporno - jedan pravi - šmuganjac!...
Širom grada, posle mnogih interventnih telefona,
motociklista, pajkana, marljivih ljudi-ţaba i ribara sa
mreţama koji su pretraţivali luku ne bi li našli njegov
leš, mada uzalud, poĉeli su da se govore epitafi za
uspomenu na pomraĉenu filmsku zvezdu. A na jednoj od
sedam ponesenih-pa-upuštenih filmskih scena Rama-
studija, gospoĊica Pimpl Bilimorija, poslednja straviĉno
zapaprena vatrena seks-bomba - tu nema-da-nema prave
gerle, već ima-da-ima da super-rajcajuća eksplozija
budne - neodevena kao hramovna igraĉica sa prozraĉnim
velom-nevelom golišavosti i nasaĊena ispod kartonske
predstave onih tantriĉkih tucaĉki grĉevito sparenih figura
iz Ĉandela-perioda - i shvatajući da njene glavne scene
neće biti i da je njen veliki nastup razbijen u
paramparĉad - odigrala je jedno pakosno zbogom pred
publikom sastavljenom od tonskih snimatelja i
elektriĉara koji su ciniĉno pušili svoje cigare duvana. U
pratnji svoje tupo uzbuĊene ayah, robustne sluškinje,
Pimpl je pokušala da se ruga. »O, boţe moj, kakav šlog
sreće! - pa to je, prosto, za krepati«, vrisnula je. »A ja
mislila danas snimamo onu ljubavnu scenu, tc-tc-tc, pa
sam maloĉas crkavala iznutra, pitajući se kako ću da se
pribliţim tom tipu sa debelim drombuljastim ustima iz
kojih mu bazdi na pokvareno govno bubašvabe.« Kao
zvona teške, grivne, zveckale su joj dok je nogama
treskala po podu. »Mnogo dobra stvar što filmovi ne
mirišu, jer ta kuga nikad ne bi dobila pos’o u
kinematografiji.« I tu je Pimplin monolog došao do
takvog klimaksa skarednosti, da su se oni majstori prvi
put u svojoj praksi ukoĉili i poĉeli da Pimplin reĉnik
porede sa reĉnikom one zloglasne banditske kraljice
Fulan Devi ĉije su kletve mogle za tren oka da istope
pušĉane cevi a novinarske plajvaze da pretvore u gumu.
Pimpl izlazi, plaĉući, cenzurisana, a na podu sobe
za dokumentaciju ostaje da leţi jedan mali novinski
iseĉak. Dok je odlazila, svetlucavi veštaĉki brilijanti
ispadali su joj iz pupka i odraţavali njene suze... a što se
tiĉe Farištine halitoze - zadaha iz usta - ona nije baš
sasvim pogrešila; ako ništa drugo, rekla je bar malĉice
manje no što je bilo u stvari. Dţibrilov dah, oni okerski
oblaci sumpora i paklenih isparenja - kad se uzmu
zajedno sa njegovim jasno izraţenim »udovaĉkim
vrhom« - malim trouglastim završetkom linije kose na
sredini ĉela - i gavranski crnim vlasima - uvek su davali
izgled više sumoran nego oreolski svetaĉki, uprkos
njegovom arhanĊelskom imenu.2 Posle njegovog
nestanka, priĉalo se da ga nije teško naći, jer je za to
potrebno imati samo malo osetljiviji nos... a nedelju dana
posle njegovog uzletanja avionom, jedan tragiĉniji
»izlazak sa scene« nego što je bio onaj Pimpl Bilimorije,
dosta je pojaĉao taj Ċavolski vonj koji je poĉinjao da se
vezuje za njegovo dotle miomirisno ime. Moglo je da se
kaţe da je on sišao sa filmskog ekrana i otišao u svet,
drukĉiji nego što je bioskop; ljudi to znaju ako smrdite.
Od vazduha smo mi stvorenja, Koreni naši u
snovima leţe I u oblacima onim gore Pa se u letu
raĎamo ponovo. Zbogom. Ovo zagonetno pisamce koje
je policija otkrila u »penthauzu« Dţibrila Farište -
potkrovnom stanu sagraĊenom na vrhu oblakodera
Everest Vilaz na Bregu Malabar, u najvišem domu na
najvišoj zgradi najvišeg kraja grada, u jednom od onih
duplo-panoramskih ili dvostruko belvijskih apartmana iz
kojih moţete da bacite pogled ovamo preko veĉernje
ogrlice Marin Drajva ili onamo prema Skandal Pointu i
moru - omogućilo je da naslovi u novinama nastave sa
svojim kakofonijama. Naslov FARIŠTA RONI U
PODZEMLJE, otvorio je Blitz u pomalo makabristiĉkom
stilu dok se Vredna Pĉelica u Dnevnom listu radije
opredelila za naslov DŢIBRIL KIDNUO. Objavljene su i
mnoge fotografije te legendarne rezidencije gde su
francuski majstori za unutrašnju dekoraciju, sa
pohvalnicama od Reze Pahlavija za rad obavljen u
Persepolisu, spiskali milion dolara da bi na toj velikoj
visini rekreirali efekat beduinskog šatora. Još jedna
iluzija uništena njegovim odsustvom; DŢIBRIL
SRUŠIO SVOJ ŠATOR - dreĉali su naslovi u novinama,
ali da li je on otišao gore ili dole ili nekuda poboĉno? To
niko nije znao. U toj metropoli jezika i šapata, ĉak ni
najoštrije uho nije ĉulo ništa pouzdano. Ali gĊa Reha
Merĉant, ĉitajući sve novine, slušajući sve emisije na
radiju, ostajući zalepljena za TV-programe Durdaršan,
uspela je da napabirĉi nešto iz Farištine poruke, da ĉuje
njenu notu koja je svima bila izmakla, pa je povela svoje
dve kćerke i jednog sina u šetnju po krovu svog visoko
uzdignutog doma zvanog Everest Vilaz.
Njegova susetka; zapravo iz stana neposredno
ispod njegovog. Njegova susetka i prijateljica; šta još
treba da kaţem? Svakako, oni skandalima bliski pakosni
magazini grada punili su svoje stupce naglašenim
insinuacijama i ćuškanjem laktovima u rebra, ali ovde
nema razloga za padanje na njihov nivo. Zašto sada
bacati ljagu na njen dobar glas?
Ko je bila ona? Bogata ţena, svakako, jer Everest
Vilaz nije bila stambena zgrada u onom »pemiš« kvartu
Kurla, zar ne? Udata - da, gospodine - i trinaest godina u
braku sa svojim suprugom, velikim poslovnim budţom,
duboko uleglim u biznis sa kugliĉnim leţajima.
Nezavisna trgovkinja, sa radnjom ĉiji su izlozi bili puni
persijskih tepiha i antike iz perioda cvata Kolabe. Ona je
svoje ćilime zvala klims i kleens a drevne artefakte anti-
kjuz.3 Da, i bila je lepa, lepa na onaj strogo uglaĊen naĉin
proreĊenih stanara gradskih nebeskih apartmana; njene
kosti, koţa i drţanje bili su ţivi svedoci njenog davnog
rastanka sa osiromašenim, teškim rodnim tlom. Svi su se
slagali s tim da je ona jaka liĉnost, da je pila kao riba iz
svojih ĉaša od Lalique-ekristala, svoje šešire bestidno
kaĉila na kip svetinje Čole NatraĎ i znala šta hoće i kako
da do toga brzo doĊe. Njen muţ je bio mišić pun para i
dobar slabić. Reha Merĉant je u novinama proĉitala
oproštajno pisamce Dţibrila Farište, sama napisala jedno
pismo, sakupila svoju decu, pozvala lift i njime krenula
ka nebu (samo jedan sprat više) da se suoĉi sa svojom
sudbinom koju je sama bila izabrala.
»Pre mnogo godina«, tako je poĉinjalo njeno
pismo, »iz kukaviĉluka sam se udala. A sad, konaĉno,
ĉinim nešto hrabro.« Na svom krevetu je ostavila novine
sa Dţibrilovom porukom zaokruţenom crvenom
olovkom i debelo podvuĉenom - sa tri grube linije od
kojih je jedna besno poderala novinsku hartiju. I tako,
naravno, svi kurvinski magazini odoše u grad, svi sa
krupnim naslovima kao što su, SKOK TUŢNE
LEPOTICE ZBOG UVENULE LJUBAVI, ili
LEPOJKA SLOMLJENA SRCA SKAĈE U
POSLEDNJI PONOR. Ali:
Moţda je i ona imala u glavi onu bubicu o
ponovrrom roĊenju, jer je Dţibril, ne shvatajući strašnu
moć te metafore, preporuĉio letenje. Da bi se ponovo
rodio, u smrt bi morao da si..., a ona je bila stvorenje
nebesko, ona je iz Lalique-kristala šampanjac pila, ona je
na Everestu ţivela, a jedan od njenih kolega-sa-Olimpa
beše odleteo; a ako je to on mogao, onda bi i ona mogla
krila da dobije i svoj koren u snove da spusti.
To njoj nije pošlo za rukom. Jedan sluga lala -
Indus koji je bio zaposlen kao vratar oblakodera Everest
Vilaz ponudio je svetu svoje nezgrapno svedoĉanstvo.
»Šetkao sam se ovde, ovde, u krugu stambenih zgrada,
kad odjednom tresak, dumbara-bum! Okrenem se i imam
šta da vidim. Telo najstarije kćeri. Lubanja joj se bila
sasvim raspukla. Pogledah gore i videh kako i deĉko
pada, a za njim i mlaĊa devojĉica. Šta da vam kaţem -
zamalo ne tresnuše na mene tamo gde sam stajao.
Metnuh ruku na usta i priĊoh im. Devojĉica je tiho
jeĉala. Ondak opet pogledah gore i videh kako i beguma
nadolazi. Njen sari je lebdeo oko nje k’o neki veliki
balon a sva kosa joj bila raspuštena. Ja sam okren’o
glavu na drugu stranu jerbo je padala odozgore i nije bilo
pristojno da joj zavirujem pod haljinu.«
Reha i njena deca su pali sa Everesta; nije bilo
preţivelih. Šapati su krivili Dţibrila. Ali ostavimo to
ovako, za sada.
Oh: ne zaboravite: on ju je video posle njene smrti.
Video je nekoliko puta. Prošlo je dosta vremena pre nego
što je svet shvatio koliko je taj veliki ĉovek bio bolestan.
Dţibril, filmska zvezda. Dţibril, koji je pobedio
Bezimenu Bolest. Dţibril, koji se plašio spavanja.

Pošto je otišao, one svuda prisutne plakate sa

njegovim likom poĉele su da trule. Na ogromnim,
straviĉno nafarbanim tablama i panoima za reklame sa
kojih je on gledao preko glava naroda, njegovi lenji oĉni
kapci poĉeli su da se ljušte i mrve, i da mu spadaju sve
niţe, dok mu duţice u oĉima nisu poprimile oblik dva
meseca raspolućena oblacima ili mekim noţevima
njegovih dugaĉkih trepavica. Naposletku su mu
trepavice otpale, dajući njegovim namalanim oĉima neki
divalj, buljav izraz. Videlo se i kako propadaju one
mamutske kartonske figure Dţibrila postavljene ispred
bombajskih bioskopa. Kriveći se i naginjući mlitavo na
skelama koje su ih drţale, otpadale su im ruke, lomili su
im se vratovi, cele su se sparušavale. Njegovi portreti na
naslovnim stranama filmskih ĉasopisa dobijali su
mrtvaĉko bledilo, ništavnost oko oĉiju, šupljinu. Slike su
mu, konaĉno, potpuno izbleĊele i išĉezle sa štampanih
stranica, te su tako one blistave korice kolor-magazina
Celebrity, Society i Illustrated Weekly ostale prazne na
svojim ţiĉanim drţaĉima, pa su njihovi izdavaĉi
otpuštali štampare i krivilj, kvalitet štamparskih boja.
Ĉak i na samom bioskopskom platnu, visoko iznad
njegovih oboţavalaca u mraku, ta njegova fizionomija
koja je smatrana za besmrtnu, poĉela je da gnjili, da se
potklobuĉuje i da bledi; kad god bi njegov lik prošao
kroz ĉetvrtasta vratanca projektora, u aparatu bi se nešto
neobjašnjivo zaglavilo, filmska traka bi zakrĉala i stala, a
vrelina lampi u neispravnim projektorima zapalila bi i
zbrisala celuloidnu uspomenu na njega: zvezda koja se
pretvorila u supernovu, sa uništavajućom vatrom što se
širi kroz prostor oko nje iz - kao što je i odgovaralo -
njegovih usta.
Bila je to smrt Boga. Ili nešto veoma sliĉno tome;
jer, zar to ogromno lice, koje je u veštaĉkoj bioskopskoj
noći visilo iznad svojih posvećenika, nije blistalo kao lik
nekog nadzemaljskog Entiteta ĉije se biće nalazilo bar na
pola puta izmeĊu smrtnog i boţanskog? I bliţe
boţanskom nego na pola puta, dokazivali bi mnogi, jer
Dţibril je proveo veći deo svoje jedinstvene karijere u
otelovljavanju - i to apsolutno ubedljivom - bezbrojnih
boţanstava tog potkontinenta, igrajući u filmovima
popularnog ţanra poznatim kao »teologići«. Bio je to
deo magije njegove persone zato što je uspeo da
prekoraĉuje granice religije i da nikog ne uvredi.
Modrokoţac kao Krišna, on je plesao, sa flautom u ruci,
meĊu divnim gopis i njihovim kravama sa teškim
vimenima; sa naviše okrenutim dlanovima, uzvišen,
meditirao je (kao Gautama) o patnjama ĉoveĉanstva,
sedeći ispod rasklimanog bodhi-drveta ţivota. U tim ne
tako ĉestim prilikama, kad je silazio s nebesa, on nikad
nije preterivao, igrajući, na primer, uloge i Velikog
Mogula i njegovog ĉuvenog lukavog sveštenika u
klasiĉnom komadu Akbar i Birbal. Tokom decenije i po,
on je stotinama miliona vernika u toj zemlji u kojoj, do
danas, populacija nadmašuje boţanstva sa manje od tri
prema jedan, predstavljao ono najprihvatljivije i odmah
prepoznatljivo lice Vrhovnog Bića. Za mnoge od
njegovih oboţavalaca, ona granica koja odvaja glumca
od njegovih uloga odavno je prestala da postoji.
Oboţavaoci, da, ali? Kako stoji stvar sa samim
Dţibrilom?
Sa tim licem. U stvarnom ţivotu, svedeno na
prirodnu veliĉinu, postavljeno meĊu obiĉne smrtnike,
ono je stajalo otkriveno kao ĉudno nestarsko lice. Oni
njegovi nisko spušteni oĉni kapci mogli su da mu daju
izraz iscrpljenosti. A bilo je i neĉeg prostaĉkog oko
njegovog nosa; usne su mu bile i suviše mesnate da bi
otkrivale neku snagu, uši sa dugaĉkim školjkama, po
teksturi sliĉne onoj kvrgavoj dinji kantalupi. Lice
najprofanije i najsenzualnije. A na tom licu odnedavno je
bilo moguće zapaziti i bore prokopane njegovom
skorašnjom maltene fatalnom bolešću. A ipak, uprkos
njegovoj profanosti i iscrpljenosti, bilo je to lice
nerazmrsivo isprepleteno sa svetošću, savršenstvom,
finoćom: Boţija stvar. Nema objašnjenja ukusa, i to je
sve. U svakom sluĉaju, vi ćete se sloţiti da za jednog
takvog glumca (moţda za svakog glumca, pa ĉak i za
Ĉamĉu, ali najviše od svih za njega) ĉinjenica da u
svakom polucilindru ima pĉelicu koja mu zuji o
avatarima - inkarnacijama, kao što je mnogo
metamorfozirani Višnu, nije baš tako iznenaĊujuća.
Ponovno roĊenje: i to je Boţija stvar.

Ili, ali, onda opet... ne uvek. Ima i onih svetovnih

reinkarnacija. Dţibril Farišta je roĊen kao Ismail
NaĊmudin, u Puni, u Britanskoj Puni, u ofucanom kraju
imperije, mnogo pre one Pjune od RaĊniša, itd. (Pjuna,
Vadodara, Mumbai; danas ĉak i gradovi mogu da
dobijaju imena sa pozornice). Ime Ismail, po onom
detetu umešanom u ţrtvovanje Ibrahima, a NaĊmudin,
zvezda vere; dakle, odbacio je i te kakvo ime pre no što
je uzeo ono anĊeosko.
Docnije, kad se avion Bostan nalazio u kandţama
vazdušnih pirata - »hajdţekera«, i dok su se putnici, u
strahu za svoje budućnosti, vraćali u svoje prošlosti,
Dţibril je poverio Saladinu Ĉamĉi da je njegov izbor
pseudonima bio naĉin odavanja pošte uspomeni na
njegovu pokojnu majku, »na moju mumiĎi, Buzdo, moju
jedinu Mamo, jer ko je drugi, sem nje, poĉeo sa ĉitavom
onom anĊeoskom rabotom, sa njenim liĉnim anĊelom,
pa me je zato i nazvala Farišta, jer ja sam oĉigledno bio
mnogo slatko dete, verovao ti ili ne; bio sam dobar k’o
’lebac i zlatan k’o zlato prokleto«.
Puna ga nije drţala; on je u svom najranijem
detinjstvu bio odveden u onaj kuĉkograd, i to je bila
njegova prva seoba; njegov je otac dobio posao meĊu
inspiratorima onih budućih kvarteta guraĉa invalidskih
stolica - brzonogim raznosaĉima ruĉkova ili
»dabavalama« bombajskim. A Ismail, nazvani Farišta,
pošao je, u svojoj trinaestoj, stopama svoga oca.
 Dţibril, zarobljen u avionu AI-420, utonuo u
praštajuće rapsodije, gledao je Ĉamĉu pravo u oĉi svojim
svetlucavim pogledom i objašnjavao mu misterije
sistema znakova tih trkaĉa - crna svastika (znak sunca),
crven krug ţuta crta taĉka - dok mu je kroz duhovno oko
protrĉavao ceo taj relej od kuće do kancelarijskih
stolova, taj neverovatni sistem po kojem je dve hiljade
dabavala svaki dan raznosilo preko sto hiljada ĉabrića sa
jelima za ruĉak, a u loše dane, Buzdo, moţda bi samo
petnaestak bilo pogrešno isporuĉeno; mi smo bili
nepismeni, većina nas, ali ti znaci su bili naš tajni jezik.
Bostan je leteo oko Londona, revolveraši su
patrolirali stazama pored sedišta, a svetlost u putniĉkim
odeljcima beše ugašena; ali Dţibrilova je energija bila
svetlost u tami. Na nabranom bioskopskom platnu, na
kojem je, ranije tokom putovanja, bio prikazan jedan
tuţan i u vazduhu svuda prisutan film Voltera Mataua i
Goldi Hon, sada su se kretale senke, projektovane
nostalgijom talaca, a najoštrije izraţena meĊu njima bila
je vretenasto mladalaĉka senka Ismaila NaĊmudina,
mamiĉinog anĊela sa »gandi«-kapom na glavi, kako
trĉeći raznosi podnevnu klopu po gradu. Mladi dabavala
ţivahno se provlaĉio kroz gomilu senki, jer je on bio
naviknut na takve uslove rada, i zamisli, Buzdo, tu sliku
- trideset do ĉetrdeset ĉabrića na jednom dugaĉkom
drvenom posluţavniku na tvojoj glavi, a kad se voz-lokal
zaustavi na stanici, imaš moţda samo jedan minut da se
probiješ kroz guţvu ili, ako si bliţe izlazu, da iskoĉiš na
peron, a zatim da trĉiš ulicama, klot napolju. Si Mile,
izmeĊu kamiona autobusa vespa i ĉega sve ne, je’n-dva,
je’n-dva, ruĉak, ruĉak, »dabe« moraju da se probiju; a
kad ti monsun udari duţ pruge i voz crkne, ili ako se
naĊeš do pojasa u vodi na nekoj poplavljenoj ulici, pa te
tu prepadnu bande, moj Salad-baba, ĉasna-reĉ
organizovane bande pljaĉkaša daba, jer to je gladan
grad, batice, šta da ti priĉam, ali mi smo ih sreĊivali, nas
je svugde bilo, mi smo sva znanja sijali, i koji su to
lopovi mogli nama da promaknu, i mi nikad nismo išli u
tamo-neku policiju da ih cinkarimo, jer mi smo gledali
svoja posla.
Kad padne noć, otac i sin bi se iscrpljeni vraćali u
svoju kolibu blizu aerodromske piste kod Santakruza, a
kad bi Ismailova majka videla sina kako Ċolazi kući
osvetljen zeleno-crveno-ţutom svetlošću uzlećućih
dţetova, ona bi prosto rekla da je njoj dovoljno samo da
ga vidi pa da joj se svi snovi ostvare, što je bio prvi znak
da je u Dţibrilu bilo neĉeg neobiĉnog, jer je on, izgleda,
od samog poĉetka bio kadar da ispunjava skrivene
ljudske ţelje a da, pri tom, on sam nema pojma o tome
kako mu to uopšte polazi za rukom. Moglo bi i da se
kaţe da njegovom ocu, NaĊmudinu Starijem, nikad nije
smetalo to što je njegova ţena imala oĉi samo za svog
sina i što su sinovljeva stopala noću bila masirana a
njegova ostajala bez njenog dodira. Sin je blagoslov
boţji a blagoslov traţi zahvalnost blagoslovenih.
Naima NaĊmudin umre. Udario ju je autobus i to
je bilo ono što je bilo; a Dţibril nije bio u blizini da bi
odgovorio na njene molitve da ih Bog poţivi. Tiho, kao
da je to bilo uobiĉajeno i oĉekivano, oni su tugu svoju
pokopali prekovremenim radom, uĉestvujući u jednom
neobjašnjivom takmiĉenju ko moţe da nosi najviše
»daba« na glavi, ko moţe da stekne najviše novih veza
meseĉno, i ko moţe najbrţe da trĉi, kao da je veći rad
govorio o većoj ljubavi. Kad bi noću gledao svog oca,
njegove kvrgave i nabrekle vratne ţile i vene na
slepooĉnicama, Ismail NaĊmudin bi shvatao koliko mu
je stari zamerao, i koliko je tom njegovom ocu bilo
vaţno da zaštiti sina i time ponovo stekne ono prvenstvo
uzurpirano od strane njegove pokojne ţene. Kad je to
jednom shvatio, deĉak se malo smirio, ali oĉeva
predanost tome bila je nepopustljiva, te je momĉić ubrzo
dobio unapreĊenje - prestao je da bude obiĉno trĉkaralo i
postao jedan od »mukadama«-organizatora. Kad je
Dţibril imao devetnaest godina, NaĊmudin Stariji je
postao ĉlan gilde raznosaĉa ruĉkova, Udruţenja
bombajskih nosača čabrića, a kad je navršio dvadesetu,
otac mu je umro, zaustavljen na svojim stazama šlogom
koji ga zamalo nije razneo. »On je otrĉao u svoju raku«,
rekao je generalni sekretar gilde, babasahib Matre, liĉno.
»Jadni kopilan, prosto je čabrirao.« Ali to je njegovo
siroĉe znalo bolje. On je znao da se njegov otac u ţivotu
dobro natrĉao, da je tako izbrisao granice izmeĊu dva
sveta i da je klot istrĉao iz sopstvene koţe i utrĉao u
zagrljaj svoje pokojne ţene, kojoj je jednom zasvagda
pokazao superiornost svoje ljubavi. Neki su iseljenici
srećni kad mogu da se isele.
Babasahib Matre je sedeo u svojoj plavoj
kancelariji iza zelenih vrata iznad lavirintskog bazara -
zastrašujuća figura, kao Buda debela, jedna od velikih
pokretaĉkih sila velikog grada koja je posedovala
mistiĉni dar da uvek bude apsolutno smirena, da se nikad
ne pomera dalje od svoje radne sobe, a da ipak svugde
bude vaţna i da se sreće sa svakim ko nešto znaĉi u
Bombaju. Onog dana kad je Ismailov otac pretrĉao
granicu da bi se našao sa Naimom, babasahib je pozvao
mladića pred svoju personu. »Dakle? Jesi li ti uznemiren
il’ šta?« Odgovor sa oborenim pogledom: Oh, hvala na
pitanju. BabaĊi, ja sam o-kej. »Kušuj!« rekao mu je
babasahib Matre. »Od danas, ti ţiviš kod mene.« Ali-ali,
babaĊi... »Mani to ali kad razgovaraš sa mnom. Ja sam o
tome već obavestio svoju dobru ţenu. Završen
razgovor.« Izvini, babaĊi, ali da l’ mogu da te pitam
zašto? »Ja sam rekao svoje.«
Dţibrilu Farišti nikada nije bilo reĉeno zašto je
babasahib bio odluĉio da se na njega saţali i da ga otrgne
od bezbudućnosti ulica, ali posle kraćeg vremena, on je
poĉeo da dobija neku predstavu o tome. GĊa Matre je
bila mršava ţena, kao olovĉica pored ogromne gume od
babasahiba, ali je toliko bila ispunjena materinskom
ljubavlju da je trebalo da bude debela kao veliki krompir.
Kad je baba dolazio kući, ona mu je svojim rukama
trpala slatkiše u usta, a novodošljak u tu kuću noću je
slušao kako Generalni sekretar UBNĈ-a protestuje,
Ostavi me na miru, ţeno, ja mogu i sam da se svlaĉim.
Za vreme doruĉka, ona je Matrea kašikom hranila sa
mnogo Ċodatka slada, a pre njegovog odlaska na posao,
ĉetkom mu je glaĉala kosu. Oni su bili braĉni par bez
dece, a mladi Nadmudin je shvatio da je on babasahibu
potreban da bi s njim delio taj teret. No, ĉudno je bilo to
što njega, mladića, beguma nije tretirala kao dete. »Pa, je
l’ vidiš, on je odrastao momak«, govorila je svom muţu,
kad ju je jadni Matre molio: »Daj i detetu jednu prokletu
kašiku slada«. Da, odrastao momak, »a mi moramo da
napravimo ĉoveka od njega, muţu, a ne da ga mazimo
k’o bebu«. More, do Ċavola«, prasnuo bi babasahib,
»zašto mi to radiš?« A gĊa Matre bi briznula u plaĉ. Ali
ti meni znaĉiš sve«, plaĉući bi rekla, »ti si moj otac, moj
ljubavnik, i bebica moja. Ti si moj gospodar i moje
odojĉe. Ako ja tebe ne zadovoljavam, onda meni nema
ţivota.«
Prihvatajući svoj poraz, babasahib Matre bi
progutao kašiku slada.
Bio je on dobrodušan ĉovek a to je skrivao iza
svog vreĊanja drugih i galame koju je dizao oko sebe.
Da bi tešio momka-siroĉe, imao je obiĉaj da mu u svojoj
plavoj kancelariji priĉa o filozofiji ponovnog raĊanja,
ubeĊujući ga da su njegovi pokojni roditelji već viĊeni
za ponovni ulazak nekuda, sem, naravno, ako im ţivoti
nisu bili toliko svetaĉki, da su zasluţili onu krajnju
Boţiju milost. I tako je Matre bio taj koji je Farištu
drmnuo da se baci na tu ĉitavu rabotu oko reinkarnacije,
a ne na samu reinkarnaciju kao takvu. Baba-sahib je bio
psihiĉar-amater, više kao jedan spiritistiĉki medijum,
tapšaĉ nogu stolova i ubacivaĉ duhova u ĉaše. »Ali ja
sam se svega toga odrekao«, rekao je svom protege-u uz
mnoge odgovarajuće melodramatiĉne varijacije u glasu,
gestove i grimase s mrštenjem, »i kad sam dobio bitku u
svom krvavom ţivotu.«
Ĉim je ĉaša (pripovedao je Matre) bila posećena
od strane duhova, najboljih saradnika, kao što su neki
više nego prijateljski nastrojeni budţovani, shvataš, ja
sam pomislio da im postavim neka velika pitanja. Ima li
boga, a ona ĉaša koja je na stolu skakutala sve u krug,
k’o neki miš il’ tome sliĉno, prosto se zaustavi k’o
mrtva, nasred stola, ni da mrdne, kompletno grogi,
kaput. I onda, rekoh, o-kej, ako nećeš d’odgovoriš na to
pitanje, pokušaj d’odgovoriš na ovo: Da li postoji Đavo?
Posle toga, ĉaša - brrr-brr! - poĉe da se trese: i sad
našteluj uvce! - isprva polakopo-lako, a zatim sve
brţebrţe, kao pihtije, sve dok ne Ċipi! - opa! - sa stola
pravo uvis, pa onda pade dole na svoj bok - i - uh! -
razbi se u hiljadu i jedno parĉence, cangr-tras - srĉa!
Verov’o-ne-verov’o, babasahib Matre reĉe što je imao da
kaţe, ali otada-i-otuda ja nauĉih svoju lekciju: ne mešaj
se u tu stvar, Matre, ne mešaj se u ono što ne moţeš da
ukapiraš.
Ova priĉa je ostavila dubok utisak na svest mladog
slušaoca, jer se on još pre smrti svoje majke bio uverio u
postojanje natprirodnog sveta. Ponekad, kad bi se
osvrnuo oko sebe, naroĉito na popodnevnoj ţezi kad je
vazduh postajao glutinozan, ĉinilo mu se da se vidljivi
svet - njegovi oblici, stanovnici i stvari - meĊusobno lepi
kroz atmosferu kao neko obilje velikih ledenih bregova,
pa je zamišljao kako se sve to nastavlja dalje ispod
površine tog ĉorbastog vazduha: ljudi. automobili, psi,
panoi sa filmskim plakatima, drveće - devet desetina
njihovog realiteta skriveno od njegovih oĉiju. Onda bi on
trepnuo i iluzija bi išĉezla, ali ga taj osećaj nikad nije
napustio. Odrastao je verujući u Boga, anĊele, demone,
duhove, afrite i Ċinije, i to tako stvarno kao da su oni
volovska kola ili uliĉne bandere, te ga je ĉinjenica da
nikad nije video nekog duha pogaĊala kao neka oĉna
mana. Maštao bi o svom otkriću nekog ĉarobnog
optiĉara kod kojeg bi kupio umbralne zelene naoĉare za
korigovanje svoje ţalosne kratkovidosti, posle ĉega bi
bio kadar da kroz gusti, zaslepljujući vazduh vidi taj
basnoslovni svet ispod svega.
Od svoje majke Naime NaĊmudin slušao je mnoge
priĉe o Proroku, no ako su se u njene verzije bile uvukle
i neke netaĉnosti, njega nije zanimalo kakve su. »Kakav
ĉovek taj Prorok!« pomislio je. »Koji anĊeo ne bi
poţeleo da s njim razgovara?« Ali, ipak je ponekad sebe
hvatao u ĉinu formiranja bogohulnih misli, na primer,
kad je jednom, bez svesne namere, tonući u san u svom
poljskom krevetu, u Matrinoj rezidenciji, svojom
sanjivom maštom poĉinjao da sopstveno ljudsko stanje
poredi sa onim Prorokovim iz vremena kad je ovaj,
ostavši siroĉe i bez sredstava za ţivot, postigao veliki
uspeh u svom poslu kao biznis-menadţer bogate udovice
Hadidţe, i završio kao njen muţ. Dok je klizio u san,
Dţibril je video sebe na nekoj ruţama-posutoj platformi,
kako se budalasto i stidljivo smeška ispod prozraĉnog
sari-palu vela kojeg je ĉedno stavio preko svog lica, dok
njegovnjen novi muţ, babasahib Matre, zaljubljeno
pruţa ruku ka njemu da skine tu laku tkaninu, i gleda
svoje lice u ogledalu na Dţibrilovoj preponi. Taj san o
venĉanju sa babasahibom prenuo ga je i probudio
crvenog od stida, te je posle toga poĉela da ga zabrinjava
ta neĉistota u njegovoj prirodi koja mu je stvarala takve
straviĉne vizije.
MeĊutim, njegova religijska vera bila je stvar
slabog intenziteta, deo njegove liĉnosti koji nije zahtevao
nimalo posebniju paţnju nego ostali delovi. Kad ga je
babasahib Matre doveo u svoju kuću, to je mladiću bio
dokaz da nije sam na ovom svetu, da se nešto stara o
njemu, i zato nije bio naroĉito iznenaĊen kad ga je
babasahib pozvao u svoju plavu kancelariju onog jutra
na njegov dvadeset prvi roĊendan i izbacio iz sluţbe bez
ikakve namere da ga sasluša.
»Ti si otpušten«, naglašeno je rekao Matre, sav
blistajući. »Škartiran si, ugasio si ga. Iz-ba-čen si!«
»Ali, ĉiko...«
»Kušuj!«
 Zatim je babasahib dao siroĉetu najveći poklon u
njegovom ţivotu, obaveštavajući ga da je za njega
zakazan sastanak u studijima preduzeća legendarnog
filmskog magnata g.D.W. Rame; audicija. »To ti je samo
da se pojaviš«, rekao je babasahib. »Rama je moj dobar
prijatelj i mi smo razgovarali o tome. Mala uloga, za
poĉetak, a zatim sve zavisi od tebe. A sad se gubi, da te
moje oĉi ne gledaju, i prestani da praviš te ponizne
grimase, jer to tebi ne leţi.«
»Ali, ĉiko...«
»Momak k’o što si ti izeleda i suviše fino da bi
celog ţivota nosio one ĉabriće na svojoj glavi. A sad se
iznesi, idi i budi glumaĉki peder. Otpustio sam te pre pet
minuta.«
»Ali, ĉiko...«
»Rekao sam ti šta sam imao da ti kaţem. Zahvali
svojoj srećnoj zvezdi.«
Postao je Dţibril Farišta, ali ĉetiri godine nije bio
filmski star, već je šegrtovao u jednoj seriji nokebaut-
uloga grube komike. Ostao je smiren, neuţurban, kao da
je bio kadar da predvidi svoju budućnost, a njegov
nedostatak ambicije svrstao ga je u neku sortu autsajdera
u jednoj od najsujetnijih delatnosti. Nauĉio je da bude
glup ili drzak, ili, pak, i jedno i drugo. I u toku te
ĉetvorogodišnje divlje filmske zbrke on ni jednu jedinu
ţenu nije poljubio u usta.
Na filmu, on je igrao ţrtvu, gubitnika, idiota
zaljubljenog u lepoticu, koji ne moţe da shvati da ona ni
za hiljadu godina ne bi trgnula na njega; zatim smešnog
ĉiku, siromašnog roĊaka, seoskog debila, nesposobnog
švindlera - nijednog od tipova koji bi ikad mogao da
zasluţi neku ljubavnu scenu. Ţene su ga šutirale,
šamarale, peckale, smejale mu se u lice, ali ga nikad na
celuloidnoj traci nisu neţno pogledale ili mu pevale ili
plesale oko njega sa filmskom ljubavlju u oĉima. Kad
nije snimao, ţiveo je sam u dvosobnom stanu blizu
studija i pokušavao da zamisli kako ţene izgledaju bez
haljina. A da bi oslobodio svoje misli od predmeta
ljubavi i ţelje, on je, postajući neprobirljiv samouk,
gutajući metamorfiĉke mitove stare Grĉke i Rima i
inkarnacije Jupitera, prouĉavao momka koji se pretvorio
u cvet, u ţenu-pauka, u Kirku, u sve; pa i teozofiju Ani
Bizant i sloţenu teoriju polja i incident sa Satanskim
stihovima u poĉetku Prorokove karijere, kao i politiku
Muhamedovog harema posle njegovog trijumfalnog
povratka u Meku; a prouĉavao je i nadrealizam štampe u
kojem su leptiri mogli da uleću u usta mladih devojaka,
moleći ih da ih one pojedu, i decu roĊenu bez lica, i
mlade deĉake sanjane u nemogućim pojedinostima
ranijih inkarnacija, na primer, u zlatnoj tvrĊavi prepunoj
dragog kamenja. On je sebe ispunio bog-sveti-zna ĉime
sve, ali u sitne sate svojih besanih noći nije mogao da
ospori da je bio pun neĉega što nikad nije bilo korišćeno,
da on sam nije znao kako da poĉne da se time koristi,
time, to jest - ljubavlju. U snovima su ga muĉile ţene
neodoljive ljupkosti i lepote, te je zato više voleo da
ostaje budan i sebe nagoni da vrši probu ponekog dela
svog opšteg znanja, kako bi izbrisao tragiĉko oseĉanje
ĉoveka obdarenog većim-no-obiĉno kapacitetom za
ljubav, ali bez ijedne osobe na svetu kojoj bi tu ljubav
ponudio.
Do velikog preokreta u njegovom ţivotu došlo je
sa pojavom teoloških filmova. Kad se formula za
pravljenje filmova po puranama4 uz dodavanje
uobiĉajene mešavine pesama, igara, smešnih ĉika itd.
jednom isplatila, svi bogovi i boginje panteona dobili su
svoju šansu da postanu starovi. Kad je D.W. Rama
odluĉio da se snimi film po priĉi o Ganešu, nijedan od
vodećih filmskih glumaca toga vremena koji su donosili
veliku zaradu nije hteo da pristane da tokom celog filma
bude skriven pod maskom u vidu slonovske glave.
Dţibril je iskoristio tu šansu. Bio je to njegov prvi hit,
Ganpati-baba, i on je odjednom postao superstar, ali
samo sa surlom i velikim ušima. Posle šest filmova u
kojima je igrao ulogu tog boga sa slonovskom glavom,
bilo mu je dopušteno da skine tu glomaznu, klateću, sivu
masku i da umesto nje prikaĉi sebi dugaĉak i dlakav rep,
da bi igrao ulogu Hanumana, kralja majmuna, u jednoj
sekvenci avanturistiĉkih filmova koji su za uspeh više
dugovali izvesnoj jeftinoj televizijskoj seriji iz Hong-
konga nego epu Ramajana. Ta serija je bila toliko
popularna da su majmunski repovi postali deo etikete
mladih i drĉnih gradskih frajera na jednoj vrsti ţurki na
koju su dolazile cure - manastirske internatkinje -
poznate kao »ţabice« zbog svoje spremnosti da se iz
cuga praskavo potucaju.
Posle Hanumana, za Dţibrila više nije bilo
zaustavljanja, a njegov fenomenalni uspeh produbio je
njegovo verovanje u anĊela-ĉuvara. Ali to je vodilo i do
nekih tuţnijih zbivanja.
(Vidim da ipak moram da izbrbljam tajnu jadne
Rehe.)
I pre nego što je laţnu glavu zamenio veštaĉkim
repom, on je za ţene bio neodoljivo privlaĉan.
Zavodljive ĉari njegove slave rasle su ĉak dotle da ga je
više tih mladih dama molilo da na glavi drţi masku
Ganeša dok ĉine ljubav, ali je on to odbijao zato što je
poštovao dostojanstvo toga boga. Zbog svoje naivnosti i
bezazlenosti steĉene tokom vaspitanja još u detinjstvu,
on tada nije umeo da pravi razliku izmeĊu kvantiteta i
kvaliteta i zato je osećao potrebu da nadoknadi
izgubljeno vreme. Imao je toliko seksualnih partnerki da
za njega nije bilo neobiĉno što im je zaboravljao imena
ĉak i pre nego što bi napustile njegovu sobu. Ne samo da
je postao švaler najgore vrste, već je nauĉio i veštinu
pretvaranja, jer ĉovek koji igra bogove mora da bude
iznad svakog prekora. Umeo je da tako vešto skriva
skandale i razuzdanost u svom ţivotu, da ga je njegov
stari zaštitnik, babasahib Matre - ĉitavu deceniju od onog
dana kad je mladog dabavalu poslao u svet iluzija, crnog
novca i pohote - leţeći u svojoj samrtnoj postelji,
preklinjao da se oţeni i dokaţe da je muškarac. »Tako ti
boga, mister«, molio ga je babasahib, »kad sam ti onda
rekao da ideš na film i postaneš peder, nikad nisam
pomislio da ćeš da me ozbiljno shvatiš, jer u poštovanju i
slušanju starijih ipak postoji neka granica.« Dţibril je
podigao ruke uvis i zakleo se da on nije tako sraman
stvor i da će, kad se pojavi ona prava devojka, rado
stupiti u brak. »A šta ti to ĉekaš? Neku boginju sa
nebesa? Gretu Garbo, Grace-kali (Grejs Keli), koju?«
zavapio je starac, iskašljavajući krv, ali Dţibril ga je
ostavio sa zagonetnim osmehom na svom licu koji je
starcu omogućio da umre ne baš sasvim spokojno.
Lavina seksa u kojoj se ulovljeni Dţibril Farišta
koprcao, tako je duboko sahranila njegov najveći dar da
je lako mogao da mu bude zanavek izgubljen, njegov dar
za iskreno i duboko voljenje bez uzmicanja, taj retki i
prefinjeni dar koji on nikad nije bio kadar da primeni. U
vreme pre nego što se razboleo on je gotovo bio
zaboravio one patnje koje je ranije osećao zbog ţudnje
za ljubavlju, koje su ga razdirale kao neki ĉarobnjakov
noţ. Dakle, posle svake gimnastiĉke noći, on je mirno i
dugo spavao, kao da ga nikad nisu muĉile one sanjane
ţene, kao da se nikad nije nadao da će se zaljubiti.
»Tvoja je nevolja u tome«, kazala mu je Reha
Merĉant kad se materijalizovala iz oblaka, »što su ti svi
uvek opraštali, bog-sveti-zna zašto, i uvek si bio
pošteĊen, kidnuo si i sa jednim ubistvom na savesti.
Niko te nikad nije smatrao za odgovornog zbog onog što
si ĉinio.« On nije mogao da se raspravlja. »Boţji dar«,
vrisnula je ona na njega, »bogzna šta si ti mislio o svom
poreklu, o tome odakle si došao, a jedan si od onih
tipova što Ċipe iz blata pa se pojave, i sam-bog-sveti-zna
kakve si sve boleštine doneo.«
Ali to je baš ono što ţene rade, mislio je on tada;
one su bile sudovi u koje je on sipao sebe, a kad je
odlazio dalje, ons su shvatale da mu je takva priroda, pa
su mu opraštale. A istina je to da ga nijedna nije krivila
što ju je ostavio, niti zbog njegove hiljadu i jedne
nepaţnje, a koliko je tek bilo abortusa? - zahtevala je
Reha da joj kaţe, u rupi oblaka, koliko srca slomljenih?
Tokom svih tih godina on je bio korisnik beskrajne
ţenske velikodušnosti ali i ţrtva, jer je njihovo praštanje
bilo uzrok najveće moguće pokvarenosti u njemu, naime,
ideje da on ništa loše ne radi.
Reha: ona je ušla u njegov ţivot kad je kupio onaj
stan - »penthauz« na vrhu Everest Vilaza, i kad mu je
ponudila, kao susetka i poslovna ţena, da mu pokaţe
svoje tepihe i antikvitete. Muţ joj je bio na jednom
meĊunarodnom kongresu proizvoĊaĉa kugliĉnih leţaja u
Geteborgu, u Švedskoj, pa je u njegovom odsustvu
pozvala Dţibrila u svoj apartman sa rešetkastim
pregradama od dţejsalmerskog mermera, drvenim
gelenderima u duborezu iz palata Kerelana i jednom
mogulskom kamenom chhatri ili kupolom pretvorenom
u kadu sa vrtlozima, kad se u nju pusti voda; dok mu je
sipala francuski šampanjac, bila je naslonjena na
mramorni zid i na leĊima je osećala njegove hladne
vene. Dok je on pijuckao šampanjac, ona ga je pecnula
rekavši mu da bogovi ne bi trebalo da piju alkohol, a on
joj je na to odgovorio reĉenicom koju je bio proĉitao u
jednom novinskom intervjuu sa Aga Kanom - O, znate,
ovaj mi šampanjac sluţi samo za paradu, - ali ĉim ga
moje usne dodirnu, on se pretvara u vodu. - Posle toga
njoj nije mnogo trebalo da bi svojim usnama dotakla
njegove, i da se posle istopi u njegovom zagrljaju. Pre
nego što su joj se deca vratila iz škole sa njihovom ayah-
sluškinjom, ona je bila besprekorno odevena i oĉešljana,
i sedela je s njim u salonu otkrivajući mu tajne trgovanja
tepisima, poveravajući mu da je takozvana umetniĉka
obrada svile u stvari veštaĉka a ne umetniĉka, i
upozoravajući ga da pazi da ga ne obmane njena brošura
u kojoj je ćilim bio zavodljivo opisan kao tvorevina od
vune ĉupane sa vratova tek ojagnjenih jaganjaca, a to je,
zapravo, vidite, samo vuna lošijeg kvaliteta - reklama,
šta da se radi, tako vam je to.
On nju nije voleo, nije joj bio veran, zaboravljao je
njene roĊendane, propuštao da joj uzvraća telefonske
pozive, okretao glavu od nje kad je to bilo najneprijatnije
zbog prisustva, u njenoj kući, veĉernjih gostiju iz sveta
kugliĉnih leţaja, a ona mu je, kao i one ostale, opraštala.
Ali njeno opraštanje nije bilo tiho, plašljivo otpisivanje
njegovih gafova, kao što su to radile te ostale. Reha je
znala da zbog toga poludi, da mu stvara pakao, da se
izdire na njega i da ga psuje zbog nekorisnih lafanga,
haramzada i salah-ţenskinja, pa ĉak, in extremis, i zato
što je kriv zbog nemogućeg podviga, što je pojebao i
svoju roĊenu sestru koju nije imao. Nije ga ni od ĉega
štedela, optuţivala ga je da je površna kreatura, kao
bioskopsko platno, a zatim bi krenula ka njemu, sve bi
mu ipak oprostila i na kraju dopustila da joj raskopĉa
bluzu. Dţibril nije odolevao operskom praštanju Rehe
Merĉant, koje mu je tim više bilo dirljivo zbog škripca u
kojem se nalazila, zbog njene nevernosti kralju kugliĉnih
leţaja, koju Dţibril nikad nije hteo da pominje, već je
njene verbalne šljage muški podnosio. I tako, primajući
oproštaje od svojih ostalih ţena koje su ga ostavljale
hladnog i koje je zaboravljao ĉim bi izgovorile oproštaj,
on se vraćao Rehi da bi ga vreĊala a zatim tešila onako
kako je to samo ona umela.
Onda se našao na ivici smrti.
Snimao je neki film u Kanja Kumari, na samom
roglju Azije, uĉestvujući u jednoj sceni tuĉe na vrhu rta
Komorin gde se ĉoveku ĉini da se tri okeana stvarno
meĊusobno sudaraju. Tri garniture talasa valjale su se sa
zapaĊa istoka juga i sudarile uz moćno pljeskanje svojih
vodenih šapurda baš u trenutku kad je Dţibril primao
jedan direkt u vilicu - savršena koincidencija - i on je
tu, na licinom mestu skonĉao, tresnuvši nauznak u
trookeansku penu na obali. Ali nije ustao.
Da poĉnemo sa onim ĉovom koga su svi za to
krivili, sa dţinovskim engleskim snagatorom Justasom
Braunom, koji je izveo taj udarac. On se ţestoko bunio
protiv optuţbi. Zar nije on bio onaj isti badţa koji je
izvodio tu istu radnju naspram glavnog popa N.T. Rame
Rao u mnogim njegovim ulogama u teologićima? I zar
nije on, Justas, usavršio veštinu takvog »graĊenja« tog
starkelje da u makljaţi s njim izgleda pristojno, a da ga
pri tom, on, Justas, nikad ne povredi? Da li se on ikad
poţalio što pop N.T.R. nikad nije blago udarao njega, te
je tako on, Justas, uvek završavao sav modar od batina
glupo dobijenih od jednog prcoljka koga bi on mogao da
pojede za doruĉak na parĉetu preprţenog ’leba; i da li je
on, Justas, ikad, bar jedanput, izgubio strpljenje? Nije. I
šta ondak? Kako bi neko mogao i da pomisli da bi on
mogao da povredi besmrtnog Dţibrila?
- Ipak su ga najurili a policija ga je ućorkirala na
neodreĊeno vreme, za svaki sluĉaj.
Ali Dţibrila nije taj udarac sravnio sa zemljom.
Pošto je filmski star bio prebaĉen u bombajsku
traumatološku bolnicu »Briĉ Kendi« dţetom Indijskog
ratnog vazduhoplovstva odvojenog samo u tu svrhu, i
kako posle iscrpljujućih testova nisu došli ni do kakvog
nalaza, i dok je on leţao u nesvesti, umirući, sa krvnom
slikom srozanom od njegovih normalnih 15 na ubistvene
4,5 jedinice crvenih krvnih zrnaca, jedan predstavnik
lekarskog konzilijuma suoĉio se sa nacionalnom
štampom na širokom belom stepeništu bolnice. »To je
neka jako ĉudna misterija«, izustio je on. »Nazovite je,
ako hoćete, prstom Boţijim.«
U Dţibrilu Farišti, u celoj njegovoj iznutrici, bila
je poĉela hemoragija - bez nekog vidljivog razloga;
prosto, unutrašnje krvavljenje, ispod cele koţe, sa
pretnjom bliske smrti. A do najgoreg trenutka je došlo
kad je krv poĉela da mu curi iz guznog creva i penisa, te
se ĉinilo da ĉe svakog ĉasa da mu u bujici navali i iz
nosa, ušiju i oĉnih duplji. Sedam dana je krvavio,
dobijao transfuzije i svaki mogući agens protiv
zgrušavanja krvi poznat u medicinskoj nauci, ukljuĉujući
i koncentrisanu formu pacovskog otrova, te iako je taj
tretman rezultirao u marginalno poboljšanje, lekari su od
njega digli ruke, smatrajući ga za izgubljen sluĉaj.
Cela je Indija bila pokraj Dţibrilove bolesniĉke
postelje. Bilteni o njegovom zdravstvenom stanju bili su
vodeća vest svake radio-emisije, tema programa vesti
svakog sata na nacionalnoj televizijskoj mreţi, a masa
sveta okupljena na Aveniji Vorden bila je tako velika da
je policija morala da je rasteruje šmrkovima i suzavcem
iako su svi oplakivaĉi već uveliko od ţalosti ronili suze i
naricali. Predsednica vlade otkazala je sve sastanke i
odletela da ga poseti u bolnici. Njen sin, saobraćajni
pilot, sedeo je u Farištinoj bolesniĉkoj sobi, drţeći ga za
ruku. Strepnja je bila zahvatila celu naciju, jer ako je
Bog odluĉio da ovako kazni svoju najslavniju
inkarnaciju, šta bi tek u njegovoj zalihi gneva moglo da
bude za ostale ljude u zemlji? Ako Dţibril umre, moţe li
Indija još dugo, posle njegove smrti? U dţamijama i
hramovima širom zemlje, zbijene mase vernika su
molile, ne samo za ţivot umirućeg glumca nego i za
budućnost, za same sebe.
A Ko Dţibrila nije posetio u bolnici? Ko mu nije
nijedno pismo napisao, ili bolnicu telefonom zivkao, slao
cveće i ĉabriće izvrsnih domaćih jela? Dok su mu mnoge
ljubavnice bestidno slale karte sa ţeljama za ozdravljenje
i razne amajlije - koja je bila ta ţena, što ga je volela više
nego ijedna druga, a sve drţala i kuvala u sebi, da ne
izazove neku sumnju kod svog kuglagera-od-muţa?
Reha Merĉant je svoje srce gvoţĊem bila okovala,
kretala se kroz svoj ţivot svakodnevni igrajući se sa
svojom decom, ćaskajući sa svojim muţem i igrajući
ulogu njegove domaćice, kad je to bilo potrebno, ali
nikad, nijednom, nije otkrila turobnu pustoš u svojoj
duši.
On se oporavio.
Njegov oporavak bio je isto toliko tajanstven kao i
njegova bolest, i isto toliko brz. I to je bilo nazivano (od
bolniĉkog osoblja, novinara, prijatelja) nekom voljom
Svemogućeg. Proglašen je narodni praznik; vatromet je
ispucavan po celoj zemlji. Ali kad se Dţibrilu vratila
snaga, postalo je jasno da se on izmenio, i to u
zapanjujućoj meri, jer je bio izgubio veru.
Onog dana kad su ga otpustili iz bolnice, on je u
pratnji policijskih automobila prošao kroz ogromnu
masu sveta koja se bila sakupila da proslavi i svoje
sopstveno i njegovo izbavljenje; ušao je u svoj
»mercedes« i rekao šoferu da pobegne od svih pratećih
vozila, što im je uzelo sedam sati i pedeset jedan minut,
a pred kraj tog manevra, on je napravio plan šta mu valja
ĉiniti. Iz limuzine je izišao pred hotelom »TaĊ«, i, ne
gledajući ni levo ni desno, otišao pravo u sjajnu
trpezariju sa bife-trpezom koja je stenjala pod teretom
zabranjenih jela, pa je svoj tanjir pretrpao svom tom
klopom - svinjskim kobasicama iz Viltšira, dimljenom
jorškom šunkom i reţnjevima prţene slaninice bogzna-
otkuda - uz dimljene svinjske vešalice svoje nevere i reš-
peĉene praseće noţice svetovnosti; a zatim, stojeći tamo
nasred velike trpezarije, dok su foto-reporteri iskakali
niotkuda, on je poĉeo da jede što je brţe mogao,
kljukajući se mrtvim svinjama tako halapljivo da su
vlakna njihovog masnog mesa visila kao rezanci iz
uglova njegovih usta.
U toku svoje bolesti on je svaki minut svog
svesnog stanja i svaku sekundu tog minuta provodio u
obraćanju Bogu. Ya Allah, tvoj sluga leţi krvaveći, i
nemoj me napustiti sada, posle Tvog tolikog dosadašnjeg
staranja o meni. Ya Allah, daj mi neki mig, neki mali
znak Tvoje blagonaklonosti, da bih u sebi mogao naći
snage da suzbijem boljku svoju. O Boţe najdobrotvorniji
i najmilostiviji, budi uz mene u ovo moje vreme nevolje,
moje najuţasnije nevolje. Onda mu je palo na pamet da
ga to sam Bog kaţnjava, i to jedno vreme samo, dok je
bio u stanju da podnosi bol, ali zatim se naljutio. Dosta
je bilo, Gospode, zahtevale su njegove neizgovorene
reĉi, zašto moram umreti kad nisam ubijao, i jesi li Ti
osveta ili si, pak, ljubav? Njegova ljutnja na Boga
odrţavala ga je i sledećeg dana, a onda je išĉezla, pa je
na njeno mesto došla neka strašna praznina, osama, kad
je shvatio da priĉa u vetar, da se obraća retkom vazduhu,
da tu uopšte nikog nije bilo, i tad je osetio kako je postao
šašaviji nego ikad ranije u ţivotu, pa je poĉeo da moli
samu tu prazninu - Ya Allah, budi samo tu negde,
bogamu, samo budi tu. Ali ništa nije osećao, ništa ništa,
a zatim je jednog dana zakljuĉio da mu više i nije
potrebno da bilo šta oseća. Tog dana njegovog
preobraţenja, bolest mu se izokrenula i on je poĉeo da se
oporavlja. I da bi sebi dokazao da Bog ne postoji, on je
sad stajao nasred velike trpezarije najĉuvenijeg gradskog
hotela, dok su mu svinje ispadale iz usta.
Digao je pogled sa svog tanjira i ugledao neku
ţenu kako ga posmatra. Kosa joj je bila toliko svetla da
je delovala belo, a koţa joj je imala boju i prozraĉnost
planinskog leda. Ona mu se nasmejala pa se okrenula i
poĉela da se udaljava.
»Zar ti ovo ne kapiraš?« viknuo je on za njom,
izbljuvavajući parĉiće kobasice iz uglova svojih usta.
»Nisam ja ţdera. U tome je stvar.«
Ona se ponovo okrenula i prišla mu. »Ti si ţiv«,
rekla mu je. »Ţivot ti se vratio. Stvar je u tome.«

A Rehi je kazao: onog trenutka kad se ta ţena

okrenula i pošla natrag ka meni, ja sam se u nju zaljubio.
Aliluja Muhamedov Breţe - Šišarko! - planinarka,
osvajaĉica Mont Everesta, plava Yahudan, kraljica leda!
Njenom izazovu, Izmeni svoj ţivot, ako ne misliš da ti je
bezvezno vraćen, nisam mogao odoleti.
»Eh, ti, i tvoja reinkarnacijska sranja«,
podvaljivala mu je Reha. »Kakve gluposti! Izlaziš iz
bolnice, vraćaš se u ţivot kroz vrata smrti, i u glavu ti
ulazi ideja, deĉko šašavi, da smesta moraš da imaš neko
vaĊenje, i tu ti se u brzom tempu nacrta ona, plavokosa
mamica. Nemoj, Dţibo, da misliš da ja ne znam kakav si
ti ĉovek? I šta sad, je P ti ţeliš da ti ja oprostim, il’ tome
sliĉno?«
Nema potrebe, rekao je on. Otišao je iz Rehinog
apartmana (dok je njegova metresa plakala s licem na
podu); i nikad se tu više nije vratio.
Tri dana posle njegovog susreta sa njom, kad su
mu usta bila puna neĉiste svinjetine, Aliluja-Eli je sela u
avion i otišla. Tri dana provedena izvan vremena i iza
na-kvaku-okaĉenog kartonĉeta sa upozorenjem »Ne
uznemiravaj!«; ali njih dvoje su se na kraju sloţili s tim
da je ovaj svet sušta stvarnost, da su mogućne stvari
stvarno mogućne a da je ono što je nemoguće stvarno ne-
! kratak susret, brodovi koji plove dalje, ljubav u
udobnoj prolaznoj ĉekaonici. Kad je ona otišla, Dţibril
se odmarao i pokušavao da zapuši uši za njen izazov,
rešen da svoj ţivot vrati u normalan kolosek. A to što je
bio izgubio veru nije znaĉilo da bi mogao izgubiti i
posao, te uprkos onom fotografisanom skandalu sa
ţderanjem šunke, prvim skandalom vezanim za njegovo
ime, on je potpisao ugovore o igranju u novim filmovima
i vratio se svom poslu.
A onda, jednog jutra, invalidska kolica stajala su
prazna - on beše otišao. Jedan bradati putnik, neki Ismail
NaĊmudin, ukrcao se u avion, let AI-420, za London.
Taj »dţambo-dţet« 747 bio je nazvan po jednom od
vrtova Raja, ne Đulistan nego Bostan. »Da bi se ponovo
rodio«, rekao je Dţibril Farišta Saladinu Ĉamĉi mnogo
docnije, »moraš najpre da umreš. Sto se mene, liĉno,
tiĉe, ja sam samo upola išĉezao, ali ja sam to uĉinio
dvaput - u bolnici i u avionu - i to se sabira, to vaţi. A
sad, Buzdo, prijatelju moj, evo me gde stojim pred
tobom u pravom-pravcatom Londonu, Vilajetu,
regenerisan - novi ĉovek u novom ţivotu. Reci, Buzdo,
zar to nije krvavo fina stvar?«

*
Zašto je on sve napustio i otišao?
Zbog nje, zbog njenog izazova, te novine, ţestine
kad su njih dvoje udvoje, zbog neumoljivosti jedne
nemoguće stvari koja je uporno traţila svoje pravo da
postane moguća.
 I, ili, moţda: zbog toga što je posle njegovog
jedenja svinjetine poĉela odmazda, noćna odmazda,
kazna snova.
 3

Ĉim je avion poleteo za London, sitnom

ĉetrdesetogodišnjem ĉovi - koji je sedeo u odeljku za
nepušaĉe, na sedištu pored prozora, i gledao kako mu se
sa tela svlaĉi njegov rodni grad kao stara zmijska
košuljica - brzo preĊe preko lica izraz olakšanja,
zahvaljujući njegovom magijskom triku ukrštanja dva
para prstiju na svakoj ruci i obrtanju palĉeva jednog
preko drugog. To je lice bilo lepo na neki mrzovoljan,
patricijski naĉin, lice sa velikim, debelim, nadole
posuvraćenim usnama kao kod one nekako uvek zgaĊene
ribe - ivera, i tankim obrvama u oštrim lukovima iznad
oĉiju koje su na svet gledale sa opreznim prezirom.
Gospodin Saladin Ĉamĉa je to svoje lice bio paţljivo
izgradio - nekoliko godina mu je bilo potrebno da ga
uobliĉi onako kako treba da izgleda - i tokom mnogih
sledećih godina on je o njemu mislio, prosto kao o svom
sopstvenom licu - a zapravo je bio zaboravio kako mu je
ono ranije izgledalo. Osim toga, on je uobliĉavao i svoj
glas da bi mu se slagao sa licem, glas ĉiji su mlitavi,
gotovo lenji samoglasnici bili u zbunjujućoj opreĉnosti
sa naglim otkaĉinjanjem suglasnika. Ta kombinacija lica
i glasa imala je neku moć; ali za vreme njegove nedavne
posete rodnom gradu, njegove prve takve posete za
petnaest godina (upravo, treba da naznaĉim, u periodu
sjajne filmske karijere Dţibrila Farište), dolazilo je do
ĉudnog i zabrinjavajućeg razvoja stvari. Tu je, na ţalost,
bio sluĉaj da je on o svom glasu (prvom viĊenom da
skikne) i, docnije, o samom svom licu, bio poĉeo da gubi
iluzije.
To je poĉelo - dopuštajući sad prstima i palĉevima
da mu se opuste i nadajući se, pomalo zbunjen, da je
njegovo poslednje preostalo sujeverje prošlo nezapaţeno
od ostalih putnika, Ĉamĉa je zatvorio oĉi i sa lakom
drhtavicom od straha setio se - da je to poĉelo u toku
njegovog leta na istok, nekoliko sedmica ranije. Bio je
pao u neki tup san, visoko iznad pustinjskog peska
Persijskog zaliva, a u snu ga je pohodio neki ĉudnovat
neznanac, ĉovek sa staklenom koţom, koji je pesnicama
ţalostivo udarao po toj tankoj i krhkoj opni što mu je
prekrivala celo telo i molio Saladina da mu pomogne, da
ga oslobodi suţanjstva u toj koţi. Ĉamĉa je podigao
jedan kamen i poĉeo da udara po staklu. Istog ĉasa,
razbijenu površinu neznanĉevog tela prekrila je crvena
ĉipka od krvi koja mu je curila, a dok je Ĉamĉa
pokušavao da mu skida oštre parĉiće razbijenog stakla,
ovaj je poĉeo da vrišti, jer su mu se zajedno sa staklićima
otkidali i komadi mesa. U tom trenutku, jedna vazdušna
stjuardesa se nagnula nad zaspalog Ĉamĉu i, sa
nemilosrdnom gostoljubivošću svog plemena, oštro ga
upitala: Ţelite li nešto da popijete, gospodine? Neko
piće?, a Saladin, budeći se iz tog sna, uvide da mu se
govor neobjašnjivo preinaĉava u bombajsko zapevanje
na engleskom, kojeg se tako marljivo (i tako davno!) bio
oslobodio. »A štami to nudite?« promrmljao je. »Neko
alkoholno piće, il’ nešto drugo?« A kad ga je stjuardesa
smirila reĉima, što god vi ţelite, gospodine, sva pića su
besplatna, on je još jednom zaĉuo svoj izĊajniĉki glas:
Ondak je o-kej, bibi, dajte mi samo jedan viski sas
sodom.«
 Kakvo grozno iznenaĊenje! Bio se probudio sa
trzajem i sedeo je kruto na svom sedištu, ne obraćajući
paţnju na alkohol i slan kikiriki. Kako je ta prošlost
mogla ponovo da zaţubori onim razbucanim
samoglasnicima i reĉnikom? Šta će biti sledeće? Da li će
opet da capa kosu kokosovim uljem? Da li će opet da
stiska nos izmeĊu palca i kaţiprsta i da iz njega
šmrkobuĉno izbacuje srebrnaste sline? Da li će ponovo
da bude navijaĉ na rvaĉkim meĉevima? Kakva ga još
vraška poniţenja oĉekuju u ţivotu? Trebalo je da zna da
je bila greška vraćati se kući posle tolikog vremena, i da
će to samo biti jedan vid nazadovanja; da je to putovanje
bilo neprirodno; osporavanje proticanja vremena;
protivljenje istoriji; i da je cela ta stvar bila osuĊena na
propast.
Ja nisam svoj, mislio je, dok mu je neko
nespokojno treperenje poĉinjalo u blizini srca. Ali šta to,
uostalom, treba da znaĉi, gorko je dodao. Najzad, les
acteurs ne sont pas des gens, kako je to objasnilo ono
veliko glumatalo Frederik u filmu Les Enfants du
Paradis. Maska ispod maske, sve dok se odjednom ne
pojavi gola, beskrvna lobanja.
Iznad glava je sinula naredba da putnici priveţu
sigurnosne pojaseve, a glas kapetana-pilota je
upozoravao na uzburkanost vazduha, na »bacanje«
aviona koji je ĉas propadao u vazdušne »dţepove«, ĉas
ispadao iz njih. Pešĉana pustinja ih je vrebala odozdo,
ispod aviona, a radnik-iseljenik koji se bio ukrcao u
Kataru ĉvrsto je stezao svoj ogromni tranzistor i poĉinjao
da podriguje. Ĉamĉa je primetio da taj ĉovek nije
privezao svoj pojas, pa se pribrao, vrativši svoj glas
njegovom naduvenom engleskom tonu. Look here, why
don’t you... (»Ĉujte, zašto vi ne«...) i pokazao mu na
njegov opušteni pojas, ali ĉovek sa muĉninom u
stomaku, izmeĊu dva riganja u papirnu kesu koju mu je
Saladin bio prineo u pravom trenutku, odmahnuo je
glavom, slegao ramenima, i odgovorio »A što da ga
vezujem, sahib? Ako Alah ţeli d’umrem, ja ću d’umrem.
Ako ne ţeli, neću. A i kakva vajda od te siguracije?«
Prokleta da si, Indijo, tiho je kleo Saladin Ĉamĉa,
zavaljujući se natrag u svoje sedište. Nek’ te Ċavo nosi,
ja sam se davno išĉupao iz tvojih kandţi, i nećeš me,
vala, opet zakvaĉiti, nećeš me ponovo povući natrag u
sebe.

Jednom, davno - i bilo je tako i nije tako bilo, kao

što su stare priĉe poĉinjale, desilo se i nikad se desilo
nije - moţda, tada, moţda je taj mali, desetogodišnji
deĉkić iz Skandal Pointa u Bombaju stvarno našao jedan
novĉanik na ulici van svoje kuće. Vraćao se tada iz škole
kući, i upravo je bio izišao iz školskog autobusa u kojem
je morao da sedi stešnjen meĊu lepljivim znojevima
svojih vršnjaka u kratkim pantalonicama i zagluvljen
njihovom galamom, a kako je ĉak i u te Ċane bio liĉnost
koja je uzmicala od mutiranja glasa, guranja i znojenja
tuĊinaca, oseĉao je malu muĉninu od dugog truckanja u
voţnji kući. MeĊutim, kad je na ploĉniku pored svojih
stopala ugledao taj crni koţni novĉanik, muĉnina mu je
prošla, te se, uzbuĊen, sagnuo i šĉepao ga - otvorio - i, na
svoju radost, video da je pun novca - i to ne samo rupija,
nego i onog pravog novca koji se jako cenio na crnoj
berzi i u meĊunarodnim menjaĉnicama - pun funti! Funti
sterlinga, iz pravog-pravcatog Londona u onom
basnoslovnom Vilajetu, tamo preko one crne vode, u
dalekoj, dalekoj zemlji. Zasenjen debelim buĊelarom sa
stranom valutom, deĉko je podigao pogled da se uveri da
ga niko nije video, i jednog trenutka mu se uĉinilo da se
jedna duga luĉno spušta sa neba dole ka njemu, duga
poput anĊeoskog daha, kao uslišena molitva,
završavajući se upravo na mestu na kojem je on stajao.
Prsti su mu drhtali dok ih je uvlaĉio u buĊelar ka
basnoslovnoj hrpi novĉanica.
»Daj mi to.« Njemu se u kasnijem ţivotu ĉinilo da
ga je otac tokom celog detinjstva uhodio, i, mada je
Ĉangez Ĉamĉavala bio krupan ĉovek, ĉak div, da ne
govorimo o njegovom bogatstvu i društvenom poloţaju,
on se ipak lako kretao i imao je obiĉaj da se prišunja
svom sinu iza leĊa i da mu pokvari sve što je deĉak
radio; na primer, da mu noću naglo povuĉe krevetski
pokrivaĉ i da mu otkrije sramni penis u grĉevito
stegnutoj crvenoj šaci oko njega. A novac je mogao da
nanjuši na razdaljini od sto i jedne milje od sebe, ĉak i
kroz smrad hemikalija i fertilizatora koji se uvek širio
oko njega, jer je on bio najveći proizvoĊaĉ
poljoprivrednih zaprašivaĉa i veštaĉkog Ċubriva u
zemlji. Ĉangez Ĉamĉavala, filantrop - ĉovekoljubac i
ţenoljubac - ţenskaroš - ţiva legenda, zvezda vodilja
nacionalistiĉkog pokreta, izleteo je iz kapije svoje kuće i
istrgao nabrekli novĉanik iz osujećene ruke svog sina.
»Tc-tc«, prekorevao ga je, stavljajući funte sterlinga u
svoj dţep, »ne treba da skupljaš stvari sa ulice. Ulice su
prljave, a pare su još prljavije, da znaš!«
 Na jednoj polici za knjige tikovinom obloţene
radne sobe Ĉangeza Ĉamĉavale, pored deset tomova
Hiljadu i jedne noći, u prevodu ser Riĉarda Frensisa
Bartona, koje su polako proţdirali crvići i buĊa zbog
duboko usaĊene predrasude protiv knjiga koja je
Ĉangeza navela da doĊe u posed hiljada tih opasnih
stvari i da ih poniţava ostavljajući ih da leţe neproĉitane,
stajala je jedna ĉarobna lampa, jedno sjajno uglaĉano
bakarno-bronzano oliĉenje one Aladinove vlastite lampe
sa duhom: lampe koja je vapila za trljanjem. Ali Ĉangez
je nikad nije protrljao niti je dopuštao da je protrlja, na
primer, njegov sin. »Jednog dana«, uveravao je deĉaka,
»ona će biti tvoja. Pa je onda trljaj do mile volje i vidi šta
ti nedostaje. Ali sad, ona je moja.« Obećanje da će dobiti
ĉarobnu lampu inficiralo je mladog gazdu Salahudina
predstavom da će njegovih nevolja jednog dana nestati i
da će se njegove najskrivenije ţelje ostvariti, te je samo
to morao da saĉeka; a onda je došlo do tog sluĉaja sa
novĉanikom, kad je ona ĉarobna duga radila za njega, ne
za njegovog oca već za njega, ali je Ĉangez Ĉamĉavala
ukrao taj ćup zlata. Posle toga, sin je došao do uverenja
da će mu otac gušiti svaku nadu, ukoliko sin ne ode od
kuće, te je on od tog trenutka oĉajniĉki ţeleo da ode, da
pobegne, da ĉitave okeane postavi izmeĊu velikog oca i
sebe samoga.
Salahudin Ĉamĉavala je do svoje trinaeste godine
shvatio da je on predodreĊen za ţivot u onom hladnom
Vilajetu, punom taze-obećanja funti sterlinga na koje je
ona ĉarobna hrpa novĉanica ukazivala, te je sve više
postajao netrpeljiv prema tom Bombaju prašnjavom,
prostoti, policajcima u šorcevima, transvestitima, ludim
oboţavaocima filmskih starova, spavaĉima na trotoarima
i famoznim raspevanim kurvama sa Grant Rouda koje
behu poĉele kao posvećenice kulta Jelama u Karnataki a
završile ovde kao plesaĉice u mnogo prozaiĉnijim
hramovima puti. Bio je sit i presit buntovnih fabrika
tekstila i lokalnih vozova i sve one zbrke i
prenaseljenosti grada, pa je ţudeo za onim sanjanim
Vilajetom ravnoteţe i odmerenosti koji ga je danonoćno
opsedao. Njegove najmilije rimovane pesmice iz
zabavišta bile su one ispunjene ţudnjom za stranim
gradovima: kiĉi-kon kiĉi-kaj kiĉi-kon stanti-aj kiĉi-opolj
kiĉi-kopolj kiĉi-kon-stanti-nopolj. Ili, pak, ona stara
verbalna igra sa drugarima u kojoj treba da se prepozna
izgovorena reĉ ili cela reĉenica deformisana stalnim
ubacivanjem jednog istog slova ili sloga izmeĊu slogova
izgovarane reĉi; na primer, u imena stranih gradova, koje
je on, prosto kao nekom mantrom prizivao - Pa-pa-ri-piz
- Pariz, a u sebi je ĉesto prizivao ime grada svojih snova,
Lo-pon-do-pon - London! (U engleskom, vezivanjem
»spelinga« u dve reĉi eL-Ou-eN-Di-Ou-eN - Ellowen
Deeowen - Lon-don.)
Permutacija Salahudina Ĉamĉavale u Saladina
Ĉamĉu poĉela je, videĉe se, u starom Bombaju, davno
pre nego što se onom snevanom gradu primakao
dovoljno blizu da ĉuje lavove trafalgarske rike. Kad je
engleski kriketski tim igrao protiv Indije na stadionu
Braborn, on je molio Boga da pobedi Engleska, da
stvaraoci te igre poraze lokalne skorojeviće, da se odrţi
pravilan red stvari. (Ali rezultati pojedinih igara bili su
bez razlike izjednaĉeni, zbog mrtvila koje je vladalo na
tom mekom terenu sa tri kriketska štapića, te je tako taj
veliki meĉ kreatora protiv imitatora, kolonizatora protiv
kolonizovanih, morao da se završi nerešeno.)
 U svojoj trinaestoj godini on je već bio dovoljno
odrastao da je smeo da se igra na obalskim stenama kraj
Skandal Pointa a da ga pri tom ne ĉuva njegova ajah-
sluškinja Kasturba. A jednog dana (i bilo je, i nije bilo
tako), on je šetnim korakom izišao iz svoje kuće, iz tog
velikog zdanja u Parsi-stilu, koje se mrvilo kao grumen
soli, zgrade sa mnogo stubova, prozorskih kapaka i
balkonĉića, prošao kroz baštu, oĉev ponos i radost, koja
je pri izvesnom veĉernjem osvetljenju stvarala utisak
beskonaĉnosti (i koja je takoĊe bila enigmatiĉna,
nerešena zagonetka, jer niko u kući, ni njegov otac ni
baštovan nisu mogli da mu kaţu kako se zove većina
biljaka i drveća), zatim prošao kroz glavnu kapiju, jednu
grandioznu ludoriju, reprodukciju rimske trijumfalne
kapije Septimija Severa, pa preko divljaĉnog ludovanja
ulice i preko morskog zida, te se najzad našao na
širokom prostoru svetlucavih crnih stena i njihovili
malih škrapa sa raĉićima. Cure-hrišćanke u frotirskim
mantilima i ljudi sa umotanim kišobranima stajali su
ćuteći i netremice gledali ka plavom horizontu. U jednoj
uvali okruţenoj crnim stenama, Salahudin je ugledao
ĉoveka saino sa belim platnenim doti-pojasom oko
bedara, koji se naginjao nad jednu škrapu. Pogledi su im
se sreli, a ĉovek ga je prstom pozvao da mu priĊe, pa je
zatim taj prst stavio na svoja usta. Pst, i neko tajanstvo
škrapa privuklo je deĉka lom neznancu. Bio je sama kost
i koţa. Nosio je naoĉare sa okvirom sliĉnom slonovaĉi.
Prst mu se uvijao, uvijao kao mamac na udici, doĊi. Kad
je Saladin sišao dole, na obalu, ovaj ga je šĉepao, stavio
mu šaku na usta i silom mu privukao mladu ruku izmeĊu
svojih starih i mršavih butina da tu oseti njegovu
mesnatu kost. Vetar mu je razdrljio platneni pojas.
Salahudin nikad nije umeo da se bori; uradio je ono što
je bio prinuĊen da uradi, a zatim se neznanac prosto
okrenuo od njega i pustio ga da ode.
Posle tog dogaĊaja, Salahudin nikad više nije
odlazio na stene kraj Skandal Pointa; i nikom nije priĉao
šta mu se tamo desilo, znajući da bi to u njegovoj majci
oslobodilo neurasteniĉke krize i podozrevajući da bi mu
otac rekao kako je to bila samo njegova greška. Deĉku se
ĉinilo da su se sve one gnusobe, sve ono što je on psovao
u svom rodnom gradu, spojile u onaj neznanĉev košĉati
zagrljaj, i da sad, pošto se izvukao iz tog zlehudog
kostura, mora da se izvuĉe i iz Bombaja ili da umre.
Poĉeo je da se ţestoko usredsreĊuje na tu ideju, da svoju
volju fiksira na to u svakom trenutku, dok je jeo, srao i
spavao, ubeĊujući sebe da je on sam kadar da stvara
ĉudesa i bez one oĉeve ĉarobne lampe za vaĊenje iz
škripca. Sanjao je kako izleće kroz prozor svoje spavaće
sobe i otkriva da tamo dole, ispod njega, nije - Bombaj,
već pravi-pravcati London, Bigben Nelsonovstub
Lordovskataverna Krvavitauer Kraljica. Ali dok je
lebdeo napolju iznad veliĉanstvene metropole, osećao je
kako sam poĉinje da gubi visinu, i kako uprkos svojoj
borbi-ritanju-kroz-vazduh-plivanju nastavlja da polako
pada u kovit ka zemlji, a zatim sve brţe i brţe, sve dok
se, vrišteći, nije sunovratio ka Sitiju, Pudinglejnu,
Trednidl-stritu, ustremljen na London, kao avionska
bomba.

*
 Kad se desilo nemoguće, kad mu je otac - grom iz
vedra neba - ponudio školovanje u Engleskoj, da me se
kurtališe, pomislio je deĉak, a i zašto bi inače? Ali
poklonu se zubi... itakodalje; njegova majka Nasrina
Ĉamĉavala nije htela da plaĉe, i umesto suza, dala mu je
koristan savet. »Ne idi prljav k’o oni Englezi«, upozorila
ga je. »Oni brišu svoje g.z.c.-e samo klozet-papirom.
Osim toga, oni se u kupatilu kupaju u prljavoj vodi
prethodnika.« Ove zle klevete dokazivale su Saladinu da
je njegova majka radila svoje najprokletije radnje da bi
ga spreĉila da ode, te je on, uprkos njihovoj meĊusobnoj
ljubavi, odgovorio: »To je neshvatljivo, mama, to što ti
kaţeš. Engleska je velika civilizacija, i ĉemu onda te
tvoje besmislice?«
Ona se osmehnula na svoj nervozni naĉin i nije se
s njim raspravljala. A docnije, stajala je suva oka ispod
one trijumfalne kapije od kapije i nije htela da ide na
aerodrom Santakruz da ga isprati. Svoje jedino dete.
Stavljala mu je oko vrata gomilu cvetnih venaca sve dok
nije poĉelo da mu se vrti u glavi od prezasićenih mirisa
materinske ljubavi.
Nasrina Ĉamĉavala bila je najsićušnija, najkrhkija
od svih ţena, kosti su joj bile kao tinke - kao najsitnije
iverje. Da bi nadoknadila svoju fiziĉku beznaĉajnost,
rano je poĉela da se oblaĉi preterano napadno. Dezeni
njenih sarija bili su u zasenjujućim, pa ĉak i u vrištećim
bojama: svila boje limuna sa ogromnim brokatskim
»dijamantima« - ošamućujućim crno-belim op art-
kovitlacima, i dţinovskim lipstik-poljupcima na bleštavo
beloj pozadini. Svet joj je opraštao straviĉni ukus, jer je
ona te svoje zaslepljujuće haljine nosila sa velikom
bezazlenošću; jer je glas koji je izlazio iz te tekstilne
kakofonije bio tako mali, snebivljiv i pristojan. Ali i
zbog njenih soirees-a - veĉernjih sedeljki koje je
prireĊivala u svojoj kući.
Svakog petka u svom braĉnom ţivotu, Nasrina je
ispunjavala dvorane rezidencije Ĉamĉavala - te obiĉno
sumorne odaje sliĉne velikim i šupljim svodovima
grobnica - jakom svetlošću lustera i slabim
prijateljima. Kad je Salahudin bio deĉkić, navaljivao je
na roditelje da ga puštaju da igra ulogu vratara, i kad bi
mu to dopustili, on je njihove nakitom-ukrašene i
lakovane goste sveĉano doĉekivao, dopuštajući im da ga
miluju po kosi i da mu tepaju, slatkišu i cakani batice.
Kuća im je petkom bila puna galame; bilo je tu i
muzikanata, pevaĉa, igraĉa i igraĉica, poslednjih
zapadnjaĉkih hitova emitovanih na Radio-Cejlonu,
promuklih lutkarskih predstava u kojima su radţe od
šareno ofarbane ilovaĉe jahale marionetske pastuve, i
svojim drvenim sabljama, uz kletve, sekle glave svojih
marionetskih dušmana. MeĊutim, tokom ostalih dana
sedmice, Nasrina bi se kroz kuću oprezno šunjala, ţena-
golubica koja na prstima kroz pomrĉinu hoda, kao da se
plašila da ne uznemiri senke tišine; a njen sin, idući
njenim stopama, takoĊe je bio nauĉen da lako hoda da ne
bi uzbudio nekog iluha ili demona u zasedi.
Ali: Nasrina Ĉamĉavala, i pored svoje opreznosti,
nije uspela da svoj goli ţivot spase. Uţas ju je šĉepao i
ubio baš kad je verovala da je najbezbednija, odevena u
sari sa jeftinim dezenom od naštampanih novinskih
fotografija i naslova ĉlanaka, okupana svetlošću lustera i
okruţena prijateljima svojim.
 *

Do tada beše prošlo pet i po godina otkako se

mladi Salahudin, ovenĉan cvetnim girlandama i
upozoren, ukrcao u avion »daglas« DC-8 i otputovao na
Zapad. Ispred njega - Engleska; pored njega, njegov
otac, Ĉangez Ĉamĉavala; ispod njega, dom i lepota.
Poput Nasrine, ni budući Saladin nikad nije mogao lako
da zaplaĉe.
U tom za njega prvom avionu u ţivotu, ĉitao je
nauĉno-fantastiĉne priĉe o meĊuplanetarnim seobama:
Zaduţbinu od Asimova i Marsovske hronike od Reja
Bredberija. Zamišljao je da je taj DC-8 matiĉni
svemirski brod koji nosi Izabrane, Boţije i ljudske
odabranike, preko neshvatljivih prostranstava, na
putovanju za mnoge generacije koje se odgajaju
eugenetski, kako bi im seme jednog dana uhvatilo
korena negde u nekom vrlom novom svetu ispod nekog
ţutog sunca. Korigovao je sebe: ne matiĉni - majĉinski,
već očinski brod, jer tu se, ipak, nalazio on, veliki ĉovek,
Abu, Otac. Trinaestogodišnji Salahudin, stavljajući na
stranu svoje nedavne sumnje i bolne nepravde koje je
doţiveo, ponovo je krenuo u svoje detinje divljenje ocu,
jer Salahudin ga je stvarno bio, bio, bio oboţavao, on je
bio veliki otac sve dok ne poĉnete da razvijate sopstvenu
svest, a zatim, kad poĉnete da se s njim raspravljate, to
se naziva izneveravanjem njegove ljubavi, ali pustimo to
sada, Ja ga optuţujem zato što je postao moje vrhovno
biće, te je tako, ono što se desilo, ličilo na gubitak vere...
da, oĉinski brod, avion nije bio leteća ţenska utroba
nego metalni falus, a putnici su bili spermatozoidi u
oĉekivanju da budu prosuti.
 Pet i po sati razlike izmeĊu vremenskih zona; samo
okreneš sat tumbe u Bombaju i vidiš kolikoje sati u
Londonu. Optuţujem oca svojega, mislio je Ĉamĉa
mnogo godina kasnije, usred svoje gorĉine, zato što je
izokrenuo Vreme.
Koliko su daleko leteli? Pet i po hiljada milja u
pravoj liniji. Ili: od indijstva do englestva - neizmerljiva
razdaljina. Ili, pak: uopšte ne tako daleko, jer su uzleteli
iz jednog velikog grada i pali u drugi. Razdaljina izmeĊu
gradova uvek je mala; seljanin koji putuje sto milja do
grada, prelazi praznija, mraĉnija i straviĉnija
prostranstva.
Šta je Ĉangez Ĉamĉavala radio dok je avion
uzletao? Pokušavao je da od sina sakrije to što je radio:
ukrstio je po dva prsta na svakoj ruci i vrteo oba palca.

A kad su se smestili u jedan hotel, nekoliko stopa

udaljen od starog stratišta Tajbern, Ĉangez je rekao
svom sinu: »Na! Ovo pripada tebi.« I pruţio mu crni
novĉanik o ĉijem poreklu nije moglo biti sumnje. »Ti si
sad ĉovek. Uzmi ovo.«
Vraćanje ranije konfiskovanog buĊelara, punog
onog, nedirnutog, novca, pokazalo se kao jedna od malih
stupica Ĉangeza Ĉamĉavale. Salahudina su one celog
ţivota obmanjivale. Kad god je otac hteo da ga kazni,
ponudio bi mu neki poklon, neku uvoznu ĉokoladu ili
konzervu Kraf-sira, a zatim bi ga šĉepao za ruku kad bi
je on pruţio da to uzme. »Magarĉe«, rugao se Ĉangez
svom malom sinu. »Šargarepa te uvek vodi mom štapu.«
Salahudin je u Londonu uzeo ponuĊeni novĉanik,
prihvatajući ga kao poklon muškosti; na što mu je otac
rekao: »Pošto si sad ĉovek, na tebi je da vodiš brigu o
svom starom ocu, dok smo zajedno u Londonu. Ti ćeš da
plaćaš sve raĉune.«
Januar 1961. Godina koju ste mogli da okrenete
tumbe a ona bi, i dalje, za razliku od vašeg sata,
pokazivala isto vreme. Bila je zima; ali kad je Salahudin
Ĉamĉa poĉeo da dršće u svojoj hotelskoj sobi, bilo je to
zato što je od straha izgubio polovinu prisustva duha;
njegov ćup zlata bio se iznenada pretvorio u neko
ĉarobnjakovo prokletstvo.
Te dve sedmice provedene u Londonu, pre nego
što se upisao u svoju školu sa internatom, pretvorile su
mu se u dve registar-kase i mnoge kalkulacije, jer je
Ĉangez mislio baš ono što je i rekao; i zato nijednom
nije zavukao ruku u sopstveni dţep. Salahudin je morao
da sam sebi kupuje odeću, kao što je jedan na grudima
duplo postavljeni, nepromoĉivi mantil »mekintoš«, i
sedam plavo-belih prugastih »Van Hjuzen«-košulja sa
posebnim polu-krutim kragnama koje je po Ĉangezovom
nareĊenju morao da presvlaĉi svaki dan, da bi se navikao
na zakopĉavanje onog nezgodnog dugmeta, te se
Salahudin pri toj radnji osećao kao da ga neko kolje
tupim noţem ispod njegove tek proklijale Adamove
jabuĉice; i morao je da pazi na izdatke, da bude siguran
da će biti dovoljno novca za hotelske troškove i sve
ostalo, pa je postajao i suviše nervozan da bi pitao oca
mogu li da odu u bioskop, bar jednom, bar da gledaju
The Pure Hell of St Trinians, ili da ruĉaju u nekom
restoranu, bar u nekom jeftinom kineskom, a u kasnijim
godinama nije se više sećao tih prvih dveju sedmica u
svom voljenom Ellowen-u Deeowen-u (Londonu) sem
sitnih penija funti sterlinga, kao onaj uĉenik kralja-
filozofa Ĉanakje, koji je pitao velikana šta je mislio kad
je rekao da se u svetu moţe ţiveti a pri tom i ne ţiveti, pa
mu je na to ovaj naredio da mu donese do vrha pun lonac
vode i pronese ga kroz gomilu festivalskog sveta a da,
pod pretnjom smrtne kazne, ne prospe ni jednu jedinu
kap; i kad se uĉenik vratio, nije bio kadar da uĉitelju
opiše ni jedan jedini prizor sa festivala, jer je prolazio
kao slepac koji je podizao pogled samo naviše, na lonac
koji je nosio na glavi.
Ĉangez Ĉamĉavala je tih dana bio veoma ćutljiv,
drţeći se kao da mu je svejedno da li jede, pije ili se bavi
bilo ĉime, prosto, bio je zadovoljan što je sedeo u
hotelskoj sobi i gledao televiziju, naroĉito kad su na
ekranu bili prikazivani Flintstonovci, jer, rekao je sinu,
da ga ona Vilma bibi mnogo podseća na njegovu
pokojnu Nasrinu. Salahudin je pokušavao da ocu dokaţe
da je i on čovek, time što je zajedno sa njim postio, pa je
ĉak postio i duţe od njega, ali mu to dokazivanje nikad
nije upalilo; kad bi mu grĉevi od gladi u stomaku postali
i suviše jaki, on bi izlazio iz hotela da u nekom
obliţnjem »pajzlu« kupi peĉeno pile za kući koje se,
cvrĉeći umašćeno, polako okretalo u izlogu na
elektriĉnom raţnju. Kad je peĉeno pile pronosio kroz
hotelsko predvorje, bilo mu je neprijatno, jer nije ţeleo
da mu ga vidi hotelsko osoblje, pa ga je zato ututkavao u
duplo-postavljeni serţ svog mantila i kretao sa ostalim
gostima liftom gore, bazdeći na kujnu, dok mu je
»mekintoš« bio naduven a lice crveno od stida. Sa
pilećim grudima preko svojih grudi, pod pogledima
bogatih udovica i liftbojeva, on je u sebi osećao raĊanje
neublaţivog besa koji će, nesmanjenom ţestinom,
kljuĉati u njemu više od ĉetvrt veka; koji će mu, kipeći,
izbaciti njegovo oboţavanje oca i uĉiniti ga ĉovekom od
ovoga sveta koji će dalje ţiveti bez bilo koje vrste boga;
koji će, moţda, postati stvor kakav njegov otac nije-i-
nikad-neće-biti, to jest dobar-i-pravi Englez. Da, Englez,
ĉak i da mu je majka sve vreme bila u pravu, ĉak i ako u
engleskim klozetima i kupatilima ima samo toalet-papira
i mlake, već upotrebljene vode, pune prljavštine, u koju
se ulazi posle naporne gimnastike, pa ĉak i ako to znaĉi
ĉitav ţivot proveden meĊu zimogoluţdravim drvećem
ĉije kandţe oĉajniĉki hvataju nekoliko bledih sati
vodnjikave, kroz-oblake-filtrirane svetlosti. Tokom
zimskih noći, on, koji nikad nije spavao ispod više od
jednog ĉaršava, sad je leţao pokriven planinama od vune
i osećao se kao lik iz nekog drevnog mita, od bogova
osuĊen da podnosi teret ogromnog kamena na svojim
grudima; ali nema veze, on će biti Englez, iako su se
njegovi školski drugovi smejali njegovom glasu i
iskljuĉivali ga iz svojih tajni, ali ta iskljuĉenja su samo
osnaţivala njegovu odluku, i on je upravo tada poĉinjao
da glumi, da pronalazi maske koje bi njegovi drugovi
prepoznavali, bledolike obrazine, klovnovske maske, sve
dotle dok ih nije zaludeo da poĉnu misliti da je on
sasvim okay, da je jedan-od-njih. Zaludeo ih je onako
kako ĉuvstveno ljudsko biće moţe zaludeti gorile da ga
prime u svoju porodicu, da ga šašolje, maze i kljukaju
bananama.
(Pošto je platio i poslednji raĉun, i kad mu se
buĊelar, kojeg je nekad našao na jednom kraju one duge,
ispraznio, otac mu je rekao: »Sad vidiš. Ti sam plaćaš za
svoj ţivot. Ja sam napravio ĉoveka od tebe.« Ali kakvog
ĉoveka? To je ono što oĉevi nikad ne znaju. Ne znaju ni
unapred, ni kad je to prekasno.)
 Jednog dana, ubrzo posle poĉetka njegovog
školovanja, on je sišao u internatsku trpezariju da
doruĉkuje i na svom tanjiru našao usoljenu ribu. Sedeo je
buljeći u nju, ne znajući odakle da poĉne. Zatim je
navalio na ribu i u ustima osetio mnogo ribljih kostiju. I
kad ih je sve izvukao iz usta, uzeo je nov zalogaj,
zajedno sa novim kostima. Drugovi su ga gledali kako
ćuteći pati; nijedan od njih nije rekao - ĉuj, ĉekaj da ti
pokaţem kako se to jede. Trebalo mu je ĉitavih
devedeset minuta da pojede ribu, a nije mu bilo
dopušteno da ustane od stola dok je ne dokrajĉi. Dotle se
već sav tresao od muke, a da je bio u stanju da plaĉe, on
bi i zaplakao. Onda mu je palo na pamet da je nauĉio
vaţnu lekciju. Engleska je jedna dimljena riba ĉudnog
ukusa, puna igliĉastih kostiju, i tu niko neće da ti pokaţe
kako se ona jede. I otkrio je da je on jedna krvniĉki
nastrojena osoba. »Svima ću ja pokazati«, zakleo se tada.
»Ĉekaj samo.« Usoljena riba koju je pojeo bila je
njegova prva pobeda, prvi korak u njegovom osvajanju
Engleske.
Kaţu da je Vilijem Osvajaĉ poĉeo s punim ustima
engleskog peska.

Pet godina kasnije, vratio se kući posle završene

srednje škole, ĉekajući da poĉnu predavanja na
engleskom univerzitetu, a njegov preobraţaj u
Vilajetanca bio je već dobro uznapredovao. »Je 1’ vidiš
kako on ume lepo da se ţali«, peckala ga je majka
Nasrina pred njegovim ocem. »Sve ti on kritikuje - te
ventilatori su nam labavo priĉvršćeni za tavanicu i mogu
da se noću sruĉe na nas pa da nam otfikare glave, te
hrana nam je i suviše masna - zašto meso prţimo umesto
da ga kuvamo, to bi on ţeleo da zna; te nam balkoni na
gornjem spratu nisu bezbedni a farba se ljušti; pa onda,
zašto se ne diĉimo svojom okolinom - zar ne? - jer bašta
nam je sva zarasla a mi smo dţunglaši, tako on misli; pa
vidi samo kako su nam filmovi sirovi - uopšte mu više
nisu zabavni, a raznih boleština ima toliko da ĉovek ne
sme da pije ni vodu iz ĉesme, o boţe, pa on je stvarno
dobio obrazovanje, muţu moj, da, dobio ga naš mali
Salu koji se vratio iz Engleske, pa sad govori sve nekako
fino, na note, i tako to.«
Pred veĉe su se šetali po travnjaku, posmatrali
kako sunce roni u more, bazali kroz senke onog
veliĉanstvenog drveća sa širokim krošnjama, nekim
zmijastim, nekim bradatim, koje je Salahudin (sad je on
sebe nazivao Saladin u stilu engleske škole, ali će neko
vreme i dalje ostati Ĉamĉavala, sve dok mu jedan
pozorišni agent ne bude skratio prezime, iz
komercijalnih razloga) poĉeo da naziva pravim imenima,
kao što su dţekfrut, banjan, dţakaranda, šumski plamen,
platan. Male biljke čui-mui - balsamine (»ne-dotiĉi-me«)
rasle su u podnoţju drveta njegovog ţivota, oraha kojeg
je Ĉangez svojom rukom zasadio na dan dolaska sina mu
na svet. Stojeći pored tog drveta roĊenja, i otac i sin su
se osećali nelagodno, nesposobni da podesno reaguju na
Nasrininu blagu šalu. Saladina je bila obrvala setna
misao da je njemu ta bašta nekad više znaĉila, onda kad
nije znao imena njenog drveća, da je sad izgubljeno
nešto što on nikad više neće biti kadar da ponovo stekne.
A Ĉangez Ĉamĉavala je otkrio da više nije u stanju da
sina gleda pravo u oĉi, jer gorĉina koju je u njima video
samo što mu nije srce zaledila. A kad je progovorio,
okrećući se oštrim pokretom od osamnaest-godina-starog
oraha u kojem je, povremeno, tokom njihove duge
razdvojenosti, zamišljao da boravi duša njegovog sina-
jedinca, reĉi su mu iz usta izlazile nezgrapno i stvarale
utisak da je on kruta, hladna osoba, što se on sam nadao
da nikad neće postati, ali se ipak plašio da to neće moći
da izbegne.
»Reci svom sinu«, zagrme Ĉangez na Nasrinu,
»ako je otišao u tuĊinu da nauĉi da prezire svoj rod, onda
i taj njegov rod ne moţe a da ne oseća prezir prema
njemu. Šta je on? Mali lord Fontleroj ili onaj
pokondireni veliki panĊadram? Je li to moja sudbina: da
izgubim sina i naĊem neku nakazu?«
»Šta sam da sam, dragi oĉe«, rekao je Saladin
svom starom, »ja za sve to dugujem tebi.«
Bilo je to njihovo poslednje porodiĉno ćaskanje.
Celog tog leta, u osećanjima im je vladala visoka
temperatura, uprkos Nasrininim pokušajima da
posreduje, Ti moraš da se izviniš svom ocu, mili, taj
jadnik vraški pati, ali mu ponos ne dopušta da te grli.
Ĉak su i ajah Kasturba i njen muţ, stari sluga Valab,
pokušavali da posreduju, ali ni otac ni sin nisu hteli da
popuste. »Problem je u tome što su njih dvojica ista
sorta«, Kasturba je rekla Nasrini. »Tatica i sinĉić - isti
materijal, isto udara na isto.«
Kad je tog septembra poĉeo rat s Pakistanom,
Nasrina je, s nekim prkosom, odluĉila da ne prekida sa
svojim prijemima petkom, »da pokaţem kako Hindu-
muslimani mogu podjednako i da vole i da mrze«,
upozorila je. Ĉangez je video nešto u njenim oĉima i nije
pokušavao da se s njom raspravlja, ali je, umesto toga,
naredio posluzi da na sve prozore stave zavese za
zamraĉenje. Te noći, Saladin Ĉamĉavala je poslednji put
igrao svoju staru ulogu vratara, ali sad u engleskom
smokingu; a kad su gosti poĉeli da pristiţu - isti oni stari
gosti, sad zaprašeni sivim prahom godina, ali ipak oni
isti - darivali su mu ona ista stara milovanja i poljupce,
nostalgiĉne blagoslove iz njegovog detinjstva. »Gle,
koliko je porastao!« govorili su. »Fini momak, milo dete,
šta drugo da se kaţe.« Svi su oni pokušavali da sakriju
svoj strah od rata, opasnost od napada iz vazduha,
upozoravali su na radiju; a kad su Saladinu rašĉupavali
kosu, ruke su im pomalo drhtale ili, naizmeniĉno, bile
malo preterano grube.
Kasno te veĉeri, sirene su poĉele da zavijaju a
gosti su jurnuli da naĊu sklonište - neki su pobegli pod
krevete, neki u ormane, i gde god se moglo skloniti.
Nasrina Ĉamĉavala je ostala sama pored trpeze pretrpane
jelima i pokušavala da ohrabri društvo stojeći tamo u
svom novinsko-štamparskom kolaţu od sarija, ţvaćući
jedan zalogaj ribe kao da se ništa ne dogaĊa. I tako se
baš tada desilo da, kad je poĉela da se guši od riblje kosti
svoje smrti, nikog nije bilo pored nje da joj pomogne -
svi su ĉuĉali i ţmurili u ćoškovima kuće; ĉak je i Saladin
- osvajaĉ usoljene ribe, pravo-iz-Engleske-pristigla-
glavna-fora, bio izgubio nerve. Nasrina Ĉamĉavala je
pala, trzala se, gušila, i umrla; a kad se sirena - znak za
prestanak opasnosti oglasila, gosti su se kao ovĉice
ponovo pojavili, i svoju domaćicu našli izumrlu nasred
trpezarije, ukradenu od strane anĊela-utamanjivaĉa, Kali-
pili-kalaas-a, kako se on u Bombaju zove, sreĊenu bez
razloga, nestalu zauvek.

Nije prošla ni godina dana od smrti Nasrine

Ĉamĉavale, zbog njene nesposobnosti da likuje nad
ribljim kostima u stilu njenog u-inozemstvu-
obrazovanog-sina, a Ĉangez se ponovo oţenio bez reĉi
upozorenja bilo kome. Saladin je u engleskom koledţu
dobio pismo od oca koji mu je svojom nervirajuće
bombastiĉnom i staromodnom frazeologijom, kojom se
Ĉangez uvek sluţio u dopisivanju, nareĊivao da bude
srećan. »Raduj se«, stajalo je u pismu, »jer ono što je
izgubljeno, ponovo je roĊeno.« Objašnjenje ove malĉice
tajanstvene reĉenice nalazilo se malo niţe u tom oĉevom
avionskom-poštom-poslatom-pismu; te, kad je Saladin
saznao da mu se maćeha takoĊe zove Nasrina, u
njegovoj glavi je nešto skrenulo i on je svom ocu napisao
pismo puno surovosti i ljutnje, ĉija je ţestina bila od one
vrste koja postoji samo izmeĊu oĉeva i sinova, a
razlikuje se od one izmeĊu majki i kćerki po tome što tu
nema opasnosti od pesniĉenja i razbijanja njokalica.
Ĉangez mu je povratnom poštom odgovorio; kratkim
pismom u ĉetiri reda arhaiĉnih kletvi - barabo Ċubre
skorojeviću huljo lupeţu kurvin-sine svinjo!
»Najljubaznije te molim da imaš u vidu da su nam odsad
sve porodiĉne veze raskinute«, a u zakljuĉku: »Za sve
posledice si samo ti odgovoran«.
Posle godinu dana ćutanja, Saladin je primio novo
saopštenje, pismo praštanja koje mu je zbog svih
pojedinosti bilo teţe prihvatljivo od onog prethodnog, od
one izopćujuće grmljavine. »Kad ti jednog dana postaneš
otac, o sine moj«, poveravao mu se Ĉangez Ĉamĉavala,
»onda ćeš shvatiti trenutke te - ah! Preslatke ĉase! - kad,
iz ljubavi, na kolenu budeš cupkao tu bebicu malu; pri
ĉemu će te ona, to blagosloveno stvorenjce, bez ikakvog
upozorenja ili izazova - mogu li da budem iskren? -
umokriti. Moţda ĉovek u tom trenutku oseti navalu besa
u svojim ţilama - ali to mu proĊe isto tako brzo kao što
mu je i došlo. Jer, zar mi odrasli ne shvatamo da to malo
stvorenje ne smemo kriviti? Ono ne zna šta ĉini.«
Duboko uvreĊen što ga otac poredi sa bebom koja
nekontrolisano mokri, Saladin se priklonio onom što je
smatrao za dostojanstveno ćutanje. I pre nego što će
diplomirati, on je stekao i britanski pasoš, jer bio je
došao u zemlju upravo pred donošenje mnogo stroţih
zakona o sticanju drţavljanstva, te je zato mogao da
obavesti Ĉangeza jednim kratkim pismom o nameri da se
nastani u Londonu i tu potraţi posao kao glumac.
Odgovor Ĉangeza Ĉamĉavale stigao mu je ekspresnom
poštom. »Moţeš, vala, da budeš i prokleti muĉibabić,
ţigolo. Ja verujem da je u tebe ušao neki Ċavo i da ti je
poremetio pamet. U tebe, kome je toliko dato: zar ti ne
osećaš da nekom nešto i duguješ? Svojoj otadţbini?
Uspomeni na svoju dragu majku? Sopstvenoj svesti? Zar
hoćeš da ceo svoj ţivot provedeš u gicanju i kreveljenju
pod jarkom svetlošću, cmaĉući se sa plavim ţenskama
pred izbuljenim i uţagrelim strancima koji plaćaju da bi
gledali tvoju sramotu? Ti nisi moj sin, ti si pravi zloduh,
seckano meso za ćufte, demon iz samog Pakla. Glumac!
Odgovori mi samo na ovo: šta ja da kaţem svojim
prijateljima?«
 A ispod potpisa, patetiĉan, ćudljiv postscriptum:
Pošto ti sad imaš svog sopstvenog zlog duha - Ċina,
nemoj da misliš da ćeš od mene naslediti onu ĉarobnu
lampu.«

Posle tog pisma, Ĉangez Ĉamĉavala je i dalje pisao

svom sinu ali neredovno, i u svakom se pismu vraćao
temi: demoni i opsednutost: »Ĉovek koji nije iskren
prema samom sebi, postaje dvonoţna laţ, a takvi skotovi
su Šejtanovo najbolje delo«, pisao je on, ali i
sentimentalnije: »Ĉuvam ja dušu tvoju, sine moj, u ovom
orahu. Đavo poseduje samo tvoje telo. Kad ga se budeš
oslobodio, vrati se i zatraţi duh svoj besmrtni. On cveta
u našoj bašti.«
Rukopis u tim pismima menjao se sa godinama -
od rascvetane pouzdanosti, po kojoj je mogao odmah da
se prepozna, do skuĉenijeg, neukrašenog i preĉišćenog,
što je i postao. Zatim su pisma prestala da stiţu, ali
Saladin je od drugih slušao da se obuzetost njegovog oca
natprirodnim stvarima i dalje produbljivala, sve dotle
dok konaĉno nije postao usamljenik, verovatno zato da
bi pobegao iz ovoga sveta u kojem demoni mogu da
kradu telo njegovog roĊenog sina, demoni iz jednog
sveta koji ĉoveku ne pruţa bezbednost za istinsku
religijsku veru.
Oĉeva transformacija onespokojavala je Saladina,
ĉak i na tako velikom rastojanju. Njegovi su roditelji bili
muslimani na onaj mlitavo-setan naĉin Bombajaca;
Ĉangez Ĉamĉavala je svom malom sinu liĉio na boga
više nego tamo neki Alah. A to što je taj otac, to profano
boţanstvo (mada sada diskreditovano), pod stare dane
pao na kolena i poĉeo da se klanja u pravcu Meke, bilo
je njegovom bezboţnom sinu teško da prihvati.
»Ja za to krivim onu vešticu«, rekao je on sebi,
upadajući radi retorike u isti onaj jezik ĉarolija i duhova
kojim je njegov otac bio poĉeo da se sluţi. »Onu Nasrinu
Drugu. I jesam li sad ja taj što je pao pod Ċavolov uticaj,
jesam li ja taj što je opsednut? Moj rukopis se nije
promenio.«
Pisma više nisu stizala. Prošle su godine; i onda se
Saladin Ĉamĉa, glumac, samouki ĉovek, vratio u
Bombaj sa trupom Prospero, da igra ulogu indijskog
doktora u Milionerki od Dţordţa Bernarda Šoa. Na
sceni, on je krojio i prekrajao svoj glas u skladu sa
zahtevima uloge, te onaj njegov dugo potiskivani naĉin
govora, oni odbaĉeni samoglasnici i suglasnici, poĉeli su
da mu opet cure iz usta a takoĊe i iz samog pozorišta.
Glas ga je izdavao; i on je tako otkrio da su njegovi
sastavni delovi sposobni i za druga izdajstva.

Ĉovek koji krene da se prerušava, preuzima ulogu

samog Tvorca - prema jednom naĉinu viĊenja stvari; on
je neprirodan, on je bogohulnik, on je skvrnavitelj
skvrnavljenja. A iz jednog drugog ugla gledano, moţete
u njemu videti patetiku i heroizam u njegovoj borbi, u
njegovoj spremnosti da rizikuje: jer ni svi promenljivci
ne preţivljavaju. Ili, razmotrite ga sociopolitiĉki: oni što
se useljavaju u druge zemlje većinom postaju
prerušenjaci, maske. To su naši sopstveni laţni opisi radi
suprotstavljanja onim laţima izmišljenim o nama, ĉime,
radi bezbednosti, skrivamo naše tajne liĉnosti.
Ĉoveku koji samog sebe izmisli potreban je neko
ko će da veruje u njega, da potvrdi da mu je to pošlo za
rukom. Opet igranje uloge Boga, mogli biste reći. Ili, da
se spustite malo niţe i pomislite na onu viiu »Zvonĉicu«;
vile ne postoje ako deca ne zapljeskaju ruĉicama. Ili,
pak, moţete jednostavno reći: to ti je isto kao biti ĉovek.
Ne samo potreba da se u njega veruje, već i da on
veruje u onog drugog. Shvatili ste: Ljubav.
Saladin Ĉamĉa je sreo Pamelu Lavlejs pet i po
dana pred kraj šezdesetih godina ovoga veka, kad su
ţene još nosile one raznobojne bandane u kosi. Stajala je
nasred jedne sobe pune trockistiĉki nastrojenih glumaca i
gledala ga svojim tako bistrim, tako vedrim oĉima. On ju
je monopolisao za celo veĉe a ona nije prestajala da se
osmehuje, pa je otišla sa drugim. Kad se vratio kuĉi,
maštao je o njenim oĉima i osmehu, o krhkosti njenoj, i
koţi. On je nju ĉitave dve godine jurio. Engleska
kolebljivo pruţa svoja blaga. Zapanjivala ga je njegova
sopstvena upornost, ali je shvatao da od te ţene zavisi
njegova sudbina i, ako ona ne popusti, da će onda ceo
njegov pokušaj preobraţavanja pasti u vodu. »Pusti me
da poĊem s tobom«, preklinjao ju je, vukući je pristojno
za njene bele skute, u ponoć, na autobuskim stanicama,
pritisnut paperjem krivice. »Veruj mi. Ja sam onaj
pravi.«
I jedne noći, iznenada, ona ga je pustila, rekla da
mu veruje. A on se odmah oţenio njome, pre no što bi
ona mogla da se predomisli, ali nikad nije nauĉio da joj
ĉita misli. Kad je bila nezadovoljna, ona bi se povukla u
spavaću sobu i vrata zakljuĉala za sobom, dok se ne bi
osećala bolje. »To nema veze s tobom«, rekla mu je.
»Nikog ne ţelim da vidim, kad sam takva.« On je imao
obiĉaj da je zove ostriga. »Otvori!« Lupao je na sva
zakljuĉana vrata njihovog zajedniĉkog ţivota, najpre u
jednom stanĉiću u suterenu, zatim u jednoj kućici van
grada, pa onda u jednoj velikoj vili. »Volim te, pusti me
da uĊem.« Mnogo mu je bila potrebna, da bi se ponovo
uverio u svoje postojanje, da nikad nije razumeo ono
oĉajanje u njenom blistavom, stalnom osmehivanju, ni
onaj strah u njenoj vedrini s kojom je bila okrenuta
svetu, niti, pak, razloge što se skrivala kad nije uspevala
da zraĉi. Tek onda kad je bilo i suviše kasno, rekla mu je
da su joj roditelji zajedno izvršili samoubistvo baš kad je
dobila prvu menstruaciju, jer su bili preko glave u
kartaškim dugovima, ostavivši je sa njenom
aristokratskom rikom od glasa koja ju je obeleţavala kao
izuzetnu, zlatnu curu, ţenu kojoj svet zavidi, dok je u
stvari bila napuštena, izgubljena osoba, a roditelji joj se
nisu potrudili ĉak ni toliko da saĉekaju da je vide kako
odrasta - i eto koliko je ona bila voljena, te, prema tome,
naravno, ona uopšte nije imala samopouzdanja, i svaki je
trenutak njenog ţivota na ovom svetu bio pun panike; i
zato se ona stalno osmehivala, i moţda se jedanput-
dvaput nedeljno zakljuĉavala i tresla od straha i osećala
kao da je neka mahuna, kao prazna ljuska kikirikija, kao
majmunĉe bez oraha.
Nikad nisu uspeli da imaju decu; ona je za to
krivila sebe. Posle deset godina zajedniĉkog ţivota
Saladin je otkrio da tu nešto nije u redu sa njegovim
sopstvenim hromozomima - dva štapića i suviše
dugaĉka, ili i suviše kratka - nije mogao da se seti.
Njegovo genetiĉko nasleĊe; on je oĉigledno morao da
bude srećan što uopšte postoji, srećan što nije postao
neka vrsta deformisane nakaze. Od koga li mu je to? Od
oca ili od majke? Lekari nisu znali da kaţu; a on je za to
krivio - lako je pogoditi koga; ali, najzad, ništa ti ne
pomaţe ako loše misliš o mrtvima.
U poslednje vreme nisu se slagali.
To je on rekao sebi docnije, ali ne za vreme
neslaganja.
Docnije, rekao je sebi, mi smo bili brodolomnici,
moţda zato što nismo mogli da imamo decu, moţda smo
se, prosto, otuĊili jedno od drugog, moţda ovo, moţda
ono...
Za to vreme, on je okretao glavu od svake
zategnute situacije, od svake grabljivosti, svake mogućne
svaĊe; zatvarao je oĉi i ĉekao da joj se vrati osmeh na
licu. Dopuštao je sebi da veruje u taj osmeh, u tu sjajno
krivotvorenu radost.
Pokušavao je da za oboje izmisli srećnu budućnost,
da je ostvari tako što će samo da je zamisli i zatim da u
nju veruje. Na svom putu za Indiju mislio je na to koliko
je srećan što ima nju - da, ja sam srećan, baš sam srećan i
tu nema spora, ja sam najsrećnije kopile na svetu. I: kako
je to divno imati ispred sebe tu dugaĉku, senovitu
aveniju budućih godina, tu perspektivu starenja uz njene
neţnosti.
Toliko se upinjao da je bezmalo i uspeo da sebe
ubedi u istinitost tih triĉavih fikcija, da mu je prva stvar
bila - kad je otišao u krevet sa Zini Vakil, u toku
ĉetrdeset osam sati od njegovog dolaska u Bombaj, ĉak i
pre nego što su ĉinili ljubav - da se onesvesti, da se sav
ohladi, jer su poruke koje su mu stizale u mozak bile u
tako ozbiljnoj meĊusobnoj nesaglasnosti, kao da je
desnim okom video kako se svet kreće ulevo a levim
kako klizi udesno.

Zini je bila prva Indijka u njegovom ţivotu sa

kojom je ĉinio ljubav. Hrupila je u njegovu garderobu
posle prve predstave Milionerke, hrupila sa svojim
dramatiĉno-operskim rukama i hrapavim glasom, kao da
mnoge godine nisu prošle od njihovog poslednjeg
susreta. Godine. »Daa, badţo, kakvo razoĉarenje, ĉasna
reĉ, odgledala sam celu predstavu samo da bih tebe ĉula
kako zapevaš frazu ,Goodness Gracious me’ kao Piter
Selers il’ sliĉno, i pomislila, deder baš da vidimo da l’ je
frajer nauĉio da namešta notu na jeste, i da l’ se sećaš,
srce, kad si izigrav’o Elvisa s onim tvojim reketom - bilo
je mnogo veselo, pravi šiz. Al’ šta je ovo? Nema pesme
u drami. Do Ċavola. Ĉuj, badţo, je 1’ moţeš da kidneš
od ovih bledolikih i izaĊeš negde s nama vogovcima?
Ako nisi zaboravio kako to izgleda?«
On se nje sećao kao mršave tinejdţerke sa
nesimetriĉnom frizurom, nakrivljenom na jednu stranu i
sa istim takvim ali suprotnim osmehom, nakrivljenim na
drugu. Drska, loša cura. Jednom, Ċavo bi je znao zašto,
upala je u neku ozloglašenu jazbinu na Fokland Roudu, i
sedela tamo pušeći cigaretu i pijuckajući koka-kolu, dok
joj podvodaĉi koji su vodili taj lokal nisu zapretili da će
joj unakaziti lice, jer je slobodnim kamenjarkama pristup
zabranjen. Ona ih je drsko odmerila od glave do pete,
popušila svoju cigaretu i otišla. Neustrašiva cura. Moţda
i šašava. A sad, oko svoje trideset pete, bila je doktor
medicine i radila u bolnici »Briĉ Kendi«, u odeljenju za
gradske beskućnike; ona je bila i u Bopalu, kuda je sa
ostalim lekarima otišla istog ĉasa kad je pukao glas o
onom nevidljivom ameriĉkom oblaku koji je razjedao
oĉi i razarao pluća ljudi. Bila je i likovni kritiĉar i
napisala je knjigu o obuzdavajućem mitu autentiĉnosti u
umetnosti, toj folkloristiĉkoj »ludaĉkoj košulji« koju, po
njenom mišljenju, treba odbaciti i zameniti »haljinom«
jedne etike istorijski dokazane pravovaljanosti
eklekticizma, jer zar nije ĉitava nacionalna kultura
zasnovana na principu pozajmljivanja svake one »odeće«
koja se ĉinila da lepo pristaje: arijanske, mogulske,
britanske - uzmeš-najbolje-testo-i-odbaciš-resto? - knjigu
koja je izazvala oĉekivano gnušanje, naroĉito zbog svog
naslova. Ona ju je nazvala Jedini dobar Indijac. »Što
znaĉi mrtav Indijac«, rekla je Ĉamĉi kad mu je dala
jedan primerak svoje knjige. »Zašto treba da postoji neki
dobar, pravi naĉin za formiranje jednog vogovca? To je
hindu-fundamentalizam. A u stvari, svi smo mi loši
Indusi. Neki su lošiji od ostalih.«
Bila je u fazi svoje pune lepote, raspuštene
dugaĉke kose i nije više bila onako mršava kao ranije.
Pet sati posle njenog ulaska u njegovu garderobu, leţali
su u krevetu, i on se onesvestio. Kad se ponovo osvestio,
ona mu je objasnila: »U piće sam ti stavila drogicu.« On
nikad nije mogao da zakljuĉi da li ga je slagala ili je
rekla istinu.
Zinat Vakil, Zini, imala je svoj plan sa Saladinom.
»Da te obnovimo«, objasnila mu je. »Mister, mi ćemo te
vratiti nama.« Njemu je povremeno izgledalo da ona
namerava da to postigne tako što će ga ţivog pojesti. U
krevetu je ĉinila Ijubav kao ljudoţderka a on je bio njena
velika porcija svinjetine. »Da li si ti ikad ĉula«, upitao je,
»za onu taĉno ustanovljenu vezu izmeĊu vegetarijanstva
i nagona za ţderanjem ljudi?« A Zini, dok mu je klopala
jedan goli but, samo je zatresla glavom. »U nekim
ekstremnim sluĉajevima«, nastavljao je on, »preterano
jedenje povrća moţe da u biohemijski sistem unese nešto
što izaziva kanibalske fantazije.« Digla je pogled i
uputila mu svoj iskošeni osmeh. Zini, ta divna
vampirica.
»Batali to«, rekla mu je. »Mi smo vegetarijanski
narod, a naša je kultura miroljubiva i mistiĉna, to svi
znaju.«
A što se tiĉe njega, on je morao da njome paţljivo
rukuje. Kad joj je prvi put dodirnuo dojke, na oĉi su joj
grunule vrele, zapanjujuće suze boje i gustine mleka
bivolice. Ona je svojevremeno gledala svoju majku kako
polako umire kao ptica tranširana za ruĉak - najpre su joj
odsekli levu a docnije i desnu dojku, ali rak se i dalje
širio. Njen strah da i ona sama ne ponovi majĉinu smrt,
iskljuĉivao je njene dojke iz zone dodirivanja. Zinin
neustrašivi skriveni strah. Nikad nije imala dete, ali oĉi
su joj luĉile mleko.
Posle njihovog prvog dejstvenog ĉinoljupstvija,
ona se obrušila na njega, a suze behu već zaboravljene.
»Znaš šta si ti, ja ću da ti kaţem. Ti si dezerter, eto šta si
ti, reĉeno više engleski, jer je taj tvoj angrez-izgovor
debelo obmotan oko tebe, ali nemoj da zamišljaš da ti je
tako perfektan, on ti izmiĉe, baba, krivi ti se kao laţni
brk.«
 »Ima nešto ĉudno što mi se tu dešava«, hteo je da
joj kaţe, »moj glas«, ali nije znao kako da to postavi
pred nju, pa se uzdrţao.
»Ljudi kao što si ti...« frknula je kroz nos, ljubeći
mu rame. »...Ti se vraćaš ovamo posle tako dugog
vremena i bogzna šta misliš o sebi. Ali, batice, mi o tebi
ipak imamo lošije mišljenje.« Osmeh joj je bio vedriji od
Pamelinog. »Shvatam«, rekao je on njoj. »Zini, ti nisi
izgubila svoj ,kolinos’-osmeh.«
Kolinos. Otkud mu je to samo došlo, ta davno već
zaboravljena reklama paste za zube? A samoglasnici su
mu zazvuĉali karakteristiĉno nepouzdano. Pazi, Ĉamĉa,
ĉuvaj se svoje senke. Tog crnog badţe što se šunja iza
tebe.
Druge veĉeri, došla je u pozorište u pratnji dva
prijatelja - jednog filmadţije-marksiste zvanog Divni
Dţordţ, šepavog kita od ĉoveka sa zasukanim kurta-
rukavima, razdrljenim prslukom sa starim flekama i
zbunjujućim »cugsfirerskim« brkovima sa uvrnutim i
navoštenim krajevima; i Bupena Gandija, pesnika i
novinara, koji je bio rano osedeo ali ĉije je lice delovalo
bebaĉki nevino sve dok ne bi oslobodio svoj prefrigani,
kikotavi smeh. »Hajde, Salad-baba«, objavila je Zini.
»Idemo da ti pokaţemo grad.« Onda se okrenula svojim
drugarima. »Ovi Azijati se ne stide stranaca«, izjavila je.
»Saladine, salato krvava, molim te da poĊeš sa nama.«
»Tu pre neki dan, na televiziji se pojavi jedna
reporterka«, izjavi Divni Dţordţ. »Crvenokosa bela
ţenska. Reĉe da se zove Kerlida. To nikako nisam
mog’o d’ukapiram.«
 »Znaš, Dţordţ je jako van ovoga sveta«, umešala
se Zini. »On ne zna u kakve se sve nakaze pretvarate vi
svetske badţe. A ta gca Sing - mnogo jeziva ţenska.
Rekla sam joj, Srce, to tvoje ime Kalida rimuje se sa
dalida, a to ti je jedna pomoćna kuhinjska sprava. Ali
ona nije mogla ništa da mi odgovori. Mislim, da mi kaţe
svoje pravo ime, i da me uputi na svog glavnog agenta
koji je tako krstio. Ali vi, tipusi, nemate kulturu. Vi ste
sad samo vogovci. Je l’ tako?« dodala je, odjednom
nestašna i razrogaĉenih oĉiju, u strahu da ipak nije malo
preterala. »Prestani da ga prepadaš, Zinat«, rekao je
Bupen Gandi svojim tihim glasom. A Dţordţ je
nezgrapno progunĊao: »Nemaš ljutiš, badţo. Ovo ti je
samo jedan zezatorski šok u bok.«
Ĉamĉa je odluĉio da se ceri i da uzvrati. »Zini«,
rekao je, »svet je pun Indijaca, ti to znaš, mi se svugde
naĊemo, postajemo krpim-lonce-šerpenjari u Australiji i
završavamo u Idi Aminovom friţideru. Moţda je
Kolumbo bio u pravu; svet je saĉinjen od Indije -
istoĉne, zapadne, severne. Do Ċavola, ti treba da se
ponosiš nama, našim poduhvatom, naĉinom na koji se mi
suprotstavljamo granicama. Stvar je samo u tome što mi
nismo Indijci kao ti. I tebi će bolje biti da se navikneš na
nas. Kako se ono zvaše knjiga koju si napisala?«
»Slušajte«, Zini ga uhvati ispod ruke. »Slušajte
mog Salada. On naprasno ţeli da bude Indijac, pošto je
ţivot proveo u nastojanju da se pretvori u belca. Ali još
nije sve izgubljeno, vidite. Nešto je tu još ţivo.« A
Ĉamĉa je osećao kako crveni, osećao navalu zbunjenosti.
Indija; ona je stvarala tu zbrku.
»Tako ti svega«, dodala je, bodući ga jednim
poljupcem. »Ĉamĉo, bre hoću da kaţem - odjebi ti to! Ti
sam sebe smatraš za ,Mister Udvoricu’, a pri tom
oĉekuješ da ti se mi ne smejemo.«

U Zininom »hindustanu«, jednom kršu od

automobila pravljenom za slugeranjsku kulturu, sa
zadnjim sedištem lcpše presvuĉenim nego prednjim, on
je osećao kako ga noć opkoljava kao gomila sveta. Bila
je to Indija koja ga je merila aršinom svog beskraja
zaboravljenog, bilo je to, prosto, njeno prisustvo, onaj
stari nered prezreni. Jedna amazonka na kolovozu, kao
neka Indijska Ĉudotvorka sa srebrnim trozupcem i
jednom zapovedniĉki podignutom rukom zaustavila je
saobraćaj, bazajući ispred njih. Ĉamĉa je netremice
gledao u njenenjegove izbuljene oĉi. Na visokim
reklamnim panoima, trulio je Dţibril Farišta, filmski star
koji je bio neobjašnjivo nestao. Krš, Ċubre, buka.
Reklamirane cigarete pušile su se pored njih na
stubovima za plakate: MAKAZE - ZA ĈOVEKA OD
AKCIJE, EVO SATISFAKCIJE! I jedna još
neverovatnija reklama: PANAMA - DEO
VELIKOINDIJSKE SCENE.
»Kuda smo to pošli?« Noć je imala svojstvo
prugastog zelenog osvetljenja. Zini je parkirala kola. »Ti
si izgubljen«, optuţila ga je. »Šta ti uopšte znaš o
Bombaju?
O svom rodnom gradu, mada ti on to nikad nije
bio. On je za tebe samo jedan san iz detinjstva. Odrastati
na Skandal Pointu, to ti je kao ţivot na Mesecu. Nema ti
tamo onog obraćanja, ,Hej, klinac!’ ili ,Prikane!’ - sami
kvartovi drţavnih sluţbenika. Da li su socelementi Šiv
Sene ikad stigli tamo da stvaraju nevolje opštini? Da li
su tvoji susedi gladovali u štrajku tekstilnih radnika? Da
li je napredna organizacija Datta Samant ikad priredila
neki skup ispred vaših bungalova? Koliko si ti imao
godina kad si prvi put sreo nekog sindikalistu? A koliko
kad si se prvi put ufurao u neki pretrpani lokalni voz
umesto u auto s privatnim šoferom? To nije bio Bombaj,
mili moj, izvini. To je bila Zemlja Ĉuda, Peristan,
Nikad-Nikad, Oz.«
»A ti?« podsećao ju je Saladin. »Gde si ti onda
bila?«
»Na istom mestu«, besno mu je odgovorila. »Sa
svim onim ostalim Kloparošima.«
Sporedne ulice. Jedan dţainistiĉki hram su
prefarbavali i svi su mu sveci bili smešteni u plastiĉne
vreće, da boja ne bi curila pravo na njih. Jedan prodavac
štampe na trotoaru izlagao je novine pune uţasa:
ţelezniĉka nesreća. Bupen Gandi je poĉeo da govori
svojim blagim šapatom. Posle te nesreće, rekao je,
preţiveli putnici su otplivali do obale (voz se survao s
mosta u reku), a tamo su ih doĉekali seljani iz susedne
selendre, pa su ih gurali pod vodu sve dok ih nisu
podavili, i onda su ih, mrtve, opljaĉkali.
»Kušuj!« dreknula je Zini na njega. »Zašto njemu
priĉaš te stvari? On već misli da smo mi divljaci, neki
niţi oblik ţivota.«
Jedan dućan je prodavao sandalova drva za gorenje
u obliţnjem hramu boga Krišne i parove emajliranih
ruţiĉasto-belih Krišninih oĉiju koje sve vide. »Mnogo
prokleto jeziva stvar za gledanje«, rekao je Bupen. »Al’
to ti je jedna ĉinjeniĉna stvar.«

U jednoj prepunoj jazbini u koju je Dţordţ bio

poĉeo da zalazi kad je iz filmadţijskih razloga stvarao
veze sa tata-matama i budţama koji su se bavili
trgovinom ţivim ljudskim mesom, toĉio se mrki rum i
sluţio oko aluminijumskih stolova, i tu su Dţordţ i
Bupen poĉeli, malo naćefleisani, da se svaĊaju. Zini je
pila kolu-sa-konjakom i Ĉamĉi se ţalila na svoje
drugare. »Cugaroški problemi, kod obojice - razbijeni su
k’o stari ćupovi i obojica maltretiraju svoje ţene; sede po
ćumezima i ’arĉe svoje odvratne ţivote.
I onda nije nikakvo ĉudo što sam se ja zacopala u
tebe, medeni, jer kad su domaći proizvodi tako niskog
kvaliteta, ĉovek zavoli stranu, uvoznu robu.«
Dţordţ je bio sa Zini u Bopalu i sad je poĉinjao da
buĉno govori o toj trovaĉkoj katastrofi, tumaĉeći je
ideološki. »Sta je Am’rika za nas?« oštro je upitao. »To
nije realna zemlja. To je moć u najĉistijoj formi,
bestelesna, nevidljiva. Mi ne moţemo da je vidimo, al’
ona nas totalno razjebava, i tu nema vrdanja.«
UporeĊivao je ameriĉku The Union Carbide Company sa
trojanskim konjem. »Mi smo te karbidske barabe pozvali
da nam doĊu.« Bilo je to kao ona priĉa o ĉetrdeset
razbojnika, rekao je, koji su bili sakriveni u svojim
ćupovima i ĉekali da padne noć, pa da iziĊu. »Ali, mi, na
ţalost, nismo imali Ali-babu«, uzviknuo je. »Koga smo
mi imali? Gospodina Radţiva G.«
 Na ovo je Bupen Gandi naglo ustao, nesiguran na
nogama, i, kao opsednut, kao da se neki duh bio spustio
na njega, poĉeo da svedoči. »Za mene«, rekao je, »ta
stvar nema veze sa stranom intervencijom. Mi sebi uvek
opraštamo optuţujući one sa strane - Ameriku, Pakistan,
svaku drugu prokletu zemlju. Izvini, Dţordţ, ali, po
meni, sve to vodi poreklo iz Asama, i mi moramo odatle
poĉeti.« Od masakra nevinih. Od onih fotografija deĉijih
leševa u redovima, pod konac, kao vojnici na paradi.
Prebijana su toljagama do smrti, gaĊana kamenicama,
klana. Ĉamĉa se sećao tih pravilnih redova smrti. Kao da
je samo uţas mogao Indiju da dovede u red.
Bupen je govorio dvadeset i devet minuta bez
oklevanja ili zastajanja. »Svi smo mi krivi za Asam«,
rekao je. »Svaki naš ĉovek. Ukoliko se i dok se ne
suoĉimo s tim da je smrt te dece bila naša greška, mi
nećemo moći da se nazivamo civilizovanim narodom.«
Dok je govorio, brzo je pio rum, te mu je glas bivao jaĉi
a telo mu je poĉinjalo da se opasno naginje u stranu, ali
iako su u lokalu svi ćutali, niko nije krenuo ka njemu,
niko nije ni pokušao da ga prekine, niko ga nije nazvao
pijanicom. I usred jedne reĉenice - .. .svakodnevno
zaslepljivanje ili upucavanje, ili korumpiranje, i šta mi
uopšte zamišljamo da... - sruĉio se na stolicu i poĉeo da
bulji u svoju ĉašu.
Zatim je jedan mladić u drugom kraju lokala ustao
i poĉeo da mu se suprotstavlja. Asam mora da se shvati
politiĉki, uzviknuo je, tamo su igrali ekonomski razlozi;
a drugi jedan badţa je stao na noge da ovom odgovori da
se finansijskim stvarima ne moţe objasniti zašto jedan
odrastao ĉovek udara batinom devojĉicu sve dok je ne
ubije; a posle njega je još jedan uzeo reĉ i izjavio: Ako ti
tako misliš, onda ti nikad nisi bio gladan, salah, i onda si
ti samo jedan krvavi romantiĉar koji smatra da
ekonomija ne moţe ĉoveka da pretvori u zver. Ĉamĉa je
sve jaĉe stezao svoju ĉašu dok je galama rasla, vazduh
izgledao sve gušći, zlatni zubi sevali u njegovo lice, tuĊa
ramena se trljala o njegova, laktovi ga ćuškali, zrak se
pretvarao u juhu, a u grudima mu je srce poĉinjalo da
gruva napreskok. Dţordţ ga je šĉepao za ĉlanak i
izvukao napolje, na ulicu. »Jesi li o-kej, badţo? Bledeo si
i zeleneo.« Salad je klimao glavom u znak zahvalnosti,
punim plućima udahnuo noć, pa se smirio. »Ma onaj rum
i iscrpljenost«, rekao je. »Ja imam ĉudnu naviku da
osećam svoje ţivce posle predstave. I vrlo ĉesto sam sav
laskliman. Trebalo je da to znam.« Zini ga je gledala, a u
oĉima joj je bilo nešto jaĉe od saosećanja. Svetlucav
pogled, likujući, tvrd. Nešto te je skroziralo, frajeru,
izraz joj je bio zlurad. Nešto u vezi sa krvavim
vremenom.
Kad se posle preleţanog tifusa oporaviš, razmišljao
je Ĉamĉa, ostaješ imun na tu bolest desetak godina. Ali
ništa nije zauvek; antitela ti s vremenom nestaju iz krvi. I
on je, zato, morao da prihvati ĉinjenicu da mu u krvi više
nije bilo imunizirajućih agenasa koji bi mogli da ga
osposobe da podnosi indijsku stvarnost. Rum, palpitacije
srca, duhovnu muĉninu. Vreme za spavanje.
Ona nije htela da ga vodi svojoj kući. Uvek i samo
hotel, sa zlatno-medaljonisanim mladim Arapima koji su
se šepurili u ponoćnim hodnicima, sa bocama
krijumĉarenog viskija u rukama. U krevet se sruĉio s
cipelama na nogama, otkopĉanom kragnom,
razlabavljenom kravatom i desnom i ukom prebaĉenom
preko oĉiju; a ona, u hotelskom belom mantilu
kupatilskom, od frotira, naginjala se nad njega i ljubila
ga u vrh brade. »Reći ću ti šta se to tebi veĉeras desilo«,
rekla je. »Moglo bi da se kaţe da smo ti mi razbili
ljušturu.«
On se, ljut, podigao u krevetu. »Pa, to je ono što je
imutra«, siknuo je na nju. »Jedan Indus preveden na
engleski medijum. Kad sam se ovih dana ljudima
obraćao na hindustanskom, svi su bili jako uĉtivi. To
sam ja.« Uhvaćen u pihtije usvojenog jezika, poĉinjao je
da u indijskom Vavilonu ĉuje jedno zloslutno
upozorenje: ne vraćaj se više ovamo. Kad silom
zakoraĉiš i proĊeš kroz ogledalo, u velikoj si opasnosti
ako se vratiš natrag. Zrcalno staklo moţe da te na froncle
iseĉe.
»Veĉeras sam toliko bila ponosna na Bupena«,
rekla je Zini, leţući u krevet. »U koliko zemalja na svetu
moţeš da udeš u neku krĉmu i da onako kreneš u
diskusiju? Sa onakvom strašću, ozbiljnošću i
poštovanjem okoline. Zadrţi ti samo svoju civilizaciju,
gospo’n-Ţabac; meni se ova mnogo dopada.«
»Okani me se«, zavapio je. »Ne volim ljude koji
me posećuju bez prethodnog upozorenja, zaboravio sam
ona pravila o sedam crepova strpljenja i smernoj kabadi,
ne mogu da ĉitam molitve, i nemam pojma o našim
ceremonijama; a u ovom gradu u kojem sam odrastao, ja
sam izgubljen ako se drţim svojih principa. Ovo nije moj
dom. Ovde dobijam vrtoglavicu jer imam osećaj da mi je
to dom a ispaĊa da mi ipak nije. Od toga mi srce
podrhtava a u glavi mi se vrti.«
»Ti si gluperda«, viknula je na njega. »Budalo!
Povrati se, debilu prokleti! Znam da moţeš.« Ona je bila
vrtlog, sirena koja ga je mamila da se vrati svom starom
sebi. Ali taj »seba« je bio mrtav, senka, duh koji nije
hteo da postane fantom. U putniĉkoj torbi mu se nalazila
avionska povratna karta za London, i on je bio rešen da
je iskoristi.

»Ti se nikad nisi udavala«, rekao joj je dok su

oboje budni leţali, u sitne sate. Zini je na to frknula kroz
nos. »Ti si stvarno bio i suviše dugo odsutan. Zar me ne
vidiš? Ja sam ţena tamne puti.« I isprsivši se, odbacila je
sa sebe ĉaršav da bi se koĉoperila raskošju svog tela.
Kad je ona banditska kraljica Fulan Devi izišla iz jaruge
da se preda, i da je fotografišu, novine su odmah razorile
njen sopstveni mit o njenoj legendarnoj lepoti. Postala je
prosto, obično stvorenje, bez ikakve privlačnosti tamo
gde je ranije magnetski priviačila. Tamna koţa u
severnoj Indiji. »Ja to ne prihvatam«, rekao je Saladin.
»Valjda ne oĉekuješ od mene da u to poverujem.«
Ona se nasmejala. »Oh boţe, pa ti još nisi postao
pravi idiot! Kome je potrebna udaja? Ja sam morala da
radim.«
I posle kraće pauze, odvratila mu je njegovim
pitanjem. Dobro. A ti?
Ne samo oţenjen, nego i bogat. »Pa, reci mi, onda:
Kako ţiviš, zajedno sa tom tvojom, mamicom’?« Pa, u
jednoj petospratnoj palati, na Noting Hilu. Tamo je, u
poslednje vreme, bio poĉeo da se oseća nesigurno, jer
ovi najnoviji provalnici nisu odnosili samo one
uobiĉajene stvari kao što su video- i stereo-ureĊaji, već i
vuĉjake-ĉuvare. Osećao je da je postalo nemoguće
stanovati tamo gde kriminalni elementi kidnapuju i
ţivotinje. Pamela mu je rekla da je to stari obiĉaj toga
kraja. Još u Staro vreme, rekla mu je (za Pamelu je
istorija bila podeljena na Prastaru eru, Mraĉno doba,
Staro vreme, Britansku imperiju, Moderno vreme i
Današnjicu), kučnapovanje je bilo unosan posao.
Siromašni bi krali kuĉiće od bogataša, dresirali ih da
zaborave svoja imena, pa bi ih posle ponovo prodavali
njihovim ucveljenim, bespomoćnim bivšim vlasnicima u
radnjama na Portobelo Roudu. Pameline priĉe o lokalnoj
istoriji uvek su bile pune pojedinosti i ĉesto nepouzdane.
»Oh, Boţe-Gospode«, uzviknula je Zini Vakil, »ti moraš
hitno sve da rasprodaš i da se odseliš odande. Ja znam te
Engleze, svi su oni isti, pa bio to poslednji ološ il’ bogat
svet. Ne moţeš da se boriš sa njihovom krvavom
tradicijom.«
Moja ţena, Pamela Lavlejs, krhka kao porcelan,
elegantna kao gazela, sećao se on. Ja pustim koren u
ţene koje volim. Banalnosti neverstva. On ih je gurnuo u
stranu i priĉao o svom poslu.
Kad je Zini Vakil saznala kako je Saladin Ĉamĉa
zaraĊivao svoj novac, ona je iz sebe ispustila seriju
vrisaka koja je jednog od onih Arapa sa zlatnim
medaljonima primorala da im zakuca na vrata i uĊe da bi
video da li je kod njih sve u redu. I ugledao je jednu lepu
ţenu kako uspravno sedi u krevetu, dok su joj se niz
obraze slivale i sa vrha brade kapljale suze koje su liĉile
na mleko bivolice; i, izvinjavajući se Ĉamĉi što je tako
upao, on se brzo povlaĉio, govoreći, jao, izvini, drugar,
izvini - al’ ti si ipak mnogo taličan badţa, ’leba mi!
 »Oh, siroti moj badţice«, govorila je Zini dašćući
izmeĊu provala smeha. »I te tvoje Angrez-barabe. Pa,
oni su tebe naĉisto zajebali.«
Znaĉi, njegov je posao za nju bio smešan. »Ali ja
imam dar za podraţavanje raznih vrsta izgovora«, rekao
je ponosno. »I zašto da se njime ne koristim?«
»Joj, zašto da se njime ne koristim?!«, ona je sad
njega podraţavala, bacakajući se nogama po vazduhu.
»Oh, gospodin-glumac, brkovi su vam opet otpali.«
Oh, boţe moj.
Šta se to sa mnom dogaĊa?
Koji je to Ċavo?
U pomoć!
Pošto je on stvarno posedovao taj dar, istinski ga
posedovao, on je bio Ĉovek sa Hiljadu i Jednim Glasom.
Ako ste ţeleli da znate kako bi vaša flaša s paradajz-
sosom govorila u televizijskoj reklami, i ako niste
sigurni kako zvuĉi idealni glas vašeg krekera zaĉinjenog
belim lukom, onda je on pravi ĉovek za vas.
Zahvaljujući njemu govorili su i tepisi u reklamama
raznih firmi; on je podraţavao glasove slavnih liĉnosti,
pa krĉkanih zrna pasulja u prebrancu i zamrznutog
graška-šećerca... Na radiju je mogao da vas ubedi da je
on Rus, Kinez, Sicilijanac, predsednik Sjedinjenih
Ameriĉkih Drţava. Jednom je u nekoj radio-drami sa
trideset-i-sedam lica tumaĉio svaki pojedini glas, pod
istim brojem pseudonima u najavi, i niko ţivi meĊu
mnoštvom slušalaca nije primetio da je sve to izveo
samo jedan ĉovek. On je sa svojim ţenskim
ekvivalentom, Mimi Mamulijan, vladao radio-talasima
Britanije. Njih dvoje su imali tako veliki komad
»kolaĉa« spikersko-naratorskog posla, da bi »bilo bolje«,
kako je rekla Mimi, »da se ne pominje ona kontrolna
Komisija za monopole, ĉak ni u šali«. Njen opseg je bio
zapanjujući; mogla je da imitira glasove ţena svake dobi,
iz svakog kraja sveta, na svakoj taĉki vokalnog registra -
od anĊeoske Julije do Ċavolske Me Vest. »Ti i ja bi
trebalo da se jednog dana venĉamo, kad budeš imao
malo vremena«, Mimi mu je jednom predloţila. »Nas
dvoje bismo mogli da budemo Ujedinjene nacije.«
»Ti si Jevrejka«, upozorio je on. »A ja sam tako
vaspitavan da imam i neka gledišta o Jevrejima.«
»Pa, ja jesam Jevrejka«, slegnula je ramenima. »A
ti si obrezan. Niko nije savršen.«
Mimi je bila sitna ţena sa gustim crnim uvojcima.
U Bombaju, Zini Vakil se protezala, zevala i isterivala
druge ţene iz njegovih misli. »Velika lova«, nasmejala
se na njega. »Oni te plaćaju da ih imitiraš, sve dok ne
moraju da te gledaju. Tvoj glas postaje ĉuven, ali oni
kriju tvoje lice. Je l' imaš neku predstavu zašto? Je 1’
imaš bradavice na nosu, jesi li zrikav, i sliĉno? Da li ti je
ikad nešto o tome palo na pamet, batice? Ama, ti u glavi
imaš zelenu salatu umesto mozga, ĉasna reĉ.«
To je taĉno, pomislio je on. Saladin i Mimi su bili
legende neke vrste, ali sakate legende, tamne zvezde.
Gravitaciono polje njihovih sposobnosti privlaĉilo
im je poslove, ali oni su bili nevidljivi, odbacivali su
svoja tela da bi se »oblaĉili« u razne glasove. Mimi je na
radiju mogla da postaje Botiĉelijeva Venera, mogla je da
bude i Olimpija, Merilin Monro, bilo koja prokleta ţena
koja joj se svidala. Njoj je bilo svejedno kako je
izgledala; ona je bila postala svoj glas, vredela je kao
rudnik zlata, i tri mlade ţene su bile beznadeţno
zaljubljene u nju. A i kupovala je razne posede.
»Neurotiĉno ponašanje«, priznala bi bez ikakvog stida.
»Preterana potreba za puštanjem korena, zbog svih onih
prevrata i potresa u jermensko-jevrejskoj istoriji. Neko
oĉajanje zbog sve više godina i malih polipa otkrivenih u
mom grlu. A imovina je tako smirujuća stvar, i ja nju
svima preporuĉujem.« Posedovala je bivšu ţupniĉku
kuću u Nofoku, farmu u Normandiji, kulu u Toskani, pa
ĉak i morsku obalu u Ĉehoslovaĉkoj. »I sve to
proganjaju duhovi«, objašnjavala je. »Zveket lanaca,
jauci, krv na tepisima, utvare-ţene u spavaćicama - ĉini.
Niko se bez borbe ne odriĉe svoje zemlje.«
Niko osim mene, pomislio je Ĉamĉa, a neka seta
ga je obrvavala dok je leţao pored Zini Vakil. Moţda
sam ja već neka utvara. Ali bar utvara koja ima avionsku
kartu, uspeh, pare, ţenu. Senka, ali senka koja ţivi u
opipljivom, materijalnom svetu. Sa imovinom. Da,
gospodine.
Zini mu je gladila kosu koja mu se kovrdţala oko
ušiju. Ponekad, kad si smiren«, mrmljala je, »kad ne
praviš smešne glasove ili kad ne glumiš nešto veliko, pa
zaboraviš da te ljudi gledaju, ti izgledaš kao neka
šupljina. Je 1’ znaš? Kao tabula raza, kao ono - nikog-
nema-kod-kuće. Ja zbog toga ponekad pošizim i doĊe mi
da ti udarim šljagu. Da te k’o osica ujedem da bih te
vratila u ţivot. Ali to mene i rastuţi. Baš si budala, ti,
zvezdo velika sa licem pogrešne boje za njihove kolor-
televizore, pa onda moraš da putuješ ĉak ovamo u
vogland sa trupom od dva i po glumca i, povrh svega, da
igraš ulogu noge od stola, samo da bi se pojavio u nekom
pozorišnom komadu. Oni te šutiraju na-dva-gola i ti sve
to trpiš, ti ih još voliš, a to je krvav ropski mentalitet,
ĉasna reĉ, Ĉamĉa«, uhvatila ga je za ramena i tresla,
zajašivši ga tako da su joj zabranjene dojke bile blizu
njegovog lica, »Salad-baba, il’ kako već hoćeš da se
zoveš, tako ti svega, doĎi kući.«
Njegov veliki prodor, onaj što je ubrzo uĉinio da
novac izgubi smisao, bio je poĉeo sa malim: sa jednom
deĉijom televizijskom serijom nazvanom The Aliens
Show po onim Munstrumima iz Rata zvezda a na naĉin
Ulice Sezam. Bila je to komedija situacije, o jednoj grupi
vanzemaljaca, poĉev od simpatiĉnih pa do
psihoneurotiĉnih likova, od onih iz ţivotinjskog do onih
iz biljnog sveta, pa i mineralnog, jer je to bila priĉa o
jednoj umetniĉkoj steni u svemiru koja je mogla samu
sebe da koristi kao majdan sirovina, pa da se zatim
regeneriše na vreme za novu epizodu sledeće nedelje; ta
stena se zvala Pigmalijen, a zbog krţljavog smisla za
humor producenata ove serije, bilo je u njoj jedno prosto
stvorenje koje je stalno podrigivalo, nešto sliĉno
rigajućem kaktusu, koje je došlo sa jedne pustinjske
planete s kraja vremena: to je bila Matilda,
Austrelijenka, a osim nje i tri groteskno pneumatiĉne,
raspevane svemirske sirene zvane Alien Korns, moţda
zato što se moglo leći meĊu njih, pa zatim i jedna ekipa
sa Venere koju su saĉinjavali skukavci, sprej-slikari
podzemnih ţeleznica i duševna braća koja su sebe
nazivala Alije-nacija, a ispod jednog kreveta u
svemirskom brodu koji je bio glavno mesto radnje ţiveo
je Bagzi, dţinovski kukac-balegar sa Nebule Krabe, koji
je pobegao od svog oca; zatim ste u jednom tanku za ribe
mogli da naĊete Kefalosa, superinteligentnu divovsku
morsku školjku koja je volela da jede Kineze; a onda je
tu bio i Ridli, najstraviĉniji meĊu likovima serije, koji je
liĉio na jednu sliku Frensisa Bejkona - puna usta zuba
vijore na kraju jedne slepe mahune - i koji je bio
opsednut glumicom Sigurni Viver. Zvezde ove serije -
(njen Ţabac i gca Gica) bili su Maksim i Mama-Alijenka,
moderan, otmen i kicoški odeven duo sa zapanjujućim
frizurama, likovi koji su ţeleli da budu - šta drugo? nego
- televizijske znamenite liĉnosti. Njih su igrali Saladin
Ĉamĉa i Mimi Mamulijan, te su menjali svoje glasove
uporedo sa svojim kostimima, a da ništa ne govorimo o
njihovim kosama koje su se iz kadra u kadar kretale od
purpurne do jarko crvene, stajale dijagonalno i tri stope
visoko na njihovim glavama ili lolalno išĉezavale; ili o
njihovim licima i udovima, jer su ii|ih dvoje bili kadri da
sve to menjaju, da nameštaju i izmeštaju noge, ruke,
noseve, uši, oĉi, a svaka je promena doĉaravala i
drukĉije akcente iz njihovih legendarnih, protejskih
ţdrela. Ono zbog ĉega je taj šou postao hit bilo je
korišćenje poslednjeg krika kompjuterske tehnike
slikovitog prikazivanja stvari. Svaka pozadina bila je
simulirana: svemirski brod, pejzaţi drugih svetova,
intergalaktiĉki »gejm-šou«-studiji; a i glumci su bili
procesovani kroz mašine, obavezni da ĉetiri sata dnevno
provode pokopani ispod poslednjeg protetiĉkog »mejk-
apa« koji im je omogućavao - ĉim bi se video-kompjuteri
aktivirali - da izgledaju upravo onako kao i simulacije.
Maksim Alien (Ejlijen-stran), svemirski plejboj, i Mama,
nikad poraţena galaktiĉka šampionka u rvanju, a inaĉe
univerzalni televizijski glas za reklamiranje svih
mogućih artikala, prekonoć su postali senzacija. Procvat
je bio na vidiku; Amerika, Evrovizija, svet.
 Kako se The Alien Show širio, tako je poĉeo da
privlaĉi i politiĉku kritiku. Konzervativci su ga napadali
zbog preterane straviĉnosti, preterane seksualne
eksplicitnosti (Ridli je oĉigledno doţivljavao erekciju
kad god je intenzivno mislio na gcu Viver), a i zbog
preterane neprirodnosti, morbidnosti. Radikalni
komentatori su krenuli da napadaju njegovu
stereotipnost, njegovo naglašavanje predstave o bićima
iz svemira kao o nakazama, njegov nedostatak pozitivnih
predstava. Ĉamĉa se našao pod pritiskom da napusti šou;
odbio; postao meta napada. »Nevolje me ĉekaju kad se
vratim kući«, rekao je Zini. »Taj prokleti šou nije
nikakva alegorija. To je samo zabava. Cilj mu je da se
dopadne.«
»Kome da se dopadne?« ona je htela da zna. »A
osim toga, oni te ĉak i sad puštaju u emisije samo onda
kad ti lice prekriju gumom i na glavu ti nabiju crvenu
periku. Velika stvar, deluxe, ja ti kaţem.«
»Stvar je u tome«, rekla mu je kad su se sutradan
probudili, »dragi moj Salad, da ti stvarno lepo izgledaš,
tu nemaš pitaš. Koţa ti je kao mleko, iz Engleske
vraćena. A pošto je sad Dţibril kidnuo, ti bi mogao da ga
naslediš. Ozbiljno mislim, ĉasna reĉ. Njima je potrebno
neko novo lice. Vrati se kući i onda moţeš da budeš
sledeći, veći nego što je bio Baĉ-ĉan, veći i od Farište.
Tvoje lice nije tako smešno kao njihova.«
Kad je bio mlad, ispriĉao joj je, svaka faza
njegovog ţivota, svaka liĉnost koju je probao na sebi,
izgledala mu je otreţnjujući privremena. Nesavršenstvo
mu nije smetalo, jer je on bio kadar da lako zamenjuje
jedan momenat drugim, jednog Saladina drugim. Ali
danas su mu te promene poĉinjale da bivaju bolne;
arterije mogućnog bile su poĉele da se zakreĉavaju.
»Nije mi lako da ti to kaţem, ali ja sam sad oţenjen
ĉovek, i to ne samo ţenom nego i ţivotom.« Opet
omicanje akcenata. »Ja sam došao u Bombaj iz jednog
razloga, stvarno, i to nije bio taj komad. On je sad u
svojim kasnim sedamdesetim, i ja neću imati još mnogo
prilika. On nije bio na predstavi; Muhamed mora da ode
na svoju planinu.«
Moj otac, Čangez Čamčavala, posednik čarobne
lampe. »Ĉangez Ĉamĉavala! Nemoj da se zezaš, i nemoj
da misliš da ćeš moći da odeš kod njega bez mene«,
zapljeskala je rukama. »Moram da uredim frizuru i nokte
na nogama.« Njegov otac, taj ĉuveni usamljenik! Bombaj
je bio kultura ponavljanja već uraĊenog. Njegova
arhitektura je podraţavala onu oblakodersku, njegova
kinematografija je beskonaĉno ponovo izmišljala
Veličanstvenih sedam i Ljubavnu priču, obavezujući
svoje junake da poštede barem jedno selo od indijskih
pljaĉkaša, dakoita, a sve svoje junakinje da barem
jednom u svojim filmskim karijerama umru od
leukemije, i to najpoţeljnije na samom poĉetku. I
bombajski milioneri su bili stekli naviku da uvoze svoje
ţivote. Ĉangeova nevidljivost bila je jedan indijski san o
indijskim krorepatima«-velikim lovanima,
»penthauziranim« nesrećnicima Las Vegasa; ali san nije
bio fotografija, uostalom, a Zini je to ţelela da vidi
svojim oĉima. »On se mršti na ljude, kad je loše
raspoloţen«, upozorio je Saladin. »To niko ne veruje,
dok mu se ne dogodi, ali to je sušta istina. Kako se on
samo mršti! Kakve grimase pravi - kao one, k’o pesnice,
izboĉene siktave nakaze, Gargameli, na kamenim
ţlebovima starih zdanja. A osim toga, on je ĉistunac, i
tebe će sigurno nazvati droljom i, sve u svemu, ja ću
verovatno morati da se posvaĊam s njim - tako je
pisano.«
Zašto je Saladin Ĉamĉa bio došao u Indiju: za
oproštaj. To je bio njegov posao u starom rodnom gradu
njegovom. No, da li da oproštaj da ili da ga dobije, to
nije znao da kaţe.

Bizarni vidovi trenutnih okolnosti u kojima je

ţiveo mister Ĉangez Ĉamĉavala: on je sa svojom novom
ţenom, Nasrinom Drugom, pet dana nedeljno boravio na
svom visokim-zidovima-ograĊenom imanju sa vilom,
nazvanom Crvena tvrĊava, na Pali Hilu, u kvartu koji su
mnogo volele filmske zvezde; ali svakog vikenda, on se
bez ţene vraćao u svoju staru kuću u Skandal Pointu, da
provodi dane odmora u izgubljenom svetu prošlosti, u
društvu prve, i mrtve, Nasrine. Osim toga: priĉalo se da
je njegova druga ţena odbila da kroĉi u staru kuću. »Ili
joj to nije dopušteno«, pretpostavila je Zini na zadnjem
sedištu tamno zastakljene limuzine »mercedes« koju je
Ĉangez bio poslao da im pokupi sina. Kad se i Saladin
smestio pozadi, Zini Vakil je, puna poštovanja,
prošaputala, Luudo!
Ĉamĉavalin biznis sa fertilizatorima, Ĉangezova
imperija Ċubriva, bila je viĊena za ispitivanje od jedne
drţavne komisije zbog utaje poreza i izbegavanja
plaćanja carine na uvoz sirovina, ali to nije zanimalo
Zini. »E sad ću da vidim«, rekla je, »kakav si ti u stvari.«
 Pred njima se otvarao Skandal Point. Saladin je
osećao kako prošlost navaljuje na njega kao plima, kako
ga preplavljuje i davi, puneći mu pluća svojom
povampirenom (povratniĉkom) slanoćom. Ja danas
nisam svoj, pomislio je. Srce mu je treperilo. Niko od
nas nije svoj. Niko od nas nije ovakav.
U to vreme su postojale ĉeliĉne kapije kojima se
rukovalo daljinskim upravljaĉima iz kuće, i jedna takva
je sad bila zaĉepila onaj trošni trijumfalni luk, slavoluk.
Kapija se otvorila uz lagano zujanje da Saladina pusti u
to zdanje izgubljenog vremena. Kad je u bašti ugledao
onaj orah u kojem je, prema oĉevom tvrĊenju, bila
ĉuvana njegova duša, ruke su poĉele da mu se tresu. On
se skrivao iza neutralnosti ĉinjenica. »U Kašmiru«,
ispriĉao je Zini, »tvoje drvo roĊenja je neka vrsta
finansijske investicije. Kad dete odraste, taj razvijeni
orah moţe se uporediti sa dospelom polisom osiguranja
ţivota; to je vredno drvo koje se moţe skupo prodati za
svadbu ili za start u ţivot. Odrastao ĉovek sekirom obara
svoje detinjstvo da bi pomogao svojoj zrelosti. Ta
nesentimentalnost prosto optuţuje, zar ne?«
Limuzina se zaustavila ispod fasadnog trema. Zini
je ćutala dok su se njih dvoje penjali uz šest stepenica ka
ulaznim vratima, gde ih je doĉekao stari sluga, lakej u
beloj livreji sa mesinganim dugmetima, ĉiju je šokantno
neoĉekivanu sedu kosu Ĉamĉa odmah prepoznao,
prevodeći je, u sećanju, u crnu, nekad kao grivu tog istog
Valaba koji je upravljao kućom kao njen maior domus u
Staro vreme. »Oh, Boţe, Valabhai«, uspeo je nekako da
izgovori, pa je zagrlio starca. Sluga se s mukom
osmehnuo. »Ostarelo se, mladi baba; a ja mislio da me
nećete prepoznati.« Odveo ih je kroz kristalno teške
hodnike palate, i Saladin je shvatio da se tu gotovo ništa
nije promenilo, i to, oĉigledno, namerno. I to je taĉno,
objasnio mu je Valab - kad je beguma umrla, Ĉangez
Sahib se zakleo da će kuća biti njen spomenik. I zato se
tu ništa nije promenilo od dana njene smrti - slike,
nameštaj, ćase za sapune, figurine sukobljenih bikova od
crvenog stakla i porcelanskih balerina iz Drezdena - sve
je to ostalo onako kako je nekad stajalo; isti magazini na
istim stoĉićima, ista ona zguţvana hartija u istim
koševima, kao da je i sama kuća umrla sa njom, pa se
balsamovala. »Mumificirana«, rekla je Zini, izgovarajući
neizgovorljivo, kao i obiĉno. »O, boţe, pa to je priliĉno
vampirski, zar ne?« I u tom trenutku, sluga Valab je
otvarao dvokrilna vrata koja su vodila u plavi salon, kad
je Saladin Ĉamĉa ugledao duh svoje majke.
Kriknuo je a Zini se okrenula na svojim petama.
»Eno, tamo!« pokazivao je prema dalekom, zamraĉenom
kraju hodnika, »nema spora, video sam onaj njen
prokleti sari sa novinskim dezenom, sa svim onim
krupnim naslovima, onaj sari koji je nosila onog dana
kad je, kad je...«, ali sad je Valab bio poĉeo da mlatara
rukama kao neka slaba ptica, nesposobna da leti: »Znate,
baba, bila je to samo Kasturba, vi je niste zaboravili,
moja ţena, samo moja ţena.« Da, moja ajah Kasturba sa
kojom sam se igrao u onim škrapama meĎu stenama na
obali: sve dok nisam odrastao i bez nje otišao tamo, u
onu uvalu gde je stajao onaj čovek sa naočarima u ramu
od slonovače. »Pokorno vas molim, baba, nemojte da se
ljutite, jer kad je beguma umrela, Ĉangez Sahib je mojoj
ţeni poklonio nekoliko njeni’ ’aljina, i vi nemate ništa
protiv? Vaša majka je bila tako dareţljiva ţena da je za
ţivota uvek davala i kapom i šakom.« Kad je Ĉamĉa
povratio svoju ravnoteţu, osećao se budalasto. »Za ime
boga, Valab«, promrmljao je. »Za ime boga. Ja stvarno
nemam ništa protiv.« U Valaba je onda ponovo ušla neka
stara krutost; pravo na slobodu govora staroga sluge
dopuštalo mu je da prekoreva. »Izvinite me, baba, ali vi
ipak ne bi trebali da hulite na Boga.«
»Gle kako se ĉovek preznojava«, reĉe mu Zini kao
pozorišni šaptaĉ. »Pa, on se ukoĉio od straha.« Kasturba
je ušla u sobu, ali iako je njen ponovni susret sa Ĉamĉom
bio dosta topao, u vazduhu se ipak osećala neka
nepravda. Valab je izišao da donese pivo i kolu s
konjakom, a kad se i Kasturba izvinila i otišla, Zini
odmah reĉe. »Nešto je tu sumnjivo. Ona se kreće kao
vlasnica ove gajbe. Gledaj samo kako se ona drţi. A
matori je bio klot uplašen. Kladim se da njih dvoje nešto
mućkaju.« Ĉamĉa je pokušao da bude razuman. »Pa, oni
su ovde gotovo sve vreme sami, moţda i spavaju u
gospodarevoj spavaćoj sobi i jedu iz finih tanjira, i nije
ĉudo ako ovo osećaju kao svoju kuću.« Ali je pri tom
mislio kako je Kasturba, u onom starom sariju, straviĉno
liĉila na njegovu majku.
»Toliko si dugo stranstvovao«, iza njega se zaĉuo
glas njegovog oca, »da sad ne umeš da praviš razliku
izmeĊu jedne ţive ajah i svoje preminule mame.«
Saladin se okrenuo da prihvati melanholiĉnu
pojavu jednog oca koji je sad bio smeţuran kao stara
jabuka, ali koji je ipak uporno nosio skupa italijanska
odela iz vremena kad je bio krupan i mesnat. A kako je
sad bio izgubio one svoje popajske dolaktice i stomak
Blutoa, ĉinilo se da u svojoj odeći tumara kao ĉovek u
traganju za neĉim što ne moţe sasvim taĉno da
identifikuje. Stajao je na vratima i gledao svog sina, a
nos i usta su mu bili skvrĉeni i sprĉkani ĉarolijom godina
uvenuća u slabu krivotvorinu njegovog nekadašnjeg
demonskog lica. Ĉamĉa je već pomalo shvatao da njegov
otac više nije bio u stanju da nekog uplaši, da je izgubio
svoju moć opĉinjavanja ljudi i da je sad samo jedan
uvrnuti starkelja na putu za groblje; dok je Zini sa
izvesnim razoĉaranjem zapazila da je kosa Ĉangeza
Ĉamĉavale konzervativno kratka, a pošto je nosio koţne,
jako uglaĉane, cipele sa pertlama, ni priĉa o njegovim
strašno dugaĉkim noktima na noţnim prstima nije bila
verovatna; kad se ajah Kasturba vratila, pušeći cigaretu, i
prošetala se pored njih troje - oca sina švalerke - idući
polako ka plavoj velurskoj česterfild- sofi sa udobnim
»kapitone«-leĊnim i ruĉnim naslonima, na koju je sela,
smeštajući svoje telo isto onako senzualno kako bi
uĉinila neka filmska starleta, iako je ona bila ţena dobro
zašla u godine.
Samo što je Kasturba završila sa svojim
šokirajućim ulaskom i smeštanjem, Ĉangez je skoknuo i
prošao pored svog sina, pa se posadio na sofu pokraj
bivše ajah. Zini Vakil, ĉije su oĉi svetlucale skandal-
pointskom poentom, tiho siknu na Ĉamĉu: »Zatvori usta,
mili. Tako si ruţan.« A na vratima, sluga Valab, gurajući
kolica s pićem, bez emocija je gledao kako njegov
dugogodišnji poslodavac prebacuje jednu ruku preko
ramena njegove ţene koja se nije bunila.
Kad se predak, tvorac, pokaţe kao satana, njegovo
se dete ĉesto ponaša usiljeno. I Ĉamĉa je sad ĉuo sebe
kako pita oca: »A moja maćeha, dragi oĉe? Je li dobro?«
Starac se obratio Zini. »On nije ovako sladak
prema tebi, je l’ da? Mora da ti je s njim tuţno u ţivotu.«
A zatim i svom sinu, ali oporijim tonom. »Ti se ovih
dana pitaš kako je moja ţena? Ali nju uopšte ne
interesuje kako si ti. Ona sad neće da se s tobom
upoznaje. Šta ona ima tebi da oprašta? Ti nisi njen sin. A
dosad, moţda, ni moj.«
Ja nisam došao da se s njim tučem. Čuj, jarče
matori. Ja ne smem da se tučem. Ali ovo, ovo je
nepodnošljivo. »U kući moje majke«, Ĉamĉa kriknu
melodramatiĉno, gubeći bitku sa samim sobom. »Ova
drţava smatra da je tvoj biznis prljav, a i tvoja duša je
pokvarena. Gledaj šta si ti njima uradio! Valabu i
Kasturbi. Tim svojim parama. Koliko te je to koštalo?
Da im otruješ ţivot. Ti si bolestan ĉovek.« Stao je ispred
oca, bukteći od pravedniĉkog besa.
Valab, sluga, neoĉekivano se umeša. »Baba, sa
svim duţnim poštovanjem, izvin’te me, al’ šta vi znate?
Vi ste otišli od kuće i sad dolazite ’vamo da sudite o
nama.« Saladin se osećao kao da mu tlo izmiĉe pod
nogama; on je buljio u pakao. »Istina je da nas on
plaća«, nastavljao je Valab. »Za naš rad, a i za ovo što
vidite. Za to.« Ĉangez Ĉamĉavala je još ĉvršće stezao
neopiruća ramena sluţavke.
»Koliko plaća?« viknu Ĉamĉa. »Valab, za koliko
para ste se vas dvojica sporazumeli? Koliko za prodaju
tela tvoje ţene?«
»Kakva budala«, prezrivo reĉe Kasturba. »U
Engleskoj obrazovan i tako to, ali mu i dalje slama u
glavi. Dolaziš, bre ’vamo i traćiš velike reĉi k’o što su u
kući moje majke i tome sliĉno, al’ moţda je ti i nisi baš
tol’ko voleo. Al’ mi smo je voleli, svi mi. Nas troje. I mi
na ovaj naĉin odrţavamo njen duh u ţivotu.«
 »To je puĎa, mogli bi da kaţemo«, zaĉu se
Valabov tihi glas. »Jedan ĉin oboţavanja.«
»A ti«, progovori Ĉangez Ĉamĉavala, tiho kao
njegov sluga, »ti dolaziš ovamo, u ovaj hram. Sa svojim
neverništvom. Mister, ti stvarno imaš petlju.«
I konaĉno, Zini Vakil ga izdade: »Okani se toga,
Salad«, rekla je, krenuvši da sedne na ruĉni naslon
česterfild-sofe, pored starca. »Zašto si takav namĉorĉić?
Nisi ni ti anĊeo, batice, a ovi su ljudi izgleda sredili
svoje stvari o-kej.«
Saladin je otvorio usta, pa ih opet zatvorio. Ĉangez
je tapšao Zini po kolenu. »On je došao, draga moja, da
optuţuje. Došao da se osveti za svoju mladost, ali mi
smo stvar okrenuli tumbe i on je zbunjen. I mi sad
moramo da mu pruţimo šansu, a ti moraš da budeš
sudija u ringu. Neću da mi on sudi, ali od tebe ću
prihvatiti i ono najgore.«
Kopile. Matoro kopile. Hteo je da me obori s nogu,
da izgubim ravnoteţu, i evo me gde ipak stojim posle
jednog aperkata. Neću da govorim, a i zašto bih, neću
ovako, to je poniţenje. »Bio jednom«, reĉe Saladin
Ĉamĉa, »jedan buĊelar pun funti, a beše i jedno peĉeno
pile.«

Za šta je sin optuţivao oca? Za sve: zbog uhoĊenja

liĉnosti jednog deteta, zbog kraĊe sveg njegovog novca
ispod one duge, zbog izgnanstva. Zbog toga što ga je
okrenuo onom što on moţda nikad ne bi postao.
Pravljenju-čoveka-od-njega. Zbog onog šta-da-kaţem-
svojim-prijateljima. Zbog nepopravljivih rascepa i
uvredljivih oproštaja. Zbog predavanja oboţavanju
Alaha sa novom ţenom i zbog bogohulnog poštovanja
seni pokojne ţene. A iznad svega, zbog njegovog
čarobnog-lampizma, i zbog toga što je jedan od onih
otvori-se-sezamista. Njemu je sve lako dolazilo, šarm,
ţene, bogatstvo, moć, društveni poloţaj. Samo je
protrljaj i -puf - duh, ţelja, i odmah je gospodar, smesta.
On je bio otac koji je sinu najpre obećao a zatim za sebe
zadrţao ĉarobnu lampu.

Ĉangez, Zini, Valab, Kasturba nisu se ni maknuli

sa mesta i bili su bez reĉi, sve dok zajapureni Saladin
Ĉamĉa nije, zbunjen, prestao da govori. »Kakvo
duhovno nasilje, posle toliko vremena«, rekao je Ĉangez
nakon ćutanja. »Baš tuţno. ProĊe ĉitavih ĉetvrt veka, a
sin ti još kuka zbog sitnih grehova prošlosti. O, sine moj.
Ti moraš prestati da me nosiš po svetu kao papagaja na
svom ramenu. Šta sam ja? Propalitet. Nisam ja tvoj
Starac od Mora. Suoĉi se s tim, mister: neću više ništa da
ti objašnjavam.«
Saladin Ĉamĉa je kroz jedan prozor ugledao onaj
ĉetrdesetogodišnji orah. »Obori ga«, rekao je ocu.
»Obori ga, prodaj ga, i pošlji mi lovu.«
Ĉamĉavala stade na noge i ispruţi desnu ruku. I
Zini, ustajući, prihvati ruku kao plesaĉica koja prima
buket cveća; istog ĉasa, Valab i Kasturba se smanjiše i
pretvoriše u poslugu, kao da je neki zidni sat tiho
otkucao vreme ludaje. »Tvoja knjiga«, rekao je on Zini.
»Ja imam nešto što bi ti volela da vidiš.«
Njih dvoje iziĊoše iz sobe; a nemoćni Saladin,
posle jednog trenutka lakog posrtanja, zlovoljno krenu
njihovim stopama. »Namćorĉiću«, nestašno ga Zini
pozva preko svog ramena. »DoĊi, izvuci se iz neosvesti,
odrasti već jednom.«
U Ĉamĉavalinoj zbirci umetniĉkih predmeta, pod
krovom njegove palate, tu, u Skandal-Pointu, nalazio se i
veliki broj slikanih tkanina Hamza-nama, delova onog
niza iz šesnaestog veka na kojima su slikovito prikazani
prizori iz ţivota jednog junaka koji je moţda bio, a
moţda i nije bio onaj ĉuveni Hamza, Muhamedov stric
kome je dţigericu pojela ţena Hind dok je leţao mrtav
na Uhudskom bojnom polju. »Meni se ove slike
sviĊaju«, rekao je Ĉangez Ĉamĉavala Zini, »jer tu je
junaku dopušteno da padne. Gledaj samo koliko su ĉesto
morali da ga izvlaĉe iz škripca.« Te slike su takoĊe
predstavljale reĉitu potvrdu teze Zini Vakil o eklektiĉkoj,
hibridizovanoj prirodi indijske umetniĉke tradicije.
Moguli su dovodili umetnike iz svih krajeva Indije da
rade na tim slikama; individualni identitet bio je
potopljen da bi stvorio jednog mnogoglavog,
mnogorukog (pomoću mnogo raznih kiĉica)
Nadumetnika koji je, doslovno, bio indijsko slikarstvo.
Jedna je ruka crtala mozaiĉke podove, druga ljudske
figure, a treća bi slikala oblaĉno nebo kineskog izgleda.
Na poleĊini tkanina bile su priĉe koje su išle uz
naslikane prizore. Te slike su tada bile prikazivane kao
neki film: podizane su pred gledaoce, dok je neko glasno
ĉitao te junaĉke priĉe. Na Hamza-namama moţete videti
kako se persijske minijature stapaju sa stilovima
Kannada- i Keralan-slikarstva, a i kako hindu i
muslimanska filozofija formiraju svoju karakteristiĉnu
kasnomogulsku sintezu.
Jedan div uhvaćen u stupicu, a njegovi ljudski
muĉitelji zabadaju mu koplja u ĉelo. Jedan ĉovek,
vertikalno raspolućen od vrha glave do prepone, i dalje
drţi svoj maĉ dok pada. Na sve strane penušave lokve
prolivene krvi. Saladin Ĉamĉa je gnjeĉio svoje pesnice.
»Divljaštvo«, glasno je rekao svojim engleskim glasom.
»Sušto varvarsko uţivanje u tudem bolu.«
Ĉangez Ĉamĉavala je ignorisao svog sina, gledao
je samo u Zini, a ona mu je stalno uzvraćala poglede.
»Naša je vlada ćiftinska, mlada damo, je l’ se slaţeš? Ja
sam im celu ovu zbirku ponudio da uzmu dţabe-gratis,
je l’ ti to znaš? Samo da je negde smeste kako treba, da
sagrade neku galeriju. Ove tkanine, kao što vidiš, nisu u
prvorazrednom stanju... ali oni to neće. To njih ne
zanima. A u meĊuvremenu, svakog meseca dobijam
ponude iz Am’rike. I to kakve ponude! Da ne veruješ. Al’
ja to ne prodajem. To je naše kulturno nasleĊe, draga
moja, nasleĊe koje nam S. A.D. svaki dan odnose. Ravi
Varma-slike, Chandela-bronzu, Jaisalmer-mramorne
rešetke. Mi sebe prodajemo, zar ne? Oni svoje buĊelare
bacaju na naše trotoare, a mi kleĉimo pokraj njihovih
nogu. Naše Nandi-sVike bikova završavaju u tamo nekim
,kibic’-prozorima il’ alkovnima u Teksasu. Ali tebi je
sve to poznato. Ti znaš da je Indija danas jedna slobodna
zemlja.« Zaćutao je, ali Zini je ĉekala; imao je još nešto
da kaţe. I on to reĉe: »Jednog dana, ja ću uzimati i
dolare. Ne zbog para. Zbog zadovoljstva što sam kurva.
Što sam postao niko-i-ništa. I manje od toga.« A posle
toga, konaĉno, nastupi prava bujica reĉi iza reĉi i manje
od toga. »Kad umrem«, reĉe Ĉangez Ĉamĉavala Zini,
»šta ću ja da budem? Jedan par praznih cipela. To je
moja zla kob, koju mi je on priredio. Ovaj glumac. Ovaj
pretvaraĉ. On je od sebe napravio jednog imitatora
nepostojećih ljudi. Ja nikog nemam ko bi išao mojim
stopama, ko bi davao ono što sam ja stvorio. To je
njegova osveta: ukrao mi je potomke.« Osmehnuo se,
pomilovao ju je po ruci i prepustio je svom sinu. »Ja sam
joj rekao što sam imao da joj kaţem«, obavesti on
Saladina. »A ti i dalje nosi one peĉene piliće za kući. Ja
sam se njoj izjadao. A sad ona mora da presudi. Takav je
naš dogovor.«
Zini Vakil priĊe starcu i njegovom šlampavom,
preraslom odelu, stavi mu svoje dlanove na obraze, i
poljubi ga u usta.

Nakon što ga je Zini izdala u kući nastranosti

njegovog oca, Saladin Ĉamĉa je odbio da se s njom viĊa
ili da odgovara na njene poruke koje je ostavljala na
hotelskom desku. Poslednja predstava Milionerke bila je
izvedena; turneja je bila završena. Došlo je vreme za
povratak kući. Posle koktel-partije završne veĉeri,
Ĉamĉa je pošao na spavanje. U liftu se našao sa jednim
mladim braĉnim parom, oĉigledno u medenom mesecu,
koji je slušao muziku iz svojih »vokmen«-slušalica.
Mladi ĉovek je promrmljao prema svojoj ţeni: »Ĉuj, reci
mi. Da li ti ja i sad ponekad izgledam kao stranac?« A
ţenica, osmehujući se neţno, zatresla je glavom, ne
čujem te, i skinula slušalice. On je ponovio, ozbiljno:
»Kao stranac, da 1’ ti i sad, ponekad, tako izgledam?« A
ona je, sa nepromenjenim osmehom, samo zaĉas
naslonila obraz na njegovo visoko košĉato rame. »Da,
ponekad«, rekla mu je, i ponovo stavila slušalice. I on je
isto uĉinio, izgledajući sasvim zadovoljan njenim
odgovorom. A tela im se vratiše ritmovima slušane
muzike. Ĉamĉa je na svom spratu izišao iz lifta. Zini je
sedela na podu, leĊima naslonjena na vrata njegove sobe.
Kad su ušli u sobu, ona je sebi nalila jedan veliki viski sa
sodom. »Ponašaš se kao dete«, rekla mu je. »Treba da se
stidiš.«
Tog dana, po podne, on je dobio paket od svog
oca. U paketu su se nalazili samo komadić drveta i
mnoštvo novĉanica, ne rupija nego funti sterlinga: pepeo
jednog oraha, tako reći. Saladin je bio pun rudimentarnih
osećanja, a pošto se Zini pojavila, on je postao meta. »Ti
misliš da te ja volim?« rekao je, govoreći namerno
opako. »Misliš da ću ja ostati ovde s tobom? Ja sam
oţenjen ĉovek.«
»Nisam ja ni ţelela da ti ovde ostaneš zbog mene«,
rekla mu je. »Ja sam to, iz nekog razloga, ţelela zbog
tebe.«
Nekoliko dana ranije, gledao je jednu indijsku
dramatizaciju Sartrove priĉe sa temom o stidu. U
originalu, muţ sumnja u vernost svoje ţene i postavlja
joj zamku da je uhvati u prevari. Slaţe je da mora da ide
na sluţbeni put, ali se nekoliko sati docnije vrati da bi je
uhodio. Kleĉi vireći kroz kljuĉaonicu njihovih ulaznih
vrata. Zatim oseti da neko stoji iza njega, okrene se, ne
ustajući, a iza njega stoji ona, gledajući ga odozgo sa
odvratnošću i gaĊenjem. Ta slika, kako on kleĉi a ona ga
gleda odozgo, sartrovski je arhetip. Ali u indijskoj
verziji, muţ koji kleĉi ne oseća nikog iza svojih leĊa;
njega ţena iznenadi; on se, stojeći, suoĉava sa njom
ravnopravno; oboje besne i viĉu, sve dok ona ne zaplaĉe
i on je ne zagrli, i tako se pomire.
»Kaţeš da treba da se stidim«, gorko je Ĉamĉa
rekao Zini. »I to mi kaţeš ti, koja nemaš stida. U stvari,
to moţe da bude i jedna nacionalna karakteristika. Ja
poĉinjem da podozrevam da Indijcima nedostaje
neophodan moralni rafinman za pravo osećanje tragedije,
i da oni zato ne mogu stvarno da shvate predstavu o
stidu.«
Zini Vakil dokrajĉi svoj viski. »O-kej, ne moraš
više ništa da mi kaţeš.« Podigla je ruke uvis. »Predajem
se. I sad idem. Mister Saladin Ĉamĉa. Ja sam verovala
da ste vi još ţivi. Da još dišete, ali nisam bila u pravu.
Ispalo je da ste sve vreme bili mrtvi.«
I još je jednu stvar rekla, pre nego što je,
mleĉnooka, prošla kroz vrata. »Ne dajte, mister-
Saladine, da vam ljudi prilaze i suviše blizu. Pustite ih
samo kroz vašu samoodbranu, da bi vam te barabe zarile
noţ u srce.«
Posle toga, tu nije imalo više šta da se kaţe. Avion
je uzleteo i napravio viraţ iznad grada. A negde dole,
ispod Saladina, njegov je otac oblaĉio sluškinju u haljine
svoje mrtve ţene. Novi plan za regulaciju saobraćaja bio
je dobro zakrĉio centar grada. Politiĉari su pokušavali da
prave karijere odlaţenjem na padjatre - u hodočašća
pešaĉenjem kroz zemlju. A bilo je i grafita koji su
kazivali: Savet političarima: Samo je jedan korak od
padjatre do Pakla. A ponekad i do Asama.
 Glumci su se mešali u politiku: MGR, N. T. Rama
Rao, Bachchan. A Durga Khote se ţalio da je jedno
udruţenje glumaca u stvari »front crvenih«. Saladin
Ĉamĉa, u avionu - let 420 - zatvorio je oĉi; i osećao je,
sa velikim olakšanjem, ona indikativna pomeranja i
sreĊivanja u svom grlu koja su mu ukazivala na
ĉinjenicu da mu je glas bio poĉeo da se sam, za svoj
raĉun, okreće svom pouzdanom, engleskom biću.

Prva uznemirujuća stvar koja se Mr Ĉamĉi na tom

letu dogodila, bilo je to što je meĊu putnicima prepoznao
ţenu iz svog sna.
 4

Ta ţena koju je sanjao bila je manjeg rasta i ne

tako otmena kao ova stvarna, ali onog trenutka kad ju je
Ĉamĉa ugledao kako hoda tamo-amo stazama duţ
redova sedišta u avionu Bostan, on se setio svog noćnog
košmara. Posle odlaska Zini Vakil, bio je utonuo u
nemiran san, i nešto je predosetio: imao je viziju jedne
ţene-bombašice, teroristkinje, sa izvesnim gotovo
neĉujno mekim glasom kanadske akcenatske
provenijencije, ĉije su ga dubina i melodiĉnost podsećale
na šum okeana slušan sa velike udaljenosti. Ţena iz sna
bila je tako pretovarena eksplozivima da je delovala više
kao velika bomba nego kao mala bombašica; a ţena koja
se šetala avionskim stazama, drţala je u naruĉju bebu
koja je, po svim izgledima, mirno spavala, bebu tako
vešto ututkanu u pelene i povoje, uz same ţenine grudi,
da Ĉamĉa nije mogao da vidi više od jednog uvojka
novoroĊene kosice. Pod utiskom svog zapamćenog sna,
on je uobraţavao da je ta beba u stvari jedan paket pun
štapina dinamita, ili neka vrsta one tik-tak-paklene
mašine, te je bio na ivici krika kad je došao k sebi i sebe
oštro ukorio. Bila je to upravo ona vrsta glupave igre
koju je batalio i ostavio iza sebe. A on je, u stvari, bio
fini ĉovek u zakopĉanom odelu, na putu za London, u
jedan udoban i miran ţivot.
Putovao je sam, izbegavajući društvo ostalih
ĉlanova glumaĉke trupe Prospero, koji su u svojim
Fancy-a-Do-nald-majicama bili razbacani po jeftinoj
turistiĉkoj klasi i pokušavali da na krutim vratovima
cimaju glavama levo-desno u stilu indijskih natyam-
plesaĉica, izgledali glupo u sarijima Benarsi, preterano
cugali onaj jeftin avionski šampanjac, dosaĊujući
prezirom-opterećenim stjuardesama koje su, budući
Indijke, shvatale da su ti glumci osobe jeftine sorte. Oni
su se, ukratko, ponašali u stilu obiĉnog nepriliĉnog
dramatanja. Zena koja je nosila bebu gledala je na neki
svoj naĉin kroz bledolike glumce ili ih je pretvarala u
pramenove dima, toplotne opsene, duliove. Za ĉoveka
kao što je bio Saladin Ĉamĉa, poniţavanje englestva od
strane samih Engleza, bila je stvar i suviše bolna za
razmišljanje. On se okrenuo svojim novinama u kojima
je ĉitao o demonstracijama bombajskih ţelezniĉara koje
je policija rasterala šmrkovima. Novinski izveštaĉ je pri
tom slomio ruku; a i foto-aparat su mu razbili. Policija je
objavila svoju »izjavu«. Ni izveštač niti neka druga
osoba nisu bili namerno napadnuti. I Ĉamĉa je utonuo u
avionski san. Grad izgubljene istorije, oboreno drveće i
nenamerni napadi išĉezli su iz njegovih misli. Kad je
malo kasnije otvorio oĉi, doţiveo je drugo iznenaĊenje
na tom makabristiĉkom putovanju. Jedan ĉovek je
prolazio pored njega idući ka klozetu. Nosio je bradu i
jeftine umbralne naoĉare, ali Ĉamĉa ga je ipak
prepoznao: tu, putujući inkognito u ekonomskoj klasi
leta AI-420, bio je išĉezli superstar, ţiva legenda, Dţibril
Farišta, liĉno.
»Jesi li lepo pajkio?« Shvatio je da je to pitanje
bilo njemu upućeno, ali je okrenuo glavu od te prikaze
velikog filmskog stara da bi bacio pogled na isto tako
neobiĉnu pojavu jednog neverovatnog Amerikanca sa
bejzbol-kapom na glavi, naoĉarima u metalnom okviru i
neonski zelenoj majici na kojoj su se grĉili isprepleteni i
bleštavo zlatni oblici jednog para kineskih zmajeva.
Ĉamĉa je tog stvora bio iskljuĉio iz svog vidnog polja,
pokušavajući da se uvuĉe u ljušturu svoje privatnosti, ali
privatnost više nije bila moguća.
»Zovem se Judţin Damsdej i stojim vam na
raspolaganju«, i ĉovek-zmaj pruţi jednu svoju ogromnu
crvenu šaku. »Na vašem raspolaganju i na onom od
strane Hrišćanske straţe.«
Sanjivi Ĉamĉa zatrese glavom. »Vi ste neko vojno
lice?«
»Ha! Ha! Da, gospodine, moglo bi i tako da se
kaţe. Ja sam jedan ponizan pešadinac, gospodine, u
Gardi Svevišnjeg.« Oh, Garda Svevišnjeg, šta mi reĉe.
»Ja sam ĉovek od nauke, gospodine, a moja misija je bila
i ostala misija, i, dopustite mi da dodam, privilegija da
posetim vašu veliku naciju da bih se upustio u bitku sa
najopasnijom Ċavolijom koja je u ljudski um ušla pravo
iz muda.«
»Nisam vas dobro razumeo.«
Damsdej spusti ton. »Ja vam priĉam o onom
majmunskom sranju, gospodine. O darvinizmu. O
evolucionistiĉkoj jeresi gospodina Ĉarlsa Darvina.« Po
njegovom tonu sudeći, bilo je jasno da mu je ime
izmuĉenog, Bogom-opsednutog Darvina bilo isto toliko
odvratno kao i ime ma kog drugog repatog zloduha,
Belzebuba, Asmodeusa ili samog Lucifera. »Ja stalno
upozoravam vaše zemljake«, poveravao mu se Damsdej,
»da se ĉuvaju od g. Darvina i njegovih Ċela. Uz pomoć
mojih liĉnih pedeset-i-sedam slajdova koje sam im
prikazivao. A nedavno sam i govorio, gospodine, na
banketu povodom Dana Svetskog Razumevanja
»Rotari«-kluba, u Koĉinu, Kerala. Govorio sam o svojoj
otadţbini, o njenim mladim ljudima. Ja mislim da su oni
izgubljeni, gospodine. Ti mladi ljudi Amerike: ja ih
vidim kako se u svom oĉajanju okreću drogama, pa ĉak -
ja sam otvoren ĉovek - i seksualnim odnosima pre braka.
I to sam rekao onda a to sad kaţem i vama. Kad bih ja
verovao da je moj ĉukun-ĉukun-dedica bio šimpanzo, pa
ja bih, liĉno, bio priliĉno, potišten.«
Dţibril Farišta je sedeo preko puta i gledao kroz
prozor. U avionu je poĉinjalo prikazivanje filma, pa su
avionska svetla bila utuljena. Ţena sa bebom u naruĉju je
i dalje bila na nogama, šetajući tamo-amo, verovatno da
bi svoju bebu smirivala. »I kako se sve to srozalo?«
upitao je Ĉamĉa, osećajući da se od njega oĉekuje neki
prilog.
Njegov sused je malo oklevao. »Ja verujem da je
tu bila neka greška u rezoniranju«, reĉe on najzad. »To
bi bila moja najbolja pretpostavka. Ne vidim kako bi oni
dobri ljudi tamo bili u stanju da vode meĊusobne
razgovore da nisu verovali da sam ja završio svoj
posao.«
Ĉamĉa je bio malo zbunjen. On je smatrao da bi u
zemlji vatrenih vernika mišljenje da je nauka neprijatelj
Boga moglo lako da naĊe pristalice; ali dosaĊivanje
rotarijanaca u Koĉinu pokazalo mu je da greši. U
treperavoj svetlosti filma u avionu, Damsdej je
nastavljao, svojim glasom bezazlenog vola, da priĉa
priĉe protiv samog sebe, i to bez i najmanjeg nagoveštaja
da zna šta ĉini. Pri kraju krstarenja, rekao je, oko
veliĉanstvene prirodne luke koĉinske, u koju Vasko da
Gama beše uplovio tragajući za zaĉinima i tako
pokrenuo ĉitavu onu istoriju istoka-i-zapada, oslovio ga
je jedan deran pun pst-pst-ova i hey-mister-okays. »Haj,
vi, tuna, yes! ’Oćete li ha-šiš, Sahib? Hej, misteramerica.
Yes, ujkasem, vi ’oćete afion, best quality, top price?
Okay, a moţda ’oćete kokain, yes?«
Saladin je poĉeo, bespomoćno, da se kikoće. Taj
dogaĊaj ga je pogodio kao neka Darvinova osveta: ako je
Damsdej smatrao onog sirotog, viktorijanskog,
uštirkanog Darvina odgovornim za ameriĉku kulturu
drogiranja, bilo je divno da baš on, na drugoj strani
Zemljine lopte, bude viĊen kao predstavnik upravo te
etike protiv koje se tako ţestoko borio. Damsdej ga je
pogledao sa izrazom bolnog prekorevanja. Bila je to
teška sudbina biti Amerikanac u tuĊem svetu a ne
nagaĊati zašto ste tako nesimpatiĉni.
Nakon što se Saladinu omakao taj kikot, Damsdej
je utonuo u sumoran, povreĊeni dremeţ, ostavljajući
Ĉamĉu njegovim sopstvenim mislima. Da li bi filmove u
avionu trebalo smatrati za posebno zlu, nasumiĉnu
mutaciju forme, one koja će s vremenom izumreti usled
prirodne selekcije, ili su, pak, oni budućnost
kinematografije?
O budućnosti tih uvrnutih »akcionih« filmova u
kojima veĉito igaju Šeli Long i Ĉevi Ĉejz, bilo mu je
grozno i da misli; bila je to vizija Pakla... Ĉamĉa se
upravo vraćao u san kad su se kabinska svetla upalila;
projekcija filma se zaustavila; a iluziju bioskopa
zamenila je ona druga, kad se na televiziji gledaju vesti,
jer je sad ĉetvoro naoruţanih ljudskih prilika vikalo
trĉeći stazama aviona.

*
 Putnici tog aviona zarobljenog od strane vazdušnih
pirata - »hajdţekera«, drţani su u neizvesnosti, kao taoci,
sto jedanaest dana, usamljeni na svetlucavoj pisti oko
koje su se kovitlali i sudarali veliki pešĉani talasi
pustinje, jer kad su ĉetvoro pirata, tri muškarca i jedna
ţena, prinudili pilota da aterira, niko od njih nije mogao
da odluĉi šta da se radi s putnicima. Oni nisu sleteli na
neki meĊunarodni aerodrom, nego na jednu apsurdnu
ludoriju od staze za sletanje dţambo-dţeta koju je za
svoje zadovoljstvo bio izgradio lokalni šeik u svojoj
omiljenoj pustinjskoj oazi, do koje je vodila auto-strada
sa šest traka, veoma popularna meĊu usamljenim
mladićima i devojkama koji su se tuda sporo vozili
svojim kolima i koketirajući kroz prozore buljili jedni u
druge... ali ĉim je avion na letu 420 tu aterirao, auto-
stradu su zakrĉila oklopna kola, transporteri sa
vojnicima, limuzine sa lepršavim zastavicama. I dok su
se diplomati pogaĊali oko sudbine tog putniĉkog aviona,
da li da ga napadnu ili da ga ne napadnu, dok su
pokušavali da odluĉe da li da pristanu na zahteve ili da
ostanu ĉvrsti po cenu ljudskih ţivota, avion je bila
opkolila velika tišina i nije mnogo vremena prošlo pre
nego što su poĉele opsene.
U poĉetku su stalno tekli dogaĊaji, »hajdţekerski«
kvartet bio je pun elektriciteta, nervozan i ţeljan pucanja,
sa spremnim prstom na orozu. Ovo su najgori trenuci,
pomislio je Ĉamĉa dok su deca vrištala a strah se širio
kao fleka; sad svi moţemo otići Bogu na istinu. Zatim su
oni zavladali svima - tri muškarca i jedna ţena, svi
visoki, niko maskiran, svi lepi - i oni su bili glumci, i oni
su sad bili zvezde, repate zvezde ili meteori, i oni su sad
imali svoja umetniĉka imena na sceni. Dara Singh, Buta
Singh, Man Singh. Zena se zvala Tavlina. Ona ţena iz
Ĉamĉinog sna beše bezimena, kao da mu snivaĉka mašta
nije imala vremena za pseudonime; ali je i Tavlina, kao
ona sanjana, govorila sa kanadskim naglaskom,
glatkoiviĉnim, sa onim otkrivajućim zaokrugljenim O.
Posle spuštanja aviona u oazu Al-Zamzam, putnicima,
koji su svoje zarobljivaĉe gleĊali sa onom opsesivnom
paţnjom s kojom ukoĉeni mungos gleda kobru, postalo
je jasno da je u lepoti trojice muškaraca bilo neĉeg
pozerskog, neke amaterske ljubavi prema riziku i smrti,
što ih je navodilo da se ĉesto pojavljuju na otvorenim
vratima aviona i izlaţu svoja tela profesionalnim
snajperima koji su se sigurno skrivali meĊu palmama
oaze. Ţena se drţala podalje od takvih gluposti i
izgledala je kao da se obuzdava da ne grdi svoju trojicu
kolega. Delovala je kao ţena koja nije svesna svoje
lepote, a to ju je i ĉinilo najopasnijim ĉlanom njihove
ĉetvorke. Ĉamĉi je palo u oĉi da su ti mladići bili
preterano osetljivi i samodopadljivi da bi mogli poţeleti
da vide krv na svojim rukama. Da bi im bilo teško da
ubijaju; oni su tu došli da bi se pojavili na televiziji. Ali
Tavlina se tu nalazila nekim poslom. On ju je drţao na
oku. Ovi muškarci to ne znaju, pomislio je. Oni ţele da
se ponašaju onako kako su se ponašali »hajdţekeri« koje
su gledali u filmovima i na televiziji; oni su realnost koja
majmuniše grubu predstavu o sebi, oni su gliste koje
gutaju svoje sopstvene repove. Ali ona, ta ţena, zna...
kad su se Dara, Buta, Man Sing šepurili i koĉoperili, ona
je postajala tiha, duboko zamišljena, i putnicima je
uterivala strah u kosti.
Šta su to oni hteli? Ništa novo. Nezavisnu
domovinu, slobodu veroispovesti, osloboĊenje politiĉkih
zatvorenika, pravdu, otkupninu i bezbedno ekspedovanje
u zemlju njihovog izbora. Mnogi putnici su poĉeli da
saosećaju sa njima, iako su bili pod stalnom pretnjom
pogubljenja. Ako ţivite u dvadesetom veku, onda vam
nije teško da sebe vidite u onima, oĉajnijim od vas, koji
traţe da svet bude skrojen po njihovoj volji.
Nakon što su sleteli, vazdušni pirati su oslobodili
većinu putnika a zadrţali njih pedeset, odluĉivši da je
pedeset najveći broj osoba koje mogu komotno da
nadziravaju. Ţene, deca, Siki - svi su oni bili pušteni.
Ispostavilo se da je Saladin Ĉamĉa bio jedini ĉlan trupe
Prospero Players koji nije dobio slobodu; našao se
prepušten nastranoj logici situacije, ali umesto da bude
uzrujan što je zadrţan, njemu je bilo drago što je mogao
da vidi leĊa svojim raskalašnim kolegama; baš dobro što
se kurtalisao tog šljama, pomislio je.
Nauĉnik-kreacionista Judţin Damsdej nije bio u
stanju da shvati zašto hajdţekeri nisu imali nameru da i
njega oslobode. Stao je na noge, ljuljajući se na svojoj
velikoj visini kao oblakoder usred uragana, i poĉeo da
izvikuje neke reĉi histeriĉne rastrojenosti. Potoĉić slina
curio mu je pri tom iz jednog ugla usana; on je to
uklanjao jezikom, oblizujući se grozniĉavo. A sad. čujte
vi mene, budţovani, štaću ja da vamkaţem, jer što je
faking mnogo MNOGO je, i kakvajeto i otkudvam ta
ideja da vi... i tako dalje, on je, u kandţama svog
košmara u budnom stanju, baljezgao sve dok mu nije
prišao neko iz piratske ĉetvorke, oĉigledno ţena, koja je
potegla kundak svoje kratke puške i razbila mu
rasklepetanu vilicu. I još grĊe i gore: kako se balavi
Damsdej oblizivao u trenutku kad mu je kundak zalupio
vilicu, vrh jezika mu se otfikario i sleteo u krilo Saladina
Ĉamĉe; a za jezikom ubrzo i njegov bivši vlasnik. Judţin
Damsdej, bezjeziĉan i raspamećen, pao je u glumĉevo
naruĉje.
Izgubivši jezik, Judţin Damsdej je stekao slobodu.
UbeĊivaĉ je uspeo da svoje zarobljivaĉe ubedi predajući
im svoj instrument za ubeĊivanje. Oni nisu hteli da se
staraju o ranjenom ĉoveku; a onda, tu je pretila i
opasnost od gangrene i tome sliĉno, te se on tako
pridruţio egzodusu iz aviona. U tim prvim ludim satima,
svest Saladina Ĉamĉe se stalno vrtela oko pitanja
vezanih za pojedinosti - jesu li im to automatske puške
ili polumašinke, kako su uspeli da sav taj metal
prošvercuju u avion, koji su to delovi tela u koje mogu
da ti pucaju a da ipak ostaneš ţiv, koliko li, to ĉetvoro,
mora da su uplašeni, koliko obrvani strahom od
sopstvene smrti... i sad, kad je Damsdej otišao, on je
oĉekivao da će sedeti sam, ali doĊe jedan ĉovek, sede na
staro mesto kreacioniste i reĉe, Ti nemaš ništa protiv, je
l’ da, jer čoveku je ti ovakvim cirkusima potrebno
društvo. To je bio filmski star, Dţibril.

Posle prvih nervoznih dana provedenih u avionu na

zemlji, tokom kojih su trojica hajdţekera u turbanima
dolazili sasvim blizu opasnih ivica ludila, vrišteći u
pustinjsku noć, Barabe, doĎite da nas uhvatite, ili, za
promenu, O boţe, boţe, oni će nam poslati one jebene
komandose, one mame-svoje-jebuće Amerikance, daa, i
Britance koji sestre svoje tucaju, sortu li im njihovu -
trenuci kad su preostali taoci zatvarali oĉi i ĉitali
molitve, jer su se uvek najviše plašili kad su hajdţekeri
pokazivali znake slabosti - a posle tih ispada sve se opet
smirivalo i poĉinjalo da liĉi na normalno stanje. Dva
puta dnevno, jedno usamljeno vozilo donosilo je Bostanu
hranu i piće, i ostavljalo na pisti. Taoci su morali da
izlaze i unose kartonske kutije s namirnicama, dok su ih
hajdţekeri drţali na oku, iz bezbednosti n avionu. Osim
ove dnevne posete, nije bilo drugih veza sa spoljnim
svetom. Radio-aparat se bio ućutao. Izgledalo je kao da
je taj incident bio zaboravljen, kao da je bio toliko
neprijatan da su ga prosto izbrisali iz evidencije. »Te
barabe su nas pustile da istrulimo«, vrištao je Man Sing,
a taoci su mu se voljno pridruţili. »Hijras! Chootias!
- Govna!«
Svi su bili obujmljeni vrućinom i tišinom, i sad su
im utvare poĉinjale da svetlucaju u uglovima oĉiju.
Najnapetija osoba meĊu taocima, mladić s braĊicom i
gustom kovrdţavom kosom, budio se pred zoru i vrištao
od straha, jer mu se priĉinjavao ljudski kostur kako jaše
na kamili preko pešĉanih prudova. Drugi neki taoci
videli su kugle u boji kako vise na nebu, ili ĉuli klepet
nekih ogromnih krila. Trojica hajdţekera pali su u
duboku, fatalistiĉku ĉamu. Jednog dana, Tavlina ih je
pozvala na savetovanje u »repu« aviona; taoci su ĉuli
glasove pune ljutnje i besa. »Ona im govori da treba da
objave ultimatum«, rekao je Dţibril Farišta Ĉamĉi.
»Jedan od nas talaca mora da bude ubijen, ili tako
nešto.« Ali kad su se pirati vratili, Tavlina nije bila sa
njima, a izraz obeshrabrenosti u njihovim oĉima bio je
sad obojen i stidom. »Izgubili su petlju«, šapnuo je
Dţibril. »Niko ne sme. I šta li je sad ostalo našoj Tavlini
bibi? Nula. Ĉabar.«
 A šta je ona uradila:
Da bi svojim zarobljenicima, ali i kolegama-
piratima, dokazala da pomisao na neuspeh ili predaju
neće nikad oslabiti njenu rešenost, ona se iz svoje
trenutne povuĉenosti ponovo pojavila u ĉelu aviona, u
odeljku prve klase sa barom i foteljama, i stala ispred
talaca kao stjuardesa kad demonstrira proceduru
obezbeĊenja. Ali umesto da stavi na sebe grudnjak za
spasavanje i podigne crevo za naduvavanje grudnjaka i
tako dalje, ona je brzo svukla sa sebe svoju široku crnu
galabiju, jedinu odeću koju je nosila, i ostala pred njima
gola-golcata, kako bi svi mogli da vide arsenal njenog
tela - granate kao posebne grudi izmeĊu njenih prirodnih
sisa i štapine dinamita lepljivom trakom priĉvršćene oko
njenih bedara, upravo onako kako se bila pojavila u
Ĉamĉinom snu. Zatim je ponovo navukla na sebe haljinu
i progovorila slabim, dalekim, šumovitim okeanskim
glasom. »Kad se u svetu rodi neka velika ideja, neki
veliki cilj, tu se onda postavljaju izvesna suštinska
pitanja«, promrmljala je. »Istorija nas pita: kako mi to
stremimo tom cilju? Jesmo li beskompromisni, odluĉni,
jaki, ili ćemo se pokazati kao sluge vremena u kojem
ţivimo, sluge koje su za kompromis, koje se
prilagoĊavaju i predaju?« Njeno telo je davalo odgovor
na ta pitanja.
Dani su, tako, i dalje prolazili. Zatvorene,
ograĊene, uzavrele okolnosti njegovog suţanjstva,
odjednom i bliske i daleke, delovale su na Saladina
Ĉamĉu tako da je poţeleo da se raspravlja sa tom ţenom
- nepopustljivost takoĊe moţe da bude jednostrano
ludilo, hteo je da joj kaţe, moţe da bude i tiranija, ali
krta, lomna, dok ono što je fleksibilno moţe da bude i
humano, i dovoljno snaţno da bi opstalo. Ali, naravno,
ništa joj nije rekao već je pao u apatiĉnost, u mrtvilo
dana. Dţibril je otkrio u dţepu naslona sedišta ispred
sebe pamflet koji je napisao uklonjeni Damsdej. Ĉamĉa
je dotle već bio zapazio sa kakvom je odluĉnošću filmski
star pruţao otpor navali sna, te zato nije bio iznenaĊen
kad ga je video da recituje i uĉi napamet redove iz
pamfleta kreacioniste, dok su mu ionako teški kapci
padali sve niţe, a on ih silom vraćao i širom otvarao oĉi.
Pamflet je dokazivao da su ĉak i nauĉnici danas marljivo
posvećeni radu na ponovnom pronalaţenju Boga, jer kad
su jednom dokazali postojanje jedne jedine unificirane
sile od koje su elektromagnetizam, gravitacija i jake i
slabe sile nove fizike sve sami aspekti, avatari -
boţanske inkarnacije, tako reći, ili, pak, anĊeli, šta bismo
onda tu mogli imati drugo do onu od svega najstariju
stvar - jedno vrhovno biće koje upravlja celim
Stvorenjem sveta... »Je l’ shvataš - ono što naš prijatelj
kaţe je sledeće: ako moraš da biraš izmeĊu neke vrste
bestelesnog polja sile i stvarnog ţivog Boga, za šta bi se
ti opredelio? Dobro pitanje, ah? Ti ne moţeš da se moliš
nekoj elektriĉnoj struji. Besmisleno je da od neke vrste
nevidljivih talasa traţiš kljuĉ od Raja.« Zatvorio je oĉi,
pa ih onda, uz trzaj, ponovo otvorio. »Sve samo krvavo
lupetanje«, besno je rekao. »Muka mi je od toga.«
Posle prvih dana, Ĉamĉa nije više osećao
Dţibrilov zadah iz usta, jer niko u tom svetu znoja i
strepnje nije ništa bolje mirisao. Ali nemoguće je bilo ne
zapaţati njegovo lice, na primer, njegove velike
purpurne podoĉnjake od nespavanja-, modre fleke i neko
oleozno luĉenje iz oĉiju. Onda se njegovo opiranje snu
konaĉno završilo, i glava mu je klonula na Saladinovo
rame, posle ĉega je spavao ĉetiri dana bez ijednog
buĊenja.
Kad je ponovo došao k svesti, video je da ga je
Ĉamĉa, uz pomoć onog mišusliĉnog taoca s bradicom,
nekog Đalandrija, bio preneo na jedan prazan red sedišta
u centralnom bloku. Otišao je u toalet da mokri, što je
ĉinio jedanaest minuta, i vratio se sa izrazom pravog
straha u oĉima. Ponovo je seo pored Ĉamĉe, ali ni reĉi
nije rekao. Dve noći kasnije, Ĉamĉa ga je ĉuo kako se
ponovo bori protiv navale sna. Ili, kako se pokazalo:
protiv snivanja.
»Deseti najveći vrh sveta«, ĉuo je Ĉamĉa kako
ovaj mrmlja, »jeste Ksiksabangma Feng, osam hiljada i
trinaest metara visok. Anapurna je deveti, osam hiljada i
sedamdeset osam.« Ili bi poĉeo sa drugog kraja. »Prvi,
Ĉamolungma, osam hiljada osamsto ĉetrdeset osam
metara. Drugi, Kz, osam hiljada šeststo jedanaest. Pa
KanĉenĊunga, osam hiljada petsto devedeset osam, pa
zatim Makalu, Daulagiri, Manaslu. Nanga Parbat, osam
hiljada sto dvadeset i šest metara.«
»Je l’ ti brojiš planinske vrhove od osam hiljada
metara da bi zaspao?« upitao ga je Ĉamĉa. Veći su od
ovaca, ali ipak ih nema toliko.
Dţibril Farišta je malo buljio u njega; zatim je
klimnuo glavom, pa odluĉio da mu kaţe. »Ali ne da bih
zaspao, prijatelju moj. Već da bih ostao budan.«
I tada je Saladin Ĉamĉa saznao zašto je Dţibril
Farišta bio poĉeo da se plaši spavanja. Svakom je neko
potreban za razgovor, a Dţibril još nikom nije bio priĉao
o onom što mu se desilo kad se najeo onih neĉistih
svinja. Te iste noći, poĉeli su mu snovi. U tim vizijama
on je uvek bio prisutan, ali ne on, Dţibril, kao takav, već
kao svoj imenjak (arhanĊel Gavrilo): »Ali ja tu ne
mislim na svoje tumaĉenje uloge, Buzdo, ja sam on, on
je ja, a ja sam taj krvavi arhanĊeo, Gavrilo, Gabrijel,
Dţibril, u svojoj krvavo prirodnoj veliĉini.«
Čamča. I Dţibril je, kao Zini Vakil, veselo
reagovao na Saladinov nadimak. »Joj, badţo. To me
stvarno golica. Golica me do upišavanja. Prema tome,
ako si ti ovih dana neki engleski čamča, moţeš to i da
ostaneš. Mister Sali, Salata Ĉamĉa od Buzdingema. Al’
neka to bude samo naša šala.« Dţibril Farišta je na svoj
naĉin propuštao da primećuje kad nervira Ijude.
Buzdovan, Buzda, moj stari (drugar) Chum-ča: Saladin
ih je sve mrzeo kad su ga zvali po nadimku. Ali nije
mogao ništa. Sem da ih mrzi.
Moţda je to tako bilo zbog tih nadimaka, a moţda i
nije, tek Saladin je nalazio da je Dţibrilovo snoviĊenje-
otkrovenje patetiĉno, anti-klimaktiĉno, jer šta je to bilo
tako ĉudno u njegovim snovima ako se on u njima
pojavljivao kao anĊeo? U snovima se svašta dogaĊa, i
zar su ti njegovi snovi stvarno otkrivali nešto više od
jedne banalne vrste egomanije? Ali Dţibril se
preznojavao od straha: »Stvar je u tome, Buzdo«,
pravdao se on, »što mi se taj san, kad god zaspim,
nastavlja odande gde se prekinuo. Isti san na istom
mestu. Kao da je neko prosto zaustavio video-rekorder,
kad sam ja izišao iz sobe. Ili, ili. Kao da je on taj badţa
koji je stalno budan, i to ti je, dakle, jedan krvav košmar.
Njegov krvavi san: o nama. Ovde. Ĉitav san.« Ĉamĉa je
piljio u njega. »Stvarno šašavo«, rekao je Dţibril. »I ko
ti ga zna da li anĊeli ikad spavaju, na stranu snovi. I ja ti
zvuĉim šašavo. Ali, da li sam ja u pravu il’ nisam?«
 »Da, zvuĉiš mi šašavo.«
»Pa šta se to, onda, do Ċavola«, zavapio je on,
»dogaĊa u mojoj glavi?«

Što je duţe izbegavao san, više je priĉljiv bio, te je

poĉeo da zabavlja taoce i hajdţekere, kao i zapuštenu
posadu aviona, let 420, pilote i one ranije prezrive
stjuardese i nekad vedre ostale ĉlanove letećeg
personala, koji su sad izgledali tuţno umoljĉani u
jednom uglu aviona, i bili ĉak i bez onog ranijeg
oduševljenja za beskonaĉno igranje remija - da ih
zabavlja svojim sve ekscentriĉnijim teorijama o
reinkarnaciji, uporeĊujući njihov boravak na
improvizovanoj pisti pored oaze Al-Zamzam sa drugim
periodom trudnoće, govoreći svima da su svi oni sada
mrtvi za ovaj svet, ali u procesu regeneracije, ponovo
stvarani. Izgledalo je da ta ideja njega donekle bodri,
mada su mnogi taoci ţeleli da ga obese, pa je on zato
skoĉio na jedno sedište da im objasni da će dan njihovog
osloboĊenja biti dan njihovog novog roĊenja, što je
predstavljalo izvestan optimizam koji je njegove
slušaoce smirio. »Ĉudno ali istinito!« uzviknuo je. »To
će biti dan nula, a pošto će to biti naš zajedniĉki
roĊendan, svi ćemo mi od tog dana nadalje biti apsolutno
istih godina, do kraja naših ţivota. Kako biste nazvali
pedesetoro dece koje u jednom cugu rodi ista majka.
Bog-sveti-zna. Pedesetorke. Do Ċavola!«
Reinkarnacija je za razjarenog Dţibrila bila termin
ispod ĉijeg su se oklopa skupljali mnogi zbrkani pojmovi
vavilonski: feniks-iz-pepela, uskrsnuće Hristovo,
transmigracija u trenutku smrti - preseljenje duše Dalaj-
lame u telo novoroĊenĉeta... takve stvari bile su se
izmešale sa avatarima Višnua, metamorfozama Jupitera
koji je podraţavao Višnua prihvatajući oblik bika; i tako
dalje, ukljuĉujući, naravno, napredovanje ljudskih bića
kroz uzastopne cikluse ţivota, ĉas kao ţivota bubašvaba,
ĉas kao kraljeva, ka onom blaţenstvu »nemaš-više-
vratiš«. Da bi se ponovo rodio, u smrt bi najpre
odbrodio. Ĉamĉa se nije štrapacirao da protestuje zbog
toga što u većini primera iz Dţibrilovih monologa
preobraţenje nije zahtevalo smrt individue; u novo telo
se, po njemu, ulazilo kroz druge dveri. Dţibril, u punom
zamahu, sa rukama kojima je oholo mahao kao krilima,
nije podnosio da ga neko prekida. »Ako staro ne izumre
- kapirate moju poruku - mlado nikad neće biti što biti
moţe.«
Ponekad su se te tirade završavale i suzama.
Farišta bi u svojoj iscrpljenosti-iznad-svake-iscrpljenosti
gubio prisustvo duha i obarao glavu svoju na Ĉamĉino
rame, dok bi ga Saladin - jer produţeno suţanjstvo
razjeda izvesna oklevanja kod suţanja – milovao po licu,
ljubeći mu teme, de, de, de. U drugim prilikama, Ĉamĉu
bi ipak nadvladala ozlojeĊenost. I kad je Farišta i po
sedmi put citirao onaj otrcani vic o Gramšiju, Saladin je
u svom osujećenju dreknuo - Moţda se to baš tebi
dogaĊa, galamdţijo, tvoje staro ja crkava a onaj tvoj
anĊeo-iz-snova pokušava da se u tvom mesu okoti.

*
 »Je l’ hoćeš da ĉuješ nešto stvarno šašavo?« Posle
sto i jednog dana, Dţibril je ponudio Ĉamĉi još jedno
svoje poverljivo saopštenje. »Je l’ hoćeš da znaš zašto
sam ja ovde?« I odmah mu je rekao. »Zbog jedne ţene.
Da, gazda. Zbog krvave ljubavi mog krvavog ţivota.
Ţene sa kojom sam proveo ukupno tri zarez pet, dana.
Zar ti to ne dokazuje da sam ja ćaknut? Q.E.D. (Quod
erat demonstrandum), Buzdo, drugaru stari.«
I: »kako da ti ja to objasnim? Ciglo tri i po dana
tog zbivanja; a koliko je dana ĉoveku potrebno da bi
shvatio da mu se dogodilo nešto najlepše u ţivotu, ona
najdublja stvar, ono-što-biti-mora, ljubi te tvoja Zora?
Kunem ti se: kad sam je poljubio, poĉele su da vrcaju
jebene varnice - jebale-mamu-svoju ako nisu vrcale, daa,
verovao-ne-verovao; ona je rekla da je to bio statiĉki
elektricitet iz tepiha, ali ja sam i ranije ljubio maĉke u
hotelskim sobama, a ovo mi se dogodilo definitivno prvi
put, definitivno prvi-prvcati put. Krvavi elektrošokovi,
ĉoveĉe, i ja sam morao da Ċipim u rikverc od bola.«
Nije mogao da naĊe reĉi da nju opiše, tu svoju
ţenu od ĉistog planinskog leda sazdanu, da izrazi kako
mu je bilo onog trenutka kad mu se ţivot nalazio dole,
pored nogu, razbijen u paramparĉad, a ona postala
njegov smisao. »Ne, ti to ne shvataš«, odustao je.
»Moţda ti nisi nikad sreo osobu zbog koje bi prešao ceo
svet, zbog koje bi sve ostavio, prosto izišao i uzeo avion.
Ej, ona se popela na Mont Everest, ĉoveĉe! Na visinu od
osam hiljada sedam stotina metara i šezdeset
centimetara, ili moţda osam hiljada sedamsto ĉetrdeset
dva metra i trideset centimetara. Do samog vrha. Ti
misliš da ja ne bih mogao da sednem u dţambo-dţet
zbog takve ţene?«
 Što je Dţibril Farišta upornije nastojao da objasni
svoju opsednutost planinarkom Alelujom Koun
(Sišarkom), to je Saladin više pokušavao da sebi doĉara
Pamelin lik, ali bez uspeha, ona mu se nije pojavila.
Isprva je to mogla biti Zini koja mu je dolazila u sećanje,
njena slika, a posle izvesnog vremena, više nikog nije
bilo. Dţibrilova strast je poĉinjala da razdraţuje Ĉamĉu,
da ga ispunjava besom i osećanjem osujećenosti, ali on
to nije primećivao; samo ga je potapšao po leĊima,
razvedri se, Buzdo, nećemo još dugo ovako.

Sto desetog dana, Tavlina je prišla malom taocu s

bradicom, Đalandriju, i zapretila prstom. Naše strpljenje
je na kraju, objavila je; poslali smo dva ultimatuma koji
su ostali bez odgovora, i zato je vreme da padne prva
ţrtva. Upotrebila je tu reĉ: ţrtva. Pogledala je Đalandrija
pravo u oĉi i izrekla mu smrtnu kaznu. »Ti si prvi na
redu. Otpadniĉe izdajico kopile.« Posadi aviona je
naredila da se pripremi za uzletanje, jer nije htela da
letelicu izlaţe riziku od napada spolja posle izvršenja
kazne, pa je vrhom cevi svog revolvera poĉela da gura
Đalandrija ka otvorenim vratima u ĉelu aviona, dok je on
vrištao i molio za milost. »Ona je strašno pronicljiva«,
rekao je Dţibril Ĉamĉi. »Badţa je podšišani sirdar.«
Đalandri je bio prva meta zbog svoje odluke da odbaci
turban i skrati kosu, zbog ĉega je postao otpadnik od
svoje vere, podstrigani indijski plemić - sirdardţi.
Engleski: Cut-Sird - sedmoslovna osuda; ţalba višem
sudu ne igra.
 Đalandri je pao na kolena, neka fleka se širila na
straţnjici njegovih pantalona, Tavlina ga je vukla za
kosu ka vratima aviona. Niko se nije ni maknuo s mesta.
Dara Buta Man Sing su okrenuli glave od tog prizora.
On je kleĉao zadnjicom prema otvorenim vratima; ona
ga je naterala da se okrene, pucala mu je u potiljak i on
se prevrnuo i pao na pistu. Tavlina je zalupila vrata.
Man Sing, najmlaĊi i »najţivĉaniji« ĉlan ĉetvorke,
dreknuo je na nju: »A kud ćemo sad? Oni će na svako
prokleto mesto sigurno poslati komandose. Mi smo sad
najebali.«
»Muĉeništvo je privilegija«, blago je rekla. »A mi
ćemo biti kao zvezde; kao sunce.«

Sneg je zamenio pesak. Evropa zimi, ispod svog

belog, promenljivog saga, svog sablasno belog
svetlucanja naviše kroz noć. Alpe, Francuska, obrisi
obale Engleske, bele stene što se diţu do izbeljenih
livadskih prostranstava. I mister Saladin Ĉamĉa sa
svojim na glavu nabijenim crnim polucilindrom
društvenog statusa koji dole treba pokazati. Svet je bio
ponovo otkrio let AI-420 »boinga« 747 zvanog Bostan.
Dole ga je pratio radar; radio-poruke su pucketale. Da li
traţite dozvolu za sletanje? Ali ta dozvola nije bila
zatraţena. Bostan je kruţio iznad obale Engleske kao
neka divovskka morska ptica. Galeb. Albatros. Na
instrumentu koji je pokazivao koliĉinu goriva, kazaljka
je padala: ka nuli.
 Kad je došlo do sukoba, svi su se putnici
iznenadili, jer ovog puta trojica hajdţekera nisu se
raspravljala sa Tavlinom, tu više nije bilo besnog
šaputanja zbog goriva ili onog šta-se-ti-tu-zajebavaš, već
samo nemog stajanja po strani; nisu ĉak ni jedno s
drugim razgovarali, kao da su bili izgubili svaku nadu, a
onda je Man Sing prasnuo i krenuo ka njoj. Taoci su
gledali borbu na ţivot i smrt, nemoćni da bilo šta uĉine,
jer je u avionu bilo zavladalo osećanje odvojenosti od
stvarnosti, neka vrsta oĉekivanja nevaţne sluĉajnosti,
neki fatalizam, tako reći. Svi su legli na pod aviona, a
njen noţ se zario u njegov stomak i izišao tek ispod
njegovog grudnog koša. I to je bilo sve, trenutno
zbivanje koje je samo doprinosilo njegovoj prividnoj
nevaţnosti. A zatim, onog trenutka kad se ona uspravila,
izgledalo je kao da su se svi probudili, i svimaje postalo
jasno da ona stvarno ozbiljno misli na svoj posao, da ga
ona završava, prošavši ceo put; i sad je drţala u ruci onu
ţicu za aktiviranje svih igala granata ispod svog ogrtaĉa,
svih onih fatalnih sisa, i, mada su u tom trenutku Buta i
Dara jurnuli ka njoj, ona je ipak trgnula ţicu, i zidovi
aviona su se srušili.
Ne, nije to bila smrt: roĊenje!
 II MAHAUND

Kad se Dţibril (Gavrilo) predaje onom

neizbeţnom, kad sa svojim teškim oĉnim kapcima klizi
ka vizijama svog anĊelisanja, on prolazi pored svoje u-
njega-zaljubljene majke koja ga naziva jednim drukĉijim
imenom - Šejtan, baš kao što se i sam Ċavo, Šejtan, zove
- isto ime istom - jer on se, brate, zavitlava noseĉi one
podnevne ĉabriće sa ruĉkovima za sluţbenike u gradu,
jer on je pravi vragolan - seĉe ona, pri tom, vazduh,
svojom rukom - jer taj mali lupeţ stavlja muslimanske
porcije jela na posluţavnike sa ///rtćiu-
rtevegetarijanskim ĉabrićima, pa se mušterije diţu na
oruţje. Đavolak jedan, grdi ga majka, ali ga zatim zagrli
- mali moj mili farišta (anĊelĉe), kaţe ona - deĉaci su
ipak samo deĉaci; a on pored nje pada u san, rastući sve
više dok pada, i on to svoje padanje poĉinje da oseća kao
bekstvo, praćeno dahom majĉinog glasa iz daljine
upućenog njemu - baba, gle kako rasteš, kako
Ogroman postaješ, au-au, dete! - aplauz. On je pravi
dţin, bez krila, on je nogama svojim trupio na horizont a
rukama je zagrlio sunce. U svojim ranim snovima on
vidi poĉetke, vidi Sejtana sunovraćenog s neba u ambis,
kako se grĉevito hvata za granu najviše Stvari - lote-
drveta sa kraja krajeva sveta, koje stoji ispod Prestola, pa
Šejtan promašuje, srlja nadole, i pljas. Ali on je i dalje
ţiveo, nije bio, nije mogao da bude mrtav, i pevao je dole
iz pakla svoje neţne pesme sa zavodljivim stihovima. O
te slatke pesme koje je on znao! Sa kćerima svojim kao
vraškom grupom koja ga podupire, da, sa njih tri koje se
zovu Lat Manat Uza,5 cure bez majke što se smeju
zajedno sa svojim Abom (ocem) što se iza svojih
podignutih ruku kikoću na Dţibrila, E da znaš kakav trik
mi ĉuvamo za tebe - pa opet kikot - za tebe i onog
Biznismena6 na Planini. Ali pre Biznismena, ima i
drugih priĉa - evo ga, tu je arhangel Dţibril; on otkriva
zamzamski izvor Egipćanki Hagar, te sad ona, ostavljena
od proroka Ibrahima, zajedno s njihovim detencetom, u
pustinji, moţe da pije hladnu vodu sa izvora i da tako
preţivi. A docnije, pošto je Dţurhum sruĉio u Zamzam
blato i zlatne gazele, te je izvor bio neko vreme
izgubljen, eto ti opet njega, upozoravajući na to onoga
Mutaliba od Crvenih ĉadora, oca onog deteta sa
srebrnom kosom, koje je zatim postalo otac
Biznismenov. A Biznismen: evo i njega!
Ponekad, kad spava, Dţibril postaje svestan, bez
sna, sebe kako spava, sebe kako sanja sopstvenu svest o
svom snu, a onda ga uhvati panika. O Boţe, uzvikne on,
O predobri Alahu-Boţe, ja sam već ugasio naĉisto. Ušle
mi bubice u glavu, pošandrcao sam totalno, postao sam
ludak, izgubljeni majmun-Ċoka. Osećam se baš onako
kako se osećao Biznismen kad je prvi put ugledao
arhanĊela: pomislio je da je šenuo i hteo da se baci sa
stene, sa visoke stene, sa stene na kojoj je izraslo jedno
krţljavo lote-drvce, sa stene visoke kao krov sveta.
Evo ga, dolazi: penje se uz brdo zvano Šišarka i
ide ka onoj pećini. Srećan mu roĊendan: danas je navršio
ĉetrdeset-ĉetvrtu. Ali i ako grad iza i ispod njega buĉi
sred svetkovine, on se i dalje vere, sam. Nema za njega
roĊendanskog poklona, novog odela lepo sloţenog na
donjem kraju njegovog kreveta. Ĉovek asketskog ukusa.
(Kakvo je to Biznismenovo ĉudno ponašanje?)
 Pitanje: Šta je suprotnost vere?
Nije neverovanje. To je suviše zakljuĉno, izvesno,
zatvoreno. Samo po sebi, jedna vrsta verovanja.
Sumnja.
Ljudska situacija; a šta reći za anĊelsku? Ona je na
pola puta izmeĊu Alaha-Boga i homosapa; da li su
anĊeli ikad sumnjali? Jesu: izazivajući Boţiju volju,
jednog dana su se, mrmljajući, skrili iza Prestola,
usuĊujući se da postavljaju pitanja koja su obiĉno
zabranjena: antipit(anja). I da li je to pravo. Zar se o
tome ne bi moglo raspravljati. Sloboda, staro
antipit(anje). On ih je smirio, prirodno, traţio odgovore,
primenjujući svoje menadţerske veštine a la Bog.
Laskao im: vi ćete biti instrumenti moje volje na Zemlji,
spasenjaprokletstva ĉoveka, svega uobiĉajenog
itakodalje. I gle, zaĉas: kraj protesta, nastavak
oreolisanja, i natrag na posao. AnĊele je lako smiriti;
pretvorite ih u svoje instrumente i oni će vam svirati
vašu harpijsku melodiju. Ljudska bića su tvrĊi orah,
mogu u sve da sumnjaju, pa ĉak i u ono sto svojim oĉima
vide. I u ono iza svojih oĉiju. U ono - kad oteţalih oĉnih
kapaka utonu u san - što izlazi na videlo iza zatvorenih
gledaljki... ti anĊeli nisu velika prepreka na putu ljudske
volje. A jakom voljom nešto izvoljevati znaĉi ne slagati
se; ne predavati se; ne pristajati.
Znam; Ċavolski razgovor. Šejtan prekida Dţibrila.
Mene?

Biznismen: izgleda onako kako i treba da izgleda -

visoko ĉelo, kukast - orlovski nos, široka ramena, uski
kukovi. Proseĉne visine, zamišljen - nutreći tip - nosi
prostu odeću od platna, iz dva dela, a svaki deo ĉetiri
lakta dugaĉak, jedan mu nabran oko tela, a drugi
prebaĉen preko ramena. Krupne oĉi; dugaĉke trepavice
kao ţenske. Korak mu izgleda predugaĉak za njegove
noge, ali on je lakonog ĉovek. Siroĉići nauĉe da budu
pokretne mete, razviju hitar korak, brze reakcije, i onu
jezik-za-zube-opreznost. Probija se on kroz trnovito
ţbunje i, evo ga gde dolazi, idući kroz opobalzamsku
šumu, grabeći preko velikog kamenja, jer on je fiziĉki
podoban ĉovek, nije neki kaišai mekotrbi. I, da, da se
ponovo kaţe: badţa se bavi neobiĉnom vrstom biznisa -
otkaĉi se, tako, od sveta i ode u divljinu, ode gore na
Breg-Šišarku, i tamo ostane i po mesec dana u jednom
cugu, samo da bi bio sam.
Njegovo ime: snivano ime, vizijom promenjeno.
Kad se pravilno izgovori, ono znaĉi - onaj-za-koga-bi-
trebalo-zahvaliti, ali on se na to ime ne odaziva ovde; a
ne odaziva se - iako mu je dobro poznato kako ga još
zovu - ni na nadimak nadeven mu tamo dole u Dţahiliji:
Onaj-što-ide-gore-dole-po-staroj-Šišarki. On nije ni
Mahomet ni MoeHammered7; on je umesto toga usvojio
demonski znak - farangis - koji mu je visio, prikaĉen,
oko vrata. Da bi uvrede preokrenuli u snagu, vigovci,
torijevci, crnci - svi su oni odluĉili da s ponosom nose
pogrdna imena koja su im izdevali da bi ih ponizili;
sliĉno tome i naš planinar, proroĉanski motivisani
usamljenik, sluţiće u srednjem veku za plašenje dece,
kao babaroga - sinonimom Ċavola: Mahaund.8
To je on. Mahaund Biznismen, koji se vere uz
svoju vrelu planinu u Hidţazu. Opsena u vidu jednog
grada dole, ispod njega, blešti na suncu.
 *

Varoš Dţahilija cela je sagraĊena samo od peska,

graĊevine su joj dobile oblike od pustinje iz koje se diţu.
To je prizor za divljenje: gradske zidine sa ĉetiri kapije -
i sve su to ĉudotvorno podigli graĊani koji su nauĉili trik
transformisanja finog belog peska dina iz tih pustinjskih,
tuţnih predela - sam taj materijal nepostojanosti, tu
kvintesenciju kolebljivosti, pomeranja, vrdanja,
nedostatka oblika - pa su ga, pomoću alhemije, pretvorili
u gradivo svoje novopronaĊene postojanosti. Ti ljudi
predstavljaju ciglo tri, ĉetiri generacije uklonjene iz
svoje nomadske prošlosti, kad su bili isto tako bez
korena kao pešĉane dine ili, taĉnije, sa korenom u
saznanju da je i stalno putovanje dom.
- MeĊutim, nomad moţe da preţivi i potpuni
nedostatak skitnje; to za njega nije ništa drugo do nuţno
zlo; stvar je u tome da se negde stigne. -
I tako, nedavno, kao da su tu bili neki lukavi
biznismeni, Dţahilijanci su se naselili na raskršću
maršruta velikih karavana, i dine potĉinili svojoj volji.
Sad pesak lepo sluţi moćnim gradskim trgovcima.
Nabijen u kaldrmu, pokriva krivudave ulice Dţahilije;
noću, zlatna vatra bukti u uliĉnim grejalicama -
»brazijerama« od uglaĉanog peska. Staklo je u
prozorima, u izduţenim prozorima poput puškarnica,
useĉenim u beskrajno visoke pešĉane zidove palata
trgovaca; kroz sokake Dţahilije prolaze taljige na
glatkim silikonskim toĉkovima, sa magarećom
zapregom. Ja, u svojoj grešnosti, ponekad zamišljam
navalu jednog ogromnog talasa, visok zid zapenušene
vode kako grmi preko te pustinje, teĉnu katastrofu punu
skršenih laĊa i tonućeg oruţja, talas plime koji bi te tašte
pešĉane zamkove pretvorio u ništa, u sitna zrna peska od
kojih su i stvoreni. Ali tu nema talasa. Voda je dušmanin
Dţahilije. Nošena u grnĉarskim ćupovima, ona nikad ne
sme da se prosipa (strogi kazneni zakon nema milosti
prema prestupnicima), jer gde ona kapne, tu ona i opasno
razjeda grad. Rupe se pojavljuju na putevima, kuće se
nakrivljuju i ljuljaju. Vodonoše Dţahilije su omraţena
potreba, parije koji se ne mogu ignorisati ali zato im se
nikad ne moţe ni praštati. U Dţahiliji nikad ne pada
kiša; tu nema fontana u silikonskim vrtovima. Po
nekoliko palmi stoji u ograĊenim dvorištima kuća, a
korenje im putuje u dubinu i širinu, u traganju za
vlagom. Gradska voda stiţe iz ponornica i izvora, meĊu
kojima je i onaj legendarni Zamzam, u srcu ovog
koncentriĉnog peskograda, blizu Kuće Crnog kamena.
Ovde, u Zamzamu, ima jedan behešti - vodonoša
prezreni, koji izvlaĉi tu vitalnu, opasnu teĉnost. Zove se
Halid.
Dţahilija (Hadţilija?) je grad biznismena -
poslovnih ljudi. Pleme se zove Ajkula.
U ovom gradu, biznismen-pa-prorok, Mahaund,
osniva jednu od velikih svetskih religija; i stigao je ovde,
ovoga dana, na svoj roĊendan, u krizi svog ţivota.
Postoji neki glas koji mu šapće na uho: Šta ti
predstavljaš? Čoveka ili miša? Mi znamo taj glas. Ĉuli
smo ga već jednom, ranije.

*
 Dok se Mahaund vere uz Breg-Šišarku, Dţahilija
proslavlja drugu jednu godišnjicu. U staro vreme,
patrijarh Ibrahim došao je u ovu dolinu sa svojom ţenom
Hagar i njihovim malim sinom Ismailom. I ovde, u ovoj
bezvodnoj divljini, on je nju napustio. Ona ga je upitala,
Da li je moguće da je to Boţija volja? On joj je
odgovorio da jeste. I otišao, baraba. Od samog poĉetka,
ljudi su se koristili Bogom da bi opravdali ono što ne
moţe da se opravda. Tajanstveni su putevi Gospodnji:
kaţu ljudi. Pa onda i nije neko ĉudo što su se ţene
okrenule meni. - Ali da se ja ipak drţim onog što ţelim
da kaţem; Hagar nije bila veštica. Ona se uzdala u Boga:
Pa kad je tako, On me sigurno neće pustiti da
propadnem. Pošto ju je Ibrahim ostavio, ona je svoje
dete dojila sve dok joj nije ponestalo mleka. Onda se
penjala na dva brega, najpre na Safu a zatim i na Marvu,
trĉeći u svom oĉajanju od jednog do drugog, ne bi li sa
njih ugledala neki ĉador, kamilu, ljudsko biće. Ništa nije
videla. I tada joj je došao Dţibril i pokazao joj vode
Zamzama. Tako je Hagar preţivela; ali zašto se sada
hodoĉasnici skupljaju ovde? Da proslavljaju njeno
preţivljenje? Ne, ne. Oni proslavljaju dan kad je njihovoj
dolini bila ukazana ĉast da je poseti - pogaĊate ko -
Ibrahim. I oni se u slavu tog Hagarinog neţnog supruga
ovde skupljaju, klanjaju mu se i, iznad svega, troše lovu.
Dţahilija je danas skroz-naskroz miomirisna.
Mirisi Arabije, mirisi koje prosipa Arabia Odorifera,
lebde u vazduhu: balzam, kasija, tamjan, izmirna.
Hodoĉasnici piju vino od palme datule i bazaju po
velikom vašaru povodom ibrahimovske svetkovine. A
kroz tu guţvu baza i jedan ĉovek ĉije ga nabrano ĉelo
izdvaja iz vesele gomile: to je jedan visok ĉovek u
širokoj beloj odeći, gotovo za glavu viši od Mahaunda.
Brada mu je potkresana i uokviruje mu duguljasto
košĉato lice; hod mu je skladan i dostojanstven, i otkriva
visoku eleganciju moći. Kako se on zove? - Sama vizija
ubrzo odaje njegovo ime; i ono je san promenio. Evo ga
- Karim Abu Simbel, Velikaš Dţahilije, suprug okrutne,
divne ţene Hind. On je glava vladajućeg Saveta grada,
bogat izvan svake procene, vlasnik unosnih hramova kraj
gradskih kapija, mnogih kamila, nadzornik svih
karavana, a ţena mu je najveća lepotica u zemlji: šta bi
moglo da uzdrma sigurnost takvog ĉoveka? A ipak, i
Abu Simbelu se pribliţava kriza. Njega muĉi jedno ime,
a vi moţete da pogodite koje - Mahaund Mahaund
Mahaund.
O kakva je krasota to vašarište Dţahilije! Tu, pod
ogromnim miomirisnim šatrama stoje redovi tezgi sa
zaĉinima, listovima sene, raznim vrstama mirišljavog
drveta; tu ćete naći i prodavce parfema, koji se
meĊusobno takmiĉe oko hodoĉasniĉkih noseva, ali i oko
njihovih novĉanika. Abu Simbel se probija kroz gomile
sveta. Trgovci - jevrejski, monofizitski, nabateanski -
kupuju i prodaju komade srebra i zlata, mere ih, grizu
dukate i srebrnjake zubima znalaĉkim. Tu su i lanene
tkanine iz Egipta, svila iz Kine; a iz Basre - oruţje i
ţitarice. Tu se ljudi i kockaju, tu piju i igraju. Ima tu i
robova na prodaju - Nubijaca, Anatolaca, Etiopljana.
Ĉetiri frakcije plemena Ajkula drţe pod svojom
kontrolom posebne zone vašarišta - mirise i zaĉine pod
Crvenim šatrama, a tkanine i koţu pod Crnim šatrama;
Srebrnokosa grupa je nadleţna za plemenite metale i
sablje. Zabava - barbut, trbušne plesaĉice, palmovo vino,
pušenje hašiša i afiona - spada u povlasticu ĉetvrtog
plemenskog kvarta, Vlasnika Sarenih kamila, koji su i
trgovci robljem. Abu Simbel zaviruje u šatru s
plesaĉicama. Hodoĉasnici sede steţući svoje kese s
novcem u levoj ruci; svaki ĉas vade novĉiće i stavljaju ih
na dlan desne ruke. Plesaĉice se tresu i znoje, a pri tom
ne skidaju pogled sa vrhova prstiju hodoĉasnika; kad
premeštanje novca iz kesa na dlanove prestane, prestaje i
trbušni ples. Veliki ĉovek pravi grimasu i pušta šatorsko
krilo da padne na otvor.
Dţahilija je sagraĊena u nepravilnim
koncentriĉnim krugovima, zgrade joj se lepezasto šire od
Kuće Crnog kamena, pribliţno po stepenu bogatstva i
društvenog poloţaja vlasnika. Palata Abu Simbela nalazi
se u prvom krugu - u centralnom prstenu; kad izlazi iz
svoje kuće, on se kreće jednim od vijugavih, zrakastih
puteva za skitnju, prolazi pored mnogih gradskih
predskazivaĉa sudbine koji, za hodoĉasniĉke pare
cvrkuću, guguću, šište, na razliĉite naĉine opsednuti
duhovima-Ďinima ptica, zveri, zmija. Jedna vraĉara,
propustivši trenutno da podigne pogled, zgurena sedi na
njegovom putu: »Je l’ ’oćeš d’osvojiš srce neke cure,
slatki moj? Il’, volj’ ti da nekog svog dušmanina
priĉvrljiš? Pitaj mene; i moje ĉvoriće u nizu!« I ustaje,
landarajući jednim kanapom s ĉvorovima, zamkom za
ţivote ljudske - ali, videvši sad kome se obraća,
mlitavo spušta svoju razoĉaranu ruku i, mrmljajući
nešto, šmugne u pesak.
Svugde - graja i laktovi. Pesnici stoje na
sanducima i deklamuju, dok im hodoĉasnici bacaju
novĉiće oko nogu. Neki bardi govore raĎaz-stihove u
ĉetvorosloţnom metru koji, prema legendi, ukazuje na
ritam hoda kamile; drugi recituju kasida-pesme o
nestalnim draganama-vrdala-mama, o pustinjskim
avanturama, o lovu na divlje magarce, onagere. Za dan-
dva biće i vreme za godišnje takmiĉenje u pesništvu,
posle ĉega će sedam najboljih pesama biti prikucano na
zidove Kuće Crnog kamena. Pesnici se pripremaju za
svoj veliki dan; Abu Simbel se smeje minstrelima -
pevaĉima uz lautu - koji prosipaju zlu satiru, otrovne ode
naruĉene od jednog poglavice protiv drugog, od jednog
plemena protiv susednog. Zatim klima glavom, u znak
prepoznavanja, jednom od pesnika koji mu se pridruţuje
i hoda pored njega - jednom viţljastom mladiću oštrog
lika s pomahnitalim prstima na lauti. Ovaj mlaĊi ismevaĉ
već ima jezik kojeg se svet najviše plaši u ĉitavoj
Dţahiliji, ali prema Abu Simbelu on je gotovo pun
poštovanja. »Što ste toliko mislima obrvani, Velikašu?
Da vam kosa nešto nije poĉela da opada, ja bih vam
savetovao da je pustite preko ĉela.« Abu Simbel se ceri
nakrivljenim usnama. »Kakav ugled«, kaţe on
zamišljeno. »Kakvu slavu ti uţivaš, a mleĉnjaci ti još
nisu ispali. Pripazi se da ne budemo morali da ti ih mi
išĉupamo.« On ga pecka, govori vedro, ali je ta njegova
vedrina ipak spojena s pretnjom od velikog opsega
Velikaševe moći. Ali momak je ipak bezbriţan. Idući
ukorak sa Abu Simbelom, on odgovara: »Na mestu
svakog zuba koji mi budete išĉupali, izrašće jedan jaĉi,
koji će dublje da zagriza i izvlaĉi vrelije mlazeve krvi.«
Velikaš jedva klima glavom. »Ti voliš ukus krvi«, kaţe
on. Momak sleţe ramenima. »Pesnikov je posao«,
odgovara on, »da daje ime neimenljivom, da ukazuje na
prevare, da staje na stranu ugroţenog, da kreće u
rasprave, da prekraja svet i da mu ne dopušta da beţi u
slatki san.« I ako potoci krvi poteku iz rana koje njegove
pesme zadaju, oni će taj svet hraniti. Mladić je satiriĉar,
Baal. Jedna nosiljka s navuĉenim zavesicama prolazi
pored njih; u njoj neka fina gradska dama koja je izišla
da vidi vašar, nošena na ramenima osmorice Anatolaca -
robova. Abu Simbel hvata mladog Baala za lakat, pod
prividom da ţeli da ga skloni s puta; i mrmlja, »I
očekivao sam da ću te naći; pa, ako hoćeš, da malo
popriĉamo.« Baal se divi Velikaševoj veštini. Traţeći
ĉoveka, kadar je da svoj plen dovede do uverenja da je
on, plen, lovio lovca. Abu Simbel još jaĉe steţe mladićev
lakat; i drţeći ga tako za lakat, on svog drugara vodi ka
svetinji svih svetinja u samom središtu grada.
»Imam jednu porudţbinu za tebe«, kaţe mu
Velikaš, »jednu knjiţevnu stvar. Ja znam svoje granice;
veštine i imovanja pakosti i umetnost metriĉkog
panjkanja potpuno su van mojih moći. Shvataš.«
Ali Baal, drski momak, samo se ukoĉi i poĉne da
drţi Ċo svog dostojanstva. »Nije pravo da umetnik
postane sluga drţave.« Simbelov glas pada malo niţe,
dobija svila-slije tonove i ritmove. »Oh, da. Ali kad se ti
stavljaš u sluţbu ubica-atentatora, onda je to za tebe
jedna savršeno ĉasna stvar!« Kult mrtvih je besneo u
Dţahiliji. Kad tu ĉovek umre, plaćeni oplakivaĉi se
bubaju po glavi, grebu svoje grudi, ĉupaju kosu.
Obogaljena kamila se ostavlja na grobu da crkne. A ako
je ĉovek ubijen, njegov najbliţi rodak polaţe asketsku
zakletvu i goni ubicu sve dok se krv krvlju ne osveti; pri
ĉemu je i obiĉaj da se sastavi pesma u slavu tog potonjeg
ĉina, ali malo je osvetnika sa darom za rimovanje. Zato
mnogi pesnici ţive od pisanja pesama posvećenih
ubistvima, i opšte je mišljenje da je meĊu pesnicima koji
slave krvno osvetništvo najbolji versifikator ovaj prerano
sazreli polemiĉar, Baal. Ali njega profesionalni ugled
štiti od uvreda kao što je sad ovo malo Velikaševo
ruganje. »To je jedna kulturna stvar«, odgovara on. Abu
Simbel zaranja još dublje u cile-milemisanje. »Moţda je
taĉno i to što kaţeš«, šapuće on pred kapijom Kuće
Crnog kamena, »ali, Baale, reci mi pošteno: zar ja ne
mogu da poloţim neko malo pravo na tebe? Obojica
opsluţujemo, ili bar ja tako mislim, jednu istu gospu.«
Sad se Baalu sva krv povlaĉi iz obraza; samouverenost
mu krahira, otpada sa njega kao školjka. Velikaš, kao da
ne primećuje tu naglu promenu, pa ugura satiriĉara u
Kuću.
U Dţahiliji se kaţe da je ova dolina Zemljin
pupak; da se naša planeta, kad je bila stvarana, obrtala
oko ove taĉke. Adam je bio došao ovamo i ugledao
ĉudo: ĉetiri smaragdna stuba i na njima uzdignut sjajan
dţinovski rubin, a ispod tog neba ogroman beli kamen,
takoĊe sjajan od sopstvene svetlosti, kao neka vizija
Adamove duše. On je oko te vizije podigao debele
zidove, da kamen zamraĉe za ovu zemlju. To je bila prva
Kuća. Mnogo je puta pregraĊivana - jednom je to uĉinio
Ibrahim, posle preţivljenja Hagar i malog Ismaila,
zahvaljujući angelu - ali, kako su bezbrojni hodoĉasnici
vekovima dodirivali taj beli kamen, on je postepeno
tamneo i postao crn. Onda je poĉelo vreme idola; do
Mahaundovog doba, tri stotine i šezdeset kamenih
bogova naĉiĉkalo se oko Boţijeg vlastitog kamena.
Šta li je stari Adam mogao da misli? Njegovi
sinovi su danas ovde: Kolos od Hubala, koga su
Amalekiti poslali iz Hita, stoji iznad izvora blaga - Hubal
Pastir, taj polumesec što raste; ali i onaj, od-besa-
uţagreli, opasni Kain. On je onaj venući polumesec,
kovaĉ i muziĉar; pa i on ima svoje posvećenike.
Hubal i Kain gledaju odozgo na Velikaša i pesnika,
dok se ovi šetkaju. Gleda ih i nabateanski proto-
Dionizos, Onaj-od-Sharra-e; i jutarnja zvezda Astarte, i
tmurna Nakruh. Evo i boga Sunca, Manafa! Gle, gde
krilima maše div Nasr, bog u obliĉju orla! Pogledaj i
Quzah, što dugu u rukama drţi... i zar to nije ljudska
prezasićenost bogovima, hranom kamenom za kljukanje
oblapornih hodoĉasnika, za gašenje njihove ţeĊi nesvete.
Ta boţanstva za vabljenje putnika, dolaze - kao i sami
hodoĉasnici - sa svih strana. Pa i ti idoli su delegati na
nekoj vrsti meĊunarodnog vašara.
Postoji ovde i jedno boţanstvo zvano Allah (što,
prosto, znaĉi Bog). Pitajte Dţahilijance i oni će vam
potvrditi da taj badţa ima neku vrstu vrhovne vlasti, ali
da on nije mnogo popularan: jedan svestraničar, bog
opšte prakse u veku kipova - specijalista.
Abu Simbel i odnedavno-preznojavajući-se Baal
stigli su do svetilišta, gde su jedna do druge stajale
postavljene tri najvoljenije boginje Dţahilije. Oni se
klanjaju pred svima trima: pred Uzom sa licem koje
zraĉi, boginjom lepote i ljubavi; pred mraĉnom,
opskurnom Manat sa licem okrenutim u stranu - njen cilj
je tajanstven, ona prosejava pesak izmeĊu svojih prstiju -
ona je zaduţena za ljudsku sudbinu ona je kob; i, na
kraju, pred najuzvišenijom od njih tri, boginjom-
majkom, koju su Grci zvali Latona, Latini Leto, ;i koju
ovde zovu Ilat ili, najĉešće, Al-Lat. Boginja. Nju ĉak i
ime stavlja nasuprot Allah-u i ĉini je ravnopravnom s
njim. Lat - svemoćna. I sa izrazom iznenadnog
olakšanja, Baal se baca na tlo i prostire se pred njom.
Abu Simbel i dalje stoji na svojim nogama.
Porodica Velikaša Abu Simbela - ili, taĉnije,
njegove ţene Hind - drţi u svojim rukama ĉuveni hram
Lat, pokraj juţne gradske kapije. (Oni takoĊe vuku
prihode i iz hrama Manat, pored istoĉne kapije, i iz
hrama Uze, na severnoj sirani.) Te koncesije su osnov
Velikaševog bogatstva, i zato je on, to shvata Baal, sluga
boginje Lat. A satiriĉareva posvećenost toj boginji je
poznata širom Dţahilije. Prema lome, to je bilo sve što je
Velikaš mislio! Dršćući od olakšanja, Baal ostaje prostrt,
pokazujući tako svoju zahvalnost svojoj Gospi-zaštitnici.
Ona na njega gleda blagostivo; ali na izraz boginjinog
lica ne moţe se osloniti. Baal je mnogo pogrešio.
Bez ikakvog upozorenja, Velikaš ritne pesnika u
bubreg. Napadnut baš u trenutku kad je mislio da je
bezbedan, Baal cikne, poĉne da se prevrće po podu, ali
Abu Simbel ga prati i nastavlja da ga rita. Zaĉuje se zvuk
pucanja jednog rebra. »Mrcino mala«, primećuje
Velikaš, a ton mu je i dalje nizak i dobroćudan.
»Podvodaĉu jedan, sa piskavim glasom i malim mudima.
Da li si ti mislio da će gospodar hrama Ilate da traţi tvoje
prijateljstvo samo zbog strasti koju osećaš prema njoj?« I
novo ritanje, pravilno, metodiĉno. Baal kuka uz Abu
Simbelove noge. Kuća Crnog kamena uopšte nije
prazna, ali ko sme da se ispreĉi izmeĊu Velikaša i
objekta njegovog gneva? I odjednom, Baalov muĉitelj
ĉuĉne, šĉepa pesnika za kosu i podiţe mu glavu, uz
trzaje, naviše, pa mu šapne na uho: »Baale, nije ona ta
gospa na koju sam mislio«, a iz Baala - jeziv jauk
samosaţaljenja, jer on zna da mu se ţivot bliţi kraju, da
mu se okonĉava baš kad ima još toliko mnogo stvari koje
bi trebalo da postigne - jadni badţica. Velikaševe usne se
taru o njegovo uho. »Govno od prestravljene kamile«,
dašće Abu Simbel. »Ja znam da mi ti jebeš ţenu.« I pri
tom zapaţa, sa velikim zanimanjem, kako Baal ima
istaknutu erekciju, ironiĉni spomenik koji je podigao
svom strahu.
Abu Simbel, Velikaš-rogonja, uspravlja se, i
nareĊuje, »Diţi se!«, a Baal, unezveren, kreće za njim
napolje.
Grobovi malog Ismaila i njegove majke Hagar leţe
pokraj severozapadnog lica Kuće Crnog kamena, na
prostoru ograĊenom niskim zidom. Abu Simbel prilazi
tom podruĉju i zaustavlja se nešto dalje od njega. U tom
ograĊenom delu stoji mala grupa ljudi. Tamo su
vodonoša Halid i neka baraba iz Persije sa tuĊinskim
imenom Salman; i da upotpuni trojstvo tog ološa, tu je i
rob Bilal, onaj koga je Mahaund oslobodio, jedan
ogroman crni monstrum, baš taj, sa glasom koji
odgovara njegovoj fiziĉkoj veliĉini. Ta trojica
besposliĉara sede na zidu ograde. »Ta gomila Ċubreta«,
kaţe Abu Simbel. To je tvoja meta. Piši o njima; i o
njihovom voĊi, naravno.« I uprkos svom strahu, Baal ne
moţe da sakrije nevericu. »Velikašu dragi, zar o tim
lupeţima - o tim jebenim prostačinama? Vi ne treba da
brinete zbog njih. Šta vi uopšte mislite? Je 1’ da će
Mahaundov jedan Bog da dovede vaše hramove do
bankrotstva? Trista šezdeset protiv jednog, i zar da jedan
pobedi? To ne moţe da se desi.« On se kikoće skoro
histeriĉno. Abu Simbel ostaje hladan: »Ĉuvaj te uvrede
za svoje pesme.« Ali raskikotani Baal ne moţe da se
zaustavi. »Revolucija vodonoša, doseljenika i robova...
uh, Velikašu dragi! Ja se mnogo plašim.« Abu Simbel
paţljivo pogleda raskikotanog pesnika. »Da«, odgovara
mu on, »taĉno, i treba da se plašiš. Piši o tome, molim te,
a ja oĉekujem da će te pesme biti tvoja remek-dela.«
Baal nabira ĉelo, cvili. »Ali to je traćenje mog, mog
malog talenta...« On shvata da je previše rekao.
»Radi kako ti je reĉeno«, bile su poslednje reĉi
koje mu je Abu Simbel uputio. »Nemaš drugog
izbora.«...

Velikaš se izleţava u svojoj spavaćoj sobi dok mu

naloţnice zadovoljavaju potrebe. Kokosovo ulje za
njegovu proreĊenu kosu, vino za njegova nepca, jezici za
njegovo uţivanje. Momak je bio u pravu. Zašto se ja
plašim Mahaunda? U dokolici, poĉinje da broji svoje
naloţnice; prestaje kod petnaeste, i pljesne šakama. Taj
momak. Hind će i dalje da se viĎa s njim, očigledno; i
kakve šanse moţe on, Abu Simbel, da ima protiv njene
volje? To je njegova slabost, zna on to, to da je kadar da
mnogo vidi i da mnogo podnosi. On ima svoje apetite, pa
zašto onda i ona ne bi mogla da ima svoje? Naravno, sve
dotle dok je diskretna; i sve dotle dok on to zna. On
mora da zna; znanje je njegova droga, njegova opasna
navika. On ne moţe da podnosi ono što ne zna, te zbog
toga, ako ne zbog neĉeg drugog, Mahaund je njegov
neprijatelj, Mahaund sa svojom mišmaš bandom
odrpanaca, i momak je imao pravo da se smeje. On,
Velikaš, ne moţe da se tako lako nasmeje. On je, kao i
njegov protivnik, oprezan ĉovek, on hoda na jastuĉićima
svojih stopala. Setio se onog ogromnog, onog roba,
Bilala: setio se kako ga je njegov gospodar zamolio,
ispred hrama Lat, da prebroji bogove. »Jedan«,
odgovorio je on onim svojim krupnim, melodiĉnim
glasom. Bogohuljenje - za to je predviĊena smrtna
kazna. Bacili su ga na zemlju, na vašarištu, raširili mu i
noge i ruke, pa su mu na grudi stavili jedan ogroman
kamen. Kol’ko reče da ih ima? Jedan, ponavljao je,
jedan. Zatim su na prvi kamen stavili i drugi. Jedan
jedan jedan. Mahaund ga je otkupio od vlasnika i
oslobodio.
Ne, Abu Simbel razmišlja, momak Baal nije bio u
pravu, ti ljudi su vredni našeg vremena. Zašto se ja
plašim Mahaunda? Zbog toga: jedan jedan jedan, zbog te
zastrašujuće singularnosti; dok sam ja uvek podeljen,
uvek dva ili tri ili petnaest. Ja ĉak mogu da shvatim i
njegovo gledište; on je isto toliko bogat i uspešan kao
bilo ko od nas, kao bilo koji savetnik, ali pošto njemu
nedostaje ona prava vrsta porodiĉnih veza, mi mu nismo
ponudili neko mesto u našoj grupi. Pošto je rastao bez
roditelja, kao siroĉe, on je iskljuĉen iz trgovaĉke elite, i
zato oseća da je izigran, da nije dobio ono što mu
pripada. Uvek je bio ambiciozan. Ambiciozan ali sam.
Ne moţeš stići na vrh ako se sam-samcit penješ uz brdo.
Sem, moţda, ako tamo ne sretneš nekog anĊela... da, to
je to. Vidim ja na šta on cilja. Ali on mene ne bi mogao
da razume. Kakvu vrstu čoveka ja predstavljam?
Saginjem glavu. Kolebam se, procenjujem šanse,
nameštam svoja jedra, manipulišem, i tako uspevam da
preţivim, da opstanem. Zato neću da optuţim Hind za
neverstvo. Mi smo dobar par, led i vatra. Na štitu njene
familije, grb: legendarni crveni lav, mnogozubi
ljudoţder. Nek se ona samo igra sa svojim satiriĉarem;
meĊu nama nikad nije bilo seksa. Ja ću njega već srediti
kad joj on dosadi. Velika je to laţ - misli Velikaš
Dţahilije dok tone u san - da je pero jaĉe od maĉa.

Bogatstvo grada Dţahilije stvoreno je na

preimućstvu peska nad vodom. U staro vreme smatralo
se da je bezbednije transportovati robu preko pustinje
nego preko mora, gde svaki ĉas mogu da udare monsuni.
U to vreme pre meteorologije, bilo je nemoguće
predviĊati takve stvari. Zato su napredovali karavan-
seraji. Proizvodi sveta su pristizali iz Zafara u Sabu, a
odatle u Dţahiliju i oazu latrib, pa dalje do Midijana gde
je ţiveo Mojsije; otuda u Akabu i Egipat. Iz Dţahilije su
poĉinjale druge karavanske staze: na istok i severoistok,
ka Mesopotamiji i velikom Persijskom Carstvu. Ka Petri
i Palmiri, gde je Solomon nekad voleo kraljicu Sabe. To
su bili siti i ugojeni dani. Ali sad su ĉitave flote, koje
plove vodama oko poluostrva, postale krepkije, posade
im veštije, a navigacioni instrumenti su im taĉniji.
Karavani kamila gube posao u korist brodova. Pustinjska
laĊa i morska laĊa, to staro suparništvo sa danas
poremećenom ravnoteţom snaga. Vladaoci Dţaliilije
besne zbog toga, ali oni tu mogu malo da uĉine. Abu
Simbel podozreva da sad jedino hodoĉašće stoji izmeĊu
grada i njegove propasti. Gradski savetnici pretraţuju
svet da naĊu kipove tudinskih bogova, kako bi pomoću
njih privlaĉili nove hodoĉasnike u grad od peska; ali oni
i u tome imaju takmace. Dole, u Sabi, podigli su jedan
veliki hram, svetilište suparniĉko, radi takmiĉenja sa
Kućom Crnog kamena. Mnoge hodoĉasnike sad jug
dovodi u iskušenje, a broj posetilaca vašara u Dţahiliji
opada.
Po preporuci Abu Simbela, vladaoci Dţahilije su
njenim verskim ritualima dodali primamljive zaĉine
profanosti. Grad je postao ĉuven po svojoj razuzdanosti,
kao kockarska jazbina, kupleraj, mesto gde se pevaju
škakljive i nepristojne pesme. Ĉlanovi plemena Ajkula
jednom prilikom su prekardašili u svojoj pohlepi za
novcem hodoĉasnika, Ĉuvari kapije Kuće poĉeli su da
traţe mito od umornih putnika; njih ĉetvorica, ljuti što su
dobili bedan bakšiš, sunovratili su dva putnika niz velike
strme stepenice pravo u smrt. Ovaj postupak je mnoge
obeshrabrio i oni nisu ponovo došli... Danas, kidnapuju
ţene-hodoĉasnice radi ucene ili ih prodaju kao naloţnice.
Bande mladih Ajkula krstare gradom i nameću svoj
zakon. Priĉa se da Abu Simbel odrţava tajne sastanke s
voĊama bandi i da ih sve on organizuje. To je svet kojem
je Mahaund doneo svoju poruku: jedan jedan jedan. Sred
takvog mnoštva bogova, to zvuĉi kao opasna reĉ.
Velikaš se uspravlja u krevetu, u sedeći stav, a
naloţnice mu odmah prilaze i nastavljaju sa mazanjem i
glaĊenjem njegovog tela. On im gestom daje znak da
odu, pa zatim pljesne šakom o šaku. Ulazi evnuh.
»Pošalji glasnika u kuću kahina Mahaunda«, nareĊuje
Abu Simbel. Namestićemo mu jednu malu probu.
Pošteno takmičenje: tri protiv jednog.

*
 Vodonoša, došljak i rob: Mahaundova tri uĉenika,
peru se kraj izvora Zamzam. U pešĉanom gradu, oni su
nezdravo opsednuti vodom. Ablucije, neprestane ablucije
- pirkanje, pranje nogu do kolena, ruku do lakata, glave
do vrata. Suvih grudi do pupka, mokrih udova i vlaţnih
glava - baš izgledaju kao neki ekscentrici! Pljus, pljas,
pranje i klanjanje uz molitvu. Kleĉeći, zavlaĉe ruke,
noge, glave natrag u svuda prisutni pesak, a zatim iznova
poĉinju ciklus sa vodom i molitvama. Ovo su lake mete
za Baalovo pero. Njihova ljubav prema vodi je neka
vrsta izdaje; ljudi Dţahilije prihvataju svemoćnost peska.
Pesak se zavlaĉi izmeĊu njihovih prstiju i na rukama i na
nogama, lepi im se za trepavice i kosu, i tu se stvrdnjava
i zatvara im pore na koţi. Oni se otvaraju prema pustinji:
doĊi, pešĉe, peri nas u suhoći! To je obiĉaj dţahilijanski,
poĉev od najvišeg graĊanina do onog najniţeg mogućeg.
Oni su silikonski, kremenski narod, a sad su vodoljupci
došli meĊu njih.
Baal ih obilazi na bezbednoj udaljenosti - Bilal nije
ĉovek s kojim se moţe šaliti - i dovikuje im poruge.
»Ako su Mahaundove ideje bilo ĉega vredne, je l’ vi
mislite da će one biti popularne meĊu ološem kao što ste
vi?« Salman obuzdava Bilala: »Mi smo samo
poĉastvovani što je moćni Baal izabrao nas za svoj
napad«, on se pri tom osmehuje a Bilal se opušta,
smiruje. Vodonoša Halid je iznerviran, ali kad ugleda
krupnu figuru Mahaundovog strica Hamze koji im
prilazi, on ţeljno potrĉi ka njemu. Hamza, u svojoj
šezdesetoj, i danas je najugledniji gradski borac i na
lavove lovac. Mada je istina manje slavna od pohvala:
Hamza je u borbi više puta bio poraţen, ali, pošteĊen od
prijatelja ili zahvaljujući sreći, izbavljen iz lavljih
ĉeljusti. On ima para koje mu omogućuju da se te vesti
ne šire. Ali i njegove goiline, i to što je dosad ostao ţiv,
doprinose nekoj vrsti poštovanja legende o njegovoj
borbenosti i hrabrosti. Bilal i Salman, zaboravljajući
Baala, polaze za Halidom. Sva trojica su nervozni,
mladi.
On se još nije vratio kući, obaveštava ih Hamza. A
Halul je zabrinut: Ali ĉitavi sati su prošli - šta li mu to
radi ona haraba, da li ga muĉi, da 1’ mu uvrće palĉeve,
ili ga biĉuje?
I opet je Salman najsmireniji: To nije Simbelov
stil, kaţe on, to je s njegove strane nešto ljigavo, verujte.
A Bilal, nĉući, iskazuje svoju odanost Mahaundu:
Ljigavo-neljigavo, ja verujem u njega, u Proroka. Njega
ne moţe ništa da slomi. A Hamza ga samo blago prekori:
Oh, Bilale, koliko puta on treba da ti to kaţe? Ĉuvaj
svoju veru za Boga. Boţji glasnik je samo ĉovek.
Halidova napetost puca: on se suprotstavlja starom
Hamzi, pa ga oštro pita: Je l' ti hoćeš da kaţeš da je
Glasnik slab ĉovek? Moţeš ti sto puta da budeš njegov
stric... Hamza udari vodonošu po glavi. Ali ne dopuštaj
da on vidi tvoj strah, kaţe, pa makar ti bio i smrtno
uplašen.
Njih ĉetvorica se ponovo peru u trenutku kad
Mahaund stiţe; zbijaju se oko njega - Kakoštazašto?
Hamza stoji iza njih. »Sinovĉe, ovo mi nikako ne izgleda
na dobro«, prasne on svojim vojniĉkim laveţom, »do
Ċavola!« pa doda: »Kad se vraćaš sa onog Brda-Šišarke,
ti sav blistaš. A danas si mi nešto mraĉan.«
Mahaund seda na rub izvora i osmehuje se.
»Ponudili su mi jednu nagodbu.« Abu Simbel? vikne
Halid. Nezamislivo. Odbij. Verni Bilal ga opominje:
Nemoj ti da daješ lekcije Glasniku. Razume se da je on
to odbio. Persijanac Salman pita: Kakva je to nagodba.
Mahaund se ponovo osmehne. »Dobro je što bar jedan
od vas ţeli to da ĉuje.«
»Radi se o jednoj sitnici«, nastavlja on. »O zrnu
peska. Simbel moli Alahaf da mu podari malo svoje
naklonosti.« Hamza vidi da je Mahaund iscrpljen od
umora. Kao da se rvao s nekim demonom. Vodonoša
viĉe: »Ništa! Ni trunku njemu.« Hamza ga ućutka.
»Ako naš veliki Bog u srcu svom smatra da treba
da dopusti - on je sam upotrebio tu reĉ, dopusti - da su
tri, samo tri idola od onih tri stotine šezdeset vredni
oboţavanja...«
»Nema drugog boga sem Boga!« uzvikuje Bilal.
Drugari mu se pridruţuju: »Ya Allah!« Mahaund izgleda
ljut. »Hoće li vernici da saslušaju Glasnika?« Oni zaćute,
povlaćeći nogama po prašini.
»On moli Alaha za odobrenje da to budu Lat, Uza i
Manat. A zauzvrat, daje svoju garanciju da ćemo mi biti
tolerisani, pa ĉak i zvaniĉno priznati; a kao znak toga,
mene bi izabrali u Savet Dţahilije. To je ponuda.«
Persijanac Salman kaţe: »To je klopka. Ako odeš
gore na Planinu pa se vratiš s takvom Porukom, on će da
te pita kako si uspeo da navedeš Dţibrila da pribavi baš
to pravo otkrovenje? Bio bi u stanju da te nazove
šarlatanom, prevarantom.« Mahaund zatrese glavom.
»Ti, Salmane, znaš da sam ja nauĉio kako treba da
slušam. To slušanje nije od one obiĉne vrste; ono je i
neka vrsta postavljanja pitanja. Ĉesto, kad doĊe, Dţibril
izgleda kao da zna šta mi je u duši. A ja to najĉešće
osećam kao da mi on izlazi iz samog srca: iz mojih
najvećih dubina, iz same moje duše.«
»Ili je to samo drukĉija klopka«, Salman je uporan.
»Koliko mi već dugo propovedamo veru koju si nam ti
doneo? Nema drugog boga osim Boga. I šta smo mi ako
je se sad odreknemo? Ovo nas slabi, ĉini nas
besmislenim. Prestajemo da budemo opasni. Niko nas
više neće uzimati ozbiljno.«
Mahaund se smeje, jer ga ova izjava stvarno
zabavlja. »Moţda ti nisi ovde dovoljno dugo«, kaţe mu
on blago. »Zar nisi zapazio? Nas narod i ne uzima
ozbiljno. Nikad ih nema više od pedesetak, oko mene,
kad govorim, a polovina njih su turisti. Zar ti ne ĉitaš
one paskvile koje Baal kaĉi po celom gradu?« I on
recituje:

Glasniče, čuj moju škljocu:

Mani tu svoju monofiliju –
to jedan jedan jedan –
nije to za Dţahiliju!
Vratiti pošiljaocu.

»Oni nas svugde ismejavaju, a ti kaţeš da smo

opasni«, zavapi on.
Sad Hamza izgleda zabrinuto. »Tebe nikad ranije
nije brinulo njihovo mišljenje. Zašto sad? Zašto posle
tvog razgovora sa Simbelom?«
Mahaund zatrese glavom. »Ponekad pomislim da
bih ovim ljudima morao da olakšam pristup veri.«
 Neprijatna tišina zavlada oko njegovih uĉenika;
oni izmenjuju poglede, premeštaju se s noge na nogu.
Mahaund ponovo zavapi. »Svi vi znate šta se dogaĊa.
Naš neuspeh u preobraćanju ljudi. Ljudi neće da se
odriĉu svojih bogova. Neće pa neće.« On ustaje sa
ograde, okrene se i ode dalje od njih, pa se sam pere na
suprotnom kraju zamzamskog izvora, zatim klekne i
poĉinje da se moli.
»Ljudi su utonuli u mrak«, tuţno kaţe Bilal. »Ali,
progledaće oni. Ĉuće oni. Bog je jedan.« Svu ĉetvoricu
obuzima jad; ĉak je i Hamza potišten. Mahaund je
uzbuĊen a njegovi se sledbenici tresu.
On ustane, pokloni se, uzdahne, i prilazi im
ponovo. »Slušajte me, svi«, kaţe on, prebacujući jednu
ruku preko Bijalovih ramena, a drugu preko ramena
svoga strica. »Ĉujte me: to je zanimljiva ponuda.«
Neobgrljeni Halid gorko ga prekida. »Ta ponuda je
iskušenje.« Ostali deluju prestrašeno. Hamza se veoma
blago obraća vodonoši. »Zar nisi baš ti, Halide, hteo da
se sa mnom svaĊaš zato što si pogrešno pretpostavio, kad
sam ja Glasnika nazvao ĉovekom, da ga u stvari nazivam
slabićem? I šta sad? Da li sad ja treba tebe da izazovem
na svaĊu i bitku?«
Mahaund ih moli da se smire. »Ako se svaĊamo,
onda za nas nema nade.« On pokušava da razgovor
podigne na teološku razinu. »Nije on predlagao da Alah
prihvati te tri boginje na ravnoj nozi sa njim. Ĉak ni
boginju Lat; već samo da one dobiju neku vrstu
posredniĉkog, niţeg statusa.«
»Kao Ċavoli«, prasne Bilal.
 »Ne«, Persijanac Salman shvata stvar. »Kao
arhanĊeli. Velikaš je pametan ĉovek.«
»AnĊeli i Ċavoli«, kaţe Mahaund. »Dţibril i
Šejtan. Svi mi već prihvatamo njihovo postojanje na po
puta izmeĊu Boga i ĉoveka. Abu Simbel moli da
prihvatimo još samo tri posrednice u tom uzvišenom
društvu. Samo tri, i, ukazuje on, sve će duše Dţahilije
biti naše.«
»I oni kipovi će biti izbaĉeni iz Kuće?« pita
Salman. Mahaund mu odgovara da o tome nisu posebno
razgovarali. Salman zatrese glavom. »Sve se to radi zato
da bi ti bio uništen.« A Bilal dodaje: »Bog ne moţe da
bude ĉetiri.« A Halid, samo što ne zaplaĉe: »Glasniĉe,
šta ti kaţeš? Lat, Manat i Uza - pa one su ţene! Milost!
Zar da sad imamo i boginje? Te stare ĉaplje, rode,
veštice?«
Jad-napetost-ţamor duboko se usecaju u
Prorokovo lice, koje Hamza, kao vojnik na bojnom polju
kad teši ranjenog druga, uzima medu šake. »Ne moţemo
mi to da sredimo umesto tebe, sinovĉe«, kaţe mu on.
»Popni se na Brdo. Idi, pitaj Dţibrila.«

Dţibril: sanjalica, ĉije je gledište ponekad gledište

filmske kamere, a u nekim drugim trenucima - gledište
gledaoca. Kad je on kamera, ona je uvek u pokretu, on
mrzi statiĉne kadrove, te on tako lebdi gore na visokom
kranu i gleda dole na figure glumaca u skraćenoj
perspektivi, ili se sjuri dole da, nevidljiv, stane izmeĊu
njih, okrećući se polako na peti da bi omogućio praćenje
sebe - objekta u pokretu, sa svih strana u »areni«, za
trista šezdeset stepeni, ili bi moţda pokušao da bude
sniman sa platforme na pokretnim »far«-kolicima na
šinama uskog koloseka, furajući uporedo sa Baalom i
Abu Simbelom dok njih dvojica hodaju, ili će ruku-pod-
ruku sa statiĉnom kamerom da prošpija tajne Velikaševe
spavaće sobe. Ali on uglavnom sedi gore na Bregu-
Šišarki kao plateţna mušterija-gledalac na sedištima iza
ili iznad bine, sine, a Dţahilija je njegovo bioskopsko
platno. Molim. I on tako posmatra i odmerava radnju kao
svaki ljubitelj filma, uţiva u tuĉama, neverstvima,
moralnim krizama drugih, ali tu nema dovoljno maĉkica
za pravi hit, badţo, a gde su i one drnke-drnke-pesme, da
im nanu-naninu - što pristojan ĉovek reći ne sme!?
Trebalo je da sagrade dekor za scenu na vašarištu, moţda
i za plastiĉnu ulogu zvezde Pimpl Bilimorije u nekoj
vašarskoj šatri, gde bi ona tresla sisama svojim znatnim.
I zatim, bez prethodnog upozorenja, Hamza kaţe
Mahaundu: »Idi i pitaj Dţibrila«, a on, sanjalica,
osećajući kako srce hoće da mu, od straha, iskoĉi iz
grudi, kaţe, ko, je l' ja? Pa, ja sam taj od koga se ovde
oĉekuje odgovor po tom pitanju? Sedim ovde i gledam
taj film, a onda onaj glumac uperi prst u mene - ko je još
ĉuo tako nešto - i pita krvave gledaoce tog »teologića«
da reše taj krvavi zaplet? - Ali pošto se san pomera,
pošto san uvek menja svoj oblik, on, Dţibril, nije više
obiĉan gledalac već glavni glumac, star. Sa svojom
starom slabošću da rado prihvata mnoge uloge: da, da,
on ne igra samo ulogu arhanĊela nego i njega,
Biznismena, Glasnika, Mahaunda, koji se vere uz
planinu kad se vere. I tu su potrebne cake, pravi
»klikeraški« rezovi da bi se sredila ta dvostruka uloga
njih dvojica nikad ne smeju da se vide u istom kadru,
svaki mora da govori u prazno zamišljenoj inkarnaciji
onog drugog i da se oslanja na tehnologiju u pogledu
stvaranja vizije koja fali, sreĊivanja stvari pomoću
makaza na montaţnom stolu i lepljive trake, ili, što je još
egzotiĉnije, pomoću one pokretne »asure«. Ali, da se ona
ne pobrka - ha ha - sa bilo kojim letećim ćilimom!
Shvatio je: on se plaši onog drugog, onog
Biznismena i zar to nije šašavo? Da se arhanĊel trese od
straha pred lim smrtnim ĉovekom. To je taĉno, ali: to je
onaj strah koji osećate kad se prvi put naĊete u filmskom
kadru i oĉekujete da u kadar uĊe i on, jedna od ţivih
legendi lilma; i pomislite, ja ću se obrukati, ĉabriraću,
postaću leš; ali pri tom ludo ţelite da budete dobri. On će
vas usisavati vazdušnom strujom svog genija, i od njega
će zavisiti da li ćete izgledati dobro, kao ptica što visoko
leti, ali ako tu omanete sa svojim udelom ili uĉinite nešto
još gore, onda će vas on... Taj Dţibrilov strah, strah od
onog sebe kojeg mu stvara njegov sopstveni san, navodi
ga da se bori protiv Mahaundovog dolaska, pokušava da
ga odloţi, ali evo ti njega gde dolazi, tu nema da ga
nema, te arhangel zavezuje svoju pljucu.
Ti snovi u kojima vas izguraju na scenu kad vi na
njoj nemate šta da traţite, ne znate priĉu, niste nauĉili
nijednu repliku, a ispred vas puno gledalište, i svi
gledaju, gledaju: takvo je to osećanje. Ili kao u istinitoj
priĉi o onoj beloj glumici koja je igrala ulogu crnkinje u
nekoj Šekspirovoj drami. Izišla je na binu i primetila da
su joj naoĉari i dalje na nosu, i-jao, ali je zaboravila da
nacrni i ruke, te ne moţe da ih podigne da bi skinula
naoĉare, i dvaput jao: i takvo osećanje! Mahaund dolazi
kod mene radi otkrovenja i moli me da se odlučim
izmeĎu monoteističke i henoteističke alternative, a ja
sam ti samo nekakav idiotski glumac koji ima tamo neke
vraţje košmare i sad koj-moj ja to treba da znam, jao, i
šta da ti ja kaţem, u pomoć. U pomoć!

Da biste iz Dţahilije stigli do Brda-Šišarke, morate

najpre da uĊete u mraĉne jaruge gde pesak nije beo, nije
onaj ĉisti pesak koji je davno profiltriran kroz tela
morskih krastavaca, nego je crn i tmuran, i on iz sunca
svetlost isisava. Brdo ĉuĉi iznad vas kao neka zver iz
mašte. Verete se uz njegovu kiĉmu. Ostavljajući iza sebe
poslednje drveće sa belim cvetovima i debelim listovima
punim nekog mleĉnog soka, verete se izmeĊu velikog
kamenja koje je sve veće kako se više penjete, sve dok
ne poĉne da liĉi na ogromne zidine koje pomraĉuju
sunce. Gušteri su tamo modri kao i senke. Onda se
naĊete na samom vrhu brega; iza vas Dţahilija, a ispred
vas bezobliĉna pustinja. Spuštate se niz breg prema
pustinji, i, oko sto pedeset metara niţe, stiţete do pećine,
koja je dovoljno visoka da u njoj moţete stajati
uspravno, a ĉije je tlo prekriveno ĉudesnim albino-
peskom bezbojnim. Dok se verete, ĉujete kako vas
pustinjski golubi zovu po imenu, i kako vas stene takoĊe
pozdravljaju, na vašem jeziku, uzvikujući Mahaund,
Mahaund. Kad stignete do pećine, vi ste umorni, pa
legnete i zaspite.

*
 Ali kad se odmori, on ulazi u drukĉiju vrstu sna,
neku vrstu ne-sna, u stanje koje on naziva svojim
slušanjem, pri ćcmu oseća bol u utrobi, neko ĉupanje,
kao nešto što pokušava da se rodi, i sad Dţibril, koji je
lebdeo-gore-i-gledao-dole, u sebi oseća neku pometnju,
ko sam ja, i u tim trenucima poĉinje da se ĉini da je
arhanĊeo zapravo u samom Proroku, Ja sam mu to
ĉupanje u utrobi, ja sam taj anĊeo što se istiskuje kroz
spavaĉev pupak, i ja se pojavljujem, ja, Dţibril Farišta,
dok moje drugo ja, Maliaund, ieţi i sluša, u zanosu
svom; ja sam vezan za njega, pupkom za pupak, preko
jedne sjajne vrpce svetlosti, i nije mogućno reći ko koga
tu sanja. Mi strujimo u oba pravca duţ te vrpce pupĉane.
Danas, poput Mahaundove nadvlaĊujuće napetosti,
i Dţibril oseća svoje oĉajanje: sumnje svoje. Oseća i da
je Mahaund u velikoj nevolji, ali Dţibril još ne zna svoje
replike... on sluša to slušanje-koje-je-i-pitanje. Mahaund
pita: Njima su prikazana ĉudesa, ali oni nisu u njih
verovali. Oni su videli kako ti dolaziš k meni, usred bela
dana u gradu otvorenih oĉiju, kako mi otvaraš grudi,
kako mi ispiraš srce zamzamskom vodom i vraćaš mi ga
u grudi. Mnogi su to videli, ali se i dalje klanjaju
kamenju. I kad si mi dolazio noću i kad si me na krilima
svojim vodio u Jerusalim, i ja lebdeo iznad tog svetog
grada, nisam li se kasnije vraćao i verno opisivao kako to
izgleda, taĉno, do poslednje pojedinosti? Zato da ne bi
bilo nikakve sumnje u to ĉudo, ali oni su ipak otišli pod
okrilje boginje Lat. Zar nisam već uĉinio sve najbolje što
sam mogao da bih im uprostio stvar? Onda, kad si me
odneo gore do samog Prestola, i kad je Alah spustio na
pleća vernih ono veliko breme od ĉetrdeset molitvi
dnevno. Na mom povratku, sreo sam Mojsija i on reĉe,
Taj teret je i suviše teţak, vrati se i moli za manje. Ĉetiri
puta sam se vraćao, i sva ĉetiri puta je Mojsije rekao da
je to još mnogo, Vrati se opet. Ali Alah je dotle bio
smanjio duţnost vernika na pet molitvi dnevno i ja nisam
hteo da se ponovo vraćam. Bilo me je sramota da molim
da još smanjuje. On je u svojoj velikodušnosti sad traţio
samo pet umesto ĉetrdeset, ali oni i dalje vole onu
Manat, i dalje hoće onu Uzu. I šta ja tu mogu da uĉinim?
Šta da im propovedam?
Dţibril još ćuti, prazan za bilo kakve odgovore -
Preklinjem te, ništa me ne pitaj! Mahaundove muke su
uţasne. On ipak pita: da li je moguće da su one anĊeli?
Lat, Manat, Uza... Smem li da ih nazivam anĊeoskim?
Dţibrile, da li ti imaš sestre? Jesu li one kćeri Boţije? I
on sam kaštiguje sebe, O taštino moja, ja sam drzak
ĉovek, da li je to slabost, i da li je to samo moj san o
moći? Smem li ja da izdam sebe radi sedišta u onom
gradskom Savetu? Da li je to razumno i mudro, ili je,
pak, šupljina i samoljublje? Ja ĉak ne znam ni da li je
Velikaš iskren. Da li on to zna? Moţda ĉak ni on sam to
ne zna. Ja sam slab a on je jak, a prihvatanje te ponude
njemu pruţa mnoge mogućnosti da me uništi. Ali i ja, pri
tom, mogu dosta da dobijem. Duše grada, duše ovog
sveta, a one sigurno vrede koliko i tri ţenska anĊela? Da
li je Alah toliko nepopustljiv da nije u stanju da prigrli
još njih tri, da bi spasao ljudsku rasu? - Ja ništa ne znam.
- Da li Bog treba da bude ponosan ili ponizan,
veliĉanstven ili jednostavan, popustljiv ili ne-? Šta on
predstavlja? Šta ja predstavljam?

*
 U polusnu ili u polubudnom stanju, Dţibril Farišta
je ĉesto pun srdţbe zato što se u njegovim vizijama koje
ga proganjaju ne pojavljuje Onaj od koga se oĉekuje da
ima odgovore; On se nikad ne ukazuje, Taj što se drţao
po strani kad sam ja umirao, kad mi je On bio toliko
potreban. Taj oko koga se sve vrti, Alah - Išvara,
Svevišnji i Svemogući - Bog. Odsutan dok se mi grĉimo,
previjamo i patimo u Njegovo ime.
Vrhovno biće se drţi po strani; a ono što se stalno
drţi tu i vraća, jeste ovaj prizor, Prorok u zanosu,
istiskivanje kroz pupak, vrpca svetlosti, a zatim Dţibril u
svojoj dvostrukoj ulozi radi obe radnje: i odozgo-dole-
gleda i odozdo-gore-zuri. I obojica su pri tom od straha
raspamećeni, niiĊmoćnošću toga, transcendencijom tom.
Dţibril je paralisan prisustvom Prorokovim, veliĉinom
njegovom, i ovako misli: O ja ne mogu ni da zucnem i
zato ću moţda da mu liĉim na budalu preispoljnu.
Hamzin savet: nikad ne pokazuj svoj strah: i arhanĊelima
i vodonošama je takav savet podjednako potreban. Jedan
arhanĊel mora da deluje staloţeno, i šta bi Prorok
pomislio kad bi taj Bogom uzvišeni poĉeo da blebeće i
baljezga od treme glumaĉke?
DogaĊa se: Otkrovenje. Ovako: Mahaund i dalje u
svom ne-snu, postaje krut, vratne ţile mu nabrekle hvata
se gĉevito za svoj stomak. Ne, ne, nije to sliĉno napadu
padavice, ne moţe se to tako lako objasniti; koji je to
napad padavice ikad uspeo da dan pretvori u noć, da
sakupi oblake iznad glave i vazduh zgusne, dok jedan
anĊeo visi, lud od straha, gore na nebu iznad tog
paćenika, odrţavan gore kao papirni zmaj na zlatnom
koncu? Ponovo ono ĉupanje, ĉupanje, a zatim poĉinje
ĉudo u njegovoj-mojoj-našoj utrobi, on se iz sve snage
napreţe da izazove nešto, da to na silu izazove, i Dţibril
poĉinje da oseća tu snagu, tu silu, i evo je ovde u mojim
sopstvenim vilicama, deluje na njili, otvara ih, zatvara; i
ta moć što se u Mahaundu raĊa doseţe gore do mojih
glasnih ţica i glas izlazi.
Ne moj glas, jer ja nikad nisam te reĉi znao i ja
nisam dobar govornik i to nikad nisam bio i nikad neću
biti i to nije moj glas, to je Glas.
Mahaund razrogaĉuje oĉi, on ima neku vrstu vizije,
hulji u nju, oh, taĉno, Dţibril se seća, u mene. On vidi
mene. Moje se usne pokreću, a pokreće ih - šta, ko? Ne
znam, ne umem da kaţem. Ali, ipak, evo ih, izlaze mi iz
usta, iz grla, kroz zube: Reĉi.

Biti poštar Boţiji, nije šala, da!

Alialiali: Bog nije na ovoj slici.
Bogzna ĉiji sam poštar ja.

U Dţahiliji ĉekaju Mahaunda pored izvora. Halid

vodonoša, kao i uvek najnestrpljiviji, otrĉi do gradske
kapije da gleda napolje ne bi li ga ugledao. Hamza, kao
svaki stari vojnik naviknut da sam sebi pravi društvo,
ĉuĉi dole u prašini i igra piljke. Tu nema osećanja neke
ţurbe; on je ponekad danima, pa ĉak i nedeljama
odsutan. A grad je danas bezmalo napušten; svi su otišli
do velikih šatri na vašarištu da slušaju takmiĉenje
pesnika. U toj tišini, ĉuje se samo zveket Hamzinog
šljunka i gugutanje jednog para kamenjarskih golubova,
posetilaca sa Brda-Šišarke. Zatim zaĉuju bat neĉijih
koraka u trku.
Stiţe Halid, bez daha, tuţna izgleda. Glasnik se
vratio, ali ne dolazi u Zamzam. I sad su svi na nogama,
zbunjeni ovim odstupanjem od ustanovljenog obiĉaja.
Oni ostali koji su ga ĉekali sa palmovim lišćem i
granĉicama u rukama, pitaju Hamzu: Znaĉi, neće biti
nikakve poruke? Ali Halid, još zaduvan, zatrese glavom:
»Ja mislim da će ipak biti. On izgleda kao i obiĉno kad
ĉuje Reĉi. Ali nismo razgovarali, ništa mi nije rekao, pa
je otišao ka vašarištu.«
Hamza preuzima komandu, spreĉavajući diskusiju,
i kreće ispred svih napred. Uĉenici - dvadesetak njih koji
su se tu okupili - idu za njim ka onim telesnim
zadovoljstvima grada, idu sa izrazima poboţnog, blagog
gaĊenja. Jedino Hamza izgleda kao da se raduje vašaru.
Ispred šatre Vlasnika Šarenih kamila, nalaze
Mahaunda kako stoji ţmureći i ĉeliĉeći se za zadatak
koji ga ĉeka. Postavljaju mu pitanja, nespokojno; on ne
odgovara. Posle nekoliko trenutaka, on ulazi u šatru
pesništva.

U šatri, publika s podrugivanjem reaguje na

dolazak nepopularnog Proroka i njegovih tuţnih
sledbenika. Ali kad Mahaund krene napred, ţmureći,
zviţduci i protesti prestaju i zavlada tišina. Mahaund
nekoliko trenutaka ne otvara oĉi, ali korak mu je ipak
siguran, te tako stiţe do bine bez posrtanja ili sudaranja.
Popne se uz nekoliko stepenika do svetlosti; oĉi su mu i
dalje zatvorene. Okupljeni lirski pesnici, sastavljaĉi
pohvala ubicama-osvetnicima, versifikatori naracija i
satiriĉari - i Baal je tu, svakako - uperili su poglede sa
velikim zanimanjem, ali i malo nespokojno, na hodaĉa u
snu, Mahaunda. Njegovi uĉenici se tiskaju kroz gomilu
da naĊu malo mesta. Pisari se bore da budu blizu njega,
da zapišu sve što on bude rekao.
Velikaš Abu Simbel sedi naslonjen na velike
jastuke na svilenom ćilimu postavljenom pored bine. Uz
njega je, sva blistava, sa zlatnom egipatskom ogrlicom,
njegova ţena Hind, taj ĉuveni grĉki profil i crna kosa
dugaĉka kao i njeno telo. Abu Simbel ustaje i obraća se
Mahanndu, »Dobro nam došao«. On je sav uglaĊen.
»Dobro došao, Mahaunde, proroĉe, vidovnjaĉe.« To je
javno izraţavanje poštovanja i ono ostavlja upeĉatljiv
utisak na okupljenu masu. Prorokove uĉenike više ne
guraju u stranu, već im prave mesta da proĊu. A oni,
zbunjeni i poluzadovoljni, izbijaju na ĉelo gomile.
Mahaund progovara, otvarajući oĉi.
»Ovo je skup mnogih pesnika«, kaţe on
razgovetno, »i ja ne mogu da tvrdim da sam jedan od
njih. Ali ja sam glasnik, i ja vam donosim stihove od
Onog koji je veći od svih ovde okupljenih.«
Slušaoci gube strpljenje. Religija je za hram; i
Dţahilijanci i hodoĉasnici su došli ovamo da se
zabavljaju.
Ućutkajte toga! Izbacite ga napolje! - Ali Abu
Simbel opet progovara. »Ako je tvoj Bog tebi stvarno
nešto rekao«, kaţe on, »onda ceo svet mora to da ĉuje.« I
istog trenutka pod velikom šatrom zavlada mrtva tišina.
 »Ona Zvezda«, uzvikne Mahaund, a pisari poĉinju
da beleţe.
»U ime Alaha, Milostivog, Milosrdnog!
Ona pokraj Plejada kad sa nebeskog svoda
nestanu: Tvoj drug ne greši; niti s pravog puta skreće.
Niti iz njega ţelje njegove govore. To je otkrovenje
koje je otkriveno: moćnik je jedan nauĉio njega.
On je stajao na horizontu visokom: gospodar
snage. Onda je prišao blizu, bliţe od duţine dva
zategnuta luka, i slugi svom otkrio ono što je otkriveno.
Slugino srce beše iskreno kad vide što vide. I da li
se vi sad usuĊujete da osporite viĊeno?
Video sam ga i pokraj drveta-lotosa na kraju
najudaljenijem, pored kojeg leţi Vrt Duševnog Mira.
Kad se to drvo pokri pokrovom svojim, ja ne skidoh s
njega oka svoga, niti mi pogled na drugu stranu skrenu; i
tad videh jedan od najvećih znakova Gospodnjih.«
I na tom mestu, bez ikakvog oklevanja ili sumnje,
on propoveda još dva stiha.
»Jesi li ti mislio na Lat i Uzu, i na Manat, treću, te
ostale?« - posle tog prvog stiha, Hind ustaje, dok Velikaš
Dţahilije već stoji uspravno. I Mahaund, smirena
pogleda, nastavlja: »Ptice su one uzvišene i posredstvo
njino poţeljno je zaista.«
I dok buka - vika, izrazi radosti, skandalizovanja,
uzvici privrţenosti boginji Al-Lat - raste i praska u
velikoj šatri, ovaj već zapanjeni skup postaje svedok i
ovog dvostruko senzacionalnog prizora: Velikaš Abu
Simbel stavlja palĉeve na ušne školjke, zamahne
lepezasto raširenim prstima obe ruke i glasno izgovori
formulu: »Allahu Akbar« (Alah je velik). Zatim pada na
kolena i svesno pritiska ĉelo na tlo. Njegova ţena, Hind,
smesta uradi isto što i on.
Vodonoša Halid je tokom svih tih zbivanja stajao
pored otvorenog krila na ulazu u šatru. I on sad
prestrašeno bulji ispred sebe dok gomile sveta, kako ona
masa u šatri tako i ljudi i ţene koji pristiţu spolja,
poĉinju da padaju na kolena, red za redom, u talasima
koji se u krug šire dalje od Hind i Velikaša, kao da su
njih dvoje bili dva belutka baĉena u jezero, sve dok se
ĉitav skup, oni pod šatrom kao i oni napolju, ne naĊe u
poloţaju sa straţnjicama u vazduhu, ispred ţmurećeg
Proroka koji je pripoznao i priznao boţanstva - zaštitnice
grada. Sam Glasnik ostaje u stojećem stavu, kao da se
usteţe da se pridruţi skupu u njihovom ĉinu oboţavanja.
Briznuvši u plaĉ, vodonoša beţi u prazno srce grada od
peska. Njegove suze, dok mu u beţanju kaplju,
progorevaju rupe u zemlji, kao da sadrţe neku jaku
razjedajuću kiselinu.
Mahaund i dalje stoji bez pokreta. Na trepavicama
njegovih zatvorenih oĉiju ne moţe da se otkrije ni
najmanji trag vlage.

Te noći Biznismenovog turobnog trijumfa u šatri

nevernika, dolazi do nekih ubistava, posle kojih će prva
dama Dţahilije morati godinama da ĉeka da bi se
osvetila.
Prorokov stric Hamza išao je kući sam, pognute
sede glave, u sumrak te melanholiĉne pobede, kad je
zaĉuo neku riku: on pogleda gore i ugleda ogromnog
crvenog lava koji se sprema da skoĉi na njega sa visokih
kruništa na gradskim zidinama. On zna tu zver, tu basnu.
Prelivanje lavlje koţe u duginim bojama sliva se sa
svetlucavim sjajem pustinjskog peska. Kroz nozdrve mu
sukljaju strahote usamljenih mesta na ovoj zemlji. On
kugu bljuje, a kad se vojske usude da u pustinju zaĎu, on
ih sve bez ostatka proţdire. Kroz poslednju plaviĉastu
svetlost veĉeri, Hamza se izdire na zver, pripremajući se,
ovako nenaoruţan, da se sa svojom smrću suoĉi. »Skoĉi
samo, ljudoţdersko kopile. Ja sam golim rukama velike
maĉke davio, u svoje vreme.« Kad sam bio mlaĊi. Kad
sam bio mlad, naravno.
Zaĉuje se smeh iza njegovih leĊa, a i smeh koji
odjekuje iz daljine, ili se to samo tako ĉini, sa zidina. On
se osvrće oko sebe; lav-ljudoţder je nestao s bedema.
Hamza je okruţen grupom Dţahilijanaca u smešnim
kostimima, koji se vraćaju sa vašara i cerekaju. »Dakle,
pošto je ta mistika obujmila našu Lat, sad se, izgleda,
neki novi bogovi priĉinjavaju iza svakog ćoška, je l’
tako?« Shvatajući da će ova noć biti puna uţasa, Hamza
se vraća kući i traţi svoj mlniĉki maĉ. »Ono što najviše
mrzim na svetu«, gunĊa on prcd svojim krţljavim
slugom, koji ga je ĉetrdeset godina sluţio i u ratu i u
miru, »to je da priznam da i moji dušmani unaju neki
svoi cilj. Proklet je taj prizor, i onda je najbolje da
pobiješ tu kopilad - uvek sam tako mislio. To je najlepše
krvavo rešenje.« Maĉ mu je stajao u koricama još od
onog dana kad ga je sinovac preobratio u svoju veru, ali
veĉeras, ispoveda se on svom slugi, »Onaj lav je na
slobodi. Mir će morati da saĉeka«.
 Ovo je poslednja noć ibrahimovskog slavlja.
Dţahilija je jedna opšta maskarada i ludost. Debela,
uljem namazana tela rvaĉa završila su sa svojim
grĉenjem, a sedam pobedniĉkih pesama prikucano je na
zidove Kuće Crnog kamena. Sada, raspevane kurve
zamenjuju pesnike; zamenjuju ih i razigrane kurve koje
su, takoĊe nauljenih tela, na svom poslu; noćno rvanje
sad zamenjuje onu dnevnu varijantu. Kurtizane plešu i
pevaju pod zlatnim, pticolikim maskama, a zlato se
odraţava na uţagrelim oĉima njihovih klijenata. Zlato,
svugde zlato - na dlanovima profitirajućih Dţahilijanaca
i njihovih bludnih gostiju, u rasplamsanim uliĉnim
grejalicama-»brazijerama« od uglaĉanog peska, na
rumenim zidovima noćnog grada. Hamza tuţno-bolno
hoda kroz ulice od zlata, prolazi pored hodoĉasnika koji
bez svesti leţe na tlu, dok secikese zaraĊuju za ţivot. On
ĉuje vinom-zamagljene lumperajke kroz sva zlatasto-
blistava vrata, i oseća kako ga to pevanje i grohotno
smejanje i kovanog-novca-zveckanje ranjavaju kao
smrtne uvrede. Ali on ne nalazi ono što traţi, ne nalazi
tu, te zato kreće dalje od te sjajne orgije zlatne i poĉinje
da se šunja kroz senke, u svom lovu na prikazu lavlju.
I posle mnogih sati traganja, nalazi ono što je znao
da ga ĉeka u mraĉnim uglovima ispred gradskih zidina,
nalazi ono iz vizija svojih - crvenu zverku-ljudoţderku
sa tri reda zuba. Zver-ljudoţder ima plave oĉi i ljudsko -
muškaraĉko lice a glas mu je polutruba poluflauta. Brz je
kao vetar, nokti su mu vadiĉepski-uvijene kandţe, a rep
mu izbacuje otrovne badrljice. On voli da se hrani
ljudskim mesom... i svaĊalaĉko reţanje se ĉuje. Noţevi
što švićkaju u tišini, a ponekad i zveket metala o metal.
Hamza prepoznaje ljude napadnute: Halida, Salmana,
Bilala. A sad i sam u lava pretvoren, Hamza izvlaĉi svoj
maĉ, rikom svojom cepa tišinu u froncle, i juriša koliko
ga šezdeset-godina-stare noge nose. Napadaĉi na
prijatelje njegove ne mogu se prepoznati ispod maski
njihovih.
Bila je to noć maski. Hodajući razvratniĉkim
ulicama Dţahilije, srca punog jeda, Hamza je video
muškarce i ţene prerušene u orlove, šakale, konje,
grifone, daţdevnjake, divlje svinje i kondore; a iz
mraĉne aleje pojaviše se i dvoglave amfisbenije - glava
gore, glava dole - na repu - i krilati bikovi poznati kao
asirske sfinge. Duhovi - Ċini, bajne hurije i demoni
nastanjuju grad ove noći fantazmagorije i poţude. I tek
sad, na jednom mraĉnom mestu, ugleda on i crvene
maske koje je traţio. Maske ljudi-lavova: i on jurne ka
sudbi svojoj.

U kandţama samouništavajuće nesreće, trojica

uĉenika behu poĉeli da piju, a zbog svoje nenaviknutosti
na alkohol ubrzo su bili ne samo opijeni nego do
blesavosti pijani. Stajali su na jednom malom trgu i
poĉeli da vreĊaju prolaznike, a malo kasnije, vodonoša
Halid zamahnu iznad glave svojom mešinom za vodu,
hvališući se. On bi mogao da uništi ceo grad, on nosi ono
konačno oruţje. Vodu: ona bi mogla da zbriše Dţahiliju
prljavu, da je, prosto, spere sa lica zemlje, te bi tako
moglo da se poĉne iz poĉetka, da se gradi nov grad od
preĉišćenog belog peska. I tada su ljudi-lavovi poĉeli da
ih jure, i posle dugog gonjenja saterali su ili u ćošak; a
naćefleisanost od cevĉenja poĉela je da im isparava od
straha, te su stali da bulje u crvene maske smrti haš kad
je Hamza stigao, na vreme.
Dţibril lebdi iznad grada i posmatra bitku. Ona se
brzo završava, jer se na sceni pojavio Hamza. Dva
maskirana napadaĉa beţe glavom bez obzira, a druga
dvojica leţe mrtvi. Bilal, Halid i Salman imaju
posekotine, ali ne tako ozbiljne. Ozbiljnije od njihovih
rana je otkriće ispod lavljih maski mrtvaca. »Hindina
braća«, prepoznaje ih Hamza. "Sad smo klot nadrljali.«
Ubice »ljudoţdera«, vodeni teroristi - Mahaundovi
sledbenici sede i kukaju u senci gradskih zidina.

A što se tiĉe njega, Proroka Glasnika Biznismena:

njemu su sad oĉi otvorene. On se šetka po unutrašnjem
dvorištu svoje kuće, kuće njegove ţene, i nema nameru
da uĊe i da ţeni priĊe. Ona je blizu svoje sedamdesete, i
ovih dana se oseća više kao majka nego kao neka... Ona,
bogata ţena, koja ga je davno uzela u sluţbu svoju da se
o njenim karavanima stara. Prva stvar koja se njoj kod
njega beše dopala bila je njegova sposobnost za voĊenje
poslova. A posle izvesnog vremena oni su se i zavoleli.
Jednoj ţeni nije lako da zablista i bude uspešna u gradu u
kojem su bogovi ţenskog roda a ţene samo roba. Nje su
se muškarci ili plašili ili su je smatrali za tako jaku ţenu
kojoj nije potrebna njihova paţnja. On se nje nije plašio i
pruţao joj je osećanje postojanosti koje je njoj bilo
potrebno. Dok je on, siroĉe, bio našao u njoj mnoge
ţene, mnoge ţene u jednoj: majku sestru ljubavnicu
ĉarobnicu prijateljicu. Kad je mislio da je lud, ona je bila
ta koja je verovala u njegove vizije. »To je arhanĊeo«,
rekla mu je, »a ne neka magla iz tvoje glave. To je
Dţibril, a ti si Glasnik Boţji.«
A sad, on nije u stanju, on neće da je vidi. Ona ga
gleda kroz kamene rešetke na prozoru. On ne moţe da
prestane da hoda, kreće se po dvorištu u nekoj
nasumiĉnoj sekvenci nesvesne geometrije, njegovi
koraci prate neke nizove elipsa, trapeza, romboida,
ovala, krugova. A ona se pri tom seća kako je on znao da
se posle karavanskih putovanja vraća pun priĉa koje je
slušao u oazama usputnim. O Proroku, Isi, Isusu,
roĊenom od ţene Mirjam, Marije, i zaĉetom bez
posredstva ĉoveka, roĊenom pod drvetom palmovim u
pustinji. Priĉa od kojih su mu oĉi blistale, a zatim
ugasnule, u tami daljina išĉezle. Seća se ona i njegove
sposobnosti za samouzbuĊivanje: one strasti sa kojom je
znao da raspravlja, i cele noći, ako je bilo potrebno, o
tome kako stara vremena nomadska behu bolja od ovog
zlatnog grada u kojem ljudi izlaţu svoje mlade kćeri
divljaĉnosti ovog sveta. A u plemenima starim, i o
najsiromašnijem siroĉetu brinuo se neko. Bog je u
pustinji, govorio bi on, a ne ovde u ovom pobačenom
mestu. A ona bi mu odgovorila, Niko ti se ne protivi,
ljubavi moja, kasno je već, a sutra nas obraĉuni ĉekaju.
Duge uši ima ona; već je ĉula šta je rekao o
boginjama Lat, Uzi i Manat. Pa šta? U ranije dane on je
hteo da štiti mlade kćerke Dţahilije; i zašto sad ne bi
mogao da pod okrilje svoje isto tako stavi i kćeri
Alahove? Ali pošto je to pitanje postavila sebi, ona
zatresa glavom i svom teţinom svojom oslanja se na
hladni zid pored svog prozora sa kamenom rešetkom. A
za to vreme, muţ njen hoda po pentagonima,
paralelogramima, šestokrakim zvezdama, a zatim i po
apstraktnim lavirintskim obrascima za koje nazivi ne
postoje, kao da nije kadar da prostu liniju naĊe.
A kad je ona nekoliko trenutaka kasnije bacila
pogled u dvorište, njega tamo više nije bilo.

Prorok se budi izmeĊu svilenih ĉaršava, sa

razornom glavoboljom, u sobi koju nikad ranije video
nije. Van prozora, tamo, sunce se bliţi zenitu, a na beloj
pozadini vidi se silueta neke visoke figure u ogrtaĉu,
koja peva meko svojim snaţnim glasom u niskim
tonovima. Pesma je ona kojom hor ţena Dţahilije poziva
muţeve u rat.

Napred u boj i grlimo vas

Grlimo vas, grlimo vas.
Napred u boj, grlimo vas
i pred vas prostiremo togu.
Vratite li se, ostavljamo vas,
napuštamo vas.
Povuĉete li se, odosmo od vas
i nećemo više grliti vas
u ljubavnom logu.

On prepoznaje glas Hinde, uspravlja se, sedi u

krevetu i ugleda sebe golog pod ţućkastim ĉaršavom.
Dovikuje joj: »Da li me je neko napao?« Hind se okreće
njemu, osmehujući se svojim Hind-osmehom. »Napao?«
podraţava ga ona, pa pljesne šakama da se donese
doruĉak. Ulaze sluškinje-miljenice, donose, sluţe,
sklanjaju zdele, ţurno odlaze. Mahaundu ona pridrţava
svilenu kućnu haljinu sa crno-zlatnim šarama. Hind, sad
preterujući, skreće pogled s njegove golotinje. »Oh, moja
glava«, pita on opet. »Da li me je neko udario?« Ona
stoji pored prozora, oborene glave, izigravajući stidljivu
curu. »Oh, Glasniĉe, Glasniĉe«, ruga mu se. »Koliko je
ovaj Glasnik daleko od kavaljera! Da li si ti mogao
svesno da uĊeš u moju sobu, svojom voljom? Nisi,
naravno, jer ja bih te sigurno odbila.« On neće da igra
njenu igru. »Jesam li ja zarobljenik?« pita on, a ona mu
se ponovo nasmeje u lice. »Ne budi lud.« A zatim,
slegnuvši ramenima, ona omekšava: Sinoć sam se šetala,
pod maskom, gradskim ulicama, da gledam kako se svet
zabavlja na ovoj proslavi, kad, o šta ću da se spotaknem
drugo nego o tvoje nesvesno telo? Kao pijanac u blatu,
leţi Mahaund. Poslah sluge po nosiljku i tako te dovedoh
svojoj kući. Kaţi mi hvala.«
»Hvala.«
»Mislim da te niko nije prepoznao«, kaţe ona.»A
da jeste, ti bi sad, verovatno, većbio mrtav. Znaš kako je
gradizgledao sinoć. Ljudi preteruju. Ni moja se braća još
nisu vratila kući.«
Njemu se sad vraćaju slike: kako, oĉajan, besno
hoda kroz pokvareni grad i bulji u duše koje je toboţe
spasao, u persijske mitološke Simurg-prilike, Ċavolske
maske, ĉudovišta i monstrume. Njegov zamor od tog
dugog dana, od napornog silaţenja sa Brega-Šišarke,
hodanja do grada, napetosti od zbivanja u šatri poezije, -
a i od onog kasnije, od besa uĉenika njegovih, i sumnji
njihovih - sve je to njega oborilo i, »onesvestio sam se«,
setio se on.
Ona mu prilazi i seda tik uz njega na krevet, pruţa
jedan prst, nalazi otvor u njegovom halatu i ĉaĉka mu
grudi. »Onesvestio«, mrmlja ona. »Slabost je to,
Mahaunde. Zar tebe slabost obrvava?«
Ali pre no što bi joj on odgovorio ona mu stavlja
prst na usta. »Nemoj ništa reći, Mahaunde. Ja sam
Velikaševa ţena, a nijedno od nas dvoje nije tvoj
prijatelj. Ali, moj muţ je slabić. Svet u Dţahiliji misli da
je on lukav, no ja to bolje znam. Njemu je poznato da ja
imam ljubavnike i on se tome ne protivi, jer su oni
hramovi u rukama moje familije. Hramovi boginja Lat,
Uze i Manat. Hramovi - da li da ih nazovem dţamije? -
tvojih novih anĊela.« Ona mu nudi kockice lubenice iz
ĉinije, pokušava da mu jednu stavi u usta svojim prstima,
ali on joj to ne dopušta, te uzima kockice svojom rukom,
i jede. Ona nastavlja priĉu. »Moj poslednji ljubavnik bio
je onaj momak, Baal.« Ona vidi bes na njegovom licu.
»Da«, zadovoljno kaţe ona. »Ĉujem da ti se on
podvukao pod koţu. Ali on nije vaţan. Ni on ni Abu
Simbel nisu tebi ravni. Ali ja jesam.«
»Moram da idem«, kaţe on. »Da, i to što pre«,
odgovara ona, vraćajući se prozoru. U opsegu celog
grada pakuju se šatre, dugaĉki karavani kamila se
spremaju za odlazak, konvoji zapreţnih kola već kreću
ka pustinji; karneval je završen. Ona se ponovo okreće
njemu.
 »Ja sam ti ravna«, ponavlja ona, »al’ sam ti i
protivnica. Ne ţelim da postaneš slab. Nije trebalo da
uĉiniš ono što si uĉinio.«
»Ali ti ćeš od toga imati koristi«, gorko odgovara
Mahaund. »Sad više nisu ugroţeni tvoji prihodi od
hramova.«
»Nisi shvatio šta mislim«, blago mu kaţe ona,
primiĉući mu se bliţe, prinoseći svoje lice njegovom.
»Ako si ti za Alaha, ja sam za Al-Lat. A Ona ne veruje u
tvog Boga iako on nju priznaje. Njeno suprotstavljanje
njemu je neumoljivo, neizmenljivo, preovlaĊujuće. Rat
izmeĊu nas ne moţe da se završi primirjem. Kakvim
primirjem!? Tvoj Gospod je neka vrsta priklonog
zaštitnika. Al-Lat ni ovolicno ne ţeli da bude njegova
ćerka. Ona je njemu ravna, kao što sam ja tebi. Pitaj
Baala: on zna nju. Kao što zna i mene.«
»Znaĉi da Velikaš neće da odrţi svoje obećanje?«
kaţe Mahaund.
»Ko to zna?« ruga se Hind. »On ni samog sebe ne
poznaje. On tek mora da proceni šanse. Slabić, kao što ti
rekoh. Ali ti znaš da ti ja govorim istinu. IzmeĊu Alaha i
one Tri ne moţe biti mira. Ja to ne ţelim. Ja ţelim borbu.
Do smrti; to sam ja. A šta si ti u svemu tome?
»Ti si pesak a ja sam voda«, kaţe Mahaund. »Voda
spira pesak.«
»A pustinja upija vodu«, odgovara mu Hind.
»Osvrni se oko sebe.«
Ubrzo posle njegovog odlaska, ranjeni momci
dolaze u Velikaševu palatu, pošto su skupili hrabrost da
ga obaveste da je stari Hamza ubio njenu braću. Ali tada
niko nije mogao da naĊe Glasnika; on se opet polako
penjao na Breg-Šišarku.

Dţibril, kad god je umoran, ţeli da ubije svoju

majku zato što mu je nadenula tako prokleto glupo ime -
anĎeo, o, koja reĉ! - preklinje on, kakvo ime i kome
dato? - dato da bi se grad-snova poštedeo osipanja svojih
pešĉanih zamkova i propasti svojih lavova sa tri reda
zuba - i dosta već jednom sa tim ispiranjem duša
proroĉkih i deklamovanjem uputstava, i obećavanjem
rajskog naselja - nek se već jednom prekine sa tim
otkrovenjima, finito - khattam-shud. A za ĉim ţudi on?
Za crnim snom bez snova. Jao, ti snovi prokleti, da im
svima jebem mamicu milosnu zbog svih onih nevolja
koje stvaraju ljudskoj vrsti, pa i zbog onih filmova
jebenih! I da sam ja nešto Bog Savaot, ja bih svim
ljudima klot razjebao maštu prokletu i onda bi te jadne
badţe kao što sam ja najzad mogle da se noću ĉestito
naspavaju. Boreći se protiv sna, on silom drţi oĉi
otvorene i ne trepće sve dok mu onaj vizuelni purpur ne
izbledi iz roţnjaĉa pa ga zaćori, ali on je samo jedno
ljudsko biće obiĉno, te konaĉno ipak padne u onu zeĉju
rupu i opet se naĊe tamo, u Zemlji Ĉuda, pentra se uz
ono brdo i Biznismen se budi, i eto ti opet njegovih
htenja, njegovih potreba koje rade svoju radnju, ali ovog
puta ne samo na mojim vilicama i na mom glasu, već na
celom mom telu; on me smanjuje do svoje mere i navlaĉi
me na sebe - njegovo gravitaciono polje je neverovatno,
moćno je kao ona prokleta mega-zvezda... i onda se
Dţibril i Prorok rvu, rvu se goli golcati, kotrljaju se
jedan preko drugog u onoj pećini sa finim belim peskom
na telima, kao da su u velovima nekakvim. I kao da on
mene uči, istraţuje, i kao da sam ja taj koga ovde
testiraju.
U pećini sto pedeset metara ispod vrha Brega-
Sišarke, Mahaund se rve s arhanĊelom, prebacuje ga s
jedne strane na drugu, i dopustite mi da vam kaţem da se
on svugde ufurava, da mu je jezik u mom uhu, da mu je
šaka stisnuta oko mojih muda, i da nikad nije bilo osobe
s takvim besom u sebi, i on bi morao da mora da zna, on
mora da ZNA, i ja ništa ne moram da mu kaţem, da je
on u dvaput boljoj fiziĉkoj kondiciji od mene i da ĉetiri
puta više zna nego ja, najmanje ĉetiri puta više, i moţda
smo obojica sticali znanje ĉestim slušanjem, al’
štojejasnokodan jasno je da je on ipak bolji slušalac od
mene; i tako se nas dvojica valjamo, ritamo, grebemo, i
on dobija od mene pravi ruĉni rad po svom licu a moja
koţa ostaje i dalje glatka kao kod bebe, jer jednog anĊela
ne moţete ni izgrebati u trnjaku, niti mu modrice moţete
naneti u kamenjaru. A oni pri tom imaju i gledaoce: Ċine
i zle demone i sve sorte aveti koji hlade svoje guzice
sedeći na stenama i posmatrajući borbu, dok sa neba
ţdrakaju one tri krilate kreature što liĉe na ĉaplje ili na
labudove ili, prosto, na ţenske, zavisno od obmana koje
svetlost stvara... Mahaund okonĉava stvar. Diţe ruke od
dalje borbe.
Posle nekoliko sati ili ĉak nekoliko nedelja rvanja,
Mahaund je bio zakucan ispod anĊela, a to je baš ono što
je on i ţeleo, bila je to njegova volja koja me je
ispunjavala i davala mi snagu da ga »tuširam«, jer
arhanĊeli ne mogu da gube takve borbe, jer to ne bi bilo
pravo, i samo Ċavoli dobijaju batine u takvim cirkusima,
te onog trenutka kad sam se našao gore, na njemu, on je
poĉeo da plaĉe od radosti i onda je izveo onaj svoj stari
trik nasilnog otvaranja mojih usta i navoĊenja glasa,
onog Glasa, da se iz mene ponovo izruĉi i da se prospe
po celom njegovom telu, k’o nezdrav.

Na kraju svog rvaĉkog meĉa s arhanĊelom

Dţibrilom, Prorok Mahaund sav iscrpljen tone u svoj
uobiĉajeni, posle-otkrovenjski san, ali ovom prilikom on
se budi i obnavlja brţe nego obiĉno. Kad ponovo dolazi
k svesti u toj visokoj divljini, nema nikog koga bi mogao
da vidi, nema ni jednog jedinog krilatog stvora da ĉuĉi
na stenama, te on skaĉe na noge, ispunjen prešnošću
svojih novosti. »Bio je to Đavo«, kaţe on glasno
praznom vazduhu, praveći od toga istinu samim
izgovaranjem te reĉenice. »Da, prošli put je to bio
Šejtan.« To je ono što je on čuo dok je slušao, da je
obmanut, da je Đavo došao k njemu prerušen u
arhanĊela, te tako oni stihovi koje je zapamtio, oni koje
je propovedajući izrecitovao u pesniĉkoj šatri, nisu bili
prava stvar nego Ċavolska suprotnost, nisu bili boţanski
nego satanski. On se vraća u grad što brţe moţe da
izbriše te pogane stihove što bazde na dim sumporni, da
ih zauvek izbaci iz zapisa, te će oni preţiveti samo u
jednoj ili u dve nepouzdane zbirke starih tradicija, a
pravoverni tumaĉi će pokušati da otpišu svoju napisanu
priĉu; ali Dţibril, lebdeći-posmatrajući iz ugla svoje
najviše kamere, zna jedan mali detalj, samo jednu sitnicu
koja tu predstavlja problemĉić; naime, da sam oba puta
to bio ja, baba, prvi put ja i drugi put opet ja. Iz mojih
usta su izišle i izjave i nepriz-jave, i versi i kontra-ve rsi,
ĉitava ta stvar, i svi mi znamo kako su moja usta
stavljana u pogon.
»Najpre je to bio Đavo«, mrmlja Mahaund dok juri
dole u Dţahiliju. »Ali ovog puta, onaj anĊeo, tu nema
spora. On me je u rvanju oborio na zemlju.«

Uĉenici ga zaustavljaju u jarugama blizu podnoţja

Brega-Šišarke da ga upozore na Hindin bes, na Hind
koja sad nosi bele haljine u znak ţalosti, koja je svoju
crnu kosu raspustila i pustila da joj kao oluja besni oko
nje i da joj briše tragove stopa na pesku, te da ona sad,
tako, liĉi na neku inkarnaciju samog duha osvete. Svi su
oni pobegli iz grada, a i sam Hamza je oboren i teško
potišten; ali se priĉa da Abu Simbel još nije saglasan sa
zahtevom svoje ţene da krv spere krv. On još procenjuje
šanse u sluĉaju Mahaunda i boginja... Ali Mahaund,
uprkos savetima svojih sledbenika, vraća se u Dţahiliju i
odlazi pravo u Kuću Crnog kamena. Iako u velikom
strahu, njegovi uĉenici idu za njim. Gomila sveta se
skuplja u nadi da će doći do nekog novog skandala ili
kasapljenja ili neke sliĉne zabave. Mahaund im ne
donosi razoĉarenje.
On staje ispred kipova one Tri i objavljuje
poništenje onih stihova koje mu je Šejtan šapnuo na uho.
Ti stihovi se izbacuju iz istinske, prave propovedi - al-
qur’an. Umesto njih, novi stihovi grme.
 »Treba li On da ima kćerke a vi sinove?«
propoveda Mahaund. »To bi bila baš lepa podela!«
»Ali to su samo imena o kojima ste vi maštali, vi i
oĉevi vaši. Alah im ne daje nikakvu vlast.«
On napušta zaprepašćenu Kuću pre nego što se
neko usudi da podigne ili baci prvi kamen.

Posle odbacivanja Satanskih stihova, Prorok

Mahaund se vraća kući i nalazi neku vrstu kazne koja ga
je ĉekala. Neku vrstu osvete - ĉije? Svetla ili mraka?
Dobrog badţe, lošeg badţe? - izvršene, što nije
neobiĉno, nad nevinom ţrtvom. Prorokova ţena,
sedamdeset godina stara, sedi ispod prozora s kamenom
rešetkom, sedi uspravno, naslonjena na zid - mrtva.
Mahaund, pritisnut jadom, ostaje priseban, ali
danima nijednu reĉ ne progovara. Velikaš Dţahilije
osniva institut gonjenja koji za Hind sporo napreduje.
Naziv nove vere je Pokornost; Abu Simbel nareĊuje da
se njene pristalice moraju podvrći izdvajanju u
najjadniji, bedni kvart grada s ĉatrljama; uz policijski ĉas
i zabranu zaposlenja. A dolazi i do fiziĉkih napada, do
pljuvanja na ţene u dućanima, raznih grubosti prema
vernicima od strane bandi mladih Turaka kojima tajno
upravlja Velikaš - buktinje se ubacuju noću kroz prozore
na neoprezne spavaĉe. Ali, po jednom od poznatih
istorijskih paradoksa, broj vernika se umnoţava, kao
ţetveni prinos koji nekim ĉudom buja iako su i zemljište
i klima sve gori.
 Jedna ponuda je stigla od graĊana naselja u oazi
Jatrib, na severu: Jatrib je voljan da pruţi utoĉište onima-
koji-se-pokore, ako ţele da napuste Dţahiliju. Hamza
smatra da oni moraju da idu. »Ti, sinovĉe, ovde nikad
nećeš završiti sa svojim Porukama, pazi šta ti ja kaţem.
Ona Hind neće biti mirna sve dok ti ne išĉupa jezik iz
usta, a da i ne pominjem svoja muda, da prostiš.«
Mahaund, usamljen i pun uspomena u kući svoje
nesreće, daje pristanak, te se vernici povlaĉe da naprave
svoje planove odlaska. Vodonoša Halid se ustruĉava da
nešto kaţe. A Prorok, šuplja oka, ĉeka da ovaj progovori.
I on kaţe, zbunjeno: »Glasniĉe, ja sam posumnjao u
tebe. Ali ti si bio mudriji nego što smo mi mislili. Najpre
smo rekli, Mahaund nikad neće pristati na nagodbu, a ti
si se nagodio. Onda smo rekli, Mahaund nas je izneverio,
al’ ti si nam donosio jednu dublju istinu. Doneo si nam
samog Đavola, da bismo mogli da Neĉastivog vidimo na
delu kao i njegovo obaranje od strane Pravednog. Ti si
obogatio našu veru. Izvinjavam ti se za ono što sam
mislio.«
Mahaund se sklanja od zraka sunca koji se probija
kroz prozor. »Da.« Gorĉina, cinizam. »Divnu sam stvar
uĉinio. Doneo vam dublju istinu. Doveo vam Đavola.
Da, to i liĉi na mene.«
Sa vrha Brega-Šišarke, Dţibril gleda kako vernici
beţe iz Dţahilije, napuštajući grad suhoće da bi se
preselili u mesto palminog hlada i vode, vode, vode. U
malim grupama, gotovo bez prtljaga, kreću se oni preko
carstva sunca, ovog prvog dana prve godine novog
poĉetka Vremena, koje se samo od sebe ponovo rodilo,
dok ono staro umire iza njih a novo ĉeka ispred njih. A
jednog dana i sam Mahaund klisne iz Dţahilije. Kad je
njegovo bekstvo bilo otkriveno, Baal je sastavio jednu
oproštajnu odu:

Šta je danas ideja

one »Pokornosti«?
- Uplašeni dileja!
Kidnu ona, bog-da-prosti.

Mahaund je stigao do svoje oaze; Dţibril nije bio

te sreće. On se sad, ĉesto, naĊe usamljen na vrhu Brega-
Šišarke - brisanom tragom zvezda-repatica; a onda se iz
noćnog neba one stušte na Dţibrila, one tri krilate
kreature - Lat, Uza i Manat, klepećući mu krilima oko
glave, pokušavajući da mu kandţama izvade oĉi,
ujedajući ga i šibajući ga i kosama i krilima. On podiţe
ruke da se zaštiti, ali osvetoljubivost je njihova
neumorna, i one nastavljaju ĉim on poĉne da se odmara,
ĉim spusti ruke. On se bori sa njima, ali one su brţe od
njega, okretnije, krilatije.
On tu sad nema Ċavola koga bi mogao da odbaci.
Snevajući, nije kadar ni da poţeli da one odu.
 III ELLOWEN (ELOUEN) DEEOWEN
(DIOUEN) (eLOeNDeOeN - LONDON)

Ja znam šta je utvara, tvrdila je starica. Zvala se

Roza Dajamond; imala je osamdeset osam godina; i
škiljila je kljunasto kroz solju-zaprljane prozore svoje
spavaće sobe, posmatrajući more punog meseca. A znam
i šta utvara nije, i dalje je klimala glavom; nije to
zastrašivanje, babarogisanje, ili pokrivanje lepršavim
belim ĉaršavom preko glave, i prema tome - puj i pih na
sve te prazne priĉe. Šta je utvara? Nezavršen posao, to je
utvara. -I na to stara dama, metar-i-osamdeset visoka,
uspravna, kratko podšišana kao muškarac, cimnu
uglovima usana nadole u svom samozado-voljnom
durenju poput maske u grĉkoj tragediji - prebaci pleteni
plavi šal preko svojih košĉatih ramena - i za trenutak
zatvori svoje nesanjive oĉi, moleći se Bogu za povratak
prošlosti. DoĊite ’vamo, vi brodovi normanski, molila je:
budi opet s nama, Vili-d-Konk.9
Devet stotina godina ranije, sve je to bilo pod
vodom, sva ta danas isparcelisana obala, ova privatna
plaţa, njena strma šljunkovita obala s malim redom
ljuspasto obojenih vila i ofucanih kućica za ĉamce
pretrpanih baštenskim stolicama, šezlonzima, praznim
ramovima za slike, starim putniĉkim kovĉezima sa
sveţnjevima pisama vezanih pantljikama, ţenskim
rubljem od-svile-i-ĉipke meĊu kuglicama naftalina,
suzama-umrljanim romanima - lektire nekadašnjih
mladih devojaka, starinskim duguljastim lacrosse-
reketima, albumima za marke, i svim onim pokopanim
škrinjama uspomena i izgubljenog vremena. Morska
obala se bila izmenila, izduţila se oko jednu milju prema
moru, ostavljajući prvo normansko utvrĊenje da stoji
nasukano daleko od vode i sada podlokavano moĉvarnim
zemljištem koje je donosilo sve vrste vlage, buĊi i
malarije sirotinji koja je ţivela tu na svojim -
kak’stozvaše - posedima. Ona, stara dama, videla je to
utvrĊenje kao ostatke neke ribetine, koju je prevarila
neka pradavna oseka, kao neko morsko ĉudovište
vremenom skamenjeno. Devet stotina godina! Devet
vekova beše prošlo otkad je normanska flota ploveći
projurila pravo kroz kuću ove Engleskinje. U vedre noći,
kad je pun mesec, ona bi ĉekala da ugleda flotinoga
blistavoga duha-povratnika.
Ovo je najbolje mesto za posmatranje njihovog
dolaska, uveravala je ona sebe - pogled sa pokrivenih
zapadnih tribina. Ponavljanje beše postalo uteha u njenoj
drevnosti; te njene dobro ofucane fraze, nezavršen
posao, pogled sa tribina, pomagale su joj da se oseća
kao solidna, nepromenljiva, vekoveĉita osoba, umesto
one malo šenule i rasejane dame kakvom je ona sebe
ranije znala. - Kad zaĊe pun mesec, u onaj mrak pred
zoru - to je trenutak za pojavu Normana. Talasi od
brodova, blesci vesala, i sam Osvajaĉ na pramcu
komandnog broda plovi pravo na obalu kroz morski
kaleţ, valolom i izvrnute lobanje ljudske. - O, imala sam
ja priviĊenja u svoje vreme, uvek sam posedovala taj
dar, taj vid fantomski. - Osvajaĉ pod svojim šiljatim
metalno-nosatim šeširom prolazi kroz njena ulazna vrata,
klizi izmeĊ’ plitkih ĉinijica s noţicom za kolaĉe i sofa sa
kretonskim presvlakama protiv prljanja, i kao neki slab
eho odjekuje kroz tu kuću uspomena i ĉeţnji; zatim se
utiša; kao grob.
- Davno, kao devojka, na Batl Hilu, volela je
pripovedanje, uvek istim, vremenom-uglaĉanim, reĉima
- davno, kao usamljeno dete, našla sam se, sasvim
neoĉekivano i bez osećanja neke neobiĉnosti, usred
nekog rata. Lukovi i strele, topuzi, koplja. Momci-
Saksonci sa kosom lanenom, srubljeni u mladosti svojoj
slatkoj, leţe na bojnom polju. Harold Strelooki, i Vilijem
sa ustima punim peska.
Da, uvek taj dar, fantomski vid. - Ta priĉa o onom
danu kad je dete Roza imalo viziju bitke kod Hejstingsa,
bila je za staricu postala jedna od odreĊujućih
znamenitih ĉinjenica njenog bića, iako je ona tu priĉu
tako ĉesto priĉala da niko, ĉak ni sama pripovedaĉica,
nije mogao da se pouzdano zakune da je to bila istina.
Ţudim ponekad za njima, tekle bi njene uveţbane misli.
Les beaiux jours: za tim dragim, mrtvim danima.
Zatvorila je, ponovo, svoje reminiscentne oĉi. A kad ih
je ponovo otvorila, ugledala je, dole pokraj morskog
ruba, neosporno, nešto što je poĉinjalo da se miĉe.
Ovo je ona rekla u svom uzbuĊenju: »Ja u to ne
verujem!«
- »To nije istina!«- »On nikad ne dolazi ovamo! -
Na nesigurnim nogama, sa nadimajućim grudima, Roza
ode po svoj šešir, ogrtaĉ, štap. A za to vreme, na zimskoj
obali morskoj, Dţibril Farišta se budio punih usta - ne,
ne peska.
Snega.

*
 Puj!
Pljunuo je Dţibril; pa Ċipio kao podstaknut
ishrknutim ţitkim blatom; poţeleo Ĉamĉi - kao što smo
već izvestili - srećan roĊendan i još mnogo tako srećnih
dana; i poĉeo da stresa sneg sa svojih mokrih purpurnih
rukava. »O Boţe, taĉno«, uzviknuo je, skaĉući s noge na
nogu, »nije nikakvo ĉudo što ovi ljudi ovde gaje jezivo
ledena srca.«
Ali, onda, pravo oduševljenje zbog okruţenosti
tolikom koliĉinom snega nadvlada njegov poĉetni
cinizam - jer on je bio tropski ĉovek - te poĉe, onako
sumoran i mokar, da skakuće po snegu, da pravi grudve i
da grudva svog potrbuške prostrtog drugara, zamišljajući
sneška-belića i pevajući jednu agresivnu verziju one
boţićne himne Jingle Bells - »Praporĉići zveckaju,
zveckaju...« Prvi traĉak svetlosti pojavljivao se na nebu,
a na toj prijatnoj morskoj obali igrao je Lucifer zvezdu
jutarnju.
Njegov zadah - to treba spomenuti - nekako je
potpuno bio prestao da se oseća...
»Hajde, bebice«, viknuo je nesavladljivi Dţibril, u
ĉijem ponašanju ĉitalac moţe - ne nerasudno - da zapazi
bulaznjivu poremećenost kao posledicu njegovog
nedavnog pada. »Diţ’ se i blistaj! Hajde da ovo mesto
zauzmemo na juriš!« Okrećući leĊa moru, brišući ruţne
uspomene da bi napravio mesta sledećim stvarima,
ţudeći strasno kao i uvek za novinama, on je sad bio
kadar da pobode (da je sluĉajno imao) zastavu polaganja
prava u ime kotigazna-koga na ovu belu zemlju, na
njegovu nju-faund-lendicu - novopronaĊenu zemljicu.
»Buzdo«, molio je, »mrdni, baba, ako moţda nisi upiškio
krušku. Nisi, valjda, mrtav?« A kad je ovo izgovorio, to
je govoraĉa vratilo k (ili bar prema) svesti. Nagnuo se
nad prostrtu figuru onog drugog, ali se nije usudio da ga
dotakne. »Nemoj sad, stari druţe Ĉamĉo«, bodrio ga je.
»Nemoj, kad smo ĉak dovde stigli.«
Saladin: nije bio mrtav, ali je plakao. Suze od šoka
ledile su mu se na licu. A celo mu je telo bilo obloţeno
finom ledenom pokoţicom, glatkom kao staklo, kao
ruţan san kad se obistini. U svojoj kuţnoj polusvesti
indukovanoj niskom telesnom temperaturom, bio je
opsednut košmarnim strahom da će se sav rasprsnuti, da
će videti kako mu krv kulja kroz ledene pukotine a meso
mu se otkida zajedno sa ljuspama leda. Bio je pun
pitanja - da li smo mi odistinski, mislim zaista, dok si ti
mlatarao rukama... a onda i ona voda, nećeš mi valjda
reći da su te ruke stvarno, kao u onom filmu, kad je
Ĉarlton Heston rasprostro svoje ljude... I da smo tako bili
u stanju da, preko površine okeana... što se nikad nije
desilo, a nije ni moglo da se desi, pa kad nije moglo,
kako smo, onda, mi, ili smo, moţda, na neki naĉin pod
vodom, u pratnji sirena, dok je more prolazilo kroz nas
kao da smo lignje iliti duhovi, i je 1’ to bila istina, da ili
ne, meni je potrebno da... jer ja moram da... Ali kad je
otvorio oĉi, njegova su pitanja postala nerazgovetna kao
u snu, te ih ni on sam nije više mogao da hvata ni za
glavu ni za rep, jer su im se ti repovi trzali ispred njega i
nestajali kao podvodna peraja. Gledao je gore, prema
nebu, i zapazio da su boje potpuno pogrešne, krvavo-
narandţasta isflekana zelenom, a sneg plav kao mastilo.
Ţestoko je treptao oĉima, ali boje nisu htele da se
menjaju, što mu je stvaralo predstavu da je sa neba pao u
neku neispravnost, na neko drugo mesto, ne u Englesku
ili moţda u ne-Englesku, u neku krivotvorenu zonu,
kvaran grad, pokvarenu drţavu. A moţda, brzo je
pretpostavio: u Pakao? Ne, ne, razuveravao se on, dok
mu je pretilo gubljenje svesti, to ne moţe biti, još ne, ti
još nisi mrtav; mada umireš.
Pa, onda, znaĉi: neka tranzitna ĉekaonica.
Poĉeo je da se sav trese; drhtavica mu je postajala
tako ţestoka da je pomislio kako bi mogao da se pod tim
stresom raspukne kao neki, kao neki - avion.
Zatim više niĉeg nije bilo. Nalazio se u praznini; a
ako je bio za to da preţivi, onda bi morao da sve gradi od
nule, da izmisli tlo pod svojim nogama pre nego što
zakoraĉi, ali sad nije bilo potrebe za brigu oko takvih
stvari, jer se ovde, ispred njega nalazilo ono neizbeţno:
visoka, košĉata figura Smrti, pod slamnim šeširom
širokog oboda i tamnim ogrtaĉem koji joj je lepršao na
povetarcu. Smrt, oslonjena na štap sa srebrnom drškom,
u dubokim cipelama-»velingtonkama« maslinaste boje.
»Šta li vi to zamišljate da radite ovde?« Smrt je
ţelela da zna. »Ovo je privatno imanje. Tamo vam stoji i
znak.« Rekla je ţenskim glasom koji je bio malĉice
drhtav i više nego malĉice uzbuĊen.
Nekoliko trenutaka kasnije, Smrt se nagnula nad
njega - hoće da me poljubi, tiho je on rekao ali
upaniĉeno. Da mi isisa dah iz tela. Pravio je male, jalove
pokrete negodovanja.
»Ţiv je on, ţivcat«, Smrt je ovo svoje zapaţanje
uputila - kome drugom nego - Dţibrilu. »Ali, dragi moj.
Njegov dah: kakav bazd! Kad je on poslednji put prao
zube?«
 *

Dah jednog ĉoveka bio je osveţen, dok je dah

onog drugog, nekom podjednakom ali suprotnom
misterijom, bio pokvaren. A šta su oni i oĉekivali? Pasti
onako s neba i zamišljati da će sve proći bez ikakvih
posledica, bez nekih uzgrednih pojava? Više Sile su tu
bile umešale svoje prste - to je obojici trebalo da bude
jasno - a takve Sile (ja ovde, svakako, govorim o sebi)
imaju zao, gotovo obestan stav prema preturenim,
teturavim muvama. I još jedna stvar, budimo jasni: veliki
padovi menjaju ljude. Vi mislite da su oni pali sa velike
visine? U tim stvarima padanja i preturanja, ja ne dajem
uzvišeno mesto nijednoj liĉnosti, pa bila ona smrtna ili
besmrtna. Iz oblaka u pepeo, propadanje kroz odţak,
tako reći; iz nebeske svetlosti u oganj pakla... pod
stresom dugog ronjenja kroz vazduh, rekao sam, mogu
se oĉekivati neke mutacije, mada ne sve, onako,
nasumice. Neprirodna selekcija. Nije to velika cena za
preţivljenje, za novo roĊenje, za postati nov, i to u
njihovim godinama.
Šta kaţete? Treba da nabrojim te promene?
Sveţ dah / pokvaren dah.
A oko rubova glave Dţibrila Farište, dok je stajao
leĊima okrenut zori koja je svitala, uĉinilo se Rozi
Dajamond da razaznaje neki slab, ali jasno zlatan, sjaj.
I da li su, ono, ĉvoruge na Ĉamĉinim
slepooĉnicama ispod njegovog mokrog i još-na-svom-
mestu polucilindra?
 I, i, i.

Kad je bacila pogled na bizarnu, satirsku figuru

Dţibrila Farište kako dionizijski poskakuje po snegu,
Roza Dajamond nije ni pomišljala na postavljanje
pitanja, kao npr., Recite mi, anĊeli. Kad ga je gledala
kroz svoj prozor, kroz solju zamagljeno okno i njenom
starošću zamagljene oĉi, osetila je kako joj je srce
oĊskoĉilo, dvaput, tako bolno da se uplašila da joj ne
stane; jer joj se uĉinilo da u toj nejasnoj figuri raspoznaje
otelovljenje najdublje pokopane ţudnje duše njene.
Zaboravila je normanske upadaĉe kao da ih nikad nije
bilo, i s naporom pohitala niz strminu prekrivenu
podmuklim šljunkom, i suviše brzo za bezbednost njenih
ne-baš-nevremešnih udova, kako bi mogla da toboţ
izgrdi tog nemogućeg stranca što je povredio njenu
teritoriju.
Ona je obiĉno bila stroga i neumoljiva u odbrani
svog voljenog parĉeta obale, a kad letnji vikendaši
sluĉajno skrenu i smeste se iznad linije do koje dolazi
plima, ona se stušti na njih kao vuk na stado ovaca -
njena fraza za to - da bi im objasnila i zahtevala: - Ovo je
moja bašta, da znate! - A kad bi oni bili drski - Ma nosi-
se-šašava-matora-kravo, ovo-je-usrana-plaţa - ona bi se
vratila u kuću da izvuĉe napolje jedno dugaĉko zeleno
baštensko crevo, pa bi mlaz vode nemilosrdno uperila na
njih i njihovu kariranu ćebad, plastiĉne štapove za kriket
i boce s losionom za sunĉanje, zbrisala bi kule od peska
njihove dece i pokvasila bi im sendviĉe s jetrenom
paštetom, slatko se osmehujući sve vreme: Vi mi nećete
zameriti ako ja samo malo zalijem svoj travnjak?... O,
ona je bila Ona, dobro poznata u selu; nisu mogli da je se
osloboĊe i da je zakatanĉe u nekom domu slaraca;
najurila je sve svoje roĊake, celu familiju, kad su se
usudili da joj to predloţe - da vas više nikad nisam
videla na svom pragu, rekla im je, i sve ih je, bez
pardona, lišila nasledstva, ne ostavljajući im ni jedan
jedini peni. I sad je bila potpuno sama, i niko je nije
posećivao od jedne svete nedelje do druge, ĉak više ni
Dora Saflbotam koja joj je dolazila i pomagala joj svih
tih godina - Dora je preminula u septembru, prošlom,
Bog da joj dušu prosti, ali ipak je to pravo ĉudo u njenim
godinama, kako ta matora koka uspeva da se odrţi na
svim onim njenim stepenicama - moţe ona da bude i
malĉice poput pĉelice, ali davo ipak traţi svoje, i mnogi
su, zna se, šenuli kad su ţiveli tako sami.
Za Dţibrila nije bilo ni baštenskog šmrka ni njenog
oštrog jezika. Roza im jeste izgovorila blage reĉi
prekora, zapušila nos dok je ispitivala palog i
novosumporovitog Saladina (koji, pri tom, nije skidao
svoj polucilindar), a zatim, uz napad stidljivosti koju je
ona kod sebe pozdravila sa setnom zapanjenošću,
promucala je poziv - ppa, bbolje da svog pprp-prijatelja
uvedefe u kuću, da ĉovek ovde ne naz-zebe, pa je
zakoraĉila naviše preko šljunka da stavi ĉajnik na šporet,
zahvalna oštrom zimskom vazduhu što joj je zarumenzio
obraze, pa ju je, tako, poštedeo - po staroj uspešnoj frazi
- crvenila od stida.

*
 Kao mladić, Saladin Ĉamĉa je imao lice koje je
otkrivalo sasvim izuzetnu bezazlenost, lice koje je
izgledalo kao da nikad nije nailazilo na situacije u
kojima se gube iluzije ili na neko zlo, sa koţom mekom i
glatkom kao dlan neke princeze. Ono mu je dobro sluţilo
u odnosima sa ţenama, a bilo je, u stvari, i jedan od
prvih razloga što je njegova buduća ţena popustila i
zaljubila se u njega. »Tako ti je oblo i anĊeosko«, divila
mu se ona, obujmljujući ga šakama ispod brade. »Kao
neka gumena lopta.«
Bio je uvreĊen. »Ja imam i kosti«, bunio se on,
»strukturu koštanu.«
»Da, tamo negde, unutra«, sloţila se ona. »Svi je
imamo.«
Posle toga, njega je jedno vreme proganjala misao
da on, zapravo, izgleda kao neka bezliĉna meduza, a to
mu je umnogome imalo da ublaţi ono osećanje da je
poĉeo da u sebi razvija kruto, naduveno drţanje koje mu
je sad predstavljalo drugu prirodu. I zato je to bila stvar
od izvesnog znaĉaja kad je, oslobaĊajući se dugog
dremeţa u kojem su ga muĉili nesnosni snovi sa
glavnom liĉnošću - u raznim vidovima - Zini Vakil, koja
se transformisala i u morsku sirenu, pa mu pevala sa
jednog ledenog brega u tonovima razdiruće ljupkosti,
jadikujući zbog svoje nesposobnosti da mu se pridruţi na
kopnu i pozivajući ga k sebi, pozivajući; - ali kad je on
njoj prišao, ona ga je brzo skleptala i zarobila u srcu
svog ledenog brega, a njena neţna pesma se pretvorila u
onu o trijumfu i osveti... Bila je to, kaţem ozbiljna stvar
kad se Saladin Ĉamĉa probudio, zabuljio u jedno
ogledalo sa ramom premazanim plavo-zlatnim
japanskim lakom, i u njemu ugledao ono svoje staro
anĊeosko lice kako opet odbuljuje u njega; ali je, ovog
puta, na svojim slepooĉnicama zapazio jedan par
straviĉno bezbojnih ĉvoruga, znak da je nekog trenutka u
toku svojih malopreĊašnjih avantura morao zaraditi dva
dobra udarca.
Gledajući u ogledalu svoje izmenjeno lice, Ĉamĉa
je pokušavao da se podseti na sebe. Ja sam stvarni ĉovek,
rekao je zrcalu, sa stvarnom prošlošću i isplaniranom
budućnošću. Ja sam ĉovek za koga su neke stvari
znaĉajne: ĉvrstina, samodisciplina, razum, idenje za
onim što je plemenito, bez oslanjanja na onu staru štaku,
na Boga. Za idealom lepote, za mogućnošću uzdizanja u
visine, za umom. Ja sam: oţenjen ĉovek. Ali uprkos ovoj
litaniji, mene su uporno saletale i naopake misli. Kao, na
primer: da svet ne postoji izvan one plaţe tamo dole, a
sad, i izvan ove kuće. I da bi, da nije bio oprezan ili da je
zbrzavao stvari, mogao da padne sa ivice, u oblake.
Stvari treba raditi. Ili, ovo: kad bi sad pozvao telefonom
svoju kuću, baš sad, kao što bi i trebalo, kad bi svoju
dragu ţenu obavestio da nije mrtav, da ga ona eksplozija
nije raznela u paramparĉad tamo gore u vazduhu, već da
se on nalazi upravo ovde, na ĉvrstom tlu, kad bi uradio
tu priznato razumnu stvar, ona osoba koja bi podigla
slušalicu ne bi znala ko se to javlja, ne bi znala to ime.
Ili, treće: bat koraka koji mu odzvanja u ušima, udaljenih
koraka, ali koji mu se pribliţavaju, nije neki privremeni
šum u njegovim ušima, prouzrokovan njegovim padom,
već buka od nekog strašnog suda koji mu dolazi sve
bliţe, slovo po slovo, eLOeNDeOeN - London. Evo me,
ovde, u Bakinoj kući. Njene su oči i šake velike, a i zubi
su joj veliki.
Na stoĉiću pored njegovog kreveta stajao je
telefon. Podigni slušalicu, biraj traţeni broj, pa će ti se
ravnoteţa vratiti. Kakvo baljezganje: nisu oni kao ti, nisu
vredni tebe. Pomisli na njen bol; pozovi je sad.
Bila je noć. On nije znao koliko je sati. Na zidu
nije bilo sata, a njegov ruĉni sat bio je negde, usput,
nestao. Da li da je pozove ili da je ne pozove? - Okrenuo
je devet brojeva. Na ĉetvrti zvon, javio se neki muški
glas. »Šta je, do Ċavola?« Sanjiv, teško prepoznatljiv ali
ipak nekako poznat.
»Izvinite«, rekao je Saladin Ĉamĉa. »Oprostite,
molim. Pogrešan broj.«
Buljeći u telefon, on se setio jedne drame koju je
gledao u Bombaju, napisane po nekom engleskom
originalu, po pripoveci od, od, nije mogao da nabode ime
- od Tenisona? Ne, ne, od Samerseta Moma? - Do
Ċavola! - U tom originalnom a sad bezautorskom delu,
jedan ĉovek koga su dtigo drţali za mrtvog vraća se
posle mnogo godina, kao ţivi fantom, svojim bivšim
boravištima. Usred noći, dolazi u svoju nekadašnju kuću,
krišom, i gleda kroz jedan otvo-u-n prozor. Vidi da mu
se ţena, verujući da je udovica, preudala. Na prozorskom
simsu ugleda deĉju igraĉku. Neko vreme odstoji u
mraku, boreći se sa svojim osećanjima; zatim sa simsa
podigne onu igraĉku - i ode zauvek, ne dajući znaka o
svom prisustvu. U indijskoj verziji, priĉa je bila dosta
drukĉija. Ţena se u meĊuvremenu udala za najboljeg
prijatelja svoga muţa. Muţ-povratnik stiţe do ulaza, i
umaršira u kuću, ne oĉekujući ništa. Kad ugleda svoju
ţenu i svog starog prijatelja kako sede jedno pored
drugog, on ne shvata da su oni venĉani. Zahvaljuje svom
prijatelju što mu je tešio ţenu; ali on je sad u svojoj kući,
i prema tome sve je u najboljem redu. Braĉni par ne zna
kako da mu kaţe istinu; konaĉno je sluga otkrio stvar.
Muţ, ĉije je dugo odsustvo oĉigledno bilo posledica
napada amnezije, reaguje na vest o tom venĉanju
izjavljujući da se i on svakako morao oţeniti nekom
drugom za vreme svog dugog odsustvovanja od kuće;
ali, na ţalost, pošto mu se sećanje na njegov raniji ţivot
vratilo, zaboravio je šta se dešavalo tokom godina
njegove izgubljenosti. I odlazi u policiju da zamoli da
oni uĊu u trag njegovog novog ţivota, jer on ne moţe da
se seti niĉeg u vezi sa njom, tom drugom ţenom, ni
njenih oĉiju, ni one najjednostavnije ĉinjenice o njenom
postojanju.
I tu pada zavesa.
Saladin Ĉamĉa, sam u nekoj nepoznatoj spavaćoj
sobi i u tuĊoj piţami sa crveno-belim prugama, leţao je
potrbuške u nekom uskom krevetu, i plakao. »Nek su svi
Indijci prokleti«, vikao je u prigušujuće krevetske
ĉaršave, udarajući pesnicama u nabrane jastuĉnice
kupljene kod Harrodsa u Buenos Ajresu, udarajući tako
ţestoko da se pedeset-godina-staro platno iscepalo na
froncle.« Do Ďavola. Vulgarno. Neukusno. Popišaj ga
sad. Do Ďavola. Barabe, jao, te barabe i njihov
nedostatak barapskog ukusa.
I upravo je tog trenutka došla policija da ga uhapsi.

*
 Te noći, nakon što je njih dvojicu dovela u svoju
kuću, Roza Dajamond je opet stajala pored noćnog
prozora svoje staraĉke nesanice i razmišljala o tom
devetsto-godina-starom moru. Onaj smrduckavi je
spavao od trenutka kad su ga stavili u krevet zajedno sa
bocama punim vrele vode, tesno priljubljenim uz celo
mu telo, što je za njega bila najbolja stvar, da bi mu se
snaga vratila. Ona ih je smestila gore - Ĉamĉu u
gostinsku sobu a Dţibrila u staru radnu sobu svog
pokojnog muţa, i dok je posmatrala veliku, svetlucavu
površinu mora, slušala je kako se on gore muva izmeĊu
ornitoloških bakroreza i pištaljki za vabljenje ptica
pokojnog Henrija Dajamonda, izmeĊu juţnoameriĉkih
lasoa, biĉeva za gonjenje bikova i snimaka iz vazduha
ranĉeva Los Alamosa, tamo daleko i tamo davno
napravljenih, slušala muške korake u toj sobi - i kako su
oni samo utešno delovali na nju! Farišta je hodao tamo-
amo, izbegavajući spavanje iz svojih sopstvenih razloga.
A ispod bata njegovih koraka, dole, Roza je gledala u
tavanicu i šapatom ga zvala po jednom odavno-
neizgovaranom imenu. Martine, Martine, govorila je. A
drugo ime mu je bilo kao ime najopasnije zmije u
njegovom zaviĉaju, vipera, guja. Vibora, de la Cruz.
I istog ĉasa je ugledala neke prilike koje su se
kretale preko plaţe, kao da je to zabranjeno ime doĉaralo
mrtve. Ma nije valjda opet, pomislila je i otišla da uzme
svoj pozorišni dogled. Kad je ponovo prišla prozoru,
plaţa je bila puna senki, i ona se ovog puta uplašila, jer
je znala da je normanska flota doplovila, onda kad je
doplovila, ponosno i otvoreno, i bez pardona, dok su se
ove senke šunjale, uz prigušene psovke i uplašeno muklo
brundanje; te prilike su izgledale kao da nemaju glave,
bile su zgurene, mke i noge im landarale kao u neke
dţinovske krabe bez oklopa. Jurili su poboĉno i teškim
cokulama hruskali šljunak. Mnogo njih. Videla ih je
kako prilaze kućici za ĉamce na kojoj se pojavljivala i
gubila crna senka namalanog gusara sa krpicom preko
jednog oka, koji se ceri i mlatara jataganom iznad glave -
i to je već prelazilo svaku meru; ja ovo neću da trpim,
rekla je odluĉno i, lomatajući se niz stepenište, sišla u
prizemlje da uzme toplu odeću i - svoje odabrano oruţje:
dugaĉko baštensko crevo zelene boje. Na ulaznim
vratima viknula je razgovetno prema plaţi: »Vidim ja
vas savršeno jasno. Izlazite na ĉistinu, ko ste da ste -
ispadaj!«
Oni ukljuĉiše sedam sunaca i zaslepiše je, te se ona
sad prestravi osvetljena sa sedam plavo-belih reflektora,
oko kojih su kao svici ili satelici zujala mnoga manja
svetla: baterijske lampe lampice cigarete. U glavi joj se
vrtelo, i za trenutak je izgubila sposobnost da pravi
razliku izmeĊu tada i sada; pa je u svom zaprepašĉenju
poĉela da viĉe, Ugasite ta svetla, zar ne znate da je
nareĊeno zamraĉenje, navući ćete nam Švabe na vrat ako
ovako nastavite. »O, ja bulaznim«, shvati ona sa
gaĊenjem, i zari vrh svog štapa u brisaĉ pred vratima. Na
što se policajci, kao nekom magijom, stvoriše u
bleštavom krugu svetlosti.
Ispostavilo se da je neko javio kako se po plaţi
muva neko sumnjivo lice, a sećate se kad su nam oni
ilegalci dolazili ribarskim brodićima; i zahvaljujući tom
jednom telefonskom pozivu, sada je pedeset sedam
uniformisanih pozornika proĉešljavalo plaţu, svetli
krugovi iz njihovih baterijskih lampi ljuljali su se kao
ludi u mraku, pozornici ĉak iz Hejstingsa Istberna
Bekshila-na-moru, pa ĉak i jedna deputacija iz Brajtona,
jer niko nije hteo da propusti tu zabavu, to uzbudenje
hajkaĉko. Pedeset sedam plaţočešljača u pratnji trinaest
pasa, i svi oni njuše morski vazduh i uzbuĊeno diţu po
jednu zadnju nogu. A gore u kući, daleko od velike ĉete
ljudi i pasa, Roza Dajamond vidi sebe kako bulji u
petoricu pozornika koji ĉuvaju straţu ispred kućnih
izlaza, ispred glavnog ulaza, ispred prozora u prizemlju,
ispred vrata kuhinjske ostave, za sluĉaj da toboţnji
zloĉinac navodno pokuša da pobegne; pa onda i u trojicu
u obiĉnim odelima, prostim kaputima i šeširima, i sa
licima koja odgovaraju njihovoj garderobi; a ispred svih
njih, ne usuĊujući se da je pogleda u oĉi, mladi inspektor
Lajm vuĉe noge, trlja nos i izgleda stariji i
zakrvavljenijih oĉiju od jednog ĉetrdesetogodišnjaka,
koji je on. Ona ga kucnu po grudima vrhom svoga štapa,
U ovo doba noći, Frenk, šta to treba da znači, ali on sad
nije hteo da joj dopusti da mu zapoveda i da ga zavitlava,
ne veĉeras i ne pred ljudima iz Imigracionog odseka koji
su pratili svaki njegov pokret, te se uspravi i podiţe nos.
»Izvinite, gdo D. - postoje izvesni navodi -
obaveštenje koje smo dobili - razlog da verujemo -
istraga za eventualnu nagradu i unapreĊenja - potreban
pretres vaše - nalog imamo.«
»Ne priĉaj gluposti, dragi Frenk«, poĉe Roza da
govori, ali baš u tom trenutku ona trojica sa prostaĉkim
licima nspraviše se i kao da se ukrutiše, a svaki malĉice
podigao jednu nogu, kao oni kerovi-tragaĉi; prvi poĉe
nekako neobiĉno da šišti, što je zvuĉalo kao da mu je to
od zadovoljsiva, dok se drugom iz usta-ote lako
stenjanje, a treći poĉe ĉudno da koluta oĉima, kao ĉovek
koji je stekao duševni mir. Zatim svi pokazaše prstom
pored Roze Dajamond prema reflektorom-osvetljenom
kućnom holu, gde je stajao g. Saladin Ĉamĉa,
pridrţavajući levom rukom pantalone svoje piţame da
mu ne spadnu, jer mu je dugme bilo otpalo kad se bacio
u krevet; desnom je trljao oko.
»Pogodak«, reĉe onaj što šišti; stenjaĉ sklopi ruke
ispod svoje brade da pokaţe kako su mu sve molitve
uslišene, a kolutaĉ oĉiju progura se ramenom pored Roze
Dajamond, ne poštujući nikakvu etiketu, sem što
promrmlja, Pardonirajte me, madam«.
I onda doĊe do poplave, a Roza se naĊe u jednom
uglu svoje sopstvene dnevne sobe, pritešnjena tim
zaljuljanim morem policijskih šlemova, te tako više nije
mogla da vidi Naladina Ĉamĉu niti da ĉuje šta on govori.
Ona ga nikad mjc ĉula kako objašnjava uzroke
eksplozije Bostana - Ama, to je greška, ja nisam jedan
od tih vaših ilegalaca koji se ufuravaju ribarskim
ĉamcima, a nisam ni jedan od tih vaših Ugando-
Kenijaca, nisam. Policajci poĉeše da se cere. Da,
gospodine, sa devet hiljada metara odozgore, pa ste onda
isplivali na obalu. Vi imate pravo da ništa ne govorite,
prigušeno su se smejali, ali ubrzo su prsnuli u grohotan
smeh. Ukebali smo onog pravog i tu nema greške. Roza
nije mogla da ĉuje Saladinove proteste, jer su je
rascerekani policajci odvajali od njega. Ali vi morate da
mi verujete, ja sam Britanac, govorio je on. Ja imam i
dozvolu boravka, ali kako nije mogao da im pokaţe ni
pasoš ni neku drugu legitimaciju, oni su poĉeli da plaĉu
od razdraganosti, suze su se slivale ĉak i niz bezliĉna lica
onih ljudi u obiĉnim odelima iz Imigracionog odseka.
Ma, razume se, ne morate ni da mi priĉate - kikot -
legitimacije su vam ispale iz sakoa dok ste se prevrtali
gore u vazduhu, a da vam ih nisu moţda one morske
sirene zdipile iz dţepa, dok ste se brĉkali u moru? Roza
nije mogla da vidi u tom od smeha nadimajućem valu
ljudi i pasa šta su te uniformisane ruke mogle da rade
Ĉamĉinim rukama ili su to bile pesnice na njegovom
stomaku ili cokule na njegovim cevanicama; a nije bila
sigurna ni da li to on kuka ili psi zavijaju. Ali je konaĉno
ipak ĉula njegov glas kad se probio kroz galamu u
poslednjem oĉajniĉkom uzviku: Zar niko od vas ne gleda
televiziju? Zar ne vidite? Ja sam Maxim. Maxim Alien.
»Dakle taj si«, reĉe policajac. »A ja sam onaj
mapetovski Ţabac.«
Ono što Saladin Ĉamĉa nikad nije rekao, ĉak ni
onda kad mu je bilo jasno da se tu nešto mnogo gadno
zakuvalo: »Evo vam jedan broj telefona u Londonu« - to
nije hteo da kaţe policajcima koji su došli da ga uhapse.
»Na drugom kraju ţice ĉućete jedan glas koji će jamĉiti
za mene i potvrditi da vam govorim istinu, glas moje
ljupke, bele supruge, Engleskinje.« Ah, to ne, gospodine.
Kakav pakao!
Roza Dajamond prikupi svu svoju snagu. »Ĉekaj
malo, Frenk Lajm«, otpeva mu ona. »Da ti ja nešto
kaţem«, ali ona trojica prostaka opet poĉeše da rade
svoje bizarne radnje - šištanje stenjanje oĉno kolutanje -
i u iznenadnoj tišini te sobe, kolutaĉ pokaza svojim
drhtećim kaţiprstom na Ĉamĉu i reĉe: »GospoĊo, ako vi
hoćete nešto da dokaţete, onda vam nema boljeg dokaza
od ovog.«
Prateći putanju ispruţenog prsta Buljookog,
Saladin Ĉamĉa podiţe ruke do svog ĉela da ga dodirne, i
zatim shvati da se probudio u najstraviĉnijem od svih
košmara, u košmaru koji je tek bio poĉeo, jer su mu iz
slepooĉnica, sve više i brţe, i dovoljno oštra da bodu,
rasla dva mlada, jareća, neosporna roga.

Pre nego što je ta armija policajaca odvela

Saladina Ĉamĉu u njegov novi ţivot, došlo je do još
jednog neoĉekivanog dogaĊaja. Dţibril Farišta, videvši
bleske svetlosti i ĉuvši deliriĉni smeh zvaniĉnika koji
zakon sprovode u delo, sišao je niz stepenice u kratkom
tamnocrvenom kućnom kaputu-halatu i jahaćim
pantalonama, što je izahrao u ormanu za odela pokojnog
Henrija Dajamonda. Odajući malĉice miris naftalina,
zaustavio se na odmorištu izmeĊu prvog sprata i partera i
posmatrao zbivanje, bez komentara. Stajao je tu
neprimećen, sve dok ga Ĉamĉa - sa lisicama na rukama i
na putu ka policijskoj marici, bosonog i stalno drţeći
pantalone od piţame da mu ne spadnu - nije ugledao i
uzviknuo, »Dţibrile, tako ti Boga, reci im šta je šta!«
Šištaĉ Stenjaĉ Kolutaĉ revnosno se okrenuše
prema Dţibrilu. »A ko bi ovaj mogao da bude?« upitao
je inspektor Lajm. »Je l’ to još jedan koji je pao s neba?«
Ali reĉi mu zamreše na usnama, jer se tog trenutka
reflektori ugasiše, što je bilo nareĊeno kad su Ĉamĉi
stavili lisice i kad su ga tako lišili slobode; i sad u
polumraku posle gašenja sedam sunaca, svi su tu jasno
videli kako neka bleda, zlatna svetlost zraĉi iz pravca
ĉoveka u halatu, da zapravo struji ka njima iz neke taĉke
iza njegove glave. Inspektor Lajm se kasnije više nikad
nije pozivao na tu svetlost, a kad bi ga neko i upitao o
tome, on bi demantovao da je ikad video takvu stvar,
oreol, u kasnom dvadesetom veku! - pitaj nešto drugo!
Ali, u svakom sluĉaju, kad je Dţibril upitao, »Šta
ovi ljudi traţe ovde?« svaki je ĉovek na ovom licu mesta
bio prosto obrvan ţeljom da na njegovo pitanje odgovori
doslovno i podrobno, da mu otkrije njihove strogo-pov.
tajne, kao da je on bio - ali ne, smešno - pa bi vrteli
glavama nedeljama posle toga, sve dok sami sebe nisu
ubedili da su se drţali onako kako su se drţali iz logiĉkih
razloga: to je bio neki stari prijatelj gĊe Dajamond, njih
dvoje su našli na plaţi tog lupeţa Ĉamĉu,
poluudavljenog, pa su ga odveli u kuću iz humanih
razloga, i nema više uznemiravanja ni Roze ni g. Farište,
...ali kakav je to dţentlmen! - uglednijeg i boljeg ne bi
mogao ni poţeleti da vidiš - u onom kućnom kaputu i
onim njegovim, njegovim - dobro, ekscentriĉnost nikad
nije bila zloĉin, razume se.
»Dţibrile«, rekao je Saladin Ĉamĉa, »pomagaj.«
Ali Dţibrilov pogled bila je uhvatila Roza
Dajamond. On ju je gledao i nije mogao da skrene
pogled na drugu stranu. Onda je klimnuo glavom i vratio
se natrag, uz stepenice. Niko nije ni pokušao da ga
zaustavi.
Kad je Ĉamĉa stigao do marice, ugledao je
izdajicu, Dţibrila Farištu, kako ga ţdraka odozgo s
balkonĉeta ispred Rozine spavaće sobe; ali sad više nije
bilo nikakve svetlosti oko glave te barabe.
 2

Kan ma kan/Fi qadim azzaman... I bilo je i nije

bilo tako, u davno vreme koje zaboravi svako, da je u
srebrnoj zemlji Argentini ţiveo neki don Enrike
Dajamond, koji je mnogo znao o pticama a malo o
ţenama, sa svojom ţenom, Rozom, koja ništa nije znala
o muškarcima ali dosta o ljubavi. Jednog dana, desilo se
tako, kad je senjora izišla na jahanje, sedeći na ţenskom
sedlu, sa strane, i na glavi noseći šešir s peruškom, da je
- stigavši do velike kamene kapije ranĉa Dajamonda,
koja je besmisleno bila postavljena nasred gole pampe -
ugledala jednog noja koji je trĉao ka njoj što je brţe
mogao, trĉao da ţivot svoj spase pomoću svih trikova i
izvrdavanja koja je mogao da smisli; jer noj je lukava
ptica, i njega je teško uhvatiti. Malo dalje iza noja ilizao
se oblak prašine pun galame lovaca-hajkaĉa; i kad se noj
našao na metar i po od nje, iz oblaka izleteše olovom
oteţani konopci-»bolasi« koji mu se obmotaše oko nogu
i sruĉiše ga s treskom na zemlju ispred kopita njene sive
kobile. Ĉovek koji je sjahao da ubije pticu-trkaĉicu
nikako uije skidao oka sa Rozinog lica. Izvukao je noţ sa
srebrnom ilrškom iz kanije na svom pojasu i zario ga u
nojev vrat, do balĉaka, a to je uradio ne pogledavši
umirućeg noja nijednom, i stalno buljeći u Rozu
Dajamond, dok je kleĉao na prostranoj ţutoj zemlji. On
se zvao Martin de la Cruz.

Kad su Ĉamĉu odveli, Dţibrila Farištu je muĉilo

pitanje sopstvenog ponašanja. U onom snu-sliĉnom
trenutku kad su mu pogled ulovile oĉi stare Engleskinje,
uĉinilo mu se da njegova volja više nije bila njegova da
bi njime vladala, i da su potrebe nekog drugog
nadvladale. Zbog zbunjujuće prirode nedavnih zbivanja
a i zbog njegove rešenosti da ostane budan što je duţe
mogao, prošlo je nekoliko dana pre nego što je ukopĉao
šta se dogaĊalo onom svetu iza njegovih oĉnih kapaka, i
tek je tada shvatio da mora da ode, jer je onaj univerzum
njegovih košmara bio poĉeo da curi u njegov budni
ţivot, te, ako ne bude oprezan, neće uspeti ni da se
ponovo rodi sa njom, kroz nju, kroz Aleluju-Eli, koja je
videla krov sveta.
Bio je šokiran kad je ukapirao da uopšte nije
pokušao da stupi u duhovni dodir s Alelujom-Eli; ili da
Ĉamĉi pomogne u nevolji. A nije uopšte bio ni
uznemiren pojavom onih finih mladih rošĉića na
Saladinovoj glavi, pojavom koja bi svakako trebalo da
izazove neku zabrinutost. On se bio nalazio u nekoj vrsti
transa, a kad je upitao staru damu šta ona misli o svemu
tome, ona se neprirodno osmehnula i rekla mu da pod
suncem nema niĉeg novog, da su se njoj priviĊale stvari,
prikaze ljudi sa rogatim šlemovima, da u jednoj drevnoj
zemlji kao što je Engleska nema mesta za nove priĉe i da
je tu preko svake vlati trave neko gazio sto hiljada puta.
Dugo je ona tokom dana priĉala zbrda-zdola i zbrkano,
ali je u drugim trenucima navaljivala da mu priprema
velike koliĉine teških jela, kao što su razne pastirske
pite, musaka od rabarbare sa seckanim mesom,
papazjanija, cušpajzi s masnim zaĉinima i teškim
sosovima, i sve moguće ĉorbe i supe sa mesištem. A sve
vreme je na licu imala izraz neobjašnjivog zadovoljstva,
kao da ju je njegovo prisustvo zadovoljavalo na neki
duboko oĉekivan i neoĉekivan naĉin. On je s njom
odlazio u selo da pazare; svet je buljio u njih, ali ona ni
na koga nije obraćala paţnju, mlatarajući svojim
gospodskim štapom sa srebrnom drškom. Dani su
prolazili. Dţibril nije otišao.
»Prokleta engleska mamica«, govorio je sebi.
»Neki tip izumrle vrste. I šta ja, do Ċavola, traţim
ovde?« Ali je ipak ostao, vezan nekim nevidljivim
lancima; dok je ona, u svakoj prilici, pevala jednu staru
pesmu, na španskom, a on ni jednu jedinu reĉ nije
razumeo. Jesu li to neke ĉarolije?
Nešto kao ono kad je drevna vila Morgan Le Fay
pesmom domamila mladog Merlina u svoju kristalnu
pećinu? Dţibril krene ka vratima; Roza zapeva; on stane
kao ukopan na svom putu napolje. »Pa, najzad, što da
ne«, slegnuo bi ramenima. »Staroj dami je potrebno
društvo. Izbledela otmenost i veliĉina, ĉasna reĉ! Gledaj
samo dokle je to nju dovelo. Uostalom, meni je potreban
odmor. Da skupim snagu. Još koji dan samo.«
Uveĉe bi njih dvoje sedeli u onom njenom salonu
nabijenom srebrnim ukrasima, ukljuĉujući izvesni noţ sa
srebrnom drškom na zidu, ispod gipsane biste Henrija
Dajamonda koji je buljio dole sa vrha vitrine u uglu
izmedu dva zida, a kad bi onaj deda-sat izbio šest, on bi
nalio vino-šeri u dve ĉaše, i ona bi poĉela da priĉa, ali
tek pošto bi rekla, predvidljivo kao otkucaj sata: Deda
uvek zaostaje pet minuta, zbog dobrih manira, on ne voli
da bude i suviše tačan. Zatim je poĉinjala bez
štrapaciranja sa onim biojednomjedan... no bilo sve to
istinito ili izmišljeno, on je u njoj video ţestoku energiju
koju je unosila u svoje pripovedanje, poslednje oĉajniĉke
zalihe njene volje koje je trošila na priĉu; bilo je to
jedino vedro doba kojeg se ja sečam, rekla mu je, te je
on zapazio da je ta ofucana vreća sa materijalom -
ĉitavom zbrkom njenih uspomena - u stvari bilo samo
njeno srce, njen autoportret, naĉin na koji je ona gledala
u ogledalo kad nikog nema u sobi, i da je ta srebrna
zemlja iz njene prošlosti bila njen najmiliji dom, a ne
ova pohabana kuća u kojoj se stalno sudarala sa stvarima
- spoticala se o stoĉiće za kafu, dobijala modrice od
kvaka na vratima - pa bi briznula u plaĉ i jauknula: Sve
se stešnjava.
Kad je plovila u Argentinu, 1935. godine, kao
nevesta Anglo-Argentinca don Enrikea od Los Alamosa,
on joj je pokazao na okean i rekao: To ti je pampa. Ne
moţeš odrediti kolika je kad je gledaš. Moraš da putuješ
kroz nju, kroz tu nepromenljivost, iz dana u dan. U
nekim njenim delovima vetar je jak kao pesnica, ali je
pri tom savršeno tih, on će te nokautirati, sa zemljom
sastaviti, ali ti nikad nećeš ĉuti ni najmanji šum. To je
zato što tamo nema drveća: nema ni ombua, ni jablana -
nada, nula, ništa. Ali pri tom, moraš da se ĉuvaš ombu-
lišća. Straviĉno je otrovno, smrtonosno. Vetar neće da te
ubije, ali sok iz tog lišća moţe. Zapljeskala je rukama
kao dete: Stvarno, Henri, tihi vetrovi, otrovno lišće?! Pa
ti to priĉaš kao neku strašnu bajku. Henri, plavokos,
salast, krupnih oĉiju i glomazan, kao da se uplašio. Oh,
ne, rekao je. Nije to baš tako strašno.
Stigla je u to ogromno prostranstvo pod beskrajnim
nebeskim svodom, jer Henri ju je bio tresnuo onim
pitanjem a ona mu je dala onaj jedini odgovor koji jedna
usedelica-»fircigerka« (40) moţe dati. Ali kad je stigla
tamo, ona je sebi postavila jedno krupnije pitanje: za šta
je ona sposobna u tom ogromnom prostranstvu? Za šta
ona ima hrabrosti, i kako ona sama moţe da se u njemu
prostire? Biti dobra ili loša, rekla je sebi: ali, biti nova.
Našem susedu, doktoru Horheu Babingtonu, rekla je
Dţibrilu, ja se nikad nisam sviĊala, znate; on bi mi
priĉao priĉe o Britancima u Juţnoj Americi, o tim uvek
razuzdanim momcima, rekao je prezrivo, o tim
špijunima i banditima. Jeste li vi stvarno tako čudne
cvećke u toj vašoj hladnoj Engleskoj? upitao ju je, pa je
sam odgovorio na svoje pitanje, Senjora, ja ne mislim
tako. Zbijeni u onom kovčegu od ostrva, vi morate da
nalazite šire horizonte da biste ispoljili te svoje
prikrivene ličnosti.
Ono što je u Rozi Dajamond prikriveno ĉuĉalo bila
je njena sposobnost za ljubav, i to za tako veliku ljubav
da je ubrzo postalo jasno da jadni prozaiĉni Henri nikad
neće moći da joj to ispuni, jer je sva romantika u toj
pihtijastoj masi od ĉoveka bila rezervisana za ptice. Za
barske jastrebe, ĉaplje, šljuke. On je u jednom malom
ĉamcu na vesla iz lokalnih laguna provodio svoje
najsrećnije dane po ševarima, sa dogledom na oĉima.
Jednom prilikom, u vozu za Buenos Ajres, doveo je
Rozu u nezgodnu situaciju kad je u punom vagonu za
ruĉavanje demonstrirao svoje najdraţe zvuĉne naĉine
vabljenja ptica, spajajući šake oko usta u kupu: za pticu-
sanjivicu, za vanduriju ibis, za trupijala. Zašto ti mene ne
voliš tako, htela je da ga pita. Ali nikad nije, jer je ona za
Henrija bila dobra sorta ţene, dok je strast smatrao za
ekscentriĉnost drugih rasa. Postala je generalisimus
domaćeg ognjišta i pokušavala da u sebi prigušuje grešne
ţudnje. Noću je imala obiĉaj da izlazi u šetnju kroz
pampu, da leţi na leĊima i gleda galaksije na nebu, pa je
pod uticajem te blistave lepote poĉinjala da se sva trese,
da dršće od nekog dubokog zadovoljstva i da pevuši
neku nepoznatu pesmu, te joj je ta zvezdana muzika bila
isto toliko bliska koliko i radost koju je osećala.
A Dţibril Farišta: on je osećao kako se njene priĉe
obmotavaju oko njega kao paukova mreţa, koja ga je
drţala u tom izgubljenom svetu u kojem su njih
pedesetorica sedali za trpezu svaki dan, i kakvi su to
Ijudi bili, gaučo do gauča, momci naši sjajni, i kod njih
ničeg servilnog nije bilo, svi su bili ţestoki i ponosni, i te
kako! Pravi mesoţderi; to moţete i u bioskopu da vidite.
U duge noći njihovih nesanica, priĉala mu je o magli od
ţege koja bi se spustila na pampu, te bi u pampi ono
nekoliko drveta na ranĉu stajalo kao ostrva a jahaĉ na
konju bi liĉio na neko mitološko biće koje galopira preko
površine okeana. Ličio je na sablast morsku. Slušao je
on od nje i priĉe nastale oko logorske vatre, na primer o
onom gauĉu-ateisti koji je govorio da Raj ne postoji, jer
kad mu je majka umrla on je sedam noći uzastopce
prizivao njen duh, da mu doĊe, ali bez uspeha. Osme
noći je objavio da ga ona oĉigledno nije ĉula, jer bi inaĉe
sigurno došla da uteši svog voljenog sina; prema tome,
smrt mora da je kraj. Zaplitala ga je u zamku svojih
opisa onog dana kada su Peronovi ljudi došli u svojim
kicoškim belim odelima, zalizani, i kako su ih pioni-
seljaci-radnici najurili; priĉala mu je kako su Anglosi
gradili ţelezniĉke pruge radi opsluţivanja sopstvenih
estancija, pa i brane, takoĊe; pa onda priĉu, na primer, o
njenoj prijateljici Klodeti, »pravoj srcolomki, dragi moj,
koja se udala za jednog momka inţenjera, zvao se
Grendţer, i tako razoĉarala pola Harlingema. I odoše ti
oni u Argentinu na neku branu koju je on gradio, a
sledeća stvar koju su ĉuli bila je da pobunjenici dolaze
da dignu branu u vazduh. Grendţer ode sa ljudima da
ĉuvaju branu, ostavljajući Klodetu samu, sa sluškinjom,
i, da ne poveruješ, nekoliko sati docnije, evo ti sluţavke,
trĉi sva zadihana, Naša senjora, i je tamo jedan hombre
na vrata, i je velik k’o kuća. Šta da ti priĉam?
Pobunjeniĉki kapetan. - »A vaš suprug, madam?« -
»Dakle, ĉeka vas na brani, kao što je red.« - »Pa, onda,
pošto on nije našao za shodno da vas sam zaštiti,
zaštitiće vas revolucija.« - »I postavio je straţare ispred
kuće, dragi moj, kakav gest! Ali u borbi obojica poginu -
i suprug i kapetan - a Klodeta je insistirala na
zajedniĉkoj sahrani, gledala dva mrtvaĉka sanduka kako
jedan pored drugog odlaze u raku, i oplakivala ih
obojicu. Posle toga smo saznali da je bila opasna liĉnost,
trop fatale, šta kaţeš? Koliko? Trop-dţoli-fatale.« U toj
uzvišenoj priĉi o lepoj Klodeti, Dţibril je ĉuo muziku
Rozinih sopstvenih ĉeţnji. U takvim trenucima on bi
zapazio kako ga ona gleda iz uglova oĉiju, pa bi osetio
neko cimanje u oblasti svog pupka, kao da je nešto
pokušavalo da iziĊe. Zatim bi ona skrenula pogled na
drugu stranu, i to osećanje bi mu izbledelo. Moţda je to
kod njega bila uzgredna pojava posle onog stresa.
Jedne noći, on ju je upitao da li je videla one
rogove koji su rasli na Ĉamĉinoj glavi, ali ona se na to
oglušila i, umesto da mu odgovori, ispriĉala mu je kako
je imala obiĉaj da sedi na stolici pokraj ograde za bikove
u Los Alamosu i kako su bikovi-borci znali da joj prilaze
i spuštaju svoje rogate glave u njeno krilo. I jedno
popodne, devojka po imenu Aurora del Sol, koja je bila
verenica Martina de la Cruz, napravi jednu bezobraznu
primedbu: A ja mislila da oni to rade samo u krilima
devica, rekla je pozorišnim šapatom svojim kikotavim
drugaricama, a Roza se ljubazno okrenula prema njoj i
odgovorila, Pa onda bi, draga moja, moţda i ti ţelela da
ovo probaš? Od tog trenutka Aurora del Sol, najbolja
plesaĉica na estanciji i najpoţeljnija od svih pionskih,
seljaĉko-radniĉkih ţena, postala je smrtni neprijatelj one
mnogo dugaĉke, mnogo košĉate ţene od-preko-mora.
»Ti izgledaš baš kao on«, rekla mu je Roza
Dajamond dok su stajali uz njen noćni prozor, jedno
pored drugog, i gledali more. »Ti si njegov dvojnik.
Martin de la Cruz.« Pri spominjanju imena tog kauboja,
Dţibril je osetio tako ţestok bol u pupku, pravo ĉupanje,
kao da mu je neko kukom zakvaĉio stomak, te mu se
jauk ote sa usana. Roza Dajamond se pravila da to ne
ĉuje. »Gledaj«, uzviknula je radosno, »tamo!«
Trĉeći duţ ponoćne plaţe u pravcu kule Martelo i
izletniĉkog kampa - trĉeći duţ vodenog ruba tako da je
nadolazeća plima spirala otiske njegovih stopa - zanoseći
se ĉas na jednu ĉas na drugu stranu i »glumeći«, u borbi
za svoj ţivot, pojavio se jedan odrasli, u prirodnoj
veliĉini - noj. Duţ plaţe beţao je on, a Dţibril ga je u
ĉudu pratio pogledom sve dok ga nije izgubio iz vida, u
mraku.

Sledeća stvar koja se desila, desila se u selu. Bili

su otišli u pazarenje, da kupe tortu i bocu šampanjca, jer
se Roza setila da je njen osamdeset deveti roĊendan.
Njena familija je bila izbaĉena iz njenog ţivota, te prema
tome nije bilo ni ĉestitki ni telefonskih poziva. Dţibril je
navaljivao da si prirede neku vrstu slavlja, pa joj je
pokazao tajnu ispod svoje košulje - jedan nabrekli pojas-
novĉanik pun funti sterlinga koje je bio kupio na crnoj
berzi pred odlazak iz Bombaja. »A imam i onih kreditnih
kartica, kol’ko voleš«, rekao je. »Nisam ti ja neki
siromašak. Hajde, krenimo. Brat ĉasti.« On je dosad bio
u tako dubokom suţanjstvu Rozine narativne ĉarolije da
se jedva sećao, iz dana u dan, da je imao ţivot kojem je
trebalo da se vrati, ţenu koju je trebalo iznenaditi
prostom ĉinjenicom da je ţiv, i tome sliĉno. Idući za
gĊom Dajamond, krotko, nosio je njene torbe za pijacu.
Bazao je oko jednog uliĉnog ćoška, dok je Roza
ćaskala sa poslastiĉarem, kad je ponovo osetio onu
cimajuću kuku u stomaku, i pao uz jednu banderu, boreći
se da udahne vazduh. Ĉuo je neki klip-klop-zvuk, a zatim
su se iza ugla pojavile starinske taljige, pune mlaĊarije
koja mu je, na prvi pogled, izgledala pomodno odevena:
muškarci u tesnim crnim pantalonama, na listovima
ukrašenim srebrnim dugmićima, i u belim košuljama
otkopĉanim maltene do struka; devojke u širokim aţur-
plise-hendl-suknjama ţivih boja - crvenih, zelenih,
zlatnih. Pevali su na nekom stranom jeziku i njihova
veselost je taj sokak pretvarala u magliĉasto-blistavu
ulicu; ali Dţibril je shvatio da se tu nešto sablasno
dogadalo, jer niko od prolaznika nije ni jednim jedinim
znakom pokazivao da primećuje te taljige sa konjskom
zapregom. Onda se Roza pojavila iz poslastiĉarnice s
tortom u kartonskoj kutiji koja se njihala na pantljici o
njenom kaţiprstu leve ruke, i uzviknula: »Oh, evo ih,
stiţu na igranku! Mi smo uvek, znaš, imali ovakve
igranke, to im je u krvi.« A posle predaha: »To je bila
igranka na kojoj je on ubio onog Kraguja.«
 Na toj igranci, neki Huan Hulija, sa nadimkom
Kraguj, zbog svog lešinarskog izgleda, bio je mnogo
popio i vreĊao ĉast Aurore del Sol, i nije prestajao da to
ĉini, sve dotle dok Martin nije video da nema drugog
izbora do da se s njim pobije, Ej, Martine, zašto ti voleš
da se s ovom tucaš, kad sam ja u tome stekao utisak da je
ona prilično hladna ţenska. »IziĊimo malo napolje, sa
ove igranke«, rekao mu je Martin, i u mraku, sa
siluetama naspram ĉarobne svetlosti lampiona koji su
visili na drveću oko platoa za igru, obmotavši dolaktice
svak svojim ponĉom, izvukli su noţeve, kruţili jedan
oko drugog, i borili se. Huan je pao mrtav. Martin de la
Cruz je podigao šešir mrtvaca i bacio ga pred noge
Aurore del Sol. Ona je podigla šešir i Martina gledala
kako odlazi.
Roza Dajamond u svojoj osamdesetdevetoj, u
dugaĉkoj uz-telo-pripijenoj haljini, sa cigaretom u
muštikli koju je drţala jednom rukom u rukavici, i sa
srebrnim turbanom na glavi, pila je svoj dţins-tonikom
iz jedne zelene kupaste ĉaše i priĉala priĉe iz dobrih
starih vremena. »Hoću da igram«, izjavila je. »Danas mi
je roĊendan, a ja još nijednom nisam zaigrala.«

Napori te noći, u kojoj su Roza i Dţibril igrali

okretne igre do zore, pokazali su se preteranim za staru
damu, koja je sledećeg jutra pala u krevet sa malo
povećanom temperaturom uz još deliriĉnija priviĊenja:
Dţibril gleda Martina de la Cruz i Auroru del Sol kako
igraju flamenko na ćeramidastom krovu sa zabatima
kuće Dajamondovih, i peroniste u belim odelima koji
stoje na njenoj kućici za ĉamce, obraćaju se skupu piona
i govore im o budućnosti: »Pod Peronom, ova će zemlja
biti eksproprisana i razdeljena narodu. Britanska
ţeleznica sa svim prugama biće vlasništvo drţave.
Šutnimo ih van! Šutnimo te bandite, te pirate, zajedno s
njihovim gusarskim brodovima...« Gipsana bista Henrija
Dajamonda lebdela je u vazduhu i posmatrala prizor, a
jedan agitator u belom odelu uperio je prst u njega i
uzviknuo, To je on, to je taj vaš tlaĉitelj; tu je neprijatelj,
a Dţibrila je stomak tako zaboleo da se uplašio za svoj
ţivot; ali u istom trenutku kad mu je racionalna svest
Kizmatrala mogućnost pojave ĉira u stomaku ili
zapaljenja slcpog creva, ostali delovi njegovog mozga
šaputali su mu istinu, a to je, da je on podvrgnut
suţanjstvu i manipulaciji snagom Rozine volje, upravo
onako kako je anĊeo Dţibril bio obavezan da govori pod
pritiskom neobuzdane potrebe Proroka, Mahaunda.
»Ona umire«, shvatio je. »Ili neće još dugo.«
Bacakajući se po svom krevetu, u kandţama groznice,
Roza Dajamond je mrmljala o ombu-otrovu i
neprijateljstvu svog suseda, doktora Babingtona, koji je
pitao Henrija, Da li je ivoja ţena dovoljno smirena osoba
za seoski ţivot, i koji joj je dao (kao poklon što se
oporavila posle preleţanog tifusa) jedan primerak knjige
Ameriga Vespuĉija o njegovim plovidbama po morima.
»Taj ĉovek je bio notorni fantasta, svakako.« Babington
se na to osmehnuo. »Ali fantazija moţe da bude jaĉa od
ĉinjenica; uostalom, kontinenti su nazvani po njemu.« I
što je bivala slabija, sipala je sve više svoje preostale
snage u sopstveni san o Argentini, dok je Dţibril imao
osećanje da mu je u pupku poţar. Zavalio se, sav mlitav,
u fotelju pored njenog kreveta a utvare su se iz sata u sat
umnoţavale. Vazduh je ispunjavala muzika iz ilivenih
duvaĉkih instrumenata, a ono što je od svega bilo
najdivnije, ispred same obale, pojavilo se jedno belo
ostrvce koje se na talasima ljuljalo kao splav; bilo je belo
kao sneg, sa belim peskom koji je zasipao gustiš od
albino-drveća koje je takoĊe bilo belo, belo kao kreda,
belo kao hartija, do samih vrhova svojih krošnji.
Posle pojave tog belog ostrvca, Dţibril je pao u
duboku letargiju. Opuštenom u fotelji u spavaćoj sobi
umiruće ţene, oĉni kapci su mu klonuli i osećao je kako
mu se teţina tela povećava sve dok mu nije postalo
nemoguće da napravi i najmanji pokret. Onda se našao u
nekoj drugoj spavaćoj sobi, u tesnim crnim pantalonama
sa srebrnim dugmićima duţ noţnih listova i teškom
srebrnom kopĉom na pojasu. Traţili ste me, don Enrike, i
evo me, govorio je tom mekanom, teškom ĉoveku sa
licem poput bele gipsane biste, ali on je znao ko ga je
zapravo pozvao da doĊe, i nije skidao oka s njenog lica,
ĉak i kad je video kako joj se crvenilo penje u obraze iz
bele nabrane kragnice oko njenog vrata.
Henri Dajamond nije hteo da dopusti da se vlasti
umešaju u sluĉaj Martina de la Cruz, ja sam odgovoran
za te ljude, rekao je Rozi, a ovo je pitanje časti. Umesto
prijave, on je donekle ĉak ukazao i svoje dalje poverenje
ubici, de la Cruzu, na primer, tako što ga je unapredio u
kapitena polo-tima estancije. Ali posle Martinovog
ubistva Kraguja, don Enrike u stvari više nije bio onaj
stari. Sve se lakše umarao i postajao nemaran, pa se više
nije zanimao ni za ptice. Stvari su u Los Alamosu
poĉinjale da pucaju na šavovima, isprva neprimetno, a
onda sve oĉiglednije. Ljudi u belim odelima su se vratili,
ali sad ih niko nije najurio. Kad se Roza Dajamond
razbolela od tifusa, mnogi su u estanciji to primili kao
alegoriju propadanja starog poseda.
Šta ja traţim ovde, pomislio je Dţibril u velikoj
panici, stojeći pred don Enrikeom u ranĉerovoj radnoj
sobi, dok je donja Rosa crvenela u pozadini, ovo je tuĎa
kuća. - Imam veliko poverenje u tebe, govorio je Henri,
ne na engleskom, ali je Dţibril ipak razumeo. - Moja
ţena se sprema da poĊe na jednu turu automobilom, radi
svog oporavka, a ti ćeš da je pratiš... Mene poslovi u Los
Alamosu spreĉavaju da poĊem s njom. A sad ja moram
da govorim, i šta da kaţem, ali kad su mu se usta
otvorila, slrane reĉi potekoše, Biće mi ĉast, don Enrike, i
- škljoc pete o petu, okret, izlazak.
Roza Dajamond, u svojoj osamdeset-devet-godina-
staroj slabosti, bila je poĉela da sanja svoju priĉu nad
priĉama, koju je u sebi ĉuvala više od pola veka, i sad je
Dţibril jahao na konju iza njenog auta marke »hispano-
suiza«, u kojem se ona vozila od estancije do estancije,
kroz šumu arajana-drveća, pored podnoţja visokih
Kordiljera, stiţući do groicsknih domaćih ognjišta
graĊenih u stilu škotskih zamkova ili indijskih palata,
posećujući zemlju g. Kadvoladera Evansa, onog sa
sedam ţena koje su bile srećne što je svaka od njih
morala samo jedanput sedmiĉno da bude na duţnosti, i
teritoriju zloglasnog Meksvina koji je bio postao
zaljubljenik-zatoĉenik ideja kad je iz Nemaĉke stigao u
Argentinu i poĉeo da na motki za zastavu svoje estancije
vije crven barjak na ĉijoj je sredini, u belom krugu
poigravao jedan crn kukasti krst. I upravo su na
Meksvinijevoj estanciji naišli na lagunu, i Roza je tad
prvi put ugledala belo ostrvce svoje sudbine, pa je
odluĉila da ĉamcem ode tamo na izlet sa piknik-ruĉkom,
ali nije ţelela pratnju ni svog šotera ni svoje sluţavke,
već je povela samo Martina de la Cruz da donde
odvesla, da preko belog peska prostre crven stolnjak i da
je sluţi mesom i vinom.
Belo kao sneg, crveno kao krv i crno kao abonos.
Dok se naslonjena na jednu ruku izleţavala u crnoj
suknji i beloj Muzi na crvenom stolnjaku koji je i sam
leţao na belom, dok je Martin (takoĊe u crno-beloj
odeći) sipao crveno vino u ĉašu u njenoj ruci u beloj
rukavici - a zatim, i na njegovo zaprepašćenje -
prokletstvo krvavo! - kad ju je uhvatio za ruku i poĉeo da
ljubi - nešto se dogodilo; prizor se zamaglio, jedan minut
su leţali na crvenom platnu, valjajući se po njemu tako
da su se sirevi, hladni mesni odresci, salata i pašteta
zdrobili pod teretom njihove ţudnje, a kad su se, kasnije,
vratili do »hispano-suize«, bilo im je nemoguće da ma
šta sakriju od šofera ili sluţavke zbog fleka od raznih
jela kojima im je bila umrljana odeća - ali tokom
sledećeg minuta ona se povlaĉila od njega, ne grubo već
ţalostivo, izvlaĉeći svoju ruku iz njegove i lako vrteći
glavom, ne, te je on ustao, poklonio se, povukao,
ostavljajući je i sa njenom krepošću i ruĉkom,
netaknutim - dve mogućnosti su se smenjivale, dok se
umiruća Roza bacala tamo-amo u svom krevetu, da-li-
jeste da-li-nije pristala, praveći poslednju verziju priĉe
svog ţivota, nesposobna da odluĉi šta ţeli da bude istina.

*
 »Ja šašavim«, pomislio je Dţibril. »Ona umire a ja
se raspamećujem.« Mesec se bio pojavio, a Rozino
disanje bilo je jedini zvuk u sobi: hrkala je kad je udisala
a teško je izdisala vazduh uz lako stenjanje. Dţibril je
pokušavao da ustane iz fotelje, ali je shvatio da ne moţe.
Telo mu je ĉak i u tim intervalima izmeĊu vizija i dalje
bilo nemoguće teško. Kao da mu se neki veliki kamen
nalazio na grudima. A slike koje su nadolazile, i dalje su
bile zbrkane, te je on, tako, jednog trenutka bio na
tavanu sa senom u Los Alamosu, ĉineći ljubav s njom,
dok je ona stalno mrmljala njegovo ime, Martine od
Krsta - a sledećeg trenutka ignorisala ga je usred bela
dana pod budnim okom neke Aurore del Sol - te je tako
bilo nemoguće praviti razliku izmeĊu sećanja i ţelja ili
izmeĊu rekonstrukcija krivice i ispovednih istina - jer
ĉak i na svojoj samrtnoj postelji Roza Dajamond nije
znala kako da istoriji svog ţivota pogleda u oĉi.
Meseĉina je strujala u sobu. Kad je pala na Rozino
lice, ĉinilo se da zrak prolazi pravo kroz nju, te je Dţibril
zaista poĉinjao da biva kadar da razaznaje šaru ĉipkanog
veza na njenoj jastuĉnici. Zatim je ugledao don Enrikea i
njegovog prijatelja, puritanskog i namćorastog dr
Babingtona, kako stoje na balkonu, tako stvarni kako
biste samo mogli poţeleti. Sinulo mu je, gledajući kako
su priviĊenja bivala sve jasnija, da je Roza postajala sve
nejasnija, išĉezavajući i, tako reći, zamenjujući svoje
mesto sa duhovima. A pošto je takoĊe shvatao da te
pojave zavise od njega samoga, od njegovog bola u
stomaku i kamenu-sliĉnog tereta, poĉeo je da se plaši i
za sopstveni ţivot.
»Traţio si od mene da za Huana Huliju napišem
laţnu umrlicu«, govorio je dr Babington. »Ja sam to
uĉinio zbog našeg starog prijateljstva. Ali to nije bilo
pošteno; i ja tlobro vidim posledice pred sobom. Ti si
zaštitio jednog uhicu, i to je, moţda, ono što te sad ţdere
-tvoja savest. Idi kući, Enrike. Idi kući sa svojom ţenom,
dok se nešto još gore nije desilo.«
»Pa, ja sam kod kuće«, rekao je Henri Dajamond.
»A zameram ti što pominješ moju ţenu.«
»Gde god se Englezi u svetu skrase, oni zapravo
nikad ne napuštaju Englesku«, rekao je dr Babington dok
je ĉilio u meseĉini. »Sem kad se, kao donja Rosa,
zaljube.«
Oblak je presekao meseĉinu, i sad, pošto je balkon
bio prazan, Dţibril Farišta je konaĉno uspeo da se silom
izvuĉe iz fotelje i da stane na noge. Hodanje je osećao
kao povlaĉenje negvi - Ċuleta i lanca - preko poda, ali je
ipak stigao do prozora. U svim pravcima, i sve dokle mu
je pogled mogao da dopre, video se ogroman korov koji
se njihao na povetarcu. Tamo gde je bilo more, sad se
nalazio ĉitav jedan okean korova, koji se prostirao sve do
horizonta, korova visokog kao odrastao ĉovek. Ĉuo je
bestelsni glas doktora Babingtona kako mu mrmlja na
uho. » Ovo je prva korovska pošast za poslednjih pedeset
godina. Izgleda mi da se prošlost vraća.« Ugledao je
neku ţenu kako trĉi kroz to gusto, ustalasano rastinje,
bosonoga, mspletene crne kose. »Ona je uspela«,
razgovetno je ĉuo Rozin glas iza sebe. »Pošto ga je
prevarila s Kragujem i navela da bude ubica. On, posle
toga, nije hteo ni da je pogleda. Oh, sjajno je ona to
uspela da izvede. Ta je bila mnogo opasna. Mnogo.«
Dţibril je izgubio iz vida Auroru del Sol u korovu; jedna
opsena je zatamnjivala drugu.
 Osetio je kao da ga neko šĉepava otpozadi, vrti u
krug i obara na pod, poleĊuške. Nikog nije mogao da
vidi, ali Roza Dajamond je sad sedela uspravno u
krevetu i razrogaĉcnih oĉiju buljila u njega, dajući mu na
znanje da se odrekla svake nade da će nastaviti da se
grĉevito hvata za ţivot, i da je potrebno da joj on
pomogne da završi sa poslednjim otkrićem. Kao i sa
Biznismenom u njegovim snovima, Dţibril se osećao
tupo i bespomoćno... ona je izgleda umela da iz njega
izvlaĉi predstave. U njihovoj zajedniĉkoj vezi, pupkom
uz pupak, on je video jednu blistavu vrpcu.
I on se sad nalazio pored neke bare u beskraju
korova, dopuštajući svom konju da se napoji, a ona mu
je prišla jašući na svojoj kobili. On je nju grlio, svlaĉio, i
raspuštao joj kosu, i sad su oni ljubav ĉinili. I sad je ona
šaputala, Kako mogu ja da ti se sviĊam, kad sam toliko
starija od tebe, a on je izgovarao utešne reĉi.
I ona je ustala, obukla se i odjahala, a on je ostao
tamo gde je bio, mlitava i topla tela, ali propustivši da
vidi kad se u jednom trenutku jedna ţenska ruka iskrala
iz korova i šĉepala njegov noţ sa srebrnom drškom...
Ne! Ne! Nije bilo tako!
I sad je ona opet dojahala do njega pokraj bare, i
onog trenutka kad je sjahala, gledajući ga nervozno, on
je pao na nju, rekao joj da više ne moţe da trpi njeno
odbijanje, pa su oboje pali na zemlju, ona je vrištala, on
joj je cepao odeću, a njene ruke, dok su mu grebale telo,
napipaše dršku njegovog noţa...
Ne! Ne, uopšte nije bilo tako! Bilo je ovako:
Sad su njih dvoje ĉinili ljubav, neţno, sa mnogo
laganog milovanja; kad eto ti i trećeg jahaĉa kako ulazi u
ĉistinu pokraj bare, a ljubavnici se naglo otkidoše jedno
od drugog; sad je don Enrike izvlaĉio svoj mali pištolj i
nišanio u srce svog suparnika -
- i on oseti kako mu Aurora zariva noţ u srce,
jedanput, pa još jedanput - Ovo ti je za Huana, a ovo zato
što si me ostavio - pa i treći put: A ovo ti je za onu tvoju
englesku kurvetinu -
- i on oseti kako mu se sad noţ njegove ţrtve
zariva u srce, dok ga je Roza bola - jedanput, dvaput, i
još jedanput -
- a pošto ga je Henrijev metak ubio, Englez uze
mrtvaĉev noţ i zari mu ga više puta u ranu koja je
krvarila.
Na ovo, Dţibril vrisnu i pade u nesvest.
Kad je ponovo došao k svesti, starica u krevetu je
govorila za sebe, i to tako tiho da je jedva razumeo njene
reĉi. »Pampero je poĉeo da duva, jugozapadni vetar, i da
korov sa zemljom sravnjuje. I tad su ga našli, ili je to
moţda bilo ranije.« I poslednje reĉi priĉe: kako je Aurora
del Sol pljunula Rozi Dajamond u lice na sahrani
Martina de la Cruz. Kako je stvar bila sreĊena da niko
ne bude optuţen za to ubistvo, pod uslovom da don
Enrike pokupi donju Rosu i zajedno se vrate u Englesku,
koliko ih noge nose. Kako su ušli u voz na stanici Los
Alamos, dok su badţe u belim odelima i borsalino-
šeširima stajali na peronu, da se uvere da su oni stvarno
otišli. Kako je Roza Dajamond, kad je voz krenuo,
otvorila veliki kofer na sedištu pored njenog, i prkosno
rekla muţu, Ponela sam nešto. Jedan mali suvenir. I
odmotala platneni zamotuljak, da pokaţe jedan
gauĉovski noţ sa srebrnom drškom.
 »Henri je već prve zime, kod kuće, umro. Onda se
više ništa nije dogaĊalo. Rat. Pa kraj rata.« Napravila je
pauzu. »Da se izgubiš u tome, posle boravka u onom
prostranstvu. Nije to roĊenje.« I, posle još malo ćutanja,
reĉe: »Sve se stešnjava.«
Bilo je došlo do neke promene u meseĉini, i
Dţibril oseti kako se neki teret diţe sa njega, i to tako
brzo da je pomislio da bi mogao da odlebdi do tavanice.
Roza Dajamond je mirno leţala, zatvorenih oĉiju, sa
rukama poloţenim na jorgan od raznih šarenih krpica.
Izgledala je: normalno.
Dţibril je shvatio da tu više nema niĉeg što bi ga
moglo spreĉiti da otvori vrata i ode.
Oprezno je sišao niz stepenice, jer je još bio malo
nesiguran na nogama; u holu je našao teški mantil od
gabardena, koji je nekad pripadao Henriju Dajamondu, i
filcani sivi »trilbi«-meki šešir u ĉijoj je unutrašnjosti bilo
ime don Enrikea, izvezeno rukom njegove ţene; i otišao
je ne osvrćući se. Ĉim je izišao, vetar mu je šĉepao šešir
i poslao ga da skakuće po plaţi. On je potrĉao za njim,
uhvatio ga i ponovo ga nabio na glavu. Londone, šerife,
evo me - dolazim! On je imao grad u svom dţepu:
London Geografa, celu metropolu sa zavrnutim
listovima, od A do Z.
»Šta da radim?« pitao se. »Telefonirati il’ ne
telefonirati? Ne, već se samo nacrtaš tamo, zazvoniš na
vratima i kaţeš, bebice, ţelja ti se ostvarila; evo me iz
morskog kreveta u tvoj krevet - ama, treba da se desi
nešto strašnije od avionske katastrofe da bih se ja
odvojio od tebe. - O-kej, moţda ne baš sasvim tako, ali u
tom smislu. - Da, iznenaĎenje je najbolji štos: Eli Bibi -
bu!«
Onda je zaĉuo pevanje. Dolazilo je iz stare kućice
za ĉamce s jednookim gusarom naslikanim na ulazu, a
pesma je bila strana, ali poznata: pesma koju je Roza
Dajamond ĉesto pevušila, a i glas mu je bio poznat,
mada nešto drukĉiji od onog, manje ćurlikav, mlaĎi.
Vrata na kućici bila su, neobjašnjivo, otkatanĉena i
lupkarala su na vetru. On krenu ka pesmi.
»Skini mantil«, rekla mu je. Bila je obuĉena kao
onog dana na belom ostrvcu: crna suknja i crne ĉizmice,
bela svilena bluza, i bez šešira. On je prostro mantil na
pod kućice za ĉamce, a njegova jarko crvena postava
ţarila se u tom ograniĉenom prostoru, punom meseĉine.
Ona je legla dole usred meteţa od rekvizita engleskog
ţivota: meĊu terenske štapiće za kriket, jedan poţuteli
abaţur sa lampe, okrnjene vaze, jedan stari stoĉić na
rasklapanje, putniĉke kovĉeţiće; i ispruţila je jednu ruku
ka njemu. On je legao pored nje.
»Kako mogu ja da ti se sviĊam«, promrmljala je,
»kad sam toliko starija od tebe?«
 3

Kad su mu silom srozali pantalone od piţame u

ćoravim policijskim kolima-marici i on ugledao gusto
ukovrdţane malje na svojim butinama, Saladin Ĉamĉa je
dobio nervni napad, po drugi put te noći; ali ovog puta
poĉeo je da se histeriĉno kikoće, moţda zaraţen
neprestanom razdraganošću svojih hvataĉa. Ona trojica
imigracionih zvaniĉnika bili su naroĉito dobro
raspoloţeni, i upravo je jedan od njih - buljooki badţa
koji se, kako se ĉulo, zvao Stajn - »razvrećio« Saladina
uz veseli uzvik, »Vreme za raspakivanje, Paketiću -
deder da vidimo od ĉega si napravljen!« Crveno-bele
štrafte bile su svuĉene sa negodujućeg Ĉamĉe, koji je
sedeo zavaljen na podu kola, dok su mu po dvojica
snaţnih policajaca drţali svaku ruku a peti mu svojom
nogom u cokuli ĉvrsto pritiskao grudi; ali njegovo
negodovanje se nije ĉulo u opštoj veseloj galami. Rogovi
su mu stalno udarali u stvari - u luĉnu oplatu iznad toĉka,
u nezastrti pod kola ili u cevanice policajaca - u ovim
poslednjim prilikama dobijao je dobre bubotke i udarce
po licu od razumljivo rasrdenog sprovodioca zakona u
delo - mada je i on sam, sve u svemu, bio veoma
pogruţen, koliko je kasnije mogao da se seti. Ali, ipak,
kad je video šta se nalazilo ispod Ĉamĉine pozajmljene
piţame, nije mogao da se uzdrţi od kikota koji mu se
probio kroz zube.
Ĉamĉine butine bile su postale neobiĉno široke,
snaţne i maljave. Maljavost mu je prestajala ispod
kolena, a noge su mu se odatle suţavale u ĉvrste,
košĉate, gotovo suve listove, i završavale jednim parom
sjajnih, razdeljenih kopita, kakve se mogu videti u jarca.
Saladina je takoĊe zapanjio izgled njegovog falusa,
znatno uvećanog i zbunjujuće nadignutog, organa koji je
on teško mogao da prizna za svoj sopstveni. »Jao, šta mu
je sad pa ovo?« šegaĉio se Novak - bivši »šištaĉ« -
štrpnuvši mu ga malo, od šale. »Gle, kao da mu se sviĊa
neko od nas?« Na šta ga onaj imigracioni »stenjaĉ«,
Dţou Bruno, pljesnu po butini, munu Novaka u rebra, i
uzviknu. »Jok, nije to. Meni se ĉini da smo mi ovom
jarcu našli pravu kozu za jarcanje.« - »Kapiram«,
doviknu mu Novak, i pesnicom, onako uzgred, maznu
Saladina u novo-uvećane mošnice. »Ej! Ej!« zaurla Stajn
sa suzama u oĉima. »Ĉuj, ima tu jedan mnogo bolji od
nas... i zato nije ĉudo što je ovaj tako jebeno drĉan.«
Na što njih trojica, ponavljajući nekoliko puta,
»našli mu kozu za jarcanje... drĉan...« padoše jedan
drugom u zagrljaj, oduševljeno urlajući. Ĉamĉa je ţeleo
da nešto kaţe, ali se plašio da ne otkrije da mu je glas
mutirao u jareće meketanje, a osim toga, i ona mu je
policajĉeva cokula poĉinjala sve jaĉe da pritiska grudi, te
mu je bilo teško da sastavi i dve reĉi. Ono što je Ĉamĉu
zbunjivalo bilo je to da su tu situaciju bez presedana koja
ga je zapanjila - to jest njegovu metamorfozu u
natprirodnog vraga - ovi drugi prihvatali kao neku
najbanalniju i najpoznatiju stvar koja se moţe zamisliti.
»Ovo nije Engleska«, pomislio je on ni prvi a ni
poslednji put u ţivotu. A i kako bi mogla da bude,
uostalom; gde u toj staloţenoj i razumnoj zemlji moţe da
ima mesta za jedna takva policijska kola u kojima
ovakva zbivanja mogu lako da iziĊu na videlo? Nešto ga
je gonilo na zakljuĉak da je on zapravo poginuo u onoj
eksploziji aviona i da je sve što je posle toga došlo, bilo
neka vrsta zagrobnog ţivota. I, ako je to bio sluĉaj, onda
mu je njegovo dugo odbijanje pojma Veĉnosti poĉinjalo
da izgleda priliĉno glupo. - Ali gde je u svemu tome bilo
nekog znaka Vrhovnog Bića, milosrdnog ili
dušmanskog, svejedno? Zašto Ĉistilište ili Pakao, il’ bilo
šta bilo, toliko liĉi na ona ĉudesa i vile Saseksa,
nekadašnje anglo-saksonske kraljevine, što svaki Ċaĉić
zna? - A moţda, pade mu na pamet i to, moţda on u
stvari i nije stradao u propasti Bostana, već teško
bolestan leţi u nekoj bolnici, opsednut deliriĉnim
snovima? To mu je objašnjenje odgovaralo, ali ni
najmanje zato što je ono razbucavalo znaĉaj izvesnog
njegovog telefonskog pozivanja u kasnu noć i glasa
nekog muškarca, kojeg je bezuspešno pokušavao da
zaboravi... Osetio je oštar bubotak u rebra, bolan i
dovoljno realan da bi posumnjao u istinitost svih takvih
halucinantnih teorija. Vratio je svoju paţnju stvarnom
zbivanju, toj sadašnjosti koja se sastojala od hermetiĉki
zatvorenih policijskih kola sa trojicom imigracionih
zvaniĉnika i petoricom ţandarma, što je, bar u tim
trenucima, predstavljalo ceo njegov univerzum. Bio je to
univerzum straha.
Novak i ostali su dotle bili izgubili svoje vedro
raspoloţenje. »Zivotinja«, psovao ga je Stajn uz jednu
seriju ritanja, a Bruno mu se pridruţi: »Svi ste vi isti.
Ĉovek ne moţe od ţivotinja da oĉekuje da se pridrţavaju
normi civilizacije. Je l’ da?« A Novak nastavi: »Mi ovde
priĉamo o nekoj jebenoj ličnoj higijeni, je 1’ znaš,
Ċubrence jebeno?«
Ĉamĉa je bio prosto zaluĊen. A zatim je primetio
kako se na podu marice pojavio veliki broj nekih
brabonjastih stvarĉica. Osećao je veliku gorĉinu i stid.
Sad je izgledalo da su mu i prirodni procesi varenja bili
jareći. O, kakvo poniţenje u tome! A on je bio - ili je bar
stremio ka tome da bude - svetski, rafiniran ĉovek!
Takva degradacija ne bi teško pala onom šljamu u
indijskim selima Sileta ili u radionicama za opravku
bicikala u GuĊranvali, ali on je bio sazdan od drukĉijeg
materijala! »Dobri ljudi moji«, poĉeo je, pokušavajući da
zvuĉi autoritativno, što je bilo priliĉno teško postići iz
tog njegovog nedostojanstvenog poloţaja na leĊima sa
raskreĉenim kopitastim nogama, uz kotrljanje mekih
brabonjaka njegovog sopstvenog izmeta svuda oko
njega, »dobri ljudi moji, bolje bi vam bilo da uvidite
svoju grešku pre nego što bude kasno.«
Novak stavi šaku iza svog uha, kao da bi ga bolje
ĉuo. »Šta je to? Kakva je to bila galama?« pitao je,
osvrćući se oko sebe, a Stajn reĉe: »Nemam pojma.« -
»Ja ću ti reći kako je to zvuĉalo«, oglasi se Dţou Bruno,
pa sa šakama oko usta zameketa: »Me-ke-ke-ke-ke!«
Zatim sva trojica ponovo prsnuše u smeh, tako da
Saladin nije znao da kaţe da li ga oni to, prosto, vreĊaju
ili su mu sad i glasne ţice inficirane - ĉega se i bojao -
ovom groznom demonijazom koja ga je obrvala bez i
najmanjeg upozorenja. Opet je poĉeo da dršće. Noć je
bila veoma hladna.
Policajac Stajn, koji je izgleda bio voĊa te trojke ili
bar primus inter pares, naglo se vrati temi o brabonjcima
koji su se kotrljali po podu marice u pokretu. »U ovoj
zemlji«, obaveštavao je on Saladina, »mi sami
uklanjamo naše Ċubre.«
Ţandari prestadoše da ga silom drţe na podu i
podigoše ga u kleĉeći poloţaj. »Tako je«, reĉe Novak,
»A sad poĉisti ovo.« Dţou Bruno spusti svoju veliku
šaku na Ĉamĉin vrat i gurnu mu glavu ka podu
naĊubrenom brabonjcima. »Navali«, reĉe mu on. »Što
pre poĉneš, pre ćeš i poĉistiti pod.«

Ĉak i kad je izvršavao (nemajući druge) poslednji i

najniskiji ritual neopravdanog poniţavanja njegove
liĉnosti - ili, da kaţemo drukĉije, kad su okolnosti
njegovog ĉudotvorno spasenog ţivota bivale sve
paklenije i bizarnije - Saladin Ĉamĉa je poĉinjao da
zapaţa da trojica predstavnika imigracionih vlasti nisu
sad više ni izbliza izgledali niti su se ponašali onako
ĉudno kao u poĉetku. Na primer, više nisu ni najmanje
liĉili jedan na drugog. Policajac Stajn, koga su njegove
kolege zvale »Mak« ili »Dţoki«, ispao je krupan i
glomazan ĉovek sa debelim nosingerom; a njegov
naglasak, sad se ispoljilo, bio je preterano škotski.
»Taako valja«, primećivao je sa odobravanjem dok je
Ĉamĉa tuţno muljao ono što je morao da mulja. »A
glumac je, kaţe? Ja mnogo volem da gledam dobru
glumu.«
Ovo zapaţanje podstaĉe policajca Novaka - to jest,
»Kima« - koji je sad bio opasno bled, k'o krpa, sa
asketski košĉatim licem koje je podsećalo na neku od
srednjovekovnih ikona, uz mrštenje zbog neke unutarnje
muke - da naglo iznese jednu kratku primedbu o svojim
najmilijim televizijskim »zvezdama sapunskih opera« i
kviz-emisija, dok policajac Bruno, koji se Ĉamĉi
odjednom ĉinio sve lepši, sa kosom zalizanom
brilijantinom, razdeljkom na sredini i plavom bradom u
dramatiĉnom kontrastu s njegovom tamnijom kosom na
glavi - Bruno, najmlaĊi ĉlan trojke, poţudno upita ostale
šta misle o ţdrakanju gerli na televiziji - to je njegova
najdraţa zabava. Ovaj nov naĉin mišljenja skrenuo je
svu trojicu u priĉanje raznih poluzavršavanih anegdota
nabijenih nagoveštajima izvesne škakljive vrste, a kad su
ona petorica ţaca pokušala da im se u tome pridruţe, ova
trojica udruţenih zauzeše strog stav, i ţandarme staviše
na svoje mesto. »Mala deca«, opomenu ih g. Stajn,
»mogu da slušaju priĉe starijih, al’ ne smedu da zucnu.«
Dotle je Ĉamĉa već ţestoko podrigivao gušeći se
svojim obrokom; borio se da ne povrati, znajući da bi mu
takva greška samo produţila jad i bedu. Puzio je po podu
marice, jureći i hvatajući brabonjke svoje patnje dok su
se kotrljali s jedne strane na drugu, a ţandarmi, koji su
osećali potrebu za oduškom u svom osujećenju zbog
prekora od strane imigracionog oficira, poĉeli su ţestoko
da maltretiraju Saladina i da ga vuku za guste malje na
straţnjici da bi mu povećali i neprijatnost i poraz. Zatim
su njih petorica prkosno poĉeli da sami ćaskaju u stilu
konverzacije imigracionih oficira, pa su krenuli da
analiziraju vrednosti raznih filmskih zvezda, takmiĉara
»dartista« - bacaĉa strelica u metu - profesionalnih
rvaĉa, i sliĉno; ali pošto im je raspoloţenje pokvarila
nadmenost »Dţoki« Stajna, nisu bili u stanju da budu na
visini onog apstraktnog i intelektualnog tona svojih
pretpostavljenih, pa su poĉeli da se svaĊaju oko
relativnih vrednosti »duplog« tima »Usijanih glava«
fudbalera »Totn’ema« s poĉetka šezdesetih i današnjeg
jakog tima »Liverpula« - pri ĉemu su navijaĉi
»Liverpula« razbesneli navijaĉe »Usijanih« navodeći da
je njihov veliki Deni Blenĉflauer »luksuzan« igraĉ, više
kao onaj šlag na torti, te iako je po imenu cvet (flower -
flauer), po prirodi je peder; na što su povreĊeni navijaĉi
reagovali vikanjem da su navijaĉi »Liverpula« obiĉni
guziĉari koje bi navijaĉi »Usijanih« mogli da rasture ĉak
i kad bi im ruke bile vezane na leĊima.
Naravno, svi su ovi ţandarmi bili dobro upoznati s
tehnikom makljaţe fudbalskih huligana, jer su mnoga
subotnja popodneva proveli na utakmicama, leĊima
okrenuti igraĉima i posmatrajući gledaoce na raznim
fudbalskim stadionima širom zemlje, te kako je njihova
raspra bivala sve vrelija, stigli su do taĉke na kojoj su
poţeleli da demonstriraju - jedni drugima - baš ono što
se podrazumevalo pod pojmom »rasturanja«, »milu-
mamicu-psovanja«, »flaša-bacanja« i tome sliĉno. Besni
podeljeni navijaĉi uţagrelo su buljili jedni u druge, a
zatim su, svi zajedno, skrenuli te svoje poglede na
liĉnost Saladina Ĉamĉe.
Dakle, buka u policijskoj marici bivala je sve veća
- i, istina je ako kaţemo da je za nju sam Ĉamĉa bio
delimiĉno kriv, jer je bio poĉeo da skiĉi kao svinja - a
mladi policajci-»bobi« su lupkali i potezali razne delove
njegove anatomije, koristeći se njime i kao zamorĉetom i
kao sigurnosnim ventilom, ali ostajući pri tom obazrivi
uprkos svom uzbuĊenju, tj. ograniĉavajući svoje bubotke
na mekše, mesnatije delove njegovog tela, da bi smanjili
rizik od lomova i modrica; a kad su Dţoki, Kim i Dţou
videli šta mu ti mladunci rade, odluĉili su da budu
tolerantni, jer i momcima je potrebna neka zabava.
Ali, osim toga, sve one priĉe o oprezu navodile su
Stajna, Bruna i Novaka na razmatranje znaĉajnijih stvari,
i sad su oni, sa ozbiljnijim licima i razboritijim
glasovima, razgovarali o potrebi, u ovom vremenu i
veku, za više opservacija, ne samo u smislu
»posmatranja«, već u smislu »opreznosti« i »nadzora«.
Iskustvo ovih mladih ţandarma je veoma relevantno,
intonirao je Stajn: posmatraj gledaoce, gomilu, a ne
utakmicu. »Veĉna budnost je cena slobode«, objavio je
on.
»Jao«, zakukao je Ĉamĉa, nesposoban da izbegne
prekidanje njihove konverzacije. »Uh, joj, aah!«

Posle izvesnog vremena, Saladin se našao u

ĉudnom štimungu odvojenosti od svega. Više nije imao
nikakvu predstavu o tome koliko dugo putuju tom crnom
maricom njegovog teškog otpadništva od milosti Boţje,
niti se usudivao da nagaĊa gde je kraj njihovog
putovanja, iako mu je zujanje u ušima postepeno bivalo
sve jaĉe, taj fantazmagoriĉni bat koraka predaka -
»Elovin Diovin« - London. Udarci koji su pljuštali po
njemu sad su bili, osećao je, meki kao milovanje
ljubavnice; groteskni prizor njegovog sopstvenog
izmenjenog tela nije ga više zapanjivao; ĉak su
i poslednji brabonjci njegovog jarećeg izmeta bili
prestali da mu iritiraju mnogo izmuĉeni stomak. Tupo je
ĉuĉao u svom malom svetu, pokušavajući da bude sve
manji, u nadi da će, konaĉno, potpuno nestati i tako
ponovo steći svoju slobodu.
Razgovor o tehnici nadziravanja bio je ujedinio
imigracione oficire i ţandarme, popravljajući onaj
»kurcšlus« koji su izazvale puritanske reĉi prekora
Dţokija Stajna. Ĉamĉa, insekat na podu marice, ĉuo je,
kao u nekoj telefonskoj zbrci, daleke glasove svojih
hvataĉa koji su govorili o potrebi više viĊeo-ureĊaja na
javnim skupovima i o koristi od kompjuterskih
informacija, i, što je izgledalo kao potpuna kontradikcija,
da je vrlo efikasno stavljati mnogo bogatu mešavinu
hrane u zobnice policijskih konja u predveĉerje velike
fudbalske utakmice, jerbo kad konje od toga zabole
stomaci, navijaĉi u maršu bivaju prosto zasuti tolikom
koliĉinom konjske balege da ih to uvek dovodi do besa,
a onda mi stvarno mozemo da se umešamo, je l’ tako?
Nesposoban da naĊe neki naĉin da ovaj univerzum
»sapunskih opera«, taj meč dana, te zle maske i bodeţe,
poveţe u bilo kakvu prepoznatljivu celinu, Ĉamĉa je
zapušio oba uha da više ne sluša to ćaskanje, već samo
bat koraka u svojim ušima.
I onda mu se »upalila lampica«.
»Pitajte kompjuter!«
Trojica imigracionih oficira i petorica ţandarma
zaćulaše, kad je ova smrdljiva kreatura sela uspravno i
vrisnula na njih. »Šta on to sad kenja?« upita najmlaĊi
ţandarm jedan od Totn’emovih navijaĉa, i to -
sumnjiĉavo. »Je 1’ da mu udarim još jednu šljagu?«
»Ja se zovem Salahudin Ĉamĉa a profesionalno
ime mi je Saladin Ĉamĉa«, zameketa polujarac. »Ja sam
ĉlan Sindikata glumaca, ĉlan Auto-Saveza i Kluba Garik.
Registarski broj mog automobila je taj-i-taj. Pitajte
kompjuter! Molim.«
»Koga ti pokušavaš da zezaš?« upita ga jedan od
navijaĉa Liverpula, ali i on je delovao nesigurno.
»Pogledaj se samo. Ti si obiĉan jebeni Jarac prĉevinac. I
koj’ si mi ti to, moj Sali, glumac? - I kakvo ti je pa to
englesko ime?«
Ĉamĉa naĊe negde u sebi parĉence ljutnje. »A šta
kaţeš za njih?« upitao je oštro, trgnuvši glavom prema
trojici imigracionih zvaniĉnika. »Ni oni meni ne zvuĉe
mnogo anglosaksonski.«
Jednog trenutka je izgledalo da će svi da se sruĉe
na njega i da mu za ovu drskost poĉnu da kidaju ud po
ud; ali, naposletku, oficir mrtvaĉko-lobanjskog lika,
Novak, samo mu udari nekoliko šamara, rekavši: »Ja
sam iz Vejbridţa, piĉko jedna. Zapamti: Vejbridţ, gde su
jebeni Bitlsi ţiveli.«
Stajn reĉe: »Bilo bi najbolje da ga šupiramo.« Tri i
po minuta kasnije, crna marica se zaustavila, a trojica
imigracionih oficira, petorica ţandarma i jedan policijski
šofer drţali su kriznu konferenciju - ovo je jedna prilično
zaguljena stvar - a Ĉamĉa je zapazio da su sva
devetorica, u svom novom raspoloţenju, poĉeli da liĉe
jedan na drugog, postali jednaki i istovetni zbog
napetosti i straha. A nije ni mnogo potrajalo pre nego što
je shvatio da njihovo obraćanje Policijskom
Nacionalnom Kompjuteru, koji ga je odmah
identifikovao kao britanskog drţavljanina prvog reda,
nije poboljšalo njegov poloţaj, već ga je, ako ništa
drugo, dovelo u još veću opasnost nego pre toga.
»Mogli bi da kaţemo - predloţi jedan od
devetorice - da je leţao bez svesti na plaţi. - To neće da
upali - doĊe odgovor - zbog one stare dame i onog
drugog ĉudnog badţe.
- A onda se on opirao hapšenju i post’o nezgodan,
pa se u toku prepirke i ubeĊivanja nekako onesvestio. -
Ili, da kaţemo, da je ona matora toliko izlapela da je
niko od nas nije mog’o da razume, a da onaj drugi badţa,
kakosezvaše, nije ’teo ni reĉ da kaţe; a što se tiĉe ovog
kenjatora, mi nismo imali druge nego da izmakljamo
krvopiju-Drakulu, i pogledajte ga samo kako izgleda k’o
Ċavo, i šta je drugo i moglo da se od nas oĉekuje? -
Dabome, i ondak se on bacio na nas, i šta smo mi tu
mogli d’uĉinimo, pošteno govoreći, slavni sude, pitam ja
vas, nego da ga sprovedemo u zatvorsku bolnicu, da mu
tamo pruţe potrebnu negu posle posmatranja i
ispitivanja, uz upotrebu našeg razuma i zacrtanih
pravila da zatvoreniku treba ponekad i verovati - i šta
kaţete na ovakvu nekakvu formulaciju? - To ti je jedan
prema devet, jer ona matora kokoška i onaj drugi badţa
mogu celu tu stvar malo da zajebu. - Ĉujte, priĉu
moţemo i kasnije da izmislimo; za mene je, kaţem, prva
stvar koju trebamo da uradimo - da ga onesvestimo.
- Taĉno.

Ĉamĉa se probudio u bolniĉkom krevetu, dok mu

je iz grudi na usta izlazila neka zelena sluz. Svoje kosti
je osećao kao da mu ih je neko dugo drţao u hladnjaĉi.
Poĉeo je da kašlje, a kad mu je taj napad krkljanja
prestao devetnaest-i-po minuta kasnije, ponovo je utonuo
u plitak, bolešljiv san, ne shvatajući ni šta mu se dogaĊa
ni gde se trenutno nalazi. Kad je ponovo izronio na
površinu, ugledao je jedno prijateljsko ţensko lice koje
ga je odozgo gledalo, osmehujući se ulešiteljski. »Ama,
vi ćete d’ozdravite«, rekla mu je tapšući ga po ramenu.
»Malo zapaljence pluća je sve što imate.« Predstavila mu
se kao njegova fizioterapeutkinja, Zumbulka Filips. I
dodala: »Ja nikad nikog ne cenim po izgledu. Ne,
gospodine. Nemojte sluĉajno da tako nešto pomislite.«
Kad to reĉe, ona ga prevrnu na jednu stranu, stavi
mu neku kartonsku kutiju pored usta, zadiţe svoj beli
mantil, zbaci s nogu cipele, sportski skoĉi na krevet, pa
pacijenta zajaši, baš kao da je bio konj na kojem je
nameravala da projaše kroz paravane oko njegovog
kreveta i izleti napolje u bogzna kakav prerušeni pejzaţ.
»Tako je doktor naredio«, objasni mu ona. »Dve sesije
od po trideset minuta dnevno.« I bez daljeg
objašnjavanja, poĉe da ga ţustro buba po gornjoj
polovini tela, sa lako stisnutim ali oĉigledno struĉnim
pesnicama.
Za jadnog Saladina, sveţe pretuĉenog u
policijskim kolima, ovaj nov nasrtaj bio je ona poslednja
kap. Poĉeo je da se migolji pod udarcima njenih pesnica,
viĉuĉi, »Pustite me odavde; da li je neko obavestio moju
ţenu?« Naprezanje pri vikanju izazvalo mu je i drugi
napad kašlja koji je trajao sedamnaest minuta i ĉetrdeset
pet sekundi i navukao oštar ukor od strane
fizioterapeutkinje Zumbulke. »Ja zbog vas gubim
vreme«, rekla mu je. »Dosad bi trebala da sam završila s
masaţom vašeg desnog pluća, a ovako nisam ĉestito ni
poĉela. Je l’ vi ’oćete da se ĉestito ponašate il’ nećete?«
Ostala je i dalje na krevetu, jašući ga i odskaĉući sa
njega - »englezirajući«, dok ga je udarala po grudima a
njegovo se telo grĉilo; jahala ga je kao rodeo-jahaĉ koji
oĉekuje zvono posle devet sekundi i nagradu. On je
popuštao i polako se predavao, pa joj je najzad dopustio
da mu pesnicama isteruje zelenu sluz iz zapaljenih pluća.
Kad je ona s tim završila, osetio je obavezu da joj kaţe
kako se sad oseća mnogo bolje. Ona skloni onu malu
kutiju koja je bila do polovine ispunjena šlajmom, i
vedro mu reĉe, »Ama, vi ćete ubrzo kruto da si stojite«, a
zatim se, zbunjena i crvena, izvini, »da prostite«, i
pobeţe zaboravivši da ponovo navuĉe okruţujuću
zavesu.
»Vreme je da se proceni situacija«, reĉe on sebi.
PoštĊ je brzo ispipao svoje telo, video je da je njegovo
izmenjeno stanje ostalo isto. To ga je saznanje
onespokojilo i on shvati da je zapravo ţiveo u polunadi
da će mu ovaj košmar proći u toku spavanja. Sad je na
sebi imao neku tudinsku piţamu, ovog puta neupadljive
bledozelene boje, koja se slagala i sa platnom paravana,
delom zidova i tavanice, koji je video u ovom
tajanstvenom i bezimenom odeljenju bolnice. Noge su
mu se i dalje završavale onim tuţnim kopitima, a rogovi
na glavi bili su mu oštri kao i ranije... iz tog sumornog
inventarisanja prenuo ga je glas nekog ĉoveka u njegovoj
blizini, koji je jaukao u svom srceparajućem jadu, »Oh,
da li je neĉije telo ikad ovako patilo...!« v
»Šta li je sad ovo, zaboga?« pomisli Ĉamĉa i
odluĉi da to ispita. Ali sad je već slušao i mnoge druge
zvuke koji su bili isto tako uznemirujući kao i onaj prvi.
Ĉinilo mu se da ĉuje sve moguće vrste ţivotinjskih
zvukova: frktanje bikova, brbljanje majmuna s lakim
podvriskivanjem, pa ĉak i dreku papagaja - kućnih
ljubimaca, i onih malih australijskih papiga. Zatim je, iz
drugog pravca, ĉuo neku ţenu kako stenje i kriĉi, što je
zvuĉalo kao kraj poroĊajnih bolova; a onda i vrisak
novoroĊenĉeta. MeĊutim, ţenini krici nisu prestajali kad
su bebini vrisci poĉinjali; zapravo su se udvo-
udvostruĉavali po intenzitetu, a petnaestak minuta
kasnije, Ĉamĉa jasno zaĉu kako se glas drugog
novoroĊenĉeta pridruţuje onom prvom. Ali ţenine
poroĊajne muke ni sad nisu prestajale, i, u intervalima od
petnaest do trideset minuta, što je delovalo kao neka
beskonaĉnost, ona je nastavljala da dodaje nove bebe
onom već neverovatnom broju beba u tom usiljenom
maršu iz njene utrobe, kao da je nastupala neka
osvajaĉka armija.
Nos ga je obaveštavao da je taj sanatorijum, ili
kako su već tu ustanovu zvali, poĉinjao i da smrdi do
neba; vonjevi dţungle i seoskih dvorišta mešali su se sa
bogatim aromama sliĉnim onim egzotiĉnim zaĉinima što
cvrĉe u na-vatri-topljenom maslacu - korijanderu,
indijskom šafranu, cimetu, isiotu, karanfiliću. »Ovo je
već i suviše«, ĉvrsto je zakljuĉio. »Vreme je da se neke
stvari srede.« Izbacio je noge iz kreveta, pokušao da se
na njima uspravi, ali je odmah pao na pod, potpuno
nenaviknut na svoje nove noge. Bio mu je potreban ĉitav
jedan sat da bi savladao taj problem - uĉeći da hoda uz
pridrţavanje za krevet i posrtanje oko njega, sve dok nije
osetio samopouzdanje. I konaĉno, i nimalo nesigurno, on
se probi do najbliţeg paravana; ali tu se pojavi lice
imigracionog oficira Stajna, ĉeširskoj-maĉki-sliĉno,
odmah tu izmeĊu dva paravana s njegove leve strane, u
neposrednoj pratnji ostalih kolega, koji su iza njega
navukli zavese sa sumnjivom brzinom.
»Jesi li dobro, badţo?« upita ga Stajn, i dalje uz
širok osmeh.
»Kad ću ja moći da vidim doktora? Kad ću moći
da odem u klozet? Kad ću moći da odem odavde?« pitao
je Ĉamĉa u brzom ritmu i u jednom »cugu«. Stajn mu je
odgovorio u istom ritmu: doktor će odmah doći; sestra
Filips će mu doneti krevetsku gusku; a moći će i da ode
ĉim ozdravi. »Baš lepo od tebe što si pao u krevet sa tom
plućnom boljkom«, dodao je Stajn sa zahvalnošću autora
ĉiji je glavni lik u drami neoĉekivano sam rešio jedan
škakljiv tehniĉki problem. »To ĉitavu priĉu ĉini mnogo
uzbudljivijom. Tako ispada da si bio nezdrav, pa si,
posle svega, u vrućici i nasrnuo na nas. Na Nas
devetoricu - da to dobro zapamtiš! Hvala ti, badţo.«
Ĉamĉa nije mogao da naĊe reĉi da bi mu odgovorio. »A
druga stvar«, nastavio je Stajn, »ona matora ’tiĉurina,
gĊa Dajamond. Ispade da je otegla papke u svom krevetu
i da je sad mrtva ’ladna k’o ’ladna ovĉetina, a da je onaj
drugi dţentlmen prosto nestao u vidu lastinog repa.
Mada mogućnost za prljavu igru još nije iskljuĉena.«
»I, u zakljuĉku«, reĉe on, pre nego što će zauvek
nestati iz Saladinovog novog ţivota, »ja vam savetujem,
gospo’n GraĊanine Saladine, da se ne štrapacirate s
podnošenjem neke ţalbe. Izvinite me što govorim prosto,
ali vi s tim vašim rošĉićima i uvaţenim kopitima, ne
biste mogli da budete baš neki mnogo pouzdan svedok
na sudu. A sad, baj-baj, mister, i sve najbolje!«
Saladin Ĉamĉa je zaţmurio, a kad je otvorio oĉi,
njegov muĉitelj se bio pretvorio u bolniĉku sestru i
terapeutkinju Zumbulku Filips. »A što j’ vama tako
drago hodanje?« upita ga ona. »Što god vami duša ţeli,
vi samo pitajte mene, Zumbulku vašu, pa ćemo vidimo
šta moţemo da sredimo.«

*
 »Pst.«
Te noći, u zelenkastoj svetlosti tajanstvene
zdravstvene ustanove, Saladina je probudilo šištanje iz
nekog indijskog bazara.
»Pst! Ti, ArhiĊavole, Belzebube. Probudi se!«
Ispred njega je stajala neka figura, tako nemoguća,
da je Ĉamĉa ţeleo da zarije lice u ĉaršave; ali to ipak nije
mogao, jer, da li je to bio samo njegov san...? »Taĉno«,
reĉe taj stvor. »Vidiš, java, i ti tu nisi sam.«
Taj je imao pravo ljudsko telo, ali glavu - besnog
tigra, sa tri reda zuba. »Noćni ĉuvari sad obiĉno
dremaju«, objasni mu on. »I zato mi moţemo da malo
porazgovaramo.«
I upravo u tom trenutku, neki glas iz jednog od
drugih kreveta - iz svih kreveta, kako je Ĉamĉa sad znao,
koji su bili zaštićeni sopstvenim paravanima - glasno
zakuka: »Oh, da li je ikad neko telo ovako patilo!« a
ĉovek-tigar, ili mantikora-ljudoţder, kako je sam sebe
nazivao, besno zareţa. »To je onaj što se davi i kuka,
Mo(r)na(r) Liza«, uzviknuo je. »Samo su ga oslepili, i to
je sve što su mu uradili.«
»Ko je kome šta uradio?« Ĉamĉa je bio zbunjen.
»Stvar je u tome«, nastavljao je ljudoţder, »da li ti
hoćeš da sve ovo podnosiš?«
Saladin je i dalje bio zbunjen. Izgledalo je kao da
ovaj natuknjuje da su za ove mutacije bili odgovorni
drugi - ali koji drugi? Kako bi oni uopšte mogli da budu
odgovorni?
- »Ja ne vidim«, usudi se on da kaţe, »koga bi za
to trebalo kriviti...?«
 Ljudoţder zaškrguta sa tri reda svojih zuba, u
svojoj oĉiglednoj osujećenosti. »Ima ovde jedna ţena,
tamo preko«, reĉe to, »koja je sad uglavnom azijska
bizonka. Tu su i biznismeni iz Nigerije kojima su izrasli
snaţni repovi. Tu je i grupa turista iz Senegala koji su
samo prelazili iz jednog aviona u drugi, kad su ih
pretvorili u ljigave zmije. Ja sam, liĉno, angaţovan u
trgovini s prnjama; dosad sam nekoliko godina bio
odliĉno plaćen maneken za mušku odeću, sa bazom u
Bombaju, nosio sam raznovrsna odela i košulje. Al’ ko
će me sad, ovakvog, zaposliti?« i on iznenada briznu u
plaĉ. »De, de«, reĉe mu Saladin Ĉamĉa, automatski.
»Sve će biti u redu, siguran sam. Budi hrabar.«
Kreatura se umiri. »Stvar je u tome«, reĉe on
besno, - što neki od nas neće to da trpe. Hoćemo da
dunemo odavde, pre nego što nas pretvore u nešto još
gore. Ja svake noći osećam kako mi razni parĉići tela
poĉinju da se menjaju. Poĉeo sam, na primer, stalno da
puštam vetrove... izvinite... shvatate na šta mislim?
Uzgred reĉeno, probajte ovo«, i tutnu Ĉamĉi paketić
ekstraljutih pepermint-pastila. »Poboljšaće vam dah.
Podmitio sam jednog od ĉuvara da donese izvesnu
koliĉinu.«
»Ali kako oni to rade?« Ĉamĉa je ţeleo da zna.
»Opisuju nas«, šapnu drugi ozbiljno. »I to je sve.
Oni poseduju moć opisivanja, a mi podleţemo slikama o
nama koje oni konstruišu.«
»Teško je u to poverovati«, usprotivi se Ĉamĉa.
»Ja ovde ţivim već mnogo godina, i to se nikad ranije
nije desilo...« Reĉi mu se osušiše u grlu, jer je primetio
kako ga ljudoţder gleda kroz uske, nepoverljive oĉi.
»Mnogo godina?« upita to. »Kako je to moguće? - Da ti
moţda nisi neki cinkaroš? - Da, to je to, špijun?«
I baš tada se zaĉu jadikovka iz dalekog ugla tog
bolniĉkog odeljenja. »Puštite me d’idem napolje«,
zapomagao je neki ţenski glas. »O Isuse, ja ’oću d’idem
napolje. Isuse i Marijo, ja moram d’idem napolje, puštite
me d’idem, o Boţe, o Isuse Boţe!« Jedna vuĉja glava sa
veoma pohotljivim izrazom proturi se izmeĊu
Saladinovih paravana i uţurbano saopšti ljudoţderu.
»Ĉuvari će brzo da doĊu ’vamo«, šištala je. »To opet ona
kuka, Staklena Berta.«
»Staklena...« zausti Ĉamĉa. »Njena se koţa
pretvara u staklo«, nestrpljivo objasni ljudoţder, ne
znajući da govori Ĉamĉi o najstrašnijem snu u njegovom
ţivotu. »A one barabe su je razbile umesto nje. I ona sad
ne moţe da ode ni do klozeta.«
Neki novi glas zašišta kroz zelenkastu noć. »Tako
ti Boga, ţeno! Idi u tu jebenu krevetsku gusku.«
Vuk je ljudoţdera vukao dalje. »Je 1’ ovaj s nama
il’ nije?« hteo je da zna. Ljudoţder sleţe ramenima. »Ne
moţe da se odluĉi«, odgovori to. »Ne moţe da veruje
svojim oĉima, to je njegova nevolja.«
I oni pobegoše, ĉim su ĉuli kako se pribliţava
hruskanje teških cokula ĉuvara.

Sutradan nije bilo ni najmanjeg znaka da će se

pojaviti neki doktor, ili Pamela, a Ĉamĉa se u svojoj
krajnjoj pometenosti ĉas budio i ĉas je ponovo padao u
san, kao da te dve okolnosti nisu zahtevale da o njima
razmišlja kao o suprotnim stanjima, već kao o stanjima
koja teku jedno u drugo i natrag, da bi mu stvarala neku
vrstu beskonaĉne deliriĉne svesti... video je sebe kako
sanja o Kraljici, o tome kako ĉini neţnu ljubav s
Vladarkom. Ona je bila telo Britanije, avatar -
otelovljenje Drţave, a on je baš nju izabrao, sa njom se
spojio; ona je bila njegova Dragana, Luna njegovog
uţivanja.
Zumbulka je dolazila u zakazano vreme za jahanje
Ĉamĉe i udaranje pesnicama po njegovim grudima, a on
joj se bez reĉi prepuštao. Ali kad je jednom završila,
šapnula mu je na uho: »Jeste li vi uz ostale?« a on je
shvatio da je i ona uĉesnik u toj velikoj zaveri. »Ako si ti
uz njih«, ĉuo je sebe kako joj govori, »onda moţete i
mene ukljuĉiti.« Ona je zadovoljno klimnula glavom.
Ĉamĉa je osećao kako ga ispunjava neka toplina, pa je
poĉeo da se pita kako bi bilo kad bi šĉepao te
terapeutkinjine veoma neţne a ipak snaţne male pesnice;
ali tad se zaĉu uzvik iz pravca gde je bio slepi ĉovek:
»Moj štap, ja sam izgubio svoj štap.«
»Jadni stari badţa«, reĉe Zumbulka, i brzo skoĉivši
s Ĉamĉe odjuri do slepog ĉoveka, podiţe pali štap sa
poda i dade ga vlasniku, pa se vrati natrag Saladinu.
»Dakle«, reĉe mu ona, »vidimo se po podne; o-kej?
Nema problema?«
On je ţeleo da ona još ostane, ali Zumbulka je bila
sva ţivahna. »Ja sam mnogo zaposlena ţena, gos’n-
Ĉamĉa. Ĉekaju me mnoge stvari, i mnogi bolesnici.«
Kad je otišla, on je ponovo legao na leĊa i prvi put
se, posle dosta vremena, osmehnuo. Nije mu padalo na
pamet da se njegove metamorfoze svakako nastavljaju,
jer je sad u stvari imao romantiĉne predstave o toj
crnkinji Zumbulki; ali pre nego što je uspeo da te, tako
sloţene, misli privede kraju, slepi ĉovek iz susedstva
ponovo poĉe da govori.
»Zapazio sam ja vas«, slušao ga je Ĉamĉa kako
govori, »ja sam vas zapazio i da znate da ja cenim vašu
paţnju i razumevanje.« I Saladin shvati da se ovaj
formalno zahvaljuje praznom prostoru, a oĉigledno
veruje da tu još stoji fizioterapeutkinja. »Ja nisam ĉovek
koji zaboravlja ljubaznost. Jednog ću dana moţda biti u
stanju da vam se za sve to oduţim, ali za sada, molim
vas da znate da sam ja to zapamtio, i to s toplim
osećanjima...« Ĉamĉa nije imao hrabrosti da uzvikne ona
nije ovde, starče, malopre je otišla odavde. Slušao ga je
sa tugom u srcu, sve dok slepac ne upita prazan vazduh:
»Ja se nadam da ćete se i vi mene sećati? Bar malo? Bar
ponekad?« A zatim nastupi tišina; pa neki suv smeh; i
odjednom šum neĉijeg teškog sedanja na krevet. I,
konaĉno, posle nesnosne pauze, zaĉu se laţni patos:
»Oh«, zavapi govoraĉ za svoj raĉun, »oh, da li je ikad
neko ljudsko telo ovako patilo...!«
Mi stremimo ka visinama, ali nas naša priroda
izdaje, pomislio je Ĉamĉa; mi smo pajaci kojima fale
krune i barjaci. Obuze ga gorĉina. Nekad sam bio lakši,
srećniji, topliji. Crna voda mi je sad u venama.
I dalje ni glasa od Pamele. O, koji Pakao! Te noći,
rekao je ljudoţderu i vuku da je i on sa njima, i to bez
ostatka.

*
 Do velikog bekstva je došlo nekoliko noći docnije,
kad su Saladinova pluća bila gotovo osloboĊena šlajma,
zahvaljujući tretmanu gospoĊice Zumbulke Filips.
Ispostavilo se da je to bila dobro organizovana akcija
priliĉno velikog obima, koja je ukljuĉivala ne samo
pacijente tog sanatorijuma nego i detence - kako ih je
ljudoţder nazivao - one osobe drţane iza ţiĉane ograde
obliţnjeg Detencionog (zatvorskog) centra. Pošto nije
bio jedan od velikih stratega bekstva, Ĉamĉa je
jednostavno ĉekao pored svog kreveta, kako mu je bilo
naloţeno, dok mu Zumbulka nije dala znak, a onda su
njih dvoje istrĉali iz tog košmarnog odeljenja u bistrinu i
sveţinu noći s meseĉinom, i prošli pored nekoliko osoba
sa zaĉepljenim ustima: njihovih bivših ĉuvara. Bilo je tu
mnogo sablasnih figura koje su trĉale kroz svetlu noć, i
Ĉamĉa je brzo zapazio stvorenja koja nikad nije mogao
ni da zamisli - muškarce i ţene koji su delimiĉno bili i
biljke ili dţinovski insekti, ili bi ĉak promakao i neko ko
je bio delimiĉno sazdan od cigala ili kamenja; bilo je tu i
ljudi sa rogom nosoroga umesto nosa i ţena sa vratovima
dugaĉkim kao u ţirafe. Monstrumi su brzo beţali, u
tišini, ka kraju kompleksa zgrada Detencionog centra,
gde su ih ljudoţder i ostali mutanti sa oštrim zubima
ĉekali pored velikih rupa u ţiĉanoj ogradi koje su bili
progrizli za begunce, te se oni tako naĊoše napolju, u
slobodi, odlazeći svako na svoju stranu, bez nade, ali i
bez srama. Saladin Ĉamĉa i Zumbulka Filips trĉali su
jedno pored drugog, a njegova kopita su klip-klop-arala
na tvrdom ploĉniku: na istok, rekla mu je ona, dok je on
slušao kako mu bat sopstvenih koraka prigušuje one
ranije šumove u ušima, na istok istok istok trĉali su oni,
birajući sporedne drumove na svom putu ka Londonu-
gradu.
 4

Dţampi Dţoši, zvani Ţivac, bio je postao ljubavnik

Pamele Ĉamĉa, kako je ona kasnije rekla, »pukim
sluĉajem«, one noći kad je dobila vest o smrti svog muţa
u eksploziji aviona Bostan, te je Dţampija, tako, boja
glasa njegovog starog kolege s fakulteta, Saladina, koji
se javio iz zagrobnog ţivota usred te noći, i izgovorio
onih pet mudrih i jezgrovitih reĉi izvinite, oprostite
molim, pogrešan broj - i izgovorio ih, štaviše, manje
od dva sata posle Dţampijevog i Pamelinog pravljenja -
uz pomoć dve flaše viskija - one dvoleĎne ţivotinje - te
ga je tako, kaţem, taj glas doveo u gadan škripac. »Ko je
to bio?« Pamela se, onako iza sna, sa noćnom maskom
za zamraĉenje na licu, prevrnula na drugu stranu da to
pita, a on odluĉi da odgovori, »Ama, samo neĉiji dah,
tako reći; nema sekiracije«, što je bilo sasvim u redu,
sem što je sad on sam imao zbog neĉeg da se sekira,
sedeći uspravno u krevetu, go kao od majke roĊen i
sisajući, za utehu, što je ĉinio celog ţivota, palac na
desnoj ruci.
On je bio mali ĉovek sa ramenima poput one
ţiĉane vešalice za kapute i sa ogromnim kapacitetom za
ţivciranje, što se jasno videlo po njegovom bledom licu
sa upalim oĉima; njegovoj proreĊujućoj kosi - još
potpuno crnoj i kovrdţavoj - koju je on tako ĉesto
rašĉupavao svojim mahnitim rukama da se na njoj više
nije zapaţao dodir ĉešlja ili ĉetke - već mu je štrĉala na
sve strane, i njenom vlasniku davala izgled ĉoveka koji
se tek probudio, kasno, pa je zato u velikoj ţurbi; a zatim
i po njegovom umiljato visokom, stidljivom i
samosaţaljivom, ali i štucavom i preterano uzbuĊenom,
kikotanju; i sve je to doprinelo da mu se ime, Jamshed -
(Dţamšed) - preinaĉi u Jumpy – Diampi - (nervĉik,
»Ţivac«) - kako su ga svi, pa ĉak i novi poznanici,
automatski zvali; svi, osim Pamele Ĉamĉa. Saladinova
ţena, pomislio je, sišući palac grozniĉavo. - Ili udovica?
— Ili, o pomozi mi Boţe, supruga, naposletku. Osećao
je ljutnju prema Ĉamĉi. Povratak iz vodenog groba:
jedan tako operski dogaĊaj, u ovo vreme i u ovom veku,
izgledao mu je gotovo nepristojno, prosto kao neka
nepoštena radnja.
Ĉim je bio ĉuo tu vest o tragediji, on je odjurio u
Pamelinu kuću i nju tamo zatekao suva oka i staloţenu.
Ona ga je odvela u svoju radnu sobu, dušu-dalu za
ljubitelje rusvaja, na ĉijim su zidovima akvareli
ruţiĉnjaka visili izmeĊu plakata sa stegnutim pesnicama
na kojima je pisalo Partido Socialista, fotografijama
prijatelja i više zbijenih afriĉkih maski; i dok je on vrdao
levo-desno preko poda izmeĊu pepeljara i novina Glas i
feministiĉkih nauĉnofantastiĉnih romana, ona mu je klot
rekla: »Ono što me iznenaĊuje jeste to da, kad su mi tu
vest saopštili - šta da ti kaţem? - da sam pomislila, pa,
njegova smrt će zapravo stvoriti jednu priliĉno malu
rupu u mom ţivotu.« Dţampi-Ţivac, koji je bio na ivici
plaĉa i prepun uspomena na svog druga, zaustavio se na
svojim stazama preko sobe, zamahao rukama kao
krilima, izgledajući u svom velikom i bezobliĉnom
crnom kaputu kao neki vampir iznenada uhvaćen na
groznoj dnevnoj svetlosti. Onda je ugledao prazne flaše
od viskija. Pamela mu je rekla da je nekoliko sati ranije
bila poĉela da pije, i da otada pije postojano i ritmiĉno, s
predanošću trkaĉa na duge staze. On je seo pored nje na
njenu nisku, meku sofu-krevet, i ponudio da joj u tome
bude »pejsmejker« - trkaĉ-podstrekaĉ. »Kako ti kaţeš«,
rekla je i pruţila mu punu flašu.
I sad, sedeći uspravno u krevetu, s palcem u ustima
umesto grlića flaše, dok su mu njegova tajna i glavobolja
podjednako bolno bubnjale u glavi (on nikad nije bio ni
pijanac ni zatvoren ĉovek), Dţampi ponovo oseti kako
mu naviru suze na oĉi, i odluĉi da ustane i da se malo
prošeta. Otišao je uz stepenice, gore, u sobu koju je
Saladin uporno nazivao svojim »skrovištem«, u
prostranu potkrovnu odaju sa velikim staklenim oknima
na tavanici i prozorima koji su gledali dole na ogroman
gradski park sa lepim drvećem - hrastovima i tisovima,
pa ĉak i poslednjim brestovima koji su bili preţiveli
godine pomora drveća. Prvo brestovi, a sad i mi,
razmišljao je Dţampi. Moţda je to drveće neko
upozorenje. Ali on zatrese glavom da od sebe odagna te
sitno-satne morbidnosti, i posadi se na jedan kraj
drugarevog pisaćeg stola od mahagonija. Jednom, na
nekoj koleškoj zabavi, baš se tako bio posadio na jedan
sto mokar od prosutog vina i piva, pored neke mršave
devojke u crnoj ĉipkanoj mini-haljini, sa purpurnom
boom od perja i trepavicama sliĉnim srebrnim kacigama,
nesposoban da stisne petlju i da joj se obrati. Najzad se
okrenuo prema njoj i promucao neku banalnost ili nešto
sliĉno; ona ga je ošinula pogledom apsolutnog prezira i
rekla bez pokretanja svojih crno-lakovanih usana,
konverzacija je mrtva, čoveće. On je bio priliĉno
uzrujan, toliko uzrujan da je prasnuo, reci mi, zašto su
sve devojke u ovom gradu tako grube? a ona mu je
odgovorila, bez pauze za razmišljanje, zato što su skoro
svi momci kao ti. Nekoliko trenutaka kasnije, pojavio se
Ĉamĉa, bazdeći na mentol, u beloj indijskoj, dugaĉkoj
haljini, »kurti«, u tom svima poznatom, prokletom
»crtaću« o misterijama Istoka, i cura je pet minuta
kasnije otišla s njim. Baraba, pomisli Ţivac-Dţoši, dok
mu se stara ogorĉenost vraćala; Ĉamĉa nije imao stida,
on je bio spreman da bude sve ono što su oni ţeleli da
kupe, onaj iz-dlana-vam-čitam-sudbinu ĉaršavski
haljetak Hare-Krišna darma-bum-vrline, u kojem nikad
nećete brata u mrtvom stanju zateći. I tu je on stao, baš
kod te sintagme. Mrtvo stanje. Suoĉi se s tim,
Dţamšede! Devojke se nikad nisu lepile za tebe, to je
istina, a sve ostalo je zavist. Pa, moţda je to i taĉno, on
se sloţi napola, i opet: Moţda je on i mrtav, dodade; a
onda, moţda, opet, i nije.
Ĉamĉina soba se doimala besanog upadaĉa kao
domišljato ureĊena odaja, ali zato i tuţna: karikatura
sobe jednog glumca, puna potpisanih fotografija kolega,
letaka, uramljenih programa, snimaka sa proba, citata,
nagrada, tomova memoara filmskih zvezda - soba
kupljena u radnji, na metar, imitacija ţivota, maskina
maska. Ukrasne stvarĉice: pepeljare u obliku klavira,
porcelanski harlekini koji vire iza knjiga na polici. I
svugde - na zidovima, na filmskim plakatima, u toploj
svetlosti lampe koju drţi bronzani Eros, u ogledalu u
obliku srca, cedeći se naviše kroz kao-krv-crveni tepih i
kapljući sa tavanice - samo Saladinova potreba za
ljubavlju. U pozorištu se svi ljube i svako je svakom
srce. Glumĉev ţivot svakodnevno pruţa patvorinu
ljubavi; maska se mora zadovoljiti, ili barem utešiti
odjekom onog što ona traţi. Očajanja je bilo u njemu,
video je to Dţampi; sve bi on radio, navlaĉio bi na sebe
svakakve šašave kostime, pretvarao bi se u svašta, ako
mu je to donosilo neku toplu reĉ. Taj Saladin, koji
nikako nije bio bez uspeha kod ţena - vidi gore! Jadni
švaler. Ĉak mu ni Pamela, sa svom njenom lepotom i
inteligencijom, nije bila dovoljna.
A bilo je jasno i da je on za Pamelu bivao sve dalje
od dovoljnog. Negde pri dnu druge flaše viskija, Pamela
je naslonila glavu na njegovo rame i naćefleisano mu
rekla: »Ti ne moţ’da shvatiš to olak-šanje biti s nekim s
kim ne moram da se svaĊam kad god kaţem neko svoje
miš-ljenje.« On je ĉekao; posle kraće pauze, doĊe još.
»On i njegova kraljevska Porodica, prosto da ne veruješ.
Pa kriket, pa Parlament, pa Kraljica. Pa i ova palata
nikad nije prestala da za njega bude jedna poštanska
razglednica - ,anzis’-karta! Nikad nisi mog’o da ga
nateraš da vidi ono što je stvarno stvarno.« Onda je
zatvorila oĉi i dopustila da joj rnka, sluĉajno, ostane na
njegovoj. »On je bio pravi Saladin«10, rekao je Ţivac.
»Ĉovek koji je imao da osvoji jednu svetu zemlju,
njegovu Englesku, onu u koju je verovao. I ti si bila deo
nje.« Ona se, na to, otkotrljala od njega i prostrla na
podu preko magazina, lopti zguţvane hartije, nereda.
»Deo nje? Ja sam bila krvava Britanija. Toplo pivo, pita
s mesom, zdrav razum i ja. Ali Dţampi Dţ., ja sam i
stvarno stvarna; stvarno sam stvarna.« Pruţila je ruku ka
njemu, šĉepala ga i povukla onamo gde su njena usta
ĉekala, i poljubila ga u usta sa ne-pamelskim soĉnim
usisavanjem. »Je l’ kapiraš šta mislim?« Da, on je to
ukapirao.
»Trebalo je samo da ga ĉuješ šta je priĉao o onom
foklandskom ratu«, rekla mu je docnije, odvajajući se od
njega i od aktivnosti, i igrajući se sa jednim ĉuperkom
svoje kose. »,Pamela, pretpostavi da usred noći zaĉuješ
neke šumove dole u kući i kreneš da vidiš šta je to, kad
tamo, u dnevnoj sobi, stoji jedan rmpalija s lovaĉkom
puškom u rukama, pa ti kaţe, Vraćaj se gore! - šta bi ti
uradila?’ Vratila bih se gore, rekla sam. Dakle, to ti je
baš tako. Nametljivci, upadaĉi u tvoju roĊenu kuću. E,
neće ga, vala.« Dţampi je zapazio da je stegla pesnice i
da su joj zglobovi na njima bili kao kost beli. »Ja sam
mu na to rekla, ako moraš da se sluţiš tim prokletim
metaforama, onda ih postavi kako treba. To liči na
situaciju kad dva ĉoveka polaţu pravo na neku kuću, a
jedan se od njih dvojice bespravno useli u nju, i onda se
onaj drugi pojavi s lovaĉkom puškom u rukama. Dakle,
to ti je baš tako.« - »To je ono stvarno stvarno«, rekao je
Dţampi klimajući glavom potvrdno. »Taĉno«, pljesnula
ga je po kolenu. »To je stvarno taĉno, mister Lafe bez
Repa... to je stvarno istinski tako. U samoj stvari. Daj još
jedno piće.«
Nagnula se ka muziĉkom stubu i pritisnula dugme
na »tejp-rikorderu«. Isuse, pomislio je Dţampi, urlatori?
Daj mi malo mira. I pored svih njenih mudrih stavova u
ţivotu, ova dama je još imala dosta da nauĉi o muzici. I
eto ih - drn-zvrc-drnke-drnke-bum-tras-mjuzik! A zatim,
bez upozorenja, on je poĉeo da plaĉe, sa pravim suzama
izazvanim falš-emocijama od disko-bit imitacije bola.
Bio je to Sto-trideset-sedmi psalm, »Superizliv
duhovni«. Kralj David je dozivao kroz vekove. Kako da
pevamo pesmu Gospodnju u jednoj zemlji tuĊinskoj?
»U školi sam morala da uĉim psalme«, rekla je
Pamela Ĉamĉa, sedeći na podu sa glavom naslonjenom
na sofu-krevet, ţmureći ĉvrsto. Pokraj reke vavilonske,
gde sedeli mi smo, ah ah i plakali smo... Zaustavila je
traku, ponovo legla na leĊa i poĉela da recituje. »Ako
zaboravim tebe, O Jerusalime, tvoje ime, neka mi desna
ruka zaboravi veštine; ako se tebe nikad ne setim ja, nek’
mi se jezik za nepca zalepi, da! Da, ako Jerusalimovo
ime velje ne ispuni svako moje veselje.«
Kasnije, zaspala u krevetu, sanjala je o svojoj školi
u konviktu, o jutrenjima i veĉernjima, o pojanju psalama,
kad je Ţivac-Dţampi prosto uleteo u nju, protresao je i
probudio, viĉući, »Ovo ništa ne valja. On nije mrtav.
Saladin je krvavo ţiv-ţivcat!«

Ona se odmah probudila, zaranjajući ruke u svoju

gustu, talasastu, kaniranu kosu, u kojoj su bile poĉele da
se tek pojavljuju prve sede vlasi; kleknula je u krevetu,
gola, sa rukama u kosi, nesposobna da se pokrene, sve
dok Dţampi nije prestao da govori, a zatim je, bez
upozorenja, poĉela da ga bije, da ga pesnicama udara po
grudima, i amenima, pa ĉak i po licu, što je jaĉe mogla.
On je sedeo u krevetu pored nje, smešan u njenoj
nabranoj spavaćici, dok ga je ona tukla; bio je opušten i
dopuštao je da mu telo prima njene udarce, pokorno.
Kad više nije mogla da ga bije, telo joj je bilo znojavo, a
on je pomislio da je moţda slomila jednu ruku. Sela je
mirno pored njega, dašćući, i oboje su ćutali.
U sobu je ušlo njeno kuĉe sa zabrinutim izrazom, i
utrpalo se izmeĊu njih dvoje da njoj pruţi šapu i da joj
lizne levu nogu. Dţampi se oprezno pomerio u stranu.
»A ja mislio da su vam ga ukrali«, rekao je nešto kasnije.
Pamela je klimnula glavom za da, ali. »Lopovi su nas
kontaktirali. Platila sam im otkupninu. A on se sad
odaziva na novo ime - Glen. To je o-kej; ja i onako nikad
nisam mogla da mu pravilno izgovaram ono staro - Šer
Kan.«
Posle izvesnog vremena, Dţampi je osetio potrebu
da govori. »Ovo što si mi sad uradila«, poĉeo je.
»Oh, boţe. Izvini.«
»Ma, nema veze. Nešto sliĉno sam i ja jednom
uradio. Moţda je to bila i najpametnija stvar koju sam
ikad uradio.« U leto, 1967. godine, on je zastrašivanjem
naterao »apolitiĉnog« dvadesetjednogodišnjeg Saladina
da uĉestvuje u antiratnim demonstracijama. »Jednom u
tvom ţivotu, mister-Snobe, ja ću da te cimnem dole na
moj nivo.« U grad je dolazio Harold Vilson, a zbog
podrške laburistiĉke vlade ameriĉkoj intervenciji u
Vijetnamu, spremao se masovni protest. Ĉamĉa se
pridruţio, »iz radoznalosti«, rekao je. »Ţelim da vidim
kako se takozvani inteligentni ljudi pretvaraju u rulju.«
Tog dana je kiša lila kao iz kabla, ĉitav okean
vode. Demonstranti na Markit Skveru bili su mokri do
gole koţe. Dţampi i Ĉamĉa, nošeni gomilom, našli su se
na fasadnom stepeništu gradske kuće; pogled s tribina,
rekao je Ĉamĉa sa velikom ironijom. Pored njih su
stajala dva studenta prerušena u ruske atentatore, sa
crnim šeširima, u dugaĉkim kaputima i sa tamnim
naoĉarima, noseći kutije za cipele, pune paradajza
umoĉenog u mastilo, na kojima je krupnim slovima
pisalo - bombe. Ubrzo posle dolaska Predsednika vlade,
jedan od njih dvojice potapšao je jednog policajca po
ramenu i rekao. »Izvinite, molim. Kad g. Vilson
samozvani Pre’sednik vlade, stigne svojim dugaĉkim
kolima, najlepše vas molimo da mu spuštite prozor na
autu, kako bi moj drugar mog’o da mu unutar bači
bombe.« Policajac mu je odgovorio. »Ho, ho, gospodine.
Vrlo dobro. A sad da ja vami nešto recnem. Vi moţete
da bačite jaja na njega, gospodine, jerbo ja nemam ništa
sproću toga. A moţete da ga gaĊate i paradajzima,
gospodine, baš k’o što ih i drţite u toj kutiji, crno
ofarbanoj i sa etiketom bombe, jerbo ja nemam ništa ni
sproću te radnje. Al’ ako vi na njega bačite nešto tvrdo,
gospodine, ondak će moj kolega da vas upuca svojim
odgovarajućim pištoljem.« O bezazleni dani, kad je svet
bio mlad... I kad je automobil stigao, došlo je do
talasanja mase, pa su se Ĉamĉa i Dţampi razdvojili.
Zatim se Dţampi pojavio - na krovu limuzine Harolda
Vilsona, po kojem je ţivahno skakao, praveći velika
ulubljenja, skakao kao divljak u ritmu skandiranja mase:
U borbu do pobede - i otac i sin - ţiveo Ho Ši Min!
»Saladin je poĉeo da viĉe na mene da siĊem,
delimiĉno zato što je u masi bilo mnogo onih
,specijalaca’ koji su se okupljali oko limuzine, ali najviše
zbog svoje prokleto velike zbunjenosti prizorom.«
MeĊutim, Dţampi je i dalje Ċipao po krovu, u sve veću
visinu i sve jaĉe bubanje po limu, mokar do gole koţe,
dok mu je dugaĉka kosa letela na sve strane: Dţampi-
Ċipaĉ, skaĉući u mitologiju tih davnih godina. A Vilson i
ţena mu Marša, sedeli su zgureni na zadnjem sedištu i
drhtali od straha. Ho! Ho! Ho Ši Min! U poslednjem
mogućem trenutku, Dţampi je duboko udahnuo vazduh i
glavaĉke skoĉio u more mokrih i prijateljskih lica, i
nestao. Nikad ga nisu uhvatili: pijane svinje smrdljive.
»Saladin nije hteo sa mnom da govori više od nedelju
dana«, sećao se Dţampi. »A kad je progovorio, rekao je
samo, ,Nadam se da shvataš da su oni ţandarmi mogli da
te raznesu mecima, ali nisu’.«
I dalje su sedeli jedno pored drugog na ivici
kreveta. Dţampi dirnu Pamelinu ruku. »Samo hoću da
kaţem da znam kako se ĉovek u takvoj situaciji oseća.
Bum, tras. Neverovatno osećanje. Prosto, osećaš
potrebu.«
»Oh, boţe moj«, reĉe ona, okrećući se njemu. »Oh,
boţe moj, izvini, al’ stvarno sam osećala potrebu.«

Sutradan ujutro, ĉitav sat je izgubila da bi dobila

vezu sa vazduhoplovnom kompanijom, zbog velikog
broja poziva oko katastrofe, a zatim još dvadeset pet
minuta u dokazivanju - ali on se javio telefonom, to je
bio njegov glas - dok je na drugom kraju ţice neki ţenski
glas, profesionalno istreniran za opštenje s ljudskim
bićima u krizi, shvatao kako se ona oseća i saosećao sa
njom u ovom strašnom trenutku, i sve vreme bio veoma
strpljiv, ali oĉigledno nije verovao ni u jednu reĉ koju je
ona izgovorila. Ţao mi je, madam, ne ţelim da budem
brutalna, ali avion se raspao gore u vazduhu, na visini
od devet hiljada metara. Pred kraj ovog razgovora,
Pamela Ĉamĉa, normalno ţena koja je umela da se
odliĉno savlaĊuje, koja se zakljuĉavala u kupatilo kad je
htela da plaĉe, vrisnula je preko telefona, Tako vam
Boga, ţeno, hoćete li već jednom prestati sa tim vašim
sitnim i dobrim samarićanskim govorancijama, i da
slušate šta vam ja govorim? Naposletku je zalupila
slušalicu, pa se okrenula Dţampi-Dţošiju, koji je,
ugledavši izraz njenih oĉiju, prosuo kafu koju joj je
donosio, jer su udovi poĉeli da mu se tresu od straha.
»Puzavĉe jebeni«, psovala ga je. »On je još ţiv, je l’ da?
I ja pretpostavljam da je on sleteo sa neba na jebenim
krilima, pa se sunovratio dole pravo u najbliţu
telefonsku govornicu da u njoj presvuĉe svoj jebeni
supermenski kostim i da se javi svojoj ţenici.«
Bili su u kuhinji i Dţošiju pade u oĉi ĉitav jedan
niz kuhinjskih noţeva prikaĉenih uz jednu
namagnetisanu metalnu traku na zidu pored Pameline
leve ruke. On otvori usta da nešto kaţe, ali mu ona ne
dopusti. »Iznesi se pre nego što nešto uĉinim«, reĉe ona.
»Ne mogu da verujem da sam istrzala na jednog ovakvog
tipa. Ti, i tvoji glasovi na telefonu: trebalo je da znam,
jebi-ga.«

Poĉetkom sedamdesetih godina, Dţampi je vodio

jedan putujući disco-ansambl koji je delovao iz straţnjeg
dela njegovog ţutog kombija. On ga je nazvao Finov
Palac u ĉast legendarnog uspavanog irskog diva Fina
Mek Kula, još jednog debila koji je sisao palac, kako je
Ĉamĉa imao obiĉaj da kaţe. Jednog dana je Saladin
napravio grubu šalu sa Dţampijem: pozvao ga je
telefonom, govoreći engleski sa blagim mediteranskim
naglaskom, i zamolio ga za muziĉke usluge Palca na
ostrvu Skorpiosu, u ime gĊe Ţakline Kenedi-Onazis,
nudeći mu honorar od deset hiljada dolara i besplatan
prevoz do Grĉke, privatnim avionom, za najviše šest
osoba. Bilo je to strašno uĉiniti jednom bezazlenom i
poštenom ĉoveku kao što je Dţamšed Dţoši. »Treba mi
jedan sat da razmislim«, rekao je on, a zatim je pao u
duševnu agoniju. Kad se, sat kasnije, Saladin ponovo
javio i ĉuo da Dţampi odbija ponudu gĊe Onazis iz
politiĉkih razloga, on je shvatio da mu se prijatelj veţba
da postane svetac, i da nije bilo dobro njega zavitlavati.
»GĊa Onazis će sigurno biti oĉajna kad to ĉuje«,
zakljuĉio je Saladin, a Dţampi je briţno odgovorio:
»Molim vas da joj kaţete da to nije ništa lično, jer ja se
njoj u stvari mnogo divim.«
Svi se mi već dugo poznajemo, pomislila je
Pamela kad je Dţampi otišao. I moţemo jedni druge da
povreĊujemo uspomenama starim dve decenije.

O temi zabuna sa glasovima, razmišljala je ona dok

je to popodne prebrzo jurila drumom M4, vozeći svoj
stari MG s ĉvrstim krovom, od kojeg je imala izvesno
zadovoljstvo koje je bilo, kako je to ona uvek veselo
priznavala, »ideološki sasvim nezdravo« - a što se te
teme tiĉe, ja bih stvarno morao da budem milostiviji.
Pamela Ĉamĉa, roĊena Lavlejs, imala je takav glas
da je sve ostalo u njenom ţivotu na razne naĉine bilo u
sluţbi glasovne kompenzacije. Bio je to glas sazdan od
engleskog tvida, svilenih marama, voćnog pudinga,
travnih hokejskih štapova, krovnog rogoza, sapuna za
omekšavanje koţnog remenja, kućnih zabava,
kaluĊerica, porodiĉnih sedišta u crkvi, velikih pasa i
ćiftinstva (sve to u zvucima pravilnog engleskog
izgovora!), ali uprkos svim njenim naporima da mu
smanji volumen, glas joj je bio buĉan kao neki pijanac u
smokingu koji u svom klubu pravi nered. Tragedija
njenih mlaĊih dana bila je u tome što su je, zahvaljujući
tom njenom glasu, neprestano jurili dţentlmeni-farmeri,
bitnici-debitanti i razni gradski frajeri koje je ona iz
dubine duše prezirala, dok su je oni zeleni i marširajući
mirovnjaci i menjaĉi sveta u ĉijem se društvu intenzivno
osećala kao kod kuće, gledali sa dubokim podozrenjem
koje se graniĉilo sa nezadovoljstvom. A kako bi neko i
mogao da bude na strani anĎela kad zvuĉi kao no-
goodnik ĉim otvori usta? Ubrzavajući pored Ridinga,
Pamela je škrgutala zubima. Jedan od razloga što je bila
odluĉila da prizna da je to stavilo taĉku na njen brak pre
nego što se sudbina postarala umesto nje, bio je u tome
što se jednog jutra probudila i shvatila da Ĉamĉa uopšte
nije zaljubljen u nju nego u taj njen glas koji bazdi na
jorkširski puding i hrastov ţir, u taj krepki, ruţiĉasti glas
one starinske Engleske iz snova, u koju je on tako
oĉajniĉki ţeleo da se useli. Bio je to brak ukrštenih
ciljeva, u kojem je svaka strana srljala upravo ka onom
od ĉega je ona druga beţala.
Nema prezivelih. I usred noći, onaj idiot Dţampi i
njegov glupi laţni alarm! Nju je to bilo tako potreslo da
nije mogla da bude svesna onog potresa od odlaska u
krevet sa Dţampijem i tucanja koje je bilo, pa, priznaj
to, jedan priliĉno zadovoljavajući fazon, poštedi me
svoje nonšalancije, prekorevala je sebe, jer kad si ti
poslednji put imala toliku zabavu? Morala je mnogo
štošta da obavi, i evo ti nje, sad, kako to i obavlja beţeći
što je brţe mogla. Nekoliko dana neumerenog uţivanja u
nekom skupom hotelu u prirodi, i svet moţe poĉeti da joj
manje liĉi na neku jebenu rupu paklenu. Terapija
luksuzom: okejokej, dopustila je - znam: okrećem se
visokom stilu ţivota. Da ga jebeš; gledaj me samo kako
furam! Ako imaš nešto protiv, isprdi to iz svog dupeta. Iz
guzice. Prkna.
Sto pedeset kilometara na sat pored Svindena, a
vreme postade jezivo. Odjednom - crni oblaci, munje,
pljusak; ali i dalje je pritiskala gas. Nema preţivelih.
Ljudi su uvek crkavali zbog nje, ostavljajući je sa ustima
punim reĉi i niko nije smeo da pljune na njih. Njen otac,
nauĉnik-klasiĉar, koji je umeo da pravi viceve na
starogrĉkom i od koga je ona nasledila taj Glas, svoju
kulturnu baštinu i prokletstvo; i njena majka koja je
ĉeznula za njim dok je bio u ratu kao pilot-»Koţna
Ĉarapa« - krĉilac vazdušnih puteva - te je tako morao da
sto jedanaest puta leti kući iz Nemaĉke, u sporom
avionu, kroz noć u kojoj su njegovi sopstveni blesci
prosto osvetljavali put bombarderima - i koja se
zaklinjala, kad se on vraćao sa bukom ak-ak-flak-flak
(protivavionskih granata) u ušima, da ga nikad neće
ostaviti - te ga je tako svukud pratila, u onu tromu
šupljinu depresije iz koje se on nikad nije stvarno
izvukao - pa i u dugove, jer on nije imao lice za poker, te
je uzimao njen novac kad je izgubio svoj - i, konaĉno, i
do vrha jedne visoke zgrade, odakle su najzad oboje
našli svoj put. Pamela im to nikad nije oprostila, posebno
zato što joj nisu pruţili mogućnost da im kaţe da od nje
nemaju oproštaja. Da bi se ponovo vratila sebi, krenula
je da odbacuje sve ono njihovo što je u njoj bilo ostalo.
Njen um, na primer: odbila je da ide u koledţ. A pošto
nije mogla da se otarasi svog glasa, ona ga je tako
»naštelovala« da iskazuje ideje koje bi njeni
konzervativno-samoubilaĉki roditelji anatemisali. Udala
se za jednog Indijca. A kako je on ispao mnogo sliĉan
njima, htela je da ga ostavi. Bila je odluĉila da ode od
njega. Kad, eto, opet je preĊe jedna smrt.
Iznenada se našla na drumu sa ĉitavom kolonom
kami-ona-hladnjaĉa, zaslepljena »sprejom« koji su joj na
vetrobran štrcali njihovi toĉkovi, kad je uletela u jednu
ogromnu baru koja ju je ĉekala u jednom manjem
udubljenju na drumu i onda je njen MG poĉeo da akva-
planira straviĉnom brzinom, zastranjujući sa »brze
trake« i okrenuvši se prema suprotom pravcu, tako da je
ispred sebe ugledala farove hladnjaĉa kako bulje u nju
kao oĉi anĊela-utamanjivaĉa - Azrijela. »Zavese«,
pomislila je; ali kola joj se zaljuljaše i skliznuše sa puta
jednog mitološkog Dţaganata (pod ĉije su se toĉkove u
verskom zanosu nekad bacali Hindusi), skrenuvši desno
preko tri trake auto-puta koje su, kao nekim ĉudom, bile
prazne, pa se zaustaviše sa udarom, manjim no što bi se
moglo oĉekivati, o metalnu barijeru na desnoj ivici
druma, pošto su se bila okrenula za još sto osamdeset
stepeni, ponovo prema zapadu, gde se, uprkos
starovremskom satu, sunce probijalo kroz olujne oblake.

Činjenica da smo još u ţivotu nadoknaĊuje ono što

nam je ţivot učinio. Te veĉeri, u jednoj hotelskoj
trpezariji sa hrastovim lamperijama, dekorisanoj
srednjovekovnim zastavama, Pamela Ĉamĉa, u svojoj
najblistavijoj veĉernjoj haljini, jela je divljaĉ i pila iz
butelje vino Chateau Talbot proslavljajući jedan nov
poĉetak, bekstvo iz ĉeljusti... zna se ĉijih - proslavljajući
jedan taze-start - jer da bi se ponovo rodio, morao bi
najpre da si... dakle, maltene, i u svakom sluĉaju. Pod
poţudnim pogledima Amerikanaca i trgovaĉkih putnika,
ona je jela i pila sama, i vratila se, pre ponoći, u
princezinsku spavaću sobu u jednoj kamenoj kuli, da bi
se dugo ĉvarila u kadi i gledala stare filmove na
televiziji. U toj otavi - posle njenog oĉešavanja o skute
Smrti - osećala je kako joj prošlost curi iz sećanja: njena
mladost, na primer, pod staranjem njenog opakog ujaka
Harija Hajema (Higham), koji je ţiveo u jednom dvorcu
iz sedamnaestog veka, na gospodskom imanju, nekad u
posedu jednog daljnjeg roĊaka, Metjua Hopkinsa,
Glavnog-lovca-na-veštice, koji je to zdanje nazvao
Gremlins - Kuća vampirića - oĉigledno sa smislom za
makabristiĉki, crni humor. Sećajući se g. sudije Hajema
sa namerom da ga zaboravi, mrmljala je odsutnom
Dţampiju da i ona ima svoju vijetnamsku priĉu. Posle
prvih velikih demonstracija na Grouv-’ner Skveru, gde
su mnogi demonstranti bacali klikere-staklence pod
kopita jurišajućih konja s jahaĉima policajcima, došlo je
do presedana u britanskom kriviĉnom zakonu, sa jednim
novim paragrafom u kojem se kaţe da su i staklenci
smrtonosno oruţje, pa su mladići i devojke strpani u
zatvor, pa ĉak i deportovani, zbog posedovanja malih
staklenih klikera. Predsednik sudskog veća u sluĉaju
Grouv’nerskih Staklenaca bio je taj isti Hari (Henri
Higham, kasnije poznat kao Hang’em, tj. Hang them -
Obesite ih), a budući njegova sestriĉina, to je za ovu
mladu ţenu bio još jedan teret, uz onaj koji je već nosila
zbog svog glasanja za desno krilo. A sad, topla u
krevetu, u svom privremenom zamku, Pamela Ĉamĉa se
oslobaĊala od tog matorog demona, Zbogom, Hang’em,
ja nemam više vremena za tebe; i od duhova svojih
roditelja; i pripremala se da se oslobodi i onog
najnovijeg duha.
Pijuckajući konjak, Pamela je gledala vampire na
televiziji i dopuštala sebi da uţiva u tome, to jest, u
samoj sebi. No, da li je ona sebe izmislila u sopstvenoj
predstavi – imidţu - o sebi? Ja sam ono što sam,
nazdravila je sebi Napoleon brandyjem. Ja radim u
Savetu za odnose u zajednici opštine Brikhol; kao
delegat zajednice, i u tom poslu sam perfektna, super, da
sama takokaţemosebi. Ţiveli! Upravo smo izabrali našeg
prvog crnog Predsedavajućeg - prvu crnu glavnu Stolicu
- a oni koji su glasali protiv njega bili su sami belci. A
sad - na eks! Prošle nedelje, jedan Azijat, uvaţeni uliĉni
trgovac, za koga su se zauzimali ĉlanovi Parlamenta svih
stranaka, deportovan je posle osamnaest godina boravka
u Britaniji, samo zato što je, petnaest godina ranije,
poslao vlastima neki formular sa ĉetrdeset osam sati
zakašnjenja. Čin-čin! Kuc-kuc-ţiveli! Iduće nedelje u
Brikholskom mesnom sudu, policija će nastojati da sredi
jednu pedesetogodišnju Nigerijku, pod optuţbom da je
napala organe vlasti, pošto su je prethodno bezdušno
premlatili. Skol! U zdravlje! Ovo je moja glava: vidiš? A
svoj posao nazivam: udaranjem glavom o cigleni zid
zgrade Brikhola.
Saladin je bio mrtav a ona je bila ţiva.
U to ime je i pila. Bilo je stvari koje sam ĉekala da
ti kaţem, Saladine. Nekih velikih stvari: o jednoj novoj
visokoj kancelarijskoj zgradi u Visokoj ulici Brikhol,
preko puta restorana McDonald’s; - gradili su je tako da
bude savršeno izolovana od svake spoljašnje buke, ali
zidare je ta tišina toliko uznemiravala da oni sad puštaju
trake sa strašnom belom bukom na onom ţutom sistemu.
- Ti bi to voleo da slušaš, ah? - A što se tiĉe one
zaratustrinske ţene koju znam, Bapsi, tako se ona zove,
koja je jedno vreme ţivela u Nemaĉkoj pa se zaljubila u
jednog Turĉina. - Nevolja je bila u tome što im je jedini
zajedniĉki jezik bio nemaĉki; a sad je Bapsi zaboravila
sve što je znala, dok je on uĉio, i sve više savladavao taj
jezik, i piše joj sve poetskija pisma na tom jeziku, dok
ona jedva moţe da mu odgovara jezikom nemaĉkih
deĉjih pesmica. - Ljubav umire zbog neravnopravnosti
jezika, šta ti misliš o tome? - Ljubav umire. To je naša
tema, zar ne? Saladine? Šta kaţeš na to?
I, zatim, par sitnih stvari. Postoji jedan ubica na
slobodi u mom kvartu, specijalista za ubijanje starih
ţena; nemoj da brineš, ja sam bezbedna. One su mnogo
starije od mene.
I još jedna stvar: ja te napuštam. Sve je gotovo. Mi
smo završili svoje.
Nikad nisam mogla da ti bilo šta kaţem, stvarno
nisam, ĉak ni najmanju stvar. A i kad bih nešto rekla, ti
bi od komarca pravio magarca, pa bi ĉitav sat kukao, kao
da bi to promenilo ono što si ti video u ogledalu, ono što
ti je zategnutost tvojih pantalona govorila. Ti si me
prekidao pred svetom. Ljudi su to primećivali, videli su
šta ti misliš o meni. Ja sam ti to opraštala, i to je bila
moja greška; ja sam videla tvoje jezgro, to tako
zastrašujuće pitanje da si morao da ga štitiš sa svom
onom tvojom pozom, onom nameštenom sigurnošću u
sebe. Onom prazninom, zapravo.
Zbogom, Saladine. Ispila je svoju ĉašu i spustila je
pored sebe. Kiša je ponovo poĉela da dobuje u njene
vitraţne prozore; ona navuĉe zavese i ugasi svetlost.
 I leţeći tamo, i tonući u san, mislila je na onu
poslednju stvar koju je htela da kaţe svom pokojnom
muţu. »U krevetu«, nadolazile su joj reĉi, »ti si delovao
kao da se ne zanimaš za mene, za moje zadovoljstvo, za
ono što mi je bilo potrebno - nikad, u stvari. Pomišljala
sam da tebi nije bila potrebna ljubavnica, već sluškinja.«
I hajd’ sad - poĉivaj u miru.
Sanjala ga je, sanjala njegovo lice koje joj je
ispunjavalo san. »Stvari se završavaju«, on joj je jednom
rekao. »Ova civilizacija; stvari se skupljaju oko nje. Bila
je to i te kakva kultura, i sjajna i prljava, i kanibalska i
hrišćanska, slava ovoga sveta. Treba da je proslavljamo
dok moţemo; dok ne padne noć.«
Ona se s njim nije sloţila, nije ĉak ni u snu, ali je
znala, dok je sanjala, da nema nikakvog smisla da mu to
sad kaţe.

Kad ga je Pamela Ĉamĉa izbacila iz svoje kuće,

Dţampi Dţoši je otišao u indijski Shaandaar Cafe, u
Visokoj ulici Brikhol, i tamo seo, pokušavajući da
zakljuĉi da li je on budala ili nije. Bilo je to ujutro, te je
zato lokal bio gotovo prazan, ne raĉunajući jednu debelu
damu koja je kupovala kutiju indijskih pita barfi i Ďelebi,
dvojicu konfekcijskih radnika koji su pili čalu-čaj i jednu
Poljkinju iz starog vremena kad su Jevreji vodili
eksploatatorske radionice u blizini, koja je ceo dan
sedela u jednom uglu sa dve porcije indijskog povrća
samose, jednim purijem i ĉašom mleka, pokazujući
svakom ko je ušao u lokal da ona tu sedi samo zato što je
ta hrana »najbolja posle jevrejskog košera, i da danas
morate da konzumirate ono što je najzdravije«. Dţampi
je seo sa svojom kafom za sto ispod jedne grozne uljane
slike neke golosise mitske ţenske sa nekoliko glava na
ramenima i pramenjem oblaka preko bradavica,
naslikane u prirodnoj veliĉini ruţiĉastom bojom sušenog
lososa, neonski zelenom i zlatnom, a kako još nije bilo
navale gostiju na restoran, restorater g. Sufijan je zapazio
da je Dţampi u stanju potištenosti.
»Hej, Sveti Dţampi«, otpevuši on, »što mi, bolan,
u lokal unosiš tmurno vreme? Zar ova zemlja i onako
nema dovoljno oblaka?«
Dţampi pocrvene kad mu Sufijan u jednom skoku
priĊe sa svojom belom kapicom posvećenosti na glavi,
ĉiodom prikaĉenom na pravo mesto, kao i obiĉno, i sa
bezbrknom bradom kaniranom u riĊe, posle bradonjinog
nedavnog hodoĉašća u Meku. Muhamad Sufijan bio je
krupan, trbušast ĉovek sa glomaznim dolakticama,
koliko bogobojaţljiv toliko i nefanatiĉan vernik, a Dţoši
ga je smatrao za neku vrstu svog starijeg roĊaka. »Ĉuj,
ĉiko«, reĉe mu on, dok je kafedţija stajao iznad njega,
»je l’ ti mene smatraš za pravog idiota, il’ tome sliĉno?«
»Da 1’ ti ikad zaraĊuješ neke pare?« upita ga
Sufijan.
»Ne ja, ĉiko.«
»Da l’ se ti baviš nekim poslom? - kao što je
eksport-import, na primer. Bespravno? Nekom radnjom
na zabaĉenom ćošku?«
»Ja se nikad nisam razumeo u cifre.«
»I gde su tvoji ĉlanovi porodice?«
 »Ja nemam porodicu, ĉiko. Postojim samo ja.«
»E, onda se ti sigurno stalno moliš Bogu da te vodi
kroz tvoju samoću?«
»Ti znaš mene, ĉiko. Ja se nikad ne molim Bogu.«
»Tu nema spora«, zakljuĉi Sufijan. »Ti si još veća
budala nego što znaš.«
»Hvala, ĉiko«, reĉe Dţampi, dokrajĉujući svoju
kafu. »Mnogo si mi pomogao.«
Znajući da njegovo blagonaklono peckanje samo
razvedrava ovog drugog, iako mu je lice izduţeno,
Sufijan doviknu preko svoje kafane jednom bledolikom,
plavookom Azijatu koji je upravo ulazio u svom
kariranom picanskom mantilu sa naroĉito širokim
reverima. »Ej, Hanife Dţonsone«, viknu on, doĊi ’vamo
da rešiš jednu misteriju.« Dţonson, jedan pametan
advokat i uspešan momak iz najbliţeg susedstva, koji je
imao kancelariju u samoj zgradi iznad Shaandaar-Cafea,
jedva se otkaĉi od Sufijanove dve lepe ćerke i krenu ka
Dţampijevom stolu. »Da objasniš ovom badţi«, reĉe
Sufijan. »Mnogo me muĉi. On ti ne pije, a o parama
misli kao o nekoj kugi; poseduje moţda dve košulje i
nema nikakvu nepokretnu imovinu; ĉetrdeset godina je
star, nije oţenjen, radi za malu paru u sportskim
centrima, gde predaje borilaĉke veštine i tome sliĉno,
ţivi od vazduha, ponaša se k’o bogataš ili k’o neki lord,
ni u šta ne veruje, nikuda ne ide ali se drţi k’o da zna
neku tajnu. Sve to plus fakultetsko obrazovanje - i ti sad
reši ovu zagonetku.«
Hanif Dţonson udari Dţampija po ramenu.
»Njemu se priĉinjavaju neki glasovi«, reĉe on. Sufijan
podiţe ruke kao da je zapanjen. »Glasovi! Uf, baba! Ali
odakle mu ti glasovi dolaze? Preko telefona? Sa neba? Ili
iz onog Sony-vokmena skrivenog mu u kaputu?«
»Unutarnje glasove ĉuje on«, ozbiljno reĉe Hanif.
»Tamo gore na njegovom pisaćem stolu ima jedno parĉe
papira sa nekim napisanim stihovima. I sa naslovom:
Krvava reka.«
Dţampi-Ţivac opasno ţivnu i obori svoju praznu
šolju. »Ubiću te«, vrisnu on na Hanifa, koji brzo šmugnu
preko lokala, zapevajući. »Pesnika imamo u sredini
našoj, Sufijane sahibe. Tretiraj ga s duţnim poštovanjem.
Rukuj s njim paţljivo. On kaţe da je ulica reka a da smo
mi njen tok; ĉoveĉanstvo je jedna reka krvi - to je
pesnikova poenta. A reka je, takoĊe, i svaki pojedinac«, i
on prestade da priĉa, pa poĉe da trĉi oko jednog stola za
osam osoba na kraju lokala, dok ga je Dţampi jurio,
crveneći ţestoko i mlatarajući rukama. »Zar u telima
našim ne teĉe reka krvi?« Kao i onaj Rimljanin, lukavi
kalcan Pavle što beše rekao, Čini mi se da vidim kako se
reka Tibar od krvi penuša. Obnovi tu metaforu, reĉe
Dţampi Dţoši samom sebi. Obrni je; napravi od nje
stvar kojom ćemo svi moći da se koristimo. »Ovo je kao
silovanje«, vajkao se on Hanifu. »Prestani, tako ti
Boga!«
»Glasovi koji se ĉuju dolaze spolja, ali«,
razmišljao je kafedţija. »Jovanka Orleanka, dabome. Ili
onaj, kako mu beše ime, onaj sa priĉljivom maĉkom iz
engleske legende: Okreni-obrni - Dik Vitington. Ali sa
takvim glasovima koje ĉuje, ĉovek postaje velik, ili
barem bogat. A ovaj, meĊutim, nije bogat nego je
siromašan.«
 »Dosta«, viknu Dţampi, podigavši obe ruke iznad
glave, i cereći se, iako to u stvari nije ţeleo. »Predajem
se.«
Ĉitava tri dana posle toga, uprkos svim naporima
g. Sufijana, gĊe Sufijan, njihovih kćerki Mišal i Anahite
i advokata Hanifa Dţonsona da ga povrate, Ţivac-Dţoši
nije bio svoj, već je bio »više Sivac nego Ţivac«, kako
reĉe Sufijan. Odlazio je na svoj posao u omladinske
klubove, u biroe filmskih zadruga kojima je pripadao, i
na ulice da deli letke, da prodaje neke novine i da visi
k’o luster napolju; ali korak mu je bio teţak dok je išao
svojim putem. A onda, ĉetvrte veĉeri, zazvonio je telefon
iza šanka u Shaandaar Cafeu.
»Mister Dţamšed Dţoši«, zapeva Anahita Sufijan,
izvodeći svoju imitaciju engleskog izgovora one više
društvene klase. »Molimo gospodina Dţošija da priĊe
aparatu. Jedan privatan poziv za gospodina.«
Njen otac baci jedan pogled na Dţampijevo lice
koje buknu od radosti, i tiho promrmlja svojoj ţeni:
»GospoĊo, glas koji ovaj momak sad voli da ĉuje uopšte
nije njegov unutarnji.«

Nemoguća stvar se desila Pameli i Dţamšedu posle

sedam dana uzajamnog vršenja ljubavi sa neiscrpnim
oduševljenjem, beskrajnom neţnošću i takvom
duhovnom sveţinom da biste mogli pomisliti da je taj
radni odnos tek sad izmišljen. Sedam dana ostali su njih
dvoje potpuno goli uz centralno grejanje »narihtano« na
maksimum, te su se ponašali kao da su tropski ljubavnici
u nekoj vedroj zemlji na jugu. Dţamšed, koji je uvek bio
trapav sa ţenama, rekao je Pameli da se tako divno nije
osećao još od onog dana u svojoj osamnaestoj godini
ţivota kad je konaĉno bio nauĉio da vozi bicikl. Ali onog
ĉasa kad je to izgovorio, uplašio se da nije sve pokvario,
da to poreĊenje velike ljubavi njegovog ţivota sa jednim
rasklimatanim biciklom iz njegovih studentskih dana,
ona ne shvati kao uvredu, a uvreda je to neosporno i bila;
ali ipak nije imao razloga da se sekira, jer ga je Pamela
poljubila u usta, zato što joj je rekao najlepšu stvar koju
je jedan muškarac ikad rekao jednoj ţeni. U tom ĉasu je
shvatio da on ne moţe da napravi grešku, te je prvi put u
ţivotu poĉeo da se oseća istinski bezbedno, bezbedno
kao kuća, bezbedno kao ljudsko biće koje je voljeno; a
tako se osećala i Pamela Ĉamĉa.
Sedme noći, probudio ih je iz sna bez snova neki
neosporan zvuk proizveden od nekog koji je pokušavao
da silom uĊe u kuću. »Pod krevetom imam jedan
hokejski štap«, šapnula mu je prestravljena Pamela. »Daj
mi ga«, zašištao je Dţampi koji je bio isto tako
prestravljen. »Idem i ja s tobom«, reĉe mu Pamela u
drhtavici, a Dţampi joj, tresući se od straha, reĉe: »Oh, ti
nećeš«. Konaĉno su se oboje šunjali niz stepenice, i ona i
on u njenim plisiranim penjoarima, i svako sa po jednom
rukom na štapu za hokej, ali ni jedno dovoljno hrabro da
ga upotrebi. A šta ako je to neki ĉovek s puškom-
dvocevkom, pomislila je Pamela, ĉovek s puškom koji će
im reći, Nosite se gore!... Stigli su do podnoţja
stepeništa. Neko je upalio svetlost.
Pamela i Dţampi vrisnuše u jedan glas, ispustiše
onaj hokejski štap i pobegoše uz stepenice što su brţe
mogli; dok je dole u holu, stojeći u jakoj svetlosti pored
ulaznih vrata sa staklenim oknom koje je razbila da bi
iznutra okrenula jabuku sa obiĉnom bravom (Pamela je,
obuzeta svojom strašću, bila zaboravila da okrene
sigurnosnu bravu) stajala je neka prilika iz košmara ili iz
nekog od onih jezivih TV-filmova koji se prikazuju
posle ponoći, prilika prekrivena blatom, ledom i krvlju,
najdlakavije stvorenje koje ste ikad videli, sa gnjatovima
i kopitima dţinovskog jarca, ljudskim torzom ispod
jarećih dlaka, ljudskim rukama i rogatom, mada
ljudskom, glavom, umrljanom balegom i kalom, i sa
bradom koja je poĉela da mu raste. Sam i neprimećen,
ovaj nemogući stvor baci se potrbuške na pod i tu ostade
da mirno leţi.
Gore u samom vrhu kuće, što će reći, u
Saladinovom »skrovištu«, gĊa Pamela Ĉamĉa se bolno
previjala i grĉila u zagrljaju svog ljubavnika, gorko
plaĉući i vrišteći u najvišim tonovima svoga glasa: »To
nije istina, Moj muţ je eksplodirao. Nema preţivelih. Je
l’ me ĉuješ? Ja sam udovica Ĉamĉa ĉiji je suprug
savršeno mrtav.«
 5

G. Dţibrila Farištu u vozu za London ponovo je

bio uhvatio - kao da nekog drugog ne bi uhvatio - strah
da je Bog odluĉio da ga kazni ludilom, zbog gubitka
vere. Sedeo je pored prozora u kupeu prve klase, za
nepušaĉe, leĊima okrenut lokomotivi (jer je neki drugi
ĉovek, na ţalost, već sedeo na mestu preko puta) i sve
više guţvajući svoj meki flanelski šešir »trilbi« na glavi
uz naslon, sedeo je s pesnicama duboko zavuĉenim u
crvenu postavu gabardenskog mantila i paniĉio. Strah od
gubljenja razuma u jednom paradoksu, od preobraćanja
od strane neĉega u ĉije postojanje on više nije verovao,
od pretvaranja u svom ludilu u avatara himeriĉnog
arhanĊela, bio je u njemu tako velik da mu je bilo
nemoguće da se s njim još dugo suoĉava; a i kako bi
drukĉije nego gubljenjem razuma on mogao da objasni
ona ĉuda, one metamorfoze i prikaze poslednjih dana?
»To ti je s-neba-pa-u-rebra«, mislio je i drhtao. »To je -
A, ja sam izgubio glavu, ili - B, baba, neko je otišao i
promenio pravila.«
MeĊutim, ovaj ţelezniĉki kupe sad je predstavljao
utešnu ĉauru u kojoj, srećom, nije bilo nikakvih ĉudesa:
ruĉni nasloni su bili izlizani, svetiljka za ĉitanje iznad
njegovog levog ramena nije radila, ogledalo nestalo iz
svog rama, ali je tu bilo i nekih propisa: malih okruglih
crveno-belih znakova da je pušenje zabranjeno, ploĉica
sa reĉima upozorenja da se zloupotreba ruĉne koĉnice
kaţnjava, strelica koje su ukazivale na to dokle - i nikako
preko toga! - smeju da se otvaraju mali klizajući prozori.
Dţibril je uĉinio posetu toaletu, pa mu je i tu jedan mali
niz zabrana i uputstava godio srcu. Do pojave
konduktera s autoritetom njegove spravice za
polumeseĉasto bockanje karata, Dţibril je već bio
donekle umiren tim manifestacijama zakona, pa je poĉeo
da se šepuri i da izmišlja racionalizacije. Najpre je imao
sreće da izbegne smrt, zatim je imao neku vrstu
delirijuma, a sada, ponovo vraćen sebi, mogao je da
oĉekuje da će pohvatati konce svog starog ţivota - to
jest, svog starog novog ţivota, novog ţivota koji je bio
isplanirao pre – ovaj - prekida. Dok ga je voz vozio sve
dalje od one zone sumraka njegovog dolaska i onog
kasnijeg tajanstvenog ropstva, noseći ga po srećnim
predviĊanjima paralelnih metalnih pruga, on je osećao
kako ga veliki grad vuĉe k sebi i poĉinje da na njega
deluje svojim ĉinima, te mu se ponovo potvrĊivao
njegov veliki dar za nadanje, njegov talenat za
prigrljivanje obnavljanja, za zaboravljanje prošlih
nevolja, da bi budućnost mogla da mu se ukaţe pred
oĉima. Đipio je sa svog sedišta i prebacio se na suprotnu
stranu kupea, na jedno prazno sedište, licem, simboliĉno,
prema Londonu, iako se zbog toga odrekao mesta pored
prozora. Baš ga briga za prozore. Ceo je London sad bio
tu, u njegovom duhovnom oku. I on glasno izgovori
njeno ime: »Aleluja.«
»Aleluja, brate«, potvrdi onaj jedini drugi putnik u
kupeu. »Osana, spasi boţe, dobri moj gospodine, i
amin.«

*
 »Mada moram dodati, gospodine, da je moja vera
strogo nesektaška«, nastavio je nepoznati. »Da ste vi
rekli ,La-ilaha’, ja bih vam rado i punim grlom uzvratio
sa ,ilalah’.«
Dţibril je ukapirao da je njegov prelazak na drugu
stranu kupea i njegovo neoprezno izgovaranje neobiĉnog
imena Eli-Aleluja, saputnik pogrešno protumaĉio kao
njegovu ţelju da zapoĉnu razgovor, društvenog reda
radi, ali odmah i o teološkim pitanjima. »Ja sam Dţon
Mazlama«, uzviknu ĉovek, izvadi svoju vizit-kartu iz
male lisnice od krokodilske koţe i tutnu je Dţibrilu u
ruku. »Ja se, liĉno, drţim svoje sopstvene varijante
univerzalne vere koju je izumeo car Akbar.11 Bog je,
rekao bih, nešto sliĉno muzici sfera.«12
Bilo je jasno da je g. Mazlama bio prepun reĉi koje
su se u njemu tiskale da grunu napolje, i da sad, pošto se
on raspukao k’o zreo nar, Dţibrilu nije bilo druge do da
sedi i sluša, da dopusti navalu bujice bombastiĉnih reĉi.
A kako je ĉova bio graĊen kao profesionalni bokser teţe
kategorije, Dţibril je smatrao da ne bi bilo savetno ljutiti
ga. Farišta je u njegovim oĉima zapazio blesak Istinskog
Vernika, sjaj koji je i on sam, donedavno, viĊao u
sopstvenom ogledalu za brijanje.
»Meni u ţivotu dobro ide, gospodine«, hvalisao se
Mazlama svojim dobro modulisanim oksfordskim
otezanjem u govoru. »Za jednog tamnoputog ĉoveka,
izuzetno dobro, s obzirom na bitne karakteristike
okolnosti u kojima mi ovde ţivimo; nadam se da ćete to
odobriti.« Jednim malim, brzim ali reĉitim pokretom
svoje debele šunke-od-ruke, on pokaza na svoju
luksuznu odeću - na svoje perfektno skrojeno trodelno
odelo, šiveno po meri, od štofa sa diskretnim prugama,
na zlatan lanac i sat u malom dţepu prsluka, italijanske
cipele, kicošku svilenu kravatu, i na dugmiće sa dragim
kamenĉićima na uštirkanim belim manţetnama. Iznad
tog kostima engleskog milorda stajala je jedna straviĉno
velika glava, prekrivena gustom i zalizanom kosom i
neverovatno raskošnim obrvama s novim izdancima
ispod kojih su mu svetlucale divljaĉne oĉi koje je Dţibril
već bio zapazio sa opreznošću. »Priliĉno elegantno«,
sloţi se Dţibril, jer se od njega oĉigledno oĉekivao neki
odgovor. Mazlama klimnu glavom. »Ja sam uvek teţio«,
priznade on, »ukrašavanju svoje figure.«
I, kako on to nazva - svoju prvu gomilu love
napravio je pomoću svoje produkcije reklamnog
zveckanja, »one vraške muzike« koja ţene navodi na
kupovinu donjeg veša i lipstika, a muškarce dovodi u
iskušenje. Sad je on posedovao radnje za prodaju ploĉa i
kaseta širom grada, jedan tiobro uhodani noćni klub
zvani Vruć utisak, kao i jedan magacin pun blistavih
muziĉkih instrumenata, koji je njegov poseban ponos i
njegova velika radost. On je Indijac iz Gvajane, »ali
tamo više ništa nije ostalo, gospodine. Ljudi odlaze
odande mnogo brţe nego što avioni mogu da lete«. On je
uspeo, za kratko vreme, »milošću Boga Svemogućeg. Ja
sam ĉovek koji svake nedelje ide u crkvu; priznajem da
imam veliku slabost prema engleskim crkvenim
himnama, a pevam ih tako da se krov na crkvi diţe«.
Njegova biografija se završavala jednim kratkim
osvrtom na postojanje njegove ţene i, otprilike, jednog
tuceta dece. Dţibril mu je izrazio svoja ĉestitanja i nadao
se da će posle togazavladati tišina, ali sad Mazlamabaci
svoju bombu. »Ne morate da mi priĉate o sebi«, reĉe on
veselo. »Naravno, ja znam ko ste vi, iako se uopšte ne bi
moglo oĉekivati da jedna takva liĉnost moţe da se vidi u
vozu na liniji Istbern - Viktorija.« On lukavo namignu,
pa stavi kaţiprst duţ svog nosa. »Sve ostaje u tajnosti. Ja
poštujem ĉovekovu privatnost, kod mene tu nema
dvojbe; nikakve dvojbe.«
»Ja? Ko sam to ja?« Dţibril je bio iznenaĊen do
zaglupljenosti. Onaj drugi klimnu glavom znaĉajno, a
obrve mu zamahaše kao meki parošĉići. »To je ono
nagradno pitanje, po mom mišljenju. Ovo su
problematiĉna vremena, gospodine, za jednog moralnog
ĉoveka. Kad ĉovek nije siguran ila postoji, kako on moţe
da zna da li je dobar ili loš? Ali vi mene smatrate za
nekog daveţa. Ja odgovaram na svoja pitanja verom u
Ono, gospodine« - ovde Mazlama pokaza na plafon
ţelezniĉkog kupea - »i vi svakako niste ni u najmanjoj
konfuziji u pogledu svog identiteta, jer vi ste onaj
ĉuveni, i ako tako smem da kaţem, legendarni g. Dţibril
Farišta, filmski star i, ţao mi je što i to moram reći, sve
više zvezda piratskih video-kaseta; moje dvanaestoro
dece, jedna ţena i ja, svi smo mi već dugo iskreni
oboţavaoci vaših boţanskih eroiko-filmova.« I on šĉepa
i protrese Dţibrilovu desnicu.
»A kako ja neosporno teţim panteistiĉkom
gledanju na stvari«, zagrme Mazlama dalje, »moje
vlastite simpatije prema vašem delu proizlaze iz vaše
spremnosti da tumaĉite uloge boţanstava svake moguće
vrste. Vi ste, gospodine, jedna koalicija svih duginih
boja Nebeskog; vi ste jedna dvonoţna Organizacija
Ujedinjenih nacija bogova! Vi ste, ukratko, budućnost.
Dopustite mi da vas pozdravim.« Poĉinjao je da odaje
nesumnjiv dah pravog-pravcatog ludaka, ali iako još nije
bio rekao ili uĉinio ništa preko svoje duhovne
posebnosti, Dţibril je poĉinjao da ga se plaši i da
kratkim zabrinutim pogledima odmerava razdaljinu
izmeĊu sebe i vrata kupea. »Ja naginjem, gospodine«,
govorio je Mazlama, »gledištu da je To, ma kakvo mu vi
ime dali, ništa drugo do jedan kod; jedna cifra, mister
Farišta, iza koje Njegovo pravo ime stoji skriveno.«
Dţibril je i dalje ćutao, a Mazlama, ne
pokušavajući da sakrije svoje razoĉarenje, osetio je
obavezu da govori umesto njega. »A koje je to pravo
ime, kao da vas ĉujem kako pitate«, reĉe on, i tad je
Dţibril shvatio da je bio u pravu; taj ĉovek je kompletan
ludak, a njegova autobiografija vrlo verovatno jedna
izmišljotina kao i njegova »vera«. Fikcije se vrte oko
njega gde god on kroĉi, mislio je Dţibril, fikcije pod
maskama stvarnih ljudskih bića. »Navukao sam ga na
sebe«, optuţivao se on. »Strahujući za sopstveno
duševno zdravlje, ja sam ostvario, iz bogzna koje mraĉne
rupe, ovu svoju govorljivu i opasnu ćupu.«
»Vi ne znate to ime!« iznenada viknu Mazlama,
skoĉivši na noge. »Šarlatan. Pozer! Prevarant! Vi
polaţete pravo na to da ste filmski besmrtnik, avatar sto i
jednog boga, otelovljenje njihovo, a s njima blage veze s
vezom nemate!
I kako je to moguće da ja, jedan siromašan pa
uspešan momak iz Bartike na reci Esekibo, mogu da
znam takve stvari, a da ih Dţibril Farišta ne zna?
Bleferu! Fuj na tebe!«
Dţibril ustade, ali ovaj je ispunjavao gotovo ceo
prostor za stajanje, te je Dţibril morao da se nezgrapno
nakrivi na jednu stranu da bi izbegao Mazlamina
vetrenjaĉka krila od ruku, od kojih mu jedno zakaĉi i
odbaci njegov meki »trilbi«-šeširić. I Mazlamina usta se
odjednom otvoriše. Izgledao je kao da se smanjio za
desetak centimetara i, posle nekoliko ledenih trenutaka,
on s treskom pade na kolena.
Šta li on to radi tamo dole na podu kupea, upitao se
Pţibril, da neće da mi podigne šešir? Ali ludak je molio
za oproštaj. »Ja nikad nisam sumnjao da ćeš ti doći«,
govorio je on. »Oprostite mi za moj trapavi bes.« Voz
uĊe u neki tunel, a Dţibril vide da su u mraku bili
okruţeni zlatnom svetlošću koja je izvirala iz neke taĉke
neposredno iza njegove glave. U staklu na klizajućim
vratima kupea, Dţibril ugleda odraz oreola oko svoje
kose.
Mazlama se borio sa svojim pertlama na cipelama.
»Ja sam celog svog ţivota znao, gospodine, da sam
izabran«, govorio je to glasom isto toliko poniznim
koliko mu je onaj prethodni bio ugroţavajući. »To sam
znao i kao dete u Bartiki.« On izu svoju desnu cipelu i
poĉe da zarozava ĉarapu. »Bio sam dobio«, reĉe, »jedan
znak.« Ĉarapu je svukao i otkrio jedno sasvim obiĉno,
ako ne i preterano veliko slopalo. Onda mu je Dţibril
brojao prste, pa ponovo brojao od jedan do šest. »Isto
imam i na drugoj nozi«, ponosno ieĉe Mazlama.
»Nijednog trenutka nisam sumnjao u znaĉenje tog
fenomena.« On je bio samozvani pomoćnik boga, šesti
prst na stopalu Vaseljenskog Bića. Ima nešto mnogo zlo
u duhovnom ţivotu naše planete, pomislio je Dţibril
Farišta. Mnogo demona u ljudima koji tvrde da veruju u
Boga.
Voz iziĊe iz tunela. Dţibril donese odluku.
»Ustani, šestoprsti Jovane«, intonirao je na svoj najbolji
Hindi-filmski naĉin. »Ustani, Mazlama.«
 Ovaj drugi se pokupi sa poda i staĊe na noge,
lomeći mke, oborene glave. »Ono što ja ţelim da znam,
gospodine«, promrmlja on, »jeste, šta će ovo da bude?
Uništenje ili spasenje? Zašto ste se vi vratili?«
Dţibril brzo razmisli. »To traţi presudu«, odgovori
on. »Ĉinjenice u ovom sluĉaju moraju se prorešetati, a
odgovarajući znaĉaj mora se dati i onom za i onom
protiv. Ovde se ljudskom rodu sudi, a on je okrivljenik
sa kvarnom prošlošću: jorgan istorije, pokvareno jaje -
mućak. Sluĉaj mora ila se paţljivo proceni. Presuda se,
za sada, suzdrţava; biće izreĉena i objavljena
blagovremeno. A u meĊuvremenu, moje prisustvo mora
ostati u tajnosti, iz razloga bezbednosti od vitalnog
znaĉaja.« On ponovo stavi svoj šešir na glavu, osećajući
se zadovoljan samim sobom.
Mazlama je pomamno klimao glavom. »Moţete se
osloniti na mene«, obećao je. »Ja sam ĉovek koji poštuje
privatan ţivot drugih ljudi. I po drugi put - sve ostaje u
tajnosti!«
Dţibril pobeţe iz kupea toplo ispraćen ţestokim
ludakovim pojanjem crkvenih himni. Kad je odjurio do
suprotnog kraja vagona, Mazlamine slavopojke su se još
ĉule u daljini, ali sada prigušeno. »Aleluja! Aleluja!«
Dţibrilov novi uĉenik se sad oĉigledno bio upustio u
pevanje odabranih stavova iz Hendlovog Mesije.
MeĊutim: on nije pošao za Dţibrilom, a jedan
vagon prve klase nalazio se, srećom, i na kraju
kompozicije voza. Njegov je enterijer bio u
nekonvencionalnom dizajnu, sa udobnim narandţastim
naslonjaĉama, sve po ĉetiri oko stolova, te se Dţibril
smesti pored prozora, zureći u pravcu Londona, dok mu
je u grudima gruvalo a na glavi stajao njegov dobro
nabijen šešir. Pokušavao je da se pomiri s neospornom
ĉinjenicom da ima oreol, ali mu to nije uspelo, jer s
obzirom na poremećenost Dţona Mazlame tamo iza
njega i njegovog uzbuĊenja, pri pomisli na Aleluju Koun
(Eli Sišarku) u Londonu ispred njega, teško mu je bilo da
sredi misli. A zatim, na njegovo oĉajanje, gĊa Reha
Merĉant je ispred prozora letela na svom Buhara-ćilimu
uporedo sa vozom, oĉigledno neprobojna za sneţnu
mećavu koja je napolju poĉinjala da besni i da od
Engleske u prozoru pravi televizor sa ekranom kako
izgleda kad se dnevni program završi. Ona mu kratko
mahnu i on oseti kako mu nada opada. Kazna sa letećeg
ćilima: on zatvori oĉi i usredsredi se na pokušaj da
izbegne drhtavicu.

»Ja znam šta je to duh ili sablast«, rekla je Eli

Koun u uĉionici pred tinejdţerkama, curama ĉija su lica
blistala od unutrašnje blage svetlosti oboţavanja. »U
visokim Himalajima ĉest je sluĉaj da planinari osete
kako ih prate duhovi onih koji nisu uspeli da se popnu do
vrha, ili, što je još tuţnije, ali i diĉnije, duhovi onih koji
su uspeli da dosegnu vrh ali i da stradaju pri spuštanju
niz planinu.«
Napolju, u Fildsu, sneg se taloţio na visokim,
golim granama drveća i na ravnim prostranstvima parka.
IzmeĊu niskih, crnih sneţnih oblaka i grada belim sagom
prekrivenog, svetlost je prljavoţute boje bila, oskudna,
magliĉasta svetlost koja je dušu zatupljivala i snove
odstranjivala. Tamo gore, sećala se Eli, tamo gore na
osam-hiljada-metara visine, svetlost je bila tako bistra da
se ĉinilo da resonira, da peva, da je poput muzike. A tu,
na ravnoj zemlji, i svetlost je ravna, pljosnata, i zemlji
okrenuta. Tu ništa nije letelo, ševar je bio sparušen a
ptice nisu pevale. A mrak samo što nije pao.
»Gosp.« (nit’ je gospoĊa, niti je gospoĊica),
»Gosp. Koun?« Devojaĉke ruke, u vazduhu zanjihane,
vratiše je natrag u uĉionicu. »Zar duhovi, nastavnice?« -
»Ma, je 1’ to odistinski?« - »Vi nas zavitlavate, je 1’
da?« Na licima im se videlo kako se skepticizam sa
divljenjem rve. Ona je znala to pitanje koje su devojke
stvarno ţelele da joj postave, a moţda i nisu: pitanje o
ĉudu zvanom njena koţa. Ĉula ih je ona kako su
uzbuĊeno šaputale kad je ušla u uĉionicu, »sstvarno, gle,
kako joj je prozračno bela, prosss-to da ne veruješ!«
Aleluja Koun, ĉija je ledenost mogla da izdrţi toplotu
sunca na visini od osam hiljada metara. Eli, sneţna
moma, kraljica ledna. Predavačice, kako je to moguće da
vam koţa na suncu nikad ne potamni? Kad se popela na
Maunt Everest sa trijumfalnom ekspedicijom Kolingvud,
u novinama su ih nazivali Sneţana i sedam patuljaka, i
ako ona nije bila diznijevska cakana cura - njene
punaĉke usne su bile više blede nego crvene-ko-ruţa,
njena kosa ledeno plava a ne crna, njene oĉi nisu bile
bezazleno razrogaĉene već suţene, iz navike, zbog bolno
bleštavog snega. I, neoĉekivano, u sećanju joj se pojavi
lik Dţibrila Farište: Dţibril u nekom trenutku tokom ona
njihova tri i po dana, buĉan na svoj uobiĉajeni nogom-u-
pljucu-način neobuzdavanja, »Bebice, nisi ti ledeni breg,
ma šta se priĉalo o tebi.
 Ti si jedna strasna dama, bibi. Pališ k’o ljuta
paprika.« Pri tom je duvao u svoje toboţ oprljene prste, i
zatresao rukom da bi to i gestom naglasio: O, mnogo
peče. O, polij me vodom! Dţibril Farišta. Ona se obuzda:
Haj ho, gotovo. Vratimo se poslu.
»Duhovi«, ponovila je odluĉno. »Pri penjanju na
Everest, pošto sam prošla kroz ledenu buru, ugledala
sam nekog ĉoveka koji je sedeo na jednoj ledenoj steni,
u ,lotos’-stavu, na glavi je nosio škotski bere sa ćubom,
ţmurio je i pevušio onu staru mantru: om mani padme
hum.« Ona je odmah pogodila - sudeći po njegovoj
staromodnoj odeći i ĉudnom ponašanju - da je to bio duh
Morisa Vilsona, jogija koji se, davne 1934. godine, bio
pripremio za solo-pentranje uz Everest, gladujući
prethodno tri nedelje, da bi tako cementirao duboko
jedinstvo svog tela i duše da planina bude suviše slaba i
nesposobna da ih jedno od drugog rastavi. Leteo je
jednim lakim avionom do najveće visine koju je ta
letelica mogla da dosegne, namerno je izazvao »kraksu«
sletajući na jednu sneţnu padinu, »nosem« aviona
naviše, i više se nikad nije vratio. Vilson je otvorio oĉi
kad mu je Eli prišla, i lako je klimnuo glavom u znak
pozdrava. Do kraja dana je hodao pored nje, ili je lebdeo
u vazduhu dok se ona probijala uzbrdo. Jednog trenutka
se bacio potrbuške na sneg jedne oštre litice i klizio
naviše kao da se tociljao uz neki antigravitacioni
tobogan. Eli je tad primetila da se ponašala sasvim
prirodno, kao da je upravo bila naletela na nekog starog
poznanika, i to iz nekih razloga koje kasnije sebi nije
mogla da objasni.
Vilson je dobrim delom staze brbljao - »Izbegavaj
danas veliko društvo, na ovaj ili onaj naĉin« - pa je,
izmeĊu ostalog, izrazio i svoju veliku ljutnju što mu je
telo pronašla ona Kineska ekspedicija, 1960. godine. »Ti
mali ţuti badţovani bili su toliko drski i bezobrazni da
mi filmskom kamerom snime leš.« Aleluja Koun bila je
zapanjena neizbledelim ţuto-crnim tartanom njegovih
škotskih kariranih, i besprekornih, pantalona-
»pumperica« do kolena. Sve je to ona ispriĉala
tinejdţerkama u Devojaĉkoj školi Brikhol Fildsa, koje su
joj pisale mnoga pisma moleći je da im odrţi predavanje,
te nije mogla da ih odbije. »Vi to morate da nam
uĉinite«, stajalo je u njihovim pismima. »Vi ĉak ovde
ţivite.« Kroz prozor te uĉionice mogla je da vidi svoj
stan preko puta parka, iako je padao gust sneg.
Ono što nije ispriĉala tom ţenskom razredu, bilo je
sledeće: kako joj je Vilsonov duh opisao, strpljivo i
podrobno, svoje pentranje kao i svoja posmrtna otkrića;
na primer, onaj lagani, zaobilazni, krajnje delikatni i
nepromenljivo neproduktivni ritual parenja jetija, koji on
nedavno beše gledao na Juţnom prilazu - te je njoj sinulo
da njena vizija tog ĉudaka iz 1934. godine, prvog ĉoveka
koji je pokušao da se sam popne na Maunt Everest,
vizija neke vrste samog odvratnog sneţnog ĉoveka, nije
bila puka sluĉajnost nego nešto kao putokaz, neka
deklaracija o njihovoj srodnosti. Moţda i proroĉanstvo o
njenoj budućnosti, jer je upravo tog trenutka njen tajni
san bio roĊen, ta nemoguća stvar: san o osvajanju
Everesta bez iĉije pomoći, bez uobiĉajene ekipe
planinara i šerpa(s)a - vodiĉa. A bilo je mogućno i to da
je taj Moris Vilson anĊeo njene smrti.
»Htela sam da govorim o duhovima«, rekla je, »jer
većina planinara, kad siĊu sa onih vrhova i doĊu dole,
postaju zbunjeni i te priĉe iskljuĉuju iz svojih izveštaja.
Ali one zaista postoje, moram da priznam, iako sam ja
osoba koja je uvek nastojala da svoja stopala drţi na
ĉvrstom tlu.«
A to je bila prava smejurija. Ta njena stopala. Ĉak
i pre njenog penjanja na Everest bila je poĉela da pati od
probada i sevanja u stopalima, pa je otišla kod lekara
opšte prakse, lekarke, zapravo, jedne nebezvezne ţene
po imenu dr Mistri, koja je pacijentkinji rekla da ima
oborene lukove stopala. »A kako se to obiĉno kaţe -
ravne tabane.« A ti njeni lukovi, uvek slabi, godinama su
samo još više slabili zbog nošenja onih patika
»šunjalica« - snikerica, i ostale neprikladne obuće. Dr
Mistri nije mogla da joj da mnogo saveta: da stiska
noţne prste, da bosonoga trĉi uz stepenice i da nosi
odgovarajuće cipele, i to je bilo sve. »Vi ste još dosta
mladi«, rekla joj je. »Ako vodite raĉuna o sebi, ţivećete.
Ako ne, bićete bogalj u ĉetrdesetoj.« Kad je Dţibril ĉuo -
do Ċavola! - da se ona popela na Everest sa noţevima u
stopalima, poĉeo je da je naziva svojom »svilenom«. Bio
je proĉitao jednu knjiţurinu sa bajkama u kojoj je našao
priĉu o morskoj sireni koja je napustila okean i uzela
ljudsko obliĉje za ljubav ĉoveka koga je volela. Imala je
stopala umesto peraja, ali svaki korak joj je priĉinjavao
paklene muke, kao da je hodala po razbijenom staklu; a
ipak je nastavila da hoda, napred, sve dalje od mora,
preko kopna. A ti si to uĉinila zbog jedne krvave
planinĉine, rekao je. Da li bi ti to uĉinila zbog nekog
ĉoveka?
Ona je svoju noţnu boljku krila od svojih drugova
planinara, jer ju je Everest privlaĉio iznad svega. Ali je
tih dana i dalje osećala bolove, i to sve jaĉe. Sluĉajnost,
uroĊena slabost, pokazala se kao njena noţna zamka.
Kraj avanture, pomislila je Eli; izdala me stopala. Slika
»bandaţiranja« stopala nije joj izbijala iz glave. Prokleti
Kinezi, mozgala je sa ehom Vilsonovog duha.
»Ţivot je nekim ljudima lak k’o perce«, govorila je
plaĉući u zagrljaju Dţibrila Farište. »Zašto njih ne izdaju
proklete noge?« On ju je poljubio u ĉelo. »Za tebe će
ţivot moţda uvek biti borba«, rekao je. »Jer je ti tako
prokleto uporno traţiš.«
Devojaĉki razred u školi ĉekao je da ĉuje o njoj, i
cure su postajale sve nestrpljivije, slušajući sve te njene
priĉe o fantomima. One su traţile onu priču, priĉu o njoj
samoj. Ţelele su da stoje na vrhu planine. Da li vi znate
kakav je to osećaj, htela je da ih pita, kad vam je ceo
ţivot usredsreĎen na taj jedan trenutak, koji traje
nekoliko sati? Da li vi znate kako je to kad vam je jedini
pravac nadole? »Ja sam bila u drugom paru sa šerpasom
Pembom«, rekla je. Vreme je bilo savršeno, perfektno.
Tako bistro da ste imali osećanje da ste kadri da gledate
kroz nebo u sve ono što se izvan njega nalazi. Pembi sam
rekla da je dosad onaj prvi par sigurno već stigao do
vrha. Uslovi se ne menjaju i mi moţemo da idemo gore.
Pemba postade veoma ozbiljan - na njemu je to bila
velika promena, jer je on bio jedan od komendijaša naše
ekspedicije. Ali on nikad nije bio stigao do samog vrha.
U toj fazi, ja nisam nameravala da idem bez maske za
kiseonik, a kad sam videla da i Pemba namerava da je
stavi, pomislila sam, pa dobro, onda ću i ja. Ali, doĊe mi
glup ćef, stvarno neprofesionalan; odjednom sam
poţelela da budem ţena koja sedi na vrhu te proklete
planine, da budem ljudsko biće ane nekakva mašina za
disanje. Pemba mi je rekao, Eli Bibi, nemojte to da
radite, ali ja sam jednostavno krenula gore. Ubrzo smo
prošli pored onih koji su silazili s vrha i ja sam u
njihovim oĉima ugledala onu divnu stvar. Bili su tako
opijeni tom visinom, tako obuzeti uzbuĊenjem, da ĉak
nisu ni primetili da ja ne nosim pribor za kiseonik.
Budite oprezni, doviknuli su nam, ĉuvajte se anĊela.
Pemba je uspostavio dobar ritam disanja, a ja sam ga
podraţavala - udisala kad je on udisao, izdisala kad je on
izdisao. Osećala sam kako mi se nešto diţe sa vrha
glave, pa sam se cerila, cerila od uha do uha, a kad je
Pemba pogledao u mom pravcu, videla sam da se i on
ceri. To je kod njega liĉilo na grimasu, na grimasu od
bola, ali to je ipak bio izraz šašave radosti.« Ona je bila
ţena dovedena do transcendencije, do mirakla duše,
usled teškog fiziĉkog napora pri izvlaĉenju sebe uz
visoku stenu ledenu. »U tom trenutku«, rekla je
devojkama, koje su se sve vreme verale zajedno s njom,
»ja sam u sve ono verovala: da svemir ima neki zvuk, da
mu moţete svući neki veo i ugledati lice Boţije, sve sve.
Bacila sam pogled na Himalaje koji su se prostirali dole
ispod mene, ali i to je bilo lice Boţije. Pemba mora da je
nešto video na mom izrazu što ga je uznemirilo, jer mi je
doviknuo, Pazite, Eli Bibi, na ovu visinu. Sećam se kako
sam, nekako, lebdela iznad poslednje izboĉene stene i
sve tako do vrha, a onda smo se našli tamo, na samom
vrhu, odakle se tlo spuštalo sa svih strana. Kakva
svetlost! Svemir proĉišćen u svetlost. Ţelela sam da sa
sebe zderem svu svoju odeću i dopustim da mi tu
svetlost koţa upije.« Nijedan glas se nije ĉuo u uĉionici;
sve su devojke zajedno s njom gole plesale na vrhu
sveta. »I onda su poĉele vizije - duge su se prevrtale i
igrale na nebu, zraĉenje iz sunca je prosto lilo nadole kao
vodopad, a bilo je tu i anĊela - nisu se šalili oni drugi. Ja
sam ih videla, a video ih je i šerpa-Pemba. Dotle smo
već kleĉali. Njegove su zenice bile potpuno bele, a
sigurna sam da su i moje bile takve. Tamo smo mogli i
da umremo, uverena sam, snegom zaslepljeni i planinom
zaluĊeni, ali onda sam ĉula neki prasak, oštar i jasan, kao
pucanj iz puške. To me je trglo i izvuklo iz onog zanosa.
Morala sam da viĉem na Pembu sve dok se i on nije
trgnuo, pa smo onda krenuli dole. Vreme se brzo
menjalo; spremala se sneţna bura. Vazduh je sad bio
teţak, teţina umesto one svetlosti, one lakoĉe. I ĉim smo
uspeli da stignemo do mesta sastanka, nas ĉetvoro se
nabismo u mali šator u Kampu broj šest, na osam hiljada
metara. Tamo gore se ne govori mnogo. Svi smo mi
morali da se ponovo penjemo na naše Evereste, opet i
opet, cele noći. Ali ja sam jednog trenutka pitala: ,Kakav
je ono bio prasak? Da li je neko opalio pušku?’ Pogledali
su me kao da sam udarena. Ko bi takvu prokletu glupost
uradio na toj visini, a ti, Eli, savršeno dobro znaš da na
ovu planinu niko ne nosi pušku. Oni su svakako bili u
pravu, ali ja sam čula prasak, svesna sam toga: bum -
bum, pucanj i odjek. Toliko«, i naglo je prestala da
govori. »Kraj. Priĉe o mom ţivotu.« Podigla je štap sa
srebrnom drškom i spremala se da poĊe. Profesorka, gĊa
Beri, došla je napred i izgovorila onih nekoliko
uobiĉajenih reĉi. Ali devojke nije mogla da ućutka. »Pa,
šta je to bilo, Eli?« bile su uporne; a ona, odjednom sa
likom deset godina starijim od svojih trideset-tri, sleţe
ramenima. »Ne umem da vam kaţem«, reĉe im ona.
»Moţda je to bio duh Morisa Vilsona.«
Izišla je iz uĉionice, oslanjajući se teško na svoj
štap.
 *

Grad - pravi-pravcati London, daa, ništa manje!

Sortu mu krvavu! - sav u belom, kao oplakivaĉ na
sahrani. - Ali na čijoj krvavoj sahrani? - pitao se, besno,
Dţibril Farišta - ne na mojoj, jer ja se krvavo nadam i
krvavo verujem. Kad je voz ulazio u stanicu Viktorija,
on iskoĉi na peron ne ĉekajući da se voz potpuno
zaustavi, povredi ĉlanak noţni i prostre se potrbuške,
koliko je dugaĉak, ispod elektriĉnih kolica za prtljag i
podsmeha prisutnih Londonaca, drţeći, dok je padao,
svoj sve izguţvaniji šešir. Rehu Merĉant nije nigde
video, te, ugrabivši jedan trenutak, protrĉa kao nezdrav
kroz raspršenu gomilu sveta, i ugleda Rehu pored ograde
ispred šaltera za karte kako strpljivo lebdi na svom
ćilimu, nevidljiva za sve oĉi sem za njegove, jedan metar
iznad poda.
»Šta hoćeš«, planu on, »šta ti imaš sa mnom?« -
»Da te gledam kako padaš«, ona mu smesta odgovori.
»Osvrni se oko sebe«, dodade, »ja sam se već postarala
da izgledaš kao neka priliĉno velika budala.«
Svet se sklanjao od Dţibrila, tog divljaka u
prevelikom mantilu i propaliĉkom šeširu, ovaj čovek
priča sam sa sobom, reĉe neki deĉji glas, a majka mu
odgovori, psst, dušo, ruţno je rugati se unesrećenim
ljudima. Dobrodošli u London. Dţibril Farišta jurnu ka
stepeništu koje je vodilo dole ka »Tjubu« - tunelu
podzemne ţeleznice. Reha, na svom ćilimu, pustila ga je
da ode.
Ali kad je u velikoj strci stigao na peron vozova
što idu ka severnom delu grada, linije Viktorija, on je
ponovo ugleda. Ona je ovog puta bila kolor-fotografija
na jednom ogromnom transparentu iznad i preko pruge,
koji je reklamirao prednosti sistema direktne telefonske
veze sa svetom. Šaljite svoj glas na letećem ćilimu u
Indiju, savetovala je ona. Tu nisu potrebni ni duhovi-Ďini
niti čarobne lampe. On glasno jauknu, i ponovo navede
svoje saputnike da posumnjaju u njegovo duševno
zdravlje, pa pobeţe preko, na peron vozova ka jugu
grada, gde je jedan voz upravo ulazio. Uskoĉi u njega,
ali tu ga je ĉekala Reha Merĉant, gledajući ga pravo u
lice, dok je sedela sa ćilimom u rolni preko svojih
kolena. Vrata voza se s treskom zalupiše iza njega.
Tog dana je Dţibril Farišta beţao u svim pravcima
po ţelezniĉkom podzemlju grada Londona, a Reha
Merĉant ga je nalazila gde god bi krenuo; bila je pored
njega na onom beskonaĉnom eskalatoru kod Oxford
Circusa, a u prepunim liftovima kod Tuffnel Parka
trljala se uz njega otpozadi na naĉin koji bi u svom
ţivotu smatrala za više nego sramotan. Na izlazima
Metropolitan Linea bacala je fantome svoje dece sa golih
krošnji kandţastog drveća, a kad je on izišao gore, ispred
zgrade Bank of England, da udahne malo vazduha, i ona
se teatralno baci sa vrha banĉinog neoklasiĉnog zabata.
Ali, iako nije imao predstavu o pravom obliku tog
najprotejskijeg i najkameleonskijeg od svih gradova, bio
je uveren da se gradu oblik menjao dok je on trĉao u
krug ispod njega, tako da su za njega stanice podzemne
ţeleznice menjale pravce i išle jedna za drugom u
prividno nasumiĉnom sledu. Više puta, gušeći se, izlazio
je on iz tog podzemnog sveta u kojem su zakoni vremena
i prostora bili prestali da deluju, i pokušavao da zaustavi
neki taksi; ali nijedan nije hteo da stane, te je on, tako,
morao da se ponovo baca natrag u tu paklenu zbrku, u taj
lavirint bez izlaza, i da nastavlja svoje epsko bekstvo. I,
konaĉno, iscrpljen van svake nade, on se predao fatalnoj
logici svog ludila i samovoljno izišao napolje na mestu
za koje je zakljuĉio da mora biti poslednja, besmislena
stanica njegovog dugog i jalovog putovanja u traganju za
himerom obnove. Izišao je u tuţnu ravnodušnost jednog
Ċubrišta od ulice blizu okolnog druma zagaĊenog
zahuktalim kamionima. Mrak je već bio pao, dok je on
nesigurno hodao, koristeći se poslednjim rezervama svog
optimizma, ka nekom nepoznatom parku sablasnog
izgleda zbog ekto-plazmatiĉnog kvaliteta svetlosti
volframskih lampi. Kad je padao na kolena u svojoj
osami te zimske noći, ugledao je figuru neke ţene koja
mu se sporo pribliţavala preko snegom-pokrivenog
travnjaka, i naslutio da to mora biti boţanska praviĉnost,
njegova Nemezis, Reha Merĉant, koja dolazi da mu udeli
svoj poljubac smrti i da ga odvuĉe dole u podzemlje još
dublje od onog u kojem mu je već bila slomila duh
ranjeni. Ništa ga više nije brinulo, i pre no što mu je ta
ţena prišla, on je bio pao napred, na svoje dolaktice, a
kaput mu je landarao, landarao oko njega, dajući mu
tako izgled ogromnog, crkavajućeg kukca koji, iz nekog
nejasnog razloga, nosi jedan prljav, sivi »trilbi«-šešir.
Kao iz neke velike daljine ĉuo je kako se toj ţeni
sa usana ote uzvik od iznenadnog potresa, grcaj u kojem
je bilo neke mešavine neverice, radosti i ĉudne srdţbe; i
baš pre nego što će ga sva ĉuvstva napustiti, on shvati da
mu je
Reha, za sada, dopustila da dosegne iluziju
bezbednog Neba, tako da mu njena pobeda nad njim, kad
do nje konaĉno doĊe, bude slaĊa nego što jeste.
 »Pa ti si ţiv«, reĉe ţena, ponavljajuĉi te prve reĉi
koje mu nikad ranije nije rekla u lice. »Tebi je ţivot
vraćen. U tome je stvar.«
Osmehujući se, on zaspa pored ravnih tabana
Aleluje-Eli, dok je sneg i dalje padao.
 IV AJŠA

Sad su mu ĉak i one povremene vizije bile odlutale

dalje; one poznaju grad bolje nego on. A u otavi iza
Roze i Rehe, svetovi snova njegovog arhanĊelskog
drugog ja poĉinju da mu izgledaju isto tako opipljivi kao
i one promenljive realnosti koje on nastanjuje kad je
budan. Na primer, krenula su sledeća priviĊenja: jedan
gradski blok s palatama holandskog stila u nekom kraju
Londona, koji će on kasnije identifikovati kao
Kenzingten, kuda ga velikom brzinom letenja goni san
pored robnog magacina Barkers, pa pored male sive
kuće sa duplim izboĉenim prozorima u prizemlju, gde je
Tekeri pisao Vašar taštine, skvera sa konviktom u koji
uniformisane male uĉenice stalno ulaze i nikad ne izlaze,
i pored kuće u kojoj je kao starac ţiveo Taljeran, kad je,
posle hiljadu i jedne kameleonske prevrtljivosti u svojoj
odanosti i naĉelima, uzeo na sebe spoljašnju formu
francuskog ambasadora u Londonu - i najzad stiţe do
jednog sedmospratnog bloka na uglu sa balkonima od
zeleno ofarbanog kovanog gvoţĊa sve do ĉetvrtog
sprata, i sad ga san goni uz fasadu zgrade, i na ĉetvrtom
spratu san mu razmiĉe teške zavese na prozoru dnevne
sobe i, konaĉno, tu je i on gde sedi nepospan kao i
obiĉno, široko otvorenih oĉiju u škiljavoj ţutoj svetlosti,
zureći u budućnost, s bradom i turbanom - on, Imam.
A ko je on? On je izgnanik. A to ne sme da se brka
sa onim što je obiĉno dopušteno, sa onim drugim reĉima
koje se razbacuju ovam’-te-onam’-te: emigrant,
ekspatriot, izbeglica, imigrant-useljenik, zaborav,
lukavstvo. Izgnanstvo je san o slavnom povratku.
Izgnanstvo je vizija revolucije: Elba, ne Sv. Helena. To
je jedan beskonaĉan paradoks: gledaš ispred sebe
gledajući iza sebe. Izgnanstvo je lopta baĉena visoko u
vazduh. On visi tamo gore, zamrznut u vremenu,
preveden u fotografiju; lišen kretanja, nemogućno
lebdeći iznad svoje rodne grude, on ĉeka onaj neizbeţni
trenutak u kojem fotografija mora poĉeti da se mrda, i da
rodna gruda povrati ono što je njeno. To su stvari na koje
Imam misli i pojmovi koji su ga pritisli. Njegova
otadţbina je stan koji je izdat. To je jedna ĉekaonica,
fotografija, vazduh.
Punaĉke tapete na zidovima, maslinaste pruge na
bledoţutoj pozadini, malo su izbledele, ali dovoljno da
istaknu svetlije kvadrate i ovale koji ukazuju na mesta na
zidovima gde su nekad slike visile. Imam je dušmanin
svih slika-i-prilika. Kad se on tu uselio, slike su tiho
skliznule sa zidova, pa su se išunjale iz sobe, sklanjajući
se pred gnevom njegovog prećutnog neodobravanja.
MeĊutim, nekim pitoresknim predstavama bilo je ipak
dopušteno da ostanu ’di su. Na polici iznad kamina, on
drţi malu kolekciju poštanskih razglednica s
konvencionalnim prizorima iz njegovog zaviĉaja, koje
on naziva, prosto, dom: jedna planina koja se izdiţe
iznad nekog grada; jedan ţivopisni prizor ispod nekog
moćnog drveta u nekom selu; jedna dţamija. Ali u
njegovoj spavaćoj sobi, na zidu prema neudobnom
poljskom krevetu na kojem on leţi, visi jedna moćnija
ikona - portret jedne ţene izuzetne snage, ĉuvene po
svom profilu grĉke statue i crnoj kosi koja je dugaĉka
kao i ona sama. Moćna ţena, dušmanka njegova, ono
drugo njegovo ja: on je drţi u svojoj blizini. Upravo
onako kao što će ona, tamo daleko u palatama svemoći
svoje, ĉvrsto drţati njegov portret ispod svog kraljevskog
ogrtaĉa ili će ga skrivati u medaljonu pod svojim belim
grlom. Ona je Carica, a njeno je ime - koje drugo? - nego
- Ajša. Na ovom ostrvu, izgnani Imam, a tamo u Domu -
Ona. Njih dvoje snuju jedno drugom - smrt.
Te zavese na prozoru, od debelog zlatnog somota,
ceo dan stoje navuĉene, jer da nisu, u apartman bi mogla
da se ušunja ona zloća: stranstvo, TuĊina, ni-rod-ni-
pomozi-bog - nacija. Gruba ĉinjenica da je on ovde a ne
Tamo, na koju su sve misli njegove usredsredene. U tim
retkim prilikama kad Imam izlazi da udahne malo
kenzingtenskog vazduha, usred skvera u vidu osmorice
mladića sa crnim naoĉarima i nabubrelim odelima, on
prekrsti ruke svoje na grudima i pogled svoj uperi na
njih, tako da se nijedan elemenat ili neka ĉestica ovog
omraţenog grada - te pomijare grešnosti koja ga
poniţava time što mu pruţa utoĉište i tera ga da joj za to
bude zahvalan, uprkos njenoj pohoti, pohlepi i taštini -
ne ugnezdi u oku njegovom kao trunka vetrom nanesena.
A kad napusti ovo mrsko mesto izgnanstva svoga i
trijumfalno se vrati u onaj drugi grad ispod planine na
razglednici, to će biti trenutak njegovog ponosa što je bio
kadar da kaţe da je potpuno zanemarivao tu Sodomu u
kojoj je bio prinuĊen da ĉeka; što je bio slep za nju i zato
neukaljan, neizmenjen, ĉist.
A drugi razlog za navlaĉenje tih zavesa je,
svakako, u tome da oko njega postoje oĉi i uši, od kojih
nisu sve prijateljske. Te narandţaste-ciglene-zgrade nisu
neutralne. Negde preko puta ulice biće onih zum-soĉiva
na kamerama, video-ureĊaja, velikih - dţambo-majks -
mikrofona; a uvek i rizika od snajpera. Iznad, ispod i
pored Imama nalaze se bezbedni stanovi njegovih
ĉuvara, koji bazaju ulicama Kenzingtena prerušeni u
ţene pod velovima sa srebrnastim nosingerima; ali to je
ujedno i preterana opreznost. Paranoja je, za izgnanika,
uslov za preţivljenje.
I ma tu i jedna priĉa koju je on ĉuo od jednog od
svojih ljubimaca, ameriĉkog preobraćenika, danas
poznatog po imenu Bilal X. U nekom noćnom klubu u
koji Imam, po obiĉaju, šalje svoje ljude da slušaju šta
priĉaju izvesne druge persone koje pripadaju izvesnim
protivniĉkim frakcijama, Bilal se upoznao sa nekim
mladićem iz Doma, takoĊe pevaĉem, recimo, i tako njih
dvojica stupiše u razgovor. Ispostavilo se da je taj
Mahmud, po imenu, jedna mnogo uplašena osoba. On se
bio nedavno spanĊao sa jednom gori, visokom
crvenokosom ţenskom sa raskošnim telom, i onda je
ispalo da je prethodni švaler te njegove drage Renate bio
jedan izopćeni šef SAVAK-a, teroristiĉke organizacije
iranskog Šaha. Badţa broj 1, Veliki pandţadramski
budţa glavom i bradom, a ne neki sitni sadista sa darom
za otkidanje noktiju sa noţnih prstiju ili za podmetanje
plamena pod oĉne kapke, već veliki haramzada liĉno i
personalno. Sutradan pošto su se Mahmud i Renata
preselili u nov stan, Mahmud je dobio jedno pisamce: O-
kej, govnojedu, ti tucaš moju ţensku, i ja samo hoću da ti
kaţem zdravo! Sledećeg dana, stiglo mu je i drugo
pismo. Uzgred budi rečeno, kurče, zaboravio sam da ti
kaţem da ti je ovo nov broj telefona. I onda su Mahmud i
Renata smesta zatraţili da ih iskljuĉe iz telefonskog
imenika, ali im telefonska kompanija nije odmah dala
nov broj telefona. I kad je telefonski poziv došao dva
dana kasnije, na isti onaj broj naznaĉen u pismu,
Mahmudu je istog trena sva kosa opala. A kad je on
svoju kosu ugledao na jastuku, sklopio je ruke ispred
Renate i zavapio, »Bebice, ja te volim, ali ti si i suviše
vruća za mene, i zato te molim da odeš nekuda, daleko
daleko od mene«. Kad je Imam ĉuo tu priĉu, on je
zavrteo glavom i rekao, Ko će sad dodirnuti tu kurvu,
uprkos njenom jebozovnom telu? Ona je na sebe navukla
ljagu goru od lepre; tako se ljudska bića sama sakate. Ali
pravo naravouĉenije ove priĉe bila je potreba za veĉnom
opreznošću. London je bio grad u kojem je bivši šef
SAVAK-a imao jake veze u telefonskoj kompaniji, dok
je Šahov bivši šef kuhinje sad vodio jedan dobro uveden
restoran u Haun-zlou. Kakav gostoljubiv grad! Kakvo
pribeţište! On prihvata sve tipove. Nek’ zavese ostanu
navuĉene.
Stanovi od trećeg do petog sprata u toj stambenoj
zgradi tipa palate, trenutno su ceo Imamov zaviĉaj. Tu su
mašinske puške i kratkotalasni radio-prijemnici i
otpremnici i sobe u kojima oštri mladi ljudi u
graĊanskim odelima sede i uţurbano govore u nekoliko
telefona. Tu nigde nema ni alkoholnih pića ni kartanja ni
barbut-kockanja, što bi moglo pasti u oĉi, a jedina ţena
je ona na slici što visi na jednom zidu starĉeve spavaće
sobe. U tom surogatu svoje domovine koju ovaj
nesaniĉni svetac smatra za svoju ĉekaonicu ili tranzitno
leškarilište, centralno grejanje je danonoćno »nahajcano«
na maksimalno zraĉenje cvrkutave toplote, a prozori su
zatvoreni da »dihtuju«. Izgnanik mora, stoga, da simulira
onu suvu vrelinu Doma, svoje nekadašnje i buduće
domovine gde je ĉak i Mesec vreo i kaplje kao taze
burek-čapati sa masnim sirom iz tepsije. Oh, taj ţuĊeni
deo sveta gde su Mesec i Sunce muškog roda dok im
vreli i slatki zraci nose ţenska imena. Noću, izgnanik
razmakne svoje zavese i tuĊinska meseĉina sklizne u
sobu, a hladnoća njena zabada mu se u oĉi kao jekser.
On trepće, on škilji, pri tom. Razgaćen, namršten,
zlokoban i budan: to je Imam.
Izgnanstvo je bezdušna zemlja. U izgnanstvu je
kućni nameštaj ruţan, skup, sav kupljen u isto vreme i u
istoj radnji, i to u velikoj ţurbi: dreĉeće srebrnaste sofe
sa perajima kao kod starih auta - »bjuika«, »desotoa«,
»olds-mobila« - zastakljeni ormari za knjige u kojima ne
stoje knjige već fascikle sa iseĉcima iz novina. U
izgnanstvu vas tuš u kupatilu kaţnjava vrelom vodom
kad god neko odvrne slavinu u kuhinji iznad slivnika, te
zato kad Imam ide da se kupa, cela njegova svita mora
da zna da ne sme da puni ĉajnik vodom ili da pere
prljave sudove u kujni; a kad Imam ide u klozet i povuĉe
vodu, njegovi uĉenici Ċipaju u kupatilu, opareni, pod
tušem. U izgnanstvu nema kuvane hrane koja se kašikom
jede; njegova telesna garda sa crnim naoĉarima odlazi u
varoš da kupuje suva jela za kući. U izgnanstvu, sva
nastojanja da tu pustite koren liĉe na izdaju: to je
prihvatanje poraza.
Imam je središte toĉka koji se okreće.
Pokret zraĉi od njega, oko sata.
Njegov sin, Halid, ulazi u njegovu radnu sobu-
svetinju, noseći ĉašu vode, drţeći je u desnoj ruci i
podupirući je dlanom leve. Imam stalno pije vodu, jednu
ĉašu svakih pet minuta, da bi se odrţao u ĉistoti; a sama
ta voda je u jednoj ameriĉkoj spravi za filtriranje
oslobaĊana od svih neĉistoća pre nego što će je on
srknuti. Svi mladi ljudi oko njega znaju njegovu ĉuvenu
Monografiju o Vodi, ĉija ĉistoća, kako Imam veruje,
komunicira sa onim koji je pije, komunicira svojom
proreĊenošću i jednostavnošću i pruţa mu svoje asketske
prijatnosti. »Carica«, upozorava on, »pije vino.«
Burgundac, roze i rajnsko belo, vina što se mešaju sa
onom otrovnom kvarnošću u njenom lepom i prljavom
telu. Taj greh je dovoljan da je za sva vremena osudi,
bez ikakve nade da će se iskupiti. Slika na zidu njegove
spavaće sobe prikazuje caricu Ajšu kako sa obe ruke drţi
jednu ljudsku lobanju punu tamnocrvene teĉnosti. Carica
pije krv, ali Imam je vodeni ĉovek. »Nije dţabe to što
ljudi u našoj vreloj zemlji ukazuju poštovanje vodi«,
objavljuje Monografija. Voda je zaštitnica ţivota.
Nijedan civilizovan stvor ne moţe je odbiti i drugom
prepustiti. I neka stara baka, ĉak, kruta od teškog
zapaljenja zglobova, odmah će ustati sa stolice i prići
ĉesmi ako je neko detence zamoli - pani (vode), nano,
vodice! Ĉuvajte se svih onih što na vodu hule. Jer oni što
je zagaĊuju, dušu svoju razreĊuju.
Imam je ĉesto nalazio oduške svom besu u sećanju
na pokojnog Agu Kana, kao posledice teksta jednog
intervjua koji mu je bio pokazan, u kojem je ta glava
Ismailaca bila zapaţena kako pije odabrani šampanjac.
O, gospodine, ovaj šampanjac je za mene samo jedna
vrsta afektiranja. Onog časa kad ga moje usne dotaknu,
on se pretvara u vodu. Zloduh! - Imam je tu sklon da
zagrmi. Nevernik, bogohulnik, prevarant! Takvima će se
suditi u budućnosti, govori on svojim ljudima. Voda će
pobediti a krv će teći kao vino. Takva je ĉudotvorna
priroda budućnosti izgnanika: ono što je prvo izgovoreno
u nemoći, u jednom pregrejanom apartmanu, postaje
sudbina ĉitavih nacija. A ko nije sanjao san da je kralj
koji kraljuje ceo jedan dan? - Ali Imam sanja o vremenu
duţem od jednog dana; i on oseća kako mu se iz vrhova
prstiju izvlaĉe paukove niti pomoću kojih će on vladati
kretanjima istorije.
Ne: ne istorije.
Ĉudniji je njegov san.

Njegov sin Halid što mu vodu donosi, klanja se

pred svojim ocem kao hodoĉasnik pred svetilištem, i
raportira mu da je veĉeras deţurni straţar ispred njegove
sobe-svetinje Salman Farsi. Bilal je pored radio-
otpremnika i na dogovorenoj talasnoj duţini šalje
dnevnu poruku u Dom(ovinu).
Imam je jedna ćutnja golema, i nepomičnost je on.
On je kamen ţiv. Njegove veliĉanstvene kvrgave šake,
kao granit sive, teretno poĉivaju na naslonima za ruke
njegove velike stolice sa visokim »leĊima«. Njegova
glava, koja izgleda prevelika za telo ispod nje,
dubokomisleno se klati na iznenaĊujuće krţljavom vratu
koji mu se nazire kroz sivo-crnu bradu. Imamove oĉi su
zamućene; usne mu se ne miĉu. On je ĉista snaga,
elementarno biće; on se kreće bez pokreta, dela bez
delanja, govori bez izgovaranja jednog jedinog glasa. On
je maĊioniĉar a istorija je njegov trik.
Ne, ne istorija: nešto ĉudnije.
Objašnjenje ovog zamršenog pitanja ima da se
ĉuje, ovog trenutka, na izvesnim tajnim radio-talasima,
na kojima glas ameriĉkog preobraćenika Bilala peva
Imamovu svetu pesmu. Bilal je mujezin13: njegov glas
ulazi u jedan amaterski radio-otpremnik ovde u
Kenzingtenu i izlazi na površinu u sanjanom Domu,
preobraţen u gromoglasni govor samog Imama.
Poĉinjući sa ritualnim grĊenjem Carice, po spisku njenih
zloĉina, ubistava, podmićivanja, polnih odnosa sa
reptilima, i tako dalje, on zatim zvonkim glasom prelazi
na objavljivanje Imamovog veĉernjeg poziva njegovom
narodu da ustane protiv njene zle drţave. »Mi ćemo dići
revoluciju«, objavljuje Imam preko njega, »to je revolt
ne samo protiv jednog tiranina, nego i protiv istorije.«
Jer izvan Ajše postoji jedna dušmanka, a to je sama
istorija. Istorija je vino-krv koje više ne sme da se pije.
Istorija-opijum, tvorevina i imovina Đavola, velikog
Šejtana, najveća od svih laţi - napretka, nauke, prava -
kojoj se Imam suprotstavlja. Istorija je skretanje sa Puta,
znanje je opsena, jer je sve znanje zakljuĉeno onog dana
kad je Al-Lah završio sa svojim otkrovenjem Mahaundu.
»Mi ćemo pocepati veo istorije.« Deklamuje Bilal u
naćuljene uši noći. »A kad se sve to bude raspetljalo, mi
ćemo ugledati Raj kako pred nama stoji u svojoj slavi i
svetlosti.« Imam je izabrao Bilala za ovaj zadatak zbog
lepote njegovog glasa, koji je u svojoj ranijoj inkarnaciji
uspeo da se popne na Everest ameriĉke hit-parade, ne
samo jedanput već dvanaest puta, do samog vrha. Glas
mu je bogat i autoritativan, glas koji je navikao da bude
slušan; dobro odgojen, sjajno uveţban, glas ameriĉkog
poverenja, oruţje Zapada koje se okrenulo protiv svojih
tvoraca ĉija moć podrţava Caricu i njenu tiraniju. U rane
dane, Bilal X se bunio protiv takvog opisa svog glasa. I
on je pripadao jednom potlaĉenom narodu, uporno je
tvrdio, te je, prema tome, nepravedno izjednaĉavati ga sa
onim Jenki-imperijalistima. Imam mu je na to
odgovorio, ali ne bez neţnosti: Bilale, tvoje su patnje i
naše. Ali biti podignut u kući moći, znaĉi uĉiti se njenim
naĉinima rada, upijati ih u sebe baš kroz tu koţu koja je
trpela to tlaĉenje. Upijati navike moći, njen tembr, njen
stav, njen naĉin opštenja sa drugima. To je jedna bolest,
Bilale, koja inficira sve one koji joj se mnogo pribliţe.
Ako moćnici gaze po tebi, tebe inficiraju tabani stopala
njihovih.
Bilal nastavlja da se obraća mraku. »Smrt tiraniji
carice Ajše, kalendara, Amerike, vremena! Mi traţimo
veĉnost i bezvremenost Gospoda Boga. Njegove mirne
vode a ne njeno tekuće vino toĉeno.« Spaljujte knjige i
verujte Knjizi; iscepajte hartiju i slušajte Reĉ, onako
kako ju je anĊeo Dţibril otkrio Glasniku Mahaundu i
kako ju je objasnio vaš tumaĉ i Imam. »Amiin«, reĉe
Bilal zakljuĉujući veĉernje aktivnosti. A za to vreme, u
svojoj sobi-svetinji, sam Imam šalje jednu svoju poruku:
i priziva, doĉarava arhanĊela, Dţibrila.

On sebe vidi u snu: nema tu anĊela za gledanje,

već samo jednog ĉoveka u obiĉnom graĊanskom odelu, u
polovnom i posmrtnom, »od-oca-je-ostanulo-sinu«-odelu
Henrija Dajamonda: u mantilu od gabardena i »trilbi«-
šeširu iznad preširokih pantalona na »hozntregerima«, u
ribarskom vunenom dţemperu i beloj košulji sa
falticama. Taj snoviĎenski Dţibril, toliko sliĉan onom
budnostanjskom, stoji tresuĉi se ko gospodsko kuĉe u
sobi-svetinji Imama ĉije su oĉi ko oblaci bele.
 Dţibril govori svaĊaliĉki, da bi sakrio svoj strah.
»Zašto ga tupiš sa tim arhanĊelima? Ti su dani -
trebalo bi da znaš - već davno prošli.«
Imam zatvara oĉi, uzdiše. Ćilim ispušta dugaĉke
dlakave niti kao brkove na vreţi koje se obavijaju oko
Dţibrila i ĉvrsto ga drţe na mestu.
»Ja tebi nisam potreban«, naglašava Dţibril.
»Otkrovenje je završeno. Pusti me da idem.«
Onaj drugi zatrese glavom, i govori, ali usne mu se
ne miĉu, a ono što ulazi u Dţibrilove uši je Bilalov glas,
mada se taj spiker nigde ne vidi, večeras je TO veče,
kaţe glas, i ti moraš da me na krilima svojim do
Jerusalima odbaciš.
Zatim taj apartman išĉezava, i sad oni stoje na
krovu pored rezervoara za vodu, jer je Imam, kad hoće
da se pokrene, kadar da ostane miran i da pokreće svet
oko sebe. Vetar mu se igra s bradom. Sad mu je još duţa
nego ranije; da nije tog vetra koji mu bradu zahvata kao
laku šifonsku maramu, ona bi mu dodirivala tlo pored
nogu; oĉi su mu crvene, a glas mu se njiše oko njega na
nebu. Uzmi me i odnesi, kaţe on. Ali Dţibril se buni, ja
bih rekao da ti moţeš i sam da se odneseš: a Imam,
jednim pokretom zapanjujuće hitrine, zavitla svoju bradu
preko jednog ramena, podiţe svoje skute otkrivajući dve
vretenaste noge sa gotovo ĉudovišnim maljama, pa Ċipi
visoko u vazduh noćni, zavrti se gore pa se spusti na
Dţibrilova ramena za koja se hvata noktima dugaĉkim, u
vidu kandţi. Dţibril oseća kako se diţe u nebo, noseći na
sebi Starca od Mora, Imama kome kosa svakog ĉasa
postaje sve duţa i struji na sve strane, a obrve mu kao
mornarske zastavice lepršaju na vetru.
 U kom li je pravcu taj njegov Jerusalim? - pita
Dţibril. A onda, bogme, to je jedno klizavo, nepostojano
ime, ono moţe da bude i ideja i mesto, u isto vreme: i
cilj i egzaltacija. Gde je taj Imamov Jerusalim? »Taj
kurvin pad«, bestelesni glas odjekuje u njegovim ušima.
»Njena propast, krah kurvetine vavilonske.«
Oni »zumiraju« kroz noć. Mesec se zagreva,
poĉinje da klobuĉa kao sir na vreloj plotni; on, Dţibril,
gleda kako parĉići tog sira odskaĉu s vremena na vreme i
otpadaju od celine, kapi Meseĉeve koje šište i bubre na
cvrĉećem tiganju neba. Zemlja se pojavljuje ispod njih,
crvenkasta, sa pljosnatim krošnjama drveća; tu su ĉak i
stene spljoštene od vreline. Zatim stiţu do jedne visoke
planine gotovo savršeno kupastog oblika, brega koji se
vidi i na jednoj poštanskoj razglednici tamo daleko na
polici iznad jednog kamina; a u senci te planine, grad,
koji se prostire u njenom podnoţju, kao neki molilac
ponizni; a na donjim padinama brega - jedna palata stoji,
ona palata, njena kuća: Cariĉin dvorac koji su radio-
poruke razdvorile, razorile. To je ta radio-amaterska
revolucija.
Dţibril sa Imamom na sebi, kao na letećem ćilimu,
spušta se niţe, a u ovoj sparnoj noći ulice izgledaju kao
ţiva bića, kao da se izvijaju poput zmija; a ispred palate
Cariĉinog poraza ĉini se da izrasta neki nov breg, dok mi
odozgo posmatramo, baba, šta se to tamo dogaĎa? Na
nebu visi Imamov glas: »Spusti se. Pokazaću ti Ljubav.«
Sad su iznad samog krova i Dţibril shvata da ulice
zapravo vrve od sveta. Ljudska bića su tako gusto
zbijena na tim zmijolikim putevima da su se spojila u
jedno veliko biće sastavljeno od mnogih, nepopustljivo,
zmijasto. Ljudi se kao reka kreću polako stazama u
sokake, sokacima u sporedne ulice, sporednim ulicama u
drumove, i svi pritiĉu u veliku aveniju dvanaest sokaka
široku sa drvoredima dţinovskih eukaliptusa, koja vodi
do kapija palate. Avenija je zakrĉena masom sveta; ona
je centralni organ tog novog, mnogoglavog bića.
Sedamdeset osoba rame-uz-rame u tom beskonaĉnom
redu, koraĉaju ozbiljno ka Cariĉinim kapijama. A ispred
kapija njena garda ĉeka postrojena u tri reda - leţeći,
kleĉeći i stojeći, sa mašinskim puškama na gotovs. Ljudi
hodaju uzbrdo ka puškama; sedamdeset po sedamdeset, i
stiţu na puškomet; mašinke štekću, ljudi ginu, a zatim
sledećih sedamdeset ide preko tela mrtvih, mašinke
udare u novo kikotanje, a brdo mrtvih raste. Oni novi, na
redu, nadolaze. U mraĉnim kapijama grada, majke s
pokrivenim glavama guraju svoje voljene sinove u
paradu, idi, budi ţrtva, uradi što treba, pogini. »Je l’
vidiš kako me vole«, kaţe bestelesni glas. »Nema te
tiranije na svetu koja moţe da se odupre snazi ove spore,
hodajuće ljubavi.«
»Ovo nije ljubav«, odgovara Dţibril, plaĉući. »To
je mrţnja. Ona ih je bacila u tvoj zagrljaj.« Ovo
objašnjenje zvuĉi tanko, površno.
»Oni me vole«, kaţe Imamov glas, »jer ja sam
voda. Ja sam plodnost a ona je truljenje. Oni me vole
zbog moje navike da razbijam satove. Ljudska bića koja
se okreću od Boga gube ljubav, i sigurnost, a i osećanje
Njegovog bezgraniĉnog vremena koje obuhvata prošlost,
sadašnjost i budućnost; bezvremeno vreme, koje nema
potrebu da se kreće. Mi ţudimo za onim veĉnim, a
veĉnost sam ja. Ta ţena nije ništa: tek jedno tik ili tak.
Ona se svaki dan gleda u ogledalu i uţas je obuzima pri
pomisli na starenje, na prolaţenje vremena. I tako je ona
zarobljenica svoje sopstvene prirode; a uz to je i u
lancima Vremena. Posle revolucije, više neće biti satova;
mi ćemo sve to porazbijati. Reĉ sat biće izbaĉena iz
naših reĉnika. Posle revolucije više neće biti ni
roĊendana. Svi ćemo se ponovo roditi, i svi ćemo biti
istih nepromenljivih godina u oĉima Svevišnjeg Boga.«
I on sad zaćuti, jer je dole, ispod nas, nastupio
veliki trenutak: ljudi su stigli do pušaka. I one su, zatim,
ućutkane, jer beskonaĉna zmija od ljudi, dţinovski piton
dignutih masa obgrljuje gardu, davi je, i prigušuje
smrtonosni kikot njihovog oruţja. Imam duboko
uzdahne. »Gotovo.«
Svetla u palati se gase dok narod ide ka njoj, i to
onim istim korakom kao i ranije. A zatim, iz zamraĉene
palate zaĉuje se jedan jeziv zvuk, isprva kao visoka,
piskava i prodorna jadikovka koja se zatim pretvara u
nisko, duboko zavijanje, pa u urlik, tako strašan da
prodire u svaku pnkotinu grada, svojim besom. A posle
toga, zlatna kupola palate rasprskava se i otvara kao jaje,
a iz nje, izrastajući u sjaju crnila, pojavljuje se jedna
mitološka prikaza sa ogromnim crnim krilima,
raspuštene kose, crne i dugaĉke kao što je Imamova
dugaĉka i seda: Al-Lat, shvata Dţibril, koja brzo izbija iz
Ajšine školjke.
»Ubijte je«, nareĊuje Imam.
Dţibril ga spušta i postavlja na ceremonijalni
balkon palate, gde on širi ruke da obujmi radost narodnu,
buku koja ĉak prigušuje urlanje boginje i šiklja uvis kao
pesma. A zatim i Dţibril poleti uvis, nemajući drugog
izbora, jer on je marioneta koja ide u rat; a ona, gledajući
ga kako dolazi, okreće se prema njemu, ĉuĉne u
vazduhu, i, jeĉeći straviĉno, odbacuje se na njega svom
svojom silinom. Dţibril shvata da će Imam, boreći se
preko zamenika kao i obiĉno, da ga ţrtvuje isto onako
rado kao što je ţrtvovao ĉitavo ono brdo leševa pred
kapijama palate, i da je on samo jedan samoubilaĉki
vojnik u sluţbi popovskog cilja. Ja sam slab, misli on, ja
nisam njoj ravan, ali i ona je oslabila zbog svog poraza.
Imamova snaga pokreće Dţibrila, stavlja mu strele
gromovne u ruke, i bitka poĉinje; on baca munje-koplja
u noge njene a ona mu kometama uzvraća u prepone
njegove, pa mi ubijamo jedno drugo, misli on, i mi ćemo
poginuti, pa će se dva nova sazveţĎa u svemiru pojaviti:
Al-Lat i Dţibril. Kao iscrpljeni ratnici na leševima-
prekrivenom bojnom polju, njih dvoje se teturaju i
kasape. I oboje brzo malaksavaju.
Ona pada.
Prevrće se i srlja nadole - Al-Lat, kraljica noći; pa
tresne glavaĉke na zemlju i glava joj se u paramparĉad
rasprskava; i sad leţi ona dole - bezglavi crni anĊeo
otfikarenih krila - leţi pokraj jednih vratanaca u vrtu
palate, sva zguţvana u gomilu. - A Dţibril, uţasnut,
okreće glavu od nje, i ugleda Imama, ĉudovišno
naraslog, kako potrbuške leţi u prednjem dvorištu palate,
razjapljenih usta iza kapija njenih; i kako sve ljude koji
kroz kapije prolaze, on proţdire besomuĉno.
Telo Al-Late leţi smeţurano na travnjaku, a ispod
njega samo jedna crna mrlja; i sad svi ĉasovnici u
prestonici Doma poĉinju da izbijaju sate, da izbijaju
neprestano, one sate posle ponoći, pa preko dvadeset-
ĉetiri ĉasa, i ĉak preko hiljadu-i-jednog ĉasa objavljujući
kraj Vremena, sat koji je izvan merenja, trenutak
Izgnanikovog povratka, trenutak pobede vode nad
vinom, ĉas poĉetka Imamovog Ne-Vremena.

Kad se noćna priĉa menja, kad, bez upozorenja,

zbivanja u Dţahiliji i Jatribu ustupaju pred borbom
Imama sa Caricom, Dţibril se kratko nada da je
prokletstvo završeno i da su mu snovi vraćeni onoj
ćudljivosti obiĉnog ţivota; ali tad, kada i nova priĉa
upada u stari obrazac i kad se svaki put nastavlja, on
ispada iz one taĉke u kojoj je priĉa bila prekinuta, i kako
njegova sopstvena slika, prevedena u avatara arhanĊela,
ponovo ulazi u taj okvir, tako i njegova nada umire, i on
se ponovo predaje onom što je neumoljivo. Stvari su
dosegle taĉku na kojoj mu neke od njegovih noćnih saga
izgledaju snošljivije od nekih drugih, te posle Imamove
apokalipse on gotovo oseća zadovoljstvo kad nova priĉa
poĉinje, proširujući njegov unutrašnji repertoar, jer to
barem nagoveštava da boţanstvo koje je on, Dţibril, bez
uspeha pokušao da ubije, moţe da bude Bog Ijubavi kao
i Bog osvete, moći, duţnosti, pravila i mrţnje; a to je
takoĊe neka vrsta nostalgiĉne priĉe, priĉe o izgubljenom
zaviĉaju; i to se oseća kao povratak u prošlost... Kakva je
ovo priĉa? Evo je odmah. Da poĉnemo od poĉetka: u
jutro njegovog ĉetrdesetog roĊendana, u jednoj sobi
punoj leptira, Mirza Said Ahtar posmatrao je svoju
usnulu ţenu...

*
 Tog sudbonosnog jutra, na svoj ĉetrdeseti
roĊendan, zamindar (zemljoposednik) Mirza (uvaţeni)
Said Ahtar stajao je i odozgo posmatrao svoju usnulu
ţenu, i osećao kako mu se srce do pucanja ispunjava
ljubavlju. On se, ovog puta, bio rano probudio, ustavši
pre zore, sa gorkim ukusom ruţnog sna u ustima,
ponavljajućim snom o propasti sveta, pri ĉemu je ta
katastrofa stalno bila njegova greška. Prethodne noći je
ĉitao Niĉea - o »nemilosrdnom kraju te male, preterano
rasprostranjene vrste zvane Ĉovek« - pa je zaspao sa
otvorenom knjigom palom licem na njegove grudi. I
budeći se zbog šuškanja leptirskih krila u njegovoj
hladnoj, senovitoj spavaćoj sobi, ljutio se na samog sebe
što je bio tako lud u svom izboru lektire pred spavanje.
Ali sad je bio savršeno budan. Ustajući iz postelje, tiho,
uvukao je stopala u svoje čapal-šljape i leno krenuo
preko veranda svoje velike palate, i dalje u mraku zbog
spuštenih zastora, dok su ga leptiri, kao dvorani,
lupkarali u leĊa. Negde, u velikoj daljini, neko je svirao
na flauti. Mirza Said podiţe navuĉene roletne od
bambusa i prikaĉi gurtne. Vrtovi su mu bili duboko
zaronjeni u izmaglicu, kroz koju su se kovitlali oblaci od
leptirova - jedna magla je presecala drugu. Ovaj zabiti
kraj je uvek bio ĉuven po svojim leptirima i moljcima
svih vrsta, po svojim ĉudnovatim lepidopterskim
eskadrilama koje su danonoćno ispunjavale vazduh,
leptirima sa kameleonskim darom, ĉija su krilca menjala
boju kad bi se našla na svetlocrvenom cveću, ţutim
zavesama, peharima od debelog ispucalog stakla ili na
ćilibarskom prstenju. U zamindarevoj palati, a u
obliţnjem selu, to leptirsko ĉudo bilo je ljudima postalo
tako blisko da im je izgledalo kao neka obiĉna, svetovna
stvar, mada su se leptiri bili vratili u taj kraj tek
devetnaest godina ranije - koliko su se sluškinje sećale.
Oni su nekad bili domaći duhovi, ili je to tako samo po
legendi, duhovi jednog lokalnog sveca, taĉnije - jedne
svetice poznate samo kao BibiĊi, koja je ţivela do svoje
dvesta-ĉetrdeset-druge godine i ĉiji je grob, sve dok
meštani nisu zaboravili gde se nalazi, imao moć da leĉi
impotenciju i uklanja bradavice. Posle BibiĊine smrti,
sto-dvadeset godina ranije, leptiri su nestali i otišli u istu
onu legendarnu pokrajinu u koju je otišla i sama BibiĊi,
te kad su se ovamo vratili, taĉno sto-i-jednu godinu posle
svog odlaska, to je izgledalo, isprva, kao predskazanje
neke bliske, divne stvari. Posle BibiĊine smrti - to treba
odmah reći - selo je nastavilo da napreduje, prinos
krompira i dalje je bio velik, ali u mnogim srcima
ostajala je velika praznina, iako sadašnji seljani više nisu
pamtili vreme stare svetice. I tako je povratak leptirova
podigao mnoge duhove, ali kad se oĉekivana ĉuda ipak
nisu dogodila, meštani su se postepeno povlaĉili u
nedovoljnost ţivota iz-dana-u-dan. Naziv zamindareve
palate – Peristan - moţda je vukao svoje poreklo iz
vilinskih krila tih tajanstvenih stvorenja, dok je ime sela
- Titlipur - svakako bilo njihova posledica. Ali nazivi,
ĉim njima poĉnu svi da se sluţe, ubrzo postaju obiĉni
zvuci, a etimologija im se sahranjuje - kao i tolika druga
svetska ĉuda - pod prahom navike. Ljudi - stanovnici
Titlipura, i njihove horde leptirova, muvali su se
meĊusobno sa nekom vrstom uzajamnog prezira. Seljani
i zamindareva porodica davno su bili napustili svaki
pokušaj da leptire iskljuĉe iz svojih domova, te tako, sad,
kad god neko otvori putniĉki kovĉeg, iz njega bi izleteli
mnogi leptiri, kao sva ona zla iz Pandorine kutije,
menjajući svoje boje pri uzletanju; leptirova je bilo i
ispod poklopaca onih gornjih rezervoara u klozetima
Peristana, u svakom ormaru, pa ĉak i izmeĊu stranica
knjiga. Kad se ujutro probudite, naĊete leptire kako
spavaju na vašim obrazima.
Svakodnevnost s vremenom postaje nevidljiva i
Mirza Said već godinama nije primećivao leptire.
MeĊutim, u jutro njegovog ĉetrdesetog roĊendana, kad je
prva svetlost zore dotakla kuću a leptiri odmah poĉeli da
blistaju, njemu je zastao dah pred lepotom tog trenutka.
Smesta je otrĉao u spavaću sobu zenane - krila palate
rezervisanog za ţene - gde je njegova ţena Mišal
spavala iza vela protiv komaraca. Ĉarobni leptiri su se
odmarali na njenim izloţenim noţnim prstima, a neki
komarac je oĉigledno bio našao svoj put unutra, jer se na
njenoj istaknutoj kljuĉnoj kosti video niz njegovih sitnih
ujeda. Hteo je da podigne mreţicu, da se uvuĉe unutra i
ljubi te ujede sve dok sa njene koţe ne išĉeznu. O, kako
su bili zapaljeni! I kako će je svrbeti kad sc probudi! Ali
i dalje je stajao po strani, jer je više voleo da uţiva u
bezazlenosti njenog usnulog tela. Ona je imala meku,
crvenkastomrku kosu, belu belu belu koţu, a oĉi njene,
iza zatvorenih kapaka, bile su svilasto sive. Njen je otac
bio jedan od direktora drţavne banke, te je stoga ona bila
neodoljiva prilika, provodadţisan brak koji je obnovio
bogatstvo Mirzine stare, propadajuće familije, pa zatim
sazreo - s vremenom i uprkos nemogućnosti da imaju
decu ti sklad prave ljubavi. Pun emocija, Mirza Said je
gledao usnulu Mišal i iz svoje svesti odagnao i poslednje
krpice svog noćašnjeg košmara. »Kako bi ovaj svet
uopšte mogao da bude uništen«, rezonovao je on
zadovoljno, za sebe, »kad je u stanju da ti pruţa takve
trenutke savršenstva kao što je ova ljupka zora?«
Nastavljajući sa tim srećnim mislima, formulisao
je jedan nemušti govor za svoju usnulu ţenu. »Mišal, ja
sam ĉetrdeset godina star ali sam zadovoljan kao
namirena beba od ĉetrdeset dana. Sad ja shvatam da sam
ovih godina našeg zajedniĉkog ţivota sve dublje i dublje
tonuo u našu ljubav, i sad plivam, kao neka riba, u tom
toplom moru.« Koliko mu je ona samo dala, divio se on;
koliko mu je ona potrebna! Njihov brak je prevazišao
puku senzualnost i prešao u takvu bliskost da je
razdvajanje bilo nezamislivo. »Stariti pored tebe«, rekao
joj je dok je spavala, »biće za mene, Mišal, privilegija.«
Dopustio je sebi sentimentalnost da otcukne u vazduh
jedan poljubac u njenom pravcu, pa je onda na prstima
izišao iz sobe. Kad se ponovo našao napolju, na glavnoj
verandi svojih privatnih kvartira na gornjem spratu
palate, bacio je pogled preko vrtova koji su sada izbijali
na videlo, jer je zora podizala maglu sa njih, i ugledao
prizor koji će njegov duševni mir zauvek razoriti, smrviti
ga naĉisto bez ikakvih izgleda na oporavak, i to upravo u
trenutku u kojem je postao siguran u njegovu
nepovredljivost i otpornost prema pustošenju zle kobi.
Na travnjaku je ĉuĉala neka mlada ţena sa
ispruţenim levim dlanom. Leptiri su sletali na tu
površinu, dok ih je ona desnom rukom podizala i trpala u
usta. Polako i metodiĉno, doruĉkovala je ona ta pokorna
krilca.
Usne, obrazi i brada bili su joj grozno umrljani
mnoštvom raznih boja koje su se od trenja skidale sa
umirućih leptirova.
 Kad je Mirza Said Ahtar video tu mladu ţenu kako
jede svoj pauĉinasto laki doruĉak na njegovom
travnjaku, osetio je tako moćnu navalu poţude da se
istog ĉasa postideo. »Ma, to je nemoguće«, prekorevao
je samog sebe, »ja ipak nisam ţivotinja.« Mlada ţena je
nosila jedan šafranasto ţut sari obavijen oko njene
golotinje, po »modi« siromašnih ţena toga kraja, a kad
se naginjala nad leptire, sari joj se opuštao na dekolteu i
visio napred razgolićujući joj male grudi za pogled
skamenjenog zamindara. Mirza Said raširi svoje ruke da
se uhvati za ogradu balkona, a devojka je pri tom morala
zapaziti lako pomeranje jednog skuta njegove bele kurte,
jer je brzo podigla glavu i pogledala ga pravo u lice.
I nije odmah oborila pogled. A nije ni ustala i
pobegla, što je on upola oĉekivao.
Šta je ona uradila: priĉekala je nekoliko trenutaka,
kao da je ţelela da vidi da li on ima nameru da nešto
kaţe. A kako je on i dalje ćutao, ona je jednostavno
nastavila da jede svoj ĉudni obrok, ne skidajući oka sa
njegovog lica. A najĉudniji vid te stvari bio je u tome što
su leptiri iz razbistravajućeg vazduha sve ĉešće sletali na
njene ispruţene dlanove i prosto se - izgledalo je - rado
tiskali na njima da bi odlazili u smrt. Ona ih je sa dva
prsta hvatala za vrhove krilaca, zabacivala glavu i hitro
ih ubacivala u usta uz prihvatanje svojim malim jezikom.
Kad je jednom otvorila usta, tamne usne su joj bile
prkosno razdvojene, a Mirza Said je uzdrhtao kad je
video kako jedan leptir leprša krilcima u toj mraĉnoj
pećini svoje smrti, a ipak ne pokušava da beţi. Kad se
zadovoljila što je on to video, ponovo je sastavila usne i
poĉela da ţvaće. I ostali su tako: mlada seljanka dole,
ispod njega, a zemljoposednik gore, iznad nje, sve dok
ona iznenada ne zakoluta oĉima u njihovim dupljama i
svom teţinom pade na svoju levu stranu, trzajući se
ţestoko.
Posle nekoliko trenutaka ukoĉene panike, Mirza
viknu, »Ohe, ukućani! Ohe, diţ’te se, hitna potreba!« I,
istovremeno, on potrĉa ka raskošnom stepeništu od
mahagonija, donesenom u palatu iz Engleske, iz nekog
nezamislivog Vorikšira, nekog fantastiĉnog mesta, iz
vlaţnog i mraĉnog samostana, preko ĉijih se stepenika
kralj Ĉarlz I penjao pre nego što su mu odrubili glavu, u
sedamnaestom veku drugog sistema raĉunanja vremena.
I niz to stepenište jurio je sad Mirza Said Ahtar,
poslednji u svojoj lozi, trupkajući preko sablasnih
otisaka obezglavljenih stopala, na svom putu ka
travnjaku.
Mlada ţena je imala grĉeve i valjala se po
travnjaku, gnjeĉeći svojim telom leptire i bacakajući se
na sve strane. Mirza Said joj je prvi prišao, mada sluge i
Mišal, probuĊeni njegovim vikanjem, nisu bili daleko iza
njega. On šĉepa curu za vilice i silom ih razmaknu, pa
joj u usta ubaci jednu obliţnju granĉicu, koju ona odmah
zagrize i prepolovi. Krv joj je curila iz povreĊenih usta a
on se bojao za njen jezik, ali muĉnina je baš tad napusti;
ona se smiri i zaspa. Mišal ju je dala odneti u svoju
spavaću sobu, te je Mirza Said sada morao da bulji i u
drugu uspavanu lepoticu u tom krevetu, pa je i po drugi
put bio potresen onim što mu se uĉinilo da je i suviše
bogato i duboko osećanje da bi se moglo nazvati
sirovom reĉju - poţuda. Nalazio je da mu je smesta
pozlilo od njegovog sopstvenog prljavog plana, ali je
istovremeno bio i uznesen osećanjima koja su kolala u
njemu, sveţim osećanjima ĉija ga je novina veoma
uzbuĊivala. Mišal priĊe da bi stajala pored svog muţa.
»Da li je ti poznaješ?« upitaje Said, a onaklimnu glavom.
»Da, to je jedna devojka bez roditelja. Ona pravi male
ţivotinje od emajla i prodaje ih na glavnom drumu. Još
od malih nogu ima padavicu.« Mirza Said oseti
strahopoštovanje, i to ne prvi put, prema daru svoje ţene
za stvaranje veza sa drugim ljudskim bićima. On sam
jedva da je mogao da prepoznaje više od nekoliko
seljana, dok je ona znala i nadimke svih osoba, porekla
porodica i njihove prihode. Oni su joj priĉali ĉak i svoje
snove, mada je samo nekoliko njih sanjalo više nego
jedanput meseĉno, jer su bili i suviše siromašni da bi
mogli da podnesu takav luksuz. I sad mu se vratiše ona
neţna osećanja koja su ga obuzimala u zoru, te je on
obgrli oko ramena. Ona nasloni glavu na njegove grudi i
reĉe mu meko: »Srećan ti roĊendan.« On je poljubi u
teme. Stajali su zagrljeni i posmatrali usnulu mladu ţenu.
Ajša: reĉe mu ţena njeno ime.

Nakon što je devojĉe Ajša ušlo u pubertet i -

zahvaljujući svojoj zanosnoj lepoti i zamišljenom izrazu
lica, okrenutom drugom svetu - postalo objekt ĉeţnje
mnogih mladića, poĉelo je da se priĉa da ona oĉekuje
svog dragog sa neba, jer sebe smatra i suviše dobrom
curom za smrtne ljude. Njeni odbijeni prosci su se ţalili
da, praktiĉno govoreći, ona nema prava da se ponaša
tako probiraĉki, pre svega zato što je siroĉe, a zatim i
stoga što je opsednuta demonom epilepsije koji će
sigurno odbaciti svakog nebeskog duha koji bi, inaĉe,
mogao da bude zainteresovan za nju. Neki ogorĉeni
mladići su išli i tako daleko da su ĉak nagoveštavali
mogućnost da Ajša, zbog svojih mana koje je spreĉavaju
da ikad naĊe muţa, moţe da poĉne i da uzima
ljubavnike, kako ne bi uzalud traćila svoju lepotu koja je,
po pravdi boga, trebalo da bude data nekoj manje
problematiĉnoj osobi. Ali uprkos tim nastojanjima
mladića Titlipura da je pretvore u svoju kurvu, Ajša je
ostala ĉedna a odbrana joj je bila pogled ţestoko
usredsreĊen na krpice vazduha neposredno iznad
njihovih levih ramena, koji su oni redovno brkali sa
prezirom. Onda su ljudi ĉuli za njenu novu naviku da
guta leptire, pa su izmenili svoje mišljenje o njoj, sad
ubeĊeni da je udarena, i zato opasna za povaljivanje, jer
bi u tom sluĉaju Ċavoli mogli da uĊu u njene švalere.
Posle toga, pohotljivi momci njenog sela ostavili su je na
miru u njenoj kolibi, samu sa njenim ţivotinjicama-
igraĉkama od emajla i njenom ĉudnom lepršavom
ishranom. MeĊutim, jedan mladić je imao naviku da sedi
nešto dalje od vrata njene kolibe, i da oprezno gleda u
suprotnom pravcu, kao da je bio na straţi, iako njoj više
nije bila potrebna nikakva zaštita. On je bio bivši
»nedodirljivi« pripadnik niţe kaste - iz obliţnjeg mesta
Ĉatnapatne, preobraćen u islam i prekršten u Osmana.
Ajša nikad nije pokazivala da zapaţa Osmanovo
prisustvo, a niti je on to od nje oĉekivao. Lisnate grane
sela njihale su se na povetarcu iznad njihovih glava.
Selo Titlipur beše izraslo u senci jednog ogromnog
banjan-drveta, usamljenog kralja koji je svojim
mnogostrukim korenjem vladao nad podruĉjem od pola
milje u preĉniku. A dosad je urastanje drveta u selo i sela
u drvo bilo postalo tako zapleteno da ĉovek nije mogao
da pravi razliku izmeĊu sela i drveta. Neki delovi drveta
i njegovih krošnji bili su postali dobro poznata skrovišta
ljubavnika; neki drugi su bili trkališta za piliće. Neki
siromašniji seljaci sklepali su tu, u uglovima izmeĊu
ĉvrstih grana, svoja skloništa od dasaka, i zapravo ţiveli
u gustoj krošnji drveta. Bilo je tu i grana koje su sluţile
kao staze preko sela, i deĉjih ljuljaški napravljenih od
»brada« starog drveta, a na mestima gde se drvo
naginjalo ka zemlji, njegovo je lišće obrazovalo krovove
za mnoge ĉatrlje koje su izgledale kao da vise na tom
zelenom rastinju, podsećajući na gnezda zeba. Kad se
seoski savet - pančajat sastajao, njegovi su ĉlanovi
sedeli na najmoćnijoj grani drveta. Seljani su bili navikli
da to drvo pominju po imenu samog sela, a selo, prosto,
kao »drvo«. Banjanovi ne-ljudski stanovnici - ţuti mravi,
veverice, sove - uţivali su poštovanje koje je bilo
ukazivano i meštanima. Samo su leptiri bili ignorisani,
poput nada koje su se odavno pokazale kao jalove.
Bilo je to muslimansko selo, te je zato
preobraćenik Osman došao ovamo sa svojom
komendijaškom opremom i svojim »klim-klim«-bikom
pošto je u svom oĉajanju bio prihvatio tu veru; nadajući
se da će mu promena imena u jedno muslimansko biti
korisnija od onih ranijih prekrštavanja, na primer, kad su
»nedodirljivi« bili novim imenom nazvani »Boţja deca«.
Kao Boţjem detetu, njemu u Ĉatnapatni ne bi bilo
dopušteno da izvlaĉi vodu iz mesnog bunara, jer bi dodir
jednog izopćenika iz kaste zagadio vodu za piće...
Bezemljaš i, kao Ajša, siroĉe, Osman se izdrţavao od
svog komendijaškog posla. Na rogovima njegovog bika
stajali su jarko crveni fišeci od hartije, a preko njuške i
straţnjice svetlucao mu je šljokicama ukrašen pokrivaĉ.
On je išao od sela do sela i izvodio svoju taĉku, na
svadbama i drugim proslavama, pri ĉemu je njegov bik
bio i njegov glavni partner i - sagovornik, koji je klimao
glavom na njegova pitanja - jedan klim za ne a dva za da.
»Je l’ da je ovo selo u koje smo došli jedno mnogo
fino selo?« upitao bi ga Osman. Klim, bik se nije slagao.
»Zar nije? O, baš jeste. Gle: zar ovi ljudi nisu
dobri?«
Klim.
»Šta kaţeš?! Znaĉi, ovo je selo puno grešnika?«
Klim, klim.
»Gospode! Pa, onda, da li će svi oni završiti u
paklu?«
Klim, klim.
»Ali, pravedniĉe! Ima li neke nade za njih?«
Klim, klim - ima, bik bi ponudio spasenje.
UzbuĊen, Osman se saginje, prinosi uho njušci bika.
»Reci, brzo. Šta bi oni trebalo da rade da bi se spasli?« U
tom trenutku bik otrgne rogom Osmanovu kapu sa glave
i nosi je oko gomile okupljenog sveta, oĉekujući da u nju
ubacuju novac, dok bi sam Osman zadovoljno klimao
glavom: klim, klim.
Preobraćenik Osman i njegov klim-klim-bik bili su
vrlo omiljeni u Titlipuru, no mladić je ţeleo da ĉuje neku
lepu reĉ samo od jedne osobe, ali mu je ona nije
upućivala. On je njoj priznao da je njegov prelazak u
islam bio uglavnom stvar taktike. »Samo sam tako
mogao da pijem vodicu, bibi, šta ĉovek drugo da radi?«
Nju je uţasnula ta njegova ispovest, pa ga je obavestila
da on nije nikakav musliman, da mu se duša nalazi u
opasnosti, a što se nje tiĉe, on moţe i da se vrati u
Ĉatnapatnu i tamo umre od ţeĊi. Crvenela je u licu dok
je govorila sa neobjašnjivo velikim razoĉaranjem u
njega, i upravo mu je ţestina tog njenog razoĉaranja
davala optimizam u njegovom daljem ĉuĉanju na desetak
koraĉaji od njene kuće, iz dana u dan, ali ona je
nastavljala da se šepuri, dignuta nosa, u prolazu pored
njega, i jedva bi mu rekla dobro jutro ili nadam-se-da-si-
dobro.
Jedanput nedeljno, titlipurske taljige natovarene
krompirom kotrljale su se ĉeti'ri sata izbrazdanim uskim
putem do Ĉatnapatne, koja se nalazila na mestu spajanja
tog pulića sa velikim glavnim drumom. U Ĉatnapatni je
stajao visok i blistav aluminijumski silos za krompir
trgovaca - »grosista«, ali to nije imalo nikakve veze sa
Ajšinim redovnim odlaţenjem u grad. Ona bi »stopirala«
taljige s krompirom drţeći ĉvrsto svoju bošĉicu od
sargije u kojoj je nosila svoje igraĉke od emajla za
prodaju. Ĉatnapatna je bila poznata u tom podruĉju po
svojim drangulijama za decu, izrezbarenim drvenim
igraĉkama i emajliranim figurinama.
Osman i njegov bik stajali su pri jednom kraju
banjan-drveta i gledali je kako poskakuje na vrhu
dţakova s krompirima, sve dok se, nestajući, nije
pretvorila u jednu taĉku u daljini.
U Ĉatnapatni je otišla u firmu Šri Šrinivasa,
vlasnika najveće fabrike igraĉaka u mestu. Na zidovima
zgrade bilo je aktualnih politiĉkih grafita: Glasaj za
Ruku! Ili, uĉtivije: Molimo vas da glasate za CP(M).
Iznad tih saveta i molbi stajala je dostojanstvena firma sa
objavom: Šrinivasova fabrika dečjih igračaka. Moto
naše tvrtke: Poštenje i kreativnost. Šrinivas je bio u
svojoj radnji: jedna velika pihtija od ĉoveka, glava mu
ćelavo sunce, pedesetogodišnjak kome se njegova
celoveĉna prodaja igraĉaka nije bila zgadila. Njemu je
Ajša mogla da zahvali za svoja sredstva za ţivot. On je
bio toliko oĉaran njenom umetniĉkom izradom
emajliranih figurina od rezbarenog drveta, da je pristao
da joj otkupljuje sve što je bila kadra da napravi. Ali
uprkos njegovoj uobiĉajenoj dobrodušnosti, lik mu se
smraĉi kad je Ajša razvezala svoju bošĉicu da mu
pokaţe dva tuceta figurina u vidu mladića sa
klovnovskim šeširom, u pratnji dekorisanog bika koji je
mogao da klima svojom šljokicama-posutom glavom.
Shvatajući da je Ajša oprostila Osmanu njegovo
preobraćenje u drugu veru, Šri Šrinivas uzviknu: »Ovaj
ĉovek je izdajnik svoga roda, kao što ti je dobro poznato.
Kakav je to ĉovek koji menja svoje bogove kao svoje
doti-pojase? Bogzna šta je to ušlo u tebe, kćeri, ali meni
te lutke ne trebaju.« Na zidu iznad njegovog pisaćeg
stola visilo je uramljeno svedoĉanstvo na kojem je
kitnjastim štampanim slovima pisalo: Ovim se potvrĎuje
da je MR SRIS. SRINIVAS ekspert za Geološku Istoriju
Planete Zemlje, pošto je AVIONOM ZA
RAZGLEDANJE PRIRODNIH LEPOTA leteo kroz
Veliki Kanjon. Šrinivas zatvori oĉi i prekrsti ruke na
stomaku - neosmehnuti Buda sa neospornim autoritetom
onoga koji je leteo. »Taj momak je Ċavo«, reĉe on
zakljuĉno, a Ajša pokupi svoje lutkice, sloţi ih u bošĉicu
od sargije i okrete se da poĊe, bez protivljenja.
Šrinivasove oĉi se brzo otvoriše. »O, prokletinjo!«
uzviknu on, »pa je 1’ ti hoćeš da mi stvaraš nevolje? Ti
misliš da ja ne znam da su tebi potrebne pare? Zašto si
napravila ovu prokleto glupu stvar? I šta ćeš sad da
radiš? Idi kući i brzom brzinom napravi nekoliko P.P.-
lutkica, pa ću ti ih otkupiti po najvišoj ceni plus, jer ja
sam velikodušan prema grešci.« Liĉni izum Mr Srinivasa
bile su te P.P.-lutke - lutke P(laniranja) P(orodice) -
jedna društveno odgovorna varijanta ruskog poimanja
lutke. U jednoj odevenoj-i-obuvenoj indijskoj Abba
(tata)-lutki nalazila se druga - Amma (mama)-lutka u
sariju, u njoj kćerĉica, a u kćerĉici sinĉić. Dvoje dece -
dosta k’o ladne vode: to je bila poruka tih lutkica.
»Napravi ih brzo, brzo«, dovikivao je Srinivas Ajši koja
je odlazila. »P.P.-lutke imaju sjajnu proĊu.« Ajša se
okrenula i osmehnula. »Ne brinite za mene, ŠrinivašĊi«,
reĉe ona i ode.
Ajša, siroĉe, i sirotica, imala je devetnaest godina
kad se zaputila natrag u Titlipur po izbrazdanom
krompirskom putiću, ali pre no što se, nekih ĉetrdeset-
osam sati docnije, pojavila u svom selu, bila je stekla
neku vrstu bezdobnosti, jer joj je kosa postala bela kao
sneg, dok joj je koţa ponovo dobila onaj sjajni i savršeni
kvalitet koţe novoroĊenĉeta, a iako je bila potpuno gola,
leptiri su se bili spustili na njeno telo u tako gustim
rojevima da je izgledala kao da na sebi nosi haljinu od
najfinijeg materijala u celom svemiru. Komendijaš
Osman izvodio je kraj puta svoje taĉke sa klim-klim-
bikom, jer, iako je bio do muke u stomaku zabrinut zbog
njenog tako dugog odsustva, i celu prošlu noć proveo u
traganju za njom, ipak je morao da zaraĊuje za ţivot.
Kad ju je ugledao, taj mladić koji nikad nije poštovao
Boga jer je bio roĊen kao »nedodirljivi«, prenerazio se u
nekom svetom strahu i nije mogao da se usudi da priĊe
devojci u koju je bio tako beznadeţno zaljubljen.
 Ona je otišla u svoju kolibu i spavala je ceo jedan
dan i noć, bez buĊenja. Zatim je posetila seoskog kmeta -
sarpanča, Muhamada Dina, i obavestila ga, faktiĉki, da
joj se u jednoj viziji pojavio arhanĊel Dţibril i legao
pored nje da se odmori. »Uzvišenost je došla meĊu nas«,
obavestila je uplašenog sarpanĉa koji se dotle više brinuo
o porezu na kvote krompira nego o transcendenciji. »Od
nas će se sve traţiti, i sve će nam biti dato«, rekla mu je.
U drugom kraju »drveta«, sarpanĉeva ţena
Hadidţa tešila je uplakanog komendijanta, kome je bilo
teško da se pomiri sa mišlju da je izgubio svoju ljubljenu
Ajšu u korist jednog višeg bića, jer kad jedan arhanĊeo
leţi sa nekom ţenom, onda je ona zauvek izgubljena za
ljude. Hadidţa je bila stara i zaboravna, a i ĉesto trapava
kad bi pokušavala da nekom pokaţe svoju naklonost, te
je Osmanu pruţila hladnu utehu: »Sunce uvek zaĊe kad
se ljudi plaše tigrova«, citirala je staru izreku: loše vesti
uvek dolaze istovremeno.
Ubrzo posle razglašavanja priĉe o tom ĉudu,
devojka Ajša bila je pozvana u veliku kuću, i sledećih
dana satima je sedela nasamo sa zamindarevom ţenom,
begumom Mišal Ahtar, ĉija je majka takoĊe bila došla u
posetu i naprasno se zaljubila u arhanĊelovu sedokosu
mladu ţenu.

Snivaĉ, kad sanja, ţeli (ali je nesposoban) da

prigovara: ja nikad nisam ni prst spustio na nju, i šta vi
mislite da je ovo? Je l’ neka vrsta mokrog strndţanja u
snu? Nek’ me Ċavo nosi ako znam odakle je ta cura
dobila tu svoju informaciju / inspiraciju. Nije iz ove
kujne, to je sigurno.
Ovako se to dogodilo: ona se pešice vraćala u
svoje selo, a onda joj se uĉinilo da se odjednom mnogo
umorila, pa je s puta skrenula da legne u hlad jednog
drveta-tamarinda i da se odmori. Ĉim je zatvorila oĉi, on
se našao pored nje, usnuli Dţibril u kaputu i šeširu,
znojeći se na ţezi. Ona ga je pogledala, ali on nije znao
da kaţe šta je ona na njemu videla, moţda krila, oreole,
ili njegova dela. Onda je on tamo leţao i shvatio da ne
moţe da ustane; udovi su mu postali teţi od gvozdenih
šipki i ĉinilo mu se da će mu se telo pod sopstvenom
teţinom zabiti u zemlju i razbiti. Kad je prestala da ga
gleda, klimnula je glavom ozbiljno, kao da je on nešto
rekao, pa je onda svukla svoj bedni sari i gola se pruţila
pored njega. Onda je on u snu zaspao, a napolju hladno
kao da je neko iskljuĉio grejalicu; i kad je ponovo video
sebe u snu budnog, ona je stajala ispred njega sa onom
svojom raspuštenom sedom kosom i haljinom od
leptirova: transformisana. I dalje je klimala glavom, sa
ushićenim izrazom lica, primajući poruku sa neke strane
koju je ona nazvala Dţibril. Zatim ga je ostavila da leţi
tamo gde je leţao i vratila se u selo da bi se trijumfalno
pojavila.
I sad ja imam jednu ţenu iz sna - snivaĉ postaje
dovoljno svestan da na to pomisli. I šta, do Ċavola, da
radim s njom? - Ali to ne zavisi od njega. Ajša i beguma
Mišal su zajedno u velikoj kući.

*
 Mirza Said je još od svog roĊendana bio pun
strasnih ţelja, »kao da ţivot stvarno poĉinje u
ĉetrdesetoj«, divila mu se njegova ţena. Brak im je sad
postao tako silovit da su sobarice morale triput dnevno
da im menjaju krevetske ĉaršave. Mišal se potajno
nadala da će je ta rasplamsalost muţevljevog libida
dovesti do zaĉeća, jer je ona imala čvrsto gledište da je u
tome jako vaţno oduševljenje, ma šta suprotno govorili
doktori, i da su sve one godine njenog jutarnjeg merenja
temperature, pre ustajanja iz kreveta, i ono beleţenje
rezultata na grafikonskoj hartiji radi pravljenja šeme
njene ovulacije, u stvari samo odvraćale bebe od roĊenja,
delimiĉno zato što je bilo teško biti podobno drĉan i
strastan kad ti se nauka ufura u krevet pored tebe, a
delimiĉno i zato što nijedan fetus koji sebe ceni i poštuje
ne bi poţeleo da se uvuĉe u utrobu tako mehaniĉki
programirane matere. Mišal se još molila Bogu da joj da
dete, mada o tome više nije govorila Saidu, da bi ga
poštedela osećanja da je on, u tom pogledu, omanuo kod
nje. Ţmureći, i praveći se da spava, ona bi se obraćala
Bogu da joj da neki znak; a kad bi Said postajao ţestoko
ljubavniĉki nastrojen, i to tako ĉesto, ona se pitala da to,
moţda, nije baš taj znak za koji se i molila. A posledica
svega toga, njegov ĉudan zahtev da odsad, kad god dodu
da borave u Peristanu, ona treba da se drţi one »stare
navike« - da se povlaĉi u purdah - izolaciju - nije naišao
na njen prezir koji je i zasluţivao. U gradu, gde su
posedovali jednu veliku i gostoljubivu kuću, zamindar i
njegova ţena bili su u društvu poznati kao veoma
»moderan« i »ţivahan« braĉni par; skupljali su predmete
savremene umetnosti, prireĊivali sjajne zabave - sedeljke
i stajanke - i pozivali prijatelje u kuću na maţenje u
mraku, na sofama, pri gledanju mekih pornića na video-
rikorderu. I prema tome, kad joj je Mirza Said rekao,
»Zar ne bi bilo, nekako, fino, Mišu, kad bismo naše
ponašanje uskladili sa ovom starinskom kućom«, ona je
trebalo da mu se nasmeje u lice. Ali mu je, umesto toga,
odgovorila, »Kako ti ţeliš, Said«, jer joj je on time
natuknuo, a ona shvatila, da je to neka vrsta erotiĉne
igre. Ĉak joj je natuknuo i to da mu je strast koju je
osećao prema njoj bila postala tako jaka, da bi je on
mogao svakog ĉasa pokazivati, te kad bi mu se ona u
takvim trenucima nalazila pri ruci, to bi moglo da
sablaţnjava poslugu; svakako da bi mu njeno prisustvo
smetalo i da se usredsreduje na bilo koji od svojih
poslova a, s druge strane, u gradu, »mi ćemo i dalje biti
savršeno savremeni«. Iz toga je ona shvatila da je grad
za Mirzu pun distrakcija, te su, prema tome, njene šanse
da zatrudni najveće upravo ovde, u Titlipuru. I odluĉila
je da se ne pojavljuje. I tada je on pozvao ţeninu majku
da doĊe u posetu i ostane u palati, jer ako mu se ţena
skloni u zenanu i u tom ţenskom krilu palate zatvori,
biće joj potrebno društvo. GĊa Kureiši je stigla gegajući
se i puna besa, rešena da svog zeta ukori i grdi sve dok
on ne batali te svoje purdah-ludorije, ali Mišal ju je
zapanjila svojom molbom: »Nemoj, molim te.« GĊa
Kureiši, supruga direktora drţavne banke, i sama je bila
svetski rafinirana osoba. »U stvari, ti si od svog
puberteta pa sve do svoje dvadesete godine bila
staromodna ćerka a ja hipi-mama. Ja sam mislila da si se
ti izvukla iz te ţabokreĉine, ali sad vidim da te je on
ponovo gurnuo u nju.« Finansijerova supruga je svog
zeta uvek smatrala za prikrivenog stiskavca, i to njeno
mišljenje je ostalo nepromenjeno uprkos nedostatku i
najmanjeg dokaza za to. Oglušujući se o zabranu svoje
kćerke, ona je potraţila Mirzu Saida u otmenom vrtu
palate i, gegajući se, uletela njega, kao što je i htela, radi
naglaska. »Kakvu to vrstu ţivota ti vodiš?« odluĉno ga
je upitala.
»Moja ćerka nije za zakljuĉavanje, već za
izvoĊenje napolje! Ĉemu sve tvoje bogatstvo, ako i njega
drţiš pod katancem i kljuĉem? Sine moj, otkatanĉi i ţenu
i novĉanik! Izvuci je napolje, obnovi svoju ljubav na
nekom zabavnom izletu!« Mirza Said je otvorio usta,
nije našao odgovor, pa ih je opet zatvorio. Zasenjena
svojim sopstvenim govorništvom koje je sasvim
iznenada izvuklo na videlo ideju o korišćenju odmora,
gĊa Kureiši je zagrevala svoju temu. »Samo se spremite i
idite!« navaljivala je. »Idi, ĉoveĉe! Idi s njom nekuda,
ako ne ţeliš da je drţiš pod kljuĉem dok ti ona sama ne
ode« - i pri tom bocnu nebo jednim zloslutnim prstom -
»zauvek?«
Kao neki krivac, Mirza Said obeća da će razmisliti
o toj ideji.
»Šta ĉekaš?« uzviknu ona likujući. »Ti, mekušĉe
veliki? Ti... ti Hamlete?«
Napad njegove tašte na njega izazvao je u Mirzi
Saidu jedan od onih napada samoprekorevanja koji su ga
muĉili još od onog dana kad je ubedio Mišal da skine
devojaĉki veo. I da bi se utešio, seo je da ĉita Tagorinu
priĉu Chare-Baire o jednom zamindaru koji ubedi svoju
ţenu da iziĎe iz purdah-izolacije, posle ĉega se ona
spanĊa s jednim politiĉarem - podstrekaĉem i aktivistom
u kampanji Swadeshi,14 a zamindar ode Bogu na istinu.
Taj roman ga je trenutno obodrio, a zatim su mu se
sumnje vratile. Da li je on bio iskren u svojim razlozima
koje je dao svojoj ţeni ili je, prosto, tako nalazio naĉin
da sebi obezbedi odstupnicu i široko polje za lov na
leptirsku madonu, epileptiĉnu Ajšu? »Mani ga što je to
polje«, pomislio je sećajući se gĊe Kureiši i njenog
optuţujućeg i napadaĉkog pogleda, »i što je široko!«
Prisustvo njegove tašte, raspravljao se on sam sa sobom,
predstavlja još jedan dokaz njegovog poštenja. I zar on
nije pozitivno ohrabrio svoju Mišal kad joj je rekao da
pozove majku, iako je savršeno dobro znao da ta matora
debelguza gospa ne moţe da ga podnosi i da će ga
sumnjiĉiti za svako prokleto lukavstvo pod suncem? »Da
li bih ja tako pomno traţio da ona doĊe, da sam planirao
neku mućku?« pitao se on. Ali oni svadljivi glasovi u
njemu su nastavljali svoje: »Sva ova savremena
seksologija, pa ovo tvoje obnovljeno zanimanje za tvoju
gospoĊu suprugu, samo je jedna prosta transferencija -
ţeliš jednu, tucaš drugu. I stvarno, ti ţudiš za tom
svojom seoskom kurvicom, ţeliš da ti se ona namesti na
jeste, i da se s tobom serbez kurva.«
Kompleks krivice imao je za posledicu to da se
zamindar osećao kao bezvredna osoba. Uvrede od strane
njegove tašte poĉeše da mu, u njegovoj nesrećnosti,
izgledaju kao bukvalna istina. »Mekušĉe«, da, tako ga je
ona zvala; i, sedeći u svojoj radnoj sobi, okruţen
ormarima sa knjigama u kojima su crvi zadovoljno
ţvakali sanskrtske tekstove neprocenjive vrednosti,
kakvih nije bilo ni u nacionalnim arhivima, kao i, manje
uzneseno, dela Persija Vestermana, G.A.Hentija i
Dornforda Jetsa, priznao je Mirza Said - da, u fasu, ja
sam mekušac. Kuća je bila sedam-generacija-stara a to
omekšavanje je sedam generacija i trajalo. Hodao je kroz
koridor u kojem su visili njegovi preci u tuţnim,
pozlaćenim ramovima, i zamišljeno posmatrao ogledalo
koje je bio obesio na poslednje raspoloţivo mesto, kao
podsetnik na ĉinjenicu da će i on jednog dana da se
popentra na taj zid. On je bio ĉovek bez oštrih uglova ili
grubih rubova; njemu su ĉak i laktovi bili prekriveni
jastuĉićima od mesa. U ogledalu je video svoje retke
brĉiće, neenergiĉnu bradu, modre usne. Obraze, nos,
ĉelo: sve meko, meko, meko. »Ko bi uopšte mogao nešto
da vidi u tipu kao što sam ja?« jauknuo je, a kad je
shvatio da je bio toliko uzrujan da je glasno govorio,
znao je da je zaljubljen, da je kao pašĉe od ljubavi bolan,
i da objekt njegove zaćorenosti nije više njegova draga
ţena.
»Dakle, kakav si ti to proklet, varljiv i kvarljiv i
samo-obmanjiv ĉovek!« rekao je sebi i uzdahnuo: »Da se
toliko promeniš, i to tako brzo. Ja zasluţujem da me
neko sredi za sva vremena, bez ikakve ceremonije.« Ali
on nije bio onaj tip ĉoveka koji je kadar da se nabije na
sopstveni maĉ. Umesto toga, bazao je neko vreme po
hodnicima palate Peristan, te je to zdanje ubrzo bacilo na
njega svoje ĉfni i vratilo mu nešto sliĉno starom dobrom
raspoloţenju.
A to zdanje, ta kuća: uprkos svom vilinskom
imenu, bila je jedna priliĉno prozaiĉna zgrada, koja je
ispala egzotiĉna samo zato što se nalazila u pogrešnom
kraju. Sagradio ju je pre sedam generacija neki Peroun,
engleski arhitekta koga su mnogo cenile kolonijalne
vlasti, a ĉiji je jedini stil gradnje bio onaj neoklasiĉni stil
engleskih kantri-kuća, u unutrašnjosti Engleske. U to
vreme su indijski zemljoposednici - zamindari - bili ludi
za evropskom arhitekturom. Saidov pra-pra-pra-pra-
pradeda angaţovao je tog badţu pet minuta posle
upoznavanja s njim na jednom prijemu kod vicekralja
Indije, da bi javno pokazao da nisu svi indijski
muslimani podrţavali akcije indijskih mirutskih vojnika
ili, pak, simpatisali one kasnije ustanke, ne, ne, nikako; a
zatim mu je dao carte blanche; te je sad Peristan, tako,
stajao tu, usred maltene tropskih krompirišta i pokraj
velikog banjan-drveta, prekrivanog bugenvilskom
puzavicom, sa zmijama u kuhinjama i kosturima
leptirova u kredencima. Neko je rekao da mu ime vodi
poreklo više od tog engleskog arhitekte nego od neĉijeg
ćefa: bila je to obiĉna kontrakcija naziva Peroumstan.
Posle sedam generacija, zdanje je najzad poĉinjalo
da izgleda kao da pripada tom pejzaţu sa volovskim
kolima, palmama i visokim i bistrim nebom,
opterećenim zvezdama. Ĉak je i vitraţ prema stepeništu
kralja Ĉarlza Obezglavljenog bio na neki neopisiv naĉin
- naturalizovan. Veoma je mali broj tih starih
zamindarskih kuća uspeo da se odrţi u današnjem
izjednaĉiteljskom pustošenju egalizatora, i u skladu s
tim, nad Peristanom je lebdelo nešto od plesnive
muzejske atmosfere, iako se Mirza Said - ili moţda baš
zato - veoma ponosio tim starim zdanjem, pa je potrošio
velike pare da ga odrţava. On je spavao ispod visokog
baldahina od obraĊenog i tankog mesinga, u krevetu
sliĉnom laĊi, u kojem su spavala tri vicekralja Indije. U
velikom salonu voleo je da sedi sa svojom Mišal i gĊom
Kureiši u neuobiĉajenoj trostrukoj ljubavniĉkoj fotelji.
Na jednom kraju te sobe stajao je umotan, na trupcima,
jedan kolosalan persijski ćilim iz Širaza, ĉekajući na
sjajan prijem koji bi bio vredan njegovog odmotavanja a
koji nikad nije bio prireĊen. U trpezariji su stajali
glomazni stubovi sa kitnjastim korintskim kapitelima; na
glavnom, fasadnom stepeništu zdanja šetkali su se i ţivi i
kameni pauni, dok su u holu zveckali venecijanski
lusteri. Originalne punke - indijski veliki platneni
ventilatori-mahalice - još su bile u ispravnom stanju: sve
gurtne na sloţenim koturima i ĉekrcima kretale su se
kroz rupe u zidovima i podovima, izlazeći iz male,
zagušljive sobe u kojoj je sluga - punka-valah - sedeo i
povlaĉio taj mehanizam, u klopci ironije smrdljivog
vazduha tog sobiĉka bez prozora, dok je isporuĉivao
hladan lahor svim ostalim prostorijama kuće. I sluge su
tu bile unazaĊene za sedam generacija, pa su zato bile
izgubile veštinu ţaljenja na teške uslove rada. Tu su i
stari propisi vaţili: ĉak je i titlipurski prodavac slatkiša
bio obavezan da od zamindara traţi dozvolu za prodaju
svake nove šećerleme koju bi izmislio. Ţivot u Peristanu
bio je onoliko lak koliko je bio teţak ispod drveta; ali
ĉak i u takvom ţivotu na jastucima s paperjem, moţe da
doĊe do teških udaraca.

Kad je otkrio da mu ţena najveći deo svog

vremena provodi u ĉetiri oka sa Ajšom, Mirzu je obrvala
neka nepodnošljiva razdraţenost, neki ekcem duha koji
ga je dovodio do besa, jer mu nije bilo moguće da se
ĉeše. A ţena mu, Mišal, nadala se da će joj arhanĊeo,
Ajšin suprug, podariti bebu; ali kako ona to nije mogla
da kaţe svom suprugu, postala je sumorna i zlovoljno je
slegnula ramenima kad ju je on upitao zašto traći toliko
vreme sa najšašavijom seoskom devojkom. Mišalina
nova uzdrţanost samo je pogoršala svrab duše Mirze
Saida, a izazvala mu i ljubomoru, mada on nije bio
naĉisto s tim da li je ljubomoran na Ajšu ili na svoju
ţenu Mišal. Sad je prvi put zapazio da gospodarica
leptirova ima oĉi iste onakve sive nijanse kao i njegova
ţena, a to ga je, iz nekog razloga, i ljutilo, kao da je to
bio dokaz da su se te dve ţene zaverile protiv njega, pa je
prošaputao, Bogzna kakve su im to tajne; moţda su one
cvrkutale i ćaskale baš o njemu! Ta zenana-rabota kao da
je imala suprotno dejstvo od oĉekivanog; a ĉak je i ona
matora pihtija, gĊa Kureiši, nasela na Ajšino blefiranje.
Kakva trojka! pomislio je Mirza Safd; kad ti se mambo-
dţambo-vraĉara ufura kroz vratanca, zdrav razum ti izleti
kroz pendţer.
A što se tiĉe Ajše: kad bi videla Mirzu-gospodara
na balkonu, ili u vrtu, dok je bazao ĉitajući urdu15-
poeziju, bila je puna poštovanja i stidljivosti; ali njeno
pristojno ponašanje, spojeno sa totalnim odsustvom i
najmanje iskre erotskog zanimanja za njega, vuklo je
Saida sve dublje u bespomoćnost njegovog oĉajanja. I
tako se to desilo jednog dana: on je špijunirao Ajšu kad
je ulazila u krilo zgrade njegove ţene i nekoliko minuta
kasnije ĉuo kako se glas njegove tašte diţe do
melodramatiĉnog krika, pa ga je šĉepala neka
mazgovska osvetoljubivost i namerno je saĉekao puna tri
minuta pre nego što je krenuo u ispitivanje te stvari. Kad
je ušao, zatekao je gĊu Kureiši kako ĉupa kose i jeca kao
neka filmska kraljica, dok su njegova Mišal i Ajša
prekrštenih nogu sedele na krevetu jedna prema drugoj,
buljeći siva oka u sivo oko, dok se Mišalino lice nalazilo
izmeĊu Ajšinih dlanova.
 Ispostavilo se da je arhanĊeo obavestio Ajšu da
zamindareva ţena umire od raka, da su joj dojke pune
malignih ĉvorića smrti i da će ţiveti još samo nekoliko
meseci. Mesto na kojem joj se pojavio rak govorilo je
Mišali o surovosti Boga, jer samo neko opako boţanstvo
moţe da smesti smrt u dojke ţene ĉiji je jedini san da
njima doji nov ţivot. Kad je Said ušao, Ajša je brzo
šaputala Mišali: »Ne smeš tako da misliš. Bog će te
spasti. Ovo je proba vere.«
GĊa Kureiši je Mirzi Saidu saopštila tu lošu vest uz
mnogo krikova i jauka, a za zbunjenog zamindara to je
bila ona poslednja kap. On izgubi ţivce i poĉe da viĉe i
dršće kao da će svakog tenutka krenuti da razbija i stvari
i prisutna lica u sobi.
»Do Ċavola sa tim tvojim vampirskim rakom«,
vrisnuo je na Ajšu u svom besu. »Došla si mi u kuću sa
svojom šašavošću i tim anĊelima i kap-po-kap sipala
otrov u uši moje porodice. Nosi se odavde zajedno sa
svojim vizijama i nevidljivim suprugom. Ovo je
moderan svet, i tu postoje doktori medicine a ne duhovi
u poljima krompira koji će da nam kaţu da smo bolesni.
Dţabe si digla tu svoju krvavu halabuku. Ĉisti se odavde
i da se više nikad nisi pojavila na mom posedu.«
Ajša ga je saslušala, ne skidajući ni pogled ni ruke
sa Mišal. Kad je Said zaćutao da udahne vazduh, steţući
i labaveći pesnice, ona meko reĉe njegovoj ţeni: »Od nas
će se sve traţiti i sve će nam biti dato.« Kad je on ĉuo tu
formulu, koju su svi u selu poĉinjali da papagajski
ponavljaju, kao da su toboţ znali šta ona znaĉi, Mirza
Said Ahtar zakratko polude, podiţe ruku i tako udari
Ajšu da je onesvesti. Ona pade na pod, krvaveći iz usta
usled jednog rasklimanog zuba od njegove pesnice, i dok
je leţala dole, gĊa Kureiši je sipala uvrede na svog zeta.
»Oh, Boţe, ja sam svoju ćerku stavila u ruke jednog
ubice. Oh, Boţe, pa on na jednu ţenu diţe ruku. Hajde,
udari i mene, veţbaj se. Oskvrnavitelju svetaca,
bogohulniĉe, Ċavole, neĉastivi i neĉisti.« Said bez reĉi
iziĊe iz sobe.
Sutradan, Mišal Ahtar je navaljivala da se vrate u
grad radi njenog kompletnog medicinskog ispitivanja.
Said je zauzeo stav. »Ako ti ţeliš da se upuštaš u
sujeverje, onda idi, ali ne oĉekuj da ću ti se ja pridruţiti.
To je osam sati voţnje u svakom pravcu; i zato, do
Ċavola s tim.« Mišal je, to popodne, otišla sa majkom i
šoferom, a posledica je bila u tome da se Mirza Said nije
našao tamo gde je trebalo da se naĊe, to jest pored svoje
ţene, kad su joj rezultati ispitivanja bili saopšteni:
pozitivne, neoperativne, i daleko uznapredovale kandţe
raka bile su duboko zarivene u njen grudni koš. Nekoliko
meseci, šest, ako bude imala sreće, a pre toga, ubrzo,
bolovi. Mišal se vratila u Peristan i otišla pravo u svoje
odaje u zenani, gde je svom muţu napisala jedno
zvaniĉno pisamce na ruţiĉastoj hartiji, obaveštavajući ga
o doktorovoj dijagnozi. Kad je on proĉitao njenu smrtnu
presudu, napisanu njenom vlastitom rukom, toliko je
ţeleo da brizne u plaĉ, ali oĉi su mu i dalje bile uporno
suve. On mnogo godina nije nalazio vremena za
razmišljanje o Vrhovnom Biću, ali sad mu se, kao dve
kokice što odskoĉe na vatri, vratiše u sećanje dve Ajšine
fraze. Bog će te spasti. Sve će nam biti dato. Gorak,
sujeverni pojam, sinu mu u glavi: »To je neko
prokletstvo«, pomislio je on. »Zato što sam osećao
poţudu prema Ajši, ona mi je ubila ţenu.«
 Kad je otišao u zenanu, Mišal nije htela da ga vidi,
ali njena majka, stojeći na vratima i spreĉavajući ga da
uĊe, uruĉila je Saidu drugo pisamce, sad na mirišljavoj
plavoj hartiji. »Ţelim da vidim Ajšu«, pisalo je tu. »Budi
ljubazan da mi to dopustiš.« Klimnuvši glavom, Mirza
Sald dade svoj pristanak i odgmiza natrag, u stidu.

U Mahaundu se uvek vodi neka borba; sa

Imamom, sa ropstvom; ali sa ovom curom - ništa.
Dţibril je inertan; on obiĉno spava i u snu i u ţivotu.
Ona mu dolazi ispod jednog drveta, ili u jedan prokop,
ĉuje ono što on ne kaţe, uzme ono što joj treba, i ode.
Šta on, na primer, zna o raku? Ne zna apsolutno ništa.
Svuda oko njega, misli on u polusnu i u
polubudnom stanju, vuku se ljudi koji ĉuju neke glasove,
i reĉi ih zavode. Ali ne njegove reĉi; nikad njegov
originalni materijal. - Pa, ĉiji, onda? Ko to šapće u
njihove uši, ĉineći ih kadrim da planine pokreću, satove
zaustavljaju, bolesti dijagnosticiraju?
On to ne moţe da ukapira.

Onog dana kad se Mišal vratila u Titlipur, devojka

Ajša, koju su ljudi poĉinjali da nazivaju kahinom -
vidovnjakinjom, i bajaĉicom, potpuno je nestala, i
nedelju dana se nije pojavljivala. Njen zlosrećni
oboţavalac, komendijaš Osman, koji je išao za njom, na
bezbednom rastojanju, onimn prašnjavim krompirskim
drumom za Ĉatnapatnu, priĉao je seljanima kako je
dunuo vetar i bacio mu prašinu u oĉi; a kad ih je ponovo
otvorio »nje, prosto, više nije bilo na vidiku«. Obiĉno,
kad Osman i njegov bik poĉnu da priĉaju svoje
bombastiĉne priĉe o duhovima-Ďinima, ĉarobnim
lampama i otvori-se-sezamima, seljani su bili tolerantni i
samo su ga peckali - dobro, Osmane, ĉuvaj to za one
idiote u Ĉatnapatni; oni mogu da nasedaju na te tvoje
štosove, ali ovde, u Titlipuru, mi znamo znanje, a ti tvoji
dvorovi o kojima priĉaš ne mogu da niĉu sami od sebe,
već hiljadu-i-jedan radnik mora da ih gradi, a niti mogu
tek tako da išĉezavaju ako ih isto toliko radnika ne sruši.
MeĊutim, ovog puta, niko se komendijašu nije smejao,
jer kad se radilo o Ajši, seljani su bili spremni da u sve
poveruju. Postali su uvereni da je devojka sneţnobele
kose bila prava naslednica one stare svetice BibiĊi - jer
zar se leptiri nisu ponovo pojavili u godini njenog
roĊenja i zar je nisu obujmljivali kao neki plašt? Ajša je
predstavljala opravdanje za njihovu dugo kiseljenu nadu,
ali raskiseljenu povratkom leptirova, i dokaz da su velike
stvari još mogućne u ovom ţivotu, ĉak i za one najslabije
i najsiromašnije ljude u zemlji.
»Nju je odneo anĊeo«, rekla je, ĉudeći se i diveći
se, sarpanĉeva ţena Hadidţa, a Osman je briznuo u plaĉ.
»Nemoj, to je divna stvar«, i sama ne shvatajući,
objašnjavala mu je stara Hadidţa. Seljani su peckali svog
kmeta - sarpanĉa: »Kako si ti uopšte mogao da postaneš
glava našeg sela, kad imaš jednu tako trapavu ţenu,
pitamo se mi?«
»Vi ste me izabrali«, natmureno im je odgovorio.
 Sedmog dana posle njenog nestanka, Ajša je
viĊena kako ide ka selu, opet gola ispod haljine od
zlatnih leptira, dok joj je srebrna kosa lebdela, iza nje, na
vetriću. Otišla je pravo u kuću sarpanĉa Muhamada Dina
i zatraţila da se titlipurski Savet-panĉajat smesta sazove
na hitan sastanak. »Mi sad doţivljavamo najveći dogaĊaj
u istoriji ,drveta’«, poverila se ona njemu. Muhamad
Din, nesposoban da je odbije, odredio je vreme sastanka
za to veĉe, posle sumraka.
Te veĉeri su ĉlanovi panĉajata zauzeli svoja mesta
na uobiĉajenoj grani drveta, dok je Ajša, kain-
vidovnjakinja stajala ispred njih, na tlu. »Letela sam s
anĊelom u najveće visine«, rekla je. »Da, ĉak do onog
lote-drveta na kraju krajeva. A arhanĊel, Dţibril: on nam
je doneo poruku koja je istovremeno i nareĊenje. Od nas
se sve traţi, i sve će nam biti dato.«
U ţivotu sarpanĉa Muhamada Dina nije bilo niĉeg
što bi ga moglo pripremiti za izbor onoga sa ĉime je sad
imao da se suoĉi. »Šta to traţi anĊeo, Ajša, kćeri?«
upitao je, boreći se da smiri svoj glas.
»AnĊelova je volja da svi mi - svaki ĉovek, svaka
ţena i svako dete - smesta poĉnemo da se spremamo za
jedno hodoĉašće. NareĊeno nam je da iz ovog mesta
pešice odemo do Meke Šarif, da poljubimo Crni Kamen
u Ka’abi u središtu Harama, svete mošeje. Tamo
moramo svakako otići.«
I sad panĉajatska petorka poĉe uzbuĊeno da
diskutuje. Ţetva je morala da se razmotri i nemogućnost
masovnog napuštanja njihovih domova. »To se ne moţe
ni zamisliti, dete«, reĉe joj sarpanĉ. »Dobro je poznato
da Alah pošteĊuje hadţiluka one koji su istinski
nesposobni da idu zbog siromaštva ili lošeg zdravlja.«
Ali Ajša je ćutala, a plemenske starešine nastaviše da se
raspravljaju. A zatim je izgledalo kao da je njeno ćutanje
inficiralo sve ostale, te su i oni sami dosta dugo ćutali -
ćutanje u kojem je pitanje bilo rešeno - mada kako-i-
zašto niko nije nikad uspeo da shvati - jer niko nije
nijednu reĉ izustio.
Najzad je progovorio komendijaš Osman,
preobraćenik Osman, za koga njegova nova vera nije
bila ništa više od jednog gutljaja vode. »Pa, odavde do
mora ima skoro trista kilometara«, uzviknuo je on. »A
ovde imamo i stare dame, i babe. Kako uopšte moţemo
da idemo?«
»Bog će nam dati snage«, spokojno odgovori Ajša.
»Zar ti nije palo na pamet«, dreknu Osman,
odbijajući da se preda, »da se izmeĊu nas i Meke nalazi
jedan ogroman okean? Kako da ga preĊemo? Mi
nemamo para za hadţijske brodove. Moţda će anĊeo da
nam da krila, pa da preletimo?«
Mnogi seljani ljutito napadoše bogohulnika
Osmana. »A sad, da si ućutao!« ukori ga sarpanĉ
Muhamad Din. »Ti nisi dugo u našoj veri a ni u našem
selu. Zatvori tu svoju pljucu i uĉi se našem naĉinu
ţivota.«
Ali Osman drsko odgovori: »Znaĉi, vi tako
doĉekujete nove naseljenike. Ne kao sebi ravne već kao
ljude koji moraju da se ponašaju kako im se naredi.«
Grupa zajapurenih ljudi poĉe da se skuplja oko Osmana,
ali pre no što je bilo šta drugo moglo da se dogodi,
vidovnjakinja – kahin - Ajša, potpuno izmeni
atmosferu odgovarajući na komendijaševa pitanja.
 »AnĊeo je i to objasnio«, tiho reĉe ona.
»Hodaćemo trista kilometara, a kad stignemo do morske
obale, zakoraĉićemo u morsku penu i more će se za nas
otvoriti. Talasi će se razdvojiti, a mi ćemo onda preko
okeanskog dna moći da otpešaĉimo do Meke.«

Sledećeg jutra, Mirza Said Ahtar se probudio u

kući koja je bila u neobiĉnoj tišini, a kad je pozvao
poslugu, nije bilo odgovora. Tišina se rasprostirala i
preko polja krompira; ali ispod široko razastrtog krova
od ogromne krošnje titlipurskog drveta, sve je bilo u
ţurbi i buci. Panĉajat je jednoglasno prihvatio naredbu
arhanĊela Dţibrila i seljani su se spremali za odlazak.
Sarpanĉ je isprva hteo da stolar Iza napravi nosiljke za
stare i nemoćne, koje bi vukli volovi, ali tu ideju mu je iz
glave izbila njegova roĊena ţena, rekavši mu: »Pa, ti
uopšte ne slušaš šta ti se govori, sarpanĉe sahibdţi! Zar
anĊeo nije rekao da svi moramo da idemo peške? Prema
tome, to je ono što moramo.« Jedino su najmanja deca
bila pošteĊena pešaĉkog hodočašća, te je bilo odluĉeno
da ih odrasli nose na ramenima ili na krkaĉe, po rotaciji.
Seljani su sakupili ujedno sve svoje namirnice - gomile
krompira, soĉiva, pirinĉa, tikava, paprika, plavih
patlidţana i drugog povrća, i stavili ih na jednu gomilu
pored velike panĉajatske grane drveta. Teret te opskrbe
imao je da se podjednako rasporedi izmeĊu hodaĉa. I
kuhinjski pribor bio je na jednoj zajedniĉkoj gomili, kao
i raznovrsna posteljina - dušeci, jorgani, ĉaršavi i sliĉno -
koja se mogla naći. Morali su da povedu i tegleću
marvu, sa nekoliko taljiga natovarenih ţivinom, ali,
uopšte uzevši, hodoĉasnici su se drţali sarpanĉevog
uputstva da liĉne stvari svedu na minimum. Pripreme su
bile poĉele još pre svanuća, te kad je razdraţeni Mirza
Said došetao u selo, stvari su bile već dobro
uznapredovale. Zamindar je ĉetrdeset i pet minuta
usporavao pripreme, drţeći besne govore i tresući
pojedine seljane za ramena, a zatim je, srećom, digao
ruke od svega i otišao, te je rad mogao da se nastavi
ranijom brzom brzinom. Dok je odlazio, Mirza se
neprestano udarao u glavu i vreĊao ljude nadevajući im
razna imena, kao budale, glupaci, veoma ruţne reĉi
govorio, ali on je uvek bio bezboţnik, onaj slabi kraj
jake loze, i on je morao da bude ostavljen da se suoĉi sa
svojom sudbinom; sa ĉovekom njegovog kova nije
moglo da se raspravlja.
Seljani su pre sumraka bili spremni za odlazak, a
sarpanĉ je svima rekao da u sitne sate ustanu za molitvu,
kako bi odmah posle toga krenuli na put i tako izbegli
najveću vrućinu dana. Te noći, leţući na asuru pored
stare Hadidţe, on je promrmljao: »Konaĉno. Ja sam uvek
ţeleo da vidim Ka’abu, da je obiĊem pre nego što
umrem.« Ona je pruţila i uku preko svoje asure i uzela
njegovu šaku. »I ja sam se nadala da ću je videti, iako
nisam u to verovala«, rekla mu je. »Zajedno ćemo kroz
vodu proći.«
Mirza Said, u besu nemoći zbog prizora koji je
video - celog sela koje se pakuje za put, hrupio je kod
svoje ţene, bez ikakve ceremonije. »Trebalo bi da vidiš
šta se dogaĊa, Mišu«, uzviknuo je, gestikulišući smešno.
»Ceo Titlipur je izgubio vezu s mozgom i kreće na put
ka moru. Šta će biti s njihovim domovima, s njihovim
poljima? Sve će im propasti. Mora biti da su tu neki
politiĉki agitatori umešali svoje prste. Neko je tu nekog
podmitio. - Šta misliš, kad bih im ja ponudio pare, da li
bi ostali kod kuće, kao sve duševno zdrave osobe?« I
grlo mu se osuši. U sobi je bila Ajša.
»Kuĉko jedna«, nagrdi je on. Sedela je ukrštenih
nogu na krevetu, dok su Mišal i njena majka, ĉuĉeći na
podu, udvajale svoje liĉne stvari i gledale da ponesu što
manje, ono što će im biti najneophodnije na hodoĉašću.
»Ti nećeš da ideš«, dreknu Mirza Said. »Ja ti to
zabranjujem; sam Ċavo zna kakvu je zarazu ova kurva
bacila na seljake, al’ ti si moja ţena i ja tebi ne dopuštam
da s njima poĊeš u tu samoubilaĉku avanturu.«
»Dobro reĉeno«, gorko se nasmeja Mišal. »Dobar
izbor reĉi, Saide. Ti znaš da ja više ne mogu da ţivim a
priĉaš o nekom samoubistvu. Saide, ovde se nešto
dogaĊa, a ti sa svojim uvezenim evropskim ateizmom ne
znaš šta je to. A moţda bi i znao kad bi zavirio ispod
svog engleskog odela i pokušao da odrediš gde ti se
nalazi srce.«
»To je neverovatno«, uzviknu Said. »Mišal, Mišu,
jesi li to ti? Ti si se iznenada pretvorila u ovaj
bogoneugodni tip ţene iz drevne prošlosti sveta.«
GĊa Kureiši reĉe: »Idi, sinko. Ovde nema mesta za
nevernike. AnĊeo je rekao Ajši da će se Mišali ukloniti
rak posle njenog hodoĉašća u Meku. Sve se traţi i sve će
biti dato.«
Mirza Said Ahtar stavi dlanove na zid spavaće
sobe svoje ţene i pritisnu ĉelo na njegovu gipsanu
površinu. Posle duge pauze, on reĉe: »Ako se tu radi o
dodirivanju i celivanju ,crnog kamena’, hajdemo, onda,
tako ti Boga, u grad, da uzmemo avion. Za dva dana smo
u Meki.«
Mišal odgovori: »Nama je nareĊeno da hodamo.«
Said izgubi kontrolu nad sobom. »Mišal? Mišal?«
vrisnu on. »NareĊeno? ArhanĊeli, Mišu? Dţibril? Bog sa
dugaĉkom bradom i anĊeli s krilima? Raj i Pakao,
Mišal? Đavo sa šiljatim repom i razdeljenim kopitima?
Dokle ćeš s tim dospeti? Da li ţene imaju dušu, šta ti
kaţeš? Ili drukĉije: da li duša ima pol? Da li je Bog crn
ili beo? Kad se okean razdvoji, gde će ona suvišna voda
da ode? Da li će da stoji uspravno sa obe strane, kao
zidovi? Mišal? Odgovori mi! Postoje li ĉuda? Da li ti
veruješ u Raj? Da li će meni gresi biti oprošteni?« On
poĉe da plaĉe, i pade na kolena, sa ĉelom i dalje uz
duvar. Njegova umiruća ţena mu priĊe i zagrli ga s leĊa.
»Pa, idi, onda, u hadţiluk«, reĉe joj on, tmurno. »Ali
uzmi bar naš ,mercedes’-stejšn vagon. On ima er-
kondišn’, a moţeš poneti i ono sanduĉe s ledom puno
koka-kole.«
»Ne«, blago reĉe ona. »Mi ćemo hodati kao i svi
ostali. Mi smo hodoĉasnici, Saide. Ovo nije piknik na
plaţi.«
»Ne znam šta da radim«, reĉe Mirza Said Ahtar,
plaĉući. »Mišu, ja to ne umem sam da rešim.«
Ajša progovori sa kreveta. »Mirza sahib, poĊite s
nama«, reĉe mu ona. »Gotovo je sa vašim idejama.
PoĊite i spasite dušu svoju.«
Said ustade, crvenih oĉiju. »Krvav si mi izlet
predloţila«, reĉe on opako gĊi Kureiši. »Kakav
bumerang! Tvoj izlet će nas sve srediti za veĉna
vremena, ĉitavih sedam generacija ima da ode u
tandariju - cela naša bulumenta.«
Mišal nasloni obraz na njegova leĊa. »PoĊi sa
nama, Saide. Prosto, poĊi.«
On se okrete Ajši. »Nema Boga«, reĉe on odluĉno.
»Nema Boga osim Boga, a Muhamed je Njegov
Prorok«, ona odgovori.
»Mistiĉno iskustvo je subjektivno, to nije
objektivna istina«, nastavljao je on. »More se neće
razdvojiti.«
»More će se razdvojiti na anĊelovu zapovest«,
odgovori Ajša.
»Ti ove ljude vodiš u sigurnu propast.«
»Ja ih vodim u Boţija nedra.«
»Ja ne verujem u tebe«, Mirza Said je bio uporan.
»Ali poći ću sa vama i na svakom koraku ću nastojati da
prekinem tu ludost.«
»Bog bira mnoga sredstva«, radosno reĉe Ajša,
»mnoge staze kojima oni što sumnjaju mogu stići do
izvesnosti postojanja Njegovog.«
»Nosi se u pakao«, viknu Mirza Said Ahtar, i,
rasterujući leptire, izjuri iz sobe.

»Ko je luĊi«, šaptao je komendijaš Osman u uho

svom biku, dok ga je timario u njegovoj maloj staji,
»luda ţena ili ludak koji ludu ţenu voli?« Bik mu nije
odgovorio. »Moţda je trebalo da ostanemo nedodirljivi«,
nastavljao je Osman. »Prinudni okean zvuĉi gore nego
zabranjeni bunar.« A na to bik klimnu glavom dvaput za
da - klim klim.
 V GRAD, VIDLJIV - ALI NEVIĐEN

»Kad me neko pretvori u buljinu, pomoću kojih to

čini ili kojeg ustuka mogu da se ponovo pretvorim u
sebe?« Mister Muhamad Sufijan gazda kafane
Shaandaar i vlasnik kuće sa sobama za izdavanje iznad
svog lokala, mentor raznih, prolaznih i raznobojnih
stanara oba pola u smislu sve-je-to-brat-već-video,
najmanji doktrinar hadţiluka a najveći bestidnik meĊu
ljubiteljima video-rikordera, bivši uĉitelj, samouki
poznavalac klasiĉnih tekstova mnogih svetskih kultura,
izbaĉen iz sluţbe u Daki zbog kulturnih razlika izmeĊu
njega i nekih generala u one stare dane kad je Bangladeš
bio samo Istoĉno Krilo, i zato je on, njegovim
sopstvenim reĉima reĉeno, »ne toliko jedan imig- koliko
emig-rant« - ali ne sa nastavkom »rant« nego »runt«
(engl. runt — prcoljak) - njegova poslednja dobrodušna
aluzija na sopstveni mali rast, jer iako je bio krupan
ĉovek snaţnih ruku i debeo u struku, nije imao više od
sto pedeset centimetara visine od poda do vrha glave - a
sad je treptao na vratima svoje spavaće sobe - probuĊen
od strane Dţampi-Dţošija, njegovim nervoznim
ponoćnim kucanjem, kao da sve gori - obrisao svoje
naoĉare u poluramu skutom svoje spavaće kurte u
bengali-stilu (sa uĉkurom oko vrata), ţmirkao
kratkovidim oĉima, stavljao i skidao naoĉare, otvarao
oĉi, gladio svoju bezbrku kaniranu bradu, coktao, i tako
reagovao na sad već neosporne rogove na ĉelu
uzdrhtalog badţe koga je Dţampi, ĉinilo se, kao ĉekrk
uvukao u kuću, a on ga sad posmatrao s podsmehom - uz
preporuĉljivu mentalnu ţivahnost za ĉoveka tek trgnutog
iz dremeţa - sa improvizovanim podsmehom ukradenim
od Lucija Apuleja od Madaure, marokanskog sveštenika,
120-180. n. e., pribliţno, stanovnika kolonije jedne ranije
imperije, od ĉoveka koji je osporavao optuţbe da je
zaĉarao neku bogatu udovicu ali je ipak priznao, malĉice
perverzno, da je u jednoj ranoj fazi svoje karijere bio,
ĉarolijom, pretvoren (ne u buljinu, nego) u magarca.
»Da, da«, nastavi Sufijan, koraknuvši u hodnik i
duvajući belu maglu zimskog daha u kupu od svojih
šaka. »Jadni nesrećnik, al’ nema smisla da se valja po
blatu. Treba zauzeti konstruktivan stav. Probudiću
ţenu.«
Ĉamĉa je bio zarastao u bradu i sav blatnjav. Nosio
je ćebe kao togu ispod kojeg mu je virio deformitet u
vidu jarećih nogu s kopitima, dok se iznad njih videla
tuţna komedija u vidu jakne od jagnjeće koţe, koju je
pozajmio od Dţampija, s podignutom kragnom tako da
je njena postava od kovrdţavog jagnjećeg krzna bila
samo nekoliko centimetara ispod njegovih šiljatih jarećih
rogova. Izgledao je nesposoban da govori, troma tela,
zamućena pogleda; iako je Dţampi pokušavao da ga
obodri - »Hajde, digni glavu, je 1’ vidiš, zaĉas ćemo
srediti stvar« - on, Saladin, bio je i dalje mlitaviji i
pasivniji od - koga? - pa, recimo, od svih satira. Sufijan
je, u meĊuvremenu, nudio nova apulejska saosećanja. »U
sluĉaju onog magarca, za suprotnu metamorfozu bila je
potrebna liĉna intervencija boginje Izide«, reĉe on,
blistajući. »Ali stara vremena vaţila su za stare,
konzervativne buzdovane. U vašem sluĉaju, mladi
gospodine, prvi bi korak mogao da bude jedan tanjir
dobre vruće supe.«
 U tom trenutku njegovi ljubazni tonovi sasvim
potonuše u jedan drugi, interventni, glas u visokom tonu
operskog izraţavanja straha; a nekoliko trenutaka posle
toga, njegova malenkost bi pritisnuta i gurnuta jednom
ko-od-brega-odvaljenom mesnatom figurom ţene, koja
izgleda nije mogla da se odluĉi da li da ga odbaci sa svog
puta ili da ga zadrţi ispred sebe kao štit. Zgurena iza
Sufijana, ova nova osoba ispruţi svoju uzdrhtalu ruku na
ĉijem se kraju nalazio ustreptali, zdepast i crveno
lakirani kaţiprst. »To što stoji tamo«, zaurla ona. »Šta
nas je to snašlo, naopako?!«
»To je Dţošijev prijatelj«, blago reĉe Sufijan, pa
nastavi, obraĉajuĉi se Ĉamĉi, »izvinite, molim vas - za
ovu neoĉekivanost et cet, je l’ da? Ali ipak, dopustite mi
da vam predstavim moju gospoĊu - moju begumu sahibu
- Hind.«
»Kakav crni prijatelj? Kako to prijatelj?« uzviknu
zgurena dama. »Ya Allah, zar ti oĉi nisu pored nosa?«
Hodnik kuće, s patosanim podom i pocepanim
cvetnim tapetama na zidovima - poĉeo je da se puni
sanjivim stanarima-»partajama«. Istaknute meĊu njima
bile su dve cure - »tinejdţerke«, jedna s kosom koja joj
je štrĉala na sve strane, druga s konjskim repom, a obe
su uţivale u ovoj prilici sa nadom da će pokazati šta su
nauĉile (od Dţampija) u borilaĉkim veštinama karatea i
vingĉuna: Sufijanove kćerke - Mišal (sedamnaest) i
petnaestogodišnja Anahita, iskoĉiše iz svoje spavaće
sobe u borbenoj opremi - Brus Li-piţamama nemarno
prebaĉenim preko majica sa slikom nove Madone -
ugledaše nesrećnog Saladina i zatresoše glavama u svom
oduševljenju sa razrogaĉenim oĉima.
 »Radikalac«, reĉe Mišal s odobravanjem. A njena
sestra klimnu glavom potvrdno. »Krajnji. I to one jebene
,A’ kategorije.« Ali majka ih sad ne ukori zbog reĉnika;
Hindine misli su bile na drugoj strani, te ona zakuka
glasnije nego ikad ranije: »Gledajte ovog mog muţa.
Kakav je on to hadţija? Ovde je, pred nama, glavom i
bradom, pravi-pravcati šejtan, koji nam je kroz vrata
uš’o u kuću, a muţ mi kaţe da mu ponudim vruću jahni-
pileću ĉorbu, koju sam skuvala ja, sopstvenom desnom
rukom.«
Sad bi za Dţampi-Dţošija bilo potpuno nekorisno
da gospu Hind moli za trpeljivost, da pokuša da objasni
stvar i traţi neku solidarnost. »Ako ovaj nije pravi Ċavo
na zemlji«, upozori gospoĊa uzburkanih grudi, ne
oĉekujući nikakav odgovor, »otkuda mu onda dolazi
ovaj njegov pakleno smrdljivi dah? Je l’, moţda, iz
miomirisnog Rajskog Naselja?«
»Ne dolazi mi iz Đulistana nego iz Bostana«,
neoĉekivano reĉe Ĉamĉa. »Sa leta AI-420.« Ali kad mu
ĉu glas, gospa-Hind uplašeno ciknu i jurnu pored njega u
pravcu kuhinje.
»Mister«, reĉe Mišal Saladinu dok joj je majka
beţala niz stepenice, »ko god nju uplaši, ima da bude
udešen za Vrbicu.«
»I da posle izgleda jako nezdravo«, sloţi se
Anahita. »Dobrodošli u društvance.«

*
 Ova gospa-Hind, sada tako ušanĉena u
uzvikivaĉko-podvriskujući stil govora, bila je u svoje
vreme - čudnoal’-istinito - jedna od najstidljivijih
nevesta, duša neţnosti, samo otelovljenje tolerantne,
dobre naravi. Kao supruga erudite-uĉitelja u Daki, bila je
sa voljom prihvatila svoje duţnosti savršene ţivotne
saputnice, prinosila svom suprugu ĉaj sa isiotom, dok je
on noću dugo bio budan ĉitajući i ocenjujući ispitne
zadatke uĉenika, dodvoravala se upravitelju škole na
povremenim zajedniĉkim izletima uĉiteljskih porodica,
trudila se da shvati romane Bibutibušana BanerĊija i
metafiziku Rabindranata Tagore, u svom nastojanju da
bude što vrednija svog supruga koji je lako citirao znanja
iz Rigvede kao i iz Kuran-Šarifa, pa ĉak i iz vojnih
zapisa Julija Cezara i Otkrovenja svetog Jovana
JevanĊeliste. U te dane ona se divila njegovoj
pluralistiĉkoj otvorenosti duha, pa se trudila da u svojoj
kuhinji ide uporedo s njegovim eklekticizmom, uĉeći da
kuva jela kao što su dobro zaĉinjene dose i utapame
juţne Indije i meka ćufta kašmirska. I postepeno je njeno
usvajanje naĉela gastronomskog pluralizma prerastalo u
jednu veliku strast; i dok je svetovnjak Sufijan gutao
mnogostruke kulture potkontinenta - »a nemojmo se
praviti da tu zapadnjačka kultura nije prisutna, jer kako
bi bilo moguće da posle tolikih vekova i ona ne bude deo
našeg nasleĊa?« - njegova je supruga kuvala i klopala
sve veće koliĉine hrane baš tog nasleĊa. Dok je
proţdirala straviĉno zaĉinjena jela Hajderabada i
pretenciozne jogurtske sosove utarpradeškog Laknaua,
njeno telo je poĉelo da se menja, jer je sva ta hrana
morala da se negde smesti, i ona je poĉela da liĉi na
jednu veliku kotrljajuću masu svoje otadţbine, tog
potkontinenta bez granica, jer hrana prelazi sve granice
koje ste voljni da spomenete.
Ali mister Muhamad Sufijan nije se gojio; nije
dobio nijednu talu, nijednu uncu više.
Njegovo odbijanje gojenja bilo je i poĉetak
nevolja. Kad ga je ona karala - »Ti ne voliš moja jela?
Za koga ja sve to spremam i zbog ĉega se naduvavam
kao balon?« - on joj je odgovorio, blago, gledajući gore
na nju (bila je viša od njega) preko vrha svojih naoĉara u
poluramovima: »Uzdrţavanje je takoĊe deo naše
tradicije, begumo. Uvek treba pojesti dva zalogaja manje
od onog što nam glad traţi: samoodricanje, asketski
put.« Kakav ĉovek! Ima odgovore na sva pitanja, ali ne
moţeš ga navući na dobru svaĊu.
Uzdrţavanje nije bilo za gospu Hind. A moţda bi i
bilo, da se Sufijan ikad poţalio; da je barem jedanput
rekao, Ja sam verovao da sam se oţenio jednom ţenom,
ali ti si sad dovoljno velika za dve; da joj je nekad dao
podstreka! - i onda bi ona moţda odustala od velikog
ţdranja - što da ne, razume se da bi odustala; prema
tome, to je njegova krivica, zato što nije agresivan, i
kakav je sad pa to muškarac koji nije znao da uvredi
svoju debelu gospu - suprugu? - Uistinu, bilo bi sasvim
moguće i to da bi Hind omanula u obuzdavanju svog
ţderaĉkog orgijanja, i uprkos eventualnim Sufijanovim
psovkama i molbama da prestane; ali pošto on to nije
ĉinio, ona je nastavljala da klopa, da mulja hranu,
zadovoljna što celu krivicu za svoju figuru moţe da sruĉi
na njega.
A zapravo, ona je jednom bila poĉela da ga krivi za
neke stvari, iznašla je mnoge razloge zbog kojih bi
mogla da mu se suprotstavi; a našla je i svoju jeziĉinu, te
je tako uĉiteljev skromni stanĉić svaki dan odjekivao od
vike i grdnje koju on, budući pravi mišić, nije bio u
stanju da prenosi na svoje Ċake. A iznad svega, grdila ga
je i zbog njegovih i suviše uzvišenih principa zbog kojih
joj on - Hind mu je rekla da je toga svesna - nikad neće
omogućiti da postane ţena bogatog ĉoveka; jer šta reći
za ĉoveka koji je, videvši jednom da mu je banka
sluĉajno proknjiţila dve plate za isti mesec, odmah
pismeno upozorio banku na tu grešku i vratio joj lovu? -
i kakvi su tu bili izgledi za uĉitelja koji je, kad mu je
prišao najbogatiji od svih Ċaĉkih roditelja, klot odbio i
samu pomisao da prihvati uobiĉajenu novĉanu naknadu
za usluge pruţene prilikom ocenjivanja ispitnih zadataka
njegovih malih Ċaka?
»Ali ja bih sve to mogla da ti oprostim«, mraĉno bi
mu ona promrmljala, »da nije bilo...« - ostavljajući
neizgovoren drugi deo reĉenice, koji je glasio, ona tvoja
dva prava zločina: onog tvog seksualnog i onog
političkog zločina.
Od poĉetka njihovog braka, njih dvoje su retko
ĉinili onaj polni akt, i to, kad su ĉinili, ĉinili su samo u
mrklom mraku, i u takvoj tišini da se igla mogla ĉuti kad
padne na pod, i u maltene savršenoj nepokretnosti. Gospi
Hindi pri tom nije ni na pamet padalo da se gica ili
vrcka, a kako je Sufijan delovao kao osoba koja kroz sve
to prolazi sa minimalnim mrdanjem, ona je to prihvatila -
i uvek je prihvatala - kao da su oboje bili istog mišljenja
o toj stvari, to jest, da je to jedna prljava rabota o kojoj
ne treba ništa razgovarati - ne pominjati je ni u njegovoj
ni u njenoj diskusiji, ni pre ni posle radnje, niti skretati
paţnju na tu stvar u samom toku radnje. A kad su deca
koristila svoje vreme za dolazak na svet, ona je to
smatrala za Boţju kaznu, jer je samo On znao za ona
rĊava dela u njenom ţivotu pre njihovog roĊenja; a kako
su oba deteta ispala devojĉice, ona za to nije htela da
optuţuje Alaha, već je više volela da krivi ono slabićko
seme koje je u njoj posejao njen nemuţevni muţ, a to je
bilo njeno mišljenje koje se nije libila da izrazi sa jakim
naglaskom i, na uţas babice, baš u trenutku kad je rodila
malu Anahitu. »Još jedna devojĉica«, dahtala je s
gaĊenjem. »Pa, s obzirom na to ko mi je napravio dete,
treba da budem srećna što nisam rodila bubašvabu ili
miša.« Posle te druge ćerke, rekla je Sufijanu, »Što je
dosta, dosta je«, pa mu je naredila da svoj krevet prebaci
u hodnik. On je bez reĉi prihvatio njeno odbijanje da ima
još dece; ali je ona onda otkrila da je taj bludnik mislio
da opet moţe s vremena na vreme da ulazi u njenu
zamraĉenu sobu i nastavlja onaj svoj ĉudni ritual ćutanja
i gotovo-nemrdanja, kojem se ona bila prepuštala samo
radi rasploĊavanja. »Šta ti misliš«, viknula je na njega
kad je prvi put ponovo pokušao. »Da ja to radim da bih
se zabavljala?«
Kad mu je jednom ušlo u njegovu tvrdu ćupu da
ona misli poslovno - jakako, gospodine, nema tu više
trte-mrte i zavitlavanja, ona je ĉestita ţena, a ne neka
raspusna uspaljuša - on je poĉeo da kasno dolazi kući.
Ona je, pogrešno, mislila da on odlazi kod nekih
prostitutki, a on se tada, u stvari, bio upetljao u politiku,
ali ne u neku staru politiku, o ne, nipošto! - mister
Klikeraš se bio pridruţio samim Ċavolima,
Komunistiĉkoj partiji, ni manje ni više, jer to je
odgovaralo njegovim ţivotnim naĉelima; prišao je
demonima, goljama, ni blizu onim ĉestitim droljama. I
baš zbog tog njegovog paĉanja u mistiku, ona je morala
da se u tako kratkom roku spakuje i da, tegleći svoje dve
bebe, otputuju u Englesku; zbog tih njegovih ideoloških
maĊija, morala je da izdrţi sva ona lišavanja,
preslišavanja i poniţavanja u procesu imigriranja; i
upravo je zbog tog njegovog dijabolizma ostala zauvek
zakucana u ovoj Engleskoj i više nikad neće videti svoje
selo. »Engleska je«, rekla mu je jednom, »tvoja osveta
što sam te spreĉila da na mom telu izvodiš svoje sramne
radnje.« On joj na to nije ništa odgovorio; ali ćutanje
znaĉi odobravanje.
I šta je bilo to što ih je prinudilo da ţive u ovom
Vilajetu njihovog izgnanstva, u tom svrabu osvetoljublja
njenog seksualno opterećenog muţa? Šta? Da li njegovo
knjiško znanje? Njegovo Gitanjali - Osvetoljublje,
Ekloge - pesme Vergilijeve -ili, pak, ona drama Otelo,
koju je on objašnjavao, po naški, da je to u stvari Attalah
ili Attaulah, sem što pisac nije umeo da mu ime pravilno
napiše - i kakav mi je pa to pisac?
Bilo je to: njena kujna. Kafana Šaandaar, hvaljena.
»Izvrsna, sjajna, gurmanska.« Svet je dolazio iz svih
krajeva Londona da jede njene »samoze«, njen
bombajski cliaat, njen gulab jamans - gulaš pravo iz
Raja. A šta je tu Sufijan mogao da radi? Da naplaćuje
ceh, da sluţi ĉaj, da irĉka od stola do stola, i da se ponaša
kao konobar, i pored sveg svog obrazovanja. Oh, da,
svakako, gostima se sviĊala njegova liĉnost, on je uvek
bio privlaĉan i prijatan lik, ali kad vodite neku
kloparnicu, gosti ne plaćaju za konverzaciju, na
zbrzanom raĉunu, već za klopu kao što su jela Ďelebe,
barfe ili Specijalitet dana. O, kako se ţivot izmenio! Sad
je Ona bila gazdarica.
 Pobeda!
A ipak, nije se mogla osporiti ĉinjenica da je ona
bila kuvarica i hraniteljka, glavna graditeljka uspeha
kafane Šaandaar, koja im je konaĉno omogućila da kupe
celu ĉetvorospratnu zgradu iznad lokala i poĉnu da
izdaju sobe - ona je bila ta osoba oko koje je, kao loš
dah, lebdela mijazma njegovog poraza. Dok je Sufijan i
dalje svetlucao, ona je delovala ugašeno, kao pregorela
sijalica, kao zvezda koja se gasi, kao umirući plamen. -
Zašto? - Zašto, kad je Sufijan, lišen svog zvanja, Ċaka i
poštovanja, skakutao okolo kao jagnje, pa ĉak poĉeo i da
se goji, da se širi u gradu Londonu, kao što nikad nije
radio tamo u zaviĉaju; i zašto se ona, kad je moć prešla
iz njegovih ruku u njene, drţala - kako je njen muţ rekao
- kao prazna vreća, tuţna buca i ţalosna kuca? Prosto:
ne uprkos, već zbog. Sve ono što je ona cenila bilo je
poremećeno promenom; u tom procesu prevoĊenja -
izgubljeno.
Njen govor: sada obavezan da emituje te tuĊinske
zvuke od kojih joj se jezik zamara, i zar ona nema prava
da zbog toga kuka? Njeno domaće ognjište: beše nekad u
Daki, gde su zajedno ţiveli u onom skromnom
uĉiteljskom stanu, i šta im je sad nešto bolje što su
zahvaljujući svom preduzetniĉkom smislu, ušteĊevini i
veštini kuvanja dobrih jela sa zaĉinima, uspeli da kupe
ovu ĉetvorospratnicu sa balkonĉićima? Gde je sad bio
onaj grad koji je ona znala? Gde selo njene mladosti sa
zelenim rekama i potocima? I oni obiĉaji oko kojih je
ona izgradila svoj ţivot bili su sad izgubljeni, ili ih je,
barem, bilo teško ponovo naći. Niko u ovom Vilajetu
nije imao vremena za one natenane-paţnje i ljubaznosti
iz zaviĉaja, ili za one mnoge izraze poštovanja vere.
Osim toga: zar ona nije bila prinuĊena da podnosi muţa
bez ikakve vrednosti, dok je ranije mogla da se baškari u
svom devojaĉkom ponosu i dostojanstvu? Gde je to
dostojanstvo kad moraš da radiš za opstanak, za njegov
opstanak, dok je ranije mogla da sedi kod kuće u mnogo
podobnijoj pompi? - A znala je ona - kako da nije mogla
znati - svu onu tugu ispod njegove dobrodušnosti, i da je
to, takoĊe, bio jedan od njegovih poraza; i nikad se nije
ona ranije osećala tako nedovoljnom kao supruga, jer
kakva je to GospoĊa koja nije kadra da razveseli svog
muţa, već mora da poštuje tu krivotvorenu sreću i da se
snalazi kako zna i ume da bi je oĉuvala, kao da je to ona
prava stvar? - A osim toga: došli su u jedan demonski
grad u kojem svašta moţe da ti se desi, da ti neko
porazbija prozore u toku noći, bez ikakvog razloga, da te
neke nevidljive ruke obore na ulici, a u radnjama slušaš
takve skaredne reĉi i psovke od kojih se osećaš kao da će
ti uši otpasti, ali kad se okreneš u pravcu iz kojeg te reĉi
dolaze, vidiš samo prazan vazduh i osmehnuta lica; i
svaki dan ĉuješ da su nekog momka ili neku devojku
prebili duhovi. - Da, to je zemlja fantomskih zloĉesnika,
kako drukĉije da to objasniš; najbolje je sedeti kod kuće,
i ne izlaziti, sem kad moraš da odneseš pismo na poštu;
sedi lepo kod kuće, zakljuĉaj vrata, oĉitaj svoje molitve,
pa će oni zli dusi (moţda) stajati po strani. - A razlozi
poraza? Baba, ko će ih sve nabrojati? Nije ona bila samo
ţena jednog kafedţije i robinja kujne, već se nije mogla
osloniti ni na pripadnike svog roĊenog naroda; bilo je tu
njihovih ljudi koje je ona smatrala dostojnim poštovanja,
ali, koji su preko telefona davali razvod svojim ţenama
kod kuće i odbegavali sa lakim, haramzadi, ţenskama ili
indijskim curama koje su zavodili zbog miraza (neke
stvari mogu da se ovamo donose i bez carine); a najgore
od svega, to je onaj otrov ovog Ċavoljeg ostrva što je
inficirao njene bebice-devojĉice koje su ovde rasle
odbijajući da govore maternjim jezikom, iako razumeju
svaku reĉ, ĉime su htele samo da povreĊuju svoje
roditelje; i zašto bi inaĉe Mišal odsekla svoju dugaĉku
kosu i pustila sve dugine boje u kratku; i svaki dan je
zato dolazilo do sukoba, svaĊa i njihove neposlušnosti -
a što je i tu bilo najgore, u njenim ţalbama se nije moglo
ĉuti ništa novo, i to vam je stvar koja leţi ţenama kao što
je ona, te tako ona više nije bila samo ţena, samo ona
Hind, supruga uĉitelja Sufijana; bila je potonula u
anonimnost, u bezliĉni pluralitet, u stanje u kojem je bila
samo jedna-od-ţena-kao-što-je-ona. Bila je to istorijska
lekcija: ţene-kao-što-je-ona nemaju druge do da pate, da
se sećaju, i da umru.
I šta je ona radila: da bi porekla muţevljevo
slabićstvo, ona ga je uglavnom tretirala kao nekog lorda,
kao monarha, jer je u njenom izgubljenom svetu njena
slava poĉivala u njegovoj; a da bi porekla postojanje
onih sablasti izvan kafane, ona je ostajala u kući i druge
slala u grad da nabavljaju namirnice i kućne potrebe, kao
i one beskonaĉne kasete Bengali- i Hindi-filmova za
gledanje na video-rikorderu, pomoću kojih je (uz sve
veću gomilu indijskih filmskih ĉasopisa) mogla da bude
u dodiru sa zbivanjima u »stvarnom svetu«, kao što je
bio onaj bizarni nestanak neuporedivog Dţibrila Farište i
kasnija tragiĉna vest o njegovoj smrti u avionskoj
nesreći; a da bi svojim osećanjima poraza i krajnjeg
oĉajanja dala neke oduške, ona se izdirala na svoje ćerke.
Od kojih je ona starija, da bi saĉuvala svoj integritet,
otfikarila svoju dugu kosu, i dopustila da joj bradavice
na grudima bockaju njene provokativno tesne bluzice.
Dolazak jednog potpuno razvijenog Ċavola,
rogatog ĉoveka-jarca, bio je, u svetlu gore navedenog,
nešto veoma sliĉno onoj poslednjoj, ili, u svakom
sluĉaju, pretposlednjoj kapi u prepunoj ĉaši jeda.

Stanari-partaje Šaandaara okupili su se u noćnoj

kujni na jedan improvizovani krizni »samit«. Dok je
Hind bacala svoje kletve u pileću ĉorbu, Sufijan je
smeštao Ĉamĉu uz sto, privlaĉeći, za upotrebu nesrećnog
badţe, jednu aluminijumsku stolicu s plastiĉnim
sedištem, i dajući svoj uvod u dnevni red noćnog
sastanka. Lamarkove teorije - drago mi je što ĉitaoca
mogu da izvestim - citirao je izgnani uĉitelj, govoreći
svojim najboljim didaktiĉkim glasom. Kad je Dţampi
ispripovedao neverovatnu priĉu o Ĉamĉinom padu s
neba - a sam glavni junak bio i suviše duboko zagnjuren
u pileću ĉorbu i svoj jad, da bi u svoje ime mogao da
govori - Sufijan se, cokćući, pozvao na poslednje izdanje
Porekla vrsta. »U kojem je delu ĉak i veliki Ĉarlz
prihvatio pojam mutacije in extremis - što će reći, pred
samu smrt - radi osiguranja opstanka vrsta; te, prema
tome, šta ako su njegovi sledbenici - uvek veći darvinisti
od samog Darvina! - posthumno odbacili takvu
lamarkovsku herezu, insistirajući na prirodnoj selekciji i
samo na njoj - meĊutim, ja sam obavezan da priznam da
se takva teorija ne proširuje na opstanak pojedinih vrsta
već samo na vrste kao celinu; - a osim toga, s obzirom na
prirodu mutacije, problem je u tome da se shvati stvarna
korisnost te promene.«
»Ma, nemoj reći«, Anahita Sufijan prekide ta
razmišljanja, drţeći jednu šaku na svom obrazu i diţući
oĉi ka nebu. »Udari taĉku! Stvar je u tome, kako je ovaj
badţa uspeo da se pretvori u ovakvu, u ovakvu« -
zadivljeno - »nezdravu nakazu?«
A na to, sam Ċavo, podigavši pogled iz tanjira
pileće ĉorbe, dreknu, »Ne, nisam ja to. Ja nisam nakaza.
Oh, ne, nisam sigurno.« Njegov glas koji je zvuĉao kao
da se diţe iz bezdanog ambisa bola, dirnu i uplaši mlaĊu
curu, koja se sjuri do mesta na kojem je on sedeo, te
ţestoko milujući rame nesrećnog skota, reĉe da bi
ublaţila stvar: »Razume se da nisi, izvini, ja, liĉno,
svakako ne mislim da si ti nakaza; ti samo tako
izgledaš.«
Saladin Ĉamĉa briznu u plaĉ.
U meĊuvremenu je gĊa Sufijan bila uţasnuta
prizorom u kojem je njena mlaĊa ćerka stvarno drţala
ruke na tom stvoru, pa se okrete galeriji stanara-partaja
u piţamama i spavaćim košuljama, mašući svojom
varjaĉom na njih i traţeći njihovu podršku. »Kako
podneti ovo? - Ĉast i bezbednost mladih devojaka ne
moţe da se saĉuva. -I sve to u mojoj roĊenoj kući, jedna
takva stvar...!«
Mišal Sufijan izgubi strpljenje. »O, Isuse, mama!«
»Isuse?!«
»Je l’ vi mislite da je to kod njega nešto
privremeno?« upita Mišal svoga oca Sufijana i
Dţampija, okrenuvši leĊa skandalizovanoj Hind. »Neka
vrsta opsednutosti zlim duhovima - i da l’ bismo mi
mogli da ih malo, znate, izegzorciziramo?« Slutnje,
grobljanske aveti i košmari horor-filmova svetlucali su u
njenim oĉima, a njen otac, takoĊe ljubitelj video-kaseta
sa filmovima strave i uţasa, poput nekog tinejdţera,
izgledao je kao da ozbiljno razmatra tu mogućnost
isterivanja zlih duhova iz ĉoveka. »U romanu Der
Steppenwolf (Stepski vuk)«, poĉe on, ali Dţampi ga
prekide jer mu je već bilo svega dosta. »Osnovna je
stvar«, objavi on, »naći neki ideološki pogled na ovu
situaciju.«
Ovo svakog ućutka.
»Objektivno«, reĉe Dţampi uz jedan mali,
samoomalovaţavajući osmeh, »šta se ovde dogodilo?
Prvo: nepravedno hapšenje ĉoveka, zastrašivanje, nasilje.
Drugo: nezakonita detencija i neki nepoznati medicinski
eksperimenti u bolnici«, ţagor odobravanja kao sećanje
na nedavne intra-vaginalne inspekcije, Depo-Provera
skandale, nezakonite post-partum sterilizacije porodilja,
i na ono, pre toga, zaplenjivanje droge prošvercovane iz
Trećeg sveta, podstaklo je sve prisutne da osmisle
govornikove nagoveštaje - jer ono u šta verujete zavisi
od onog što ste videli - ne samo od onog što je vidljivo,
nego i u šta ste vi spremni da pogledate u oĉi - ali, ipak,
ovde je moralo da se naĊe i nešto što bi objasnilo rogove
i kopita; u tim policijskim odeljenjima bolnica svašta
moţe da vam se desi - »I treće«, nastavljao je Dţampi,
»psihiĉki slom, gubitak svesti o sebi, nesposobnost za
borbu. Mi smo sve to videli i ranije«.
Niko se nije protivio, ĉak ni gospa-Hind; ima nekih
istina koje ne moţete odbiti. »Ideološki«, reĉe Dţampi,
»ja ne prihvatam njegov poloţaj ţrtve. Svakako, njega
jesu ţrtvovali, ali mi znamo da je svaka zloupotreba
vlasti delimiĉno i krivica zloupotrebljavanih; naša
pasivnost se s tim slaţe, odobrava takve zloĉine.« I
pošto je Dţampi tako, svojom kritikom doveo ceo skup u
stanje srameţljive pokornosti, zamolio je Sufijana da
Ĉamĉi omogući useljenje u malu sobu na tavanu u kojoj
trenutno nije bilo partaja, a Sufijan je, sa svoje strane,
zbog osećanja solidarnosti i krivice, bio potpuno
nesposoban da zatraţi i jednu jedinu paru za kiriju. Hind
je, doduše, promrmljala: »Sad ja vidim da je ovaj svet
lud, kad jedan Ċavo moţe da postane moj gost na
kvartiru«, ali ona je to rekla niz bradu, i niko osim njene
starije kćerke Mišal nije ĉuo te reĉi.
Sufijan, sledujućiprimer svoje mlaĊe kćerke, priĊe
mestu za stolom gde je Ĉamĉa, umotan u svoje ćebe,
gutao ogromne koliĉine Hindine nenadmašne pileće
yahni-čorbe, malo ĉuĉnu i obgrli jednom rukom
nesrećnika koji je još drhtao. »Za tebe je ovo mesto
najbolje«, reĉe on, kao da se obraća nekom maloumniku
ili malom detetu. »A i kud bi ti drugde mogao otići da
ispravljaš svoje deformacije i povratiš normalno
zdravstveno stanje? Gde bi to drugde mogao nego ovde
kod nas, meĊu tvojim zemljacima, u tvojoj sorti?«
Tek kad je Saladin Ĉamĉa ostao sam u tavanskoj
sobi i na samom kraju svojih moći, on je odgovorio na
Sufijanovo retoriĉko pitanje. »Nisam ja od vaše sorte«,
razgovetno je rekao u noć. »Vi niste moj narod. Ja sam
pola svog veka proveo pokušavajući da pobegnem od
vas.«

*
 Srce mu je poĉelo da se loše ponaša, da se rita i
spotiĉe, kao da je i ono samo ţelelo da se preobrazi u
neki nov, dijaboliĉni oblik, da zameni sloţene
nepredvidljivosti tabla-improvizacijama sa svojim starim
metronomskim otkucajima. Leţeći nepospan na uskom
krevetu, zakaĉinjući rogovima ĉaršave i jastuĉnicu dok
se bacakao i prevrtao, podnosio je tu obnovu koronarne
ekscentriĉnosti s nekom vrstom fatalistiĉkog prihvatanja:
kad se sve ostalo izmenilo, zašto ne bi moglo i to? Bum-
bara-tras-bum, radilo mu je srce, a torzo mu se trzao.
Čuvaj se ili ću ti stvarno namestiti igru. Bum-dum-
badum. Da: to je bio Pakao, u fasu. Grad London,
transformisan u pakleni Dţahanum, u Gehenu - u
Hinomsku dolinu stalno gorućeg Ċubreta - u
Muspellheim.
Da li Ċavoli pate u Paklu? Zar to nisu oni s
trozupcima?
Voda je poĉinjala postojano da kaplje kroz
prozorĉe ispod strehe. Napolju, u podmuklom gradu,
topio se sneg, dajući ulicama nepouzdanu ĉvrstinu
mokrog kartona.
Spore mase beline klizile su niz strme, sive
krovove od škriljca. Otisci guma kamiona i hladnjaĉa što
isporuĉuju jutarnju robu nabirali su šljapkavicu. Prve
svetlosti novog dana; i hor zore je poĉinjao - ĉegrtanje
brazdaĉa drumova, cvrkutanje, u daljini, alarmnih
ureĊaja protiv provalnika, trubljenje monstruma na
toĉkovima koji se sudaraju na ćoškovima, duboko
zujanje velikih maslinastih ţderaĉa Ċubreta, vrišteći
radio-glasovi iz ofarbane kutije u nekom kupleraju,
grmljavina kola boga Višne - onih dţaganata pod koja se
zaluĊeni vernici bacaju - kola što se sjuruju niz dugaĉku
ali usku stazu. Ispod zemlje je tutnjalo sa podrhtavanjem,
što je ukazivalo na prolazak ogromnih podzemnih glista
koje su proţdirale i preţivale ljudska bića, a sa neba je
dopiralo udaranje sekira i pištanje onih viših, sjajnih
ptica od metala.
Sunce se pojavilo, razmotavajući magloviti grad
kao poklon-paket. Saladin Ĉamĉa je spavao.
Ali san mu nije omogućavao i odmor, već ga je
više vraćao onoj drugoj noćnoj ulici kojom je, zajedno sa
fizioterapeutkinjom Zumbulkom Filips, beţao ka svojoj
sudbini klip-kloparajući na nesigurnim kopitima, i
podsećao na ono kako je - dok je suţanjstvo odmicalo a
grad se primicao - Zumbulkino lice i telo izgledalo da se
menja. Video je kako joj se ona dva prednja zuba-
sekutića razmiĉu i kako im razmak postaje sve veći, i
kako joj se kosa zapliće i upliće u meduze, i zapaţao
ĉudnu trougaonost njenog profila koji se strmo spuštao
od ivice kose na ĉelu do vrha njenog nosa, pa se zatim, u
neprekidnoj liniji, drugim krakom nadovezivao na vrat.
U ţutoj svetlosti je video kako joj koţa iz ĉasa u ĉas
postaje sve tamnija, zubi sve istaknutiji a telo sve
izduţenije kao na nekom deĉjem crteţu. Istovremeno mu
je upućivala poglede sa sve izraţenijim pozivom na
bludniĉenje, pa mu je šĉepala šaku svojim tako košĉatim
i neizbeţnim prstima da mu se ĉinilo kao da ga je neki
kostur zgrabio i pokušavao da ga uvuĉe dole u grob;
osećao je miris tek iskopane zemlje, prezasićeni miris
grude, u njenom dahu, na njenim usnama... i osećanja
mu se izmešaše. Kako je on uopšte mogao da je smatra
za privlaĉnu ţenu, pa i da je ţeli, da ĉak ide dotle da je
zamišlja ispod sebe, dok ga je ona jahala i udarcima
svojih pesnica mu isterivala sluz iz pluća, da zamišlja
kako su njih dvoje ljubavnici u ţestokom grĉenju na
gomili?... Grad se gusto skupljao oko njih kao šuma;
zgrade su se usukavale i rasle upletene kao njena kosa.
»Nikakva svetlost ne moţe da prodre ovde«, šapnula mu
je ona. »Crno je, sve je crno.« Krenula je kao da hoće da
legne i da njega povuĉe ka sebi, ka zemlji, ali on je
uzviknuo, »Brzo u onu crkvu«, i odjurio u neku
sanduĉastu zgradu, traţeći više od jednog pribeţišta. Ali
unutra, na klupama, sedelo je mnoštvo Zumbulki, i
mladih i starih, Zumbulki koje su nosile bezobliĉne
plave kostime iz dva dela, laţne bisere i ĉetvrtaste
šeširiće sa malim šlajerima, Zumbulki u deviĉanski
belim spavaćicama - svi mogući likovi Zumbulki koji se
mogu zamisliti, i sve su glasno pevale, Sredi me, Isuse;
dok nisu ugledale Ĉamĉu, batalile svoje spiritualisanje -
pevanje duhovnih pesama - i poĉele da vrište na
najnespiritualniji naĉin, Satana, Jarac, Jarac, i tome
sliĉno. I sad je bilo jasno da ga je Zumbulka sa kojom je
ušao videla novim oĉima, upravo onako kako je on nju
video na ulici; da je i ona sad poĉinjala da zapaţa nešto
od ĉega je osećala priliĉnu muĉninu; a kad je on video
gaĊenje na tom njenom straviĉno ušiljenom i
zamagljenom licu, prosto je sebi dopustio da se ispuca.
»Hubši« (Abisinke) psovao ih je, iz nekog razloga na
svom odbaĉenom maternjem jeziku. Mutikaše i
divljakinje - tako ih je nazvao. »Ja vas ţalim«, rekao je.
»Svakog jutra morate da se gledate u ogledalu u kome
ćete videti mrkli mrak: ljagu, dokaz da ste najniţe meĊu
niskima.« One se sjatiše oko njega - sjati se taj verski
skup Zumbulki, dok je njegova Zumbulka sad bila
izgubljena meĊu njima, neprepoznatljiva, ne više
individua već ţena-kao-i-ostale - i poĉeše da ga tako
straviĉno makljaju, da je on vreĉao i meketao i trĉao sve
u krug, traţeći neku pukotinu da pobegne iz te opsade;
sve dok nije shvatio da je strah njegovih napadaĉica veći
od njihovog gneva, pa se onda uspravi koliko je dug,
raširi ruke i Ċavolski vrisnu na njih, a one utekoše traţeći
neki zaklon i sve se zguriše iza crkvenih klupa, dok je on
sav krvav ali nepokunjen odlazio sa bojnog polja.
Snovi su na svoj naĉin sreĊivali stvari; ali Ĉamĉa,
nakratko budan, dok mu je srce klizilo u novu navalu
skraćivanja i preskakanja otkucaja, bio je gorko svestan
toga da njegov košmar nije daleko od istine; duh mu je,
konaĉno, bio u pravu. - Bilo je to poslednje viĊenje sa
Zumbulkom, pomislio je i ponovo utonuo u san. - Ali pri
tom oseti kako dršće u holu vlastite kuće dok se, na
jednom višem planu, Dţampi Dţoši ţestoko raspravlja sa
Pamelom. Sa mojom ţenom.
A kad je sanjana Pamela, kao eho one stvarne,
doslovno po sto i prvi put odbila muţa - ma, on nije ţiv,
jer takve se stvari, tako često, ne - upravo je Dţamšed
ĉestiti bio taj koji mu je, stavljajući na stranu ljubav i
ţudnju, pomogao. Ostavljajući iza sebe uplakanu Pamelu
- Nemoj slučajno da se usudiš da TO vratiš ovamo,
dovikivala mu je sa najvišeg sprata - iz Saladinovog
»skrovišta« - dok je Dţampi, ututkavajući Ĉamĉu u
svoju jaknu od jagnjeće koţe i ćebe, kretao sa
iznurenkom prema kafani Šaandaar, obećavajući mu s
praznom neţnošću, »Sve će biti u redu. Videćeš. Sve će
biti lepo«.
Kad se Saladin Ĉamĉa probudio, sećanje na te reĉi
ispunjavalo ga je gorĉinom i ljutnjom. Gde li je sad
Farišta - uhvatio je sebe kako misli na njega. Ta baraba:
kladim se da je njemu dobro. - Bila je to misao kojoj će
se on još vraćati i to sa izuzetnim ishodima; ali, trenutno,
on je morao da prţi jednu drugu ribu.
Ja sam inkarnacija zla, pomislio je on. Morao je da
se s tim suoĉi. Ma kako da se to desilo, stvar je
neosporna. Ja nisam više ja, ili ne samo ja. Ja sam
otelovljenje greške, onog-što-svi-mrzimo - greha.
Zašto? Zašto baš ja?
Kakvo je zlo on uĉinio - kakvu je to grešnu stvar
on mogao, ili hteo da uĉini?
I zbog ĉega je on - tu misao nije mogao da izbegne
- ovako kaţnjavan? I, samim tim, od koga? (Ja sam bio
mutav.)
Zar se on nije uvek drţao svoje predstave o onom
što je dobro, zar nije nastojao da postane ono ĉemu se
najviše divio i posvećivao sa voljom na ivici
opsednutosti - da osvoji to englestvo? Zar nije marljivo
radio i sve nevolje izbegavao u svojoj borbi da postane
nov? Ĉasnost, probirljivost, umerenost, obuzdanost,
postojana marljivost, samopouzdanost, porodiĉni ţivot:
ĉemu je sve to doprinosilo ako ne jednom moralnom
kodeksu? Da li je njegova greška to što Pamela i on ne
mogu da imaju decu? Da li je genetika, u ovom sluĉaju,
stvar njegove odgovornosti? Moţe li biti, u ovom
izopaĉenom veku, da je on ţrtva one tri - tri suĊaje, kako
je sam bio odluĉio da to svoje proganjanje nazove -
upravo zato što je stremio »Dobru?« - Zar da se u
današnje vreme takvo stremljenje smatra za pogrešno, pa
ĉak i za zlo? - Zatim, kako su samo surove te tri Mojre--
boginje sudbe, da zloćudno podbodu taj isti svet, kojem
se on tako odluĉno udvarao, da ga odbaci; o, kako je
tuţno biti odgurnut od kapija grada koji već odavno
smatraš za svoj! Koliko je to podla duhovna
ograniĉenost, baciti ga natrag u nedra njegovog naroda,
koji je njemu već tako dugo dalek i tuĊ! - I tu poĉeše da
mu naviru misli Zini Vakil, te ih je on, sa osećanjem
krivice, nervozno potiskivao u sebi, ponovo.
Srce ga je ţestoko ritalo iznutra, i on sede u
krevetu, presamićen, boreći se za dah. Smiri se ili će
zavesa pasti. Nema mesta ovakvim potresnim
razmišljanjima: nema više. Disao je duboko; ponovo
legao na leĊa; ispraznio svest. Onaj izdajnik u njegovim
grudima vratio se normalnom radu.
Dosta o tome, odluĉno reĉe sebi Saladin Ĉamĉa.
Dosta sam sebe smatrao za grešnika. Prividi obmanjuju;
korice nisu najbolji vodiĉ u knjigu. Đavo, Jarac, Šejtan?
Nisam ja to.
Ne ja: neko drugi.
Ko?

Mišal i Anahita doĊoše sa njegovim doruĉkom na

posluţavniku i uzbuĊenjem na licima. Ĉamĉa navali,
poĉe da proţdire kukuruzne pahuljice u mleku i da
uzima velike gutljaje Nescafe-napitka, a za to vreme su
cure, posle nekoliko trenutaka ustruĉavanja, ĉavrljale
prema njemu, u jedan glas, non-stop. »Daklem, ti si ovoj
velikoj gajbi namestio gadan zuj, nema da omane - svi
šapuću i olajavaju.« - »Zar nisi prekonoć izveo neku
transformaciju u obrnutom smislu, il’ nešto sliĉno?« -
»Ej, badţo, je 1’ ovo neki tvoj štos, ah? Reci. Mislim, da
li ti je to neka šminka il’ nešto drugo pozorišno?« -
»Hoću da kaţem, Dţampi reĉe da si ti neka glumĉina, pa
mi je samo sinula lampica u smislu - znaš«, i tu mlada
Anahita presuši, jer Ĉamĉa, izbljunuvši kukuruzne
pahuljice, besno zaurla: »Šminka? Pozorišno? Štos?«
»Nema ljutnje, badţo«, zabrinuto reĉe Mišal u ime
svoje sestre. »Nas dve smo samo mislile, znaš šta ’oću
da kaţem, jer bilo bi grozno da nisi, al’ ti stvarno jesi, u
fasu jesi, te je to, prema tome, ol-rajt«, završi ona brzo,
dok je Ĉamĉa ponovo poĉeo da bulji u nju. - »Stvar je u
tome«, Anahita nastavi, a zatim, mucajući, »hoćemo
reći, daklem, da, prosto mislimo, da je to super.« - »Ona
misli da si ti super«, ispravi je Mišal. »Mi mislimo da si
ti, znaš« - »Sjajan«, dodade Anahita i zablesnu besnog
Ĉamĉu svojim osmehom. »Ĉaroban. Znaš. Najsuper«.
»Celu noć nismo oka sklopile«, reĉe Mišal.
»Sinule su nam neke ideje«.
»Pa smo konstatovale«, Anahita je drhtala od
uzbuĊenja s tim u vezi, »pošto si se ti pretvorio u - u to u
šta si se pretvorio, - da bi, moţda, pa, verovatno, u stvari,
iako ti to nisi pokušao, da bi moglo, da bi ti mogao...« I
starija cura završi misao mlaĊe: »Da bi mogao da
razviješ - znaš - neke moći.«
»Mi smo tako mislile, u stvari«, dodade Anahita,
slabodušno, gledajući kako se oblaci navlaĉe na
Ĉamĉino ĉelo. I, povlaĉeći se ka vratima, dodade: »A
moţda i grešimo - pa, da. Grešimo - glat. Prijatan
doruĉak.« - I Mišal, pre nego što utekoše, izvadi iz dţepa
svoje crveno-crne karirane jakne jednu boĉicu punu neke
zelene teĉno-sti, spusti je na pod pokraj vrata, i ispuca
sledeći baj-baj-metak: »Oh, izvini, ali mama kaţe da bi
mogao ovo da upotrebljavaš, to je neka teĉnost za
ispiranje pljuce, za tvoj dah.«

To što su se Mišal i Anahita divile njegovoj

nakaznosti koje se on iz dubine duše gnušao, uverilo ga
je da »njegov narod« stvarno srlja u onako pogrešnom
pravcu kako je on dugo i podozrevao da će šašavo srljati.
A ĉinjenica da su mu njih dve na njegovo ogorĉenje -
kad su mu u drugo tavansko jutro donele za doruĉak
indijska ćufta umesto paketa cerealija sa jednom
srebrnastom igraĉkom u vidu astronauta, a on
nezahvalno jauknuo: »Zar ja sad moram da jedem ovu
tuĊinsku hranu?« - odgovorile sa izrazima saosećanja,
još je više pogoršala stvari. »Seckana govna«, sloţi se
Mišal sa njim. »Slaba vajda, mi nemamo engleske
delikates-kobasiĉice za doruĉak.« Svestan da je povredio
njihovo gostoprimstvo, pokušao je da im objasni da on
sebe danas smatra za... ovaj... pa, za Britanca... »A šta
reći za nas?« Anahita je ţelela da zna. »Šta smo mi, po
tvom mišljenju?«
- A Mišal mu se poveri: »Meni Bangladeš ništa ne
znaĉi, prosto ne igra za mene. Samo kao neko mesto iz
kog tata i mama stalno izdrndavaju nekakve uspomene.«
- A Anahita zakljuĉno reĉe: »Ban-do-gla-v-deš«
zadovoljno klimnuvši glavom. - »Ja to tako zovem.«
Ali one nisu Britanke, ţeleo je da im kaţe: nisu
stvarno, ni u jednom vidu koji bi njemu govorio da jesu.
A ipak mu je stara izvesnost u tom pogledu danas
izmicala zajedno sa njegovim starim ţivotom... »Gde je
telefon?« zahtevao je da mu kaţu. »Moram da obavim
neke razgovore.«
Telefon se nalazio u holu; Anahita je napala svoju
»šparkasu« i pozajmila mu nekoliko novĉića. Glave
umotane u pozajmljeni turban, tela skrivena u
pozajmljene pantalone (Dţampijeve) i u Mišalinim
cipelama, Ĉamĉa je birao brojeve prošlosti.
»Ĉamĉa«, reĉe glas Mimi Mamulijan. »Ti si
mrtav.«
To se dogodilo dok je on bio odsutan: Mimi je bila
pala u nesvest i izgubila zube. »Osvest je to bila«, rekla
mu je, govoreći grublje nego obiĉno zbog problema sa
vilicom.
»A iz kog to razloga? Ne pitaj. Ko moţe da pita za
razlog u današnje vreme? Koji je broj tvog telefona?«
dodala je kad se zaĉuo signal pred prekid veze. »Odmah
ću te pozvati.« Ali prošlo je punih pet minuta pre nego
što ga je pozvala. »Morala sam da piškim. Je 1’ ti imaš
neki razlog za ovo što si ţiv? Zašto se more za tebe i
onog drugog badţu razdvojilo a preko ostalih zatvorilo?
Nemoj mi reći da si ti vredniji od ostalih. To ljudi danas
ne prihvataju, pa ĉak ni ti, Ĉamĉo. Dakle, šetala sam se
Oksford-stritom, traţeći cipele od krokodilske koţe, kad
mi se to desilo: iz ĉista mira, usred hodanja, pala sam
napred, kao klada, prizemljila se vrhom brade, a svi mi
zubi poispadali na trotoar ispred dase koji je pec’o
ţenske. Ljudi umeju da budu i paţljivi, Ĉamĉo. Kad sam
došla k svesti, našla sam svoje zube na jednoj gomilici
pored mog lica. Otvorila sam oĉi i ugledala te male
kopilane kako bulje u mene - zar to nije bilo simpatiĉno?
Prva stvar na koju sam pomislila - hvala Bogu, tu su mi
pare! Drţala sam ih pozadi, pribodene, privatno, razume
se, veliki štos, bolji nego oni raniji. I zato jedno vreme
nisam radila. Posao pozajmljivanja glasa stoji loše, mogu
ti reći, delimiĉno zbog tvoje smrti a i zbog mojih zuba -
mi, prosto, nemamo osećanje odgovornosti. Standardi su
pali, Ĉamĉo. Ukljuĉi televizor, slušaj radio, treba da
ĉuješ samo kako su banalne one reklame za picu, pa oni
oglasi za pivo s Ĉermenovim akcentima iz glavne podele
uloga, Marsijanci jedu krompir u prahu i zvuĉe kao da su
pali sa Meseca. Šupirali su nas iz The Alien Showa.
Ţelim ti da se brzo oporaviš. Uzgred, to i ti meni moţeš
da poţeliš.«
Znaĉi, izgubio je posao, kao i ţenu, dom i ĉvrstu
vezu sa ţivotom. »Loše mi idu ne samo zubni
suglasnici«, nastavljala je Mimi. »I oni praskavci me
plaše do zablesavljenosti. Stalno mislim da ću stare kosti
opet rasuti po ulici. Godine, Ĉamĉo: sve ti je to
poniţavanje. Rodiš se, pa te onda makljaju, dobijaš
modrice po celom telu, i konaĉno skikneš, pa te
lopaticom smeste u urnu. Al’ nema veze, i ako ne budem
više radila, umreću udobno. Je 1’ znaš da sam sad sa
Bilijem Batutom? Taĉno, kako bi’ i mogla s tobom, kad
si ti tamo plivao. Daa, digla sam ruke od ĉekanja na tebe,
pa sam iz kolevke ukrala jednog od tvojih zemljaka.
Moţeš to da primiš kao kompliment. A sad moram da
kidam. Baš je bilo lepo razgovarati s jednim mrtvacem,
Ĉamĉo. Sledeći put skaĉi u vodu iz ĉamca. Ćao!«
Ja sam po svojoj prirodi unutarnji, sebi okrenut
ĉovek - tiho on reĉe u telefon s prekinutom vezom. Ja
sam se na svoj naĉin borio da naĊem svoj put ka
uvaţavanju viših stvari, ka jednoj maloj meri finese. U
dobre dane sam osećao da je to nadohvat moje ruke,
negde u meni, negde u mom biću. Ali, to mi je izmaklo.
Zapleo sam se, u stvari, u svet i njegove zbrke, i ne
mogu da se opirem. Groteska me drţi u ropstvu, kao što
me je nekad drţala svakodnevica. More me je odbacilo;
zemlja me vuĉe dole.
Suljao se niz neku sivu strminu a crna voda mu je
podlokavala srce. Zašto je to ponovno roĊenje, tu drugu
šansu pruţenu Dţibrilu Farišti i njemu samom, on, u
svom sluĉaju, osećao kao neprestano pribliţavanje kraja?
On je bio ponovo roĊen u saznanje smrti; i strah ga je
hvatao od neizbeţnosti promene, od nikad-istih-stvari i
bespuća-za-povratak. Kad izgubite prošlost, vi stojite
goli pred prezrivim Azrijelom, anĊelom smrti. Izdrţi ako
moţeš, rekao je sebi. Drţi se juĉerašnjica. Ostavljaj
tragove svojih noktiju na sivoj strmini, dok se suljaš.
Bili Batuta: to bezvredno govance. Pakistanski
plejboj, pretvorio je jednu beznaĉajnu turistiĉku agenciju
- Batutine ture - u flotu supertankera. U suštini, varalica,
ĉuven po svojim romansama sa glavnim glumicama
hindi-ekrana, i, kako se priĉalo, po svojoj sklonosti
prema belim ţenama sa ogromnim grudima i bogatom
straţnjicom, sa kojima je »loše postupao«, eufemistiĉki
reĉeno, i koje je »lepo nagraĊivao«. Šta je Mimi traţila
kod rĊavog Bilija - da li njegove seksualne instrumente i
njegov auto »maserati biturbo«? Za momke kao što je
Batuta, bele ţene-nema-veze da li debele ili Jevrejke,
glavno nek’ su bele - bile su samo za tucanje i
odbacivanje. Ono što neko mrzi kod belih - ljubav prema
mrkom šećeru - mora da mrzi i ono što ispada obratno,
kod crnih. Bigoterija nije samo funkcija moći.
Sutradan uveĉe, Mimi je telefonirala iz Njujorka.
Anahita ga je pozvala da dode do telefona svojim
najboljim prokleti-Jenki-tonom, i on se uvuĉe u svoju
maskaradu. Kad je stigao u hol, Mimi je već bila
prekinula vezu, ali ga je ponovo pozvala. »Niko nije lud
da plaća za ĉekanje na prekookeanskoj vezi.« - »Mimi«,
reĉe on sa svojim patentiranim oĉajanjem u glasu, »nisi
mi rekla da ćeš da otputuješ.« - »A ti meni nisi dao ni
svoju prokletu adresu«, odgovorila mu je. »Znaĉi, oboje
imamo svoje tajne.« On je ţeleo da joj kaţe, Vrati se
kući, Mimi, jer on će te šutnuti. »Predstavila sam ga
svojoj familiji«, reĉe ona preterano šaljivo. »Moţeš da
zamisliš. Jaser Arafat se upoznaje sa Beginovima. Nema
veze. Svi ćemo ţiveti.« On je hteo da kaţe, Mimi, ti si
sve što ja imam. Ali je uspeo samo da je otpiša. »Hteo
sam da te upozorim u vezi sa Bilijem«, bilo je sve što je
rekao.
U njenom glasu - led. »Ĉuj me, Ĉamĉo. Jednom
ćemo ti i ja razgovarati o tome, jer ti iza sveg tog sranja
moţda malo i mariš za mene. Zato shvati, molim te, da
sam ja inteligentna ţena. Ja sam proĉitala Finnegan’s
Wake i upućena sam u post-modernistiĉku kritiku
Zapada, što će reći da mi ovde imamo jedno društvo
sposobno samo za pravljenje pastiša: jedan spljošten
svet. Kad ja (na televiziji) izigravam glas boce sa penom
za kupanje, ja svesno ulazim u taj Pljoslend, shvatajući
šta radim i zašto to radim. Naime, ja zaraĊujem lovu. A
kao inteligentna ţena, sposobna da za petnaest minuta
zabave izvodi besne gliste stoicizma i, duţe, štosove iz
japanskih filmova, ja ti kaţem, Ĉamĉo, da sam savršeno
svesna reputacije momka Bilija. Nemoj ti mene da uĉiš
šta je iskorišćavanje. Mi smo znali za iskorišćavanje još
kad ste vi - u mnoţini - trĉali okolo u haljecima od
štavljene koţe. Pokušaj da se uţiviš u jevrejsku sortu, da
budeš ţensko a ponekad i ruţno ţensko. Molićeš Boga
da te pretvori u crnca - da prostiš - u mrku rasu.«
»Znaĉi, ti priznaješ da te on iskorišćava«, ubaci
Ĉamĉa, ali ga zbrisa njena bujica reĉi. »Kakve to ima
jebene veze s vezom?« zapeva ona drhtavim glasom
ptiĉice iz jedne reklame za pitice. »Bili je smešan
momak, pravi švindlerski glumac - naturšĉik, jedan od
onih velikih. A i ko zna koliko će ovo dugo trajati.
Pomenuću ti neke pojmove na kojima ja ne insistiram:
rodoljublje, Bog i ljubav. Apsolutno nepotrebne stvari na
putovanju preko okeana. Meni se Bili svida zato što on
dobro zna scenario.«
»Mimi«, reĉe joj on, »meni se nešto desilo«, ali
ona je i dalje prigovarala, pa joj je to promaklo. Spustio
je slušalicu, ne davši joj svoju adresu.
Nekoliko nedelja kasnije, ponovo ga je pozvala, ali
dotle su već bila uspostavljena pravila o kojima se nije
govorilo; ona ga nije pitala, a on joj nije rekao gde se
nalazi, i oboma je bilo jasno da je jedan period njihovog
ţivota završen, da su se razdvojili i da je došlo vreme za
mahanje u smislu zbogom. On je i dalje slušao priĉu o
Mimi i Biliju: o njegovim planovima da pravi hindi-
filmove u Engleskoj i Americi, s tim da uvozi vrhunske
zvezde kao što su Vinod Khanna i Sridevi, da skakuću
ispred Gradske kuće u Bradfordu i Gold’n Gejt mosta u
San Fransisku - »to ti je jedna vrsta izvrdavanja poreza,
oĉigledno«, otpevuši Mimi veselo. U stvari, za Bilija je
poĉelo da biva vruće; Ĉamĉa beše video njegovo ime u
novinama i uz ime termine prevaranti i utaja poreza -
Ali opsenar je uvek opsenar, reĉe Mimi. »I tako mi on
kaţe, Je 1’ bi ti volela da imaš vizonsku bundu? A ja
kaţem, Nemoj, Bili, da mi kupuješ stvari, a on meni, Ko
govori o kupovanju? Imaćeš vizonsku bundu. To je
biznis.« Ponovo su bili u Njujorku i Bili je unajmio
jednu dugaĉku »mercedes«-limuzinu »i jednog dugaĉkog
šofera«. Kad su ušli u krznarsku radnju, izgledali su kao
šeik od nafte i njegova kurva. Mimi je probala bunde sa
petocifrenom cenom, ĉekajući šta će Bili da kaţe. Najzad
on reĉe, Je 1’ ti se sviĊa ova? Divna je, Bili, i šapnula
mu je, košta četrdeset hiljada dolara, ali on je već
ljubazno ćaskao sa gazdinom pomoćnicom: bio je petak,
po podne, sve banke zatvorene - da li bi mogao da plati
ĉekom. »Ali oni sad već znaju da je on šeik-naftaš, pa
mu kaţu da moţe; odlazimo sa bundom i on me uvodi u
drugu krznarsku radnju iza ćoška, pokaţe na bundu i
kaţe, Ovu sam bundu malopre kupio za ĉetrdeset hiljada
dolara, tu je i raĉun - daću vam je za trideset hiljada,
treba mi gotovina, keš-lova za dugaĉak vikend pred
nama. - Mimi i Bili su zamoljeni da malo priĉekaju, dok
druga radnja poziva telefonom prvu, gde sva alarmna
zvona zazvone u poslovoĊinoj glavi, i pet minuta kasnije
stiţe policija, hapsi Bilija zbog izdavanja ĉeka bez
pokrića, te on i Mimi provedu vikend u zatvoru. U
ponedeljak ujutru banke se otvaraju i ispostavlja se da
Bili ima na svom raĉunu taĉno ĉetrdeset dve hiljade i sto
sedamnaest dolara, što znaĉi da mu je ĉek sve vreme bio
valjan i ispravan. Sad Bili obavesti krznara o svojoj
nameri da ga tuţi i da će traţiti odštetu od dva miliona
dolara za uvredu ĉasti; taj sudski predmet se otvori i
odmah zatvori, jer se u roku od ĉetrdeset i osam sati oni
nagode, izvan suda, za 250.000 dolara, isplata na licu
mesta. »Zar ga ti ne voliš?« upita Mimi Ĉamĉu.
»Momak je genije. Mislim, ovo mu je bilo
superelegantno.«
 Ja sam ĉovek - shvatao je Ĉamĉa - koji ne zna
scenario, ĉovek koji ţivi u jednom amoralnom,
vitalnom, lopovskom svetu. Mišal i Anahita Sufijan, koje
su se prema njemu i dalje neobjašnjivo ophodile kao
prema nekoj vrsti njihovog drugara, uprkos svim
njegovim nastojanjima da ih od toga odvrati, bile su
stvorenja koja su se divila kreaturama kao što su oni
»meseĉari« - i sumnjive ţenske i irski teroristi i lopovi u
samouslugama i sitne secikese: uopšte, švindleri. I on se
ispravi: nisu se one divile njima, nije to. Ni jedna od njih
dve ne bi ni ĉiodu ukrala. Ali one su u takvim osobama
videle predstavnike gestalta, onog kako-je-to-bilo. On
im je, eksperimentalno, ispriĉao priĉu o Biliju Batuti.
Oĉi su im sijale, i na kraju su zapljeskale rukama i
oduševljeno se kikotale: nekaţnjeno nevaljalstvo im je
izazivalo smeh. Tako je Ĉamĉa shvatio da su ljudi
nekada morali da pljeskaju i da se cerekaju na dela onih
ranijih outlaw-ova - lica van zakona, Dika Terpina,
Neda Kelija, Fulane Devi i, svakako, onog drugog Bilija:
Vilijema Bonija, takoĊe Klinca.
»Krimi-idoli mladog ološa«, Mišal mu je proĉitala
misli a zatim, smejući se na njegovo neodobravanje, to
prevela na ovaj jezik naslova ţute štampe, dok je svoje
dugaĉko i - Ĉamĉa shvati - straviĉno lepo telo, dovodila
u sliĉno prenaglašenu pozu »pin-ap«-gerle. Bestidno
napućenih usana i savršeno svesna da ga je uskomešala,
ona ljupko dodade: »Pusi-cuki, cuki-pusi?«
Njena mlada sestra, da ne bi bila nadmašena,
pokuša da kopira Mišalinu pozu, ali sa manje
delotvornim rezultatom. Napuštajući taj pokušaj sa nešto
mrzovolje, ona natmureno reĉe. »Nezgoda je u tome što
mi imamo dobre izglede. Porodiĉni biznis, nemamo
braću, a Bogica nam je ujak. Ovde pada dobra lova, zar
ne? I šta onda.« Kuća Saandaar sa sobama za izdavanje
bila je kategorisana kao »nastamba sa krevetom i
doruĉkom«, vrsta smeštaja kojoj su gradski opštinari bili
sve naklonjeniji zbog stambene krize u gradu, gde su
porodice i od pet ĉlanova stanovale u jednoj sobi;
ţmurili su na loše zdravstvene i bezbednosne uslove i
traţile od centralne vlade sredstva za »privremeno
smeštanje« gradana. »Deset funtaća za noć, po personi«,
obavesti Anahita Ĉamĉu na njegovom tavanu. »Trista
pedeset komada po sobi nedeljno, i to sve ĉešće. Šest
izdatih gajbica, pa ti sad vidi tamo. A sad kaliramo za
trista funtaća meseĉno na ovo gratis-tavanĉe, pa se
nadam da je sad tebi zbog toga jako neprijatno.« Za tu
sumu, trţe se Ĉamĉa, moţe se zakupiti pristojan stan za
proseĉnu porodicu, u privatnom sektoru. Ali to ne bi bilo
klasifikovano kao privremeni smeštaj; tu nema fondova
centralne vlade za takva rešenja. Ĉemu bi se takoĊe
suprotstavili lokalni politiĉari angaţovani u borbi za
»kresanje«. La lutte continue (borba se nastavlja); u
meĊuvremenu, gospa-Hind i njene ćerke gomilale su
lovu, nesvetovni Sufijan je išao u hadţiluk, u Meku, i
vratio se kući da rastura prostu muĊrost, ljubaznost i
osmehe. A iza šestoro vrata koja bi se odškrinula kad
god bi Ĉamĉa nekom telefonirao ili išao u nuţnik, bilo je
moţda trideset privremenih ljudskih bića sa malo nade
da će biti proglašena za stalna.
Stvarni svet.
»Ipak ne moraš da izgledaš baš ovako tupo i
svetaĉki«, skrenu mu paţnju Mišal Sufijan. »Pogledaj
samo dokle su te doveli svi ti tvoji ispravni graĊani.«
 *

»Tvoj univerzum se smanjuje.« Poslovnom

ĉoveku, Halu Valansu, kreatoru serije The Aliens Show i
jedinom vlasniku svih rekvizita i ostalog, trebalo je taĉno
sedamnaest sekundi da bi Ĉamĉi ĉestitao što je ţiv, pre
nego što je poĉeo da mu objašnjava zašto ta činjenica
nije spreĉila organizatore serije da se zahvale za njegove
usluge i da se oproste od njega. Valans je bio poĉeo
svoju karijeru kao reklamni agent i nikad nije mogao da
se osvesti od tog udarca. Ali Ĉamĉa je ipak uspevao da
ostane na svojim nogama. Tokom svih tih godina
provedenih u biznisu pozajmljivanja glasa u reklamne
svrhe, nauĉite ponešto i od tog lošeg jezika. U naĉinu
govora ljudi iz marketinga, univerzum je totalno
potencijalno trţište (market) za neki proizvod ili za neke
usluge: univerzum ĉokolade, univerzum mršavljenja.
Dentalni univerzum obuhvata sve one koji imaju svoje
zube; ostali spadaju u kosmos veštaĉkih zubala. »Ja ti
govorim«, dahtao je Valans u telefon svojim najboljim
Duboko-Grlenim glasom, »o etniĉkom univerzumu«.
Opet moj narod: Ĉamĉa, u svojoj maskaradi - u
turbanu i šljampavoj odeći - visio je sad na telefonu u
jednom hodniku, dok su oĉi privremenih ţena i dece
svetlucale kroz jedva otvorena vrata njihovih soba; i
pitao se šta su mu to njegovi ljudi sad uradili. »No
kapiš«, reĉe on, sećajući se da Valans voli italijanski - u
ameriĉkom argou - a ovaj je, uostalom, bio i autor onog
slogana »brze« hrane Getta pizza da action. Ali ovom
prilikom Valans se nije šegaĉio. »GleĊaoci nadziru šou«,
dahtao je »a ti etnici ne giedaju etničke stvari. Ne ţele ih,
prosto, Ĉamĉa. Oni traţe onu jebenu Dinastiju, kao i svi
ostali. Tvoj profil je pogrešan, ako me shvataš: kad se ti
pojavljuješ na ekranu - mislim na naš šou - to je prosto
jedna i suviše prokleto rasna pojava. The Aliens Show je
jedna mnogo krupna ideja da bi se povukla zbog te rasne
dimenzije. A tebi ne moram da priĉam o mogućnostima
prodaje i tome sliĉno«.
Ĉamĉa je video sebe u malom naprslom ogledalu
iznad telefonske kutije. Liĉio je sebi na napuštenog duha
koji traţi ĉarobnu lampu da bi se vratio u nju. »To je
jedno gledište«, odgovorio je Valansu, znajući da je
svako raspravljanje s njim beskorisno. Jer on je bio jedan
od pionira u tom poslu i za svoj moto je uzeo savet koji
je ona Duboko-Grlasta dala Bobu Vudvortu: Idi za
lovom. On je tu frazu dao da mu se sloţi i odštampa
krupnim »sanserif«-slogom i okaĉio je u svojoj
kancelariji iznad jednog fotosa iz filma Svi
Predsednikovi ljudi: Hal Holbruk (još jedan Hal!) na
parkingu, stoji u senci. Idi za lovom: to je objašnjavalo -
kako je on voleo da kaţe - njegovih pet ţena; sve su bile
nezavisne i bogate, i od svake je izvukao dobru lovu
prilikom brakorazvodnog parniĉenja. Trenutno je bio
oţenjen jednim propalim ţenskim detetom sa trećinom
njegovih godina, kestenjastom kosom do struka i
avetinjskim izgledom koji bi je, ĉetvrt veka ranije, ĉinio
velikom lepoticom. »Ova nije nikakva ,klikerašica’;
prihvatila me je zbog svega onoga što imam, a kad to
bude uzela, ona će da kidne«, jednom je to Valans rekao
Ĉamĉi, u srećnije dane. »Ama, do Ċavola. I ja sam
ljudsko biće. Ovog puta je to - ljubav.« Ali je, ipak, više
- kidnapovanje dece iz kolevke. Ne moţeš to izbeći u
ova vremena. Ĉamĉa, pored telefona, nije mogao da se
seti imena tog ţenskog deteta. »Ti znaš moj moto«,
govorio mu je Valans. »Da«, reĉe Ĉamĉa, neutralno. »To
je pravi put za proizvod.« A taj proizvod si li, barabo.
U vreme kad se on upoznao sa Halom Valansom
(pre koliko godina? Pre pet, moţda i šest), za ruĉkom u
White Toweru, taj ĉovek je već bio monstrum: ĉisti,
samokreirani imidţ, jedan niz atributa debelo zalepljenih
na njegovo telo koje se - po Halovim sopstvenim reĉima
- »treniralo da bude Orson Vels«. Pušio je apsurdne
cigare, karikature dgara, ali nipošto one kubanske, zbog
njegovog beskompromisno kapitalistiĉkog stava.
Posedovao je jedan prsluk u vidu engleske zastave a
samu zastavu je stalno drţao, razvijorenu, iznad svoje
agencije kao i iznad ulaza svoje kuće u Hajgejtu; imao je
obiĉaj da se oblaĉi kao Moris Ševalije i da pred svojim
zapanjenim klijentima, na glavnim prezentacijama, peva
sa ţirado-šeširom na glavi i štapom sa srebrnom drškom
u ruci; tvrdio je da poseduje prvi Loire chateau (zamak u
dolini reke Loare) opremljen telex- i fax-mašinama; i da
se ĉesto »intimno« viĊa i druţi sa Predsednicom vlade
koju je odmilja zvao »Mrs Torture« (GĊa Torčer).
Oliĉenje filistarskog trijumfalizma, srednjeatlantskog
akcenta, Hal je bio jedna od slavnih liĉnosti stoleĉa,
kreativna polovina gradske najţestokije reklamne
agencije Valans & Lang. I on je, kao Bili Batuta, voleo
velika kola sa velikim šoferom. Priĉalo se da je jednom -
dok ga je šofer velikom brzinom vozio Korniš-lejnom na
njegovom švalerskom putu da uspali i opali jednu
izuzetno blistavu manekenku, Finkinju, 180 cm visoku -
došlo do saobraćajne nezgode: niko nije bio povreĊen,
ali kad se onaj drugi vozaĉ sav besan pojavio iz svog
razlupanog auta, videlo se da je on ĉak veći od Halovog
šofera. Kad se taj kolos stuštio na ovoga, Hal je
pritiskom na dugme spustio svoj prozor i, uz sladak
osmeh, rekao napadaĉu: »Ja vam ozbiljno savetujem da
se okrenete i brzo odete odavde; jer, gospodine, ako vi to
ne uĉinite u roku od sledećih petnaest sekundi, ja ću vas
dati ubiti.« Ostali reklamni geniji bili su ĉuveni po
svojim sledećim delima: Meri Vels po svojim ruţiĉastim
Braniff-avionima, Dejvid Ogilvi po svojoj crnoj piratskoj
krpici preko jednog oka, a Dţeri della Femina po paroli
»ovo vam je od onih divnih badţa koji su vam priredili
Perl Harbur«. A Valans, ĉija se agencija bavila jeftinom i
vedrom vulgarnošću, šundom i kiĉerajima, bio je u
biznisu poznat po tom (verovatno sumnjivom) iskazu »Ja
ću vas dati ubiti«, po tom obliku fraze koji je dokazivao,
onim znalcima, da je badţa pravi genije. Ĉamĉa je dugo
sumnjao da je on klot izmislio tu priĉu, sa savršeno
ubedljivim komponentama - strašna ţenska s pogonom
na sva ĉetiri »toĉka«, skupa kola, Valans u ulozi
Blofelda, bez agenta 007 na sceni - i sebe stavio u centar
»zbivanja«, znajući da će to biti dobro za njegov biznis.
Hal je na taj ruĉak bio pozvao Ĉamĉu da mu se
zahvali za ulogu u straviĉno uspešnoj hit-kampanji za
Slimbix dijetalnu hranu. Saladin je bio glas jednog
štoserskog »bljuzga« - razbijene viskozne kapi na podu -
u crtaću:
Haj! Ja sam Kal, ja sam vam jedna tuţna kalorija.
I na tom ruĉku - ĉetiri vrste jela i mnogo šampanjca kao
nagrada za ubedivanje ljudi da treba da glaĊuju. Kako će
jadna kalorija u prašini il’ blatu da zaradi svoju platu?
Jer ja sam zbog Slimbixa za mršavljenje sad
nezaposlena. Ĉamĉa tad nije znao šta moţe da oĉekuje
od Valansa. Ono što je od njega dobio, bilo je, barem,
bez ukrasa. »Dobro si obavio posao«, ĉestitao mu je Hal,
»iako si osoba obojenog uverenja.« Pa je nastavio, ne
skidajući pogled s Ĉamĉinog lica: »Da ti kaţem neke
ĉinjenice. U toku poslednja tri meseca, ponovo smo
slikali plakat-reklamu kikiriki-butera, jer su istraţivanja
na trţištu pokazala da je bolje da se u pozadini slike ne
nalazi crnĉe. Onda smo ponovo snimili na traku pesmicu
o izvesnom graĊevinskom preduzeću, jer se direktoru
uĉinilo da pevaĉ zvuĉi crnaĉki, iako je taj bio beo kao
salveta, pa ĉak i uprkos tome što smo godinu dana ranije
za istu pesmicu bili angaţovali jednog crnog momka
koji, srećom po njega, nije patio od preterane crnaĉke
duševnosti. Jedna od glavnih vazduhoplovnih kompanija
nas je obavestila da se ne smemo koristiti crncima u
njihovim reklamama, iako su crnci u stvari bili
nameštenici te kompanije. Jedan crni glumac mi doĊe na
audiciju, a na reveru mu ,bedţ’ o rasnoj jednakosti - crna
ruka koja se rukuje sa belom. Ja sam mu ovo rekao:
Nemoj, drugar, da misliš da ćeš kod mene imati poseban
tretman. Shvataš? Shvataš šta li govorim?« To je jedna
prokleta audicija, shvatio je Saladin. »Ali ja se nikad
nisam osećao kao pripadnik neke rase«, odgovorio mu
je. I moţda je Ĉamĉa baš zato, kad je Hal Valans
osnovao svoju producentsku grupu, bio na njegovom
»A-spisku«; i moţda je baš zato kasnije krenuo u ulogu
Maksima Aliena.
Kad je serija o vanzemaljcima - The Alien Show -
poĉela da traţi podršku od crnih radikala, oni su Ĉamĉi
dali nadimak. Zbog svog obrazovanja u privatnoj školi i
bliskosti sa omrznutim Valansom, postao je poznat kao
»Ĉiĉa-Toma mrke boje«.
U Ĉamĉinom odsustvu, na taj šou je oĉigledno bio
povećan politiĉki pritisak, orkestriran od strane izvesnog
doktora Uhurdu Simbe. »Kakvog to doktora, ja se
pitam«, reĉe Valans dubokogrleno u telefon. »Naši - ah -
istraţivaĉi još nisu došli sa nekim nalazima.« Masa
štrajkaĉa s transparentima i jednom neprijatnom
parolom, Pravo na odgovor. »Taj badţa je graĊen kao
neki jebeni tenk.« Ĉamĉa je zamislio njih dvojicu,
Valansa i Simbu, kao antiteze. Ĉinilo se da su protesti
bili uspešni: Valans je »depolitizirao« šou time što je
otpustio Ĉamĉu i umesto njega ubacio jednog plavog
tevtonskog rmpaliju, sa grudnim ĊinĊuvama i krstom i
perikom, u protetiĉki make-up i kompjuterizovane slike,
pa je ispao »pola bata - pola vata« - jedna sintetiĉka
verzija Ratgera Hauera iz Blade Runnera, sa hipi
reĉnikom. I Jevreji su bili izbaĉeni: umesto Mimi, novi
šou će imati jednu raskošnu ĉivutsku lutku. »Poslao sam
pisamce doktoru Simbi sa savetom: sad pljuni pa to
zalepi za svoju titulu doktora filozofije. Nije stigao
nikakav odgovor. On će morati još mnogo više da se
guzi i upinje ako hoće da vlada ovom zemljicom.« »Ja
volim ovu jebenu zemlju«, objavi Hal Valans. »I zato ću
da je prodajem celom prokletom svetu - Japanu,
Americi, jebenoj Argentini. I dupe ću njeno da
prodajem. To je ono što sam ja prodavao celog svog
jebenog veka: jebenu naciju. Njenu zastavu.« On nije
ĉuo šta je govorio. Kad je došao na tu temu, bio je sav
pomodreo i ĉesto je plakao. Upravo je to radio u White
Toweru, prilikom njihovog prvog susreta, dok se do grla
kljukao grĉkim jelima. Ĉamĉa se sad setio i datuma:
neposredno posle Foklandskog rata. Ljudi su tada bili
skloni zaklinjanju na vernost otadţbini, pa su pevušili
drţavnu himnu u autobusima. I tako, kad je Valans,
iznad velike boce konjaka, poĉeo sa - »Reći ću ti zašto ja
volim ovu zemlju« - Ĉamĉa, i sam pristalica
Foklandskog rata, pomislio je da zna šta će ovaj sad da
mu kaţe. Ali Valans je poĉeo da mu opisuje istraţivaĉki
program jedne britanske aerosvemirske kompanije,
njegovog klijenta, koja je upravo bila revolucionisala
konstruisanje sistema za upravljanje svemirskim
raketama posle prouĉavanja obrasca letenja obiĉne kućne
muve. »Korekcije prilikom sletanja«, šapnuo je
teatralno, »tradicionalno se vrše na liniji leta: prilagodiš
ugao malĉice, naniţe za dlaku, levo ili desno još malĉice.
Nauĉnici koji prouĉavaju usporeni film o letu skromne
muve, medutim, otkrili su da te male gadure uvek, ali
uvek, vrše korekcije pod pravim uglom.« On je to
demonstrirao jednom ispruţenom rukom, sastavljenim
prstima šake i ravnim dlanom. »Bzzt! Bzzt!« sekući
vazduh pod pravim uglom. Ti skotovi u stvari lete
vertikalno naviše i naniţe ili poboĉno. Mnogo akuratnije.
Mnogo ekonomiĉnije, u smislu potrošnje goriva. I sad
probaš da to radiš s avionom koji zavisi od strujanja
vazduha od ,nosa’ do ,repa’, i šta se dogaĊa? Tupljenje,
ĉabar, avion se ukoĉi, ide u rikverc, i pada s neba na
teritoriju tvojih jebenih saveznika. Loša karma. Kapiraš.
Shvataš o ĉemu ja govorim. I zato te nauĉne badţe
izmozgaju mašinu sa strujanjem vazduha u tri pravca: od
nosa do repa, plus od ,leĊa’ do ,stomaka’, plus od boka
do boka. I - pun pogodak: raketla koja leti kao prokleta
muva i moţe da strefi novĉić od pedeset penija koji se na
Zemlji kreće brzinom od sto milja na sat na razdaljini od
tri milje. E, to je ono što ja volim u ovoj zemlji: njen
genije. Najveći izumitelji na svetu. To je divno: jesam li
u pravu ili jesam li u pravu?« Bio je straviĉno ozbiljan.
Ĉamĉa mu je odgovorio: »U pravu si.« - »Ti si prokleto
u pravu da sam ja u pravu«, potvrdio je on.
Poslednji put su se videli pred sam Ĉamĉin let za
Bombaj: nedeljni ruĉak u Halovoj palati s razvijorenom
zastavom, u Hajgejtu. Na zidovima lamperije od ruţinog
drveta, terasa sa velikim kamenim vazama, pogled na
pošumljen breg. Valans se ţalio zbog novog projekta
koji će da ukenja scenografiju. Ruĉak je bio, što se
moglo i pretpostaviti, sa muški šovinistiĉkim
jelovnikom: rostbif, crni jorkširski puding, choux de
Bruxelles. Bebica, mala nitnfa od ţene, nije bila sa
njima, već je jela dimljeno meso - ljutu pastrmu uvaljanu
u raţ, dok je igrala bilijar u susednoj sobi. Sluge, grom-
burgundac, još konjaka, cigare. Raj samoukog ĉoveka,
mislio je Ĉamĉa i poznade zavist u mislima svojim.
Posle ruĉka - iznenaĊenje. Valans ga je odveo u
sobu u kojoj su stajala dva klavikorda velike finoće
izrade i lakoće. »Ja ih pravim«, otkrio mu je domaćin.
»Da se relaksiram. Bebica me tera da joj napravim i
jednu jebenu gitaru.« Talenat Hala Valansa za pravljenje
»kabinet-štihova« bio je neosporan, ali, nekako, u
neskladu sa ostatkom njegove liĉnosti. »Moj otac se
bavio tim poslom«, priznao je pod Ĉamĉinim
ispitivanjem, pa je Saladin shvatio da je imao tu
privilegiju da zaviri u jedini preostali deo Valansovog
prvobitnog ja, onog Harolda - Hala - izvedenog iz svog
porekla i krvi a ne iz njegovog sopstvenog mahnitog
mozga.
Kad su izišli iz tajne kamere s klavikordima,
odjednom se ponovo pojavi poznati Hal Valans.
Naslonjen na balustradu svoje terase, on se poverio
Ĉamĉi: »Ono što ĉoveka tako zapanjuje kod nje, jeste
obim stvari koje ona pokušava da uradi.« Ona? Bebica?
Ĉamĉa je bio zbunjen. »Govorim ti o znaš kome«,
objasnio mu je Valans, da mu pomogne. »O Torture. O
Megi Kuĉki«. Oh! »Ona je radikalna, to je jasno. Ono
što ona hoće - ono što ona u stvari misli da - jebi-ga -
moţe postići - bukvalno je to da izmisli ĉitavu jednu
prokletu novu srednju klasu u ovoj zemlji. Da se otarasi
onih starih namćorastih i nesposobnih kenjatora iz
jebenog Sarija i Hempšira, i da uvede te nove. Ljude bez
porekla, bez istorije. Ljude koji to stvarno ţele i koji
znaju da će sa njom moći da to i krvavo uspešno dobiju.
Niko pre nje nije nikad ni pokušao da ĉitavu jednu
jebenu klasu zameni drugom, a zapanjujuća je stvar to
što bi ona u tome mogla i da uspe, ukoliko je oni ne
preĊu. Mislim, ona stara klasa. Oni mrtvaci. Ti shvataš
šta ti ja govorim?« - »Pa, mislim da shvatam«, slagao ga
je Ĉamĉa. »A tu se ne radi samo o biznismenima«, rekao
je Valans baljezgavo. »Radi se i o intelektualcima.
Napolje svi pederi! Ufuravajte se vi gladni momci sa
lošim obrazovanjem! Novi profesori, novi slikari - cela
bulumenta. To ti je jedna krvava revolucija. Nove stvari
dolaze u ovu zemlju koja je nabijena jebenim starim
leševima. Tu će imati šta da se vidi. A već se i sad vidi.«
Bebica dotumara na terasu do njih dvojice da ih
vidi; izgledala je kao da joj je strašno dosadno. »Vreme
ti je da ideš, Ĉamĉo«, naredio mu je njen muţ. »Mi
nedeljom po podne prilegnemo i gledamo pornografiju
na videu. To ti je ĉitav jedan nov svet, Saladine. Svak
mora da mu se ponekad pridruţi.«
Nema kompromisa. Ili si sa njima ili si mrtav. Ali
to nije bio Ĉamĉin naĉin; ni njegov, a ni naĉin one
Engleske koju je on oboţavao i došao da osvoji. Trebalo
je da shvati tada i tamo: njemu je davano, njemu je već
bilo dato - pošteno upozorenje.
A sad preko telefona, coup de grace.16 »Nemaš
ljutiš«, Valans mu promrmlja u uho. »Vidimo se, ah? O-
kej, vaţi.«
»Hal«, naterao je Ĉamĉa sebe da mu prigovori, »ja
imam ugovor.«
Kao jarac pred klanje. Glas u njegovom uhu bio je
sad iskreno veseo. »Ne budi lud«, reĉe mu. »Razume se
da ga nemaš. Proĉitaj i ono što u njemu piše sitnim
slovima. Uzmi advokata da on proĉita sitna slova. Izvedi
me pred sud. Uradi ono što moraš. To meni ništa ne
smeta. Zar ne kapiraš? Ti pripadaš prošlosti.«
Signal: tut-tut.

Pošto ga je napustila jedna tuĊinska i ostavila na

pustom ostrvu druga Engleska, g. Saladin Ĉamĉa u
svojoj velikoj pogruţenosti dobi vesti o jednom svom
starom drugaru koji je oĉigledno bolje prolazio u ţivotu.
Vrisak njegove gazdarice - »Tini benche achen« -
upozori ga da se nešto dešava. Hind se talasala po
hodnicima Šaandaara K(revet) i D(oruĉak) mašući,
pokazalo se, poslednjim brojem uvoznog indijskog
magazina Cine-Blitz posvećenog filmskim ljubimcima.
Otvarala su se vrata; privremena bića su proturala glave
napolje, sa zbunjenim i uplašenim licima. Mišal Sufijan
se pojavi iz svoje sobe, sa nekoliko metara golotinje
izmeĊu gaćica joj ispod pupka i prsluĉeta na
»bacaĉima«. Iz svoje advokatske kancelarije koja mu se
nalazila preko puta, u hodniku, iziĊe Hanif Dţonson
neprikladno obuĉen, u strogom odelu s prslukom; tresnu
ga golotinja i on pokri svoje lice šakama. »O Gospode,
budi milostiv«, molio je. Mišal nije obraćala paţnju na
njega, već je viknula za svojom majkom: »Šta je? Ko je
to ţiv?«
»Ne znam otkud ti ta bestidnost«, doviknu joj
gospa-Hind kroz hodnik, »pokrij tu svoju golotinju!«
»Odjebi se«, promrmlja Mišal niz bradu, bacajući
buntovne poglede na Hanifa Dţonsona. »A šta da se
kaţe o onim njenim krofnama od sala što joj kipe iz
sarija na sve strane, volela bih da znam.« Na drugom
kraju hodnika, gospa-Hind se mogla videti u škiljavoj
svetlosti kako mlatara Cine-Blitzom na stanare,
ponavljajući (gornju) frazu - on je ţiv - sa svim ţarom
onih Grka koji su posle nestanka politiĉara Lambrakisa,
prekrili zemlju kreĉom-ispisanim Z. Zi: on je ţiv.
»Ko?« ponovo je oštro upitala Mišal.
»Dţibril«, zaĉu se piska privremene dece.
»Farishta benche achen.« Nestajući niz stepenice,
gospa-Hind nije videla kad joj se starija kćerka vratila u
svoju sobu - ostavljajući vrata odškrinuta; a za njom je
krenuo, kad se uverio da je situacija ĉista, poznati
advokat Hanif Dţonson, u odelu i cipelama, advokat koji
je ovde drţao kancelariju da bi bio u dodiru sa narodom,
koji je takoĊe u centru grada imao dobru klijentelu i
praksu, koji je imao dobre veze sa lokalnim ĉlanovima
Laburistiĉke stranke i koga je njihov sadašnji poslanik u
Parlamentu optuţivao da kuje plan da mu zauzme mesto,
na sledećim izborima.
 Kad li je imao biti osamnaesti roĊendan Mišal
Sufijan? -Tek nekoliko nedelja kasnije. A gde li je bila
njena sestra, njena »cimerka«, drugarica, senka, njen eho
i njena suprotnost? Ona je bila: van kuće.
Ali da nastavimo:
U toj vesti iz Cine Blitza izneseno je da se jedna
nova, londonska grupa filmskih producenata, na ĉelu sa
velikim »maherom« i moćnikom - »tajkunom« Bilijem
Batutom, mladim lovanom, ĉije je zanimanje za
kinematografiju dobro poznato, udruţila sa cenjenim,
nezavisnim indijskim producentom g. S.S. Sisodijom
radi proizvodnje jednog »kambek«-filma u ĉast povratka
na ekran legendarnog
Dţibrila, sada ekskluzivno otkrivenog u ţivotu
pošto je po drugi put izbegao kandţe smrti. »Taĉno je da
sam bio ,bukiran’ za taj avion pod imenom NaĊmudin«,
izjavio je filmski star. »Znam da su taj moj incognito
policijska njuškala identifikovala kao moje pravo ime, i
da je to tamo kod kuće izazvalo veliki bol, te se zato
iskreno izvinjavam svojim oboţavaocima. Znate, istina
je u tome da sam ja, milošću Boţjom, nekako propustio
taj let, ali kako sam u svakom sluĉaju ţeleo da se jednom
naĊem na zemlji - izvinite, nisam imao nameru da se
šalim sa onom nesrećom - dopustio sam da priĉa o mom
odlasku na onaj svet ostane bez demantija, pa sam seo u
drugi, kasniji avion. Kakvasreća: stvarno, morabiti da me
je ĉuvao neki anĊeo.« Ali posle izvesnog vremena
provedenog u razmišljanju, on je zakljuĉio da je s
njegove strane bilo pogrešno da svoju publiku lišava, na
tako nefer i grub naĉin, istine o sebi i svog prisustva na
ekranu. »I zato sam s punim angaţovanjem i radošću
prihvatio ovaj projekt.« Taj film je imao da bude - šta
drugo nego - teološki, ali jedne nove vrste; postavljen u
ambijent jednog izmišljenog, basnoslovnog grada od
peska, a priĉa će se odnositi na susret jednog proroka sa
jednim arhanĊelom; pa i na iskušenje proroka, kao i na
njegov izbor puta duhovne ĉistote a ne nekog niskog
kompromisa. »To je film«, producent Sisodija je
obavestio Cine Blitz, »o tome kako novina ulazi u svet.«
- Ali, da to neće, moţda, izgledati bogohulno, kao neki
zloĉin nad... - »Svakako da neće«, odluĉno je odgovorio
Bili Batuta. »Priĉa je priĉa, a ĉinjenice su ĉinjenice. Naš
cilj nije da stvaramo zbrku, kao u onom filmu Poruka u
kojem, kad god se Muhamed (neka je mir imenu
njegovom!) ĉuje kako govori, vidite samo glavu njegove
kamile, koja nešto ţvaće. To - izvinite što upozoravam -
nije imalo odgovarajući nivo. Mi pravimo film visoke
estetike, visokog kvaliteta. Priĉu sa moralnom porukom:
kao što su one - kako se to zvaše? - basne.«
»Kao neki san«, rekao je g. Sisodija.
Kad su tu vest Ĉamĉi, na njegovom tavanu, donele
Anahita i Mišal Sufijan, on je tako zloćudno pobesneo da
to njih dve nikad ranije nisu videle, tako je straviĉno
pomahnitao da mu se glas podigao u visinu
samocepanja, kao da mu je grlo gajilo noţeve koji su mu
krike sekli u froncle; od njegovog kuţnog daha njih dve
samo što nisu eksplodirale i izletele iz sobe; podignutih
ruku visoko i razigranih jareĉih nogu, on je najzad liĉio
na pravog Ċavola, ĉija je slika i prilika i bio postao.
»Laţovĉino!« vrištao je na odsutnog Dţibrila. »Izdajico,
dezerteru, Ċubre! Propustio si taj avion, je l’ da? - Pa,
ĉija je to, onda, glava bila u mom krilu, pod mojim
roĊenim rukama...? - I koga sam ja to, onda, milovao po
kosi, ko mi je priĉao o svojim košmarima, i konaĉno
poĉeo da pada s neba, pevajući?«
»De, de«, molila ga je preplašena Mišal. »O’ladi
malo. Zaĉas moţeš da navuĉeš mamu na vrat«.
Saladin se smiri i ponovo postade patetiĉno
pokunjeni jarac koji nikog nije ugroţavao. »To nije
istina«, jadikovao je. »Ono što se desilo, desilo nam se
obojici.«
»Dabome«, hrabrila ga je Anahita. »A i niko ne
veruje tim filmskim magazinima. Svašta pišu.«
Sestre se izvukoše iz sobe, zadrţavajući dah i
prepuštajući Ĉamĉu njegovom jadu, ali i propustivši da
zapaze nešto veoma vredno paţnje. No njih ne smemo za
to kriviti; groteskni prizor koji je Ĉamĉa maloĉas
priredio, odvratio bi od toga i najoštrije oko. A, pošteno
govoreći, tu promenu ni sam Saladin nije zapazio.
Šta se dogodilo? Ovo: tokom Ĉamĉine kratke ali
ţestoke provale besa zbog Dţibrila, rogovi na njegovoj
glavi (koji su, i to da kaţemo, bili porasli nekoliko
centimetara dok se on izleţavao na tavanu Šaandaara sa
K. i D.), sada su se nesumnjivo i oĉigledno, za dva-tri
centimetra - smanjili.
U interesu najstroţe taĉnosti, treba dodati i to da,
tamo niţe na njegovom transformisanom telu - u
pozajmljenim pantalonama (delikatnost nam zabranjuje
iznošenje eksplicitnih detalja) - da mu se i nešto drugo -
da samo tako kaţemo - takoĊe malĉice smanjilo.
Bilo kako bilo, tek, izišlo je na videlo da je onaj
optimizam izraţen u reportaţi uvoznog filmskog
magazina bio na pogrešnim osnovama, jer su nekoliko
dana kasnije gradske novine objavile vest o hapšenju
Bilija Batute - u jednom njujorškom »suši-baru«,
japanskom ribljem restoranĉetu u centru grada - zajedno
sa njegovom drugaricom Mildred Mimi Mamulijan, za
koju se kaţe da je glumica, ĉetrdeset godina stara. Dalje
se opisuje da je on pristupao mnogim društvenim
matronama, verskim »zanesenjakinjama i
podrhtavkama« - ĉlanicama raznih religioznih sekta -
izvlaĉeći im »vrlo krupne« sume novca da bi otkupio
svoju slobodu od jedne sekte oboţavalaca Ċavola. Kad si
jednom bio prevarant, onda si uvek prevarant: to bi Mimi
Mamulijan bez sumnje opisala kao jednu njegovu divnu
ţicu - ţaoku. Probijajući se u srce ameriĉke religioznosti,
moleći za svoje spasenje - »kad svoju dušu prodate, ne
moţete oĉekivati da ćete je jeftino otkupiti« - tako je Bili
- navode istraţni organi - sakupljao i »šestocifrene
sume«. Svetska zajednica vernika ĉeznula je u drugoj
polovini osamdesetih, za neposrednim dodirom sa
nadzemaljskim, a Bili, tvrdeći da je podigao (i zato mora
da ih se oslobodi) paklene demone, i da je svestan toga
da moţe da ih pobedi, tim pre što je taj Đavo, koga im je
on predstavio, tako demokratski reagovao na diktate
Svemoćnog Dolara. Ono što je Bili nudio matronama
Zapadne strane njujorškog Menhetna za njihove debele
ĉekove, bila je potvrda: da, Đavo postoji; ja sam ga
sopstvenim oĉima video - Gospode, pa to je strašno! - a
ako postoji Lucifer, onda mora da postojii arhanĊel
Gavrilo; ako je Oganj Pakla viĊen kako bukti, onda
negde, iznad duge, svakako mora da blista Rajsko
naselje. Navodi se i to da je Mimi Mamulijan igrala
znaĉajnu ulogu u obmanjivanju, plaĉući i preklinjući što
je najbolje umela. Upropastila ih je njihova vlastita
preterana samouverenost: dok su, sedeći za barom
japanskog ribljeg restorana »Takesuši«, urlali od smeha i
ismevanja naivnih i priĉali masne viceve sa šefom
kuhinje, videla ih je sa ulice neka gĊa Ejlin Struelpiter,
koja je baš to popodne dala tom tada smušenom i
prestravljenom paru ĉek na pet hiljada dolara. GĊa
Struelpiter nije bila bez uticaja u Njujorškom
policijskom odseku, te su momci u tamnoplavim
uniformama stigli pre nego što je Mimi pojela svoju
porciju dobro zaĉinjene presne ribe na japanski naĉin.
Oboje su ćuteći izišli. Mimi je nosila, na novinskoj
fotografiji, pretpostavljao je Ĉamĉa, upravo onu
vizonsku bundu od ĉetrdeset hiljada dolara, a na licu
izraz koji je mogao da znaĉi samo jedno:
Nek’ vas sve nosi Ďavo.
Posle toga, jedno vreme se ništa nije ĉulo o
Farištinom filmu.

I bilo je i nije tako bilo ... da je tokom suţanjstva

Saladina Ĉamĉe u telu Ċavola i na tavanu pansiona
Šaandaar sa K. i D., produţenog u sedmice i mesece,
bilo nemoguće ne zapaţati da se njegovo stanje
postojano pogoršavalo. Njegovi rogovi (uprkos onom
jednom, trenutnom i nezapaţenom smanjivanju) bili su
izrasli i deblji i duţi, uvrćući se u fantastiĉne arabeske, i
ovenĉavajući mu glavu turbanom od sve tamnijeg
roţnika. Bio je pustio dugaĉku, gustu bradu, zbunjujuću
pojavu na ĉoveku okrugla lica koji se nikad ranije nije
mogao pohvaliti velikom kosmatošću; i zaista, postajao
je sve dlakaviji po celom telu, a iz osnove njegove kiĉme
ĉak je poĉeo da raste fini rep koji je iz dana u dan bivao
sve duţi, te ga je već bio obavezao da odbaci nošenje
pantalona; umesto u njih, on je sad taj svoj novi ud
ututkavao u vrećaste šalvare širokog kroja koje je za
njega zdipila Anahita Sufijan iz kolekcije njene majke.
Patnje koje mu je stvarala njegova neprestana
metamorfoza u neku vrstu »flaširanog« duha-Ċina mogu
se lako zamisliti. Ĉak mu se i apetit menjao. Uvek
probirljiv i dţandrljiv u pogledu hrane, sad je bio
zapanjen osećajem da mu nepca postaju sve grublja i da
mu stoga svaka hrana poĉinje da ima gotovo isti ukus, a
s vremena na vreme bi hvatao sebe i kako odsutno gricka
svoje krevetske ĉaršave ili stare novine, pa bi se uz trzaj
osvestio, sa osećanjem krivice i stida zbog tog novog
dokaza o svom napredovanju sve dalje od ĉoveštva i
ljudskog roda ka - dabome - prĉevinstvu i rodu jarećem.
Bile su mu potrebne sve veće koliĉine one osveţavajuće
zelene teĉnosti za ispiranje usta, kako bi svoj dah mogao
da odrţava u granicama snošljivosti. Jer stvarno mu je
bio ubistveno smrdljiv.
Njegovo prisustvo u kući stalno je predstavljalo trn
i u oku i u boku gospe Hind, u kojoj se tuga zbog gubitka
prihoda od tavanske sobe mešala sa ostacima njenog
prvobitnog straha, mada je bila istina i to da su smirujući
procesi navikavanja vršili na nju svoj magijski uticaj,
pomaţući joj da Saladinovo stanje vidi kao bolest
ĉoveka-slona - elefantijazis, stvar od koje moţeš da se
groziš ali ne moraš i da je se plašiš. »Nek se on meni
sklanja s puta, pa ću i ja njemu«, rekla je svojim
ćerkama. »A vi, deco moga oĉajanja, zašto vi provodite
svoje vreme u sedenju tamo gore s jednom bolesnom
osobom, dok vam mladost prolazi - kad bi to neko
mog’o da mi objasni; ali u ovom Vilajetu izgleda da je
sve ono što sam nekad znala jedna laţ, kao što je ono
shvatanje da mlade devojke treba da pomaţu svojim
majkama, da misle na brak, da uĉe školu, a ne da sede s
jarcima, koje smo kod kuće, po našem starom obiĉaju,
klali za velike praznike.«
Ali njen muţ je i dalje bio briţan i zabrinut, ĉak i
posle nemilog dogaĊaja do kojeg je došlo kad se popeo
do tavana i natuknuo Saladinu da ţenske glave moţda i
ne greše mnogo kad kaţu da bi - kako to reći - da bi
opsednutost njegovog tela mogla da se okonĉa
posredstvom nekog uĉenog mule? Pri ovom spominjanju
popa, Ĉamĉa se prope na svoje noge podiţući obe ruke
iznad glave, a soba se, nekako, ispuni gustim sumpornim
dimom, dok je izvesna visokotonska vibrato-cika sa
nekom vrstom cepajućeg svojstva, kao šiljak probijala
Sufijanov sluh. Dim se dosta brzo uklonio, jer je Ĉamĉa,
naglo, širom otvorio prozor i grozniĉavo mlatarao
rukama kao lepezama po dimu, dok se Sufijanu
izvinjavao u tonovima akutne zbunjenosti: »Ja stvarno
ne znam šta mi bi - ali ponekad se plašim da se ja to ne
menjam u nešto - u nešto što bi se moglo nazvati jako
lošim.«
Sufijan, neţan ĉovek, kakav je uvek i bio, priĊe
mestu na kojem je Ĉamĉa sedeo drţeći se ĉvrsto za svoje
rogove, potapša ga po ramenu i pokuša da ga razvedri
koliko je mogao. »Pitanje mutabilnosti suštine liĉnosti«,
poĉe on nespretno, »već je dugo predmet visokoumnih
diskusija. Na primer, veliki Lukrecije nam kaţe u De
Rerum Natura (O prirodi stvari), sledeće: quodcumque
suis mutatum finibus exit, continuo hoc mors est illius
quod fuit ante. Što u prevodu, izvini za moju trapavost,
glasi ,Što god svojim menjanjem prelazi svoje granice’ -
to jest, probija svoje nasipe - ili, moţda, iskaĉe iz svojih
ograniĉenja - tako reći, zanemaruje sopstvene zakone, ali
to je i suviše slobodno, mislim... ,ta stvar’, u svakom
sluĉaju, smatra Lukrecije, ,radeći tako, donosi trenutnu
smrt svom starom ja’.« - »MeĊutim«, podiţe se kaţiprst
bivšeg uĉitelja, »pesnik Ovidije, u svojim
Metamorfozama, ima dijametralno suprotno gledište. On
tvrdi ovo: ,Kao vosak meki’ - zagrejan, shvataš, moţda i
onaj za peĉaćenje dokumenata il’ sliĉno - ,sa utisnutim
šarama novim, I svoj oblik menja i ĉini se da isti nije
više, Al’, ipak, isti je on, pa tako i duše naše, ĉak’ - Je l’
ĉujete, dobri gospodine? Naš duh! Naša besmrtna
suština! - ,Iste ostaju zauvek, ali usvajaju one U seobama
svojim promenljiva obliĉja stalno.’«
Sad je Sufijan skakutao, sa noge na nogu, pun
uzbuĊenja pod utiskom tih starih reĉi. »Za mene je
Ovidije uvek iznad Lukrecija«, izjavi on. »Vaša je duša,
dobri moj jadni dragi gospodine, ista. Samo je u svojoj
seobi usvojila ovo trenutno promenljivo obliĉje.«
»To je priliĉno hladna uteha«, Ĉamĉa uspe da to
kaţe s prizvukom svoje stare hladnoće u glasu. »Meni se
isto hvata, prihvatio ja Lukrecija i zakljuĉio da se neka
demonska i neizmenljiva mutacija odigrava u samom
dnu moga bića, ili pošao za Ovidijem i priznao da sve što
se na meni sad pojavljuje nije ništa drugo do ono što je
tu već bilo.«
»Ja sam loše izneo svoje argumente«, Sufijan se
jadno izvinjavao. »Samo sam ţeleo da vas razuverim.«
»A kakva bi to mogla da bude uteha«, odgovori
Ĉamĉa gorkom retorikom, dok mu se ironija krunila pod
teretom njegove nesreće, »za ĉoveka ĉiji je stari drug i
spasilac istovremeno i noćni ljubavnik njegove ţene, te
tako samo podstiĉe - što bi vaše knjige starostavne
nesumnjivo potvrdile - rašćenje njegovih rogonjskih
rogova?«

Stari prijatelj, Dţampi Dţoši, nije bio kadar

nijednog trenutka u svojim budnim jutarnjim ĉasovima
da se oslobodi saznanja da je, prvi put u svom ţivotu,
koliko se sećao, izgubio volju da ţivi u skladu sa
sopstvenim standardima moralnosti. U sportskim
centrima gde je predavao borilaĉke veštine sve većem
broju uĉenika, naglašavajući im duhovne aspekte tih
disciplina, što je mnoge veoma zabavljalo (»Ah, tako,
Skakavĉe«, zezala bi ga jedna od njegovih glavnih
uĉenica, Mišal Sufijan, »kad te neka cestita fasisticka
svinja zaskoci iz mraka, ti mu najpre ponudi Budino
ucenje, pa ga onda ritni u cestita muda«) - ispoljavao je
takav strasni intenzitet, da su se njegovi uĉenici,
shvatajući da on to izraţava neku svoju unutarnju muku,
poĉinjali da plaše. Kad ga je Mišal upitala o tome na
kraju jednog ĉasa, posle kojeg su oboje imali modrice i
dahtali, a u toku kojeg su se uĉitelj i najbolja uĉenica
bacali jedno na drugo kao najgladniji ljubavnici, on joj je
odbio to pitanje sa za-njega-nesvojstvenim nedostatkom
otvorenosti. »Dašto-mi-ti-da-što«, reĉe on. »Stara priĉa o
trunu i balvanu.« Stajali su pored automata s pićem i
sendviĉima. Mišal sleţe ramenima. »O-kej«, reĉe ona.
»Da ti se poverim, ali da ĉuvaš tajnu.« On je pruţio ruku
da uzme svoju ĉašu sa »koka-kolom«: »Kakvu tajnu?«
Naivni Dţampi. Mišal mu šapnu na uho: »Mene jedan
povaljuje. Tvoj prijatelj: mister Hanif Dţonson,
Pravozastupnik.«
On je bio šokiran, a to je nju nerviralo. »Oh,
povrati se. Pa, ja nisam devojĉurak od petnaest godina.«
On joj odgovori, slabim glasom, »Kad bi to tvoja
majka...« i ponovo je uzruja. »Ako hoćeš da znaš«,
zlovoljno, »ne brine mene majka nego Anahita. Ona
uvek traţi sve ono što ja imam. A njoj je, uzgred, tek
petnaesta.« Dţampi primeti da je oborio papirnu ĉašu i
prosuo »kolu« po svojim cipelama. »Pljuni to što imaš«,
navaljivala je Mišal. »Ja sam priznala. Sad si ti na redu.«
Ali Dţampi nije mogao ništa da kaţe; i dalje je vrteo
glavom zbog Hanifa. »To će biti njegov kraj«, reĉe on.
To je imalo efekta. Mišal diţe nos u vazduh. »O,
kapiram«, reĉe ona. »Misliš da nisam dovoljno dobra za
njega.« I preko ramena, u odlasku: »Ej, Skakavĉe. Zar
sveci nikad ne tucaju?«
Ne baš tako sveti sveci. Nije on bio svetaĉkog
kova, ništa više nego Dejvid Karadin u onim starim
kung-fu-programima: kao Skakavac, kao Dţampi, Zivac.
Svaki dan se on iscrpljivao pokušavajući da se kloni one
velike kuće u Noting Hilu, a svake veĉeri je završavao
pred Pamelinim vratima, s palcem u ustima, grickajući
mu koţicu oko nokta, braneći se od psa i sopstvene
krivice, i idući pravo u njenu spavaću sobu, da ne gubi
vreme. A tu bi oni pali jedno na drugo, i usta bi im
potraţila ona mesta od kojih su bili izabrali, ili nauĉili,
da poĉnu: najpre njegove usne oko njenih bradavica,
zatim njene usne duţ njegovog donjeg palca.
 Ona je bila poĉela da kod njega voli to njegovo
nestrpljenje, jer je za njim dolazilo takvo strpljenje
kakvo ona nije nikad ranije doţivela, strpljenje ĉoveka
koji nikad nije bio »privlaĉan« i zato spreman da ceni
ono što mu je ponuĊeno, ili je, pak, ona tako mislila u
poĉetku; ali je zatim nauĉila da ceni njegovu svesnost i
briţnost prema njenim unutarnjim tenzijama, njegovo
osećanje za teškoće kroz koje je njeno vitko i neţno,
košĉato telo sa malim grudima prolazilo, nalazilo i
konaĉno se prepuštalo jednom ritmu, njegovom
poznavanju takta. Volela je u njemu i njegovo
samosavlaĊivanje; volela, znajući da je to pogrešan
razlog, i njegovu spremnost da savlaĊuje i svoje
skrupule, kako bi mogli da budu zajedno: volela i ţudnju
njegovu prema njoj koja je gospodarila nad svim
njegovim imperativima. Volela je sve to tako da u toj
ljubavi nije htela da vidi poĉetak kraja.
Pri svršetku njihovog ljubavnog ĉina, ona je
postajala buĉna. »Jao!« vikala je, a sva ona
aristokratiĉnost njenog glasa gomilala se u besmislene
slogove njene izgubljenosti. »Uuhhh! Oj! Aaah.«
I dalje je mnogo pila - skoĉ, burbon, viski - i jedna
pruga crvenila širila se preko središta njenog lica. Pod
uticajem alkohola, desno oko joj se suzilo za polovinu
otvora levog, i ona je, na njegov uţas, poĉela da ga se
gadi. Ali svaka diskusija o njenom šljokanju bila je
zabranjena: onaj jedini put kad je on to pokušao da
pokrene doveo ga je na ulicu sa cipelama koje je grĉevito
drţao u desnoj ruci i mantilom prebaĉenim preko leve.
Ali on se i posle toga vraćao: a ona mu je otvarala vrata i
išla s njim gore kao da se ništa nije desilo. Pamelini
tabui: šale na raĉun njene prošlosti, pominjanje »pale
junakinje« s flašom viskija u ruci, i najmanja sugestija da
je njen pokojni muţ, glumac Saladin Ĉamĉa, još ţiv, i da
ţivi tamo u drugom kraju grada, u jednoj rupi sa
krevetom i doruĉkom, u vidu neke natprirodne ţivotinje.
Tih dana, Dţampi - koji je nju, isprva, neprestano
davio zbog Saladina, govoreći joj da treba da krene i da
se razvede od njega, jer je to njeno izigravanje udovice
nepodnošljivo: a šta da se kaţe o ĉovekovoj imovini,
njegovom pravu na jedan deo imanja, i tako dalje? Ona
ga svakako ne bi pustila da ţivi u nemaštini? - nije se
više bunio zbog njenog nerazumnog ponašanja. »Ja sam
dobila overenu potvrdu o njegovoj smrti«, rekla mu je
onom jedinom prilikom kad je bila voljna da o tome bilo
šta kaţe. »A šta si ti dobio? Dobio si jednog jarca, jednu
cirkusku nakazu koja nema nikakve veze sa mnom.« I
onda je i ovo, kao i njeno cuganje, poĉelo da se namešta
izmeĊu njih. Dţampijevi ĉasovi borilaĉkih veština bili su
sve ţestokiji kako su ti problemi postajali sve krupniji u
njegovoj svesti.
A da bi ironija bila veća, dok je Pamela klot
odbijala da se suoĉi s ĉinjenicama u vezi sa njenim
otuĊenim muţem, ona se kroz svoj posao u Komitetu za
ljudske odnose u opštini upetljala u ispitivanje istinitosti
navoda da se meĊu sluţbenicima lokalne policijske
stanice širi sklonost prema magiji i ĉarobnjaštvu. Razne
policijske stanice su s vremena na vreme sticale
reputaciju »otkaĉenih« ustanova, »van kontrole« -
kvartovi Noting Hil, Kentiš Taun, Izlinton. - Ali, magije
i ĉini?! Dţampi je bio skeptiĉan. »Nevolja s tobom«,
rekla mu je Pamela svojim najoholijim
puškomitraljeskim glasom, »jeste u tome što ti o
normalnosti i dalje misliš kao o nekom normalnom
stanju. Oh, Boţe: gledaj šta se dogaĊa u ovoj zemlji.
Onih nekoliko uvrnutih ţandara što se skidaju goli i piju
mokraću iz svojih šlemova, nisu baš tako nakazne
persone. Nazovi ih slobodnim zidarima radniĉke klase,
ako hoćeš. Meni svaki dan dolaze ljudi crne koţe,
prestravljeni do upišavanja, i priĉaju mi o afriĉkim
vradţbinama, o raznim ĉinima koje neko na njih baca, o
pilećim crevima, i o svemu sliĉnom. Ali ta prokleta
kopilad uţiva u tome. Uplaši crnje njihovim sopstvenim
uga-bugama i onda provedi s njima nekoliko nestašnih
noći, nestašnih preko svakog oĉekivanja. Neverovatno?
Ama, kakvo krvavo buĎenje i prosvećivanje!« Izgledalo
je da im je gonjenje veštica bilo u familiji: od Matjua
Hopkinsa do Pamele Lavlejs. U Pamelinom glasu, kad je
govorila na javnim skupovima, na lokalnom radiju, pa
ĉak i u regionalnim programima vesti na televiziji,
mogao se ĉuti sav onaj ţar i autoritet onog Starog
Glavnog-Lovca-na-Veštice, i samo zahvaljujuĉi tom
njenom glasu Glorije dvadesetog veka, njena kampanja
nije bila trenutno ismejana do gašenja. Nova metla je
potrebna za izbacivanje veštica. Tako je bilo reĉeno u
jednom zvaniĉnom istraţivanju. Ali ono što je Dţampija
dovodilo do besa, bilo je Pamelino odbijanje da svoje
argumente u sluĉaju mistiĉnih policajaca dovede u vezu
sa sluĉajem njenog soj)stvenog muţa jer, posle svega,
transformacija Saladina Ĉamĉe ticala se upravo
predstave o tome da se normalnost više ne sastoji (ako se
ikad i sastojala) od banalnih, »normalnih« elemenata.
»To nema nikakve veze s tim«, klot je rekla kad je on
pokušao da joj se suprotstavi: nadmena, pomislio je, kao
i svaki sudija koji osuĊuje ljude na vešanje.
 *

Kad mu je Mišal Sufijan otkrila svoju nezakonitu

seksualnu vezu sa Hanifom Dţonsonom, Dţampi je na
svom putu ka Pameli Ĉamĉa morao u sebi da prigušuje
nekoliko bigotskih misli, kao što je - da Hanifov otac
nije bio belac, on to nikad ne bi učinio; Hanif - besneo je
Dţampi - taj nezreli kopilan koji verovatno udara recke
na svoj kurac, da bi imao evidenciju o svojim
osvajanjima ţenskinja, taj isti Dţonson, sa aspiracijama
da predstavlja svoj narod, koji ne moţe da saĉeka da mu
ţenske porastu pre nego što poĉne da ih tuca!... zar nije
mogao da vidi da je Mišal sa svojim sveznajućim telom,
ipak samo, samo jedno derište? - Ne, nije ona to. - I neka
je proklet, onda, proklet zato (i tu se Dţampi od samog
sebe šokira) što joj je on prvi.
Dţampi na putu ka svojoj švalerki, pokušavao je
da sebe uveri da je njegova srdţba na Hanifa, njegovog
prijatelja Hanifa, prvenstveno - kako da kaţe? -
lingvistička. Hanif je odliĉno vladao jezicima -
rečnicima koji su u njegovoj profesiji bili vaţni:
sociološkim, socijalistiĉkim, crno-radikalnim, anti-anti-
antirasistiĉkim, demagoškim, oratorskim,
propovedniĉkim: reĉnicima moći. Ali, ti, barabo,
preturaš po mojim fiokama i smeješ se mojim glupim
pesmama. A pravi jezički problem: kako jezik savijati,
kako ga uobličavati, kako ga pustiti da bude naša
sloboda, kako ponovo svojatati njegove otrovne izvore,
kako vladati rekom reči, vremena, krvi: o svemu tome ti
blage veze nemaš. Kako je teška ta borba, i kako je
neizbeţan poraz. Niko neće da me izabere za bilo šta.
Nema baze moći, nema birača: samo borba s rečima. Ali
on, Dţampi, morao je takoĊe da prizna da je njegova
zavist prema Hanifu bila, kao i sve drugo, ukorenjena u
Hanifovom boljem vladanju jezikom ţudnje. Mišal
Sufijan je bila moćna ţenska, izduţena, cevasta lepotica,
ali on, Dţampi, nije znao to znanje, pa ĉak i da je
razmišljao o tome, on se nikad ne bi usudio da joj priĊe.
Jezik je hrabrost: sposobnost da se shvati neka misao, da
se ona iskaţe., i da se tako uĉini istinitom.
Kad mu je Pamela Ĉamĉa otvorila vrata, on je od
nje saznao da joj je kosa prekonoć potpuno osedela, te je
ona na tu neobjašnjivu nesreću reagovala tako što se
ošišala do glave, a zatim na glavu stavila jedan apsurdan
turban boje crvenog vina, koji nikako nije htela da skida.
»Prosto se tako dogodilo«, rekla mu je. »Ne moţeš
da iskljuĉiš ni mogućnost da su i na mene baĉene neke
ĉini.«
On se s tim nije sloţio. »Ili je to bila tvoja reakcija,
iako zakasnela, na vest o izmenjenom ali postojanom
stanju u kojem se nalazi tvoj muţ.«
Ona se izvi da ga pogleda u lice, nasred stepeništa
koje je vodilo u spavaću sobu. »Pa u tom sluĉaju«,
likovala je, »zašto se to nije dogodilo i našem kuĉetu?«

On je te noći mogao da joj kaţe da ţeli da njihovu

vezu prekine, da mu nastavljanje savest više ne dopušta -
moţda bi bio spreman i da se suoĉi s njenim besom, i da
ţivi s paradoksom da odluka istovremeno moţe da bude
i savesna i nemoralna (jer je surova, jednostrana,
sebiĉna); ali kad je ušao u spavaću sobu, ona mu obema
rukama šĉepa lice i, gledajući ga pravo u oĉi da vidi
kako će on da primi tu novost, priznade mu da ga je
lagala da je upotrebljavala kontraceptivna sredstva. Bila
je trudna. Ispostavilo se da je ona bolje od njega donosila
jednostrane odluke, te da je od njega prosto uzela dete
koje Saladin Ĉamĉa nije bio sposoban da joj podari. »Ja
sam ga ţelela«, prkosno je uzviknula, i to tik uz njega. »I
sad ću da ga imam.«
Njena je sebiĉnost pretekla njegovu. A on je, pak,
otkrio da oseća olakšanje; osloboĊen odgovornosti da
pravi i slavi moralne izbore - jer kako da je sad ostavi? -
izbacio je takve ideje iz glave, pa joj je dopustio, neţno
ali i sa nesumnjivom predanošću, da ga gurne na krevet,
na koji je on, nauznak, pao.

Da li se sporo-predrugojaĉavajući Saladin Ĉamĉa

pretvarao u neku vrstu nauĉnofantastiĉnog ili horor-
video-tupadţiju mutavka, u neku nasumiĉnu mutaciju
koja je imala da ubrzo bude prirodno selekcionisana iz
egzistencije - ili je on evoluirao u nekog avatara
Gospodara Pakla - ili kakav bio da bio sluĉaj, ĉinjenica
je (a to će biti i u našem sadašnjem predmetu, da treba
nastaviti obazrivo, koraĉajući od jednog utvrĊenog fakta
do drugog, i ne donositi brze zakljuĉke sve dok nas naša
ţuta ciglena staza neospornih stvari ne dovede na
nekoliko centimetara udaljenosti od mesta našeg
opredeljenja) da su ga dve kćerke hadţi-Sufijana uzele
pod svoje okrilje, mareći za Zver kako samo Lepotice
umeju da mare; i da je on sam, kako je vreme prolazilo,
postao krajnje privrţen njima dvema. Jedno duţe vreme
su ga Mišal i Anahita potresale svojim paţnjama zajedno
i neodvojivo, kao pesnica i njena senka, kao pucanj i
njegov odjek, dok je mlaĊa stalno pokušavala da
podraţava svoju visoku, ţivahnu stariju sestru, veţbajući
karate-ritanje i strašne ving-čun-udarce dolakticom u
laskavoj imitaciji Mišalinog beskompromisnog stila.
MeĊutim, on je u poslednje vreme bio zapazio kako raste
tuţno neprijateljstvo izmeĊu sestara. Jedne većeri, sa
tavanskog prozora, Mišal mu je ukazivala na neke uliĉne
likove, kao - gle onog indijskog drevnog Sika koji je u
jednom rasistiĉkom napadu bio tako šokiran da je
potpuno izgubio moć govora; kaţu da skoro sedam
godina nije reĉ progovorio, a pre toga je bio jedan od
nekoliko »crnih« gradskih mirovnih sudija... ali on danas
ne izriĉe nikakve kazne, i svuda ga prati njegova ćudljiva
ţena, koja svakom kaţe, O, ne obraćajte paţnju na
njega, on odavno više nije u stanju ni da zucne; a tamo
preko, vidiš onog ĉoveka savršeno obiĉnog izgleda - »tip
raĉunovoĊe« (Mišalin izraz) - koji ide kući sa svojom
aktentašnom i kutijom slatkiša; on je u našoj ulici poznat
po tome što ima naviku da u svojoj dnevnoj sobi pola
sata svake veĉeri pravi nov raspored nameštaja - poreda
stolice jednu iza druge, u dva reda, i ide izmeĊu redova
izigravajući konduktera autobusa koji putuje za
Bangladeš; opsesivna fantazija u kojoj su svi ĉlanovi
njegove porodice obavezni da uĉestvuju, i tačno pola
sata kasnije on napušta igru, pa je sve vreme posle toga
najsumorniji čovek koga moţeš sresti; a nakon nekoliko
trenutaka, pakosno se umeša petnaestogodišnja Anahita:
»Ona time hoće da kaţe da ti ovde nisi jedini nesrećan
sluĉaj, da u susedstvu ima nakaza kol’ko voliš i da samo
treba da gledaš.«
Mišal je imala naviku da mu priĉa o Ulici kao da je
to bilo neko mitološko bojište a ona, visoko, gore, na
Ĉamĉinom tavanskom prozoru, anĊeo-reporter i
istrebljivaĉ. Od nje je Ĉamĉa nauĉio bajke o novim
indijskim plemenima Kuru i Pandava, o belim rasistima i
crnoj »samopomoći« ili o ĉetama budnosti koje igraju
svoju ulogu u toj modernoj Mahabharati, ili, taĉnije, u
ovom Mahavileyetu. Tamo gore, ispod ţelezniĉkog
mosta, Narodni front je znao da se maklja sa
neustrašivim radikalima Socijalistiĉke radniĉke stranke,
»svake nedelje od zatvaranja do otvaranja radnji«, rekla
je podrugljivo, »ostavljali su nam da rašĉišćavamo krš
do kraja usrane nedelje«. - U tom prolazu su ona
Brikholska Trojica udešena za vrbicu, ispitivana,
nepošteno suĊena; i u toj sporednoj ulici on je mogao da
zamisli prizor ubijanja onog Jamajkanca, Julisisa E. Lija,
a u onom »pabu«, tamo, mrlju od krvi na tepihu na
kojem je Dţatinger Sing Mehta izdahnuo. »Taĉerizam
ima svoj uticaj«, govorila je, dok je Ĉamĉa, koji više nije
imao ni volje ni reĉi za raspravljanje sa njom o pravdi i
zakonitosti, posmatrao Anahitu u kojoj je rastao bes. -
»Nema ovih dana više tih organizovanih bitki«, tumaĉila
mu je Mišal. »Naglasak je na malim poduhvatima i na
kultu individue, zar ne? Drugim reĉima, pet-šest belih
baraba uĉestvuju u kokanju nas, pa u svakoj ĉarki ubiju
po jednog individualca.« Tih dana su ĉetice tumarale
noćnim ulicama, spremne za pogoršavanje stanja. »To je
naše polje«, rekla je Mišal Sufijan o toj Ulici bez ijedne
vlati trave koja bi se mogla videti. »Nek samo doĊu da
ga zauzmu, ako smeju.«
 »Pogledaj je samo!« prasnu Anahita. »K’o neka
prava dama, je 1’ da? Takoprefinjena. I zamisli šta bi
mama rekla kad bi znala.« - »Šta kad bi znala, ti mala
bal-?« Ali Anahitu nije mogla da uplaši: »O, da«, ona
toboţ jauknu. »Ali mi znamo, nemoj da misliš da ne
znamo - kako gospoĊica nedeljom pre podne odlazi na
onaj bit-šou sa pušenjem ,trave’, i izigrava neku damu u
onim svojim kurvinskim haljinama - i s kim se ona tamo
vrcka i guzi u onom dnevnom disko-lokalu ,Vruć vosak’
za koji ona misli da ja nikad nisam ĉula - i šta se dogaĊa
na onom bluz-dansu na koji je otfurala sa onim misterom
Zna-Se-Kojim Nadrkankom - baš mnogo dobra starija
sestra!« i izvede svoj veliki »finiš«: »Ona će jednog dana
verovatno da crkne od onog kako-se-zvaše - neznanja.«
Što će reći - a to su Ĉamĉa i Mišal dobro znali iz onih
filmskih reklama sa ekspresionistiĉkim nadgrobnim
spomenicima koji se diţu iz zemlje i mora - od SIDE.
Nije bilo sumnje da je na to mislila.
Mišal skoĉi na svoju sestru i poĉe da joj ĉupa kosu
- a Anahita, i pored bola, uspela je da izbaci još jedan
štos, »Ja barem nisam, k’o neke kretenke, otfikarila svoju
dugu kosu, da mi glava liĉi na jastuĉe za igle«, a zatim
su njih dve otišle, ostavljajući Ĉamĉu da se ĉudi
Anahitinom naprasnom prihvatanju ţenske etike njene
majke. Nevolja se sprema, zakljuĉio je on.
Nevolja je i došla: ubrzo.

Kad je bio sam, sve je više osećao kako ga neki

teret postepeno pritiska, sve dok ne bi izgubio svest,
padajući na stranu kao igraĉka sa odvijenom oprugom, i
u tim prolaznim stazisima, zastoju sokova, koji su se
završavali neposredno pred dolazak posetilaca, njegovo
bi telo ispuštalo zastrašujuće zvuke, zavijanje i škripanje
paklenih toĉkova, muklo dobošarenje i pucketanje
satanskih kostiju. To su bili periodi u kojima se on,
malo-pomalo, razvijao. A kako se on razvijao, tako su
sve više kolale glasine o njegovom prisustvu; jer ne
moţete ĉuvati Ċavola zatvorenog na tavanu i oĉekivati da
ćete ga veĉno ĉuvati samo za sebe.
Kako se to proĉulo, kad su ljudi koji su znali, sve
vreme ćutali (Sufijanovi zato što su se bojali da ne
izgube posao, privremena bića zato što ih je njihov
osećaj prolaznosti onesposobio da trenutno delaju - a sve
partaje zajedno zbog straha od dolaska policije koja
zapravo nikad nije mnogo oklevala da ulazi u takve
nastambe, da neoĉekivano hrupe, da se sudaraju sa
sitnim nameštajem i da sluĉajno zgaze poneku ruku nogu
vrat): on je poĉeo da se pojavljuje u snovima meštana iz
susedstva. Mule u dţamiji Masdţid koja je ranije bila
sinagoga Maĉzikel Ha-Dat, a koja je, opet, bila zamenila
hugenotsku kalvinistiĉku crkvu - i dr Uhuru Simba,
ĉovek-breg sa afrikanskim kutijastim šeširićem i crveno-
ţuto-crnim ponĉom, koji je vodio onaj uspeli protest
protiv tv-serije The Alien Show a koga je Mišal mrzela
više nego ijednog crnca, zato što on ima obiĉaj da
drskim ţenama udara šljage preko usta - i njoj, na
primer, na javnom mestu, na nekom skupu, pred mnogo
svedoka, ali to Doktoru ne smeta, ma, on je jedna šašava
barapčina, šta drugo, rekla je Ĉamĉi kad mu ga je
jednog dana pokazala s tavanskog prozora, taj ti je na
sve spreman; bio je u stanju da me ubije, i to samo zato
što sam svima pričala da on nije nikakav Afrikanac, jer
ja sam ga znala kad je bio običan frajer, Silvester
Roberts, tamo s kraja Nju Kros-dţade; ama, kakav
jebeni doktor, ako mene pitaš; i sama Mišal, i Dţampi, i
Hanif, pa i onaj »kondukter autobusa« - svi su ga oni
sanjali kako izrasta na Ulici kao Apokalipsa i sagoreva
grad kao »tost«. I u svakom od hiljadu i jednog sna on,
Saladin Ĉamĉa, sa divovskim udovima i glavom sa
roţnatim turbanom pevao je, glasom tako dijaboliĉno
groznim i grlenim da je bilo nemoguće razumeti stihove,
iako je ispalo da su ti snovi straviĉno liĉili na epizode
neke serije, svaki kao nastavak onog prethodnog od
prošle noći, i tako dalje, iz noći u noć, dok jedne noći
ĉak i onaj mutavko, Ćutljivi Ĉovek, koji nije progovorio
od one davne veĉeri u jednom indijskom restoranu kad
mu je neki mlad pijanac nabio vrh noţa pod grlo, preteći
mu da će ga zaklati, a zatim mu, još šokantnije, pljunuo
u tanjir s jelom - dok taj blagi dţentlmen jedne noći nije
zaprepastio svoju ţenu u krevetu sedeći uspravno u snu,
izbacujući vrat napred kao golub-gušan, lupkajući
podlanice jednu o drugu pored svog desnog uha, i
pevajući gromoglasno neku pesmu koja je zvuĉala tako
tudinski i statiĉno da ona nije mogla da razume ni jednu
jedinu reĉ.
Veoma brzo, jer više niĉemu nije potrebno mnogo
vremena, imidţ sanjanog Ċavola poĉeo je da se hvata za
ljude i da postaje popularan, treba reći, samo meĊu
onima koje je Hal Valans opisao kao obojenu uverenost.
I dok su ne-obojeni neo-dţordţijanci sanjali jednog
sumporovitog neprijatelja koji pod svojom zadimljenom
petom razbija njihove savršeno obnovljene rezidencije,
oni noćni mrki-i-crni su u svojim snovima bodrili tog -
kog-drugog-do-ipak-crnog-čoveka - moţda malĉice
uvrnutog zbog sudbe klase rase istorije, zbog svega toga,
ali kad mu se skineš s vrata, nezgodnog i ludog, da ga
ipak bodro šutneš u dupence da bi nastavio da radi svoju
radnju.
U poĉetku su ti snovi bili privatna stvar snivaĉa, ali
ubrzo su poĉeli da cure u budne sate; a kad su azijski
trgovci na malo i proizvoĊaĉi dugmića-bedţića majica
potkošulja plakata, shvatili moć tog sna, onda je on
iznenada poĉeo da se pojavljuje svugde - na grudima
mladih devojaka i u prozorima zaštićenim rešetkama od
bacanih cigala, on je bio i prkos i upozorenje.
Naklonjenost Đavolu: pevanje nove šanse za jedan bolji
i srećniji ţivot, na stari glas. Klinci na Ulici poĉeli su da
na glavama nose gumene Ċavolske rogove, onako kao
što su nekoliko godina ranije nosili ruţiĉaste-i-zelene
loptice koje su im se klatile na krajevima krutih ţica oko
glave, kad su više voleli da izigravaju svemirska bića.
Simbol u vidu Ĉoveka-jarca s podignutom pesnicom u
gestu moći, iznenada je poĉeo da se pojavljuje na
barjacima prilikom politiĉkih demonstracija, Spasite
Šestoricu, Oslobodite Ĉetvoricu, Jedite Heinz-57.
Pleasechu meechu, pevali su radio-aparati, hopeyu
guessma nayym. Policijski zvaniĉnici u opštinskom
odseku za meĊuljudske odnose upozoravali su na
»širenje kulta Ċavola medu mladim crncima i Azijcima«
kao na »ţalosnu tendenciju« koja ovima sluţi za
pobijanje navoda gĊe Pamele Ĉamĉa i lokalnih vlasti:
»Ko su veštice danas?« - »Ĉamĉa«, uzbudeno je rekla
Mišal, »ti si postao heroj. Mislim, ljudi stvarno mogu da
se poistovećuju s tobom. To je imidţ koji je belo društvo
dugo odbacivalo kao mogućnost da ga mi stvarno
prihvatimo, znaš, da ga okupiramo, nastanimo, vratimo
sebi i usvojimo. Vreme je da razmisliš o akciji.«
»Nosi se«, dreknu Saladin u svojoj pometenosti.
»Ja to nisam ţeleo. Ja na to uopšte nisam ni pomišljao.«
»Ali ti, ipak, prerastaš ovaj tavan«, odvrati mu
Mišal, zlovoljno. »On će ti uskoro biti tesan.«
Stvari su se svakako bliţile svom vrhuncu.

»Prošle noĉi je još jedna stara dama rašporena« -

objavi Hanif Dţonson imitirajući trinidadski naglasak
koji je on dobro znao. »Za nju nema više nikakvo
sosijalno ošiguranje.« Anahita Sufijan, deţurna iza šanka
Šaandaar kafea treskala je šoljama i tanjirima. »Ne
znam šta će ti to«, bunila se. »Poštedi me sebe«. Hanif
nije obraćao paţnju na nju, već je seo za sto pored
Dţampija, koji odsutno promrmlja: »A šta oni kaţu na
to?« - Dţampi-Dţošija je muĉilo saznanje da će uskoro
biti otac jednog deteta, ali Hanif ga trţe kad ga je
potapšao po leĊima. »Pojezija ti baš nešto i ne ide od
šape, badţo, ah?« reĉe mu on saţaljivo. »Izgleda mi da
se ona tvoja reka krvi zgrušava.« Dţampijev pogled mu
promeni intonaciju. »Pa, oni kaţu ono što kaţu«,
odgovori mu on na pitanje. »Kaţu, ĉuvajte se onih
obojenih što krstare kolima po fašem kraju. A ako je ta
starica bila crna, ĉoveĉe, onda će oni reći ono ,nema
osnova za sumjanje da je motif bio rasistiĉki! I mogu ti
reći«, nastavi on bez dosadašnjeg naĉina govora, »da
mene ponekad stvarno uplaši onaj nivo agresivnosti koji
kljuĉa ispod koţe ovog grada. Nije to samo onaj
bakutanerski Trbosek. To svugde imaš. Kad je najveća
guţva u gradu, sluĉajno naletiš na otvorene novine
nekog badţe u vozu, i on ti rascopa njokalicu. Svi su
tako prokleto gnevni, rekao bih. Pa si ĉak i ti takav, stari
prijatelju«, završi on sa tim zapaţanjem. Dţampi ustade,
izvini se, i iziĊe iz lokala bez ikakvog objašnjenja. Hanif
raširi ruke i uputi Anahiti svoj najljupkiji osmeh: »I šta
ja sad da radim?«
Anahita mu se takoĊe slatko osmehnu: »Da li ti
nekad pomisliš i na to da tebe ljudi mnogo ne vole?«
Kad se saznalo da je Trbosek bakutanera ubio
svoju novu ţrtvu, sve ĉešće su se ĉule sugestije da bi se
rešenje zagonetke ko je taj »ljudski zao duh« što vrši
gnusna ubistva starica - i uvek uredno ostavlja unutrašnje
organe svojih ţrtava, po jedno pluće pored svakog uha a
srce, iz oĉiglednih razloga, u ustima - najverovatnije
moglo naći posle ispitivanja novog okultizma meĊu
gradskim crncima, koji vlastima stvara velike brige. U
skladu s tim, uĉestala su i hapšenja i ispitivanja
»obojenih«, a bilo je i dosta racija, iznenadnih upada u
nastambe »pod sumnjom da su pribeţišta podzemnih
okultistiĉkih ćelija«. A ono što se dogaĊalo, iako to niko
nije priznavao ili ĉak, u poĉetku, razumevao, bilo je da je
svako, pa bio on crn mrk beo, poĉeo da o tom liku iz
snova misli kao o istinskom stvoru, kao o biću koje je
prekoraĉilo granicu, izbegavši normalne nadzore, i sad
slobodno baza po gradu. Ilegalni doseljenik, kralj van
zakona, grozni kriminalac ili junak rase. Priĉe su kolale
po gradu, u svim pravcima: neka fizioterapeutkinja je
ispriĉala jednu smešnu anegdotu nedeljnim novinama, u
koju niko nije poverovao, ali ljudi su na to rekli - nema
vatre bez dima; bilo je to neizvesno stanje stvari; ali neće
proći mnogo, pa će i u Šaandaaru doći do racije koja će
celu stvar poslati dalje i od neba. Tu su se i sveštenici
umešali, dodajući toj zbrci još jedan nesiguran elemenat
- vezu izmeĊu pojma crn i greha zvanog bogohuljenje. A
na tavanu, Saladin Ĉamĉa je rastao.

On se opredelio za Lukrecija, a ne za Ovidija. Za

nestalnu dušu, za promenljivost svega - i das Ich - do
poslednje trunke njegovog ja. Biće koje prolazi kroz
ţivot moţe postati toliko drukĉije od sebe da postane
drugo biće, izdvojeno, odseĉeno od prošlosti. Ponekad je
mislio na Zini Vakil tamo na drugoj planeti, u Bombaju,
na dalekom, samom rubu galaksije: na Zini, na
eklekticizam, na hibridnost. Koliko je optimizma u tim
idejama! Koliko izvesnosti na kojoj one poĉivaju:
izvesnost volje, izbora! Ali, Zini moja, ţivot ti se prosto
desi: kao neki nesrećni suĉaj. Ne: desi ti se kao posledica
tvog stanja. Ne izbora, već - u najboljem sluĉaju -
procesa, a u najgorem, grozne, totalne promene. Novina:
on je tragao za nekom drukĉijom vrstom, ali ovo je ono
što je dobio.
I gorĉinu i mrţnju, sve te grube stvari. On će ući u
tog novog sebe; on će biti ono što je postao: buĉan,
smrdljiv, grozan, nenormalno velik, groteskan,
neĉoveĉan, moćan.
Imao je osećaj da je u stanju da malim prstom
obara crkvene tornjeve, snagom koja raste u njemu,
gnevom, gnevom, gnevom. Moćima svojim.
 Traţio je nekog koga bi mogao da krivi. I on je,
sam, sanjao; a u snovima njegovim - neki oblik, neko
lice što lebdi i sve mu se više pribliţava, i dalje sablasno,
nejasno, ali jednog dana, uskoro, on će biti u stanju da to
nazove njegovim pravim imenom.
Ja sam, prihvatio je, ono što sam.
Pokoravanje.

Ĉaura u kojoj je on ţiveo u Šaandaaru sa K. i D.

raspukla se one većeri kad je Hanif Dţonson uleteo
viĉući da je Uhuru Simba uhapšen zbog ubistva bakut-
Trboseka, a priĉa se da će i na njega da bace Crnu
Magiju, i da će on da ispadne onaj ĉarobnjaĉki vudu-ţrec
i ţrtveni jarac, a da je odmazda - makljanje, atak na
imovinu, uobiĉajene stvari - već poĉela. »Zakljuĉajte
vrata«, rekao je Hanif Sufijanu i gospi Hind. »Sprema se
gadna noć.«
Hanif je stajao nasred Cafea, uveren u snaţan
efekat vesti koju je doneo, te kad mu je preko lokala
gospa-Hind prišla i svom snagom ga pesnicom tresnula u
lice, on je na udarac bio toliko nespreman da se stvarno
onesvestio, više od iznenaĊenja nego od bola. Povratio
ga je Dţampi, pljusnuvši punu ĉašu vode na njega,
onako kako je bio nauĉio iz filmova, ali dotle je gospa-
Hind već uveliko bacala odozgo na ulicu pribor iz
njegove advokatske kancelarije - pantljike za pisaću
mašinu i one crvene trake - jemstvenike, onu vrstu za
overavanje zakonskih dokumenata s peĉatom, praveći
tako karnevalske serpentine u vazduhu. Anahita Sufijan,
koja više nije mogla da podnosi pakleno ţacanje
ljubomore, bila je ispriĉala gospi Hind o Mišalinoj vezi
sa nadobudnim advokatom-politiĉarem, a posle toga
gospa-Hind je izgubila glavu, sve one godine njenog
poniţavanja pokuljale su iz nje - zar nije bilo dovoljno to
što se zaglavila u ovoj zemlji punoj Jevreja i stranaca
koji su je strpali u istu vreću sa crncima; zar nije bilo
dovoljno to što joj je muţ slabić koji je, doduše, bio u
hadţiluku ali u sopstvenoj kući nije mario za poboţnost -
a sad još i ovo da joj se desi! Krenula je s kasapskim
noţem na Mišal, a njena ćerka je reagovala jednom
serijom karate-ritanja i bubotaka, iskljuĉivo u
samoodbrani, inaĉe bi se to sigurno izvrglo u matero-
ubistvo. - Hanifu se vratila svest u leţećem poloţaju, a
hadţi-Sufijan ga je gledao odozgo, praveći rukama,
bespomoćno, male krugove oko svojih bokova i plaĉući
kao dete, nesposoban da naĊe neku utehu u uĉenosti, jer
dok je za većinu muslimana hadţiluk u Meku bio veliki
blagoslov, u njegovom je sluĉaju to poĉinjalo da se
izmeće u prokletstvo; »Odlazi«, reĉe on, »Hanife,
prijatelju moj, odlazi« - ali Hanif nije hteo da ode pre no
što izgovori ono što je imao da kaţe, »Ja sam i suviše
dugo drţao zatvorenu pljucu«, uzviknuo je, »pred vama
koji sebe nazivate moralnim osobama, dok se bogatite na
bedi i jadu Ijudi vaše sopstvene rase«, iz ĉega je
proizilazio jasan zakljuĉak da hadţi-Sufijan nikad nije
znao koliku je kiriju naplaćivala njegova ţena, koja mu
to nije saopštavala, zaklevši svoje ćerke da ĉuvaju tu
tajnu, pod pretnjom strašnog prokletstva, znajući muţa
kakav je, da bi on, ako to otkrije, našao naĉina da
ljudima vrati pare a svoju porodicu opet baci u krajnje
siromaštvo; dok bi on, taj ţmirkavi porodiĉni duh
Šaandaara, posle toga izgubio svaku ljubav prema
ţivotu. - A sad Mišal stiţe u kafanu - O, da kakvog li
srama što se ovako predstavlja privatni ţivot porodice,
kao neka jeftina drama, pred oĉima gostiju plateţnih -
mada je, istini za volju, poslednji gost, neka ţena, koja je
popila ĉaj, sada beţala sa scene što je brţe mogla. Mišal
je nosila svoje kofere. »I ja odlazim«, objavila je
prisutnima. »Samo pokušajte da me spreĉite. Prošlo je
tek jedanaest dana.«
Kad je gospa-Hind videla svoju stariju kćer na
rubu odlaska iz njenog ţivota zauvek, shvatila je kolika
je to cena drţati Princa od Mraka pod svojim krovom.
Zamolila je svog muţa da bude razuman, da i on shvati
kako ih je njegova dobrodušna velikodušnost dovela u
taj pakao, i kako bi oni, samo kad bi ovaj Ċavo Ĉamĉa
mogao da se ukloni iz njihove kuće, ponovo bili ona
stara srećna i vredna porodica. Ali kad je ona završila,
kuća iznad nje poĉe da tutnji i da se trese - buka koja je
najavljivala nešto što je silazilo niz stepenice, reţući i -
ili se bar tako ĉinilo - pevajući, glasom tako zloćudno
hrapavim da je bilo nemoguće razumeti reĉi.
Konaĉno je Mišal bila ta koja je krenula gore da ga
presretne, Mišal s Hanifom Dţonsonom koji ju je drţao
za ruku, dok je izdajica Anahita posmatrala prizor iz
podnoţja stepeništa. Ĉamĉa je bio porastao do visine od
preko dva metra i ĉetrdeset centimetara, a iz nozdrva mu
je kuljao dim u dve boje - ţute iz leve i crne iz desne
nozdrve. Više nije nosio odelo. Malje po njegovom telu
bile su sad i guste i dugaĉke, rep mu je besno šibao
vazduh, oĉi su mu bile bledo- ili svetlucavo-crvene; a
one privremene partaje u kući sa K. i D. uspeo je da tako
prestraši da su svi skoĉili iz svojih kreveta, u stanju
velike neuravnoteţenosti. Ali Mišal nije bila toliko
uplašena da ne bi mogla da govori. »Šta misliš kuda si to
krenuo?« upitala ga je. »Je l’ ti veruješ da ćeš ovakav
kakav si i pet minuta opstati napolju?« Ĉamĉa zastade,
baci pogled niz svoje telo, ugleda veliku erekciju izmeĊu
svojih prepona i sleţe ramenima. »Ja razmišljam o
akciji«, odgovori joj on njenom frazom, mada se po tom
njegovom glasu od vulkanske lave i grmljavine, ĉinilo da
ta fraza više nije bila njena. »Ima jedna osoba koju bih
ţeleo da naĊem.«
»Obuzdaj svoje konje«, reĉe mu Mišal. »Mi ćemo
već nešto smisliti.«

Šta moţe da se naĊe ovde, jednu milju dalje od

Šaandaara,- tu gde »bit« u radu susreće dţadu - u klubu
»Vreli Vosak«, ranije zvanom »Crni-i-Mrki«? Pa deder
da ove zvezdama ispresecane noći bez meseĉine pratimo
te ljudske prilike - neke koĉoperne, upicanjene, laka
hoda-iznad poda, druge, prava šunjala što senke vole, i
stidljivice - kako pritiĉu iz svih budţaka ovog kraja
[naglo zaranjaju u podzemlje kroz ova neobeleţena
vrata. Šta je to unutra? Svetla, fluidi, prah, tela koja se
drmaju i tresu, svako za sebe ili u parovima ili utroje,
krećući se ka mogućnostima. Ali šta su, onda, one druge
prilike, nejasne u pali-gasi sjajnim duginim bojama
prostora, one figure ukoćene u svojim stavovima usred
grupe mahnitih igraĉa? Šta su ovi što hip-hopuju i hindi-
popuju a ni za jedan centimetar se ne pomeraju? -
»Dobro mi izgledate, ĉeto Vrelog Voska!« Naš domaćin
govori: bukaĉ, zdraviĉar, disko-dţokej non-parej - sjajni
puvadţija Rozikasti, odelo mu se crveni i svetluca u
ritmu »bita«. - I zaista, on je izuzetna liĉnost, albino,
visok dva metra i deset, kosa mu najbleĊe ruţiĉaste boje,
beonjaĉe mu iste, po liku pravi Indijac, dignuta nosa,
dugih tankih usana - lice sa onih slika na hamza-nama
tekstilu. Indijac koji nikad nije video Indiju, ĉovek-
Istoĉne-Indije iz »Zapadne Indije« (Srednje Amerike),
beli crnac. Zvezda. Star.
I dalje nepokretne figure »igraju« izmeĊu »šimi«-
plešućih cura i momaka, trzajuće i Ċipajuće mladeţi. Šta
su te figure? Pa, voštane figure, i ništa drugo. - A ko su
oni? - Istorija. Vidite, ovde je Meri Sikol, koja je na
Krimu uradila isto onoliko koliko i ona druga ĉarobno-
lampska Dama, ali, kako je ovde mraĉno, to teško moţe
da se vidi uz sveću u firentinskom ĉiraku; a tamo, preko,
jedan Abdul Karim, poznat i kao Munši, koga je kraljica
Viktorija htela da unapredi, ali nije mogla jer su ga
sredili anticrnaĉki popovi. Svi su oni ovde, i bez pokreta
igraju u svom vrelom vosku: crni komedijaš Septimija
Severa, na desnoj strani; a tamo, levo, berberin Dţordţa
IV pleše sa robinjom Grejs Dţons. Jukaso Gronioso,
afriĉki princ koji je bio prodan za šest lakata platna, igra
na svoj drevni naĉin sa robinjinim sinom Ignacijusom
Sanĉom, koji je 1782. godine bio prvi afriĉki pisac
objavljen u Engleskoj. - Doseljenici iz prošlosti - toliko
ubedljivo preci ovih ţivih igraĉa, kao da su ovi mladi
njihovo meso i njihova krv - vrte se mirno, dok Rozikasti
buĉno i gorljivo drţi zdravicu sa bine, Ja-sad-osećam-
indignaciju-kad-oni-pominju-imigraciju-kad-oni-prave-
insinuaciju-da-mi-nismo-deo-od-ovu-naciju-a-mi-će-
pravimo-proklamaciju-iznesemo-pravu-situaciju-kako-
mi-dajemo-njima-našu-kontribuaciju-još-od-Rimsku-
Okupaciju, a s jedne druge strane zakrĉene prostorije,
kupani jetko-zlom zelenom svetlošću, voštani nevaljalci
stoje zgureni i prave grimase: Mouzli, Pauel, Edvard
Long, sve sami lokalni avatari surovog trgovca
robovima, Legrija. I sad poĉinje ţamor u utrobi Kluba,
raste i pretvara se u jednu jedinu reĉ koju svi skandiraju.
»Is-to-pi, is-to-pi, to-pi!« - mušterije zahtevaju.
Rozikasti prihvata šlagvort od gomile, Dakle-
vreme-za-topljenje-kad-svako-krimi-stvorenje-ima-isto-
mnenje-da-treba-jedno-pakleno-zapaljenje, posle ĉega se
on obraća gomili, raširenih ruku, uz noţni rit u skladu sa
bit, pa je upita, Šta vas, braćo, mori? Ko treba da gori?
Izvikuju se imena, razna, koja se sudaraju, sve dok se
okupljeno društvo još jednom ne sloţi i poĉne da
skandira samo jedno ime. Rozikasti pljesne dlanom o
dlan. Zavesa se razmiĉe iza njega, a pomoćnice u
blistavim ruţiĉastim šorcevima i majicama guraju na
binu jednu jezivu vitrinu na toĉkićima: veliĉine ĉoveka,
sa zastakljenim prednjim delom i iznutra osvetljenom -
mikrotalasnu pećnicu sa Vrelom Stolicom unutra,
poznatu ĉlanovima Kluba kao: Paklena Kujna. »U redu«,
uzvikuje Rozikasti. »A sad jedan pravi kuvanjac i
prţanjac.«
Pomoćnice prilaze tablou s voštanim figurama
omraţenih liĉnosti, bodu ponuĊenu ţrtvu veĉeri, onu
koja se najĉešće odabira, ako govore istinu, bar triput
nedeljno. Na njoj trajna ondulacija, uredna frizura,
biserna ogrlica, plavi kostim iz dva dela. Megi-megi-
megi, laje gomila. Gori-gori-gori. Tu voštanu lutku -
strašilo - smeštaju na Vruću Stolicu i privezuju.
Rozikasti okreće prekidaĉ, ukljuĉuje struju. I, oh kako se
ona ljupko topi, iznutra prema spoljašnjosti, pa se
sprĉkava u bezobliĉnost. Zatim ona postaje jedna barica,
a gomila odahne, u ekstazi: sreĎena. »U ognju, ovog
puta«, kaţe im Rozikasti. Muzika ponovo proţima veĉe.

Kad je Rozikasti, disko-dţokej okej, video šta se

pod okriljem noći ufurava odostrag u njegov veliki
zatvoreni »kombi«, pošto su ga njegovi prijatelji Hanif i
Mišal ubedili da kola doveze na zadnji ulaz Šaandaara,
srce mu se ispunilo strahom od one »zapadnoindijske«
obije-magije i ĉini; ali je u njemu bilo i one ushićenosti
kad je shvatio da je moćni junak mnogih njegovih snova
jedna realnost od krvi i mesa. Rozikasti je stajao na ulici
preko puta, dršćući ispod gradske svetiljke na banderi,
mada noć nije bila naroĉito hladna, i stajao je tamo pola
sata, dok su mu Mišal i Hanif uţurbano govorili, to treba
da ode nekuda, a mi moramo da mislimo na njegovu
budućnost. Onda je on slegao ramenima, prešao preko do
svog kombija, ušao i upalio motor. Hanif je sedeo pored
njega u kabini; Mišal se vozila zajedno sa Saladinom,
skrivenim od svakog pogleda spolja.
Bilo je skoro ĉetiri sata ujutro kad su Ĉamĉu
poloţili u krevet na podu praznog i zatvorenog noćnog
kluba. Rozikasti - ĉije je pravo ime bilo Sosanker, koje
on nikad nije koristio - iskopao je iz zadnje sobe dve
vreće za spavanje, i one su bile dovoljne. Hanif
Dţonson, poţelevši laku noć tom straviĉnom biću kojeg
se Hanifova ljubavnica Mišal, izgledalo je, uopšte nije
bojala, pokušao je da s njim ozbiljno razgovara. »Ti
moraš da shvatiš koliko bi mogao da budeš vaţan za nas,
jer ovde su riziku izloţene mnogo znaĉajnije stvari nego
što su tvoje liĉne potrebe«, ali mutant Saladin samo
otfrknu ţuto i crno, a Hanif se brzo povuĉe. Kad se
našao sam s voštanim figurama, Ĉamĉa je bio u stanju da
svoje misli ponovo usredsredi na lik koji se konaĉno bio
uobliĉio pred njegovim duhovnim okom, na blistavi lik
iza ĉije se glave, iz neke taĉke na potiljku, širila svetlost
u krug, na mister-Perfetoa, tumaĉa bogova, koji se uvek
doĉekivao na noge, kome su gresi uvek opraštani, koji je
uvek bio volien, hvaljen, oboţavan... lik koji je Ĉamĉa
pokušavao da identifikuje u svojim snovima, lik Mr
Dţibrila Farište, transformisan u simulakrum anĊela
toliko izvesno koliko je Ĉamĉa bio ogledalo samog
Ċavola.
Ko Đavola da krivi, a ne ArhanĎela, Dţibrila?
Taj stvor u vrećama za spavanje otvori oĉi svoje;
dim poĉe da izlazi iz pora njegovih. Za njega je lice
svake voštane figure bilo sada isto, Dţibrilovo lice sa
onim udoviĉkim vrškom kose iznad sredine ĉela i
izduţenim, natmurenim, lepim likom. I ova kreatura
ogoli zube svoje i ispusti iz usta jedan dugaĉak, smrdljiv
dah, od kojeg se sve voštane figure rastopiše i u bare
pretvoriše, ostavljajući na podu svoje prazne kostime.
Kreatura leţe na leda, zadovoljna, i usredsredi misli na
svog dušmanina. Pri ĉemu ovaj stvor oseti u sebi neko
neobjašnjivo stiskanje, usisavanje i povlaĉenje; razdirali
su ga strašni bolovi, kao da ga je nešto gnjeĉilo iznutra,
pa je prodorno cvilio, ali niko se nije usuĊivao, ĉak ni
Mišal koja je stajala sa Hanifom gore u stanu
Rozikastog, iznad Kluba, da vidi šta se to dole dešava.
Bolovi su mu bivali sve jaĉi, i taj stvor se bacao i treskao
po platou za igranje, jauĉući tuţno da tuţnije ne moţe
biti; sve dok, konaĉno, nije malo odahnuo i zaspao.
Kad su se, nekoliko sati docnije, Mišal, Hanif i
Rozikasti ipak usudili da uĊu u Klub, ugledali su prizor
straviĉne pustoši - stolove jedan preko drugog nabacane,
izlomljene stolice, i, dakako, svaku voštanu figuru -
dobru i zlu - Topsi i Legrija - istopljene i, kao od šale,
pretvorene u buter; a usred tog rusvaja, spavajući kao
novoroĊenĉe, leţao je - ne, uopšte ne neki mitološki ili
onaj ikonografski Stvor s rogovima i paklenim dahom -
već niko drugi do mister Saladin Ĉamĉa, liĉno,
oĉigledno vraćen u svoje staro obliĉje, go kao od majke
roĊen ali s potpuno ljudskim likom i telesnim
proporcijama, humanizovan - kako drukĉije zakljuĉiti? -
strašnom koncentracijom svoje mrţnje.
Otvorio je oĉi, a one su mu i dalje bile uţagrene sa
bledim beonjaĉama i crvenim zenicama.
 2

Aleluja Koun, silazeći s Everesta, ugledala je jedan

grad od leda, zapadno od Kampa Šest, preko puta Grupe
Štena, kako se presijava pod sunĉevim zracima ispod
masiva Ĉo Oju. Skriveni Raj, Šangri-La, trenutno je
pomislila; meĊutim, to nije bila nikakva zelena dolina
besmrtnosti već jedna metropola dţinovskih ledenih
igala, tankih, oštrih i hladnih. Paţnju joj je odvratio
šerpa-Pemba, upozoravajući je da ne gubi koncentraciju,
te grada više nije bilo kad je ponovo pogledala u tom
pravcu. Još se nalazila na osam hiljada metara visine, ali
ju je priviĊenje nemogućeg grada bacilo natrag kroz
vreme i prostor do one bejzvoterske radne sobe sa starim
i tamnim drvenim nameštajem i teškim somotskim
zavesama, sred koje joj je njen otac Oto Koun, istoriĉar
umetnosti i Pikabijin biograf, u njenoj ĉetrnaestoj a
njegovoj poslednjoj godini ţivota, govorio o
»Najopasnijoj od svih laţi kojom nas kljukaju u ţivotu«,
a to je, po njegovom mišljenju, ideja o kontinuumu.
»Ako neko ikad pokuša da ti kaţe da je ova, najlepša i
najgrešnija planeta, nekako jednorodna, sastavljena samo
od skladnih elemenata koji se zbrajaju i meĊusobno
slaţu, odmah pozovi telefonom krojaĉa ludaĉkih košulja
da mu uzme meru«, savetovao je kćerku, uspevajući da
stvori utisak kako je on posetio mnoge planete pre nego
što je došao do tog svog zakljuĉka. »Svet je
inkompatibilan, to nemoj nikad da zaboraviš: svet je
gaga - blesav, senilan. Duhovi, nacisti, sveci, i svi ţivi, u
isto vreme; na jednom mestu - sreća i blaţenstvo, dok je
tamo dole, na kraju druma - pakao. Ne moţeš naći luĊe
podneblje od ovog našeg.« Ledeni gradovi ne bi zbunili
Ota. I on je, kao njegova ţena Alicija, Elina majka, bio
poljski emigrant, jedan od preţivelih u nekom
koncentracionom logoru za vreme rata, ĉije ime nikad
nije bilo pomenuto u Elinom detinjstvu. »On je ţeleo da
se drţi kao da mu se to nikad nije desilo«, kasnije je
rekla Alicija svojoj kćeri. »Bio je nerealan u mnogim
pogledima. Ali dobar ĉovek; najbolji kojeg sam znala.«
Dok je govorila, osmehivala se nekim unutarnjim
osmehom, podnoseći Ota u sećanju, iako ga u toku
ţivota nije uvek uspevala da podnosi, kad ju je ĉesto
zaprepašćivao. Na primer: bio je razvio u sebi neku
mrţnju prema komunizmu koja ga je dovodila do
zbunjujućih krajnosti u ponašanju, naroćito na Boţić,
kad je taj Jevrejin insistirao na proslavljanju, zajedno sa
svojom porodicom i drugima, onog što je on opisao kao
»engleski obred«, kao znak poštovanja prema njihovoj
novoj »naciji-domaćinu« - a zatim je sve pokvario (u
oĉima njegove ţene) kad je hrupio u salon - gde je celo
društvo komotno sedelo pored uţarenog kamina, loţenog
drvenim oblicama, boţićne jelke i brendija - prerušen u
Kineza sa opuštenim brcima i sliĉnim rekvizitima, pa je,
uz kinesku pantomimu, uzviknuo: »Tata-Boţić je mrtav!
Ja sam ga ubio! Ja sam Mao: niko neće da dobije boţićni
poklon! Hi! Hi! Hi!« Sećajući se toga, Eli na Everestu se
trgnula uz grimasu - grimasu njene majke, shvatila je,
prenesenu na njeno smrznuto lice.
Inkompatibilnost ţivotnih elemenata: u jednom
šatoru, u Kampu Ĉetiri, na visini od 8.300 metara, ideja
koja joj se ponekad ĉinila kao demon njenog oca,
zvuĉala joj je banalno, bez smisla, bez atmosfere, zbog te
visine. »Everest te utišava«, poverila se Dţibrilu Farišti u
krevetu iznad kojeg je svileno padobransko platno
obrazovalo baldahin šupljih Himalaja. »Kad siĊeš sa te
planine, ĉini ti se da ništa nije vredno govorenja, totalno
ništa. Nalaziš da te ništavilo obmotava, kao zvuk.
Nebiće. Ali, naravno, ti ne moţeš to da zadrţiš na sebi.
Svet ubrzo grune u tebe. Ono što ti zapuši usta, mislim
da je onaj prizor savršenstva pred kojim si se nalazio:
zašto govoriti kad nisi u stanju da imaš savršene misli,
da izgovaraš savršene reĉenice? Osećaš se kao da je ono
kroz šta si dotle prošao, bila prevara. Ali to bledi;
prihvataš misao da su izvesni kompromisi, zakljuĉci,
neophodni, ako ţeliš da ideš dalje kroz ţivot.« Njih
dvoje su najveći deo vremena provodili u krevetu, tokom
prvih zajedniĉkih sedmica: izgledalo je da su im
uzajamni apetiti nezajaţljivi - ĉinili su ljubav šest do
sedam puta dnevno. »Ti si mene otvorio«, rekla mu je.
»Ti, sa onom šunkom u ustima. Bilo je to upravo kao da
si mi govorio, kao da sam bila u stanju da ti ĉitam misli.
Ne kao da«, ispravila se. »Ja sam ti ih stvarno ĉitala, zar
ne?« On je kilmnuo glavom: bila je to istina. »Ja sam ti
ĉitala misli, a iz mojih usta su izlazile prave reĉi«, divila
se tome. »Prosto su tekle iz mene. Pun pogodak: ljubav.
U početku beše reč.«
Njena majka je fatalistiĉki gledala na ovaj
dramatiĉni preokret u Elinom ţivotu, na povratak
ljubavnika s onu stranu groba. »Reći ću ti pošteno šta
sam mislila kad si mi saopštila tu vest«, govorila je za
ruĉkom, preko supe i jevrejskog kreplacha, u Blumovom
restoranu vajtĉepelskom. »Pomislila sam, oh boţe,
velika je to strast; jadna Eli, ona sad mora da proĊe kroz
sve to, nesrećno dete.« Alicijina strategija bila je u
strogom vladanju emocijama. Visoka, krupna ţena sa
senzualnim usnama, ali, kako sama reĉe, »Ja nikad
nisam bila galamdţika«. Bila je prema Eli iskrena u
pogledu svoje seksualne pasivnosti, te joj je otkrila da je
Oto imao, »Da kaţem, drukĉije sklonosti. Bio je slab
prema velikoj strasti, ali je uvek bio nesrećan što ja
nisam mogla da se uzbudim«. Nju je tešilo saznanje što
su sve one ţene kojima je njen mali, ćelavi, nestašni muţ
»pravio društvo« bile »njenog tipa«, krupne i punaĉke,
»sem što su bile smele i drske: radile su ono što je on
ţeleo, uzvikivale razne reĉi da ga podstiĉu, i pravile se
da su maksimalno uzbuĊene; one su zapravo reagovale
na njegovo oduševljavanje njima, verujem, a moţda su
same bile oduševljene njegovom ĉekovnom knjiţicom.
On je bio stara škola i veoma dareţljiv ĉovek, široke
ruke«.
Oto je Aleluju-Eli nazivao svojim »biserom koji
nema cenu«, i maštao o njenoj sjajnoj budućnosti, moţda
koncertne pijanistkinje, ili, ako to ne uspe, onda neĉije
muze. »Iskreno govoreći, tvoja sestra me je razoĉarala«,
rekao joj je tri nedelje pre svoje smrti u onom svom
kabinetu sa Velikim Knjigama i pikabijamkim bric-a-
brac, umetniĉkim stvarĉicama - sa jednim punjenim
majmunĉetom za kojeg je tvrdio da predstavlja »pravu
skicu« njegovih zloglasnih Portreta Sezana, Rembranta i
Renoara, mnogobrojnim mehaniĉkim cakama -
izumĉićima, zajedno sa seksualnim stimulatorima koji
stvaraju male elektriĉne šokove, i sa prvim izdanjem
Zarijevog Ubu Roi (Kralja Ibija). »Elena pokazuje ţelje
tamo gde bi trebalo da pokaţe misli.« On je poenglezio
njeno ime - Jeljena u Elajna - upravo kao što je bila
njegova ideja da ime »Aleluja« skrati na Eli i samog
sebe »boudleriše«17 od Koena iz Varšave u Kouna.
Muku su mu zadavali odjeci prošlosti; nije ĉitao poljsku
literaturu, okrećući leĊa i Herbertu, i Milošu, pa i
»mlaĊim piscima« kao što je Baranczak, zato što je za
njega taj jezik bio nepopravljivo zagaĊen istorijom. »Ja
sam sada Englez«, rekao bi on ponosno sa svojim
zadebljanim istoĉnoevropskim akcentom. »Šašavi
srednjo-Ev! Sirotice iz Lovuda! Baraberaj!« Uprkos
njegovoj uzdrţanosti, ĉinilo se da je bio priliĉno
zadovoljan što je predstavljao ĉlana-pantomimiĉara
engleske dţentrije. Ali s pogledom unazad, izgledalo je
verovatno da je on ipak bio savršeno svestan krhkosti
svoje izvoĊaĉke veštine, jer je teške zavese stalno drţao
navuĉene na prozorima za svaki sluĉaj, da ga
nepostojanost stvari ne navede da napolju ugleda
monstrume ili, pak, meseĉeve pejzaţe, umesto poznatog
mu Moskovskog druma.
»On je bio potpuno prepušten asimilaciji«, reĉe
Alicija dok je uzimala jedan dobar zalogaj jevrejskog
»cimisa«. »Kad je preinaĉio naša imena, ja sam mu
rekla, Oto, to nije obavezno, ovo nije Amerika, ovo je
London W2 - Zapadni distrikt; ali on je ţeleo da oĉisti
svoju biografiju, da izbriše ĉak i svoje jevrejstvo, izvini,
ali ja to znam. Pa borba sa onim Odborom
Predstavniĉkog doma! Sve vrlo civilizovano,
parlamentaran razgovor sve vreme, ali, ipak, tvrd orah.«
Posle njegove smrti, ona se odmah vratila svom starom
prezimenu Koen, sinagogi, prazniku Hanuki i
Blumovom restoranu. »Nema više imitacije ţivota«,
ţvakala je i odjednom zamahnula viljuškom. »A onaj
film! Mnogo mi se dopao. Lana Tarner, je 1’ tako? I
Mahalija Dţekson peva u crkvi. Sjajno.«
 Oto Koun, ĉovek u sedamdesetim godinama
ţivota, skoĉio je u prazno okno lifta i tako se ubio. A to
je bila tema u koju Alicija, uvek spremna da diskutuje i o
najnez-godnijim tabu-temama, nije htela da dirne: kako
to da ĉovek koji je uspeo da preţivi sve logore, ţivi posle
toga još ĉetrdeset godina i onda sam okonĉa posao koji
oni monstrumi nisu do kraja obavili? Da li veliko zlo
mora na kraju da likuje, bez obzira na to koliko mu se
snaţno ĉovek opire? Da li ono ostavlja u krvi neku
cepĉicu leda koja se probija svojim putem kroz telo, dok
se ne zarije u srce? Ili, još gore: moţe li ĉovekova smrt
da bude inkompatibilna sa njegovim ţivotom? Eli, ĉija je
prva reakcija na vest o oĉevoj smrti bila pomama,
saletala je majku takvim pitanjima. A ona, kao mumija
ispod širokog crnog šešira, rekla joj je samo: »Ti si,
draga moja, od svog oca nasledila nesposobnost za
obuzdavanje.«
Posle Otove smrti Alicija je odbacila visok stil
odevanja i drţanja, što je predstavljalo njenu ţrtvu
prinošenu na oltar njegove ţudnje za integracijom, njeno
nastojanje da bude njegova sesil-bitonska grande dame.
»Uf«, poverila se ona svojoj Eli, »kakvo olakšanje, draga
moja, biti bez ikakve forme i uštogljenosti, za promenu.«
Ona je sada svoju sedu kosu nosila namerno pokupljenu
u punĊu, a haljine sa uvek istim, supermarketskim,
naštampanim cvetnim dezenom, odbacila šminkanje,
dala si napraviti jedno bolno veštaĉko zubalo, sadila
povrće tamo gde je Oto bio insistirao da bude engleski
cvetni vrt (lepe cvetne leje oko središnjeg, simboliĉnog
drveta, jednog »hibridnog ĉudovišta« - Labur-numa-
zanoveti nakalemljenog na metlicu-ţutilicu), prireĊivala
umesto veĉera ispunjenih mudrim ćaskanjem, ĉitavu
seriju ruĉkova s teškim jelima i »cušpajzima« i najmanje
tri straviĉna pudinga - na kojima su maĊarski pesnici-
disidenti priĉali uvrnute viceve o GurĊijevljevoj mistici,
ili (ako se stvari nisu baš najbolje razvijale), gosti bi
posedali na jastuke na podu, sumorno buljili u svoje
pretovarene tanjire, te bi nešto vrlo sliĉno totalnom
ćutanju zavladalo jedno vreme koje je liĉilo na veĉnost.
Eli se kasnije okrenula od tih nedeljnih popodnevnih
rituala - pa je kunjala u svojoj sobi sve dok nije dovoljno
odrasla da sama izlazi, uz Alicijin spreman pristanak -
kao i od puta koji joj je odredio otac zbog ĉije je izdaje
sopstvenog ĉina preţivljenja bila toliko ogorĉena.
Okrenula se akciji; i osetila da mora da se penje uz
planine.
Alicija Koen, koja je smatrala da je Elina promena
kursa u ţivotu savršeno pojmljiva, pa ĉak i pohvalna, te
je sve vreme navijala za nju, nije mogla (priznala je to uz
kafu) sasvim da shvati razloge svoje ćerke za njenu vezu
sa Dţibrilom Farištom, indijskim filmskim glumcem
povratnikom. »Kad te slušam kako govoriš, draga moja,
imam utisak da taj ĉovek nije u tvojoj ligi«, rekla je,
upotrebivši frazu za koju je verovala da odgovara frazi
nije tvoj tip, a i sama bi se zgrozila kad bi sebe ĉula kako
je opisno izgovara kao neki rasni ili religijski prekor: ali
upravo je taj smisao njena ćerka shvatila. »Meni to
savršeno odgovara«, odvrati joj Eli ţivahno i ustade.
»Stvar je u tome što ja ĉak i ne volim svoju ligu.«
Bolela su je stopala, zbog ĉega je morala
hramajući, umesto jureći, da iziĊe iz restorana. »Velika
strast«, ĉula je kako joj majka iza leĊa glasno obaveštava
ceo restoran. »Dar govora; a to znaĉi da svaka cura moţe
svašta da izbrblja.«
 *

Neki vidovi njenog obrazovanja bili su

neobjašnjivo zanemareni. Jedne nedelje, ne tako dugo
posle smrti njenog oca, kupovala je nedeljne novine na
kiosku, na ćošku, a prodavac je tom prilikom objavio:
»Ova nedelja mi je poslednja nedelja. Ja sam dvadeset tri
godine na ovom ćošku, a sad su me oni Paki18 konaĉno
izbacili iz mog posla.« Ona je ĉula reĉ p-a-h-i19 (pachy),
pa je imala bizarnu viziju kako slonovi tutnje
Moskovskim drumom i pripljeskavaju prodavce
nedeljnih novina. »Šta je pahi?« šašavo se upitala a
odgovor joj je bio ţacajući. »Mrki Jevrejin.« Nastavila je
da dosta dugo razmišija o lokalnim T.B.K. (trafikantima-
bombondţijama-kolporterima) kao o pahidermima: kao o
ljudima izdvojenim od društva i izloţenim prekoru zbog
prirode njihove koţe. Tu je priĉu i Dţibrilu ispriĉala.
»Oh«, odgovorio je on, razbijaĉki, »slonovski vic«. Nije
on bio lak ĉovek.
Ali on je bio tu, u njenom krevetu, on, taj veliki
vulgarni badţa prema kojem se ona mogla otvarati onako
kako se nikad ranije nije otvarala; on je bio kadar da
prodire kroz njen grudni koš i da joj srce miluje. Ona
godinama nije s takvom hitrinom uskakala u arenu seksa,
i nikad joj pre toga jedna ovako brza veza nije ostajala
tako neukaljana njenim kajanjem ili gaĊenjem od same
sebe. Njegovo dugo ćutanje (mislila je da on neće da joj
se javi, sve dok nije saznala da se njegovo ime nalazilo
na spisku putnika Bostana) bilo joj je veoma bolno, pa je
mislila da to inoţda govori o njegovom drukĉijem
gledanju na njihov susret; ali da je pogrešno procenila
njegovu ţudnju, njegovo potpuno predavanje njoj i ono
njegovo bezglavo liacanje na nju, bilo je apsolutno
nemoguće. Zato je vest o njegovoj smrti izazvala u njoj
dvostruku reakciju: s jedne strane, osećala je neku vrstu
zahvalnosti u radosti odahnuća od saznanja da je on jurio
preko sveta da je iznenadi svojim dolaskom, da se
odrekao celog svog dotadanjeg ţivota da bi poĉeo da
stvara jedan nov ţivot sa njom; dok je, s druge strane,
osećala veliku prazninu i bol što je lišena njega upravo u
trenutku kad je saznala da je bila istinski voljena.
Kasnije je postala svesna još jedne svoje, manje
plemenite, reakcije. Šta je on mislio kad je planirao da
bez i jedne reĉi upozorenja doĊe na njena vrata,
pretpostavljajući da će ona raširenih ruku ĉekati na jedan
niĉim opterećen ţivot, i to, svakako, u nekom stanu
dovoljno prostranom za njih dvoje? Bilo je to ponašanje
koje se i moglo oĉekivati od jednog razmaţenog
filmskog glumca koji, sa svoje strane, oĉekuje da mu
ispunjene ţelje padaju u krilo kao zrelo voće... ukratko,
ona se bila osećala uzurpiranom, ili, bar, potencijalno
uzurpiranom. Ali kad je sebe ukorila, potiskujući te misli
tamo natrag u onu provaliju svesti kojoj su i pripadale,
jer je Dţibril ipak bio skupo platio svoju uobraţenost,
ukoliko je to bila uobraţenost. Mrtav ljubavnik zasluţuje
tu povlasticu, zvanu nedoumica.
A posle svega, evo ga sad gde leţi tu, pokraj njenih
nogu, bez svesti u snegu, oduzimajući joj dah zbog njene
svesti o totalnoj nemogućnosti da on bude tu, pored nje,
navodeći je trenutno da se upita da on moţda nije još
jedna u nizu vizualnih aberacija - više je volela tu
neutralnu frazu nego onu nabijenu znaĉenjima, vizija -
kojima je bila prosto opsednuta baš od one njene odluke
da batali boce sa kiseonikom i osvoji vrh Ĉomolungmu
samo snagom svojih lungs (pluća). Dok ga je s velikim
naporom podizala, prebacujući jednu njegovu mlitavu
ruku preko svog ramena i polunoseći ga ka svom stanu -
more, kakvi »polu-«, da kaţemo istinu - bila je potpuno
uverena da on nije bio nikakva himera, već teško meso, i
krv. Osećala je probade u stopalima sve do kuće, a ti
bolovi su u njoj ponovo probudili svu onu srdţbu koju je
u sebi prigušivala dok je mislila da je on mrtav. I šta je
sad ona trebalo da radi sa tim ţivim lešom -
bezveznjakom prostrtim na njenom krevetu? Oh, Boţe,
pa ona je bila zaboravila kako se muškarac razbacuje po
krevetu, kako u toku noći zauzima vaš deo krevetske
površine i kako vas noću totalno razgolićuje kad sa vas
svuĉe pokrivaĉ. Ali i druga se osećanja ponovo javiše i
bitku dobiše; jer tu je on sad bio, spavao pod njenom
zaštitom, napuštene nade: ljubav, konaĉno.
Spavao je danonoćno, ĉitavu jednu sedmicu,
budeći se samo da zadovolji one minimalne zahteve
gladi i higijene, ne govoreći gotovo ništa. Snovi su ga
muĉili: bacao se po krevetu, a sa usana mu se povremeno
otimale reĉi: Dţahilija, Al-Lat, Hind. U trenucima
budnog stanja, ĉinilo se da ţeli da se odupre snu, ali san
je bio jaĉi, talasi snova su ga zapljuskivali, valjali se
preko njega i davili ga, dok je on, gotovo tuţno, mahao
slabaĉkom rukom. Nije mogla sama da prosudi kakva su
to traumatiĉna zbivanja bila uzrok takvog njegovog
ponašanja, i, osećajući malu paniku zbog toga, pozvala
je svoju majku telefonom. Alicija je došla da osmotri
usnulog Dţibrila, napućila usne, i izjavila: »On je
opsednut ĉovek.« I sve se više povlaĉila u neku vrstu
jevrejske folklorne dibbuq-erije Braće Singer (u smislu
da u Dţibrilu bestija duh nekog mrtvaca), ali njen
misticizam nikad nije mogao da ozlojedi njenu
pragmatiĉnu ćerku-planinarku. »Moţda bi trebalo da mu
se onom pumpom za klistir ispumpaju uši«, preporuĉi
Alicija. »To je izlaz koji ovakve kreature najviše vole.«
Eli je ispratila majku do vrata. »Mnogo ti hvala«, rekla
je. »Javiću ti šta je bilo.«
Sedmog dana, on se potpuno probudio, sa oĉima
razrogaĉenim kao u lutke, i istog trenutka ju je šĉepao.
Od grubosti njegovog pristupa, gotovo kao i od tog
neoĉekivanog gesta, ona se glasno nasmejala, ali i ovog
puta je imala osećanje prirodnosti, poštene radnje; i
cerila se, »O-kej, ti si to traţio«, pa je iskliznula iz svojih
vrećastih, tamnocrvenih pantalona i široke jakne - nije
volela odeću koja je otkrivala obrise njenog tela - i to je
bio poĉetak njihovog seksualnog maratona, posle kojeg
su oboje bili bolni, zadovoljni i iscrpljeni, to jest, kad se
to njihovo rvanje najzad završilo.
On joj je rekao: pao je sa neba i ostao ţiv. Ona je
duboko udahnula vazduh, i verovala mu je, zbog
verovanja njenog oca u mirijade kontradiktornih
mogućnosti ţivota, a i zbog onog ĉemu ju je planina
nauĉila. »O-kej«, rekla je, izdišući. »Prihvatam. Samo
nemoj to da priĉaš mojoj majci, je l’ vaţi?« Univerzum
je mesto raznih ĉuda, a samo nam navika, anestezija
svakodnevice, zamagljuje vid. Nekoliko dana ranije,
ĉitala je o tome kako zvezde na nebu, kao deo svog
prirodnog procesa sagorevanja, razbijaju svoj ugljenik
pretvoren u dijamante. I zamislila je tu sliku: kiša
dijamanata pljušti iz zvezda u prazan prostor: i to je na
nju delovalo kao jedno od pravih ĉuda. Ako to moţe da
se desi, onda moţe i ovo. Bebe padaju kroz prozore sa
milijarditog sprata i dole odskaĉu. Bila je jedna takva
scena u filmu Fransoa Trifoa L’Argent du Poche...
Usredsredila je misli na takve stvari. »Ponekad se i
meni«, odluĉila je da kaţe, »dešavaju neobiĉne stvari.«
Onda mu je ispriĉala ono što nijednom ţivom
stvoru nije nikad priĉala: o svojim vizijama na Everestu,
o anĊelima u gradu od leda. »Ali nije to bilo samo na
Everestu«, rekla je, i, posle kraćeg oklevanja, nastavila. -
Kad se vratila u London, otišla je jednog dana u šetnju
pored Temze, duţ Imbenkmenta, da pokuša da i njega i
planinu izvuĉe iz svoje krvi. Bilo je rano jutro sa nekom
sablasnom izmaglicom i gustim snegom, od ĉega je sve
bilo mutno i nejasno. I onda su se ledeni bregovi pojavili
krećući se dostojanstveno, u veliĉanstvenoj »koloni po
jedan«. Magla je oko njih bila gušća, te, zato, tek kad su
doplovili do nje, mogla je da razazna njihove oblike -
verno umanjene konfiguracije onih deset najviših planina
na svetu, koje su se po veliĉini, jedna iza druge, dizale ka
nebu, a njena planina, ona planina, stajala je dominantno
u pozadini. Pokušavala je da shvati kako su ti ledeni
bregovi uspeli da proĊu ispod mostova na reci, kad je
magla postajala sve gušća, a zatim se, nekoliko trenutaka
kasnije, potpuno digla, odnoseći ledene bregove sa
sobom. »Ali oni su bili pred mojim oĉima. Nanga Parbat,
Daulagiri, Ksiksa-bangma Feng.« On joj se nije
suprotstavio. »Kad ti to kaţeš, onda je sigurno bilo
tako«.
Ledeni breg je voda koja se bori da bude zemlja,
kopno; a planine, posebno Himalaji, posebno Mont
Everest, jesu zemlja koja pokušava da se pretvori u nebo;
to je prizemljeni let, gruda, maltene, mutirana u vazduh,
i postala, u pravom smislu reĉi, uzvišena. Davno pre no
što se ikad sa planinom srela, Eli je bila svesna
planininog nutrećeg prisustva u njenoj duši. Njen stan je
bio pun Himalaja, predstave Everesta od plute, plastike,
keramike, kamena, akrilika i gline, koje su se tiskale za
svoje mesto u prostoru; tu je ĉak bio i jedan Everest
izvajan samo od leda, malecki ledeni breg koji je ona
drţala u zamrzivaĉu svog friţidera i vadila, s vremena na
vreme, da ga pokazuje svojim prijateljima. A zašto toliko
mnogo Everesta? Zato - nije moglo da bude drugog
odgovora - što oni postoje. »Gle«, rekla je, pruţajući
ruku, bez ustajanja iz kreveta, i podiţući sa noćnog
stoĉića svoju najnoviju nabavku - jedan obiĉan
izrezbareni Everest u malo nagaravljenoj sirovoj
borovini. »Poklon od šerpasa, navodno iz ,Namĉe-
bazara’.« Dţibril ga je uzeo, pa ga je okretao u rukama.
Pemba joj ga je bio dao, stidljivo, na rastanku, naglaša-
vajući da je to poklon cele grupe šerpasa, iako je bilo
oĉigledno da ga je on sam izdeljao. Bio je to jedan
detaljno obraĊen model, sa svim lednicima i Hilarijevim
Pragom koji predstavlja poslednju prepreku na putu do
vrha planine; a ona staza kojom su njih dvoje išli do vrha
bila je na toj skulpturici duboko urezana u drvo. Dţibril
je, dok ju je obrtao u rukama, našao na njoj i jednu
urezanu malu poruku na muĉno napisanom engleskom
jeziku. Za Eli Bibi. Mi imali sreću. Al’ da nemoj
pokušamo opet.
Ono što Eli nije rekla Dţibrilu bilo je to da ju je
šerpa-Pembina zabrana uplašila, uveravajući je da će,
ako ikad ponovo kroĉi na tu boginju-planinu, sigurno
poginuti, jer smrtnim ljudima nije dopušteno da više od
jedanput vide lik boţiji; ali planina je bila i dijaboliĉna i
transcendentna, ili, bolje - njen dijabolizam i njena
transcendentnost bili su jedno, te je ona i od samog
razmišljanja o Pembinoj zabrani duboko bolno osećala
potrebu da je prekrši, i to sa takvom patnjom da je glasno
jeĉala, kao u seksualnoj ekstazi ili beznadeţnosti.
»Himalaji su«, rekla je Dţibrilu tako, da ne kaţe šta joj
je stvarno bilo u duši, »i emocionalni i fiziĉki vrhunci:
kao opera. A to je upravo ono što ih ĉini tako
zastrašujućim. Ništa drugo osim onih najvrtoglavijih
visina. A to ti je i jedan teţak trik za izvoĊenje.« Eli je
imala svoj naĉin prebacivanja sa konkretnog na
apstraktno, jedan trop, kao sluĉajnu »obrtaljku« znaĉenja
koja je slušaoca ostavljala u nedoumici da li ona zna da
pravi razliku izmeĊu toga dvoga; ili, veoma ĉesto, u
nesigurnosti u pogledu pitanja da li bi se, najzad, moglo
reći da takva razlika uopšte postoji.
Eli je drţala u sebi saznanje da ona mora tu
planinu da ukroti ili da umre, da je uprkos svojim ravnim
tabanima, koji iskljuĉuju svako ozbiljno planinarenje, i
dalje inficirana Everestom, i da je u srcu svog srca
ĉuvala skriven jedan nemogući plan, fatalnu viziju
Morisa Vilsona, koju još niko nije bio dostigao. A to je:
solo-penjanje.
Šta nije otkrila: da je posle svog povratka u
London videla Morisa Vilsona kako sedi na krovu meĊu
dimnjacima - utvaru u škotskoj suknji i s ćubastim
bereom na glavi, koja joj je mahala. - A ni Dţibril
Farišta nije njoj ništa rekao o sablasti Rehi Merĉant koja
ga je gonila. I pored njihove meĊusobne fiziĉke bliskosti,
izmeĊu njih dvoje su stajala jedna zatvorena vrata: svako
je u tajnosti drţalo po jednog svog opasnog duha. - A
Dţibril, ĉuvši o Elinim drugim vizijama, skrivao je svoj
nemir iza svojih neutralnih reĉi - kad ti to kaţeš, onda
znam - nemir zbog tog novog dokaza da svet snova curi
u svet njihovog budnog stanja, da prepreke koje dele ta
dva sveta pucaju i da se ta dva nebeska svoda mogu
svakog ĉasa spojiti - što će reći da je kraj svega bio
blizu. Jednog jutra, kad se probudila posle dobre
ispavanosti bez snova, Eli ga je zatekla utonulog u njen
dugo-neotvarani primerak Blejkovog dela Venčanje
Neba i Pakla, u kojem je njena mlaĊa liĉnost, ne
poštujući tada knjige, pravila mnoge zabeleške: crtice na
marginama, podvlaĉenja redova, znake usklika i pitanja.
Videvši da se probudila, on poĉe da joj ĉita, sa zlim
cerenjem, jedan svoj izbor iz nekih pasusa knjige. »Iz
izreka Pakla«, poĉe on. Jarčeva prcačka zdušnost je
Boţija velikodušnost. Lice mu buknu od besa. »I,
štaviše«, nastavljao je. Drevno predanje da će oganj
progutati ovaj svet pri kraju šestohiljadite godine istinito
je, kako sam čuo iz Pakla.« A zatim, malo niţe na istoj
stranici: To će pasirati usled poboljšanja uţivanja
senzualnog. »Reci mi, ko je ovo? Našao sam je izmeĊu
dve stranice.« Pruţio joj je fotografiju jedne mrtve ţene:
njene sestre, Elene, pokopane tu, u knjizi, i zaboravljene.
Još jednog roba navike na vizije: i ţrtve te navike. »Mi
ne priĉamo mnogo o njoj.« Kleĉala je neodevena na
krevetu, a svetla joj kosa skrivala lice. »Vrati je tamo
gde si je našao.«
Nikakvoga Boga ne videh, niti ga čuh ja, u
granicama mog opazanja čuvstvenog; ali moja čula u
svakoj stvari ono beskonačno otkriše. Nastavio je da
prelistava knjigu, pa je Elenu Koun premestio na
stranicu pored slike PreporoĊenog Ĉoveka koji sedi go,
raskreĉenih nogu na nekom bregu, sa suncem koje baca
svoje zrake iza njegove straţnjice. Uvek sam otkrivao
kako AnĎeli iz taštine svoje pričaju o sebi kao o jedinim
mudracima koji postoje. Eli podiţe ruke i šakama pokri
lice. Dţibril pokuša da je razvedri. »Na praznoj stranici
si napisala: ,Stvorenje sveta po nadbisk. Ašeru, 4004. pre
Hrista. Pribliţ. datum Apokalipse... 1996.’ Prema tome,
još ima vremena za poboljšanje senzualnog uţivanja.«
Ona zatrese glavom: prestani! On prestade. »Priĉaj mi«,
reĉe on, stavljajući knjigu na stranu.

Elena je u svojoj dvadesetoj na juriš osvojila

London. Njeno divljaĉno telo (180 cm) namigivalo je na
svet kroz oklop od haljina od zlatnog lamea. Uvek ga je
nosila s neopreznom samouverenošću, proglašavajući
svet njenom svojinom. Grad je bio njeno sredstvo, ona je
u njemu mogla da pliva kao riba u moru. Umrla je u
svojoj dvadeset-prvoj, udavljena u kadi punoj hladne
vode, sa telom punim psihotropnih droga. Moţe li se
neko udaviti u svom elementu, pitala se Aleluja-Eli
davno. Ako riba moţe da se udavi u vodi, mogu li se,
onda, ljudska bića udaviti u vazduhu? Tih dana je Eli, u
svojoj osamnaestoj, devetnaestoj, zavidela Eleni na
njenoj sigurnosti u sebe. Šta je bio njen elemenat? U
kojem se to periodiĉnom sistemu duha mogao taj njen
naći? - A sada je dustabanlijka i himalajska veteranka
ţalila za gubitkom tog duha. Kad jednom stekneš onaj
visoki vidokrug, nije ti lako da se vratiš u svoju kutiju,
na usko ostrvo, u veĉnost antiklimaksa. Ali njena stopala
su izdajice i planina će je ubiti.
 Mitološka Elena, devojka sa naslovne strane,
zaštićena plastiĉnim koricama modernih ţurnala, bila je
sigurna da je besmrtna. Kad ju je Aliluja-Eli jednom
posetila u njenoj gajbi, nakraj sveta, odbila je ponuĊenu
dozu narko-šećera, promrmljavši nešto o oštećenju
inozga, i osećajući se inferiorno, kao i obiĉno, pred
Elenom. Lice njene sestre, sa priliĉno razdvojenim
oĉima i oštrim vrhom brade - snaţnim efektom -
izbuljilo se na nju podrugljivo. »Moţdane ćelije neće da
fale«, rekla je Elena. »Uvek moţeš da saĉuvaš
nekoliko.« Sposobnost za ĉuvanje mozga bila je Elenin
kapital. Ona je svoje moţdane ćelije trošila kao novac,
traţeći svoje sopstvene »visine«, pokušavajući - u
idiomu vremena reĉeno - da leti. Smrt, kao i ţivot, došla
joj je u šećernoj glazuri.
Pokušavala je da »popravi« izgled svoje mlaĊe
sestre Aleluje. »Ej, ti si mnogo zgodna cura, zašto se
kriješ u tom grubom teksas-platnu? Mislim, oh boţe,
dušo, pa ti ovde kod mene imaš sav potreban pribor.«
Jedne veĉeri, ona je Aleluji-Eli obukla haljinu maslinaste
boje sa naborima i dubokim izrezima, koja joj je jedva
pokrivala gole slabine; pravi od mene šećerlemu, bila je
Alelujina puritanska misao, moja roĎena sestra hoće da
me stavi u izlog, hvala lepo. Otišle su u neki kockarski
klub pun ushićenih gospoĊiĉića i lordića, a Aleluja-Eli je
brzo pobegla odatle ĉim je Elena bila skrenula svoju
paţnju na neku drugu stranu. Nedelju dana kasnije,
stideći se što je takva kukavica i što je odbila sestru u
njenom nastojanju da se zbliţe, sedela je kao na iglama u
gajbi nakraj sveta, i poverila se Eleni da nije više nevina.
Na što ju je starija sestra pljesnula šakom preko usta i
nazvala je starinskim imenima: protuvo, droljo, kurvo!
»Elena Koun nikad nije dopustila muškarcu da je prstom
dotakne«, vikala je, otkrivajući svoju sposobnost da o
sebi misli u trećem licu, »pa ĉak ni noktom prokletim. Ja
znam koliko vredim, draga moja, ja znam kako misterija
umire onog trenutka kad ti oni uvuku svoju kiticu, a
trebalo je da znam i da ćeš se ti u kurvetinu izmetnuti.
Pretpostavljam da ti je to uĉinio neki jebeni komunista«,
rekla je mirnije. U tim stvarima bila je nasledila oĉeve
predrasude. A Aleluja nije, što je Eleni bilo poznato.
Posle toga, nisu se ĉesto viĊale, Elena je sve do
svoje smrti ostala gradska kraljica nevinosti - posmrtnim
pregledom je potvrĊeno da je bila virgo intacta - dok je
Aleluja-Eli prestala da nosi donji veš, prihvatala
povremenu sluţbu u malim, gnevnim ĉasopisima, a
pošto je njena sestra bila nedodirljiva, ona je otišla u
drugu krajnost - svaki je njen seksualni ĉin bio jedan
pljesak u njeno sestrinsko tupo izbuljeno, bledousno lice.
Tri abortusa za dve godine i kasno saznanje da su je oni
dani na pilulama protiv zaĉeća što se raka tiĉe - svrstali
u kategoriju osoba sa najvećim rizikom.
O kraju svoje sestre saznala je iz novina na štandu
jednog kioska, SMRT MANEKENKE U KISELOJ
VODI KADE. Ni kad umreš nisi pošteĊena šegaĉenja,
bila je njena prva reakcija. Onda je videla da nije u
stanju da plaĉe.
»Mesecima sam je zatim gledala u modnim
magazinima«, rekla je Dţibrilu, »jer ona je dosta dugo
bila u tom glavnom kolu gerli sjajne, varljive
spoljašnjosti.« Elenino mrtvo telo je plesalo preko
pustinja Maroka, samo u prozraĉnim velovima; ili se
moglo videti u Moru Senki na Mesecu gde je bilo skoro
golo, samo sa astronautskim šlemom na glavi i pet-šest
svilenih mašnica vezanih oko grudi i ispod stomaĉeta.
Eli je imala obiĉaj da crta brkove na tim slikama, na uţas
prodavaca novina; cepala je iz modnih ţurnala
fotografije tela svoje pokojne sestre koje je, posle njene
smrti, delovalo kao »zombi«-nesmrt, vudu-kultni
animirani leš, pa je te stranice guţvala i bacala.
Proganjana od Eleninog duha iz tih ĉasopisa, Aleluja-Eli
je razmišljala o opasnosti pokušaja da »leti«; kakvi su
samo padovi u plamenu, kakvi pakleni makabr-prizori
rezervisani za takve ikarske tipove! Poĉela je da misli o
Eleni kao o duši na mukama, da veruje da je to ropstvo u
jednom nepokretnom svetu golišavih gerli na zidnim
kalendarima u kojem je nosila crno prsluĉe sa velikim
plastiĉnim grudima, tri puta većim od njenih prirodnih,
da je to pseudo-erotsko zamešateljstvo sa reklamnim
porukama naštampanim preko njenog pupka bilo ništa
manje nego Elenin liĉni pakao. Aleluja-Eli je poĉinjala
da vidi vrisak u oĉima svoje sestre, agoniju ljudskog biĉa
u veĉnoj klopci tih modnih prostora. Elenu su muĉili i
kinjili demoni, spaljivali je u paklenom ognju, a ona nije
mogla ni da se makne... posle izvesnog vremena,
Aleluja-Eli je morala da izbegava one radnje u kojima bi
je njena sestra mogla gledati sa ţiĉanih stalaka za
magazine. Bila je izgubila sposobnost za otvaranje
ţurnala, i skrivala je sve Elenine slike koje je imala.
»Zbogom, Jeli«, rekla je uspomeni na svoju sestru,
pomenuvši njeno staro ime iz njihovog detinjstva.
»Moram da se okrenem od tebe.«
»Ali ispala sam sliĉna njoj, i posle svega.« Planine
behu poĉele da joj pevaju svoju pesmu; na što je i ona
sama poĉela da rizikuje moţdane ćelije u traganju za
uzbuĊenjem. Ugledni lekari, struĉnjaci za probleme
planinara, ĉesto su dokazivali, van svake razumne
sumnje, da ljudska bića ne mogu bez boce kiseonika da
dišu i preţive iznad osam hiljada metara visine. Došlo bi
do izliva krvi u oĉi, bez ikakve nade za ozdravljenje, a i
mozak bi poĉeo da puca, gubeći milijarde svojih ćelija,
ogroman broj ćelija, i to veoma brzo, sa posledicom
stalnog oštećenja, poznatog kao visinsko izopaĉenje, za
kojim brzo Ċolazi smrt. Slepi leševi ostaju veĉno
zamrznuti na tim najvišim padinama. Ali Eli i šerpa-
Pemba su se popeli i sišli da ispriĉaju svoju priĉu. Ćelije
iz »kutija za depozit« zamenile su gubitke na »tekućem
raĉunu«. A ni oĉi joj se nisu raspukle. Zašto su nauĉnici
pogrešili? »Zbog predrasude, uglavnom«, rekla je Eli,
uvijajući se oko Dţibrila u krevetu ispod baldahina od
padobranske svile. »Oni ne mogu da odrede jaĉinu volje,
pa nju zato zanemaruju u svojim kalkulacijama. Ali tebe
volja popne na Everest, volja i gnev, a to moţe da iskrivi
svaki prirodni zakon koji bi hteo da pomeneš, barem za
kratko vreme, ne iskljuĉujući Zemljinu teţu. Ukoliko ne
odbiješ da ideš na sreću, naravno«.
A bilo je tu ipak i nekog oštećenja. Patila je ona od
neobjašnjivog gubljenja pamćenja: malih,
nepredvidljivih stvari. Jednom, u ribarnici, zaboravila je
reĉ riba. Drugog jednog dana našla se u svom kupatilu,
automatski je uzela ĉetkicu za zube, i nije znala šta s
njom treba da radi. A jednog jutra, probudivši se pored
usnulog Dţibrila, bila je na ivici odluke da ga prodrma i
probudi da bi ga pitala, »Ko si ti, do Ċavola? Kako si
dospeo u moj krevet?« - ali joj se sećanje u poslednjem
trenutku vratilo. »Nadam se da je to kod mene
privremeno«, rekla mu je. Ali je za sebe zadrţala, ĉak i
sad, pojavljivanje duha Morisa Vilsona na krovovima
Fildsa, kako joj maše i kako je poziva k sebi.

Ona je bila sposobna ţena, raznovrsno

»stvaralaĉka« na svoj naĉin: znaĉajna profesionalna
sportistkinja osamdesetih godina ovog veka, klijentkinja
dţinovske propagandno-reklamne agencije MacMurray,
koja je zastupala ogroman broj velikih firmi i uţivala
kredite do guše. A sada se i ona sama pojavljivala u
sektoru reklamiranja i plasmana na trţištu njenog
asortimana proizvoda namenjenih turistima i više
amaterima nego profesionalnim planinarima, da bi
maksimalizovala ono što bi Hal Valans nazvao
univerzumom. Ona je bila zlatna devojka sa krova sveta,
ona što je preţivela od »mojih dveju Tevtonki«, kako je
Oto Koun voleo da naziva svoje ćerke. Evo, Jeli, ja opet
idem tvojim stopama. Kad se jedna privlaĉna ţena naĊe u
sportu kojim dominiraju, pa da, kosmati muškarci, onda
je to za prodaju, a imidţ »kraljice leda« nikog ne
povreĊuje. U tome je novac, a sad, kako je dovoljno
odrasla da svoje stare, vatrene iĊeale moţe da izmiri sa
obiĉnim sleganjem ramenima i smehom, bila je ĉak
spremna i da se pojavljuje na televiziji u onim
razgovorima »za okruglim stolom«, da sa riziĉnim
nagoveštajima parira onim nepromenljivim pitanjima o
ţivotu s muškarcima na visini od oko šest hiljada metara.
Te visokoprofilisane šale nervozno su se muvale oko
njenog sopstvenog viĊenja svoje liĉnosti kojeg se ona i
dalje ĉvrsto drţala: predstave o sebi kao o prirodnoj
usamljenici, najprivatnijoj ţeni, ali koju su zahtevi
njenog poslovnog ţivota raspolućivali. Prvu svaĊu s
Dţibrilom oko toga imala je zato što je on, na svoj
neuglaĊeni naĉin, rekao: »Ĉini mi se da je stvar o-kej
kad beţiš od filmskih kamera sve dok znaš da te one
jure. Ali šta kad one to prestanu? Pretpostavljam da ćeš
se onda okrenuti i kidnuti na drugu stranu.« Kasnije, kad
su se pomirili, ona ga je peckala zbog svog sve
solidnijeg statusa zvezde (jer je bila postala prva
seksualno privlaĉna plavuša koja je osvojila Mont
Everest; buka je postajala sve veća; dobijala je pisma sa
fotografijama strašnih frajera, kao i pozivnice na prijeme
u visokom društvu, ali i izvestan broj uvredljivih
pisama): »Sad bih ja mogla da odem na film, pošto si se
ti povukao. Ko zna? Moţda ću i otići.« Na što joj je on
odgovorio, šokirajući je snagom svojih reĉi: »Samo
preko mog prokletog leša«.
Uprkos svojoj pragmatiĉkoj spremnosti da se
bućne u zagaĊene vode stvarnosti i da pliva u pravcu
glavne struje, ona nikad nije izgubila osećaj da neka
strašna nesreća vreba iza ćoška - bilo je to njeno nasleĊe
posle neoĉekivanih smrti i oca i sestre. To bockanje vrata
kosom sa zatiljka napravilo je od nje opreznu planinarku,
pravu »ziherašicu«, kako su je momci-planinari nazivali,
a kako su kolege kojima se divila gubili ţivot na raznim
planinama, tako se i njena opreznost povećavala. Kad se
planinarenjem nije bavila, ponekad je imala neopušten,
napregnut izraz lica, neku nervozu; stekla je neko teško
odbranljivo drţanje tvrĊave koja je ipak spremna da
doĉeka neizbeţan napad. To je doprinosilo njenoj
reputaciji ledenog brega od ţene; ljudi su se drţali na
odstojanju od nje, a kad je ona to pominjala, rekla bi da
je njena usamljenost cena njene povuĉenosti od sveta. -
Ali bilo je tu još protivreĉnosti, jer je ona, ipak, tek
nedavno bila odbacila opreznost kad je odluĉila da izvrši
definitivan napad na Everest, bez kiseonika. »Pored svih
ostalih implikacija«, uveravala ju je agencija u svom
formalnom pismu-ĉestitki, »to vas humanizuje, to
pokazuje da vi imate onu ma-do-Ďavola crtu, a to je
ujedno i jedna pozitivna nova dimenzija.« Oni su radili
na tome. U meĊuvremenu, Eli je razmišljala osmehujući
se umorno na Dţibrila, da bi ga ohrabrila, dok je on
klizio naniţe ka njenim donjim dubinama, Ti si tu sad.
Gotovo pravi stranac, a ipak si se ufurao u mene. O,
boţe, pa ja sam te ĉak preko svog praga prenela, maltene
kao da to nema nikakve veze. Ne mogu da te krivim što
si prihvatio da te odvezem kuda si krenuo.
On nije imao kućno vaspitanje. Naviknut na
poslugu, bacao je svoj veš i odela na sve strane, ostavljao
mrve i upotrebljene, mokre vrećice s ĉajem tamo gde bi
mu pale. Ili, još gore: on ih je bacao, zapravo puštao da
padnu tamo odakle bi ih trebalo dizati; savršeno, debelo
nesvestan onog što ĉini, nastavljao je da sebi dokazuje da
on, siromašni deĉko sa ulice, nema više nikakve potrebe
da se upristojava. Ali to nije bila jedina stvar koja je nju
izluĊivala. Ona bi nasula vino u dve ĉaše; on bi brzo
popio svoju, a kad bi ona pogledala na drugu stranu,
šĉepao bi i njenu i popio, umirujući je s anĊeoskim
izrazom lica, ultranevinim, »Ima još dosta, zar ne?« Pa
onda njegovo loše ponašanje u kući. Voleo je da prdi.
Ţalio se - stvarno se ţalio, i to pošto ga je ona bukvalno
pokupila iz snega u kojem je leţao! - na teskobu u
njenom stanu. »Kad god napravim dva koraka, ja udarim
licem u zid.« Bio je grub i prost prema svima koji su je
pozivali telefonom, stvarno prost, ne štrapacirajući se ni
da sazna ko su ti ljudi: automatski onako kako su se
filmske zvezde u Bombaju ponašale kad im u blizini nije
bio neki lakej da se javi i da ih zaštiti od nasrtljivaca.
Kad je Alicija pregrmela jednu takvu njegovu paljbu
uliĉnog prostakluka, rekla je (kad je njena ćerka najzad
uzela slušalicu): »Izvini, mila, što ti to kaţem, ali taj tvoj
momak je, po mom mišljenju, jedan sanduk«.
»Sanduk, mama?!« Ovo je iz Alicije izvuklo njen
najuzvišeniji glas. Ona je još bila sposobna za
dostojanstveno drţanje, imala je dara za to, uprkos
svojoj post-Oto stopostotnoj odluci da se maskira u
obiĉnu domaćicu koja s cegerom ide na pijacu. »Da,
sanduk«, izjavi ona ponovo, imajući u vidu ĉinjenicu da
je Dţibril bio uvoz iz Indije, »pun slanih kikirikija i
majmunskih oraha.«
Eli se nije raspravljala sa svojom majkom, jer
nikako nije bila sigurna da će biti u stanju da nastavi da
ţivi sa Dţibrilom, iako je on preleteo pola Zemljine
kugle da je naĊe, iako je sa neba pao. Neku duţu stazu
bilo je teško predvideti; ĉak joj je i ona srednja bila
maglovita. Trenutno se bila koncentrisala na pokušaj da
upozna tog ĉoveka koji je, iz cuga pretpostavio da je on
velika ljubav njenog ţivota, i to bez svake sumnje, što je
moglo da znaĉi ili da je u pravu ili da je izgubio glavu.
Bilo je tu mnogo teških trenutaka. Ona nije znala ono što
je on znao - šta bi ona mogla da uzima kao novo za
gotovo: jednom je pokušala - pozivajući se na onog
Nabokovljevog zlosrećnog šahistu Luţina, koji je osetio
da i u ţivotu, kao u šahu, ima nekih kombinacija koje će
se neizbeţno pojaviti da ga poraze - kao njen naĉin da
mu po analogiji objasni svoj sopstveni (mada, u stvari,
nešto drukĉiji) osećaj bliske katastrofe (koja nema veze s
ponavljajućim obrascima propasti, već sa neizbeţnošću
stvari), ali on ju je sredio svojim bolnim buljenjem u nju
koje joj je govorilo da on nikad nije ĉuo za tog pisca, a
da ne govorimo o onoj njegovoj Odbrani. Nasuprot
tome, on ju je iznenadio svojim pitanjem, iz vedra neba,
»A zašto Pikabija?« Dodavši da je ĉudno, zar ne, za Ota
Koena, veterana straviĉnih konclogora, da se upušta u
svu onu neofašistiĉku zaljubljenost u mašine, u surovu
moć, i slavljenje dehumanizacije. »Ko god je proveo
neko vreme sa mašinama«, dodao je on, »a to smo,
bebice, svi mi, dobro zna ono prvo i pre svega da kod
kompjutera ili bicikla postoji samo jedna izvesna stvar -
da se kvare.« A gde je on to pronašao, poĉela je, ali je pri
tom zamuckivala jer joj se nije sviĊao njen vlastiti
pokroviteljski ton kojim je govorila, ali on joj je
odgovorio bez taštine. Kad je prvi put ĉuo za (fašistu)
Marinetija, rekao je, izvukao je pogrešan kraj štapa i
mislio da je futurizam nešto u vezi s lutkarskim
pozorištem. »Sa marionetama, indijskim kathputlima, a
ja sam u to vreme bio drĉan da se sluţim naprednim
lutkarskim tehnikama na filmu, moţda da bih doĉaravao
demone ili druga natprirodna bića. I tako sam došao do
jedne knjige.« Došao do jedne knjige: Dţibril, samouki
ĉovek, izgovorio je to kao da joj udara injekciju. Za
devojku iz jedne kuće u kojoj se knjiga visoko poštovala
- otac ih je bio nauĉio da poljube svaku knjigu koja bi
sluĉajno pala na pod - ona je na to reagovala lošim
odnosom prema knjigama, cepanjem stranica koje je
volela ili mrzela, piskaranjem ili ţvrljanjem po njima da
bi im pokazala ko je gazdarica u kući, Dţibrilov naĉin
nepoštovanja knjige, ali nevreĊajući naĉin, njegovo
prihvatanje knjiga samo sa onim što one nude, bez
njegovog kolenopriklonog ili uništiteljskog stava, bilo je
za nju nešto novo; i ona je to sa zadovoljstvom primila.
Ona je nešto nauĉila od njega. A on je, pri tom, delovao
neprobojno za svaku mudrost koju bi ona mogla poţeleti
da mu udeli, na primer, u vezi sa pravim mestom na koje
bi on morao da baca svoje prljave ĉarape. Kad je
pokušala da mu natukne da je on dao svoj udeo«, Dţibril
je potonuo u duboku, povreĊenu natmurenost, oĉekujući
da ga ona laskanjem vrati u vedro raspoloţenje. A ona je,
uprkos svom gnušanju, shvatila da je za to, u svakom
sluĉaju, bila voljna.
Ono što je kod njega bilo najgore, probno je
zakljuĉila ona, bio je njegov veliki dar da sebe smatra
prezrenim, omalovaţenim i napadnutim ĉovekom. Bilo
je gotovo nemoguće reći mu ma šta, bez obzira na to
koliko razumno, ili neţno. »Idi, idi da se malo
provetriš«, on bi vrisnuo i povukao bi se u šator svog
povreĊenog ponosa. - A ono što je u njemu bilo
najzavodljivije, bilo je ono kako je on nagonski kapirao
šta je ona ţelela, kako je, kad je hteo, mogao da postaje
podstrekaĉ njenih najskrivenijih ţudnji srca. Ishodi su
bili u tome da im je seks bio doslovno naelektrisan. Ona
prva sitna varnica, pri njihovom uvodnom ljubljenju,
uopšte nije bila nešto kratko i skrajnuto. Ona je i dalje
vrcala, a ponekad, dok su ljubav ĉinili, Eli je bila
uverena da ĉuje kako elektricitet pucketa oko njih; s
vremena na vreme je osećala i kako joj se kosa diţe na
glavi. »Ovo me podseća na onaj Pikabijin elektriĉni
penis u radnoj sobi moga oca, što skaĉe na pritisak
dugmeta«, rekla je Dţibrilu i oboje su prsnuli u smeh.
»Jesam li ja ljubav tvog ţivota?« brzo ga je upitala, a on
je isto tako brzo odgovorio: »Naravno da jesi«.
Priznala mu je u samom poĉetku da su priĉe o
nezadobljivosti njene liĉnosti, pa ĉak i o njenoj
frigidnosti, u stvari imale nekog osnova. »Kad je Jeli
umrla, i ja sam krenula na njenu stranu.« Ona ne bi više
imala potrebe da joj ljubavnike nabija na nos. »Osim
toga, ja u stvari nisam više uţivala u tome. Tada su se
mnome bavili uglavnom oni revolucionarni socijalisti što
su sanjali o herojskim ţenama koje su videli na svojim
tronedeljnim boravcima u Kubi. Nikad ih nisam ni
razneţila, svakako; oni su bili šašavo uplašeni za svoju
ideološku ĉistotu, a i zamoreni od borbe za svoje ideale.
Vraćali su se kući pevušeći onu revolucionarnu
Guantanameru i pozivali me telefonom. I ona se onda
opredelila. »Pomislila sam, pusti te najbolje umove tvoje
generacije da svoje monologe o vlasti radniĉke klase
govore iznad tela neke druge nesrećne ţene. Ja sam
izvan toga.« I krenula je da se vere uz planine; imala je
obiĉaj da kaţe kad je to poĉela, »jer sam znala da me oni
nikad neće pratiti uzbrdo. Ali kad sam malo razmislila -
sranje. Ja to nisam radila zbog njih; to sam radila zbog
sebe, za svoju dušu«.
Svake veĉeri je jedan sat bosonoga trĉala gore-dole
po stepeništu, sve do ulice, na prstima, zbog svojih
ravnih tabana. Zatim bi se iscrpljena i razjarena sruĉila
na jednu gomilu jastuka, dok bi on bespomoćno lepršao
oko nje, i na kraju bi joj obiĉno nalio neko ţestoko piće:
irski viski, preteţno. Bila je poĉela priliĉno da pije da bi
realnost svog problema sa nogama utopila u piću.
(»Tako ti boga, pusti ta svoja stopala na miru«,
nadrealno joj je govorio preko telefona jedan glas iz
propagandne agencije. »Ako to procuri u javnost, onda je
sve finito, zavesa, sajonara, idi kući, laku noć!«)
Dvadeset prve noći koju su proveli zajedno, pošto se
probila kroz maglu od pet duplih viskija, rekla mu je:
»Zašto sam ja u stvari otišla tamo gore? Nemoj da mi se
smeješ: da bih pobegla od zla i dobra.« On joj se nije
nasmejao. »Da li su, po tvom mišljenju, planine iznad
moralnosti?« ozbiljno ga je upitala. »To je ono što sam
nauĉila u revoluciji«, nastavila je. »Ovu stvar:
informacije se ponekad uk-ukidaju, u ovom dvadesetom
veku, ne umem da ti kaţem kad; blisko je razumu, a to ti
je deo informacija koje se ukid u-kidaju. Otada mi
ţivimo u jednoj bajci. Šhvataš me? Sve se dogadţa
pomoĉu maĊije. A mi, vile i vilenjaci, nemamo blago-
jebene-veze šta se dogadţa.
Prema tome, kako mi moţemo da znamo je 1’ to
dobro ili zlo? Mi ĉak ne znamo ni šta je to to. I tako je
ono što sam ja pomislila, u sledećem: moţeš da crkneš
lupajući glavu da bi sve to raspetljao, ili da odeš na
planinu i tamo sedneš, jer to je mesto gde su i sve istine
otišle, one su se prosto nadigle i kidnule iz tih gradova
gde je ĉak i ono po ĉemu gaziš jedan falšeraj, jedna laţ, i
istine su se tamo gore sakrile u retkom, retkom vazduhu
gde se laţi ne usuĊuju da doĊu za njima, da im mozgovi
ne bi eksplodirali. Tamo gore je mnogo dobro - sve je ol-
rajt! Ja sam bila tamo. Pitaj me, ako ti nešto nije jašno.«
Posle toga je zaspala; on ju je odneo u krevet.
Kad je vest o njegovoj smrti u avionskoj nesreći
bila stigla do nje, ona je sebe muĉila i kinjila izmišljajući
ga: spekulacijama, ĉistim mišljenjem, tako reći, o svom
izgubljenom ljubavniku. On je bio prvi ĉovek sa kojim je
ona spavala posle više od pet godina: nije on bio mala
liĉnost u njenom ţivotu. Ona se bila odmetnula od svoje
seksualnosti, instinkti su je upozoravali da bi inaĉe
mogla da bude apsorbovana njome; da je to za nju bila, i
da će uvek biti, velika tema, ĉitav jedan crn kontinent za
kartografisanje, a ona nije bila spremna da ide tim
putem, da bude takav istraţivaĉ, da na mapi obeleţava te
obale: ne, ne više, ili, moţda, još ne. Ali ipak se nije
mogla osloboditi osećanja da je oštećena
zanemarivanjem Ljubavi, onog što bi moglo da liĉi na
stanje u kojem je potpuno obuzeta onim arhetipskim, sa
velikim slovom, Đinom, duhom, ţudnjom za njim,
zamagljivanjem granica njenog ja, raskopĉavanjem sve
dok se ne otvoriš od grla do prepona: samo reĉi, jer ona
nije znala tu stvar. Zamisli da je došao k meni, maštala
je. Ja bih ga mogla nauĉiti, malo-pomalo, ja bih ga
mogla popeti do samog vrhunca. A kako sam lišena
planina zbog mojih slabaĉkih stopala, ja bih planinu u
njemu videla: osnovala bih kamp, njušila bih staze,
savlaĊivala bih ledene bure, pukotine, isturene stene.
Napala bih sam vrh i videla anĊele kako igraju. O, ali on
je mrtav, i na dnu mora poĉiva.
A onda ga je našla. - A moţda je i on nju bio
izumeo, malĉice, izumeo ţenu vrednu bezglavog bekstva
iz starog ţivota u ljubav. - Ali u tome nema niĉeg
izuzetnog. To se dosta ĉesto dogada; i, tako, dvoje
izumitelja idu dalje, glaĉajući grube rubove jedno
drugom, prilagoĊavajući meĊusobno svoje izume,
vajajući maštu do jednog vida stvarnosti i uĉeći kako da
budu zajedno: ili da ne budu. Ta stvar ili »igra« ili ne
igra. Ali pretpostaviti da su Dţibril Farišta i Aleluja
Koun bili u stanju da se kreću tako poznatom stazom,
znaĉilo bi pogrešno misliti da je njihova veza bila
obiĉna. Nije bila obiĉna; imala je samo jednu crticu
obiĉnosti.
Bila je to veza sa ozbiljnim manama.
(»Moderan grad«, drţao je Oto Koun predavanje
sa svog ringišpilskog konja svojoj porodici za stolom,
koja se dosaĊivala, »je locus classicus inkompatibilnih
realiteta. Ţivoti ĉiji posao nije da se meĊusobno mešaju,
sede jedan pored drugog u gradskom omnibusu. Jedan
univerzum, na pešaĉkoj zebri, biva za trenutak uhvaćen
kako trepće kao zec u svetlosti automobilskih farova u
kojoj će se naći jedan potpuno stran i kontradiktoran
kontinuum. I sve dotle dok je to sve, dok oni samo
prolaze kroz noć, tiskajući se na stanicama podzemnog
,Tjuba’, i skidajući šešire u nekim hotelskim hodnicima -
to nije tako loše. Ali ako se jedni s drugima naĊu! - onda
je to uranijum i plutonijum, svak svakog razara - bum!« -
»U samoj stvari, najdraţi moj«, suvo je rekla Alicija, »i
ja se, sama, ĉesto osećam pomalo inkompatibilno.«)
A te pukotine-mane u velikoj strasti Aleluje Koun i
Dţibrila Farište bile su u sledećem: njen potajni strah od
njene potajne ţudnje, to jest, ljubavi; - zbog ĉega je
znala, iako budući ţestoko naletela na nj’ da se povlaĉi
upravo od ĉoveka do ĉije joj je ljubavi najviše stalo; - i
što im je prisnost bivala dublja, to ga je ona jaĉe ritala; -
te je on tako, budući doveden do taĉke apsolutnog
pouzdanja i zato poloţivši sve svoje odbrambeno oruţje,
primio baš najjaĉi udarac; - a to se doista dogodilo
Dţibrilu Farišti, kad mu je ona, posle tri nedelje
najekstatiĉnijeg ljuboĉinstva za kakvo nijedno od njih
dvoje nije nikad ranije znalo, bez ikakvog uvijanja rekla
da bi mu bilo bolje da naĊe neko drugo mesto gde bi
mogao da ţivi, i to mu je rekla priliĉno oštro, jer ona,
Eli, ovako, u svojoj kući nema dovoljno ţivotnog
prostora, pa bi morala da se opet malo raskomoti, kao
ranije;
- a tu su bile i njegova preterana posesivnost i
ljubomora, ĉega je on, liĉno, bio potpuno nesvestan zbog
toga što on ranije nikad nije ţenu smatrao za blago koje
treba ĉuvati od piratskih hordi koje bi, prirodno,
pokušale da mu ga ukradu;
- i o ĉemu će ubrzo biti više reĉi;
- i ona fatalna pukotina, naime, opasno shvatanje
Dţibrila Farište - ili, ako hoćete, luda ideja - da on
istinski nije ništa manje nego jedan arhanĊel u ljudskom
obliĉju, i to ne tek bilo kakav arhanĊel, nego AnĊeo
Propovedi, od svih (pošto je sad Šejtan bio pao)
najuzvišeniji.

Provodili su dane u takvoj izolaciji, umotani u

ogrtaĉe svojih ţudnji, da njegova divlja, neobuzdana
ljubomora koja se, kako upozorava Jago, »stvarno ruga
mesu kojim se hrani«, nije odmah izišla na videlo. Prvi
put se pokazala u apsurdnom sluĉaju stripa u tri slike
koji je Eli bila okaĉila meĊu ostale crteţe, sa bledoţutom
pozadinom u okviru boje starog zlata, koji su joj visili na
zidu pored glavnih, ulaznih vrata njenog stana; sva tri
crteţa tog stripa nosila su istu poruku, naţvrljanu u
donjem desnom uglu ţućkastog paspartua: Za A., u nadi,
od Brunela. Kad je Dţibril video taj zapis, zahtevao je
objašnjenje, pokazujući besno na taj strip jednom
potpuno ispruţenom rukom, dok je onom drugom,
slobodnom, ĉvrsto drţao krevetski ĉaršav oko sebe, da
mu se ne razdrlji (nosio je tu neformalnu odeću jer je bio
odluĉio da izvrši punu inspekciju stana, ne mogu ceo
ţivot da provodim na svojim pa čak ni na tvojim leĎima,
rekao je); Eli se na tu primedbu nasmejala sa prizvukom
praštanja. »Izgledaš kao Brut, sav si proţet ţeljom za
ubijanjem i dostojanstvom«, peckala ga je. »Prava si
slika Ĉoveka ĉasnog.« A on je nju šokirao svojim
besnim uzvikom: »Da mi smesta kaţeš ko ti je ova
baraba!«
»Valjda to ne misliš ozbiljno«, ona je rekla. Dţek
Brunel je radio kao animator, bio je u kasnim pedesetim
godinama ţivota i znao je njenog oca. Ona se nikad nije
ni najmanje zanimala za njega, ali je on imao obiĉaj da
joj se udvara na taj prigušeni naĉin, bez reĉi, šaljući joj, s
vremena na vreme, te grafiĉke poklone.
»Zašto ih nisi bacila na Ċubre?« zaurlao je Dţibril.
A Eli, još potpuno ne shvatajući opseg njegovog besa,
nastavila je mirnim tonom. Ĉuvala je te crteţe zato što su
joj se sviĊali. Prvi u nizu bila je jedna lakrdijaška
Punchov-ska karikatura na kojoj Leonardo da Vinĉi stoji
u svom ateljeu, okruţen svojim uĉenicima, i baca sliku
Mona Lize, kao onaj »leteći tanjirić«-frizbi, preko sobe.
Zapamtite moje reĉi, kaţe on u legendi ispod crteţa,
ljudi će jednog dana leteti do Padove u spravama kao što
je ova. U drugom ramu bila je jedna stranica iz Toffa
(»Kicoša«), šaljivog lista britanske omladine iz vremena
drugog svetskog rata. Smatran je za potrebu jednog doba
u kojem su mnogi mališani morali da se evakuišu iz
bombardovanih gradova, da bi se toj deci, u stripovanoj
verziji, objašnjavala zbivanja u svetu odraslih. I zato je
tu svake nedelje bilo stripova o sukobima izmeĊu
domaćeg tima - Toffa Kicoša (straviĉnog deteta s
monoklom, u propisnom ţaketu Itonskog koledţa i
tanko-prugastim pantalonama) i deĉka Berta sa
platnenom kapom i poderanim kolenima, s jedne strane -
i nitkovskog neprijatelja Huţasnog Hadolfa i njegovih
gnusnih Narci-Partnera (bande zlikovaca od kojih je
svaki imao po jedan narci-par ĉeliĉnih kuka umesto
ruku, stopala kao kandţe i zube što mogu ruku da
progrizu). Britanski tim je uvek pobeĊivao. Dţibril je
podrugljivo prešao pogledom preko tog stripa. »Ma, ti si
krvava Angrezkinja. Ti stvarno ovako misliš; i tebi je taj
rat stvarno ovako izgledao.« Eli je odluĉila da ne
pominje svog oca, niti da ispriĉa Dţibrilu da je jedan od
umetnika-crtaĉa za Toff, otrovni antinacista iz Berlina,
po imenu Volf, bio jednog dana uhapšen radi internacije
zajedno sa ostalim Nemcima u Britaniji, a da, po
Brunelovim reĉima, njegove kolege nisu ni prstom
mrdnule da ga spasu. »Bezdušnost«, zamišljeno je rekao
Dţek. »A to je jedina stvar koja je crtaĉu stripova
potrebna. Kakav bi umetnik bio Dizni da nije imao dušu!
To mu je bila jedina mana.« Brunel je vodio mali
animatorski studio zvani Producentska kuća Strašilo
(Ĉovek od slame) po onom liku iz Čarobnjaka iz Oza.
Treći ram je sadrţavao poslednji crteţ iz jednog od
filmova velikog japanskog animatora JoĊi Kurija ĉije je
jedinstveno ciniĉno izraţavanje savršeno ilustrovalo
Brunelovo nesentimentalno shvatanje umetnosti
karikature i stripa. U tom crtanom filmu, jedan ĉovek
pada sa oblakodera; vatrogasna kola dojure na scenu i
nameste se ispod ĉoveka koji pada. Krov na kolima se
povlaĉi i iznutra izrasta jedan veliki ĉeliĉni šiljak, a na
crteţu na Elinom zidu, ĉovek pada glavaĉke na šiljak
koji mu se zariva u mozak. »Bolesno«, izjavio je Dţibril
Farišta.
Pošto mu mnogi ovakvi pokloni nisu urodili
oĉekivanim plodom, Brunel je morao da iziĊe iz svoje
busije i da se liĉno pojavi. Jedne veĉeri se »nacrtao« u
Elinom stanu, nenajavljen i, što je bilo još gore, pod
dobrim »gasom«, i iz svoje ofucane akten-tašne izvadio
bocu mrkog ruma. Do tri sata ujutro bio je popio sav rum
ali nije pokazivao nikakve znake da namerava da ide. Eli
je demonstrativno ustala i otišla u kupatilo da opere
zube; kad se vratila, našla je animatora kako go golcat
stoji nasred tepiha u njenoj dnevnoj sobi, otkrivajući joj
svoje iznenaĊujuće lepo graĊeno telo prekriveno
preterano velikom koliĉinom gustih sedih malja. Kad ju
je ugledao, raširio je ruke i uzviknuo: »Uzmi me! Radi
šta hoćeš!« Naterala ga je, što je ljubaznije mogla, da se
obuĉe, pa ga je zajedno s njegovom akten-tašnom neţno
otpremila iz svog stana. Nikad se nije vratio.
Eli je to ispriĉala Dţibrilu vedro i uz kikotanje, što
je govorilo da uopšte nije bila pripremljena za buru koju
je time izazvala. MeĊutim, bilo je moguće (odnosi su im
poslednjih dana bili priliĉno zategnuti) da je njeno
bezazleno drţanje bilo malĉice neiskreno, da se ona
gotovo nadala da će on poĉeti da se loše ponaša, te da će
za ono što bude usledilo on biti odgovoran, a ne ona... ali
bilo kako bilo, tek Dţibril je prasnuo do neba, optuţujući
Eli da je laţno opisala kraj priĉe, natuknuvši da jadni
Brunel i dalje ĉeka pored svog telefona i da ona
namerava da ga pozove ĉim bude videla Fariština leĊa.
Bes i buncanje - ukratko, ljubomora na prošlost, najgora
vrsta od svih ljubomora. Kad ga je napad te strašne
emocije spopao, slušao je sebe kako improvizuje ĉitavu
jednu seriju njenih ljubavnika, zamišljajući ih kako
ĉekaju iza svakog ćoška. Vikao je da je ona tu priĉu o
Brunelu upotrebila da bi se njemu narugala i da je to
njeno svesno i surovo ugroţavanje njegove liĉnosti. »Ti
ţeliš da muškarci kleĉe pred tobom«, vrištao je već
uveliko bez ikakvog samosavlaĊivanja. »A ja, ja ne
kleĉim.«
»Dosta mi je«, reĉe ona. »Napolje!«
Gnev mu se udvostruĉio. Drţeći svoju togu oko
sebe, dostojanstveno je otišao u spavaću sobu da se
obuĉe; uvlaĉio se u jedino odelo koje je imao,
ukljuĉujući onaj gabardenski mantil sa crvenom
postavom i sivi filcani trilbi-šešir don Enrikea
Dajamonda; Eli je stajala na vratima i gledala u njega.
»Nemoj da misliš da ću se vratiti«, viknuo je, znajući da
mu je bes više nego dovoljan da bi ga izneo napolje, ali
ipak oĉekujući da ona poĉne da ga smiruje, da blago
govori i da mu tako omogući ostanak. Ali ona sleţe
ramenima i ode od njega, i upravo su se tada, u tom
trenutku njegovog najvećeg gneva, granice zemlje
rastavile i on je ĉuo buku kao da se neka brana raspukla i
da su kroz pukotinu duhovi sveta snova preplavljivali
univerzum svakodnevice - Dţibril Farišta je ugledao
Boga.
Za Blejkovog Isaiju, Bog je bio, prosto, neka
imanencija, bestelesna indignacija; ali Dţibrilova vizija
Vrhovnog Bića nije bila nimalo apstraktna. On je sad
ugledao, na-krevetu-sedećeg ĉoveka otprilike njegovih
godina, srednjeg rasta, priliĉno krutog, s prosedom
podrezanom bradom duţ linije vilice. Ono što ga je
najviše uzdrmalo bilo je to da je ta prikaza oĉigledno
ćelavila, kao da je patila od peruti, a nosila je i naoĉare.
To nije bio onaj Bog Svemoćni koga je on oĉekivao.
»Ko si ti?« upitao ga je s velikim zanimanjem. (Ono što
ga sad nije zanimalo bila je Aleluja Koun, koja se bila
zaustavila na svom putu u sobu kad ga je ĉula kako on
poĉinje da priĉa sam sa sobom, i koja ga je sad
posmatrala sa izrazom prave upaniĉenosti.)
»Ja sam Uparvala«, odgovori prikaza. »Komšija sa
najvišeg sprata.«
»Kako ja da znam da ti nisi Onaj Drugi«, lukavo
ga upita Dţibril, »onaj Ničajvala, Badţa iz Podzemlja?«
Smelo pitanje koje izazva oštar odgovor. Ovo
Boţanstvo je moglo da liĉi i na nekog kratkovidog
pisara, ali je Ono svakako znalo da mobiliše ĉitav onaj
tradicionalni aparat boţanskog besa. Napolju, ispred
prozora, skupljala se masa oblaka; vetar i grmljavina su
tresli sobu. Drveće je padalo u Fildsu. »Mi gubimo
strpljenje s tobom, Dţibrile Farišta. Ti si u Nas dosta
dugo sumnjao.« Dţibril obori glavu, razoren gnevom
Boţanstva. »Mi nismo obavezni da tebi objašnjavamo
prirodu Našu«, karanje se nastavljalo. »Da li smo Mi u
obliĉjima raznim, pluralni, da li predstavljamo jedinstvo-
po-hibridizaciji takvih suprotnosti kao što su Upar i
Ničaj, ili da li smo Mi ĉisti, savršeni, ekstremni - neće se
ovde odluĉivati.« Neuredni krevet na kojem je njegov
Posetilac Svoju straţnjicu odmarao (koja se, po
Dţibrilovom trenutnom zapaţanju, blago sijala, kao i
ostali delovi Persone) bio je udostojen njegovog pogleda
krajnjeg neodobravanja. »Stvar je u tome, da više neće
biti onog idi-mi-doĊi-mi. Ti si ţeleo da vidiš jasne znake
Našeg postojanja, je 1’ tako? Mi smo poslali Otkrovenje
da ti snove ispuni: u kojima nije samo Naša nego i tvoja
priroda razjašnjena. Ali ti si se borio protiv toga, borio si
se i protiv samog onog sna u kojem smo te Mi budili.
Tvoj strah od istine konaĉno Nas je obavezao da ti se Mi
prikaţemo u trenutku nekih tvojih liĉnih neprijatnosti, u
rezidenciji ove ţene, i u ove sitne sate. Došlo je vreme
da se upristojiš. Jesmo li mi tebe išĉupali sa nebesa da se
ovde ’vataš i dţapaš sa jednom (nesumnjivo zgodnom)
dustabanlijskom plavušom? Ne. Tebe ĉeka posao.«
»Ja sam spreman«, reĉe Dţibril skrušeno. »I
upravo sam krenuo.«
»Ĉuj, Dţibrile«, reĉe mu Eli Koun, »nek’ sve nosi
Ċavo, zaboravimo svaĊu. Slušaj: Ja te volim.«
Sad su u stanu bili samo njih dvoje. »Ja moram da
idem«, tiho reĉe Dţibril. Ona se obesi o njegovu ruku.
»Stvarno, ja mislim da tebi nije dobro.« On se
uspravi, dostojanstveno. »Pošto si naredila moj exitus, ti
više nemaš jurisdikciju nad mojim zdravljem.« I on
pobeţe. Pokušavajući da pojuri za njim, Aleluja-Eli oseti
tako jake probade u stopalima da, nemajući drugog
izbora, pade na pod, plaćući: kao glumica u nekoj
tragediji; ili kao Reha Merĉant onog dana kad je Dţibril
otišao od nje poslednji put. Ili, pak, kao lik u nekoj priĉi
u kojoj nikad ni sanjala nije da se nalazi.

Burno vreme izazvano srdţbom Boga na Njegovog

slugu ustupilo je mesto vedroj, blagoj noći nad kojom je
predsedavao debeli bledoţuti mesec. Samo je oboreno
drveće ostalo da svedoĉi o moći sada-otišavšeg Bića.
Dţibril, sa izguţvanim trilbijem nabijenim na glavu,
pojasom-novĉanikom ĉvrsto vezanim oko struka, rukama
duboko zavuĉenim u dţepove mantila - desnom rukom
dodirujući tamo jednu broširanu knjigu - tiho se
zahvaljivao bogu što je uspeo da pobegne. Sada svestan
svog sigurnog arhanĊelskog statusa, izbacio je iz svojih
misli svaku griţu savesti zbog onog vremena njegovih
sumnji, zamenjujući je jednom novom odlukom: da ovu
metropolu bezboţnih, ovaj doskorašnji ’Ad iliti
Thamoud, vrati poznavanju Boga, i da ga obaspe
blagoslovima Propovedi, svete Reĉi. Osećao je kako se
od njega odvaja njegovo staro ja, pa ga je on otpustio i
odrekao ga se jednim kratkim sleganjem ramenima, ali je
odluĉio da za sada zadrţi svoju ljudsku ljusku. Ovo
vreme nije bilo za rašćenje, sve dok ne doĊe ĉas da on
ispuni nebo od horizonta do horizonta - mada će i to,
svakako, doći uskoro.
Gradske ulice su se namotavale na njega, uvijajući
se kao zmije. London je ponovo bio postao nesiguran,
otkrivajući svoju ćudljivu i napaćenu prirodu, svoju
agoniju grada koji je izgubio osećanje sebe, te se zato
valjao u nemoći svoje sebiĉne gnevne sadašnjosti maski
i parodija koja se gušila i grĉila pod nepodnošljivim i
neodbaĉenim bremenom prošlosti, i zurio u turobnost
svoje osiromašene budućnosti. Lutao je njegovim
ulicama cele te noći, i sledećeg dana, i sledeće noći, i
dalje, sve dok mu svetlost i tama nisu prestale da budu
dve razliĉite pojave. Kao da mu hrana i odmor više nisu
bili potrebni, osim neprestanog kretanja kroz tu
izmuĉenu metropolu ĉiji je sastav sada bio potpuno
preobraţen - kuće u bogatim kvartovima bile su graĊene
od oĉvrslog straha, drţavna zdanja delimiĉno od
razmetljivosti, delimiĉno od poruge, a stambene zgrade
siromašnih, od zbrke i pometnje i materijalnih snova.
Kad gledate oĉima jednog anĊela, vi vidite suštinu a ne
površinu, vidite truljenje duše sa plikovima i prištevima
na koţi ljudi koji promiĉu ulicom, a vidite i
velikodušnost izvesnih duhova koji poĉivaju na njihovim
ramenima u obliĉju ptica. Dok je bazao preobraţenim
gradom video je šišmišje-krilate duhiće-vraţiće kako
sede na uglovima zgrada sagraĊenih od prevara, a u
jednom magnovenju je ugledao i zle duhe kako se mlako
cede kroz razbijene ploĉice javnih pišaonica za gospodu.
Kao što je nekad, u trinaestom veku nemaĉki kaluĊer
Rihalmus znao da zaţmuri i da istog ĉasa vidi ĉitave
rojeve demonĉića koji okruţuju svakog ĉoveka i svaku
ţenu na zemlji, igrajući kao ĉestice prašine u zraku
sunca, tako je sad i Dţibril, otvorenih oĉiju na meseĉini,
kao i na suncu, svugde otkrivao prisustvo svog
protivnika, svog - da staroj reĉi vratimo njeno prvobitno
znaĉenje - šejtana.
Davno pre Potopa, sećao se on - jer sad, pošto se
vratio u ulogu arhanĊela, njemu se, malo-pomalo,
oĉigledno obnavljao pun opseg arhanĊelske memorije i
mudrosti - mnogi anĊeli (na pamet su mu najpre pala
imena: Semvaza i Azazel) bili su škartirani sa Nebesa jer
su strasno ţudeli za kćerima ljudskim, koje su, tako,
posle odreĊenog vremena raĊale jednu opaku rasu
divova. Poĉeo je da shvata stepen opasnosti koje se
spasao kad je otišao iz neposredne blizine Aleluje Koun.
O, najgrešnija stvorenja! O, vladarko moći vazdušnih! -
Kad je Prorok - mir imenu njegovom - prvi put primio
Wahi, Otkrovenje, zar se on nije uplašio za svoje
duševno zdravlje? - A ko mu je pruţao utehu i sigurnost,
ono što mu je bilo potrebno? - Pa, Hadidţa, ţena
njegova. Ona je bila ta koja ga je ubedila da on nije
ludak koji bunca nego Boţji Izaslanik. - A šta je Aleluja-
Eli uĉinila za njega, Dţibrila? Ti nisi pri sebi. Ja mislim
da tebi stvarno nije dobro. - O, ti, ţeno što nevolje
donosiš, tvoriteljko sukoba i svaĊa, gorĉine u duši!
Sireno morska, zavodnice, zloduhinjo u ljudskom
obliĉju! Ono njeno sneţno telo sa svetlom, svetlom
kosom: kako se ona samo koristila time da mu dušu
zamagli, i kako je njemu bilo teško, u slabosti mesa
njegovog, da joj se odupre... uhvaćen u njenu mreţu
ljubavi i tako zapleten u straviĉno isprepletene niti njene,
da nije bio u stanju da bilo šta pojmi, bio je došao do
ivice krajnjeg Pada. I kako je, onda, blagotvorno na
njega delovalo ono Nad-Biće! Sad je on shvatao da je
izbor bio jednostavan: ili paklena ljubav sa kćerima
ljudskim, ili nebesko oboţavanje Boga. On je bio kadar
da izabere ovo drugo; u pravi ĉas.
Iz desnog dţepa svog mantila izvuĉe on brošuru
koja se tu nalazila još od njegovog odlaska iz Rozine
kuće, pre jednog milenijuma: knjiţicu-vodiĉ po gradu,
koju je uspeo da saĉuva - Pravi London, glavni grad
Vilajeta, ceo, kao na tanjiru, sa svim detaljima za njega,
pukao k’o ravnica pred njegovim oĉima. Iskupiće on taj
grad - Geografski London, od poĉetnog A do završnog Z.

Na jednom uliĉnom ćošku u kraju grada nekad

poznatom po njegovim stanovnicima - umetnicima,
radikalima i ljudima koji su traţili prostitutke, a sada
prepuštenom reklamnim agentima i sitnim
proizvoĊaĉima filmova - arhanĊel Dţibril je sluĉajno
naišao na jednu izgubljenu dušu. Bio je to neki mlad
muškarac, visokog rasta i izvanreĊne lepote, sa upadljivo
kukastim nosem i poduţom crnom kosom s razdeljkom
na sredini i briljantinom-zalizanom naniţe; imao je
zlatne zube. Izgubljena duša je stajala na samoj ivici
trotoara, leĊima okrenuta kolovozu, nagnuta malo napred
i ĉvrsto drţala u desnoj ruci nešto što je oĉigledno
smatrala dragocenim. Mladićevo je ponašanje bilo
neobiĉno: najpre bi strasno pogledao u stvar koju je
drţao u ruci, a zatim bi se osvrtao oko sebe, trzajući
glavom zdesna ulevo i sleva udesno, zagledajući sa
ţestokom koncentracijom lica prolaznika. Oklevajući da
mu prebrzo priĊe, Dţibril je na prvom koraku ka njemu
video da je predmet koji je izgubljena duša stezala u ruci
bila jedna mala pasoška fotografija. Na drugom koraku
on se našao pred samim nepoznatim mladićem i ponudio
mu svoju pomoć. Ovaj ga je sumnjiĉavo pogledao, pa
mu je zatim stavio fotografiju pod nos. »Ovaj ĉovek«,
rekao je, bockajući sliku svojim dugaĉkim kaţiprstom.
»Da li je ovaj ĉovek vama poznat?«
Kad je Dţibril video fotografiju sa koje je buljio
napolje jedan mlad ĉovek izvanredne lepote, sa upadljivo
kukastim nosem i poduţom crnom kosom s razdeljkom
na sredini i briljantinom-zalizanom naniţe, on je znao da
su mu instinkti bili taĉni, da se tu, na uglu prometne
ulice, gledajući svet ne bi li samu sebe zapazila u
prolazu, nalazila jedna Duša u traganju za svojim
skrajnutim, negde zaturenim, telom, neka sablast u
oĉajniĉkoj nuţdi, avetinja kojoj je potrebna njena fiziĉka
navlaka - jer arhanĊelima je poznato da duša (iliti
egipatska ka) ne moţe da opstane (kad je preseĉen onaj
zlatni gajtan svetlosti koji je vezuje za telo) više od jedne
noći i jednog dana. »Ja mogu da ti pomognem«, obeća
mu Dţibril, a mlada duša ga pogleda sa besnom
nevericom. Dţibril se naţe napred, obuhvati lice ove ka,
obema rukama, i poljubi je ĉvrsto u usta, jer duh koga
jedan arhanĊeo poljubi, smesta ponovo stiĉe svoj
izgubljeni smisao za orijentaciju, i postavlja se na pravu i
pravednu stazu. - MeĊutim, ova izgubljena duša pokaza
iznenaĊujuću reakciju na milostivost arhanĊelskog
poljuba. »Nosi se u piĉku materinu!« viknu duša. »Ja
sam moţda oĉajan, drugar, ali nisam baš toliko« - posle
ĉega, pokazujući ĉvrstinu koja je bila više nego neobiĉna
za jedan bestelesni duh, duša podiţe baš onu svoju
stisnutu pesnicu sa fotografijom i zvuĉno tresnu
ArhanĊela Gospodnjeg po nosu; - sa krvavom
posledicom arhanĎelove dezorijentacije.
Kad mu se vid razbistrio, one Izgubljene Duše više
nije bilo na vidiku, već se, lebdeći na svom ćilimu
nekoliko stopa iznad trotoara, pojavi Reha Merĉant,
rugajući se njegovom nezgodnom porazu. »Nisi baš
naroĉito uspešno poĉeo«, rekla mu je frknuvši kroz nos.
»Arhandele, Ďubre jedno, Ďanabe Dţibrile, ti si izgubio
glavu, ĉuj šta ti ja kaţem. Ti si odigrao uloge mnogih
krilatih tipova, za svoje dobro. Da sam ja na tvom mestu,
ja ipak ne bih verovala u sva ta tvoja Boţanstva«, dodala
je konspirativnijim tonom, mada je Dţibril podozrevao
da su njene namere i dalje satiriĉne prirode. »Momak ti
je sam dosta natuknuo, sprtljavši svoj odgovor na tvoje
Upar-Ničej - pitanje, onako kako je on umeo. Taj pojam
razdvajanja funkcija, svetlosti protiv mraka, zla protiv
dobra, moţda je dosta pošteno postavljen u Islamu - O,
deco Adamova, ne dajte da vas Đavo zavede, kao što
vam je roditelje iz Rajskog Vrta isterao, skinuvši sa njih
odeću, kako bi im pokazao sramotu njihovu - ali kad se
malo natrag vratiš, vidiš da je to priliĉno skorašnja
izmišljotina. Jevrejski prorok Amos, u osmom veku pre
Hrista, pita: »Moţe li biti nekog zla u gradu a da ga
Gospod poĉinio nije?« A isto tako i Jehova Zebaot, kako
ga citira onaj potonji Isaija, primećuje: »Ja stvaram
svetlost, a stvaram i mrak; ja stvaram mir duševni, ali i
zlo; Ja, Gospodar svega toga.« A u onom Letopisu, još u
ĉetvrtom veku pre Hrista, reĉ šejtan poĉinje da se
upotrebljava u znaĉenju »biće«, a ne samo kao atribut
Boţiji.« Ovaj je govor bio jedan od onih koje »stvarna«
Reha prosto nikad ne bi bila u stanju da iskaţe, jer je ona
poticala iz politeistiĉke, mnogoboţaĉke tradicije i nikad
nije pokazivala ni malĉice zanimanja za komparativnu
religiju ili, ako išta drugo, za one apokrifne spise. Ali
ova Reha koja ga proganja otkad je on pao iz Bostana,
nije bila, znao je to Dţibril, stvarna, na bilo kakav
objektivan, psihološki ili telesno konzistentan naĉin. - I
šta je, onda, ona predstavljala? Bilo bi lako zamisliti je
kao njegovu sopstvenu predstavu - kao njegovu
sopstvenu sauĉesnicu-protivnicu, kao njegovog
unutarnjeg demona. To bi moglo da objasni lakoću
kojom se ona kretala kroz misterije. - Ali kako je on sam
došao do te spoznaje? Da li je on, u one prohujale dane,
to posedovao pa izgubio, kako ga je sad memorija
obaveštavala? (U ovome ga je muĉio zakerajući pojam
o njegovoj neakuratnosti, ali kad je pokušao da
usredsredi misli na »mraĉno doba«, što će reći, na onaj
period u toku kojeg je on neobjašnjivo poĉeo da ne
veruje u svoje anĊelstvo, suĉelio se sa gustim slojem
oblaka, kroz koje je virio i ţmirkao koliko je dugo
mogao, ali nije bio kadar da nazre nešto više od senki). -
Ili, da li je bilo moguće da mu je materijal koji mu je sad
ispunjavao misli - onaj eho, da damo samo jedan primer,
onog kako su njegovi anĊeli-narednici Juturijel, koji
šejtanu pravo obliĉje dade, i Zefon, našli protivnika gde
kao ţabac čuči pored Evinog uha u Raju, koristeći se
svojim opsenama ,da bi dopro do /Organa ćudi njene i da
s njima skuje/ Kako ĉuje, iluzije, snove i fantazme’ -
zapravo usadio u glavu onaj isti dvosmisleni Stvor, onaj
Odozgo-Odozdo Badţa, koji mu se usprotivio u budoaru
Aleluje-Eli i probudio ga iz njegovog dubokog sna na
javi? - A onda je i Reha, verovatno, bila izaslanica toga
Boga, spoljašnja boţanska antagonistkinja, a ne neka
unutarnja, njegovim osećanjem krivice stvorena senka;
ona što je poslata da se s njim rve i da od njega opet
napravi celu liĉnost.
Iz nosa mu je, posle udarca, curila krv i osećao je
bolno štrecanje u njemu. On nikad nije mogao da
podnosi bol. »Uvek si bio plaĉipiĉka«, u lice mu se Reha
nasmejala. Ali Šejtan je to bolje razumeo:

Ţivi li taj što svoj bol voli?

Ko ne bi, ako naĎe put, pobeg’o iz pakla,
Iako je osuĎen na nj? Nema sumnje
Da bi i ti sam pokušao smelo
Da bilo kuda kidneš, što dalje od bola,
Gde bi te čekala nada
Da patnju olakšanjem smeniš...
 Nije mogao bolje reći. Ĉovek koji se naĊe u
Infernu, sve bi uĉinio - silovanje, iznuĊivanje, ubistvo,
felo-de-se20- što god bi mu pomoglo da otuda pobegne...
tapkao je nos maramicom, dok je Reha, i dalje prisutna,
na svom letećem ćilimu, i intuitivno opaţajući njegov
uzlazak (silazak?) u domen metafiziĉke spekulacije,
pokušavala da stvari vrati na prisniji teren. »Trebalo je
da se mene drţiš«, iznela je svoje mišljenje. »Mogao si
da me voliš, onako kako se voli. Ja sam umela da volim.
Nije svako sposoban za to; ja jesam, mislim - bila sam.
Ne onako kao ona egocentriĉna plava seks-bomba, koja
potajno misli na raĊanje dece, a neće da ti to ĉak ni
napomene. Ipak ne kao tvoj Bog; nije to sad onako kao u
staro vreme, kad su takve Osobe pokazivale pravo
interesovanje«.
Ovo je traţilo raspravljanje iz više razloga. »Ti si
bila udata, od poĉetka do kraja«, odgovorio je on. »Za
Kuglagere. Ja sam ti bio cušpajz, uzgredno jelo. A ja,
koji sam tako dugo ĉekao da mi Se pojavi On, neću ni
loše da govorim o Njemu, post factum, posle Njegove
prave pojave. Konaĉno, ĉemu sva ta priĉa o bebama?
Ĉini mi se da ti voliš da ideš u krajnosti.«
»Ti ne znaš šta je pakao«, odvrati mu ona,
odbacujući masku svoje neuzbudljivosti. »Ali, badţo,
sigurno ćeš saznati. Da si bar jednom, u dve sekunde,
rekao, Odbaciću tu kuglagersku dosadu! - ali ti si samo
ćutao. A sad ima da te vidim tamo dole: u Hotelu
,Pakao’!«
»Nisi smela da napustiš svoju decu, nikad«, rekao
je odluĉno. »Jadni mališani, njih si najpre bacila odozgo,
pa si onda ti skoĉila.« Tu je ona prasnula. »Ma, nemoj
mi reći!? Ti se usuĊuješ da mi to kaţeš! Mister, ja ću ti
zaprţiti ĉorbu! Ja ću ti isprţiti srce pa ću ti ga pojesti na
tostu! - A što se tiĉe tvoje princeze Sneţane, ona misli da
je dete samo majĉina svojina, jer muškarci mogu da
doĊu, muškarci mogu i da odu, ali ona veĉno ide dalje,
zar ne? Ti si, izvini, samo seme, a ona je bašta. Ko pita
seme za dozvolu da se poseje? Šta ti znaš o tome, budalo
prokleta, klinĉe bombajski što si se upetljao u moderne
ideje mamica!?«
»A ti«, on joj oštro odgovori. »Da li si ti, na
primer, njihovog taticu pitala za dozvolu da mu decu
baciš sa krova?«
Ona išĉeze u besu i ţutom dimu, uz eksploziju od
koje se on zatetura a šešir mu odlete sa glave (ostao je da
leţi prevrnut na trotoaru pored njegovih nogu). Ostavila
je za sobom i neki smrad koji je izazivao na povraćanje,
ali on je samo grcao i podrigivao. Naprazno: u njemu
nije bilo ni hrane ni teĉnosti, jer mnogo dana ništa nije ni
okusio. Ah, ta besmrtnost, pomislio je: ah, to otmeno
osloboĊenje od tiranije tela. Primetio je da ga dve
individue radoznalo posmatraju - jedan momak
siledţijskog izgleda, sav u dugmićima i koţi, sa
mohikanskom frizurom u duginim bojama i jednom cik-
cak munjom od šminke niz nos, i neka pitoma
sredoveĉna ţena povezana maramom. U redu stvar:
iskoristi priliku! »Pokajte se!« uzviknu on zaneseno. »Jer
ja sam arhanĊeo Gospoda Boga«.
»Jadni pobaĉenko«, reĉe Mohikanac i baci jedan
novĉić u Farištin prevrnuti šešir na trotoaru.
On ode dalje; ali ona ljubazna, ţmirkava dama,
naţe se poverljivo prema Dţibrilu i pruţi mu neki letak.
»Tebe će ovo zanimati.« On odmah vide da je to
rasistiĉki tekst kojim se zahteva repatrijacija crnih
stanovnika zemlje. Ona je njega drţala, zakljuĉi on, za
belog anĊela, Znaĉi, anĊeli nisu izuzeti iz tih kategorija,
shvati on s ĉuĊenjem. »Gledaj na to ovako«? govorila je
ţena, ocenjujući njegovo ćutanje kao nesigurnost - i,
skliznuvši u preterano artikulisan i veoma glasan naĉin
izlaganja, otkri mu da ga nije smatrala baš za crnĉugu,
već je pomislila da je on neki levantinski anĊeo ili,
moţda, kiparski ili grĉki, kome je bilo potrebno da mu se
ona obrati svojim najbolje naštelovanim glasom za
ucveljene. »A šta kad bi oni došli tamo odakle si ti, pa
preplavili tvoju zemlju?! Ah? Tebi se to sigurno ne bi
sviĊalo.«

Tresnut po nosu, nagrĊen od fantoma, sa

udeljenom milostinjom umesto sa ukazanim
poštovanjem, svedok mnogih ponora u koje su propali
stanovnici grada i upornog zla koje se tu ispoljavalo,
Dţibril je sad bio odluĉniji nego ikad da poĉne da ĉini
dobra dela i preduzme veliki posao oko ograniĉavanja
vlasti njegovog protivnika. Plan grada u njegovom dţepu
bio je istovremeno i njegov glavni plan rada. OslobaĊaće
grad, skver po skver, poĉev od taĉke Hokli Farm u
severozapadnom uglu na mapi, pa sve do Ĉans Vuda na
jugoistoku; a posle toga će, moţda, proslaviti završetak
svog rada jednim igranjcem partije golfa na onom terenu
pri samom rubu mape, sa odgovarajućim nazivom:
Vildernis (Divljina, Pustinja).
 A negde na njegovom putu, ĉekaće ga njegov
protivnik, liĉno. Sejtan, Iblis, ili koje je već ime usvojio -
a to ime je Dţibrilu sad zapravo bilo navrh jezika - baš
kao što mu je i protivnikovo lice, pakosno, sa rogovima
na glavi, bilo malo pomereno iz ţiţe pamćenja... ma,
dobro, ubrzo će se taj lik uobliĉiti, a i njegovo ime će se
vratiti u sećanje, Dţibril je bio siguran, jer, zar mu moć
nije svakodnevno bivala sve veća, i zar nije on, Dţibril,
taj koji će, ponovo u svom sjaju, još jednom baciti svog
protivnika u Najmraĉniji Ambis? - To njegovo ime: kako
beše? Nešto na Ĉ? Ĉu, Ĉe, Ĉin, Ĉau. Nije vaţno. Sve u
svoje vreme.

Ali grad u svojoj pokvarenosti nije hteo da se

potĉinjava suverenstvu kartografa, menjajući oblik po
svojoj volji i zato onemogućujući Dţibrilu da svom
istraţivanju pristupa onako sistematski kako je ţeleo. U
neke dane, on bi zašao iza ugla na kraju grandiozne
kolonade sagraĊene od ljudskog mesa ispod koţe koja je
krvavila od svake ogrebotine, pa bi se našao u nekoj na-
mapi-neobeleţenoj pustolini na ĉijem bi rubu u daljini
ugledao poznate zgrade, Renovo kube i onu
»automobilsku svećicu« od Telekom-Tornja, kako se
osipaju na vetru kao kule od peska. Zatim bi posrtao
preko zbunjujućih bezimenih parkova i izlazio na
zakrĉene ulice Vest Enda, na koje je, pred oĉima
zapanjenih vozaĉa, kiselina poĉela da kaplje sa neba i da
progoreva rupe na kolovozima. U tom pandemonijumu
opsena, Dţibril je ĉesto slušao smeh: grad se rugao
njegovoj nesposobnosti, oĉekujući da mu se on preda, da
prizna da je sve što tu postoji izvan njegovih moći da
shvati, a kamoli da menja. Glasno je psovao svog i-dalje-
bezlikog protivnika, i molio Boga da mu da još neki
znak, strahujući da njegova snaga moţda, odista, nikad
neće biti dovoljna za izvršenje njegovog zadatka. Kratko
reĉeno, on je postajao najjadniji i najofucaniji od svih
arhanĊela; kosa mu je bila sva opuštena i masna, a na
vrhu brade rasli su mu ĉuperci u svim pravcima. I u tom
ţalosnom stanju on je stigao do AnĊela-Podzemne
Ţeleznice.
Mora biti da je to bilo u rano jutro, jer je osoblje te
stanice, dok je on stajao i posmatrao, odjednom iskrslo
da otkljuĉa i podigne metalnu rešetku noći. On je ušao,
dole, za njima, vukući noge, oborene glave i sa rukama
duboko zavuĉenim u dţepove (onu brošuru sa planom
grada odavno je bacio); a kad je konaĉno podigao glavu,
ugledao je jedno lice sa grimasom na ivici plaĉa.
»Dobro jutro«, usudio se da kaţe, a mlada ţena iza
šaltera za prodaju bileta, gorko mu odgovori, »Kakva
vajda od toga, ţelela bi’ da znam«, i sad joj suze stvarno
potekoše, krupne, kuglaste i obilne. »De, de, dete moje«,
reĉe on, a ona ga nepoverljivo pogleda. »Vi niste
sveštenik«, primeti ona. On joj odgovori, malĉice
probno: »Ja sam anĊeo, Gavrilo.« Ona se nasmeja isto
onako naprasno kao što se i zaplakala. »Jedini anĊeli koji
ovdi mogu da se vidu, jesu oni što za Boţić visidu na
banderama. Za onu ’limunaciju. A oko vratova se anĊeli
klate samo onim popovima iz Koncila.« On se nije dao.
»Ja sam Dţibril, Gavrilo«, ponovio je, gledajući je pravo
u oĉi. »Pozdravi me skrušeno.« I, na svoju vlastitu
ushićeno izreĉenu zgranutost, Joj, pa ja prosto ne mogu
da si poverujem da sad ispraţnjavam moju dušu
naspram jedne protuve, nisam ja od te sorte, znate! -
poĉe da govori šalterska prodavaĉica voznih bileta, i
nastavi.
Zvala se Orfija Filips, dvadest godina stara, oba
roditelja ţiva i zavisna od nje, naroĉito sada pošto je
njena luda sestra Zumbulka izgubila sluţbu kao
fizioterapeutkinja »zbog neke ţenske gluposti«. A u
Orfijinom sluĉaju, razume se - momak. Momak se zvao
Jurija Mouzli. Ta stanica podzemne ţeleznice nedavno je
bila instalirala dva sjajna nova lifta, a Orfija i Jurija su
bili njihovi rukovaoci. Za vreme najveće guţve u gradu,
u jurišsate, kad su oba lifta radila, njih dvoje su imali
malo vremena za razgovor; ali u ostale, mirne sate, samo
je jedan lift radio. Orfija je onda bila na svom drugom
radnom mestu cepaĉice bileta dole pored lifta, i Juri je
uspevao da sa njom provodi dobar deo radnog vremena,
naslonjen na dovratak svog blistavog lifta, ĉaĉkajuĉi
zube srebrnom ĉaĉkalicom koju je njegov ĉukundeda
davno oslobodio od jednog tadašnjeg »bosa« -
nadzornika na plantaţi na kojoj je kao rob radio. Bila je
to prava ljubav. »Al’ ja sam ti uvek jedna golema
emocija«, jadala se Orfija Dţibrilu. »Uvek trĉim k’o
ţdrebe ispred rude.« Jedno popodne, kad nije bilo sveta,
ona je napustila svoje radno mesto i stala tik ispred
Jurija, dok je on bio tamo naslonjen i ĉaĉkao zube, a kad
je video izraz u njenom oku, on je iz usta odmah izvadio
ĉaĉkalicu. Posle toga je dolazio na posao hodajući kao na
federima; i ona je bila na devetom nebu kad je silazila,
dole, u utrobu zemlje. Njihovi poljupci su bili sve duţi i
strasniji. Ponekad ga nije odvajala od sebe ĉak i kad je
zujalo pozivno zvonce za lift; Jurija je morao da je gura i
odvraća od sebe, uz vapaj, »O, o’ladi, curo, publika!«
Jurija je imao profesionalan odnos prema svom poslu.
On joj je govorio kako s ponosom nosi svoju
ţelezniĉarsku uniformu, i o svom zadovoljstvu što je
javni radnik koji je sav predan društvu. Ona je mislila da
je on malĉice razmetljiv, pa je ţelela da mu kaţe, »Juri,
ĉoveĉe, pa ti si ovdi samo jedan liftboj«, ali osećajući da
takav realizam on ne bi lako primio, ona je za zubima
zadrţala svoj nezgodni jezik, ili, taĉnije, zavukla ga u
njegova usta.
Njihovo grljenje u tunelu bilo je pravi rat, borba
prsa-u-prsa. I sad je on pokušavao da se izvuĉe,
popravljajući svoju bluzu, dok mu je ona grickala uvo i
zavlaĉila ruku u njegove pantalone. »Jesi 1’ ti šašava«,
rekao je on, ali ona ga je, nastavljajući, upitala: »Pa, šta?
Je I’ se ti to nešto ljutiš?«
I neko je morao da ih uhvati na delu: ţalbu je
uloţila jedna ljubazna dama povezana maramom, u
kostimu od tvida. Srećom, ipak nisu izgubili sluţbu.
Orfija je bila samo »prizemljena«, uklonjena sa donjeg
izlaza iz lifta i ubaĉena gore u »boks« za izdavanje
bileta. A što je bilo još strašnije, na njeno bivše donje
mesto bila je postavljena staniĉna lepotica, Rošela
Votkins. »Znam ja šta s’ tamo dešava«, uzviknula je ona
gnevno. »Vidim ja izraz na Rošelinom licu kad doĊe
’vamo gore, pa popravlja frizuru i sve ostalo.« A u
poslednje vreme, Jurija je izbegavao Orfijin pogled.
»Ja, prosto, ne mogu d’ukapiram kako si me ti
navabio da ti priĉam o mojim naji’timnijim stvarima«,
zakljuĉila je, nesigurno. »Nisi ti nikakav anĊeo. To
stoji.« Ali, ma koliko se trudila, nije mogla da se
oslobodi Dţibrilovog prodornog pogleda. »Ja znam«,
rekao joj je on, »šta je na tvojoj duši.«
Proturio je ruku kroz šalter i uhvatio je za njenu
nemirnu šaku. - Da, to je bilo to, njena silovita ţudnja ga
je ispunjavala i ĉinila kadrim da joj tom istom ţudnjom
uzvrati, stvarajući tako mogućnost za njeno delanje, i
dopuštajući joj da pokaţe koje su joj najdublje ţelje; to
je bilo ono ĉega se on sećao, taj kvalitet spajanja sa
osobom pred kojom se pojavi, te je tako ono što sledi
samo rezultat njihovog spoja. Najzad, pomislio je,
arhangelske funkcije mu se vraćaju. - Unutra, u maloj
biletarnici, sluţbenica Orfija Filips je ţmurila, telo joj je
bilo opušteno i omlitavelo na njenoj stolici, usporenih
pokreta i teško, a usne su joj se micale. - Micale su se i
njegove, u skladu sa njenim. - Taako. SreĊena.
U tom trenutku, šef podzemne stanice, mali gnevni
ĉova sa devet dugaĉkih dlaka prebaĉenih od uva preko
ćele i zalepljenih za nju, izlete kao zidno-satna ptica
kukavica, iz malih vrata svoje kabine. »Kakva ti je to
igra?« viknu on na Dţibrila. »Nosi se odavde, dok nisam
pozvao policiju.« Dţibril je stajao gde je bio. Šef stanice
ugleda Orfiju kako se pojavljuje u svom transu, i poĉe da
se dere na nju. »Ĉuj, ti, Filips. Šta to znaĉi?! Ĉim vidiš
pantalone! Al’ ovo je da crkneš od smeha. Ja to u svom
ţivotu još nisam - pa ti dremaš na poslu! Strašno!« Orfija
ustaĊe, obuĉe svoj kišni mantil, podiţe svoj kišobranĉić
na rasklapanje i iziĊe iz boksa za bilete. »Šta?! Ostavljaš
društvenu imovinu bez kontrole! Da si se smesta vratila
unutra, il’ ćeš d’ odletiš iz sluţbe k’o piksla.« Orfija
priĊe spiralnom stepeništu i poĉe da silazi ka donjim
dubinama. Lišen svoje sluţbenice, šef se brzo okrete
Dţibrilu. »Kidaj!« reĉe mu on. »Iš, iš! Odmili natrag pod
svoj kamen.«
»Ja ĉekam«, dostojanstveno mu odvrati Dţibril,
»auto da doĊe po mene.«
Kad je stigla do podnoţja stepenica, Orfija Filips
obiĊe okno lifta i ugleda Juriju Mouzlija naslonjenog na
boks za skupljanje bileta, onako kako se uvek naslanjao,
i Rošelu Votkins koja se zbog neĉeg blesavo kikotala.
Ali Orfija je znala šta treba da radi. »Jesi 1’ ti ’Šelu već
pustio da ti pipne ĉaĉkalicu, Juri?« otpevuši ona. »Ona
će mnogo da vole da je drţi u ruci!«
Oboje se uspraviše, ţacnuti. Jurija poĉe da praska:
»Nemo’ ti sad da budeš ’vako prosta, Orfija!« - ali ga
njen pogled prekide, i on, sanjivo, krenu ka njoj, klot
ostavljajući Rošelu samu. »Tako, Juri«, reĉe mu ona
meko, ne skidajući ni za jedan tren pogled s njegovog
lica. »A sad poĊi sa mnom. DoĊi kod tvoje mamice.«
Sad kreni natraške do lifta pa ga samo usisaj dole do
nas, a posle toga mi idemo gore i - opalac! - napolje. -
Ali ovde nešto zaškripa. On nije više hodao. Rošela
Votkins je stajala pored njega, mnogo blizu, do Ċavola, i
on se bio zaustavio. »Kaţi joj Jurija«, reĉe Rošela, »da
njene glupe obeja-ĉini ne igraju ovdi dole.« Jurija je
prebacivao jednu ruku preko ramena Rošele Votkins.
Ne, ovo nije bilo ono što je Orfija gore sanjala, ono
osećanje iznenadne sigurnosti i samopouzdanja, posle
dodira Dţibrilove ruke, da će se njen san kao od šale
ostvariti, kao da su njih dvoje bili na to usmereni; joj-
bogo-moj, rekla je u sebi; šta se to sa njom sad dogaĊa? I
ona se baci na Rošelu. - »Skini je sa mene, Jurija«,
vrisnu Rošela. »Iscepaće mi uniformu i sve ostalo!« - I
sad Jurija, uhvativši pomamno koprcavu prodavaĉicu
bileta za oba ĉlanka na rukama i drţeći je ĉvrsto, saopšti
joj novost: »Ja sam njojzi predloţio da se venĉamo!« -
Na što Orfija izgubi volju za dalju borbu. Pletenice sa
niskama perlica prestadoše da joj se kovitlaju i da
zveckaju. »Prema tome, ti za mene više ne igraš, Orfija
Filips«, nastavi Jurija, malĉice zadihano. »I kako ova
dama reĉe, neće te vadi ni obeja ni ostale vradţbine.«
Orfija, takode zadihana, sva razdrljena, sruĉi se na pod i
leĊa nasloni na luĉni zid tunela oko perona. Pribliţavala
im se buka voza koji je ulazio u stanicu podzemne
ţeleznice; vereniĉki par poţuri na svoja radna mesta,
doterujući uniforme, i ostavljajući Orfiju tamo gde je
sedela. »Curo«, doviknu joj Jurija Mouzli, kao u znak
oproštaja na rastanku, »ti si mnogo prokleto jeziva
ţenska za mene.« Rošela Votkins posla Juriji jedan
vazdušni poljubac iz svoje staklene kabine za
poništavanje bileta; a on je, naslonjen na svoj lift, ĉaĉkao
zube. »Domaća hrana«, obeća mu Rošela. »I nikakva
iznenaĊenja.«
»Ti prljava protuvo«, vrisnu Orfija Filips na
Dţibrila pošto se popentrala uz dvesta ĉetrdeset i sedam
stepenika svog poraza. »Ti nevaljala Ċavolja protuvo. Ko
te pit’o da se ’vako paĉaš u moj ţivot?«

Čak mi se i onaj oreol ugasio kao pregorela

sijalica, a ja ne znam gde je radnja da bih kupio novu.
Dţibril, na klupi u parkiću, meditirao je o dosadašnjoj
jalovosti svoga truda. I došao je do zakljuĉka da se tu
opet radi o nekom bogohuljenju: ali ako daba (ĉabrić)
ima pogrešnu oznaku i ode pogrešnoj mušteriji, da li je
za to kriv dabavala (raznosaĉ ĉabrića sa ruĉkovima)?
Ako pozorišni specijalni efekti - pokretni pod, ili sliĉno -
omanu, ili kad na televiziji vidiš kako onaj plavi obris
svetluca oko letećeg badţe, kako da kriviš glumca za to?
I-u-istom-smislu, ako se pokazalo da je njegovo
anĊelisanje nedovoljno, ĉija je to, molim, greška? Liĉno
njegova, ili, pak, neke druge Liĉnosti? - Deca su se
igrala u vrtiću njegovih sumnji, sred cvetića-oblaĉića,
ruţinih grmova i oĉaja - ţmurke, šuge, lopova i ţandara.
Elovin Diovin, London. Pad anĊela nije isto što i
Sunovrat Ţene i Ĉoveka (iz Raja na Zemlju), razmišljao
je Dţibril. U sluĉaju ljudskih persona, radilo se o
moralnosti. Ono voće sa Drveta poznanja dobra i zla nisu
smeli da jedu, al’ oni su ga ipak jeli. Prvo ţena, a posle,
po njenom savetu, i ĉovek, stekoše one verboten etiĉke
standarde sa finim ukusom jabuke: zmija im je donela
jedan sistem vrednosti..
A to ih je osposobilo, izmeĊu ostalog, da sude i o
samom Boţanstvu, i ubrzo im omogućilo da postavljaju
sva ona nezgodna pitanja: Ĉemu zlo? Ĉemu patnje?
Ĉemu smrt? - I tako ti oni odoše van. A Ono, pak, nije
htelo da svojim slatkim stvorenjima dopusti da budu
iznad svog ljudskog poloţaja. - Deca su mu se kikotavo
smejala u lice: pojavilo se nešto čuuudno u našem
kraaaju. Naoruţani svemirskim puškama, klinci su na
njega »pucali« ponašajući se kao da »rasturaju« neku
obiĉnu, ofucanu avetinju. »Sklanjaj se odavde«, naredila
mu je jedna ţena, jedna dobro istimarena gospoĊa, bela,
sa crvenom kosom i sa mnogo pega preko nosa i
jagodica; glas joj je bio pun gaĊenja. Da li me čuješ?
Smesta! - Dok je ona anĊeoska »kraksa« zapravo bila
laka stvar; prosto, stvar moći: direktna akcija nebeske
policije, kazna za buntovništvo, dobra i oštra, pour
encourager les autres. - Zatim, koliko je to Boţanstvo
bilo bez samopouzdanja, i Ono nije htelo da dopusti da
Njegova najfinija stvorenja saznaju razliku izmeĊu
pravog i krivog; i Ono je vladalo odrţavajući svoju
strahovladu, insistirajući na apsolutnoj pokornosti ĉak i
svojih najbliţih saradnika, i šaljući sve otpadnike u svoje
bleštave sibire, u gulag-inferna, paklena... proveravao je
sebe. Bile su to satanske misli koje mu je u glavu utuvio
Iblis-Belzebub-Šejtan. Ako ga je onaj Entitet i dalje
kaţnjavao zbog njegovog ranijeg otpadništva od vere,
ovo ipak nije naĉin za dobijanje oproštaja. On
jednostavno mora da nastavi, sve dotle dok, oĉišćen, ne
oseti da mu se puna snaga vratila. Prazneći svoju svest,
sedeo je u sumraku i posmatrao decu (sada na izvesnom
odstojanju) kako se igraju. Opa-cupa-plavo nebo ko-je-
pao-da-ga-nisi...? ne-zbog-toga-što-si-prljav ili-što-si--
dţukac-kera - i onda ga je, jedan od klinaca,
jedanaestogodišnjak ozbiljan, sa krupnim oĉima,
prostrelio pogledom i rekao: moja-mama-kaţe ti-si-
badţo kralj-pedera.
Pojavi mu se Reha Merĉant, elegantna i s nakitom
na sebi. »Eto, klinci te grubo zavitlavaju svojim
pesmicama, AnĊelu Gospodnji«, podsmevala mu se ona.
»Pa ĉak ni na onu malu prodavaĉicu bileta nisi ostavio
neki naroĉiti utisak. Ĉini mi se, baba, da tebi i dalje ide
loše.«

*
 MeĊutim, duh samoubilaĉke Rehe Merĉant nije
ovom prilikom bio došao samo da bi mu se narugao. Na
njegovo ĉuĊenje, ona je tvrdila da mu je mnoge nevolje
upravo ona stvarala: »Ti uobraţavaš da je za to zaduţeno
samo ono tvoje Jedno Stvorenje?« uzviknula je. »Dakle,
ljubavniĉe, dopusti mi da te urazumim.« Njen kicoški
engleski izgovor na bombajski naĉin probode ga
iznenadnom nostalgijom za njegovim rodnim
izgubljenim gradom, ali ona nije ĉekala da se on ponovo
staloţi. »Seti se samo da sam ja umrla zbog tebe,
kretenu; to mi daje neka prava. Na primer, da ti totalno
poremetim ţivot, radi osvete. Ĉovek koji je kriv za skok
svoje ljubavnice u ponor, mora da pati; zar ti ne misliš
tako? To je, uostalom, pravilo. Dosad sam te prevrtala
naopaĉke; a sad sam već sita toga. Ne zaboravi kako sam
ja umela lako da praštam! Tebi se to sviĊalo, zar ne? I
zato sam došla da ti kaţem da je kompromisno rešenje
uvek mogućno. Da li hoćeš da razgovaramo o tome, ili
više voliš da se i dalje gubiš u ovom svom ludilu,
postajući ne anĊeo nego jedna nokautirana protuva i
predmet glupih šala?« Dţibril je upita: »Kakav
kompromis?«
»A šta drugo?« odgovori ona, i stav joj se izmeni;
Reha postade neţna i oĉi joj zasvetlucaše. »Farišta moj,
to je jedna tako mala stvar.«
Kad bi joj samo rekao da je voli:
Kad bi joj rekao samo to, jednom nedeljno, kad
ona doĊe da legne pored njega; da joj svoju ljubav
pokaţe: Kad bi jedne noći, po njegovom izboru, bilo
moguće da iin bude onako kao što im je bilo kad se
Kuglageraš nalazio na sluţbenom putu:
 »Onda bih ja prekinula sa svim ovim ludostima
grada kojima te kinjim; i ti ne bi više bio opsednut tom
šašavom idejom da menjaš, da otkupljuješ ovaj grad kao
nešto ostavljeno u zalagaonici; sve bi to bilo smireno,
smireno; ĉak bi mogao i da ţiviš sa onom svojom
bledolikom mamicom i da budeš najveći filmski star na
svetu; kako bih ja inogla da budem ljubomorna, Dţibrile,
kad sam već mrtva, i ja ne traţim od tebe da kaţeš da ti
isto toliko znaĉim kao ona, ne, već da sam ti samo
drugorazredna ljubav, što bi meni odgovaralo, uzgredna
ljubavnica; noga u drugoj cipeli. Šta kaţeš na to,
Dţibrile, tek tri male reĉi, šta kaţeš?«
Daj mi vremena da razmislim.
»Pa ja od tebe ĉak ne traţim ništa novo, nešto sa
ĉim se ti nisi već bio sloţio, što već nisi ĉinio, i u šta se
nisi upuštao. Spavati s fantomom nije tako strašna stvar.
Šta da kaţemo za ono muvanje tamo na podu, one noći,
u kućici za ĉamce gĊe Dajamond? Prava (indijska)
tamaša - spektakl, zar ne misliš da je tako? Prema tome,
ko ovde preteruje? Ĉuj: ja mogu da se preobratim u
svako obliĉje koje ti najviše voliš; to je jedna od
prednosti stanja u kojem se ja nalazim. Da li još ţeliš
onu mamicu iz kamenog doba koju si povalio u onoj
kućici za ĉamce? Reci brzo! Da li ti treba verna slika one
tvoje sopstvene umorne ledeno-bregaste, muškobanjaste
planinarke? Šta ti misliš, ko te je ĉekao posle smrti one
stare dame?
On je cele te noći hodao gradskim ulicama, koje su
i dalje bile nepromenljive, banalne, kao vraćene pod
prevlast prirodnih zakona; dok mu je Reha - lebdeći na
ćilimu kao neka artistkinja na bini, nešto iznad njegove
glave - pravila serenadu pevajući najlepše ljubavne
pesme, prateći samu sebe na jednom starom
harmonijumu sa bokovima obloţenim slonovaĉom,
pevajući gazale Faiza Ahmeda Faiza i druge pesme, sve
do najlepše stare filmske muzike, kao što je ona prkosna
arija koju je pevala igraĉica Anarkali pred Velikim
mogulom Akbarom u klasiĉnom filmu Mogul-e-Azam iz
pedesetih godina ovog veka - u kojem ona zanosno
izjavljuje svoju nemoguću, zabranjenu ljubav princu,
Salimu - Pyaar kiya to darna kya, što će reći, manje-
više, zašto se bojati ljubavi? a Dţibril, kome je ona
prišla u vrtu njegove sumnje, osećao je kako mu ta
muzika strunama svojim vezuje srce i vuĉe ga ka njoj,
jer ono što je ona traţila od njega bilo je, ipak, baš kao
što je i rekla, tako malo.
Stigao je do reke; i još jedna klupa - male kamile
od livenog gvoţĊa podupiru sedište od drvenih lajsni,
ispod obeliska Kleopatrina igla. Sedeći, on je ţmurio.
Reha je pevala Faiza:
Ne traţi od mene, mila moja,
da nam se vrati ljubav ranija...
O, kako si još ljupka, ljubavi moja,
al’ bespomoćan sam i ja;
jer i drugih tuga sem ljubavi
na ovom svetu ima,
kao i drugih ugodnih plima.
Ne traţi od mene, najmilija
da nam se vrati ljubav ranija.

Dţibril ugleda iza svojih zatvorenih oĉiju nekog

ĉoveka: ne Faiza, već drugog jednog pesnika, daleko
odmaklog od svoje mladosti, slabog i nemoćnog. - Da,
tako se on zvao: Baal. Šta li on ovde radi? Šta on to ima
da kaţe u svoje ime? - Jer je oĉigledno pokušavao da
nešto kaţe; a teško je bilo razumeti njegov govor, zbrkan
i zamućen... Bilo kojoj novoj predstavi, Mahaunda,
postavljaju se dva pitanja. Prvo se postavlja kad je
slabo: KOJA SI TI VRSTA IDEJE? Jesi li ti od onih što
prave kompromise, što prave poslove, što se
prilagoĎavaju društvu, da bi se zavukli u neku nišu, da bi
preţiveli; ili si bandoglava, krvavo nastrojena,
puškomitraljeska predstava proklete budale koja više
voli da bude uništena nego da se povija prema vetru? -
Od one vrste koja će gotovo sigurno, devedeset-devet-
puta biti razbijena u paramparčad, ali koja će stoti put
da izmeni ovaj svet.
»A koje je drugo pitanje?« glasno upita Dţibril.
Najpre odgovori na prvo.

Kad je Dţibril otvorio oĉi, u zoru, video je da Reha

više nije bila u stanju da peva, utišana svojim
oĉekivanjima i neizvesnošću. »To je trik. Nema Boga
osim Boga. Ti nisi ni Entitet ni njegov protivnik nego
neka maukava maglica. Nema kompromisa; ja neću da
pravim poslove s maglama.« Onda je on video kako
smaragdi i brokat otpadaju sa njenog tela, a za njima i
meso, sve dok samo kostur nije ostao, posle ĉega se i
kostur raspao i nestao; na kraju se zaĉuo tuţan, prodoran
krik, dok je to što je od Rehe još bilo ostalo, savladana
besa, u suncu nestajalo.
 I nije se vratilo: sem na - ili pri - kraju.
Uveren da je poloţio ispit, Dţibril shvati da mu je
jedan veliki teret pao sa srca; duh mu je svakog trenutka
bivao sve lakši, a kad se na nebu pojavilo sunce, on je
već doslovno bio lud od sreće. I sad to stvarno moţe da
poĉne: zasvagda je bila razbijena ona tiranija njegovih
neprijatelja, Rehe Merĉant, Aleluje Koun i svih onih
ţena koje su ţelele da ga bace u lance ţelja i pesama; sad
je on osećao kako iz njega ponovo struji svetlost, iz
nevidljive taĉke na njegovom potiljku; a i telesna teţina
je poĉela da mu se smanjuje. - Da, gubio je i poslednje
tragove ljudskog, dar letenja mu se vraćao, dok je
postajao eteriĉan i bivao sazdavan od blistavog vazduha.
- Mogao je kao od šale, ovog ĉasa, da se odbaci sa
ograde, da se vine iznad te stare sive reke i odjezdi; ili da
skoĉi sa bilo kog od njenih mostova a da ne dotakne ni
vodu ni zemlju. Prema tome, bilo je vreme da se gradu
prikaţe veliki prizor, jer kad grad ugleda arhanĊela
Gavrila kako u svoj svojoj veliĉini stoji na zapadnom
horizontu, kupan zracima izlazećeg sunca na istoku,
njegovi graĊani će se grozno uplašiti i zbog grehova
svojih pokajati.
I on poĉe da uvećava liĉnost svoju.
A zatim, gle ĉuda: nijedan od vozaĉa u kolima koja
su neprekidno prolazila duţ Imbenkmenta, pored Temze
- mada je bila juriš-satna gungula - ni da pogleda u
njegovom pravcu ili da nekako pokaţe da ga vidi! To je
zapravo bio svet koji je zaboravio kako se gleda. A nisu
gledali i zato što je odnos izmeĊu ljudi i anĊela jedan
dvosmislen odnos - u kojem su anĊeli - ili mala’ikahsi -
ujedno i nadzornici prirode i posrednici izmeĊu
Boţanstva i ljudske rase; ali, istovremeno, kako Kuran
jasno kaţe, anĎelima rekosmo, potčinjavajte se Adamu,
što je simbolizacija ljudske sposobnosti za
gospodarenjem, pomoću znanja, silama prirode koje
predstavljaju anĊeli - tako ovde ignorisani i razjareni
malak Dţibril u stvari nije mogao mnogo toga da uradi.
ArhanĊeli mogu da govore samo kad ljudi odluĉe da ih
slušaju. Kakav baraberaj! Zar on nije u samom poĉetku
upozorio onaj Nad-Entitet na tu gomilu kriminalaca i
grešnika? »Zar ti nećeš u zemlju pokopati one što na
zemlji zlodela ĉine i krv prolivaju?« pitao je on, a Biće
mu je, kao i obiĉno, odgovorilo da Ono to zna bolje od
njega. Dakle, tu su sad oni bili, pred njegovim oĉima, ti
gospodari zemlje, k’o tunjevina u konzervama na
toĉkovima, sa glavama punim zla i svojim novinama
punim krvi, slepi kao slepi miševi.
Pa to je stvarno bilo neverovatno. Ovde im se
prikazalo jedno nebesko biće, samo zraĉenje, blesak
lepote i dobrote, veće od Big Bena, kadro da Temzu
opkoraĉi u stilu kolosa, a ovi mali mravi i dalje utonuli u
muziku svojih radija u kolima i u zagriţene svaĊe sa
kolegama-vozaĉima. »Ja sam Gavrilo«, vikao je on
glasom koji je potresao sve zgrade na obali reke: ali to
niko nije zapaţao. Ni jedna jedina osoba nije istrĉala iz
tih potresenih zdanja da izbegne zemljotres. Slepi, gluvi i
zaspali.
I on odluĉi da stvar sprovede na silu.
Reka saobraćaja je tekla pored njega. On duboko
udahnu vazduh, podiţe jednu svoju divovsku nogu i
zakoraĉi u kolonu da se suĉeli sa automobilima.

*
 Dţibrila Farištu su doneli natrag do Elinog kućnog
praga; bio je sav u modricama i sa mnogim
posekotinama i ogrebotinama po rukama i licu; dobrim
drmusanjem bio je vraćen u svesno stanje trudom jednog
sićušnog blistavog Ċţentlmena koji je grozno mucao i sa
nešto muke sebe predstavio kao filmskog producenta
S.S.Sisodiju, koji je »po-poznat po nadimku Vi-Viski, jer
sam naknaklonjen pipi-jancima; i ma-madam, evo moje
viz-vizitkarte«. (Kad su se malo bolje upoznali, Sisodija
je bacio Eli u grĉeve od smeha, kad je zasukao svoju
desnu nogavicu pantalona, otkrio koleno i, stavivši svoje
ogromne filmadţijske crne naoĉare na cevanicu, izjavio:
»Moj au-autoportret.« Bio je u izvesnoj meri dalekovid:
»Ne trebaju mi nao-naoĉari kad gledam fi-filmove, ali
stvarni ţi-ţivot mi stalno dolazi u gro-gro-planu, pa
moram da ih nosim«.) Bila je to Sisodijina rentovana
limuzina koja je udarila Dţibrila, ali srećom nesreća u
ritmu usporenog filma, zahvaljujući saobraćajnoj guţvi;
glumac je završio na haubi automobila, izgovorivši onu
najstariju repliku iz filmova: Gde sam ja to, a Sisodija,
kad je ugledao legendarno lice išĉezlog poluboga
pripljeskano uz vetrobran limuzine, nije mogao a da mu
ne odgovori: Vra-vratio si se tamo gde i pri-pripadaš, na
filmski eke-ke-kran. - »Nije mu nijedna ko-ko-kost
slomljena«, rekao je Sisodija Aleluji-Eli. »Pra-pravo ĉu-
ĉudo. On je istu istu istupio pravo prda prda pred vovo-
vozilo.«
I tako, ti si se vratio, Eli je tiho pozdravila
Dţibrila. Rekla bih da ti je, posle svakog tvog pada,
ovde, prizemljenje.
 »A zovu me još i Viski-sa-Sisodijom«, vraćao se
filmski producent svojim nadimcima. »Od šaša šale. A to
je moj n-n-n najmiliji oto oto otrov.«
»Veoma ljubazno od vas što ste Dţibrila doveli
kući«, Eli se kasno setila da mu kaţe. »Dopustite nam da
vam ponudimo neko piće.«
»O, da, da!« Sisodija radosno zapljeska rukama.
»Da-da-danas je i za mene i za za ceo hi-hi-hindi-film
pravi pra-pra-praznik.«

»Moţda nisi ĉula priĉu o onom paranoidnom

šizofreniĉaru koji je, verujući da je on imperator
Napoleon Bonaparta, pristao da se podvrgne testu na
aparatu za otkrivanje laţi?« Alicija Koen jedući »gefilte
fiš« halapljivo, mahala je jednom od Blumovih viljušaka
ispod nosa svoje ćerke. »Postavili su mu pitanje: jeste li
vi Napoleon? A odgovor koji je on odluĉno dao, uz
šeretski osmeh, bio je: Nisam. Oni gledaju u detektor, i
taj aparat im sa svom pronicljivošću moderne nauke
pokazuje da ludak laţe.« Opet Blejk, pomislila je Eli.
Onda sam ja pitao: da li čvrsto uverenje da je neka stvar
takva-i-takva čini tu stvar takvom? On - tj. Isaija -
odgovori: svi pesnici veruju da čini. A u doba
maštovitosti, to čvrsto uverenje pokretalo je planine; ali
mnogi ljudi nisu sposobni da stiču čvrsto uverenje o bilo
čemu »Je l’ ti mene slušaš, mlada ţeno? Ja ovo ozbiljno
mislim. Taj gospodin koga drţiš u svom krevetu: ne
treba njemu tvoja noćna nega - izvini što ću ti reći
otvoreno, ali vidim da moram - već mu, iskreno reĉeno,
treba jedna ćelija sa zidovima obloţenim dušecima.«
»Ti bi ga tamo strpala i zakljuĉala, zar ne?« Eli joj
brzo odvrati. »Pa bi bacila kljuĉ. A moţda bi ga i
ušaltovala u struju visokog napona. Da mu sprţiš Ċavole
u mozgu: ĉudno kako nam se predrasude nikad ne
menjaju.«
»Hmm«, premišljala je Alicija ţvaćući, sa svojim
najnejasnijim i najnevinijim izrazom lica da bi svoju
ćerku razbesnela. »Šta bi mu to škodilo? Da, moţda i
malo voltaţe, nekoliko špriceva one supice...«
»Što god je njemu potrebno, majko, on dobija.
Odgovarajući lekarski nadzor, dosta odmaranja i nešto
što si moţda zaboravila.« I ona iznenada presuši, jezik
joj se zaveza, ali je ipak uspela, gledajući u svoju
netaknutu salatu, da sada sasvim drukĉijim, dubljim
glasom, izgovori i tu poslednju reĉ. »Ljubav.«
»Ah, ta moć ljubavi.« Alicija potapša (smesta
povuĉenu) ruku svoje ćerke. »Ne, Aleluja, nisam ja to
zaboravila. To je ono što si ti prvi put u svom divnom
ţivotu tek poĉela da uĉiš. A koga si ti to izabrala?«
Vratila se napadanju. »Jednog što jede na ulici! ,Funtu-
od-devedeset-devet-penija’! Glavu punu leptira! Mislim,
anĎela, mila moja, ali ja nikad nisam ĉula nešto sliĉno.
Muškarci uvek traţe neke specijalne privilegije, a njemu
je ovo prva koju zahteva.«
»Majko...« poĉe Eli, no Alicijino raspoloţenje se
ponovo promeni, ali ovog puta, dok je govorila, Eli nije
slušala njene reĉi, već je osluškivala onaj bol koji su te
reĉi i otkrivale i sakrivale, bol ţene kojoj se najbrutalnija
istorija desila, koja je već bila izgubila muţa i doţivela
da je jedna ćerka pretekne u onom što je ona jednom, sa
upeĉatljivim crnim humorom, nazvala prevremenim
poslednjim kupanjem. »Eli, dete moje«, rekla je Alicija
Koen, »moraćemo ozbiljno da povedemo raĉuna o tebi.«
Razlog što je Eli na licu svoje majke bila u stanju
da vidi bolan strah, bilo je njeno nedavno zapaţanje iste
kombinacije osećanja u liku Dţibrila Farište. Nakon što
ga je Sisodija vratio na njeno staranje, njoj je bilo jasno
da je Dţibril do same svoje srţi potresen; imao je izraz
progonjenog ĉoveka, izbuljenih oĉiju u strahu od
kaštigovanja, što se njoj u samo srce zabadalo. On je
hrabro podnosio ĉinjenicu da je duševno bolestan, te nije
hteo ni da je umanjuje ni da svojoj boljci daje neko laţno
ime, ali njegova svest o njoj ga je, razumljivo, plašila.
Taj ne-više (bar trenutno) uzavreli grubijan koga je ona
smatrala za svoju »veliku strast«, sad je njoj bio, u toj
njegovoj novo-povredljivoj inkarnaciji, draţi nego ikad
ranije. Bila je sve odluĉnija da ga vrati u normalno
stanje, da bi opet bio duševno zdrav; da saĉeka da bura
proĊe, pa da savlada vrh. A on je, trenutno, bio najlakši i
najmekši bolesnik, doduše, malĉice drogiran jakim
lekovima koje su mu davali lekari specijalisti iz bolnice
Moudzli; spavao je satima i pokoravao se, u budnom
stanju, svim Elinim molbama, bez gunĊanja. U
trenucima ţivahnosti, on joj je opisivao pozadinu svoje
bolesti: one ĉudne nizove svojih snova, a pre njih onaj
svoj gotovo fatalni slom u Indiji. »Ja se više ne plašim
spavanja«, rekao joj je. »Jer ono što mi se sad u budnom
stanju dogaĊa, mnogo je gore od onog što mi se
dogaĊalo u snovima.« Kad se najviše plašio, njegov strah
ju je naveo da pomisli na onaj strah jeretika od
inkvizicije, u srednjem veku: »Sve bih dao samo da
znam da mi se to nikad više neće desiti«, rekao joj je,
krotak kao jagnje.
Ţivi li taj što svoj bol voli? »Neće ti se desiti«,
tešila ga je ona. »Imaš najbolju moguću negu.« On ju je
ispitivao o novcu, a kad je ona pokušala da izbegne ta
pitanja i skrene razgovor na drugu stranu, zahtevao je da
mu izvadi ono njegovo malo bogatstvo - novac koji je
bio ćušnuo u svoj pojas-novĉanik - i da njime plati
honorar psihijatrima. I dalje je bio potišten. »Nema veze
to što kaţeš«, promumlao je u odgovor na njen veseli
optimizam. »Ludilo je u meni, i do besa me dovodi
pomisao na to da ono moţe opet da izbije iz mene
svakog ĉasa, ovog ĉasa, i da će on ponovo da zavlada
mnome.« Bio je poĉeo da svoju »obuzetost«, svog
»anĊeoskog« sebe karakteriše kao neku drugu osobu: po
beketovskoj formuli, Ne ja. On. Njegov sopstveni mister
Hajd. Eli je pokušala da se suprotstavi tim njegovim
opisima. »Nije to on, to si ti, a kad budeš ozdravio, ni ti
nećeš više biti ovaj ti.«
To nije pomoglo. MeĊutim, jedno vreme se ĉinilo
da mu leĉenje pomaţe. Dţibril je izgledao smireniji, sa
više samopouzdanja; još je sanjao one snove u
nastavcima - još je noću govorio stihove na arapskom, na
jeziku koji on nije znao: tilk al-gharaniq al’ula wa inna
shafa’ata-hunna la-turtaja, na primer, što se pokazalo da
znaĉi - (Eli, trgnuta i probuĊena njegovim govorenjem u
snu, fonetski je zapisala te reĉi, pa je sa tim parĉetom
papira otišla u Brikholsku dţamiju, gde se od njenog
recitovanja jednom muli digla kosa na glavi ispod
turbana) - sledeće: »Ovo su uzvišene ţene ĉije će
posredovanje biti poţeljno« - ali on je sad, izgleda, bio
kadar da taj noćni šou u nastavcima vidi kao nešto
odvojeno od njegove liĉnosti, što su i Eli i psihijatri iz
Moudzlija osećali kao Dţibrilovu sposobnost da
postepeno rekonstruiše graniĉni zid izmeĊu sna i jave, i
mislili da je on sad na putu ka ozdravljenju; dok je u
stvari. kako se ispostavilo, ta odvojenost bila isti onaj
fenomen kao i cepanje njegove svesti na dva bića, od
kojih je on jedno herojski pokušavao da potisne, ali koje
je isto tako, karakterišući ga kao ono drugo, ĉuvao,
negovao i potajno jaĉao.
A što se tiĉe Eli, ona je, privremeno, bila izgubila
ono svoje bodljikavo osećanje da se nalazi u pogrešnoj
sredini, Li njojstranoj priĉi, dok se starala o Dţibrilu i
istraţivala tajne njegovog mozga, kako je sama o sebi
rekla - boreći se da ga spase, da bi mogli da nastave onu
njihovu veliku i uzbudljivu ljubavnu borbu - jer oni će se
verovatno svaĊati, i dalje, sve do groba, strpljivo je
razmišljala; biće oni i matora dţangrizala što jedno
drugo lupkaju uvijenim novinama na veĉernjim
verandama njihovog zajedniĉkog ţivota - osećala je da
mu je iz dana u dan sve bliţa; sa korenom puštenim, tako
reći, u njegovu zemlju. Bilo je to nešto posle onog dana
kad je videla Morisa Vilsona kako sedi na krovu meĊu
dimnjacima i maše joj, pozivajući je u njenu smrt.

Mister »Viski« Sisodija, ono blistavo i šarmom-

nabijeno koleno sa crnim naoĉarima, postao je redovni
posetilac - tri, ĉetiri posete nedeljno - u toku Dţibrilovog
oporavljanja, dolazeći uvek sa kutijama punim
raznoraznih ponuda. Dţibril je u svom »anĊeoskom
periodu« bukvalno postio do ivice smrti, a lekari su
zakljuĉili da je to njegovo gladovanje dobrim delom
doprinosilo njegovim halucinacijama. »Dakle, mi ćemo
sad da ga go-gojimo«, Sisodija je blago pljesnuo šakama,
i ĉim je bolesnikov stomak poĉeo da pozitivno reaguje,
»Viski« ga je nudio delikatesima: kineskim slatkim
kukuruzom i pilećom supicom, bombajskim bhel-
purijem iz novog, šik ali nesrećno nazvanog restorana
»Pagal Khana« »Luda hrana« (ali taj naziv moţe da se
prevede i kao Ludnica), koji je bio postao dosta
popularan meĊu britanskim Azijcima, kao konkurencija
ĉak i dobro uhodanom, ranije-priznatom kafeu
Šaandaar, iz kojeg je Sisodija, ne ţeleći da pokaţe
nepriliĉnu pristrasnost, takode nabavljao jela - pileću
paštetu, hladnu gušĉiju dţigericu, kolaĉe - za sve
alavijeg Dţibrila. Donosio je i jela koja je svojom rukom
spravljao - fiš-paprikaš i mnoge druge Hindu-
specijalitete, i tim jelima usmeno dodavao priĉe o tome
šta su kod njega na intimnim veĉerinkama jele slavne
liĉnosti: Pavaroti je mnogo voleo »Viskijev« Ċuveĉ, a -
O, pa onaj siroti Dţejms Mejsn je prosto oboţavao
njegove dobro zaĉinjene raĉiće. Zatim se setio i svojih
drugih gostiju kao što su (samo imena) Vanesa, Amitab,
Dastin, Šridevi, i Kristofer (Riv). »Jedan susu super-star
treba da zna kakvi su uk uk ukusi njegovih koko
kolega.« I sam je Sisodija bio nešto kao legenda, saznala
je Eli od Dţibrila. Taj najklizaviji, zlatousti ĉovek u
biznisu, proizveo je ĉitav jedan niz »kvalitetnih« filmova
sa malo para, gurajući napred već preko dvadeset godina
svojim šarmom i neprestanim muvanjem i mućkanjem.
Ljudi angaţovani u Sisodijinim projektima izvlaĉili su
svoje honorare tako teško da teţe ne moţe biti, ali
nekako mu to ipak nisu zamerali. Jednom je ugušio
ĉitavu pobunu svojih saradnika - zbog neplaćanja,
svakako - tako što je celu svoju ekipu poveo na
grandiozan izlet sa klopom i pićem u jednu od
najbasnoslovnijih palata indijskih maharadţa, na mesto
koje je normalno bilo nepristupaĉno svima, sem eliti
visoka roda, kao što su Gvaliori, Dţajpuri i Kašmiri.
Niko nije nikad saznao kako je on to izveo, ali posle toga
je većina ĉlanova njegove ekipe potpisala da će nastaviti
da radi u Sisodijinim poduhvatima, a pitanje plaćanja
bilo je pokopano ispod veliĉanstvenosti takvih njegovih
gestova. »A kad ti je potreban, on je uvek tu«, dodao je
Dţibril. »Kad je Ĉarulata, divna igraĉica-glumica, koju
je on ĉesto angaţovao, morala da se leĉi od raka,
odjednom su se, prekonoć, za nju našli oni godinama
neplaćani honorari.«
A ovih dana, zahvaljujući jednom nizu
iznenaĊujuće uspešnih, »kasa-štih«-filmskih hitova,
pravljenih po starim priĉama iz jednog Katha
(upanišada)-Sarit-Sagar izvoda - »Ĉitavog jednog
okeana priĉa«, duţih od Hiljadu i jedne noći i isto tako
fantastikovanih - Sisodija nije više bio baziran samo u
svom malom birou u Bombaju, već je imao i svoje
stanove u Londonu i Njujorku, i Oskare u svojim
klozetima. Priĉa se da on drţi u svom buĊelaru
fotografiju hongkonškog producenta kung-fua Ran Ran
Soa, navodno njegovog idola, ĉije ime uopšte nije mogao
da izgovori. »Nekad kaţe ĉetiri puta Ran, a ponekad i
ĉitavih šest puta«, rekao je Dţibril Eli, koja je bila srećna
što ga vidi kako se smeje. »Ali, ne mogu da se zakunem.
To je samo priĉa meĊu filmadţijama.«
 Eli je Sisodiji bila veoma zahvalna zbog njegove
paţnje prema Dţibrilu. Izgledalo je da ĉuveni producent
ima neograniĉeno slobodno vreme, dok je Elin dnevni
spisak obaveza baš tada bivao sve veći. Bila je potpisala
ugovor o propagiranju jednog ogromnog lanca
proizvoĊaĉa zamrznutih namirnica ĉiji je reklamni agent,
g. Hal Valans, rekao Eli za jednim zajedniĉkim moćnim
doruĉkom - grejpfrut, tost, kafa, itd. - sve po
»dorĉesterskim« cenama - da njen profil koji »sjedinjuje
pozitivne parametre (za naše klijente) ,hladnoće’ i
,hladnog’, stoji upravo na odgovarajućoj liniji. Neke
filmske zvezde tu završe kao vampiri koji odsisavaju
paţnju gledalaca sa naziva proizvoda koje reklamiraju,
ali ovo vaše nastupanje deluje kao prava sinergija -
sjedinjena akcija«. I tako je ona pred kamerama
presecala vrpce i otvarala nove trţnice sa zamrznutim
namirnicama, a bilo je tu i skupova trgovaca, gde je ona
davala izjave za štampu, i reklamnih spotova sa brdima
od sladoleda pored nje; a osim toga, i redovnih sastanaka
sa dizajnerima i proizvoĊaĉima turistiĉke i planinarske
opreme s njenim autogramima, u ĉitavim nizovima; i,
naravno, prikladnih programa o njoj samoj, znamenitoj
planinarki. Upisala se i na mnogo hvaljeni kurs
borilaĉkih veština g. Dţošija u lokalnom sportskom
centru, ali je i nastavila da forsira svoje noge, trĉeći pet
milja dnevno oko Fildsa, uprkos bolu sliĉnom hodanju
po razbijenom staklu. »Nema pop pop problema«,
Sisodija bi je otpremao od kuće, mašući joj veselo. Ja ću
ses ses sedeti ovde sve dok se vi ne vrt vrt vratite. Biti sa
Dţibrilom, za mene je pip pip privilegija.« Ostavljala ga
je da zabavlja Farištu svojim neiscrpnim anegdotama,
gledištima i ćaskanjem o opštim stvarima, a kad se
vraćala kući, on bi i dalje bio ţivahan. Slušala je njihov
razgovor o nekoliko glavnih tema; naroĉito njegove
mnoge izjave o Nevoljama sa Englezima. »Nevolja sa
Eng-englezima je u tome što se njihova isis-istorija
dogaĊala tamo preko m-m-m mora, te tako oni n-n-n ne
znaju šta to znaĉi.« - »Ĉiĉi ĉitava tajna neke veĉerinke u
Londonu je u tome da pozoveš više drugih gos gostiju
nego Engleza. Kad su oni u manj manjini, onda se lepo
popo-našaju; inaĉe si u nevolji.« - »Otidi samo u onu
kuku Kuću jeje Jeze i Uţasa i videćeš šta neva ne valja
kod Engleza. A oni to stva stvarno vole - one lele leševe
u kaka kadama punim kr-krvi, lude berbere, ece ece tera.
A novi novine im pune uvr uvr uvrnutog seksa i smrti. A
sve-svetu priĉaju kako su oni uzdr uzdrţani, upor uporni
i tako dalje, a mi smo dovoljno glu glupi da u to
verujemo.« Dţibril je slušao tu zbirku predrasuda, drţeći
se kao da sve to odobrava, što je Eli duboko
ozlojeĊivalo. Zar su ta uopštavanja stvarno bila sve što
su oni videli u Engleskoj? »Nisu«, sloţio se Sisodija uz
drzak osmeh. »Ali se dobro ose ose osećam kad se ovako
ispu ispu ispucam.«
Kad su psihijatri Moudzlija rešili da Dţibrilu
preporuĉe znatno smanjenje doza lekova, Sisodija je već
toliko bio postao nešto kao komad nameštaja pored
Dţibrilovog kreveta, neka vrsta nezvaniĉnog,
ekscentriĉnog i zabavnog roĊaka-besposliĉara, da su se
Dţibril i Eli zapanjili kad je on otvorio svoju klopku.

*
 Sisodija je bio u dodiru sa svojim kolegama u
Bombaju: sa onih sedam producenata koje je Dţibril bio
ostavio u nezgodnom poloţaju kad se ukrcao u Bostan,
let 420 kompanije Air India. »Svi su odu-oduševljeni
vešću da si ti preţiveo onu nesreću«, obavestio je on
Dţibrila. »Ali, naţa naţalost, sad je iskr iskr iskrslo
pitanje tvog raski raskidanja ugovora.« I mnoga druga
pravna i fiziĉka lica su takoĊe bila zainteresovana da
preporoĊenog Farištu tuţe sudu zbog velike štete a radi
odštete, posebno jedna starleta po imenu Pimpl
Bilimorija, koja je navela gubitak prihoda i
profesionalnu štetu. »I sve to moţe da iznese mili mili
milione rupija«, reĉe Sisodija sa oţalošćenim izrazom
lica. Eli je bila ljuta. »Vi ste uskomešali to gnezdo
stršljena«, rekla mu je. »Trebalo je da znam: bili ste i
suviše dobri da biste bili iskreni.«
Sisodija se uzbudi. »U pi pi pi - «
»Ovde je jedna dama«, upozori ga Dţibril, i dalje
malo ošamućen od droga; ali Sisodija je vetrenjaĉki
mahao rukama, pokazujući da pokušava da protera reĉi
kroz svoje od uzbuĊenja cvokotave zube. I najzad: »U
pitanju je smanjenje štete. Moja namera. Ne prevara, vi
n-n-n ne smete tako da mis mis mislite.«
Po onome što je Sisodija sad govorio, niko tamo
kod kuće u Bombaju nije stvarno ţeleo da tuţi Dţibrila,
da na sudu ubije koku koja zlatna jaja nosi. Sve stranke
priznaju da je sada nemoguće ponovo pokrenuti stare
projekte: glumci, reţiseri, glavni ĉlanovi ekipa, pa ĉak i
tonsko osoblje i miks-pultovi rade na drugim projektima.
Dalje, sve stranke priznaju da je Dţibrilov povratak iz
mrtvih stvar komercijalne vrednosti, veće od gubitka na
propalim filmovima; pitanje je samo kako to najbolje
iskoristiti, za dobro svih zainteresovanih. Njegov
dolazak u London govori o mogućnosti stvaranja
meĊunarodnih veza, moţda i prekomorskih fondova,
korišćenja neindijskih lokacija za snimanje, uĉešće i
»stranih starova«, itd.: ukratko, za Dţibrila je bilo vreme
da se iz svoje povuĉenosti pojavi i ponovo stane pred
kamere. »Ti nemaš drugog iz-iz-izbora«, objašnjavao je
Sisodija Dţibrilu koji je sedeo uspravno u krevetu
pokušavajući da razbistri glavu. »Ako to odbiješ, oni će
svi zajedno da krenu protiv tebe, i tu ti ni tvoja sere sere
sereća neće pomoći. Bankrotstvo, roro robija, ĉaĉa
ĉabar.«
Sisodija se svojom štoserskom priĉom ufurao u
krug ljudi od poverenja: sve glavne budţe su se sloţile
da mu u ovom sluĉaju daju odrešene ruke i izvršnu vlast,
a on je napravio ĉitav jedan paket mera. Preduzetnik
baziran u Britaniji, Bili Batuta, voljan je da investira i u
funtama sterlinga i u »zlatnim rupijama«, svoje
nerepatrijabilne profite od raznih britanskih filmskih
distributera na indijskom potkontinentu, koje je on
preuzeo kao kompenzaciju za keš-lovu isplaćenu u
konvertibilnim valutama, uz dobar skonto. Svi indijski
producenti daće svoje doprinose, a gci Pimpl Bilimoriji,
da bi ćutala, biće ponuĊeno nekoliko epizodnih uloga,
bar dve plesaĉke numere. Snimanje bi obuhvatilo tri
kontinenta - Evropu, Indiju i obalu Severne Afrike.
Dţibrilovo ime ide iznad naslova filma i on dobija tri
odsto od producentskog neto-profita... »Deset odsto«,
prekide ga Dţibril, »ili dva od bruto-prihoda.« Svest mu
se oĉigledno razbistravala. Sisodija nije ni trepnuo.
»Deset ili dva«, sloţi se on. »A što se tiĉe prethodne
reklamne kampanje...«
 »Ali koji je to projekt?« Eli Koun je htela da ĉuje.
Mister »Viski« Sisodija zablista osmehom od uva do
uva. »Draga ma-madam«, reĉe on. »Dţibril će da igra
arhanĊela, Gavrila.«

Ponuda se odnosila na seriju filmova, kako

istorijskih tako i savremenih, o jednom dogaĊaju iz
anĊelove duge i sjajne karijere; najmanje-trilogija. »Ma
nemojte mi reći«, reĉe Eli, rugajući se tom malom,
blistavom mogulu. Dţibril u Dţahiliji, Dţibril susreće
Imama, Dţibril i Devojka sa Leptirima. Sisodija nije bio
nimalo zbunjen, već je ponosito klimao glavom. »Sin sin
sinopsisi, provizorna scenarija i po po podela uloga već
su nam uveliko u ru ru rukama.« Ovo je za Eli bilo i
suviše. »Cela ta stvar smrdi«, razbesne se ona i krenu ka
njemu, a on se povlaĉio; klecala su mu kolena, i
pokušavao je da je umiri, uzmiĉući pred njom, dok ona
nije stvarno poĉela da ga juri po celom stanu, sudarajući
se sa stvarima, lupajući vratima. »To je iskorišćavanje
njegove bolesti, to nema nikakve veze sa njegovim
sadašnjim potrebama, to je pokazivanje krajnjeg prezira
prema njegovim vlastitim ţeljama. On se povukao; zar
vi, ljudi, ne moţete to da poštujete? On ne ţeli da bude
filmski star. I molim vas stanite već jednom. Neću vas
pojesti.«
On prestade da beţi, ali je, za svaki sluĉaj, ostao da
stoji iza jedne sofe koja ih je razdvajala. »Molim vas da
saha saha sahavatite da je to imp imp imp«, vikao je, a
zamuckivanje mu je od uzbuĊenja paralisalo jezik. Je l’
moţe mes mes mesec da se povuĉe? A osim toga,
izvinite, tamo je njegovih sed sed sedam potpisa na ug
ug ug. Na ugovorima. I to njega apso apso apsolutno
vezuje. Sem ako ne odluĉite ili sve dok ne odluĉite da ga
pus pus pustite da ga vezuju tamo u papapa.« I, sav
znojav, odustade.
Gde tamo?«
»U Pagal Khani. U ludnici. To bi bio drugi izzz-
laz.«
Eli podiţe jednu tešku mesinganu mastionicu u
obliku Mont Everesta, spremajući se da je baci na njega.
»Vi ste pravi tvor«, krenu ona, ali tada se Dţibril pojavio
na vratima; stajao je, još priliĉno bled i mršav, sa upalim
oĉima. »Aleluja«, reĉe on, »ĉini mi se da ja to ţelim.
Moţda mi je potrebno da se vratim svom poslu.«

»Dţibril-sahib! Ne umem vam reći koliko se

radujem. Zvezda je ponovo rodena.« Bili Batuta je bio
jedno iznenaĊenje: nije to više bila ona ajkula sa-
briljantinom-zalizanom-kosom-i-prstenjem-na-rukama iz
traĉerskih rubrika ţute štampe; sad je bio neupadljivo
odeven u blejzer sa mesinganim dugmićima i blu dţins-
pantalone, a umesto samouverenog petlićkog šepurenja
koje je Eli oĉekivala da vidi, drţao se sa gotovo
kolenopriklonom obazrivošću i poštovanjem. Bio je
pustio lepu bradicu sa kojom je zapanjujući liĉio na
Hristovu sliku sa Torinskog pokrova. Doĉekujući njih
troje (Sisodija je Dţibrila i Eli dovezao svojom
limuzinom, a šofer, Najdţel, u strogoj livreji, ĉovek
poreklom sa ostrva Sv. Lucija iz Kariba, sve vreme je
priĉao kako je svojim munjevitim refleksima spasavao
mnoge druge pešake od teških povreda i smrti, ubacujući
u ta svoja sećanja i priĉu o razgovorima biznismena
preko automobilskog telefona u vezi sa nekim
tajanstvenim poslovima, gde se grdna lova pominjala),
Bili je toplo stegao Elinu ruku, a zatim pao na Dţibrila i
zagrlio ga u svojoj ĉistoj i zaraznoj razdraganosti.
Njegova partnerka Mimi Mamulijan bila je manje
impresionirana susretom. »Sve je sreĊeno«, objavila je.
»Zabave, starlete, paparaci, razgovori na televiziji, razne
glasine, male aluzije na skandale: sve što jedna svetska
figura zahteva. Cveće, liĉna bezbednost, ugovori na
milionske sume funti sterlinga. Osećajte se kao kod
kuće.«
To je u glavnim crtama tako zamišljeno, pomislila
je Eli. Njeno poĉetno suprotstavljanje ĉitavom tom planu
bilo je nadvladano Dţibrilovim liĉnim zanimanjem za
stvar, koje je, zatim, njegove lekare pobudilo da se s tim
sloţe, ocenjujući da će njegov povratak u poznatu mu
sredinu - odlazak kući, na neki naĉin zaista biti
blagotvoran. A na Sisodijinu kraĊu onih snoviĊenskih
priĉa koje je slušao sedeći kraj Dţibrilove postelje,
moglo bi da se gleda kao na pruţanje mogućnosti da do
izraţaja doĊe Dţibrilova sklonost ka sluĉajnim srećnim
otkrićima: jer kad bi te priĉe jednom bile jasno
postavljene u veštaĉkom, izmišljenom svetu filma, to bi
Dţibrilu takoĊe trebalo da olakša njihovo viĊenje kao
fantazije. Taj Berlinski Zid izmeĊu njegovog sna i jave
lepo bi mogao da se brţe rekonstruiše, kao ishod.
Osnovna je stvar bila u tome da to vredi pokušati.
 Stvari (pošto su stvari) nisu se razvijale sasvim
onako kako je bilo planirano. Eli je bila ljuta zbog
preteranog mešanja Sisodije, Batute i Mimi u Dţibrilov
ţivot. Preuzeli su njegovu garderobu i svakodnevno
staranje o njemu i preselili ga iz Elinog stana, izjavivši
da još nije vreme za neku Dţibrilovu »stalnu vezu« -
zbog njegovog »imidţa«. Posle Dţibrilovog kraćeg
boravka u »Ricu«, filmski glumac je dobio tri sobe u
Sisodijinom pećinastom ali dizajnerski šik stanu u
jednom starom bloku manjih palata blizu Grouvner
Skvera - sve sam Art Deco dvadesetih godina ovog veka,
sa mermernim podovima i pastelnim tapetama na
zidovima. Dţibrilovo pasivno prihvatanje tih promena
bilo je ono što je Eli najviše dovodilo do besa, pa je
poĉinjala da shvata veliĉinu koraka koji je on bio
napravio kad je iza sebe ostavio ono što je oĉevidno
predstavljalo njegovu drugu prirodu i došao da nju juri.
A sad - pošto je opet tonuo natrag u taj svet naoruţanih
telohranitelja i sluškinja sa doruĉkom na posluţavniku
uz kikotanje - da li će on sad da je šutne i šupira onako
dramatiĉno kao što je ušao u njen ţivot? Da li je ona
doprinela toj njegovoj seobi u suprotnom smeru, posle
koje će je on moţda ostaviti na cedilu? Dţibril je sad
buljio na nju iz novina, magazina, televizora, sa jednim
mnoštvom raznoraznih ţena obešenih o njegovu ruku,
cereći se blesavo. Ona se grozila toga, ali on je
izbegavao da to zapaţa. »Zbog ĉega si zabrinuta?«
odbijao je njeno gunĊanje, dok je tonuo u jedno koţno
kanabe veliĉine manjeg kamiona. »To su samo prilike za
fotografisanje: posao, i to je sve.«
A najgore od svega je bilo to što je on postao
ljubomoran. Kad se oslobodio teških droga, i kad je
njegov rad (kao i njen) poĉeo da im nameće odvojen
ţivot, Dţibril je ponovo poĉeo da biva posesivan na onaj
iracionalni naĉin, kroz nekontrolisanu sumnjiĉavost koja
je onda izazvala onu njihovu smešnu svaĊu zbog
Brunelovih karikatura u stripu. Kad god bi se sastali, on
bi je propuštao kroz svoj mlin i podrobno ispitivao: gde
je bila, kojeg je muškarca srela, šta je on radio, da li ga je
podsticala da joj se udvara? Ona se osećala kao da se
guši. Njegova duševna bolest, pa novi uticaji u njegovom
ţivotu, i sad još ovaj njegov noćni trećerazredni
postupak prema njoj: bilo je to za nju kao da je njen
stvarni ţivot - onaj koji je ona ţivela, onaj koji joj je tu
visio u neizvesnosti i za koji se borila - bivao sahranjivan
sve dublje ispod ove lavine nepravednosti. A šta je sa
onim što je MENI potrebno, ţelela je da vrisne, kad ću ja
moći da se jednom sredim? Dovedena do same ivice
samoobuzdavanja, pitala je, kao poslednje pribeţište,
svoju majku za savet. U staroj radnoj sobi njenog oca, u
kući na Moskovskom drumu - koju je Alicija odrţavala
upravo onako kako je to Oto voleo, sem što je ona
zavese drţala razmaknute da pusti unutra onoliko
svetlosti koliko je Engleska mogla da joj pruţi, a tu je
sad bilo i vaza sa cvećem, na strateškim mestima -
Alicija joj je pokazala nešto više od svoje zamorenosti
ovim svetom. »Dakle, ţivotni planovi jedne ţene
poremećeni ţivotnim planovima jednog muškarca«,
rekla je ona, ali ne neljubazno. »Pa, onda, dobrodošla u
svoj rod. Meni je ĉudno što si ti izgubila samokontrolu.«
I Eli je priznala: htela je da ga ostavi, ali je videla da ne
moţe. Ne samo zato što bi osećala krivicu zbog
napuštanja jednog ozbiljno bolesnog ĉoveka, već i zbog
»velike strasti«, zbog one reĉi koja joj je i dalje sušila
usta i vezivala jezik kad je htela da je izgovori. »Ti ţeliš
njegovo dete«, ukaza joj Alicija na to. Eli buknu, isprva.
»Ja ţelim svoje dete«, a zatim, smirivši se naglo, ubrisa
nos, klimnu glavom, bez reĉi, i samo što ne zaplaka.
»Vidim ja da ti ţeliš da ispitaš svoju glavicu«,
tešila ju je Alicija. Otkad njih dve nisu bile ovako
zagrljene? A to će im moţda biti i poslednji put... Alicija
je neţno grlila svoju ćerku, pa joj je rekla: »Nemoj više
da plaĉeš. A sad da ĉuješ jednu dobru vest. Tvoje stvari
su moţda u lošem stanju, ali je zato tvoja stara majka u
dobroj formi.«
Pojavio se jedan ameriĉki profesor univerziteta,
izvesni Boniek, veliki budţa u genetiĉkom inţenjerstvu.
»Nemoj odmah da prasneš, draga moja, ti ništa ne znaš o
tome, nije to Frankenštajn i pravljenje svih onih
monstruma, to ima mnoge korisne primene«, reĉe Alicija
sa oĉiglednom nervozom, a Eli, savlaĊujući svoje
iznenaĊenje i svoje sopstveno nezadovoljstvo sa crvenim
oĉnim kapcima, prsnu u oslobaĊajući smeh sa grcanjem i
gušenjem; u ĉemu joj se i majka pridruţi. »U tvojim
godinama«, prostenja Eli, »treba da se stidiš.« - »Ali ja,
jok«, reĉe joj buduća gĊa Boniek. »Profesor, i to u
Stanfordu, u Kaliforniji, pa mi on, tako, donosi i sunce.
Imam nameru da se tamo satima sunĉam, da bih dobila
lepu boju.«

Kad je otkrila (izveštaj koji je sluĉajno našla u

fioci pisaćeg stola u palazzo-Sisdija) da je Dţibril uzeo
detektiva da je prati, Eli je, konaĉno, sve prekinula.
Naţvrljala je pisamce - Ovo me ubija - koje je uvukla u
izveštaj i zajedno s njim stavila na pisaći sto; i otišla bez
zbogom. Dţibril je nije pozvao telefonom. On je tih dana
bio na probama svog velikog ponovnog nastupa pred
publikom pri kraju poslednje epizode uspešne scenske
serije Song-and-Dance Shows sa predstavljanjem
indijskih filmskih zvezda, sa jednom od trupa Bili Batute
u pozorištu Erls Kort. Bilo je predviĊeno da Dţibril ne
bude najavljen, već da se pojavi kao glavno iznenaĊenje,
koje treba da zaĉas zaustavi i šou i dah gledalaca, pa je
zato već nedeljama probao i uveţbavao svoju igraĉku
partiju zajedno s ansamblom: takoĊe se ponovo
upoznavao sa veštinom pevaĉkog otvaranja usta
naprazno uz »plejbek«-muziku. Glasine o identitetu
Tajanstvenog Ĉoveka ili Mraĉne Zvezde bile su paţljivo
sraĉunate i lansirane od Batutinih promotera, a
Valansova reklamna agencija bila je angaţovana za
izmišljanje jednog niza »podbadaĉkih« radio-reklama i
kampanju plakatskog oglašavanja. Dţibrilovo
pojavljivanje na bini Erls Korta - (trebalo je da bude
spušten odozgo, iznad binskog prostora, okruţen
oblacima od kartona i dimom) - bilo je zamišljeno kao
vrhunac engleskog segmenta njegovog ponovnog ulaska
u super-starstvo; a sledeća stanica - Bombaj. Napušten,
kako je on to nazvao, od Aleluje Koun, on je još jednom
»odbio da puzi«; i bacio se na posao.
Sledeća stvar koja je otišla ukrivo bilo je hapšenje
Bilija Batute u Njujorku zbog njegovog prevarantskog
satanskog štosa. Eli, ĉitajući o tome u nedeljnim
novinama, progutala je ponos i pozvala telefonom
Dţibrila u prostorijama za probe, da ga upozori na
opasnost njegovog kretanja u društvu tih patentiranih
kriminalnih elemenata. »Batuta je gangster«, odluĉno mu
je rekla. Ceo onaj njegov stav bio je laţna predstava,
falš-igra. On je hteo da bude glavna fora meĊu bogatim
udovicama Menhetna, a nas je pretvorio u svoje probne
gledaoce. Taj tipus s bradicom! Pa onda onaj njegov
šatro-koleški blejzer! Tako ti boga: kako smo mogli da
nasednemo na te njegove štosove?!« Ali Dţibril je bio
hladan i rezervisan; ona ga je, po njegovom shvatanju,
bila odbacila, šupirala, i on nije hteo da prima savete od
prebeglice. A osim toga, Sisodija i Batutina ekipa
promotera su ga uverili - on ih je pre toga dobro ispitao -
da Bilijevi problemi ne mogu da utiĉu na gala-premijeru
(Filmmela je bio njen naziv) jer su finansijski aranţmani
i dalje bili solidni, novac za honorare i garancije već je
bio izdvojen, a svi bombajski starovi su potvrdili svoje
uĉešće, i saraĊivaće po planu. »Plaplanovi se brzo
ispunjavaju«, tvrdio je Sisodija. »Šoušou mora da ide
dalje.«
A sledeća stvar koja je otišla ukrivo bila je u
samom Dţibrilu.

Sisodijina rešenost da publici dopusti samo da

nagaĊa ko je ta Mraĉna Zvezda, znaĉila je da će Dţibril
morati da uĊe, u burnusu sa kapuljaĉom, na zadnji ulaz
za glumce teatra Erls Kort. Tako da i njegov pol ostane u
tajnosti. Dobio je najveću glumaĉku garderobu - (na
vratima se nalazila prikaĉena jedna crna petokraka
zvezda) - gde ga je, bez ikakve ceremonije, svojom
rukom zakljuĉao kolenasti producent sa velikim crnim
naoĉarima. U garderobi je Dţibril našao svoj anĊelski
kostim zajedno sa jednom napravom koja je, kad se
priĉvrsti oko glave, palila sijalice na temenu i stvarala
iluziju oreola; i lokalni televizor-monitor na kojem je
mogao da prati šou - a sad je na ekranu gledao scene
koje su prethodile njegovoj pojavi - Mitun i Kimi Ċipaju
u disco-štimungu; Dţajaprada i Reha (nema veze: mega-
-zvezda a ne fantom na ćilimu) kraljevski se predaju
intervjuisanju na sceni, pri ĉemu Dţaja otkriva njene
poglede na poligamiju, dok Reha fantazira o
alternativnim ţivotima - »Da sam roĊena izvan Indije,
ja bih sad bila slikarka u Parizu«; Sridevi se onereĊuje
(piški) u svoj sari - i dolazi vreme da on zauzme svoje
mesto u »rimskim bornim dvokolicama« (pokretanim
ĉekrkom) visoko gore iznad bine. Tu mu se nalazio i
jedan beţiĉni telefon, preko kojeg ga je Sisodija izvestio
da je pozorište puno - »Sve vrste gledalaca«, likovao je, i
nastavio da iznosi Dţibrilu svoju tehniku analiziranja te
gomile sveta: Pakistanci se poznaju po tome što su
upicanjeni do guše, Indijci po neformalnoj odeći, a
Bangladešani po lošoj - »po svim onim pur pur-purnim i
rozi rozikastim bojicama i zala zala zlatu koje m-m-m
mnogo vole« - mada je taj telefon inaĉe bio miran; i,
najzad, tu je našao i jednu veliku kutiju, šareni paket od
njegovog paţljivog producenta, iz kojeg je ispala slika
gce Pimpl Bilimorije s ljupkim osmehom i mnoštvom
zlatnih mašnica. Bioskop je bio u gradu.

*
 Neobiĉno osećanje je poĉinjalo - to jest, ono mu se
vratilo - kad se našao gore u »dvokolicama« ĉekajući da
ga spuste na binu. Zamišljao je sebe kako se kreće putem
na kojem će mu svakog trenutka biti ponuĊen izbor - ta
misao mu se sama formirala u glavi bez ikakve njegove
pomoći - izbor izmeĊu dve realnosti, izmeĊu ovog sveta
i onog drugog koji se takoĊe tu nalazio, vidljiv ali
neviĊen. Osećao je da je spor, teţak, udaljen od
sopstvene svesti, i shvatio je da on nema ni
najmaglovitiju predstavu o tome koji bi put mogao da
izabere, u koji bi svet mogao da uĊe. Lekari su imali
pogrešan stav, sad je on to uvideo, kad su ga leĉili od
šizofrenije; cepanje liĉnosti nadvoje nije se odigravalo u
njemu nego u vasioni. Kad su dvokolice s njim poĉele da
se spuštaju ka golemoj plimi huke i buke koja je
poĉinjala da buja ispod njega, on se preslišavao šta prvo
treba da kaţe, svoju uvodnu repliku - Moje je ime Dţibril
Farišta, i ja sam se vratio - i tu svoju repliku je ĉuo, tako
reći, u stereo-zvuku jer je i ona pripadala i jednom i
drugom svetu, sa drugaĉijim znaĉenjem u svakom; i sad
ga osvetliše mlazevi svetlosti reflektora, on visoko
podiţe ruke, vraćajući se ovenĉan oblacima, -
prepoznade ga masa, prepoznadoše ga i njegove kolege-
izvoĊaĉi; ljudi su ustajali sa svojih seĊišta, svaki ĉovek,
svaka ţena i svako dete u gledalištu, pa su navalili na
binu, nezaustavljivi, kao more. - Prvi ĉovek koji se
zaleteo u njega imao je vremena da vrisne Sećate me se,
Dţibrile? Onog sa šest noţnih prstiju? Ja sam čuvao
našu tajnu; ali sam ipak govorio o dolasku Gospoda
Boga, išao sam ispred vas, bio sam glas koji viče u
pustinji da će krivi postati pravi a hrapava mesta glatka
- ali onda ga je masa odvukla dalje, pa su se ĉuvari reda
sjatili oko Dţibrila, Pazite, oni su se otkačili, vi smesta
morate da - ali on nije odmah otišao već je još stajao
gledajući bizarne »ukrase« na glavama - gumene rogove
- koje je nosila bar polovina ljudi u gomili, da bi liĉili na
demone, kao da su ti rogovi bili simboli njihove
pripadnosti i prkosa; i ĉim je ugledao taj znak svog
protivnika, osetio je kako se vasiona raĉva i krenuo
stazom ka levom krilu bine.
Zvaniĉna verzija onog što se zatim dogodilo,
verzija koju su prihvatila sva sredstva informisanja, bila
je da su Dţibrila Farištu ĉekrkom podigli iz opasne
guţve na istim onim dvokolicama na kojima je bio i
spušten, i iz kojih nije imao vremena da iziĊe; - i da mu
je zato bilo lako da pobegne sa onog izolovanog i
skrovitog mesta visoko gore iznad rulje. Pokazalo se da
je ova verzija bila dovoljno otporna da preţivi »otkriće«
u listiću Glas (Voice) po kojem pomoćnik šefa bine,
zaduţen za rukovanje ĉekrkom nije, i još jednom, nije
pokretao ĉekrk posle spuštanja dvokolica na binu; da su
ta »rimska kolica« u stvari ostala na daskama za sve
vreme nereda koji su stvarali uzbuĊeni oboţavaoci
filmskog glumca; i da je velika lova data scenskom
osoblju iza bine i binskim radnicima da bi ih privoleli da
se sloţe sa izmišljenom priĉom, jer je ona, iako prava
fikcija, bila dovoljno stvarna da bi široka ĉitalaĉka
publika, koja kupuje velike novine, mogla u nju da
poveruje. MeĊutim, glasine da je Dţibril Farišta
odlevitirao sa bine Erls Korta i išĉezao u nebeskom
plavetnilu svojom sopstvenom energijom, brzo su se
širile meĊu azijskim stanovnicima Londona, i bile
pothranjivane mnogim priĉama o oreolu viĊenom kako
struji i treperi iz neke taĉke na njegovom potiljku.
Danima posle drugog nestanka Dţibrila Farište, uliĉni
trgovci i torbari »noviteta« u Brikholu, Vembliju i
Brikstonu prodavali su isto onoliko veštaĉkih oreola-
igraĉaka (najpopularniji su bili zeleni fluorescentni
obruĉići) koliko i onih »rajfova« sa priĉvršćenim parom
gumenih rogova.

A on je lebdeo visoko iznad Londona! Haha, oni

sad nisu više mogli ni da ga dotaknu, oni Ċavoli što su se
bili onako sruĉili na njega u onom pandemonijumu! -
Gledao je dole na grad i video Engleze. Nevolja sa
Englezima je u tome što su oni Englezi: proklete hladne
ribe! mislio je on. - Ţive pod vodom najvećim delom
godine, u dane koji imaju boju noći! - Dakle: tu je sad
bio on, veliki Preobrazitelj, a ovog puta, vala, ima da
doĊe do nekih preobraţenja - prirodni zakoni su zakoni
preobraţavanja prirode, a on je prava osoba koja će se
time koristiti! - Jes’, dapaĉe: ovog puta, jasnost.
Pokazaće on njima - da! - svoju moć. - Tim
nemoćnim Englezima! Zar oni nikad nisu pomišljali na
to da će im se istorija vratiti da ih proganja? - »UroĊenik
je potlaĉena osoba koja neprestano sanja o tome da bude
progonitelj« (Fanon). Engleskinje ga više ne vezuju; ta
konspiracija je otkrivena! - Pa, onda, nek’ se sve magle
nose! On će ovu zemlju iznova stvoriti. On je ArhanĊeo,
Gavrilo. -1 ja sam se vratio!
Lice njegovog protivnika opet je visilo ispred
njega, postajući sve oštrije, sve jasnije. Okruglo lice sa
sarkastiĉnim uvrnućem oko usana; ali njegovo mu je ime
i dalje izmicalo... ča, ča, kao ĉaj? Šah, krajj? Ili nešto
kao (kraljevsko? ĉajno?) plesanje, ĉajanka: Ĉa-ĉa-ĉa. -
Tu negde, pribliţno. - Pa onda sama priroda njegovog
protivnika: samog-sebe-mrzioca, falš-ega-stvaraoca,
samouništitelja. I opet Fanon? »Na taj naĉin individua« -
fanonovski uroĎenik - »prihvata dezintegraciju kao
Boţju volju, klanja se pred doseljenikom i njegovom
bulumentom, i pomoću jedne vrste ponovnog
uspostavljanja ravnoteţe stiĉe duševni mir k’o hladna
stena.« - Daću ja njemu tu hladnu stenu! - UroĊenik i
doseljenik, taj stari sukob koji se sad nastavlja na ovim
vlaţnim ulicama, sa obrnutim kategorijama. - I sad mu
pade na pamet da je on zauvek spojen sa svojim
protivnikom, da su u ĉvrstom zagrljaju, ĉas usta uz usta,
ĉas glava uz rep - dupe-glava, glava-dupe - kao ono kad
su padali na zemlju: kad su se naseljavali. - Stvari se
nastavljaju onako kako su poĉele. - Da, bio je sve bliţi
tom imenu. - Ĉiĉi? Sasa? - Moj drugi, moja ljubav...
... Ne! - Lebdeo je iznad zemlje perivoja i viknuo
uplašivši ptice. - Nema više tih dvosmislenosti koje
stvara Engleska, tih biblijsko-satanskih zabuna! -
Jasnost, jasnost, po svaku cenu jasnost! - Ovaj Šejtan
nije pali anĊeo. - Zaboravi one izmišljotine o »sinu
jutra«; nije ovo dobri deĉak koji je postao loš, već je to
ĉisto zlo. Istina je da on uopšte nije anĊeo! - To stoji
zapisano u Kuranu 18:50 - jasno kao dan. A koliko je
još poštenija ova verzija! Koliko praktiĉnija,
prizemljenija, shvatljivija! - Ibis/Šejtan simboli mraka,
Dţibril simbol svetlosti. - Napolje, napolje sa tim
sentimentalnostima: spajanje, čvrsto vezivanje u jedno,
ljubav. Traţi, naĊi i uništi: to je sve.
... O ti najklizaviji, najĊavolskiji od svih gradova!
- U kojem se ovakva kruta, stroga suprotstavljanja dave
u beskonaĉnoj, sivoj magli. - Koliko je On samo bio u
pravu, na primer, što je iz sebe izagnao one satansko-
biblijske sumnje - one u vezi sa Boţjom nevoljnošću da
dopušta neslogu meĊu svojim anĊelima-poruĉnicima -
jer kako Ibis/Šejtan nije bio anĊeo, tako ni za Boţanstvo
nije bilo otpadnika koje bi trebalo suzbijati; i onih u vezi
sa zabranjenim voćem, i sa Boţjim pretpostavljenim
uskraćivanjem moralnog izbora svojim stvorenjima; jer
nigde u celoj Propovedi nije bilo tog Drveta (kako piše u
Bibliji) zvanog Koren Poznanja dobra i zla. To je,
prosto, bilo neko drugo Drvo! Kad je Šejtan iskušavao
Rajski par, on je to drvo nazvao samo »Drvetom
besmrtnosti« - a pošto je on bio laţov, istina (otkrivena
inverzijom) bila je u tome da je to zabranjeno voće
(jabuke nisu posebno naznaĉene) visilo na Drvetu Smrti,
ništa manje, na ubici ljudskih duša. - I šta je ostalo od
tog Boga koji se plašio moralnosti? Gde bi se On mogao
naći? - Samo tamo duboko, dole, u engleskim srcima. -
Koja je on, Dţibril, došao da preobrazi.
Abrakadabra! Ćiri-bu ćiri-ba!
Hokus pokus preparandus!
Ali odakle bi trebalo da poĉne? - Pa, onda, nevolja
s Englezima je njihova sopstvena nevolja:
Njihova:
Jednom rečju, Dţibril sveĉano izjavi, njihova
klima.
Lebdeći na svom oblaku, Dţibril Farišta je došao
do zakljuĉka da je moralna maglovitost Engleza
meteorološki prouzrokovana. »Kad dan nije topliji od
noći«, rasuĊivao je on, »kad svetlost nije svetlija od
mraka, kad zemlja nije suvlja od mora, onda je jasno što
ljudi ne mogu da prave razlike, te poĉinju da vide sve -
od politiĉkih stranaka do religijskih uverenja - kao
maltene-iste-stvari, ništa-za-biranje, niti za-uzimanje-ili-
davanje. Kakva ludorija! Jer istina je ekstremna, to je
tako a nije onako, to je on a nije ona; to je stvar
pripadništva, a ne sport za gledaoce. To je, ukratko,
nešto uspaljeno. »Grade« viknu on, a glas mu se valjao
preko metropole kao grmljavina, »ja ću te zato
tropikalizovati.«
Dţibril je nabrajao koristi od njegovog
nameravanog preobraţavanja Londona u tropski grad:
OdreĊenija definicija moralnosti, ustanovljenje sijeste -
odmora popodnevnog, razvoj ţivih i ekspanzivnih
obrazaca ponašanja stanovnika, viši kvalitet popularne
muzike, nove ptice na drveću (veliki ameriĉki papagaji,
ćubaste papige, pauni), novo drveće ispod ptica
(kokosove palme, tamarind, ban’jan-smokva sa visećom
bradom). Poboljšan ţivot na ulicama, cveće vrištećih
boja (purpurno crveno, jarko crveno, neonski zeleno),
dugorepi majmunćići u krošnjama hrastova. Jedan nov,
ogroman super market za prodaju kućnih er-kondišning
aparata, plafonskih ventilatora, zapaljivih serpentinica i
sprejova protiv komaraca. Industrija za preradu
kokosovog vlakna i proizvodnju kokosovog ulja.
Povećana privlačnost Londona kao centra
meĎunarodnih konferencija, itd.; bolji kriketaši; veći
naglasak na vladanje loptom meĎu profesionalnim
fudbalerima, tradicionalno i bezdušno englesko
zalaganje za »visok radni učinak«, sada malo zastareo
zbog vrućine. Religijska gorljivost, političko vrenje,
obnova zanimanja za inteligenciju. Likvidacija britanske
rezervisanosti; odbacivanja flaša sa vrelom vodom iz
ledenih kreveta zauvek i umesto njih, u uspaljene noći,
vršenje lagane i miomirisne ljubavne radnje. Pojava
novih društvenih vrednosti: upadanje nenajavljenih
prijatelja jedni drugima u kuću, zatvaranje domova
starih roditelja, naglasak na širenje porodice.
Začinjenija jela; upotreba i vode osim toaletnog papira u
engleskim klozetima; radosno trĉanje u kompletnoj odeći
bez mantila kroz prve monsunske kiše.
Štete: kolera, tifus, legionarska bolest, bubašvabe,
prašina, galama, kultura neumerenosti.
Stojeći na horizontu i šireći ruke da ispuni nebo,
Dţibril uzviknu: »Neka bude tako.«
Tri stvari se brzo Ċogodiše.
Prva je bila u tome da su nezamislivo kolosalne,
elementarne sile transformacijskog procesa grunule iz
njegovog tela (jer, zar on nije bio njihovo otelovljenje?) i
da je privremeno bio savladavan nekim toplim,
vrtoglavim opterećenjem, opojnim mućenjem svesti
zbog ĉega je morao zaĉas da zaţmuri.
Druga je bila, ĉim je zaţmurio, da se rogati jareći
lik g. Saladina Ĉamĉe pojavio na ekranu Dţibrilove
svesti, u oštrim i jasnim crtama, da bolje nisu mogle biti;
zajedno sa, kao titlom ispod lika, imenom njegovog
protivnika.
A treća stvar bila je to da se Dţibril Farišta, kad je
otvorio oĉi, ponovo našao, klonuo, pred vratima stana
Aleluje Koun, moleći je za oproštaj i kukajući O Boţe, to
se dogodilo, to se stvarno opet dogodilo.
 *

Ona ga je smestila u krevet; on je osećao kako beţi

u san, roneći glavaĉke u nj, daleko od pravog-pravcatog
Londona i u pravcu Dţahilije, jer mu je strah bio prešao
preko srušenog graniĉnog zida i poĉeo da se ušunjava u
sate njegovog budnog stanja.
»To je kod njega neki nagon za stalnim vraćanjem
kući: ludo jurcanje od jednog do drugog«, rekla je
Alicija kad joj je ćerka preko telefona saopštila najnoviju
vest. »Ti bi morala da instaliraš neki signal, nešto kao u
onim kolima hitne pomoći.« Kao i obiĉno, ona je svoju
brigu skrivala iza svog crnog humora. I konaĉno je rekla
sledeće: »Ovog puta budi razumna, Aleluja, je l’ hoćeš?
Sad ga, blago meni, smesti u ludnicu.«
»Videćemo, majko. On je baš sad zaspao.«
»Znaĉi li to da neće više da se budi?« odvratila je
Alicija, a zatim se obuzdala. »U redu, znam, to je tvoj
ţivot. Ĉuj, moţda i ova promena vremena utiĉe na
njega? Kaţu da će to mesecima potrajati: ,blokirana
šema’, ĉula sam to na televiziji, kiše nad Moskvom, dok
je ovde zavladao neki tropski talas vrućine. Zvala sam
Bonieka u Stanfordu i rekla sam mu: sad i mi ovde u
Londonu imamo vašu klimu.«
 VI POVRATAK U DŽAHILIJU

Kad je pesnik Baal video kako se jedna suza boje

krvi pojavljuje u uglu levog oka statue Al-Late u Kući
Crnog kamena, on je shvatio da je Prorok Mahaund na
putu svog povratka u Dţahiliju, posle izgnanstva od
ĉetvrt veka. Ţestoko je podrigivao - bila je to napast
godina njegovih, zadebljavanje jezika kao i debljanje tela
mu, postepeno zgrušavanje krvi, što je Baala, u njegovoj
pedesetoj godini ţivota, bilo pretvorilo u figuru sasvim
drukĉiju od one njegove nekadašnje mlade i ţivahne.
Ponekad je imao osećanje da je i sam vazduh deblji nego
ranije, da mu se opire, te ga i posle kraćeg hodanja
ostavlja u stanju zadihanosti, sa bolom u ramenu i nekom
nepravilnosti u grudima... a i Mahaund je sigurno bio
drukĉiji nego ranije, dok se sad, u svom sjaju i svemoći
vraćao u mesto iz kojeg je praznih šaka, pa ĉak i bez
ţene, pobegao. Mahaund u svojoj šezdeset-petoj. Naša se
imena susreću, razdvajaju, i susreću ponovo, mislio je
Baal, ali ljudi koji se sa svojim imenima kreću po svetu,
ne ostaju isti kao imena. Ostavio je kip Al-Late, izronio
na sunce i iza sebe ĉuo neki kratki prigušeni kikot.
Okrenuo se, sa naporom; nikog nije video. Samo jedan
skut ogrtaĉa koji je nestajao iza ugla. Ovih dana, Baal sa
izlizanim petama, ĉesto je izazivao kikot kod stranaca,
na ulici. »Barabo!« viknuo je on iz sveg glasa i
skandalizirao druge poklonike u Kući. Baal, ostareli
pesnik, opet se nepristojno ponaša. On sleţe ramenima i
krenu svojoj kući.
 Grad Dţahilija nije više bio sazdan od peska. Sto
će reći da su prohujale godine, ĉarolije vetrova, dejstvo
Meseca-skamenjivaĉa, ljudska zaboravnost i neizbeţnost
napretka oĉvrsli grad, te je on tako izgubio svoja stara,
promenljiva, provizorna svojstva opsene u kojoj su ljudi
mogli da ţive, i postao prozaiĉno mesto, svakodneviĉno i
(kao i njegovi pesnici) siromašno. Mahaundova ruka
beše postala dugaĉka; njegova moć je opasavala
Dţahiliju, prekinula protok krvi njegovog ţivota,
hodoĉasnika i karavana. Sada je bilo tuţno pogledati
vašare Dţahilije.
Ĉak je i sam Velikaš izgledao ofucano - u njegovoj
sedoj kosi bilo je isto onoliko pukotina i rupa kao i u
njegovim zubima. Njegove naloţnice su umirale od
starosti, a on više nije imao snage ili - kako se po
prevrtljivim sokacima grada govorkalo, potrebe - da ih
zamenjuje mlaĊim ţenskama. U neke dane je
zaboravljao da se obrije, što je samo pogoršavalo njegov
izgled zapuštenosti i poraţenosti. Samo je Hind bila ista
kao i ranije.
Ona je uvek uţivala nešto sliĉno ugledu veštice,
koja je bila kadra da vam izbaksuzira neku boleštinu kad
biste propustili da se duboko poklonite pred njenom
nosiljkom dok prolazi ulicom, ugledu okultistkinje koja
je imala moć da muškarce preobraţava u pustinjske
zmije, kad bi ih se zasitila, a onda bi ih hvatala za repove
i bacala u kotao da ih zajedno sa koţom skuva za svoju
veĉeru. A sad, pošto se bila primakla šezdesetoj godini
ţivota, legendi o njenoj Crnoj Magiji dodavani su novi
dokazi zbog njenog izvanrednog i neprirodnog propusta
da stari. Dok je sve oko nje padalo u mrtvilo, dok su sve
grupe plemena Ajkula postajale sredoveĉne i ĉuĉale na
uliĉnim ćoškovima igrajući karte i bacajući kockice, dok
su stare vraĉare s ĉvornovatim konopcima i
»padaviĉarke« umirale od gladi u jarkovima, dok je rasla
jedna generacija ĉiji su konzervativizam i bespogovorno
oboţavanje materijalnog sveta bili posledica njihovog
suoĉavanja s problemom nezaposlenosti i bede, dok je
veliĉanstveni grad gubio svest o samom sebi i dok je ĉak
i onom kultu mrtvih opadala popularnost - na
zadovoljstvo kamila Dţahilije, ĉija je nevoljnost da ih
prebijenih nogu ostavljaju na grobovima gospodara bila
sasvim razumljiva... dok je, ukratko, Dţahilija propadala,
Hind je ostajala nenaborana, telo joj je bilo ĉvrsto kao u
svake mlade ţene, kosa crna kao gavranovo perje, oĉi
svetlucave kao noţevi, drţanje i dalje oholo, a glas
netrpeljiv prema svakom suprotstavljanju. Hind je, a ne
Simbel, sada vladala gradom; ili je to bar ona sama
nesumnjivo verovala.
Dok je Velikaš postajao rovit i sipljiv starac, Hind
se bavila pisanjem upozoravajućih i savetodavnih
epistola ili Imla stanovnicima grada. One su bile lepljene
po zidovima u svim ulicama varoši. I tako je došlo do
toga da Hind, a ne Abu Simbela, Dţahilijanci smatraju
za otelovljenje grada, za njegovog ţivog avatara, jer su
oni u njenoj fiziĉkoj nepromenljivosti i nepokolebljivoj
odluĉnosti njenih proklamacija videli sami sebe u mnogo
prijatnijim bojama nego u ogledalu Simbelovog
osipajućeg lika. Hindini plakati sa objavama bili su
uticajniji od bilo kojih pesniĉkih stihova. Ona je i dalje
bila seksualno halapljiva i proţdrIjiva, te je spavala sa
svakim piscem u gradu (iako je mnogo vremena bilo
prošlo od onda kada je Baalu dopuštala da se uvlaĉi u
njen krevet); a sada je ona pisce iskorišćavala,
odbacivala i ostajala neobuzdana. Ni od maĉa ni od pera.
Ona je bila Hind, ţena koja beše prišla dţahilijanskoj
armiji prerušena u muškarca, koristeći se ĉarolijama za
odbijanje svih kopalja i maĉeva. i traţeći, pri tom, u
vrtlogu rata, ubicu svoje braće. Hind, koja je iskasapila
Prorokovog strica, pa zatim pojela i dţigericu i srce tog
starog Hamze.
Ko se njoj mogao opreti? Zbog njene veĉne
mladosti koja je istovremeno bila i njihova, zbog njene
okrutnosti koja im je stvarala iluziju da su nepobedljivi; i
zbog njenih bikova, koji su predstavljali odbijanje,
nepriznavanje prolaţenja vremena, istorije, starenja, koji
su opevali gradski nepomraĉeni sjaj i prkosili Ċubretu i
nemoći njegovih ulica, koji su uporno isticali veliĉinu,
voĊstvo, besmrtnost i Dţahilijin status ĉuvara
boţanskog... zbog tih njenih pisanija narod joj je
opraštao promiskuitet, bio gluv na priĉe o grdnim
smaragdima (u njenoj teţini) kao poklonu za njene
roĊendane, nije se obazirao na glasine o njenim
orgijama, smejao se priĉama o njenoj ogromnoj
garderobi, o petsto-i-osamdeset spavaćica od zlatnih
listića i ĉetiri-stotine-i-dvadeset pari papuĉa ukrašenih
rubinima. GraĊani Dţahilije vukli su se svojim sve
opasnijim ulicama, u kojima su ubistva zbog sitnih para
bivala obiĉna pojava, u kojima su stare ţene bile
silovane i ritualno kasapljene, u kojima su nerede
gladnih gušile Hindine liĉne policijske snage - njeni
Mantikorski korpusi; i uprkos svakom osvedoĉenju
njihovih oĉiju, stomaka i budelara, oni su verovali
Hindinim šapatima u njihove uši: Vladaj, Dţahilijo,
slavo ovog sveta.
 Ali nisu svi, naravno, verovali. Nije, na primer,
verovao Baal, koji je skretao pogled sa javnih zbivanja i
pisao pesme o nenagraĊenoj ljubavi.
Ţvaćući rotkvicu, Baal je došao svojoj kući,
prošavši kroz mraĉnu kapiju u naprslom zidu. Ušao je u
malo, popišano dvorište naĊubreno ţivinskim perjem,
korama od oljuštenog povrća i tragovima krvi. Tu nije
bilo nijednog znaka ljudskog ţivota: samo muve, senke,
strava. Tih dana je bilo potrebno biti na oprezu. Jedna
sekta ubica-hašašina lutala je kroz grad. Bogatim
graĊanima bilo je savetovano da svojim kućama prilaze
kroz zadnja dvorišta, da bi proverili da li su pod
prismotrom sa ulice; kad bi sve bilo u redu, oni bi jurnuli
na kapiju, pa bi je zamandalili pre nego što bi se neki
zloĉinac probio unutra. Baal se nije bavio takvim
merama opreznosti. On je nekad bio bogat, ali to mu se
desilo ĉetvrt veka ranije. Sada nije više bilo potrebe za
satirom - opšti strah od Mahaunda bio je razorio trţište
uvreda i viceva. A sa opadanjem kulta mrtvih, bilo je
došlo i do oštrog pada u porudţbinama epitafa i
trijumfalnih oda osvete. Bila su teška vremena.
Sanjajući o davno izgubljenim gozbama, Baal se
penjao uz rasklimatane drvene stepenice do svoje sobice
na spratu. Sta je on imao što je moglo da mu se ukrade.
Ni noţa on nije bio vredan. Otvarajući svoja vrata,
krenuo je u sobiĉak i tad ga je neko tako gurnuo da je on
odleteo na suprotan zid i razbio nos. »Nemojte me
ubiti«, slepo je zacvilio. »O, Boţe, nemojte me ubiti,
imajte milosti, o.«
Neka druga ruka je zatvorila vrata. Baal je znao da
će svaka njegova vriska ostati izmeĊu ta ĉetiri zida,
zatvorena u njegovoj mrtvoj-’ladnoj sobi. Niko ne bi
došao da mu pomogne; pa i on sam, kad bi ĉuo susedov
vrisak, nabio bi svoj krevet na vrata.
Upadaĉev ogrtaĉ s kapuljaĉom potpuno mu je
skrivao liee. Baal je brisao svoj raskrvavljeni nos,
kleĉeći na podu i tresući se od straha neobuzdano. »Ja
nemam para«, zakukao je. »Ja ništa nemam.« A sad
došljak progovori: »Kad gladno pseto traţi hranu, ono je
ne traţi u štenari.«
I posle tih reĉi, tajac; a zatim: »Baale. Od tebe nije
mnogo ostalo. Ja sam se nadao da ću naći više.«
Baal oseti neku ĉudnu mešavinu uvreĊenosti i
straha. Da li je to bio neki njegov duševno poremećeni
oboţavalac koji ima nameru da ga ubije zato što on,
Baal, nije više ţiveo u skladu sa svojim starim snaţnim
delima? Dršćući i dalje, Baal pokuša sa
omalovaţavanjem samog sebe. »Susret s piscem obiĉno
donosi razoĉaranje«, ponudi on. Onaj drugi nije obraćao
paţnju na tu primedbu. »Mahaund ilolazi«, reĉe on.
Ova klot-izjava ispuni Baala najdubljim osećanjem
straha. »Kakve to ima veze sa mnom?« uzviknu on. »Sta
on lioće? Davno je to bilo - prošao je ceo jedan ljudski
vek otada - i više nego ljudski vek. Sta hoće on? Jesi li ti
od - da li tebe on šalje ovamo?«
»Njegovo pamćenje je dugo kao i njegovo lice«,
reĉe nezvani gost, odbacujući unazad svoju kapuljaĉu.
»Ti i ja imamo nešto zajedniĉko. Obojica ga se
plašimo.«
»Ja tebe znam«, reĉe Baal.
»Da.«
»Po tvom naĉinu govora. Ti si stranac.«
 »,Revolucija vodonoša, doseljenika i robova’«,
citirao je stranac. »Tvoje reĉi.«
»Ti si taj doseljenik«, setio se Baal. »Onaj
Persijanac. Sulejman.« Persijanac se osmehnu, ukrivo.
»Salman«, ispravi ga on. »Nisam mudrac, ali sam
mirotvorac.«
»Ti si bio jedan od njegovih najbliţih«, reĉe Baal
smeteno.
»Što si jednom maĊioniĉaru bliţi«, gorko odgovori
Salman, »to mu lakše otkrivaš trik.«

A Dţibril je snivao ovako:

U oazi Jatrib, sledbenici nove vere Potĉinjavanja
našli su se bez zemlje, i zato su bili siromašni. Mnogo
godina su se izdrţavali hajdukovanjem, napadanjem na
mnoge bogate karavane kamila na putu za Dţahiliju i iz
nje. Mahaund nije imao vremena za skrupule, rekao je
Salman Baalu, niti za kakvu griţu savesti zbog ciljeva i
sredstava za njihovo postizanje. Vernici su ţiveli u
bezakonju, ali tih godina, Mahaund - ili moţda treba reći
arhanĊel Dţibril? - ili moţda Al-Lah? - bio je opsednut
zakonom. I sred onog palmovog drveća u oazi, Dţibril se
pojavljivao Proroku i deklamovao mu pravila, pravila,
pravila, sve dotle dok vernici nisu poĉeli da teško
podnose i same izglede bilo kakvih novih otkrovenja,
reĉe Salman; pravila za svaku prokletu stvar - ako ĉovek
prdne da treba lice da okrene prema vetru, pa onda i
pravilo o tome kojom rukom treba da pere svoju
straţnjicu. Bilo je to kao da nijedan vid ljudskog
bitisanja nije smeo da ostane bez pravila, slobodan.
Otkrovenje - propovedanje - upućivalo je vernike i u to
koliko smeju da jedu, koliko duboko u san da tonu, i koji
je poloţaj pri parenju sa ţenom odobren od boţanstva, te
su oni tako nauĉili da sodomiju i onaj klasiĉni poloţaj
arhanĊel dopušta, dok se meĊu zabranjenim poloţajima
nalaze svi oni pri kojima se ţena namešta na jeste,
odozgore. Dţibril je, dalje, naveo spisak dozvoljenih i
zabranjenih tema za razgovor i oznaĉio delove tela koji
ne smeju da se ĉešu bez obzira na to koliko mogu da
svrbe ĉoveka. Stavio je zabranu na konzumiranje
morskih raĉića, tih bizarnih vanzemaljskih stvorova koje
nijedan vernik nikad nije video, i zahtevao da se
ţivotinje polako ubijaju, krvavljenjem, tako da one
potpunim doţivljavanjem svoje smrti mogu da shvate
znaĉaj svojih ţivota, jer ţiva bića samo u trenutku
umiranja shvataju da im je ţivot bio realan a ne neka
vrsta sna. ArhanĊel Dţibril je podrobno objasnio i naĉin
na koji ĉoveka treba sahraniti, i kako njegovu imovinu
treba deliti, te se Salman Persijanac pitao kakve je vrste
taj Bog koji toliko podseća na nekog biznismena. Bilo je
to onda kad mu je sinula misao koja mu je uništila veru,
jer se setio da je i sam Mahaund, svakako, bio
biznismen, i to prokleto uspešan biznismen, ĉovek za
koga su organizacija posla i pravila bili prirodna stvar,
te, prema tome, kakva je to samo bila sjajna pogodnost
za njega da se zdruţi sa jednim tako poslovnim
arhanĊelom, koji mu je prenosio upravljaĉke odluke tog
korporativno visoko svesnog, mada ne i korporalnog,
telesnog, Boga!
 Posle toga je Salman poĉeo da zapaţa kako su
anĊelova otkrovenja teţila da budu korisna i dobro
tempirana, tako da bi se anĊeo - kad vernici osporavaju
Mahaundova gledišta o bilo ĉemu, poĉev od mogućnosti
putovanja kroz svemir pa do Veĉne Kuće Paklene -
pojavio sa odgovorom, i on je uvek Mahaunda
podrţavao, izjavljujući bez i najmanje senke sumnje da
je nemoguće da ĉovek ikad hoda po Mesecu, i, sa isto
toliko sigurnosti, tvrdeći da je priroda prokletstva
prolazna: da će ĉak i najveći grešnici s vremenom biti
oĉišćeni od greha u paklenom ognju i zatim pušteni da
naĊu svoj put u miomirisne vrtove Đulistana i Bostana.
Bilo bi drukĉije, ţalio se Salman Baalu, da je Mahaund
zauzeo svoj stav posle primanja otkrovenja od Dţibrila;
ali nije, već je ljudima samo ostavio taj zakon, koji će
anĊeo kasnije potvrditi; i tako sam ja tu poĉeo da njušim
neki smrad, pa sam pomislio da to mora biti vonj onih
izmišljenih legendarnih neĉistih stvorova - kako se
zvahu - morskih raĉića.
Taj riblji vonj poĉeo je da opseda Salmana, koji je
meĊu Mahaundovim bliskim saradnicima imao najviše
obrazovanje, zahvaljujući tada superiornom školskom
sistemu u Persiji. I upravo je zbog te svoje naprednosti u
obrazovanju, Salman bio postavljen za Mahaundovog
zvaniĉnog pisara, te je tako njemu pripalo da stavlja na
hartiju ta beskonaĉno umnoţavajuća pravila. Sva ta
otkrovenja podobna, rekao je on Baalu, i što sam duţe
radio taj posao, ispadalo je sve crnje i gore. - MeĊutim,
jedno vreme je morao da odloţi svoje sumnje, jer je
vojska Dţahilije marširala na Jatrib, rešena da poubija te
muve što su peckale i dodijavale njihovim karavanima i
smetale im u poslu. Šta se zatim desilo dobro je poznato,
nema potrebe da to ponavljam, rekao je Salman, ali onda
njegova neskromnost provali i prinudi ga da Baalu
ispriĉa kako je on, liĉno, spasao Jatrib od sigurnog
razaranja, kako je saĉuvao Mahaundovu glavu svojom
idejom o kopanju jarka. Salman je nagovorio Proroka da
naredi da se iskopa jedan ogroman rov oko celog naselja
oaze, koje nikakvim zidom nije bilo zaštićeno, i to tako
širok rov da ĉak ni legendarni arapski atovi ĉuvene
dţahilijanske konjice ne bi mogli da ga preskoĉe. Jarak:
sa šiljatim koĉevima na dnu. Kad su Dţahilijanci
ugledali taj nesportski prokop, njihov smisao za viteštvo
i ĉast prinudio ih je da se drţe kao da jarak nije bio
prokopan, pa su podboli svoje konje i u punom zaletu
jurnuli na naselje. Cvet armije Dţahilije, kako ljudski
tako i konjski, završio je nabijen na koĉeve Salmanove
persijanske pokvarenosti. - Nikad ne veruj došljaku i ne
kockaj se s njim. - A šta je bilo posle poraza Dţahilije?
Salman se jadao Baalu: Pomislio bi da sam ja bio heroj;
ja nisam sujetan ĉovek, ali gde su bila javna priznanja i
poĉasti, gde Mahaundova zahvalnost, zašto arhanĊel nije
mene ni pomenuo u svojim depešama? Ništa, ni slovca,
kao da je i moja verna misao, moja ideja o jarku, bila
jedan jeftin trik, jedna tuĊinska stvar, neĉasna
i nepoštena; kao da je njihova muškost bila ugroţena
tom stvari i kao da sam im ja povredio ponos time što
sam im saĉuvao koţu. Ja sam drţao jezik za zubima i
ništa nisam rekao; ali posle toga sam mnoge prijatelje
izgubio, i mogu ti reći da te ljudi mrze kad im uĉiniš
nešto dobro.
Ali uprkos jatribskom jarku, vernici su u ratu sa
Dţahilijom izgubili dosta ljudi. Oni su u svojim
prepadima izgubili isto onoliko ţivota koliko su i
uništili. A kad se rat završio, hej - razumiješ ti mene! -
arhanĊel Dţibril je uputio preţivele muškarce da se ţene
sa udovicama, jerbo, kad bi se one ponovo udavale izvan
vere, bile bi izgubljene za religiju Potĉinjavanja. O,
kakav praktiĉan anĊeo! - podrugljivo je Salman rekao
Baalu. Pre toga je on bio izvukao iz nabora svog ogrtaĉa
jednu flašu školjke - palmove rakije - i sad su njih
dvojica već dobro cugali, dok je padao mrak. Salman je
postajao sve brbljiviji kako se nivo ţućkaste teĉnosti
spuštao ka dnu boce; Baal se nije mogao setiti kad je
poslednji put u ţivotu nekog ĉuo da izbacuje takvu buru i
bujicu reĉi. O, ta faktička otkrovenja, uzviknuo je
Salman; ĉak nam je bilo reĉeno da nema veze ako smo
već oţenjeni, i da moţemo istovremeno biti i u ĉetiri
braka, ako smo u stanju da ih finansijski odrţavamo;
dakle, moţ’ misliti, i badţe su stvarno krenule u te
ĉetvorostruke radnje.

Ono što je Salmana konaĉno navelo da »raskrsti« s

Mahaundom, bilo je pitanje ţena; i Satanskih stihova.
Ĉuj, ja nisam ogovaraĉ, Salman se pijano poveravao
Baalu, ali posle smrti njegove ţene, Mahaund nije bio
anĊeo, shvataš šta mislim. MeĊutim, on je u Jatribu
našao ono što mu odgovara. Ţene tamošnje: one su
uspele da mu za godinu dana crnu bradu pretvore u
polubelu. Ono što je kod našeg Proroka vaţno, dragi moj
Baale, jeste to da on nije voleo da mu ţene po godinama
odgovaraju; on je traţio i majku i ćerku; pomisli samo na
njegovu prvu ţenu a zatim i na Ajšu: jedna i suviše
matora a druga i suviše mlada za njega, njegove dve
ljubavi. On nije voleo da trza na neku ţensku njegovih
godina. Ali ţene u Jatribu su drukĉije, ti to ne znaš, jer
ovde, u Dţahiliji, vi ste navikli da svojim ţenama
nareĊujete kako da se vladaju, ali one naše neće to da
trpe. Kad se tamo ĉovek oţeni, on ţivi sa roditeljima
svoje supruge! Zamisli! Jezivo, je 1’ da? I tokom celog
braka njegova ţena drţi sopstveni šator. Ako ţeli da se
otarasi svog muţa, ona okrene šator u suprotnom pravcu,
te kad on doĊe kod nje, badţa naleti na platneni zid
šatora gde je ranije bio otvor, i to ti je ono, on je napolju,
razveden, i ništa pod milim bogom ne moţe da uĉini.
Dakle, naše ţenske su, tako, poĉinjale da se pridrţavaju
tog stila ţivota, i bog-sveti-zna kakve su im sve ideje
bile u glavama; kad, naprasno - trasl - i eto ti knjige
pravila i propisa, i anĊeo krenu da popuje o tome šta
ţene ne smeju da rade, i on ti poĉe da ih tera natrag u
poslušnost kakvu je Prorok ţeleo, u krotkost i
materinstvo, i da, kad idu, idu tri koraka iza muţa ili, kad
sede kod kuće, da sede mudro i udaraju šminku na
obraze. O, kako su se ţene samo smejale vernima! -
kunem ti se - ali taj ĉovek je maĊioniĉar, niko nije
mogao da se odupre njegovim ĉarima, da odoli
njegovom šarmu; vernice su uradile ono što im je on
naredio. Pokrile su se: on im je, uostalom, nudio Raj.
»Bilo kako bilo«, reĉe Salman kad se rakija našla
pri dnu boce, »tek, ja sam najzad bio odluĉio da ga
stavim na probu.«
Jedne noći, persijski pisar je usnio san u kojem je
lebdeo iznad Mahaunda kod Prorokove pećine na Brdu
Koun (na Bregu-Šišarki). Salman je to isprva smatrao za
svoje nostalgiĉno sanjarenje o starim danima u Dţahiliji,
ali zatim ga je uzdrmala pomisao da je to mesto, u snu,
odakle je gledao dole, bilo ono uobiĉajeno arhanĊelovo
mesto, i u tom trenutku sećanje na dogaĊaj sa Satanskim
stihovima vratilo mu se tako ţivo kao da se to juĉe
dogodilo. »Moţda ja u tom snu nisam sanjao da sam
Dţibril«, reĉe Salman. »Moţda sam bio Šejtan.« Svest o
toj mogućnosti dala mu je Ċavolsku ideju. Posle tog sna,
kad je, sedeći pored Prorokovih stopala, zapisivao
pravila pravila pravila, poĉeo je, krišom, da menja stvari.
»Sitnice, u poĉetku. Kad je Mahaund recitovao stih
u kojem se Bog opisuje kao svečujući i sveznajući, ja bih
napisao sveznajući i svemudri. U ovome je stvar:
Mahaund nije primećivao izmene. I tako sam ja zapravo
pisao Knjigu iliti je preinaĉavao, kvareći Boţije reĉi
svojim sopstvenim profanim jezikom. Ali, tako ti Neba,
ako moje oskudne reĉi nisu mogle da se razlikuju od
Otkrovenja Boţjeg liĉnog Izaslanika, šta je to onda
trebalo da znaĉi? Šta je to govorilo o kvalitetu boţanske
poezije? Ĉuj, kunem ti se, bio sam potresen do same srţi.
Jedna je stvar biti pametna baraba u polusumnji pred
ĉudnim poslovima, ali je sasvim druga kad vidiš da si ti
tu u pravu. Ĉuj: ja sam izmenio svoj ţivot zbog tog
ĉoveka. Ostavio sam svoju zemlju, prešao preko sveta,
naselio se u narodu koji me je smatrao za prljavu
kukavicu koja se tu nešto trsi da ih spasava, i taj narod
nikad nije cenio što sam ja... ali manimo sad to.
Istina je u tome da je ono što sam ja oĉekivao,
pošto sam napravio one sitne izmene - svemudri umesto
svečujući ono što sam ţeleo, bilo, da kad to ponovo
proĉitam Proroku on kaţe: Šta je to s tobom, Salmane,
jesi li ti postao gluv? A da se ja na to trgnem: uf, O
Boţe, malo sam pogrešio, kako sam to mogao! - pa da se
onda ispravim. Ali to se nije desilo; i onda sam ja pisao
Otkrovenje i niko nije ništa primećivao, a ja, opet, nisam
imao hrabrosti da to priznam. Bio sam se grozno ukenjao
od straha, mogu ti reći. A osim toga, bio sam tuţniji
nego ikad. I tako sam morao da nastavim to da radim.
Mislio sam da mu je ta stvar jednom promakla, svako
moţe da pogreši. Zato sam sledeći put napravio veću
izmenu. On je rekao Hrišćanin a ja sam napisao Jevrejin.
E, to će on sigurno da zapazi, kako da ne zapazi? Ali kad
sam mu proĉitao to poglavlje, on je klimnuo glavom i
ljubazno mi se zahvalio, a ja sam, sa suzama u oĉima,
izišao iz njegovog šatora. Posle toga sam znao da su
moji dani u Jatribu izbrojani; ali morao sam to i dalje da
radim. Morao sam. Nema takve gorĉine kao što je ona u
ĉoveku koji shvati da je sve vreme verovao u jednu
sablast. Znao sam da ću pasti, ali i da će on pasti zajedno
sa mnom. I tako sam nastavio sa svojim Ċavolijama,
menjao stihove, sve dok jednog dana, kad sam mu ĉitao
svoje zabeleške, nisam video kako se on mršti i trese
glavom, kao da ţeli da razbistri svoju svest; a zatim je
polako klimnuo u znak odobravanja, ali ipak sa nešto
sumnje. Ja sam znao da sam došao do same ivice, i da će
on, kad sledeći put preinaĉim Knjigu, postati svega
svestan. Te noći sam budan leţao, drţeći njegovu
sudbinu u svojim rukama, kao i svoju. Kad bih dopustio
da budem uništen, ja bih uništio i njega. Morao sam, te
grozne noći, da biram: ili smrt ili osudu na ţivot bez igde
iĉega. I, kao što vidiš, ja sam izabrao: ţivot. Pre svanuća
sam napustio Jatrib na svojoj kamili, i, posle mnogih
nevolja o kojima neću da te svojom priĉom davim, vratio
sam se ovamo, u Dţahiliju. A sad trijumfalno dolazi
Mahaund; i tako ću ja, ipak, izgubiti ţivot. A njegova
moć je postala i suviše velika, da bih ja sad mogao da ga
svrgnem.«
 Baal ga upita: »Zašto si ti tako siguran da će te on
ubiti?«
Salman, Persijanac, odgovori: »Zbog njegove Reĉi
protiv moje.«

Kad je Salman skliznuo u nesvest na podu, Baal je

legao na svoju bockavu slamaricu, na drvenom krevetu,
osećajući ĉeliĉni obruĉ bola oko ĉela i treperenje
upozorenja u srcu. Ĉesto je njega zamorenost ţivotom
bodrila da ne ţeli da stari, ali, kao što Salman beše rekao,
sanjati o nekoj stvari je sasvim drukĉije od suoĉavanja sa
njenim ĉinjeniĉnim stanjem. On je već neko vreme
dosad bio svestan toga da se svet suţava oko njega. Nije
više mogao da se pravi da su mu oĉi onakve kakve bi
trebalo da budu, jer mu je njihovo gašenje guralo ţivot u
sve veću senku i sve teţu uhvatljivost. Uz sve to
zamagljivanje i gubljenje detalja iz oĉnjeg vida, nije bilo
nikakvo ĉudo što mu se i poezija iscrpljivala. I uši su mu
postajale nepouzdane. Ako se to tako nastavi, on će
uskoro, usled gubitka svih ĉula, biti od svega otkaĉen...
ali moţda do toga ipak neće doći. Dolazio je Mahaund.
Moţda on, Baal, nikad više neće poljubiti neku ţenu.
Mahaund, Mahaund. Zašto je ovaj pijani brbljivac došao
kod mene, pomislio je ljutito. Kakve ja imam veze s
njegovom izdajom? Svi znaju zašto sam ja pisao onu
satiru, pre toliko godina; to i on mora da zna. Kako je
Velikaš samo pretio i kako se siledţijski ponašao! Nisam
ja odgovoran. Uostalom, ko je taj obesni i podrugljivi
momak, to ĉudo-od-momka, Baal, oštra jezika? Ja ga ne
poznajem. Pogledajte me samo: teţak sam, tup,
kratkovid, a uskoro ću biti i gluv. Koga ja ugroţavam?
Nikog ţivog. I on poĉe da drma Salmana: probudi se, ja
ne ţelim da se s tobom druţim, ti ćeš me uvaliti u
nevolje.
Persijanac je i dalje hrkao, sedeći raskreĉenih nogu
na podu i leĊima naslonjen na zid, dok mu je glava, kao
kod lutke, visila na jednu stranu; a Baal, muĉen
glavoboljom, pade natrag na svoj krevet sa slamaricom.
Njegove pesme, pomislio je, kakve li behu one? Kakva
vrsta ideje - do Ċavola, ĉak nije mogao ni pravilno da se
seti one stare, da li Pokornost danas znači, da, tako
nešto, a nije ni ĉudo, posle toliko vremena, pa tamo
nešto kao zrači, i onda bekstvo dileje od ideje, i to je
svakako kraj te pesme. Mahaunde, svakoj novoj ideji dva
se pitanja postavljaju. Kad je slabo: da li će biti
kompromisa? Mi znamo odgovor na to pitanje. A sad,
Mahaunde, na tvom povratku u Dţahiliju, vreme je i za
drugo pitanje: Kako se ti ponašaš kad pobeĊuješ? Kad
tvoji neprijatelji zavise od milosti i nemilosti tvoje, a
vlast ti je apsolutna: šta onda? Svi smo se mi promenili:
svi osim one Hind; a prema ovom što ovaj pijanac priĉa,
Hind, izgleda, više liĉi na ţenu Jatriba nego Dţahilije. I
onda nije nikakvo ĉudo što vas dvoje niste jedno drugom
išli niz dlaku: ona nije mogla da ti bude ni majka ni
ćerka.
Dok je tonuo u san, Baal je razmatrao svoju
sopstvenu beskorisnost, svoju bezuspešnu umetnost. Sad,
pošto je već odavno napustio sve javne govornice, pesme
su mu bile pune nedostataka; bez mladosti, lepote,
ljubavi, zdravlja, bezazlenosti, cilja, snage, sigurnosti,
nade. Nedostatka znanja. Nedostatka para. Nedostatka
ţene zvane Hind. Figure su se okretale od njega u
njegovim odama, i što ih je on strasnije prizivao k sebi,
one su se brţe udaljavale od njega. Pejzaţ njegove
poezije i dalje je bila pustinja, nestalne dine s
perjanicama od belog peska što su se lelujale na vetru i
odletale dalje sa njihovih vrhova. Pitomi bregovi,
nezavršena putovanja, nestalnost šatora. Kako da
napraviš mapu zemlje koja se svaki dan rascvetavala u
nove oblike? Zbog takvih pitanja jezik mu je postajao
preterano apstraktan, slike preterano fluidne, a metrika
preterano neskladna. To ga je vodilo u stvaranje
himeriĉnih formi, lavoglavih jarcoguzih zmijorepnih
nemogućnosti ĉiji su oblici osećali prinudu da se menjaju
u samom trenutku uvoĊenja u poeziju, te se ono
demotiĉno probijalo u stihove klasiĉne ĉistote, a slike
ljubavi bivale stalno degradirane upadanjem elemenata
farse. Nikog ne privlaĉe takve stvari, pomislio je po
hiljadu-i-prvi-put, a kad mu je nesvesnost stigla, on
zakljuĉi, utešno: Niko se ne seća mene. Zaborav je
bezbednost. Zatim mu srce preskoĉi jedan otkucaj i on se
potpuno razbudi, uplašen, hladan. Mahaunde, moţda ću
ja da te preĊem, da mi se ne osvetiš. Noć je proveo
budan, slušajući Salmanove okeanske, valjajuće talase
hrkanja.

Dţibril je sanjao logorske vatre:

Jedna ĉuvena i neoĉekivana ljudska figura hoda,
jedne noći, izmeĊu logorskih vatri Mahaundove armije.
Moţda zbog mraka - ili, pak, zbog neverovatnosti
njegovog prisustva ovde - ĉini se da je Velikaš Dţahilije
ponovo stekao, u poslednjem trenutku svoje moći, nešto
od one snage iz svojih preĊašnjih dana. Došao je sam; i
sad ga vode Halid, nekadašnji vodonoša, i bivši rob Bilal
u Mahaundov ĉador - glavni stan komande.
Zatim je Dţibril sanjao o Velikaševom povratku
kući:
Grad je pun glasina a ispred kuće gomila
okupljenog sveta. Posle izvesnog vremena, jasno se
zaĉuje od-besa-podignuti glas Hind. Zatim se na jednom
gornjem balkonu sama Hind pojavljuje i zahteva da joj
gomila iskida muţa na parĉiće. Velikaš se pojavljuje
pored nje, i od svoje drage ţene dobija buĉne i
poniţavajuće cmok-poljupce u oba obraza. Hind je
otkrila da uprkos svim svojim nastojanjima nije uspela
da Velikaša odvrati od predaje grada Mahaundu.
Štaviše: Abu Simbel je primio i tu veru.
Simbel je u svom porazu ĉak izgubio dosta od
svoje nedavne slabosti i krţljavosti. On dopušta svojoj
ţeni Hind da mu udari jednu vruću šljagu, a zatim se
mirno obraća gomili, i kaţe: Mahaund je obećao da će
pošteĊeni biti svi oni koji se budu našli izmeĊu zidova
Velikaševog doma. »Zato svi doĊite ovamo, i povedite i
svoje porodice.«
Hind govori u ime gnevne gomile. »Budalo
matora. Koliko graĊana moţe da stane u jednu kuću, pa
ĉak i u ovu našu? Ti si se sporazumeo da bi spasao svoju
glavu. Dabogda te iskasapili i bacili mravima.«
Ali Velikaš je i dalje blag. »Mahaund je takoĊe
obećao da će bezbedni biti svi oni koji budu u svojim
kućama, iza zatvorenih vrata. Ako ne ţelite doći u moj
dom, onda otidite svojim kućama, i ĉekajte.«
I po treći put, njegova supruga pokušava da gomilu
sveta okrene protiv njega; ovo je jedna scena na balkonu
mrţnje umesto ljubavi. Nema nagodbe sa Mahaundom,
viĉe ona, njemu se ne moţe verovati, narod mora da
odbaci Abu Simbela i da se pripremi za borbu do
poslednjeg ĉoveka, do poslednje ţene. A i ona je sama
spremna da se bori rame uz rame sa njima i pogine za
slobodu Dţahilije. »Zar hoćete da se samo prostrete pred
tim laţnim prorokom, pred tim Đavolom? Da li se
poštenje moţe oĉekivati od ĉoveka koji se sprema da
navali na svoj rodni grad? Da li se kompromisu moţemo
nadati od onog koji je beskompromisan, ili milosti od
nemilostivog? Mi smo moćnici Dţahilije, i naše će
boginje, u bitkama slavne, pobediti.« Ona im nareĊuje da
se bore u ime Al-Late. Ali narod poĉinje da se razilazi.
Muţ i ţena stoje na balkonu, a narod ih sad vidi u
svoj njihovoj prostoti. Grad je njih dvoje tako dugo
smatrao za svoja ogledala; a kako su Dţahilijanci, u
poslednje vreme Hindin lik pretpostavljali osedelom
Velikašu, oni su sad doţivljavali velike šokove. Narod
koji je bio ubeĊen u svoju veliĉinu i neranjivost, koji je
verovao u jedan takav mit uprkos onom što sad svojim
oĉima vidi, jeste narod u vlasti neke vrste sna, ili ludila.
Sad je njih Velikaš probudio iz tog sna; stajali su
pometeni i trljali oĉi, nemoćni da isprva poveruju u ono
što vide - pa, ako smo tako moćni, kako smo onda tako
brzo i potpuno pali? - a zatim dolazi do onog otreţnjenja
koje im pokazuje da je njihova vera bila zasnovana na
oblacima, na onim Hindinim strasnim proklamacijama i
gotovo ni na ĉemu drugom. Oni je napuštaju, a sa njom,
napuštaju i svaku nadu. Padajući u oĉajanje, stanovnici
Dţahilije odlaze svojim kućama da se zakljuĉaju iza
vrata.
 Ona vrišti, preklinje i raspušta kosu. »DoĊite u
Kuću crnog kamena! DoĊite i prinesite svoju ţrtvu
boginji Lat!« Ali oni su već otišli. A Hind i Velikaš stoje
sami na svom balkonu, dok se na celu Dţahiliju spušta
velika tišina; veliki muk poĉinje; Hind se naslanja na zid
svoje palate i zatvara oĉi.
To je kraj. Velikaš tiho promrmlja: »Nema nas
mnogo koji imamo toliko razloga kao ti da se plašimo
Mahaunda. Ako si već bila u stanju da ĉovekovom
najmilijem stricu pojedeš iznutricu, presnu, bez soli i
belog luka, nemoj da se iznenadiš ako on tebe, zauzvrat,
bude tretirao kao meso.« Onda je on ostavlja i odlazi
dole, na ulice odakle su ĉak i psi pobegli, da otkljuĉa
gradske kapije.

Dţibril je sanjao hram:

Pored otvorenih kapija Dţahilije stajao je hram
Uze. I reĉe Mahaund Halidu koji ranije vodonoša bejaše
a sad veći teret nosaše: »Idi i ono mesto zbriši.« I Halid
se, tako, sa jednom silom vojnom na hram stušti, jer se
Mahaund gnušaše da u grad uĊe dok grozote takve kraj
kapije stajaše.
Kad ĉuvar hrama, jedan iz plemena Ajkula, vide
kako se Halid pribliţava sa jednim mnoštvom ratnika, on
uze svoj maĉ i ode do kipa-idola boginje. Pošto se
poslednji put njojzi pomoli, on joj svoj maĉ oko vrata
obesi, pa prozbori: »Ako si istinska boginja, Uzo,
odbrani i samu sebe i slugu tvojega od nadolazećeg
Mahaunda.« Onda Halid uĊe u hram, a kako se boginja i
ne pomaĉe, ĉuvar hrama reĉe: »Zaista, zaista znam sada
da je Mahaundov Bog onaj pravi Bog, a ovaj kamen
samo kamen.« Zatim Halid razori hram i idola, pa se
vrati Mahaundu u ĉadoru njegovom. A Prorok ga upita:
»Šta si video tamo?« Halid raširi ruke svoje. »Ništa«,
reĉe on. »Znaĉi da ti nju uništio nisi«, uzviknu Prorok.
»Idi opet tamo, i svoj posao završi.« Tako se Halid u
razoreni hram vrati, kad otuda jedna ogromna ţena, sva
crna sem dugaĉkog joj crvenog jezika isplaţenog, pojuri
ka njemu, gola-golcata, a crna joj se kosa sliva sa glave
do ĉlanaka noţnih. Kad mu priĊe bliţe, ona stade i
svojim strašnim glasom od sumpora i ognja paklenog,
izreĉe sledeće: »Jesi li ti ĉuo za boginje Lat, i Manat, i
Uzu, za Ovu Treću, i za One Ostale? One su Ptice
uzvišene...« Ali Halid je prekide, rekavši, »Uzo, to su
stihovi Đavolski a ti si Đavolova kći, stvorenje koje nije
za oboţavanje nego za osporavanje.« I tu on svoj maĉ
izvuĉe, pa je iseĉe i sa zemljom sastavi.
I on se zatim Mahaundu vrati u ĉadoru njegovom i
ispriĉa mu šta je video. A Prorok reĉe. »A sad u
Dţahiliju ući moţemo«, i svi se digoše oni, u grad uĊoše
i zaposedoše ga u Ime Najuzvišenijeg, Uništitelja Ljudi.

Koliko ima idola u Kući Crnog kamena? Ne

zaboravite: tri stotine i šezdeset. Bog Sunca, orao, duga.
Kolos Hubal. Njih tri stotine i šezdeset oĉekuju
Mahaunda, znajući da neće biti pošteĊeni. A i nisu: ali da
ne gubimo vreme na tome. Kipovi padaju; kamen se
lomi; što je imalo da se uradi, uraĊeno je.
Posle rašĉišćavanja Kuće, Mahaund podiţe svoj
ĉador na starom vašarištu. Narod se skuplja oko
njegovog ĉadora i prigrljuje pobedniĉku veru.
Potĉinjavanje Dţahilije: i ovo je neminovna stvar, i
nema potrebe da o tome priĉamo naširoko i nadugaĉko.
Dok se Dţahilijanci klanjaju pred njim, mrmljajući
ţivotno spasonosne reĉenice, Nema drugog Boga sem
Alaha, itd., Mahaund šapće Halidu. Neko nije došao da
klekne pred njega; neko, dugo oĉekivan. »Salman«, ţeli
Prorok da zna. »Da li je on pronaĊen?«
»Još nije. On se krije; ali naći ćemo ga, ubrzo.«
Ali tu je i jedno razonoĊenje. Jedna ţena pod
velom kleĉi pred njim. Ljubi mu stopala. »Moraš
prestati«, kaţe joj on. »Samo se Bogu moraš ovako
klanjati.« Ali kakvo je ovo nogoljubljenje! Pa, to nigde
nema! Od prsta do prsta, od zglobića do zglobića, ţena
liţe, ljubi, sisa. A Mahaund, uznemiren, porajcan,
ponavlja: »Prestani. To je pogrešno.« Ali sad ţena
prelazi na milovanje tabana, skuplja šake ispod njegove
pete... on se, u svojoj zbunjenosti, ritne i zakaĉi joj grlo.
Ona padne, kašlje, i zatim se prostre po zemlji ispred
njega i kaţe odluĉno: »Nema drugog Boga sem Alaha, a
Muhamed je Njegov Prorok.« Muhamed se smiruje,
izvinjava i pruţa ruku ka njoj. »Tebi se ništa loše neće
desiti«, uverava je on. »PošteĊeni su svi oni koji se
pokore.« Ali u njemu je neka ĉudna zbrka, i on sad
shvata taj bes, tu gorku ironiju u njenom navalnom,
preterano senzualnom oboţavanju njegovih stopala.
Ţena zbacuje svoj veo: Hind.
»Abu Simbelova supruga«, ona jasno objavljuje, a
okolo - muk. Mahaund kaţe. »Nisam zaboravio.«
Ali, posle poduţeg ćutanja, on klimne glavom. »Ti
si se pokorila. I dobro si došla u moje šatore.«
 Sutradan, sred neprestanog preobraćanja graĊana,
Salmana Persijanca dovlaĉe pred Proroka. Drţeći ga
jednom rukom za uho i sa noţem pod njegovim grlom,
Halid dovodi slinavog i kukavnog doseljenika
Mahaundu. »Našao sam ga, gde drugo nego kod jedne
kurve koja je vrištala na njega jer nije imao para da joj
plati. Smrdi na alkohol.«
»Salmane iz Persije, osuĊujem te...« Prorok
poĉinje da mu izriĉe smrtnu presudu, ali zarobljenik
poĉinje da vrišti i bogoradi: La ilaha ilallah! La ilaha!«
Mahaund zatrese glavom. »Tvoje bogohuljenje,
Salmane, ne moţe biti oprošteno. Da li si ti mislio da ja
to neću otkriti? One tvoje reĉi protiv Reĉi Boţjih? I da si
ti to uradio!«
Pisar, kopaĉ jarkova, ĉovek pod osudom:
nesposoban da se uhvati ni za najmanju krpicu
dostojanstva, baljezga slini preklinje busa se u grudi
poniţava se i kaje. Halid kaţe: »Ova kuknjava je
nepodnošljiva, Izaslaniĉe. Mogu li da mu odrubim
glavu?« Posle ĉega kuknjava postaje još ţešća. Salman
se kune da će opet biti odan, još malo preklinje za
milost, a zatim, sa zraĉkom oĉajniĉke nade, ĉini jednu
ponudu. »Ja mogu da ti pokaţem gde su tvoji
neprijatelji.« Ovo mu obezbeĊuje nekoliko sekundi
Mahaundove paţnje. Prorok malo nakrivi glavu. A Halid
povlaĉi unazad glavu kleĉećeg Salmana, vukući ga za
kosu: »Koji neprijatelji?« I Salman kaţe jedno ime. Na
to se Mahaund duboko zavaljuje u svoje jastuke, dok mu
se sećanje vraća.
»Baal«, kaţe on, i dvaput ponovi: »Baal, Baal.«
 Na Halidovo veliko razoĉaranje, Salman
Persijanac nije osuĊen na smrt. Bilal se zalaţe za njega, a
Prorok, odsutan, daje svoju saglasnost: da, da, pustimo
bedrnka da ţivi.
O velikodušnosti vere Pokornosti! I Hind je
pošteĊena; i Salman; a u Dţahiliji nijedna vrata nisu
razvaljena, nijedan stari dušmanin nije izvuĉen napolje
da bi mu se zavrnula šija i rasporila utroba kao piletu u
prašini. To je Mahaundov odgovor na pitanje: Kako se ti
ponašaš kad pobeĎuješ? Ali jedno ime proganja
Mahaunda, skaĉe oko njega, mlado, oštro, pokazuje na
njega svojim dugaĉkim, obojenim kaţiprstom, pevajući
pesme, stihove svoje, ĉiji surovi sjaj stvara bol u duši. Te
veĉeri, kad su ponizni otišli, Halid pita Mahaunda: »Ti
još misliš na njega?« Izaslanik klima glavom, ali neće da
govori. Halid kaţe: »Naterao sam Salmana da me
odvede u Baalovu sobu, u jednu šupu, zapravo, ali njega
nema tamo, on se negde krije.« Ponovo klimanje
glavom, ali bez reĉi. Halid ga i dalje pritiska: »Je l’
hoćeš da ga iskopam? Ne bi mi mnogo trebalo. Šta ti
hoćeš s njim da uradiš? Ovo? Ili ovo?« Halidov prst šeta
preko njegovog vrata a zatim se njime dobro ubode u
pupak. Mahaund gubi strpljenje: »Ti si budala«, vikne on
na svog bivšeg vodonošu, koji je sad njegov naĉelnik
vojnog štaba. »Zar ti nikad ne moţeš da nešto smisliš
bez moje pomoći?«
Halid se pokloni i iziĊe. Mahaund utone u san:
njegov stari dar, njegov naĉin otklanjanja lošeg
raspoloţenja.

*
 Ali Halid, Mahaundov general, nije mogao da naĊe
Baala. Uprkos traganju od-vrata-do-vrata, objavama,
prevrtanju svakog kamena, pokazalo se da je pesnika
teško pronaći i šĉepati. A Mahaundova usta su i dalje
bila zatvorena, i nisu htela da se otvore i puste njegove
ţelje napolje. I konaĉno, ali ne i bez ozlojeĊenosti, Halid
diţe ruke od traganja. »Ali ako taj klipan samo jednom
odnekud proviri, bilo kad«, zaklinjao se on u
Prorokovom ĉadoru mekote i senki, ja ću ga tako tanko
iseckati da ćeš moći da gledaš kroz svako njegovo
parĉence.«
Halidu se ĉinilo da je Mahaund bio razoĉaran; ali u
polumraku njegovog ĉadora ipak nije mogao da bude
siguran da je to baš tako.

Dţahilija se prilagodila svom novom naĉinu

ţivota: pozivu na molitve pet puta dnevno, uzdrţavanju
od alkohola, zakljuĉavanju ţena. I sama Hind se povukla
u svoje odaje... ali gde je bio Baal?
Dţibril je sanjao zavesu:
Zavesa, Hijab, bila je naziv najpopularnijeg
kupleraja u Dţahiliji; jedne ogromne palate meĊu
palmama-urmašicama, sa dvorištima punim ţubora vode
u fontanama, zdanja sa sobama koje su bile meĊusobno
povezane zbunjujućim mozaikom razliĉitih šara i
lavirintom od izukrštanih hodnika, namerno dekorisanih
tako da liĉe jedan na drugi, svaki sa istim kaligrafskim
pozivima na Ljubav, svaki zastrt istim ćilimima, i u
svakom po jedan veliki kameni ćup postavljen uza zid.
Klijenti Zavese nisu nikad mogli bez pomoći niti da
ulaze u sobe svojih omiljenih kurtizana niti da se iz njih
vraćaju opet na ulicu. Na taj naĉin su cure bile zaštićene
od upadanja neţeljenih gostiju a biznisu je bilo
osigurano plaćanje pre klijentovog odlaska. Krupni
kavkaski evnusi, smešno odeveni kao duhovi iz lampe,
pratili su posetioce do soba njihovog opredeljenja i
natrag, a ponekad i pomoću odmotavanja konca
namotanog u klupko. Bio je to jedan meki besprozorski
svet draperija, kojim je vladala jedna klasiĉna, bezimena
Kupler-Mama, Madam Zavese, ĉiji je grleni govor iz
tajnosti njene naslonjaĉe, zajedno s njom obavijene
crnim velom, godinama sticao nešto od orakularnog
kvaliteta. Ni njeno osoblje ni njeni klijenti nisu mogli a
da se ne pokoravaju njenom sibilskom glasu koji je, na
neki naĉin, bio bezboţniĉka antiteza Mahaundovih
svetih govora u jednoj većoj obavijenosti, u njegovom
probojnijem ĉadoru, ne tako daleko od njenog. I tako je,
kad se namackani, prerušeni pesnik Baal prostro pred nju
i zavapio za pomoć, njena odluka da ga sakrije i da mu
spase ţivot, kao njen ĉin nostalgije za onim nekad lepim,
ljupkim i zlim mladićem, u Zavesi bila prihvaćena bez
pogovora; a kad su Halidovi straţari došli da pretraţe
zgradu, evnusi su ih poveli na vrtoglavo putešestvije po
nadzemnim katakombama protivreĉnosti i nepomirljivih
staza, sve dotle dok se vojnici nisu ošamutili posle
zavirivanja u trideset devet velikih kamenih ćupova u
kojima nisu našli ništa osim nekih melema i turšije, pa su
gadno psovali, nemajući pojma da je postojao i ĉetrdeseti
hodnik u koji nisu bili uvedeni, i ĉetrdeseti ćup u kojem
je ĉuĉao sakriven, kao razbojnik, od-straha-dršćući i
svoju-piţamu-upišavajući pesnik koga su traţili.
Posle toga, Madam Kupler-Mama je naredila
evnusima da pesnikovu koţu farbaju sve dok mu nije
postala modro-crna, kao i kosa, da ga obuku u široke
ĉakšire i da mu na glavu stave turban duha-Ċina, pa mu
je onda naredila da završi jedan kurs bodi-bildinga, jer bi
njegova slaba kondicija, kakva mu je i bila, svakako
izazivala sumnje, ukoliko se ne bude brzo izjednaĉio sa
kolegama-evnusima.

Baalov boravak »iza Zavese« uopšte ga nije

lišavao informacija o onom što se dogaĊalo napolju;
naprotiv: on je, u stvari, tokom svog sluţbovanja u
svojstvu evnuha, »drţao sveću« pred vratima soba
zadovoljstva i slušao razna ogovaranja iz usta mušterija.
Potpuna indiskrecija klijentskih jezika, zbog njihovog
veselog prepuštanja maţenju od strane kurvi i uverenosti
da će im tajne biti ĉuvane, bilo je ono što je
prisluškujućem pesniku, kratkovidom i nagluvom, kao
što je i bio, pruţalo bolji uvid u savremena zbivanja nego
što bi ga imao da je i dalje bio slobodan da baza
novopuritanskim ulicama grada. Nagluvost mu je
ponekad bila problem; a to je znaĉilo da je bilo i rupa u
njegovom saznanju, jer su mušterije ĉesto spuštale glas i
šaputale; ali to je umanjivalo i onaj elemenat poţude u
njegovom prisluškivanju, jer nije bio u stanju da ĉuje
ono mrmljanje pri kurvanju, sem, naravno, u trenucima u
kojima su ushićeni klijenti ili njihove pretvorne ljubavne
saradnice dizali glasove do krika pravog ili veštaĉkog
zadovoljstva.
Šta je Baal saznao u Zavesi:
Od razoĉaranog kasapina Ibrahima došla mu je
vest da su, uprkos novoj zabrani jedenja svinjetine,
površni preobraćenici Dţahilije zakrĉivali zadnji ulaz u
njegovu kasapnicu da bi tajno kupovali to zabranjeno
meso; »posao cveta«, mrmljao je on dok se penjao na
svoju izabranu damu, »cena svinjetine na crnoj berzi
raste; ali, do Ċavola, zbog tih novih pravila moj posao je
postao opasan. Svinja je nezgodna ţivotinja, ti ne moţeš
nju da kolješ u tajnosti, a da ti ne skiĉi«, a onda je i sam
kasapin poĉeo da skiĉi - moglo se pretpostaviti - više od
zadovoljstva nego od bola. - A bakalin, Musa, poverio se
jednoj drugoj dami iz horizontalnog osoblja Zavese da je
teško raskinuti sa starim navikama, i kad se uveri da niko
ne moţe da ga ĉuje, on i danas oĉita dve-tri molitve
»mojoj celog-mog-ţivota-omiljenoj boginji Manat, a
ponekad - šta ćeš - i boginji Al-Lat; nikad ne moţeš
poraziti ta ţenska boţanstva, jer one imaju atribute sa
kojima ona muška ne mogu da se mere«, posle ĉega se i
on bacio na zemaljske imitacije tih ţenskih boţanskih
atributa, i to sa jakom voljom. I tako je uvenuli, ali i
dalje venući Baal u svom ogorĉenju saznao da nijedna
vlast nije apsolutna, nijedna pobeda kompletna. I,
polako, poĉe kritikovanje Mahaunda.
Baal je bio poĉeo da se menja. Vest o uništenju
velikog hrama Al-Late u Taifu, koja mu je dopirala do
ušiju naglašavana groktanjem prikrivenog svinjoubice
Ibrahima, bacila ga je u duboku tugu, jer je ĉak i na
vrhuncu njegovog mladalaĉkog cinizma, Baalova ljubav
prema toj boginji bila istinska, moţda njegova jedina
prava emocija, a boginjin pad mu je otkrio svu šupljinu
ţivota u kojem je svoju jedinu pravu ljubav osećao
prema jednoj gromadi kamena koja nije mogla da se
brani. Kad mu je prvi, oštri bol uminuo, Baal je postao
uveren da ni njegov kraj nije bio daleko. Izgubio je ono
ĉudno osećanje bezbednosti kojim ga je ţivot u Zavesi
bio zakratko nadahnuo; ali vraćena mu svest o njegovoj
sopstvenoj prolaznosti, o nesumnjivom otkriću za kojim
je došla i svest o nesumnjivoj smrti, nije ga, zaĉudo,
uplašila. Posle svog celog veka posvećenog kukaviĉluku,
osećao je, na svoje veliko iznenaĊenje, da ga je efekat
pribliţavanja smrti stvarno uĉinio kadrim da okusi slast
ţivljenja, pa se ĉudio paradoksu što su mu se oĉi za tu
istinu otvorile upravo u toj kući skupih laţi. A šta je bila
istina? Bila je u tome da je Al-Lat umrla - da nikad nije
ni ţivela - ali to nije Mahaunda uĉinilo prorokom. Sve u
svemu, Baal je bio stigao do bezboţništva. Poĉeo je,
posrćući, da se kreće u sferi izvan ideje o bogovima,
voĊama i pravilima, i da shvata da je priĉa o njegovom
ţivotu bila toliko pomešana sa onom Mahaundovom, i
da je tu bila potrebna neka velika odluka. Saznanje da će
ta odluka, po svim izgledima, znaĉiti njegovu smrt, nije
ga mnogo ni šokirala ni muĉila; a kad je bakalin Musa
jednoga dana gunĊao o dvanaest ţena Prorokovih, jedno
pravilo za njega a drugo za nas, Baal je shvatio kakvu će
formu morati da uzme za svoju konaĉnu konfrontaciju sa
verom Potĉinjavanja.
Cure Zavese - o njima se po obiĉaju govorilo kao
o »curama«, dok je najstarija ţena u tom kupleraju bila
već dobro zašla u svoje pedesete, dok je najmlaĊa, u
svojoj petnaestoj, bila iskusnija od mnogih
pedesetogodišnjakinja - te cure su bile zavolele tog
trapavog Baala, a zapravo su uţivale u posedovanju
jednog evnuha-ne-evnuha, te su ga u slobodno vreme
delikatno podbrckivale, izlaţući svoja gola tela pred
njim, šašoljeći ga sisama po ustima, obujmljujući ga
nogama oko struka, ljubeći se strasno jedna s drugom tik
ispred njegovog lica, sve dok prebledeli pisac ne bi
postao beznadeţno drĉan; a onda bi se smejale
ukrućenosti njegove kite i rugale mu se dok ne bi
pocrveneo od stida, uz smanjivanje otoka; ili bi, samo
ponekad, kad bi on odustao od svakog oĉekivanja te
radnje, delegirale neku iz svoje grupe da mu zadovolji,
besplatno, poţudu koju su mu same izazvale. I tako je
pesnik, kao kratkovidi, treptavi, pripitomljeni bik,
provodio svoje dane, sa glavom poloţenom u ţenska
krila, nutreći o smrti i osveti, nesposoban da kaţe da li je
on najzadovoljniji ili najpropaliji ĉovek na svetu.
Bilo je to za vreme jedne od tih zezatorskih
sedeljki, pri kraju radnog dana, kad su cure bile same sa
svojim evnusima i vinom, i kad je Baal ĉuo najmlaĊu
kako priĉa o svom klijentu, bakalinu Musi. »Taj tip!«
rekla je. »Njemu su ušli pundraci u dupe zbog
Prorokovih ţena. On je zbog njih toliko uspaljen, da
prosto poludi kad ih neko pomene. Kaţe mi da sam ja,
liĉno, po svom liku, pljunuta Ajša, i da je ona miljenica
Njegovog veliĉanstva, kako svi tvrde. Prema tome,
molim.«
Pedesetogodišnja kurtizana ubaci. »Ĉuj, muškarci,
ovih dana, priĉaju samo o tim ţenskama u tom njegovom
haremu. Nije nikakvo ĉudo što ih je Mahaund smestio u
neku diskreciju, al’ je zato samo pogoršao celu stvar.
Ljudi fantaziraju mnogo više nego što mogu da vide.«
 Naroĉito u ovom gradu, pomislio je Baal; a iznad
svega u našoj razuzdanoj Dţahiliji, gde su se ţene, pre
Mahaundovog dolaska sa njegovom knjigom pravila i
propisa, oblaĉile u sjajne haljine, i gde se priĉalo samo o
jebanju i lovi, lovi i seksu, mada se o tome nije samo
priĉalo.
A najmlaĊoj kurvi je rekao: »Zašto ti ne bi istrzala
na njega?«
»Na koga?«
»Pa, na Musu. Ako njega Ajša toliko uzbuĊuje,
zašto ti ne bi mogla da postaneš njegova privatna i
personalna Ajša?«
»O, Boţe«, odgovorila je cura. »Kad bi te oni ĉuli
šta priĉaš, stavili bi ti muda u procep, pa bi ti ih izbućkali
do butera.«

Koliko supruga? Dvanaest, i jedna stara gospoĊa,

već odavno mrtva. Koliko kurvi iza Zavese? Opet
dvanaest; i, u tajnosti na svom crno-uĉadorenom
prestolu, drevna Madam, Kupler-Mama, koja još prkosi
smrti. Gde nema vere, nema ni bogohuljenja. Baal je
otkrio Kupler-Mami svoju ideju; ona je razmislila pa mu
je sreĊeno rekla svojim glasom laringitiĉne ţabe. »To je
vrlo opasno, ali bi moglo da bude Ċavolski dobro za ovaj
biznis. Radićemo oprezno; ali ćemo raditi.«

Ona petnaestogodišnja kurvica šapnula je nešto

bakalinu na uho. A njemu oĉi odmah poĉeše da sijaju.
»Sve mi ispriĉaj«, molio je. »I o svom detinjstvu, i o
svojim najmilijiin igraĉkama i o svemu i svaĉemu o sebi;
ispriĉaj mi i kako si igrala i udarala u daire a Prorok
došao da te gleda.« Ona mu je sve ispriĉala, a on ju je
pitao i kako je izgubila nevinost u dvanaestoj godini, pa
mu je ona i to ispriĉala, a posle toga, on joj je platio
dvaput više nego što je obiĉno morao, jer »to mi je bilo
najlepše vreme koje sam proveo u ţivotu«. - »Moraćemo
dobro da pazimo na stanje njihovih srca«, rekla je
Madam Baalu.

Kad se u Dţahiliji proĉulo da je svaka kurva

Zavese poprimila istovetnost po jedne od Mahaundovih
supruga, prikriveno uzbuĊenje gradskih muškaraca bilo
je duboko; ali oni su se ipak plašili tog otkrića, jer bi
sigurno izgubili ţivote ako bi Mahaund ili njegovi
zastupnici ikad saznali za njihovo uĉestvovanje u takvoj
bezoĉnosti, a i zbog same njihove ţelje da se u Zavesi
pruţaju takve usluge i da se one kriju od predstavnika
vlasti. Tih dana, Mahaund se sa svojim suprugama bio
vratio u Jatrib, jer mu je više odgovarala klima hladne
oaze na severu nego vrućina Dţahilije. Grad je bio
prepušten staranju generala Halida od kojeg su stvari
mogle da se lako kriju. Mahaund je jedno vreme mislio
da kaţe Halidu da naredi da se svi kupleraji u Dţahiliji
zatvore, ali Abu Simbel mu je savetovao da se ne upušta
u jedan tako nagli ĉin. »Dţahilijanci su novi
preobraćenici«, upozorio ga je on. »Radi stvari polako.«
A Mahaund, najpragmatiĉniji od svih Proroka, sloţio se
sa jednim prelaznim periodom. I tako, u Prorokovom
odsustvu, muškarci Dţahilije su u gomilama navaljivali
na Zavesu, koja je sad doţivljavala tristo-postotno
povećanje produktivnosti rada u poslovanju. Iz
oĉigledno politiĉkih razloga, nije bilo podobno da se
stvaraju redovi na ulici, pa su se zato u mnoge dane te
»zmije« od ljudi vijugale u najdubljem dvorištu
kupleraja, kruţeći oko njegove u središte postavljene
Fontane ljubavi, dobrim delom kao što su hodoĉasnici
kruţili oko prastarog Crnog kamena. Sve mušterije
Zavese pojavljivale su se s maskama na licima, a Baal,
posmatrajući sa jednog visokog balkona sve te
maskirane osobe, bio je zadovoljan. Bilo je više naĉina
od jednog da ljudi odbiju Potĉinjavanje.
U sledećim mesecima, osoblje Zavese bilo je
srdaĉno i toplo okrenuto jednom novom zadatku.
Petnaestogodišnja kurva »Ajša« bila je najomiljenija
ţenska meĊu plateţnom publikom, baš kao što je i njena
imenjakinja bila miljenica Mahaundova, a kao Ajša koja
je ĉedno ţivela u svojim odajama u okviru haremskih
kvartira velike dţamije u Jatribu, i ova dţahilijanska
Ajša poĉinjala je da biva ljubomorna na ostale ţene zbog
svog prvenstvenog statusa Najvoljenije. Ljutila se kad bi
neka od njenih »sestara« imala povećan broj posetilaca
ili dobijala izuzetno veliki bakšiš. Najstarija i najdeblja
kurva, koja je uzela ime »SauĊa«, priĉala bi svojim
posetiocima - a imala ih je mnogo, mnoge Dţahilijance
koji su je traţili i zbog njenog materinskog i seksi-šarma
- priĉu o tome kako se Mahaund oţenio i njome i Ajšom,
istog dana, kad je Ajša bila još dete. »U nama dvema«,
rekla bi ona, uzbudujući time muškarce straviĉno, »on je
našao dve polovine svoje prve pokojne ţene: i ćerku i
majku.« Kurva »Hafsa« se razvila u ţensku vrelog
temperamenta, kakva je bila i njena imenjakinja, a kad je
njih dvanaest kurvi ušlo u sam duh svojih uloga, njihovi
savezi u kupleraju postali su ogledalo politiĉkih klika u
haremu; »Ajša« i »Hafsa«, na primer, bile su u stalnom
malom suparniĉkom sukobu sa dve najoholije kurve,
koje su ostale uvek smatrale za malĉice uobraţene, a
koje su za sebe izabrale najaristokratskije identitete -
prva je postala »Um Salamah od Mahzumita« a druga,
najveći snob meĊu njima, »Ramla«, ĉija je imenjakinja,
Mahaundova jedanaesta supruga, bila kćerka Abu
Simbela i Hind. A tu su još bile »Zaina bint Đaš«,
»Đuvairija«, nazvana po nevesti zarobljenoj u vojnom
pohodu, pa onda i »Rehana Jevrejka«, »Safija« i
»Maimuna«, i, najerotiĉnija od svih kurvi, koja je znala
velike majstorije, a nije htela da svoju suparnicu »Ajšu«
nauĉi: ĉarobna Egipćanka, »Marija Koptkinja«.
Najĉudnija od svih bila je kurva koja je uzela ime »Zaina
bint Huzaima«, znajući da je ta Mahaundova supruga
bila nedavno umrla. Nekrofilija njenih ljubavnika-
mrtvoskrnavitelja, koji su joj zabranjivali da napravi i
najmanji pokret, bila je jedan od neukusnijih vidova
novog reţima u Zavesi. Ali posao je posao, pa je i to bila
potreba koju su kurtizane zadovoljavale.
Do pred kraj prve godine njihovih novih
aktivnosti, kurve su, svih dvanaest njih, bile postale tako
vešte u svojim ulogama da su im njine ranije liĉnosti
poĉele da blede. Baal, svakog meseca sve kratkovidiji i
gluvlji, video je figure cura kako prolaze pored njega,
njihove obrise zamagljene a likove nekako udvojene, kao
senke preko senki. Cure su poĉele i o Baalu da stiĉu neke
nove predstave. U to vreme bio je obiĉaj da kurva, kad
ulazi u profesiju, uzima neku vrstu muţa koji neće moći
da joj pravi nikakve nevolje - recimo, neku planinu ili
fontanu ili, pak, neki ţbun - kako bi mogla da, za ljubav
forme, usvoji status udate ţene. U Zavesi je bilo pravilo
da se sve cure udaju za Ljubavnu Štrcaljku vodoskoka u
centralnom dvorištu, ali sad je neka vrsta pobune protiv
toga poĉela da previre, i doĊe dan kad su sve prostitutke
zajedno došle kod svoje Madam, Kupler-Mame, da joj
izjave da sad, pošto su sebe poĉele da smatraju za
Prorokove supruge, imaju potrebu za nekim muţem
boljeg statusa nego što je jedna obiĉna kamena štrcaljka,
koja je, uostalom, bila gotovo idolopokloniĉka; i da joj
kaţu da su odluĉile da sve postanu supruge onog
posluţitelja, Baala. Madam je isprva pokušavala da ih
odvrati od toga, ali kad je shvatila da cure pri tome misle
na posao, sloţila se sa njihovim stavom i rekla im da
pisca dovedu pred nju. Uz mnogo kikotanja i ćuškanja,
dvanaest kurtizana je dopratilo trapavog pesnika i uvelo
ga u prestonu odaju. Kad je Baal ĉuo šta s njim
nameravaju, srce mu je poĉelo da gruva tako nepravilno,
da je izgubio ravnoteţu i pao, a »Ajša« je vrisnula u
strahu: »O Boţe, mi ćemo postati njegove udovice ĉak
pre nego što mu postanemo supruge.«
Ali on se povratio: srce mu je nastavilo da kuca
pravilno. I, nemajući drugog izbora, on se sloţio sa
ponudom tuceta ţena. Zatim ih je sve sama Kupler-
Mama venĉala; te u toj skrivenoj odaji izopaĉenosti, u toj
antidţamiji, u tom lavirintu bezboţnosti, Baal postade
muţ ţena bivšeg biznismena, Mahaunda.
A sad mu supruge jasno predoĉiše da od njega
oĉekuju da sa svakom, ponaosob, izvrši svoje
supruţniĉke duţnosti, pa su u tu svrhu izradile jedan
sistem rotacije prema kojem je Baal mogao sa svakom
od ţena da provede po jedan dan, po redu (u Zavesi su
dan i noć bili izokrenuti - noć je bila za posao a dan za
odmor). Ali samo što je krenuo u ostvarivanje tog
programa, one su organizovale jedan miting na kojem
mu je reĉeno da mora da poĉne da se ponaša malo više
kao »pravi« muţ, to jest, Mahaund. »Zašto da i ti ne
promeniš svoje ime kao mi ostale?« zahtevala je
namćorasta »Hafsa«, ali na to Baal povuĉe granicu.
»Jeste da njime ne mogu baš mnogo da se diĉim«, bio je
uporan, »ali ja imam svoje ime. Osim toga, ja ovde ne
radim s klijentima. I zato nema poslovnih razloga da ga
menjam.« - »Pa, ipak«, sleţe ramenima pohotljiva
»Marija Koptkinja«, »menjao gane menjao, mi hoćemo
da ti poĉneš da se ponašaš kao on.«
»Ja ne znam baš kako se on ponaša«, poĉe Baal da
se buni, ali »Ajša«, koja je stvarno bila najprivlaĉnija
meĊu njima, ili je bar on tako poĉeo da oseća u poslednje
vreme, napravi jednu mnogo ljupku grimasu i reĉe,
»Zaista, muţu« - udari mu ona ĉeţnju. »To nije tako
teška stvar. Mi samo ţelimo da se ti ponašaš, znaš - kao
gospodar.«
Ispostavilo se da su kurve Zavese bile
najstaromodnije i najkonvencionalnije ţene u Dţahiliji.
Njihov rad, zbog kojeg su tako lako mogle da postanu
ciniĉne i ostanu bez iluzija (a bile su, naravno, u
poloţaju da stiĉu straviĉne predstave o svojim
posetiocima), pretvorio ih je, umesto toga, u sanjalice.
Rastavljene od spoljašnjeg sveta, zaĉele su u sebi
fantaziju o »obiĉnom ţivotu« u kojem nisu ţelele ništa
drugo nego da budu poslušne, i - dabome - potĉinjene
supruge-pomoćnice ĉoveka koji je mudar, jak i koji ume
da voli. Sto će reći: godine koje su provele povlaĊujući
fantazijama muškaraca konaĉno su pokvarile njihove
sopstvene snove, te su ĉak iz najvećih dubina svojih duša
poţelele da se preobrate u onu najstariju mušku fantaziju
od svih postojećih. Dodatak zaĉina u vidu njihovog
delanja izvan Prorokovog kućnog ţivota sve ih je bacio u
stanje velikog uzbuĊenja, a zatupljeni Baal je otkrio šta
znaĉi imati dvanaest ţena koje se takmiĉe za njegovu
naklonost, za blagotvornost njegovog osmeha, dok su
mu prale noge i brisale ih svojom kosom, dok su mu
mirišljavim uljem mazale telo i plesale za njega, i na
hiljadu naĉina igrale uloge njegovih supruga u sanjanom
braku za koji nikad nisu verovale da će ga imati.
Bilo je to neodoljivo. On je poĉeo da u sebi nalazi
dovoljno samopouzdanja da im izdaje nareĊenja, da
presuĊuje u njihovim konfliktima, pa i da ih kaţnjava
kad je bio ljut. Jednom, kad su ga svojom svaĊom
iznervirale, on im je zabranio pristup k sebi mesec dana.
Ali kad je dvadeset-devetog dana te zabrane on sam
otišao da poseti »Ajšu«, ona ga je peckala zato što nije
imao snage da ostane po strani. »Taj mesec je imao samo
dvadeset devet dana«, on joj je odgovorio. Jednom ga je
»Hafsa« uhvatila na gomili sa »Marijom Koptkinjom«, u
»Hafsinim« odajama i na »Ajšin« dan. On je preklinjao
»Hafsu« da to ne kaţe »Ajši«, u koju je bio zaljubljen;
ali ona joj je to ipak ispriĉala, te je Baal posle toga
morao dosta dugo da se kloni »Marije« sa belom koţom
i kovrdţavom kosom. Ukratko, on je bio pretvoren u
plen zavodljivog iskušenja da postane tajno, profano
ogledalo Mahaunda; a ponovo je poĉeo i da piše.
Poezija koja je sad nastajala bila je ljupkija od
svega što je dotad bio napisao. Ponekad, kad je bio sa
»Ajšom«, osećao je kako ga neka tromost savlaĊuje, neki
teret pritiska, te je morao da legne. »Ĉudno je to«, rekao
joj je. »Kao da vidim sebe pored stojećeg samog sebe. A
tog što stoji pored mene mogu da navedem da govori;
onda ja ustajem i zapisujem njegove stihove.« Toj
Baalovoj umetniĉkoj tromosti divile su se njegove ţene.
Jednom, umoran, zadremao je u fotelji u jednoj od soba
»Ume Salamah od Mahzumita«. Kad se probudio,
nekoliko sati kasnije, telo ga je bolelo, vrat i ramena su
mu bili puni ĉvorova, i on je izgrdio »Umu Salameh«:
»Zašto me nisi probudila?« Ona mu je na to odgovorila:
»Bojala sam se da ti ne prekinem stihove koji su ti
moţda nadolazili.« On je odmahnuo glavom. »Nemoj da
brineš zbog toga. Jedina ţena u ĉijem mi društvu dolaze
stihovi jeste ,Ajša’, a ne ti.«

Dve godine i jedan dan od poĉetka Baalovog

ţivota u Zavesi, jedan od Ajšinih klijenata ga je
prepoznao i pored njegove nagaravljene koţe, širokih
ĉakšira i bodi-bildinških veţbi. Baal je bio stacioniran
ispred Ajšine sobe kad se taj klijenat pojavio, pokazao
prstom pravo na njega i uzviknuo: »Dakle, tu si se ti
ufurao!« Ajša je dotrĉala sa oĉima punim straha. Ali
Baal reĉe: »Sve je u redu. On neće da pravi nikakve
nevolje.« Pa je Salmana Persijanca pozvao u svoju sobu i
otvorio bocu slatkog vina od neizmuljanog groţda koje
su Dţahilijanci bili poĉeli da prave kad su videli da to ne
zabranjuje ono što su odnedavno uvredljivo nazivali
Knjigom pravila.
»Došao sam zato što konaĉno napuštam ovaj
pakleni grad«, reĉe Salman, »pa sam ţeleo jedan
trenutak zadovoljstva izvan njega, posle svih onih godina
sranja.« Pošto je Bilal intervenisao za njega u ime
njihovog starog prijateljstva, doseljenik iz Persije našao
je posao kao sastavljaĉ pisama i pisar-svaštar, sedeći
prekrštenih nogu pokraj kolovoza glavne ulice u
finansijskom kvartu grada. Sunce mu je bilo opalilo i
uglaĉalo cinizam i oĉajanje na licu. »Ljudi pišu da bi
priĉali laţi«, reĉe on, pijući brzo. »Prema tome, jedan
profesionalni laţov moţe lepo da ţivi. Moja ljubavna
pisma i poslovna prepiska postali su ĉuveni kao najbolji
sastavi u gradu, zbog mog dara za izmišljanje divnih
obmana i lagarija koje se sastoje od sasvim malog
odstupanja od ĉinjenica. Kao rezultat svega toga, uspeo
sam da samo za dve godine tog rada uštedim dovoljno za
put kući. Ej, kući! U staru zemlju! Sutra odlazim, ĉim
svane.«
Kad se boca ispraznila, Salman ponovo poĉe da
priĉa - što je Baal i oĉekivao - o izvoru svih svojih
nevolja, o Glasniku i njegovim glasovima. Priĉao je
Baalu o jednoj svaĊi izmeĊu Mahaunda i Ajše,
ponavljajući govorkanje kao da je to bila neizmenljiva
ĉinjenica. »Ta cura nije mogla da svari to što je njenom
muţu potrebno toliko drugih ţena osim nje«, reĉe on.
»On joj je rekao da se preko njih stvaraju politiĉki
savezi, i tako dalje, ali nju nije mogao da preĊe. Ko
moţe nju da krivi? I on, najzad, ode u - šta drugo? - nego
u jedan od svojih transova, i eto ti ga natrag sa porukom
od arhanĊela. Dţibril mu je izrecitovao stihove
propovedi, dajući mu punu boţansku podršku. Liĉno
Boţiju dozvolu da jebe onoliko ţena koliko ţeli. Prema
tome: šta je jadna Ajša mogla protiv Boţjih stihova?
Znaš šta je ona rekla? Ovo: ,Tvoj Bog se svakako uvek
tu nacrta kad ti je potreban da ti prigodno sreĊuje stvari’.
Molim lepo! Da nije bilo Ajše, ko zna šta bi on uradio,
ali, pre svega, nijedna druga se ne bi usudila da mu to
kaţe.« Baal ga je bez prekidanja pustio da priĉa dalje.
Seksualnim aspektima Pokoravanja Persijanac se dosta
bavio: »Nezdrava stvar«, izjavi on. »Sva ta segregacija.
Iz toga neće ništa dobro da izaĊe.«
Naposletku je Baal poĉeo da rasuĊuje, a Salman je
bio zapanjen kad je video da pesnik Mahaundu drţi
stranu: »Njegovo gledište je sasvim shvatljivo«,
rezonovao je Baal. »Ako mu porodice nude neveste a on
ih odbije, onda on sebi stvara neprijatelje - a osim toga,
pošto je on ĉovek posebne vrste, ljudi mogu da pomisle
da on to odbija iz nekih posebnih razloga - a što se tiĉe
izdvajanja i zakljuĉavanja tih ţena, pa, kakva bi to bila
sramota kad bi se nešto loše dogodilo nekoj od njih! Ĉuj,
kad bi ti ovde ţiveo, ti ne bi mogao da zamisliš da nešto
manje seksualne slobode nije baš tako loša stvar - za
obiĉne ljude, mislim.«
»Tvoj mozak je ĉabrirao«, klot mu reĉe Salman.
»Dugo te sunce nije grejalo. Ili taj tvoj kostim utiĉe na
tebe da govoriš kao komendijaš.«
Baal je dotle bio već priliĉno naćefleisan, pa poĉe
malo besno da uzvraća, ali Salman podiţe jednu
nesigurnu ruku. »Neću da se dţapam«, reĉe on. »Ĉek’,
ĉek’ da ti nešto ispriĉam. Jednu vruću priĉu koja se priĉa
u gradu. Uh-uh! I ima mnogo veze s tim što ti govoriš.«
Salmanova priĉa: Ajša i Prorok otišli na put do
jednog udaljenog sela, a kad su se vraćali kući u Jatrib,
njihova grupa je zastala da prekonoć logoruje na dinama.
Ali zora nije bila daleko. U poslednjem trenutku pred
sam njihov polazak, u svitanje, Ajša je osetila jednu
prirodnu potrebu, pa je morala da otrĉi u jedno
udubljenje izmedu dva pešĉana breţuljka, gde im se
izgubila iz vida. I dok je, tako, bila odsutna, njeni nosaĉi
su podigli njenu nosiljku sa zavesicama i otišli dalje.
Ona je bila laka ţena, i kako nosaĉi nisu osećali neku
veliku razliku u teţini ionako teške nosiljke, oni su
pretpostavili da je ona unutra. Kad se olakšala, Ajša se
vratila i videla da je ostala potpuno sama u pustinji; i ko
zna šta bi joj se desilo da jedan mladić, neki Safuan, nije
sluĉajno prolazio tuda na svojoj kamili... Safuan je vratio
Ajšu u Jatrib, ţivu, zdravu i bezbednu; i tad poĉeše jezici
da laparaju, ništa manje u haremu, gde su njene
protivnice pomno koristile priliku da umanje Ajšinu
moć. Mladić i devojka satima bili sami u pustinji, i sve
glasnije se govorkalo o tome kako je Safuan straviĉno
zgodan momak, dok je Prorok, uostalom, mnogo stariji
od te mlade ţene, i zar nju zato nije mogao da privuĉe
muškarac bliţi njenim godinama? Ma, pustite, molim
vas! »Pravi skandal«, bio je Salmanov komentar, izreĉen
sa zadovoljstvom.
»Šta će sad Mahaund da uradi?« ţeleo je Baal da
zna.
»O, on je već nešto uradio«, odgovori Salman.
»Isto ono što uvek radi. Video se sa svojim ljubimcem,
arhanĊelom, i zatim svakog ţivog obavestio da je Dţibril
oslobodio Ajšu svake optuţbe.« Salman raširi ruke sa
ovozemaljskom rezignacijom. »A ovog puta, gospodine,
ta dama nije imala ništa protiv prigodnosti boţanske
stihovane poruke.«
 *

Salman Persijanac je sutradan otputovao s jednim

karavanom kamila ka severu. Kad se sa Baalom opraštao
u Zavesi, on je pesnika zagrlio, poljubio ga u oba obraza
i rekao: »Moţda si ti u pravu. Moţda je bolje drţati se
izvan belih dana. Nadam se da ćeš tako i nastaviti.« Baal
mu je na to odgovorio: »A ja se nadam da ćeš se ti vratiti
kući i da ćeš tamo naći nešto što moţe da se voli.«
Salmanovo lice je bilo bez ikakvog izraza. Otvorio je
usta, ponovo ih zatvorio i otišao.
»Ajša« je ušla u Baalovu sobu da sebi olakša.
»Misliš da on neće odati tvoju tajnu kad se napije?«
upita, milujući ga po kosi. »On mnogo pije.«
Baal joj reĉe: »Ništa više neće biti kao pre.«
Salmanova poseta ga je bila probudila iz sna u koji je on
polako tonuo tokom godina koje je proveo u Zavesi, i on
više nije mogao da mu se vrati.
»O biće, svakako«, reĉe »Ajša« odluĉno. »Biće.
Videćeš.«
Baal zavrte glavom i izreĉe jedino proroĉko
zapaţanje u svom ţivotu. »Desiće se nešto veliko«,
predvide on. »Ĉovek ne moţe veĉno da se skriva pod
suknjama.«
Sutradan, Mahaund se vrati u Dţahiliju i vojnici
doĊoše da obaveste Madam, Kupler-Mamu Zavese, da je
prelazni period završen. Kupleraji su morali da se
zatvore, i to bez odlaganja. Jer što je dosta - dosta je. Iza
svojih zavesa, Madam je zamolila vojnike da se na jedan
sat povuku, za ljubav pristojnosti, da bi gosti mogli da
odu, i neiskusni oficir-komandir ćudoredne
vojnopolicijske patrole pristade. Madam posla svoje
evnuhe da o tome obaveste cure i da klijente isprate do
zadnjih vrata zgrade. »Molim vas da im se izvinite zbog
prekidanja«, naloţila je evnusima, »i recite im da zbog
ovih okolnosti neće biti nikakve naplate.«
To su bile njene poslednje reĉi. Kad su uzbunjene
cure, sve raţdţakane istovremeno, zakrĉile prestonu
sobu da ĉuju da li se ono najgore zaista desilo, ona nije
odgovarala na pitanja svojih preplašenih štićenica -
jesmo li izgubile posao, šta ćemo da jedemo, da li će nas
odvesti u zatvor, šta će biti s nama - sve dok »Ajša« ne
skupi hrabrost da uĉini ono što se nijedna od njih nikad
nije usudila ni da pokuša. Kad je razmakla crne zastore,
one ugledaše jednu mrtvu ţenu koja je mogla imati i
pedeset i sto-dvadeset-pet godina, ne više od oko
devedeset centimetara visoku, sliĉnu nekoj velikoj lutki,
sklupĉanu u jednoj pletenoj naslonjaĉi sa jastucima, koja
je još grĉevito drţala u ruci praznu boĉicu otrova.
»Kad ste već poĉele«, reĉe Baal, ulazeći u sobu,
»sad moţete i sve ostale zavese da skinete. Nema više
smisla ne dopuštati suncu da ulazi.«

Mladi oficir-komandir ćudoredne vojno-policijske

ĉete, Umar, dopustio je sebi da pokaţe priliĉno ćudljivu
ljutnju kad je video da je rukovodilica tog kupleraja
poĉinila samoubojstvo. »Pa, molim lepo - ako ne
moţemo da obesimo šeficu, nema nam druge nego da to
obavimo sa njenim trudbenicama«, razdera se on, i
svojim ljudima naredi da »droce« smesta pohapse, što
ljudi revnosno uĉiniše. Ţene digoše galamu, ritajući
svoje hvataĉe, ali evnusi su stajali i samo posmatrali šta
se dogaĊa, a da ni mrdnuli nisu, jer im je Umar bio
rekao: »Ja imam nalog da ove piĉke privedem zbog radi
suĊenja, ali nemam nikakva uputstva u vezi vas. I zato,
ako ne ţelite da izgubite glavu kao i muda, ne mešajte se
u ovu stvar.« Evnusi nisu ništa uĉinili da zaštite ţene
Zavese, dok su se vojnici rvali sa ţenama i na kraju ih
oborili na pod; a meĊu evnusima se nalazio i Baal,
ofarbane koţe i poezije. I trenutak pre no što je najmlaĊa
»piĉka« iliti »pukotina« »Ajša« bila prigušena i
ućutkana, ona zakuka: »Muţu, tako ti boga, pomozi nam,
ako si muško!« Ovo razonodi komandira ćudoredne ĉete.
»Ko je od vas ovde njen muţ?« upita on, piljeći oštro u
svako lice s turbanom. »Hajde, ofiraj se, badţo. Baš me
interesira kako ti i tvoja ţena gledate na ovaj svet?«
Baal je buljio u beskonaĉnost da bi izbegao i
»Ajšine« unezverene poglede i Umarovo piljenje
skupljenih oĉiju. Oficir se zaustavi ispred njega. »Jesi l’
ti taj?«
»Gospodine, shvatite, to je samo jedna prazna
reĉ«, slaga Baal. »One vole da se šale; mislim, ove cure
se tako zezaju. Nazivaju nas svojim muţevima jer mi,
mi...«
Bez ikakvog upozorenja, Umar ga šĉepa za
genitalije i steţe mu ih. »Jer vi ne moţete da budete«,
reĉe on, »muţevi, je l’ da? A ti ipak nisi ni tako loš.«
Kad mu se bol stišao, Baal vide da su ţene otišle.
A Umar, pred svoj odlazak, dade evnusima savet.
»Gubite se! Jerbo sutra mogu da dobijem nalog da i vas
ućorkiram. Malo je takvih k’o vi koji su tol’ko taliĉni da
dobiju dva dana fore.«
Kad su cure Zavese bile odvedene, evnusi su seli
pored Fontane ljubavi i gorko zaplakali. Ali Baal, pun
stida, nije plakao.

Dţibril je sanjao Baalovu smrt:

Dvanaest kurvi shvatiše, ubrzo posle hapšenja, da
su toliko navikle na svoja nova imena da nisu mogle da
se sete starih. A bile su i suviše uplašene da bi svojim
tamniĉarima otkrile te usvojene nazive, pa im zato nisu
rekle nijedno ime. Posle duţih izdiranja i mnogih pretnji,
tamniĉari su popustili i registrovali su ih pod brojevima,
kao Zavesa br. 1, Zavesa br. 2 i tako dalje. Njihovi bivši
klijenti, plašeći se posledica kad bi se otkrilo ĉime su
kurve bile obuzete, takoĊe su ćutali, pa je ta tajna
verovatno mogla to i da ostane, da pesnik Baal nije
poĉeo da lepi svoje pesme po zidovima gradske tamnice.
Dva dana posle hapšenja, u tamnici je sve vrilo od
prostitutki i podvodaĉica, ĉiji se broj bio znatno uvećao
za dve godine reţima Potĉinjavanja koji je u Dţahiliji
bio uveo praksu izolovanja ţena od spoljnog sveta. Izišlo
je na videlo da su mnogi Dţahilijanci bili spremni da
podrţavaju gradski ološ u ruganju policiji zbog ovih
mera, a da ne govorimo o mogućem gonjenju po novom
zakonu protiv nemorala, pa su pod tamniĉkim prozorima
pravili serenade tim nafrakanim damama u koje su se bili
zaljubili. Ali te ţene unutra nisu bile ni najmanje
uzbuĊene tim znacima njihove odanosti, pa svoje
udvaraĉe pred zamandaljenim kapijama nisu ni
ohrabrivale. MeĊutim, trećeg dana njihovog
zatoĉeništva, u grupi tih ĉeţnjivo zaljubljenih budala
pojavio se i jedan propali ĉova s turbanom i u širokim
ĉakširama, tamne koţe sa svetlijim flekama. Mnogi
prolaznici su se kikotali kad bi ga videli, ali kad je on
poĉeo da recituje svoje stihove, kikotanje je naglo
prestalo. Dţahilijanci su uvek bili dobri poznavaoci
umetnosti i poezije, pa ih je lepota tih oda koje je
recitovao taj ĉudni gospodiĉić zaustavila na njihovom
putu. Baal je recitovao svoje ljubavne pesme, a patnja
izraţena u njima utišala je ostale stihotvorce, koji su
Baalu dopustili da govori u ime svih njih. I sad su prvi
put na prozorima tamnice mogla da se vide lica
uhapšenih kurvi, koje je tamo privukla magija stihova.
Kad je završio svoj recital, on je prišao tamnici da svoje
pesme prikaĉi na zid. Straţari pred kapijom, oĉiju punih
suza, nisu se ni makli da ga zaustave.
Svake veĉeri posle toga, taj ĉudni badţa bi se
pojavljivao i recitovao neku novu pesmu, i svaka je
zvuĉala lepše nego prethodna. Moţda je ta prezasićenost
lepotom poezije spreĉavala sve prisutne da zapaze - sve
do dvanaeste noći, kad je on završio sa recitovanjem
svoje dvanaeste pesme, od kojih je svaka bila posvećena
drugoj ţeni - da su imena tih dvanaest »supruga« bila
ista kao imena one druge grupe od dvanaest pravih.
Ali dvanaestog dana, to je bilo zapaţeno, velika
gomila sveta koja je već bila navikla da se tu okuplja da
sluša Baala kako recituje, promeni raspoloţenje.
Osećanja uţasa i besa zameniše ona ranija, uzvišena, te
gnevni ljudi okruţiše Baala, zahtevajući da im kaţe
razloge za nanošenje tih izokrenutih uvreda u stilu
bizantinizma. U tom trenutku, Baal skide svoj apsurdni
turban. »Ja sam Baal«, objavi on. Ja ne priznajem
nijedan drugi sud osim suda moje muze; ili, taĉnije,
mojih dvanaest muza.«
Straţari ga šĉepaše.

General Halid je hteo da se nad Baalom smesta

izvrši smrtna kazna, ali Mahaund je zahtevao da se
pesnik izvede pred sud odmah posle suĊenja kurvama. I
tako, kad je Baalovih dvanaest ţena, koje su se bile
razvele od kamena da bi se za Baala udale, osuĊeno na
smrt kamenovanjem za kaznu zbog nemoralnog ţivota,
Baal je stajao licem u lice sa Prorokom - ogledalo pred
likom, mrak pred svetlošću. Halid, koji je sedeo sa
Mahaundove desne strane, ponudio je Baalu poslednju
šansu da objasni svoja zlodela. Pesnik je ispriĉao priĉu o
svom boravku u Zavesi, govoreći najjednostavnijim
jezikom, ne skrivajući ništa, ĉak ni onaj svoj završni
kukaviĉluk, zbog kojeg je sve ono što je od tada ĉinio
bilo njegov pokušaj da to popravi. Ali sad se nešto
neobiĉno dogodilo. Gomila sveta koja se tiskala u tom
sudskom šatoru, znajući da je tu, ipak, ĉuveni satiriĉar
Baal, u svoje vreme najoštriji jezik i najpronicljiviji duh
Dţahilije, poĉe (bez obzira koliko se tome opirala) da se
smeje. Što je Baal iskrenije i prostije opisivao svoje
brakove sa dvanaest »Prorokovih ţena«, to je
neobuzdanija postajala razdraganost zapanjene publike u
sudnici. Pred kraj njegovog govora, dobri ljudi Dţahilije
već su uveliko bukvalno plakali od smeha, nesposobni
da se obuzdaju ĉak i kad su im vojnici biĉevima i
jataganima zapretili da će ih pobiti na licu mesta.
 »Ja se ne zavitlavam!« dreknuo je Baal na gomilu
sveta, koja je u odgovor vrištala od smeha, zapomagala i
pljeskala se po butinama. »To nije šala!« Ha ha ha. Dok
se, najzad, sve ne utiša; Prorok je bio na nogama.
»U one davne dane, ti si se rugao propovedi«, reĉe
Mahaund u tišini. »I onda je ovaj narod uţivao u tvom
ruganju. A sad se vraćaš da sramotiš moju kuću, te
izgleda da si opet uspeo da iz ljudi izvuĉeš ono najgore.«
Baal reĉe: »Ja sam završio. A ti sad radi šta
hoćeš.«
I tako je on bio osuĊen da mu se odrubi glava, u
roku od jednog sata; i dok su ga vojnici grubo vukli iz
šatre ka stratištu, on doviknu preko svog ramena: »Kurve
i pisci, Mahaunde. Mi smo onaj svet kome ti ne
opraštaš.«
Mahaund mu odgovori: »Pisci i kurve. Ja tu ne
vidim nikakvu razliku.«

Bila jednom jedna ţena koja se nije menjala.

Posle Abu Simbelove izdaje - predaje Dţahilije
Mahatindu na tanjiru, i njegove zamene ideje o visokom
dostojanstvu grada sa Mahaundovom stvarnošću, Hind je
Mahaundu sisala prste na nogama, izrecitovala La-ilaha,
a zatim se povukla u visoku kulu svoje palate, gde je
ĉula glas o uništenju hrama Al-Late u Taifu, kao i svih
kipova boginja za koje se znalo da postoje. Zakljuĉala se
u svoju sobu u kuli sa jednom zbirkom drevnih knjiga
napisanih pismom koje niko ţivi u Dţahiliji ne bi mogao
da dešifruje; pa je dve godine i dva meseca tu ostala,
prouĉavajuĉi svoje mistiĉne tekstove, u tajnosti, i ne
traţeći ništa više nego da joj se jedanput dnevno pred
vratima ostavlja tanjir obiĉnog jela i da joj se u isto
vreme prazni nokšir. Dve godine i dva meseca ona nije
videla nijedno ljudsko biće. Onda je, poslednjeg dana,
pred zoru, ušla u spavaću sobu svog muţa, raskošno
odevena i ukrašena nakitom koji joj je blistao oko ruĉnih
i noţnih ĉlanaka, na noţnim prstima, na ušima i oko
vrata. »Probudi se!« naredila mu je, razmiĉući zavese
oko njegovog kreveta. »Ovo je dan za proslavu.« - On
zapazi da ona nije bila ni jedan dan starija otkako ju je
poslednji put video; ĉak je izgledala mlaĊa nego ikad, što
je samo potvrĊivalo glasine koje su nagoveštavale da je
ona svojim ĉarolijama navela vreme da za nju protiĉe
unazad izmeĊu ĉetiri zida njene sobe u kuli, gde se bila
zatvorila. »Šta mi to imamo da proslavljamo?« upita
bivši Velikaš Dţahilije, iskašljujući svoju jutarnju krv,
kao i obiĉno. Hind mu odgovori: »Ja moţda nisam u
stanju da preokrenem tok istorije, ali je bar osveta
slatka.«
Ni ceo sat posle toga, stiţe vest da je Proroka,
Mahaunda, oborila neka opasna bolest, da on leţi u
Ajšinom krevetu i da mu u glavi buĉi kao da mu je puna
demona. Hind je mirno nastavila da pravi pripreme za
banket, šaljući sluge u svaki kutak grada da pozivaju
goste. Ali, svakako, niko nije hteo na takav dan da doĊe
da se gosti i veseli. Uveĉe je Hind sama sedela u velikoj
sali svoga doma, meĊu zlatnim tanjirima i kristalnim
ĉašama svoje osvete, srĉući obiĉnu teleću ĉorbicu,
okruţena ĉinijama sa osobitim, aromatiĉnim jelima
svake moguće vrste, koja su se pušila. Abu Simbel nije
hteo da joj se pridruţi, nazvavši njeno veĉeranje
bestidnim. »Ti si već pojela srce njegovog strica«,
uzviknuo je Simbel, »a sad hoćeš da pojedeš i njegovo.«
Ona mu se u lice nasmejala. Kad su sluškinje poĉele da
plaĉu, ona je i njih oterala, pa je ostala da sedi sama za
trpezom, u svom samotnom veselju, dok su upaljene
sveće bacale ĉudne senke na njeno despotsko,
beskompromisno lice.

Dţibril je sanjao Mahaundovu smrt:

Jer kad je Mahaunda glava poĉela da boli više
nego ikad ranije, on je znao da mu je došao ĉas u kojem
će mu biti ponuĊeno da bira:
Kako nijedan prorok ne moţe umreti pre no što mu
se pri kaţe Raj, uz kasniji nalog da bira izmeĊu ovog i
onog sveta: -
- tako, dok mu je glava poĉivala u krilu njegove
voljene Ajše, on zatvori oĉi, i uĉini mu se da ga ţivot
napušta; ali posle izvesnog vremena, on se povrati:
I on reĉe Ajši: »Izbor mi bi ponuĊen i ja se odluĉih
- izabrah Carstvo Nebesko - Kraljevstvo Boţije.«
Onda ona zaplaka, znajući da on to govori o svojoj
smrti; zatim njegov pogled promaĉe pored nje i kao da se
zaustavi na nekoj drugoj pojavi u sobi, iako ona, Ajša,
kad se okrenula da pogleda u tom pravcu, vide samo
kandilo koje je gorelo na svom stalku:
»Ko je to tamo?« uzviknu Mahaund. »Jesi li to Ti,
anĊele Azrijele, što dušu od tela rastavljaš?«
Ali Ajša ĉu neki jeziv, a sladak ţenski glas, koji
odgovori: »Ne, Izaslaniĉe Al-Lahov, nije to Azrijel.«
 I kandilo utrnu; a u mraku Mahaund upita: »Da li
je ova moja bolest delo tvoje, O boginjo Al-Lato?«
A ona reĉe: »To je osveta moja nad tobom, i ja
sam sad zadovoljna. Nek se kamili tvojoj noge prebiju, i
nek je na grobu tvom ostave.«
Zatim nje nestade, a kandilo koje je bilo utuljeno
ponovo buknu velikom i toplom svetlošću, i Prorok
promrmlja, »Hvala ti, ipak, Al-Lato, za taj dar«.
I ne mnogo posle toga, on umre. Ajša iziĊe i ode u
susednu sobu, gde su njegove ostale supruge i uĉenici,
teških srca, ĉekali, te sad svi poĉeše da zdušno jadikuju.
Ajša ubrisa oĉi svoje i reĉe: »Ako ovde ima nekog
ko se Izaslaniku klanjao, neka tuguje sada, jer Mahaund
je mrtav; ali ako ovde ima nekog ko se Bogu klanjao,
neka se raduje, jer je On sigurno ţiv.«

Bio je to kraj sna.

 VII ANĐEO AZRIJEL

Sve je to uzavrelo do same ljubavi, razmišljao je

Saladin Ĉamĉa u svom skrovištu: ljubav, ta nepokorna
ptica u Mejlahovom i Halevijevom libretu za operu
Karmen - jedna od onih uzornih ptica u kavezu, u
Alegoriĉnom Avijarijumu, koje je on skupljao u svojim
lakšim danima, i u kojem su se medu krilatim
metaforama nalazile ptice kao što je bila ona Slatka
(ptica mladosti), pa ona Ţuta (srećnija od mene), i ona
omar-kajamovska-edvard-ficdţeraldska bespridevska
Ptica vremena (koja ima samo kratak put za let, ali koja,
gle! ipak leti), i, najzad, ona Bestidna; ta poslednja iz
pisma Henrija Dţejmsa Starijeg, njegovim sinovima...
»Svaki ĉovek koji je stigao do svojih intelektualnih
,tinejdţerskih’ godina, poĉinje da podozreva da ţivot
nije farsa; da nije ĉak n i blaga komedija; da ţivot,
naprotiv, cveta i donosi plod iz najvećih tragiĉnih dubina
suštinske gladi u koju je pušteno korenje njegovih
subjekata. Prirodno nasleĊe svakog ĉoveka koji je
sposoban za duhovni ţivot jeste neukroćena štima u
kojoj vuk zavija i bestidna noćna ptica krešti.« To
prihvatite, klinci! - A u jednoj posebnoj, susednoj vitrini
Ĉamĉine mlaĊe, srećnije mašte, lepršao je suţanj iz
nekog komada hit-paradne »babl-gam«-muzike, Sjajni
Vrdalamski Leptir, koji je delio l’amour sa onom oiseau
rebelle.
Ljubav - zona u kojoj niko ţivi ko ţeli da pabirĉi
ljudsko (a ne robotsko, Skiner-androidno) telo iskustva,
ne moţe da podnese i prestanak tih operacija - ljubav nas
nesumnjivo »prelazi«, a sasvim je mogućno da nam i na
glavu fatalno »nagazi«. Ali ona nas ĉak i unapred
upozorava. »Ljubav je dete boemije (dok traje, nek laje)«
- peva Karmen, taj pojam Voljene ţene, njen savršeni
obrazac, veĉiti i boţanski, »a ako me voliš, ĉuvaj se«. Ne
moţete traţiti ništa poštenije od toga. A što se njega,
liĉno, ticalo, i Saladin je u svoje vreme voleo naširoko i
naveliko, a sad je (došavši do tog uverenja) patio zbog
osvete Ljubavi nad šašavim ljubavnikom. Od svega
vezanog za svest ĉoveka on je najviše voleo onu
protejsku, neiscrpnu kulturu naroda engleskog govora; a
beše rekao, kad se udvarao Pameli, da je Otelo, »samo ta
drama«, vredan celog opusa svih dramskih pisaca na bilo
kojem drugom jeziku, i mada je bio svestan te hiperbole,
nije smatrao da je to preterivanje veoma veliko. (Pamela
je, svakako, stalno nastojala da izdaje svoju klasu i rasu,
i tako je, što se moglo i oĉekjvati, priznavala da je to
uţasava, pa je Otela podupirala Šajlokom, i sa te dve
drame udarala rasistu Šekspira po glavi). Ĉamĉa se
borio, kao i bengalski pisac Nirad Ĉoduri, pre njega -
mada bez onog pišĉevog vraţjeg nagona kolonijalne
inteligencije da bude viĊen kao enfant terrible - da bude
vredan izazova predstavljenog frazom Civis Britanicus
sum. Imperije više nije bilo, ali on je i dalje znao da je
»sve što je dobro i ţivo u njemu« bilo »stvoreno i
podsticano da ţivi« zahvaljujući njegovom susretu sa
ovim ostrvcem ĉuvstvenosti, okruţenim hladnim
osećanjem prisutnosti mora. - A od onih materijalnih
stvari, on je svoju ljubav dao ovom gradu, Londonu,
voleći ga više nego i svoj rodni i bilo koji drugi grad na
svetu; mileći, penjao se na njega, kradom, sa
uzbuĊenjem jahaĉa, pretvarajući se u kameni kip kad bi
grad pogledao u njegovom pravcu, i maštajući o tome da
bude onaj koji ga poseduje i tako, u izvesnom smislu,
sam postaje taj grad, kao u onoj staroj deĉjoj igri kad
jedan mališan postane »car« - pa ga pitaju, »Care, care,
koliko je sati?« - i preuzme taj njemu dragi identitet; kao
i u onom mitu Zlatne grane. London, ĉija
konglomeratska priroda odraţava i njegovu sopstvenu,
upravo kao što je i londonska uzdrţanost odraţava; dok
gradski napadni kameni ornamenti-gargameli iz oluka,
odraţavaju sablasni bat rimskih koraka na njegovim
ulicama - gakanje divljih gusaka-selica. Londonsko
gostoprimstvo - da! - uprkos zakonu o useljavanju, i
sopstvenom nedavnom iskustvu, Ĉamĉa je i dalje
insistirao na istini u vezi s tim: na nesavršenoj
dobrodošlici, doduše i na bigoteriji nekih, ali, ipak, na toj
realnoj stvari, što je mogao da potvrdi (u jednom
juţnolondonskom kvartu) i jedan »pab« u kojem se ĉuo
samo ukrajinski jezik, kao i onaj godišnji skup, u
Vembliju, ono bacanje kamena sa velikog stadijuma
okruţenog imperijalnim odjecima - Naĉin Imperije,
Zajednica Imperije - rukama više od stotinu delegata koji
su listom tragali za svojim poreklom tamo u davnini, u
jednom malom selu Goe, u toj portugalskoj koloniji na
jugozapadnoj obali Indije. - »Mi Londonci moţemo da
se ponosimo svojim gostoljubljem«, rekao je on, jednom,
Pameli, a ona ga je, kikoćući se bespomoćno, odvela da
gleda jedan film Bastera Kitona u kojem komiĉar, na
kraju neke apsurdne ţelezniĉke pruge, nailazi na
ubistven prijem onih koji su ga oĉekivali. U to vreme,
njih dvoje su uţivali u takvom meĊusobnom
suprotstavljanju, i posle ţestokih diskusija završavali u
krevetu... I sad on vrati svoje lutajuće misli temi
metropole. Tvrdoglavo je sebi ponavljao: duga istorija
Londona kao pribeţišta mnogih, uloga koju je taj grad
igrao uprkos ritajućoj nezahvalnosti dece begunaca; a
lišen svake retorike šćućurenih, samoĉestitajućih masa
doseljenika u »naciju imigranata« preko mora, sam je
bio daleko od savršeno srdaĉno raširenih ruku domaćina.
Da li bi Sjedinjene Ameriĉke Drţave sa svojim pitanjima
jeste-li-sad-i-jeste-li-ikad-bili, dopustili Ho Ši Minu da
radi kao kuvar u njihovim hotelskim kuhinjama? Šta bi
njihov makkaransko-volterski zakon imao da kaţe o
onom potonjem Karlu Marksu koji je, sa onom svojom
gustom bradurinom, stajao pred gradskom kapijom,
ĉekajući da preĊe londonsku ţutu liniju? O Podesni
Londone! Da li neko moţe stvarno da bude toliki
duhovni tupadţija a da ne voli londonski izbledeli sjaj i
njegova nova oklevanja, više nego one vruće izvesnosti
onog novog prekookeanskog Rima sa njegovim
nacifikovanim arhitektonskim gigantizmom, koji
ugnjetava veliĉinom da bi se njegovi ljudski stanovnici
osećali kao crvići?... London, uprkos onim svojim sve
ćešćim izraslinama kao što je Nat Vest toranj - zdruţeni
logo istisnut u treću dimenziju - ipak je saĉuvao ljudsku
meru. Viva! (Zindabad!)
Pamela je uvek zauzimala sarkastiĉan stav prema
takvom uzbudenom izraţavanju. »To su muzejske
vrednosti«, imala je obiĉaj da mu kaţe. »Posvećene i
obešene na poĉasna mesta, na zidovima.« Ona nikad nije
imala vremena da se bavi onim što odoleva vremenu.
Sve menjaj! Sve rasparaj! A on joj je na to rekao: »Ako
uspeš, ti ćeš svakom sliĉnom tebi, za jednu ili dve
generacije, onemogućiti da ubrza korak.« Ona je slavila
tu viziju sopstvene staromoĊnosti. Ako bude završila kao
ona punjena ptica dodo - relikvija, Izdajica Klase, iz
osamdesetih godina ovog veka - to će, rekla je, znaĉiti
neko poboljšanje ovog sveta. On ju je zamolio da mu
dopusti drukĉije mišljenje, ali oni su se dotle već grlili i
ljubili: što je, svakako, bilo neko poboljšanje, te se on
tako sloţio sa njenim mišljenjem.
(Jedne godine, vlada je bila uvela plaćanje karata
za ulazak u muzeje, pa su grupe gnevnih ljubitelja
umetnosti demonstrirale parolama svoje nezadovoljstvo
pred tim hramovima kulture. Kad je Ĉamĉa to video, on
je hteo da istakne jednu svoju, šuprotnu parolu, i da im
se, kao usamljeni govornik sa nekog uzvišenja,
suprotstavi. Zar ti Ijudi ne znaju kolika je vrednost onih
eksponata tamo unutra? I ti ljudi su se onda muvali,
razdragano protestovali i svoja pluća trovali cigaretama
ĉija je jedna paklica bila skuplja od ulaznice za muzej
protiv koje su se bunili; ono što su oni demonstrirali
svetu bilo je, zapravo, potcenjivanje njihovog kulturnog
nasleĊa... Pamela je udarila nogom po podu. »Kako se
usuĊuješ da tako govoriš?!« rekla mu je. Ona je imala
tadašnje pravilno shvatanje: da su muzeji i suviše vredni
i da je besmisleno naplaćivati neku sitnu taksu za ulaz.
Prema tome: »Nemoj da se mešaš u to!« i on je, na svoje
iznenaĊenje, odustao od svakog mešanja u tu stvar. On
nije mislio da kaţe ono što je izgledalo da je mislio. On
je mislio da je on, moţda, bio u stanju, pod pravim
okolnostima, i svoj ţivot da ţrtvuje za ono što se u
muzejima nalazi. I zato on nije mogao ozbiljno da shvati
to protivljenje taksi od nekoliko penija. MeĊutim, bio je
savršeno svestan toga da je njegov stav bio nejasan i loše
branjen.)
 - A od svih ljudskih bića, Pamela, ja sam voleo
samo tebe. -
Kultura, grad, supruga; i ĉetvrta i poslednja ljubav
njegova, o kojoj nikom nije priĉao: ljubav prema jednom
snu. U stare dane, taj san mu se vraĉao otprilike jednom
meseĉno; obiĉan san, dogaĊao se u nekom gradskom
parku, pored jedne avenije sa drvoredom razvijenih
brestova, ĉije su natkriljujuće krošnje pretvarale aveniju
u zeleni tunel u koji su nebo i sunce samo, ovde-onde,
kapljali kroz savršene nesavršenosti zastora od lišća. U
toj šumovitoj tajnosti, Saladin je video sebe, u društvu
deĉkića od oko pet godina starosti, koga je on uĉio da
vozi bicikl. Deĉkić, klateći se uplašeno, u poĉetku, ĉinio
je junaĉke napore da odrţava ravnoteţu, sa ţestinom sina
koji ţeli da mu otac bude ponosan na njega. Sanjani
Ĉamĉa trĉao je pored svog izmaštanog sina i drţao
bicikl, da ne padne, steţući mu rukom, grĉevito,
rešetkicu za pakete iznad zadnjeg toĉka. Zatim bi ga
pustio, a deĉkić (ne znajući da nije više pridrţavan)
nastavljao je da vozi: ravnoteţa je dolazila kao dar
letenja, i njih dvojica su klizili niz aveniju, Ĉamĉa trĉeći,
a deĉkić okrećući pedale sve upornije i upornije. »Uspeo
si!« radosno je uzviknuo Saladin, a isto tako oduševljeno
dete vikalo je preko svog ramena: »Gledaj me! Vidi,
tata, kako sam brzo nauĉio da vozim! Je 1’ ti milo? Je l’
me sad voliš?« To je bio san za plakanje; jer kad se
probudio, više nije bilo ni bicikla ni deteta.
»Šta ćeš ti sad da radiš?« upitala ga je Mišal sred
onog krša i loma u noćnom klubu Vreli vosak, a on joj je
i suviše bezbriţno odgovorio: »Ja? Mislim da se vratim u
ţivot.« Lakše reĉeno nego uĉinjeno; a to je, ipak, bio
ţivot koji mu je ljubav prema sanjanom detetu nagradio
bezdetnošću; njegovu ljubav prema ţeni, njenim
otuĊenjem od njega i njenom zatrudnelošću od njegovog
starog prijatelja iz studentskih dana; njegovu ljubav
prema gradu koja ga je sa himalajskih visina bacala u taj
isti grad; i njegovu ljubav prema civilizaciji, koja ga je
zaĊavolila, ponizila, rastrgla na svom toĉku. Ne potpuno
rastrgla, podsetio se on na sebe; bio je on opet ceo, a tu
je imao i primer Nikola Makijavelija za razmatranje
(ĉoveka kome je uĉinjena nepravda, ĉije je ime kao ono
Muhamedovo-Mahonovo-Mahaundovo sinonim zla; dok
mu je, u stvari, njegov nepokolebljivi republikanizam
doneo muĉilište i onaj toĉak za rastezanje na kojem je on
ipak preţiveo - da li behu tri obrtaja? - dovoljno, u
svakom sluĉaju, da mnogi ljudi priznaju ĉak i to da su
silovali svoje babe, i sliĉno, samo da bi se rešili bolova;
a on, ipak, nije ništa priznao, nijedan zloĉin nije uĉinio
dok je bio u sluţbi Firentinske republike, u tom i-suviše-
kratkom prekidu vlasti porodice Mediĉi); kad je Nikolo
uspeo da preţivi takve patnje i doţivi da napiše onu
moţda ogorĉenu a moţda i ciniĉnu parodiju udvoriĉke
vladalaĉko-zrcalno-odrazne literature, tada u velikoj
modi, delo Il Principe, za kojim su došli sjajni Discorsi,
onda on, Ĉamĉa, svakako nema potrebe da sebi dopusti
luksuz poraza. Dakle, to je uskrsnuće; odvaljaj dalje taj
ogromni kamen sa ulaza u pećinu mraĉnu, i - do Ċavola s
problemima legalnim!
Mišal, Hanif Dţonson i Ruţiĉasti - u ĉijim su
oĉima Ĉamĉine metamorfoze uĉinile ovog glumca
herojem, preko kojeg je ona magija specijalnih efekata
fantastiĉnih filmova (Lavirint, Legenda, Hauard Čudak)
ušla u Stvarnost - odvezli su Saladina kombijem
Ruţiĉastog do Pameline kuće; ali ovog puta on je sedeo
stešnjen u vozaĉevoj kabini zajedno sa njih troje. Bilo je
rano popodne; Dţampi je još morao biti u sportskom
centru. »Srećno«, rekla mu je Mišal, ljubeći ga u obraz, a
Ruţiĉasti ga je pitao da li bi trebalo da priĉekaju. »Ne,
hvala«, odgovorio je Saladin. »Kad padneš sa neba, pa te
napusti prijatelj, izdrţiš brutalnost policije, pretvoriš se u
jarca, izgubiš i posao i ţenu, spoznaš moć mrţnje i
ponovo stekneš ljudski oblik, šta ti je drugo ostalo da
uĉiniš nego - kako biste vi bez sumnje izrazili frazom -
da traţiš svoja prava?« Mahnuo im je na rastanku. »Sve
najbolje«, rekla mu je Mišal i oni su otišli. Na uglu ulice,
klinci iz susedstva, sa kojima on nikad nije bio u dobrim
odnosima, igrali su fudbal pored bandere s lampom.
Jedan od njih, mangupĉić od desetak godina sa izrazom
zloće i prasećim oĉima, »uperi« na Ĉamĉu zamišljeni
videodaljinski upravljaĉ i viknu: »Napred marš!« Klinac
je pripadao generaciji koja je verovala u preskakanje
dosadnih, neprijatnih, nezgodnih delića ţivota,
marširajući brzo napred od jednog do drugog vrhunca
punog akcije. Dobrodošao kući, pomisli Saladin, i
pritisnu zvonce na vratima.
Kad ga Pamela ugleda, ona se bukvalno uhvati za
grlo i poĉe da ga steţe. »Nisam verovao da ljudi to još
rade«, reĉe on. »Posle filma Dr Strangelove.« Trudnoća
joj se još nije videla; on ju je pitao kako to podnosi a ona
je pocrvenela, ali mu je ipak rekla da je sve u redu.
»Dosad sve ide kako treba.« Bila je, prirodno, izbaĉena
iz koloseka; njena ponuda u kuhinji da skuva kafu došla
je nešto kasno (ona je bila »verna« svorn viskiju, koji je
brzo pila uprkos detetu pod srcem); ali Ĉamĉa se u stvari
osećao pogruţeno tokom celog tog susreta. Pamela je
jasno osećala da je ona ta koja treba da bude u lošem
poloţaju. Ona je bila ta koja je ţelela da prekine taj brak
i koja se Ĉamĉe bar triput odrekla; ali i on je, isto kao
ona, bio sav spetljan i zbunjen, te je izgledalo kao da se
njih dvoje takmiĉe oko prava da budu u nemilosti.
Razlog Ĉamĉinog poraza - a on tu nije stigao, setimo se,
u ovakvoj zbunjenosti, već u svadljivom, ratobornom
raspoloţenju - bio je u tome da je on shvatio - videvši
Pamelu u njenoj i suviše vedroj vedrini, sa licem poput
maske svetice iza koje se ko-zna-kakvi crvići goste na
trulom mesu (bio je preplašen od dušmanskog nasilja
onih slika koje su mu izvirale u nesvesnom stanju), sa
njenom obrijanom glavom ispod apsurdnog turbana,
njenim zaudaranjem na viski i onom tvrdoćom koja se
bila uvukla u borice oko njenih usana - da se sasvim
jednostavno odljubio i da ne bi ţeleo da mu se ona, pa
sve i da hoće (što je bilo neverovatno mada ne i
neshvatljivo) vrati. Onog ĉasa kad je postao svestan toga,
poĉeo je da se, iz nekog razloga, oseća krivim, a
posledica je bila u tome što se na razgovornom planu
našao u nepovoljnijem poloţaju. I belodlaki pas je reţao
na njega. Ĉamĉa se seti da on, u stvari, nikad nije mnogo
mario za te kućne ljubimce.
»Pretpostavljam«, obrati se ona svojoj ĉaši, sedeći
za starim stolom od borovine, u prostranoj kuhinji, »da
je to, što sam uĉinila, neoprostivo, ah?«
To malecko, amerikanizirano ah? bilo je jedna
nova stvar kod nje: da li još jedna iz onog niza šljaga
koje je svesno udarala svom poreklu i vaspitanju? Ili je
to bila primila od Dţampija, ili od nekog njegovog
mladog poznanika-hipika, kao zarazu? (I sad opet krenu
onaj njegov reţeći bes: ama, dole s tim! Pošto on nju
više nije ţeleo, to je sad bilo potpuno neprikladno ovoj
situaciji.) »Mislim da ne bih umeo da ti kaţem šta sam ja
u stanju da opraštam«, bio je njegov odgovor. »Kao da
mi reakcija na sve to nekako izmiĉe; ĉovek ili reaguje ili
ne reaguje, ali ja verujem da ću u dogledno vreme imati
neko mišljenje. Zato, recimo da je porota otišla na
većanje.« Njoj se ovo nije sviĊalo, jer je ţelela da on
naširoko razglaba situaciju, kako bi mogli natenane da
piju njenu prokletu kafu. Pamela je uvek kuvala groznu
kafu: ali to sad nije bio njegov problem. »Ja se vraćam
ovamo. Ponovo se doseljavam«, reĉe on. »Kuća je velika
i ima dosta soba. Uzeću svoj kabinet, moje skrovište, i
sobe ispod njega, zajedno sa onim zasebnim kupatilom,
te ću tako biti potpuno nezavisan. Kuhinjom ću se veoma
retko koristiti, mislim. Pretpostavljam, s obzirom na to
da mi telo nije nikad bilo pronaĊeno, i da sam zvaniĉno
meĊu nestalima-verovatno-mrtvima, da nisi išla u sud da
me izbrišeš iz venĉanice; u kojem sluĉaju neće dugo
potrajati do mog vaskrsnuća, ĉim budem pokrenuo
Bentajna, Miligena i Selersovu.« (Odnosno, njihovog
advokata, raĉunovoĊu i Ĉamĉinog agenta.) Pamela ga je
nemo slušala, a njeno drţanje mu je govorilo da ona
nema nameru da mu iznosi neke protivargumente, i da je
sve što on ţeli o-kej: samo je govorom svog tela
pokušavala da nešto ispravi. »A posle toga«, zakljuĉi on,
»sve rasprodajemo i ti dobijaš razvod.« I on zbrisa iz
kuhinje, izvodeći pozorišni »izlazak« da bi izbegao
njenu drhtavicu, i stiţe do svog skrovišta upravo pre
njenog potresa. Pamela je, dole, moţda plakala; a on
nikad nije mogao lako da podnosi ţenski plaĉ, mada je
on sam bio jedan od glavnih drhtavaca-potresnika. A sad
mu se i srce nezgodno uznemiri: bum-bum-dum
dumbara-bum-bum.
 Da bi se ponovo rodio, najpre umreti moraš.

Kad je ostao sam, on se odjednom setio kako se on

i Pamela jednom nisu sloţili - mada su o svemu imali
suprotna mišljenja - u gledanju na jednu kratku priĉu
koju su oboje bili proĉitali, a ĉija je tema bila upravo
priroda neoprostivog. Zaboravio je i naslov priĉe i ime
autora, ali sadrţaja se ţivo sećao. Jedna ţena i jedan
ĉovek bili su prisni prijatelji (nikad ljubavnici) tokom
celog ţivota - i mladosti i zrelosti. Na njegov dvadeset-
prvi roĊendan (oboje su u to vreme bili siromašni), ona
mu je, u šali, poklonila jednu najstraviĉniju jeftinu
staklenu vazu koju je mogla da naĊe, u bojama dreĉeće
parodije na venecijansku ljupku vedrinu. Dvadeset
godina kasnije, kad su oboje postali uspešni i prosedi,
ona ga je posetila u njegovoj kući i poĉela da se s njim
svaĊa zbog njegovog lošeg odnosa prema jednom
njihovom zajedniĉkom prijatelju. U toku svaĊe, njoj je
pogled pao na staru vazu, koju je on i dalje drţao na
poĉasnom mestu, na polici iznad kamina u dnevnoj sobi,
i bez prekidanja svoje tirade, ona je zbrisala vazu sa
police i vaza se u paramparĉad razbila. Posle toga on
više nikad nije hteo s njom da govori; kad je umirala,
pola veka kasnije, on je odbio da je poseti dok je leţala
na samrtnoj postelji, i da joj posle ode na sahranu, iako
su mu prijatelji koje mu je bila poslala rekli da ona od
sveg srca ţeli da ga vidi. »Recite joj«, odgovorio je on
njenim emisarima, »da ona nikad nije znala koliko sam
ja cenio ono što mi je razbila.« Emisari su dokazivali,
molili, besneli. Ako ona nije znala koliki je znaĉaj on
pridavao toj triĉariji, kako onda on moţe, po duši, da je
za to krivi? I zar se ona nije godinama posle toga trudila
da dobije njegov oproštaj i da se to izgladi? Pa, ona
umire, tako ti boga! Zar ta stara, detinjasta ranica ne
moţe, sad, na kraju, da se zaleĉi. Pa oni sad gube svoje
doţivotno prijateljstvo, i zar ne mogu jedno drugom da
kaţu zbogom? »Ne«, rekao je nepomirljivi ĉovek. - »Je
l’ ti to stvarno samo zbog te vaze? Ili kriješ neku drugu,
mraĉniju stvar?« - »Zbog vaze«, odgovorio je on, »zbog
vaze, i ni zbog ĉega drugog.« Pamela je tog ĉoveka
smatrala za sitnu dušu i grubijana, ali Ĉamĉa je ĉak i
tada cenio tu ĉudnu ljudsku privatnost, tu neobjašnjivu
unutarnjost zbivanja u ĉoveku. »Niko ne moţe jednu
unutrašnju povredu da ocenjuje«, rekao je on tada,
»prema veliĉini površinske rane, ili prema dubini rupe.«
Sunt lacrimae rerum (suze su za nesreću), kako bi
bivši uĉitelj Sufijan rekao, a Saladin je tokom mnogih
sledećih dana imao dosta mogućnosti da razmišlja o
suzama u stvarima. On je isprva bio doslovno
nepokretan u svom kabinetu-skrovištu, dopuštajući toj
sobi da se sopstvenim tempom, iza njega i oko njega,
ponovo razvija, i oĉekujući od nje da povrati nešto od
onog solidnog, utešnog kvaliteta nje same iz starih dana,
kao što je bilo pre promene univerzuma. Dosta je
vremena provodio u gledanju televizije sa poloviĉnom
paţnjom, menjajući kanale prinudno, jer je i sam bio deo
kulture daljinskog upravljanja svakodnevicom, kao i
onaj klinac prasećih oĉiju sa uliĉnog ćoška; i on je sam
shvatao, ili je bar sticao iluziju da shvata tog mešovitog
video-monstruma kojeg je njegov pritisak na dugme
oţivotvoravao... kakav je samo izravnjivaĉ bio taj
daljinsko-upravljaĉki kibic-sekaĉ, taj prokrustovski
krevet dvadesetog veka; on je kao satarom odsecao tešku
kategoriju i istezao laku, dok sve televizorove emisije -
reklame, ubistva, kvizovi, hiljadu-i-jedna zabava i isto
toliko terora u stvarnosti i mašti - ne bi došle u istu
kategoriju, stekle istu teţinu; i dok je pravi Prokrust,
graĊanin-pripadnik onog što bi se danas moglo nazvati
celom-rukom-»opipljivom« kulturom, morao da
primenjuje i um i rs, on, Ĉamĉa, mogao je da sedi
zavaljen u svojoj Parker-Knoll-fotelji za-zavaljivanje-
do-mile-volje i da samo prstima obavlja satarenje i
istezanje. Ĉinilo mu se, dok je bazao preko tv-kanala, da
je ta kutija puna ĉudovišta i nakaza: bilo je tu ţivih
produkata mutacije - mutanata - zvanih »Mutići«, u seriji
Dr Ko, bizarnih stvorova koji su izgledali kao da su bili
ukršteni sa raznim vrstama industrijskih mašina - sa
glodalicama, dizalicama, škarama, viljuškarima,
ĉekićarama, testerama, i ĉiji su se surovi ţreci-
rukovodioci zvali Mutilazijanci; deĉiji tv-programi kao
da su bili nastanjeni iskljuĉivo liumanoidnim robotima i
kreaturama sa preinaĉavajućim telima, dok su programi
za odrasle pruţali neprestanu paradu ljudskih
nusprodukata najnovijih shvatanja moderne medicine i
njenih sauĉesnika, savremenih boleština i rata. Neka
bolnica, u Gijani, oĉigledno ĉuva telo jednog lepo
razvijenog morskog sirenka - pola ĉoveka, pola muške
ribe - kompletnog sa škrgama i krljušti. Likantropija, iliti
ludo uobraţenje ĉoveka da se pretvorio u vuka - bila je u
porastu tamo u škotskim brdima. Ozbiljno se diskutovalo
i o genetskoj mogućnosti stvaranja kentaura. Prikazana
je i operacija promene pola. - Setio se i jedne odvratne
pesme koju mu je neodluĉno pokazao Dţampi Dţoši u
kafeu Šaandaar sa K. i D. Njen naslov, »Pevam o
elektriĉnom telu«, potpuno je predstavljao pesmu. - Ali
taj nervozni badţa je ipak bio kompletno telo, gorko je
pomislio Saladin. On je Pameli napravio dete, bez ikakve
muke: u njegovim hromozomima nije bilo prelomljenih
štapića... i ugledao je sebe u jednoj reprizi »klasika« the
Aliens Show. (U mnogo naprednoj kulturi status klasika
moţe da se stekne za samo šest meseci, a ponekad i
prekonoć.) Posledica sveg tog njegovog gledanja u tu
kutiju bila je u njegovoj potrebi da dobro zagrize u ono
što mu je još bilo ostalo od predstave o normalnom, o
proseĉnom kvalitetu stvarnog; ali tu su delovale i neke
suprotne sile.
Delo Svet baštovana mu je pokazalo kako se moţe
postići ono nešto, zvano »himeriĉni kalem« (sluĉajno isti
onaj koji je bio ponos bašte Ota Kouna); i mada je zbog
svoje nepaţnje zaboravio nazive ta dva drveta spojena u
jedno - dud? Laburnum-zanovet - metilica? - on se zbog
samog tog drveta uspravio u fotelji i zamislio. Ama, ono
je tu negde bilo, opipljivo, himera sa korenjem, ĉvrsto
usaĊena u komad engleskog tla iz kojeg je ţivahno raslo:
drvo, pomislio je on, kadro da zauzme ono metaforiĉno
mesto drveta koje je njegov otac oborio u onoj dalekoj
bašti, u jednom drugom, nespojivom svetu. Ako je jedno
takvo drvo mogućno, onda je tu mogućan i on; onda i on
moţe da bude u svezi, da svoje korenje pusti, da preţivi.
Sred svih tih televizualnih slika hibridnih tragedija -
nekorisnosti morskog sirenka, promašaja plastiĉne
hirurgije, esperantu-sliĉnoj ispraznosti preterano
moderne umetnosti, koka-kolanskoj kolonizaciji naše
planete - on je ipak posednik tog dara. I to mu je bilo
dovoljno. Ugasio je televizor.
 Njegova mrţnja prema Dţibrilu se smanjivala. A
ni oni rogovi, jareća kopita, itd., nisu više pokazivali
nikakve znake da će se ponovo pojaviti. Kao da je neko
leĉenje bilo u toku. U stvari, kako su dani prolazili, ne
samo Dţibril već sve ono što se Saladinu u poslednje
vreme dešavalo a bilo nepomirljivo sa prozaiĉnošću
svakodnevnog ţivota, poĉelo je da mu izgleda nekako
beznaĉajno, upravo kao što i oni najuporniji noćni
košmari izblede kad ujutru ispljuskate lice hladnom
vodom, operete zube i popijete neko jako, vruće piće. I
on je poĉeo da pravi izlete u spoljni svet - da obilazi one
profesionalne savetnike, advokate, raĉunovoĊe i agente,
koje je Pamela imala obiĉaj da naziva »nevaljalcima«, i
dok je sedeo u tim kancelarijama sa policama punim
knjiga i fascikala, u kojima ĉuda, svakako, nikad nisu
mogla da se dešavaju, on je priĉao o svom »slomu« - o
»šoku u avionskoj nesreći« - i tako dalje, objašnjavajući
svoj nestanak kao da nikad nije padao sa neba, pevajući
himnu »Vladaj, Britanijo«, dok je Dţibril urlao jednu
ariju iz filma Šri 420.
Svesno je Ĉamĉa nastojao da ţivi svojim
prekinutim starim ţivotom delikatnih senzibilnosti, te je
odlazio na koncerte, posećivao umetniĉke galerije i išao
u pozorište, a kako je njegovo reagovanje na sve to bilo
priliĉno tupo, kako ti njegovi izleti u umetnost i kulturu,
zaĉudo, nisu mogli da ga vrate u staro stanje egzaltacije
koje je on, zauzvrat, oĉekivao od svih velikih umetnosti -
morao je sebe da uverava da će mu se uzbuĊenje ubrzo
vratiti; jer on je prošao kroz »loša iskustva«, te mu je
potrebno malo vremena.
U svom skrovištu, sedeći u Parker-Knoll-fotelji,
okruţen svojim dragim predmetima - porcelanskim
pjeroima, Erosom što pridrţava kuglu jedne antiĉke
lampe - ĉestitao je sebi što je onaj tip ĉoveka koji shvata
da se mrţnja ne moţe dugo odrţavati. Moţda je ljubav,
ipak, trajnija od mrţnje; iako se ljubav menja, od nje
ipak ostaje neki trag, neki trajan oblik. Prema Pameli, na
primer, on je sad bio siguran da ne oseća ništa drugo do
najaltruistiĉkiju naklonost. Mrţnja je moţda nešto kao
otisak prsta na glatkom staklu osetljive duše; obiĉan trag
masnoće, koji sam išĉili kad ga ostavimo na miru. A
Dţibril? Uh! On je bio zaboravljen; on više nije
postojao. Dakle; odreći se neprijateljstva, mrţnje, znaĉi
postati slobodan.
Saladinov optimizam bivao je sve veći, ali
birokratija koja je okruţivala njegov povratak u ţivot
bila je smetnja, veća nego što je on oĉekivao. Banke su
bile spore u deblokiranju njegovih tekućih raĉuna; morao
je da pozajmljuje novac od Pamele. A ni posao mu nije
lako dolazio. Njegova agentkinja, Šarlota Seiers,
objasnila mu je preko telefona: »Klijenti postaju ĉudni.
Poĉinju da priĉaju o zombi-duhovima, osećaju se,
nekako, neĉisti: kao da pljaĉkaju neki grob.« Šarlota,
koja je i dalje zvuĉala kao da je tek prešla pedesetu, kao
neko dezorganizovano i malĉice šašavo mlaĊo stvorenje
iz najboljeg palanaĉkog »kadra«, odavala je utisak da
više saoseća sa klijentima i njihovim shvatanjem te stvari
nego sa Ĉamĉom. »Priĉekaj da to proĊe«, savetovala mu
je. »Doći će maca na vratanca. Najzad, ti nisi nikakav
Drakula, tako im boga.« Hvala, Šarlota.
Da: njegova opsednutost mrţnjom prema Dţibrilu,
njegovo maštanje o izvlaĉenju iz sebe neke surove i
odgovarajuće osvete - to su bile stvari prošlosti, vidovi
jedne realnosti koji nisu bili u skladu sa njegovom
strasnom ţeljom da sebi ponovo ostvari obiĉan ţivot.
Ĉak ni one smutljivaĉke, buntovniĉke slike na televiziji
nisu mogle da ga skrenu sa tog puta. Ono što je on
odbijao da prihvati, bio je njegov i Dţibrilov portret kao
monstruoznih likova. Monstruoznih, zaista:
najapsurdnija ideja. U svetu postoje pravi monstrumi -
diktatori koji vrše masovna ubistva, nakaze koje siluju
decu. Pa onaj što siluje starice - Bakut-Trbosek. (Ovde je
bio prinuĊen da prizna da je uprkos njegovom starom,
visokom poštovanju Gradske policije, hapšenje Uhuru
Simbe bila jedna preterano prokleta i tupadţijska stvar.)
Samo otvori neke bulevarske novine, bilo kog dana
sedmice, pa ćeš videti slike pošandrcalih irskih pedera
kako nabijaju blato u usta sitne dece. A Pamela je,
naravno, imala svoje gledište da je i »monstrum« - šta? -
pojam za rasuĎivanje, termin za takve osobe; saosećanje,
rekla je, zahteva da na njih gledamo kao na nesrećne
sluĉajeve našeg vremena. A on joj je na to odgovorio da
saosećanje zahteva da na njihove ţrtve gledamo kao na
nesrećne sluĉajeve. »Ništa od tebe«, rekla mu je svojim
najpatricijskijim glasom. »Ti zapravo umeš da razmišljaš
samo u jeftinim debatnim kategorijama.«
I ostali monstrumi koji nisu ništa manje stvarni od
onih zloduha iz bulevarskih novina: novac, moć, seks,
smrt, ljubav. AnĊeli i Ċavoli - kome su oni potrebni?
»Ĉemu demoni, kad je sam ĉovek demon?« - pita onaj
»poslednji demon« (nobelovca Singera) sa svog tavana u
Tiševicu. Na što je Ĉamĉin smisao za ravnoteţu, njegov
ima-tu-dosta-da-se-kaţe-i-za-i-protiv-refleks, ţeleo da
doda: »A ĉemu anĊeli, kad je ĉovek i anĊeosko biće?«
(Ako ovo nije istina, kako onda objasniti, na primer, onaj
Leonardov crteţ? Da li je Mocart stvarno bio Belzebub
sa napuderisanom perikom?) - Ali, moralo je da se
prizna, a to je bila njegova prvobitna ideja, da okolnosti
veka nisu zahtevale dijaboliĉka objašnjenja.

Ja ništa ne govorim. Ne traţite od mene da stvari

razjašnjavam na ovaj ili na onaj naĉin; vreme otkrovenja
davno je prošlo. Pravila Stvorenja su priliĉno jasna:
postaviš stvari, napraviš ih ovako ili onako, pa ih onda
pustiš da se same kotrljaju. Gde ti je zadovoljstvo ako
stalno traţiš neke nagoveštaje, menjanje pravila,
zakazivanje meĉeva i tabaţa? Dakle, ja sam dosad
uspevao da priliĉno dobro vladam samim sobom, i
nemam nameru da sad kvarim stvari. Nemojte misliti da
ja nisam ţeleo da se mešam; o, jesam, mnogo puta. A
jednom sam se, istina, stvarno umešao. Sedeo sam na
krevetu Aleluje Koun i razgovarao sa superstarom
Dţibrilom. Uparvala ili Ničajvala, on je ţeleo da zna, a
ja ga nisam prosvetlio; i svakako nemam nameru da
umesto toga blebećem sa ovim zbunjenim Ĉamĉom.
Sad idem. Ĉovek hoće da spava.

Njegov ponovo roĊeni, poletarski, varljivi

optimizam, najteţe se odraţavao noću; jer onaj drugi
svet rogova i kopita, on, noću, nije mogao lako da
osporava. A tu se radilo i o one dve ţene, koje su bile
poĉele da ga proganjaju u snovima. Prva - teško mu je to
bilo da prizna, ĉak i samom sebi - bila je nijedna druga
nego ona dete-ţena Šaandaara, njegova verna saveznica
u ono vreme njegovih košmara koje je on sad tako silno
pokušavao da sakrije iza banalnosti i maglica, fanatika
borilaĉkih veština - ljubavnica Hanifa Dţonsona, Mišal
Sufijan.
Druga - koju beše ostavio u Bombaju sa noţem
njegovog odlaska zarivenim u njeno srce i koja sigurno
još veruje da je on mrtav - bila je Zini Vakil.

Nervozu »nervĉika«-Dţampija Dţošija kad je

saznao da se Saladin Ĉamĉa vratio, u ljudskom obliĉju, i
ponovo zauzeo dva gornja sprata kuće u Noting Hilu,
bilo je straviĉno gledati, što je razdraţilo i Pamelu više
no što bi to i ona sama mogla da opiše. Prve noći - bila je
odluĉila da mu to ne kaţe dok se ne naĊu u bezbednosti
kreveta - Dţampi je, kad je ĉuo tu vest, Ċipio dobrih pola
metra od kreveta i stao na liht-plavi tepih, go kao od
majke roĊen, i poĉeo da se sav trese, sa palcem
zarivenim u usta.
»Vrati se u krevet i prestani da se ponašaš kao
kreten«, naredila mu je, ali on je ţestoko tresao glavom,
drţeći sad palac napolju dovoljno dugo da bi mogao da
izblebeće: »Ali ako je on ovde! U ovoj kući! Kako onda
ja mogu...?« - Na to je šĉepao svoju odeću, skupio je u
jednu guţvu i izjurio iz sobe; Pamela je ĉula treske i
lomljavu, što joj je govorilo da su mu cipele, za kojima
je on verovatno trĉao, padale niz stepenice. »Odliĉno«,
vrištala je za njim. »Vrat slomio, dabogda, kukavico!«
 MeĊutim, nekoliko trenutaka docnije, Saladina je
posetila figura otuĊene mu ţene zajapurena purpur-lica i
ćelave glave, koja gusto procedi kroz stisnute zube: »Dţ.
Dţ. stoji napolju, na ulici. Prokleta budala kaţe da ne
sme da uĊe u kuću ako ti ne kaţeš da nemaš ništa protiv,
da je to za tebe o-kej.« Videlo se da je, kao i obično,
cugala. Čamča, iznenaĎen, manje-više izvali: »A šta ti
kaţeš na to, je l’ ti ţeliš da on uĎe?« što je Pamela
protumačila kao njegov način utrljavanja soli u otvorenu
ranu. Buknuvši u licu još purpurnije, ona klimnu glavom
u besu poniţenosti. Da!
I tako se desilo da je svoje prve noći kod kuće,
Saladin Ĉamĉa morao da iziĊe iz kuće - »Ej, badţo! Pa ti
stvarno dobro izgledaš!« pozdravi ga Dţampi, uz gest
kao da ţeli da sastavi dlanove, da bi prikrio strah - i da
ljubavnika svoje ţene ubedi da uĊe i legne u krevet
pored nje. Zatim se povukao gore, jer Dţampi u svojoj
pogruţenosti nije smeo da se vrati u kuću dok mu se
Ĉamĉa ne skloni s puta.

»Kakav ĉovek!« plakao je Dţampi pred Pamelom.

»Pa on je princ, on je svetac!«
»Upadaj u krevet«, reĉe mu Pamela Ĉamĉa,
paralizovano, »da ne bih morala ovo jebeno kuĉe da
napujdam na tebe.«

Dţampija je Ĉamĉino prisustvo u kući i dalje

zbunjivalo, jer ga je video (ili mu se to samo priĉinjavalo
po njegovom ponašanju) kao neku zastrašujuću senku
koju treba stalno smirivati. Kad je Pameli spremao ruĉak
ili veĉeru (on se pokazao, na njeno iznenadenje i
olakšanje, kao pravi »šef«-glavni kuvar indijskog
restorana), navaljivao je da i Ĉamĉu pozovu dole, u
kuhinju, da im se pridruţi; dok je Saladin, malo
oklevajući, nosio sebi jela, gore, na posluţavniku i
objašnjavao Pameli da bi, inaĉe, bilo prostaĉki i
provokativno. »Je l’ ti vidiš šta on sve dopušta pod
sopstvenim krovom! Pa, on je gigant! A jedino što mi
moţemo, to je da se prema njemu bar pristojno
ponašamo.« A Pamela, u svom sve većem besu, morala
je da podnosi ĉitav niz takvih zbivanja i njihova
naravouĉenija. »Nikad ne bih mogla ni da pomislim da si
ti toliko konvencionalan«, rekla mu je gnevno, a Dţampi
joj je odgovorio: »To je samo stvar poštovanja ĉoveka«.
I u ime tog poštovanja, Dţampi je nosio Ĉamĉi ĉaj,
novine i poštu; i nikad nije propuštao, kad je dolazio u tu
veliku kuću, da odlazi gore u posetu, bar na dvadesetak
minuta, na minimum koji je odgovarao njegovom
osećanju pristojnosti, dok ga je Pamela ĉekala i
»drmala« ĉaše viskija, tri sprata niţe. Dţampi je donosio
Saladinu i male poklone: smirujuće ponude u vidu
knjiga, starih pozorišnih programa i raznih maski. Kad je
Pamela pokušavala da se ponaša odluĉno, on joj se
suprotstavljao svojom bezazlenom ali i tvrdoglavom
upornošću: »Mi ne moţemo da se ponašamo kao da je taj
ĉovek nevidljiv. On je ovde, zar ne? Mi moramo da ga
ukljuĉimo u naš ţivot.« Pamela mu je kiselo odvratila:
»Pa, zašto ga, onda, ne zamoliš da siĊe i da nam se
pridruţi u krevetu?« Na šta joj je Dţampi ozbiljno
odgovorio: »Nisam bio siguran da bi se ti s tim sloţila.«
 Uprkos svojoj nesposobnosti da se opusti i Ĉamĉin
boravak gore primi kao novo za gotovo, nešto se u
Dţampi-Dţošiju ipak smirilo kad je, na ovaj
neuobiĉajeni naĉin, dobio blagoslov svog prethodnika. A
budući kadar da pomiri imperative ljubavi i prijateljstva,
on se priliĉno razvedrio i osetio kako u njemu raste
osećanje oĉinstva. Jedne noći, usnio je san zbog kojeg je
zaplakao, sledećeg jutra, radujući se unapred: obiĉan san
- kao, on trĉi avenijom natkriljenom krošnjama drvoreda,
pomaţući nekom deĉkiću da vozi bicikl. - »Je l’ vidiš
kako lepo vozim? Je 1’ ti milo, tata?« vikao je uzbuĊeni
deĉkić. »Gledaj kako vozim! le l’ me sad voliš?«

Pamela i Dţampi bili su angaţovani u kampanji

protestovanja protiv hapšenja dr Uhuru Simbe zbog
takozvanih Trbosekovih ubistava bakutanera. I zbog toga
je Dţampi takoĊe odlazio gore da diskutuje sa
Saladinom. »Citava je ta stvar naduvana - zasnovana na
nepouzdanim dokazima i insinuacijama. Hanif tvrdi da je
optuţnica puna rupa k’o švajcarski sir. Prava
nameštaljka iz ĉiste pakosti; jedino je pitanje dokle
nameravaju da idu. Oni će njega u fasu da nadlaju.
Moţda će se pojaviti ĉak i svedoci koji će da tvrde da su
ga videli kako secka babe. Zavisi koliko ţele da mu
naude. Ja bih rekao, mnogo; on je jedno vreme bio
veoma buĉan u gradu.« Ĉamĉa je preporuĉivao
opreznost. Sećajući se kako je Mišal Sufijan sa
gnušanjem govorila o Simbi, on je rekao: »Badţa je
poznat - zar ne? - kao grubijan prema ţenama...« Dţampi
okrenu dlanove naviše. »U svom privatnom ţivotu«,
priznao je on, »taj frajer je stvarno bio jedno veliko
govno. Ali to ne znaĉi da je on ĉereĉio stare graĊanke; ne
moraš da budeš anĊeo da bi bio nevin. Naravno, sem ako
nisi crn.« Ĉamĉa mu je to propustio. »Stvar je u tome što
to nije ništa liĉno već politiĉki«, naglasio je Dţampi,
dodajući, kad je ustao da poĊe, »da, sutra se odrţava
miting posvećen tome. Pamela i ja moramo da idemo;
izvini, mislim, ako ţeliš, to jest, ako budeš
zainteresovan, moţeš da poĊeš sa nama, ako hoćeš.«
»Pozvao si ga da ide s nama?« Pamela nije mogla
da poveruje. U posleĊnje vreme je ĉesto osećala
muĉninu, na povraćanje, ali to joj nije izmenilo
raspoloţenje. »I ti si to uradio bez mog pitanja?« Dţampi
je izgledao obeshrabreno. »Uostalom, nema veze.«
Olakšala mu je. »Njega da upecaš za nešto tako!«
MeĊutim, sutradan ujutro, Saladin se pojavio u
holu, u finom smeĊem odelu, mantilu od kamilhara sa
svilenom kragnom i sa priliĉno prikladnim smeĊim
filcanim šeširom, malo oborenog oboda sa jedne strane.
»Za gde si se ti to spremio?« ţelela je da zna Pamela s
turbanom, u koţnoj jakni od vojnih viškova i grubim
pantalonama koje su joj otkrivale poĉetno debljanje
trbuha. »Jeziš Askot-dţentlmen!?« - »Ĉini mi se da sam
pozvan na neki miting«, odgovori Saladin na svoj
najneborbeniji naĉin, a Pamela mu ćudljivo reĉe:
»Moraćeš da se pripaziš«, upozoravajući ga. »Ovako
upicanjenog, mangupi će te sjebati s leĊa, pa će da te
opelješe.«

*
 Šta je njega odvuklo natrag u drugi svet, u taj
podgrad ĉije je postojanje on tako dugo osporavao? - Šta
ga je, ili, holje - ko ga je prostom ĉinjenicom o svom
(njenom) postojanju prinudi(l)o da se pojavi iz ĉaure
svog skrovišta u kojem se vraćao - ili je verovao da se
vraća - u svog bivšeg sebe, i da se još jednom baci u
opasne (jer, na mapi neobeleţene) vode ovoga sveta i
njegove sopstvene liĉnosti? »Uspeću ja da se uklopim u
taj miting«, bio je Dţampi Dţoši rekao Saladinu, »pre
mojih Ċaka-karatista.« MeĊu kojima je ĉekala njegova
glavna zvezda: dugaĉka cura sa kosom u duginim
bojama i, dodao je Dţampi, tek što je navršila
osamnaestu. - Ne znajući da je i Dţampi pomalo patio
zbog iste grešne ĉeţnje, Saladin je prešao ceo grad da lii
se našao u blizini cure Mišal Sufijan.

On je oĉekivao da će taj miting biti mali, okrenut

tamo nekoj zadnjoj sobi, punoj sumnjiĉavih tipova, koji
gledaju i govore kao klonovi Malkolma X (Ĉamĉa se
setio jednog njemu smešnog vica na televiziji - »A sad
ĉujte vic o Crncu koji je svoje ime promenio u Mr X i
tuţio sudu redakciju News of the World [Vesti iz sveta]
zbog klevete« - i izazvao jednu od najgorih svaĊa u
svom braku), i moţda sa nekoliko gnevnih ţena;
zamišljao je i stezanje pesnica i manifestacije
pravdoljubivosti. Ono što je našao bio je jedan veliki hol,
u zdanju za skupove prijatelja Brikhola, zakrĉen od-zida-
-do-zida ljudima svih mogućih vrsta - starim, krupnim
ţenama, uniformisanim Ċacima, Rastaskim i
restoranskim radnicima, osobljem malih kineskih
supermarketa - supereta iz Plezli-strita, pristojno
odevenih gospodiĉića i razbarušenih mangupĉića, belaca
i crnaca; raspoloţenje te gomile sveta bilo je daleko od
one vrste ortodoksne histerije koju je on zamišljao; svi
su bili mirni, zabrinuti i oĉigledno u oĉekivanju da ĉuju
šta se moţe uĉiniti. Pored Ĉamĉe je stajala neka mlada
crnkinja koja ga je, njegovom odećom razonoĊena,
odmeravala od glave do pete; on joj je uzvratio pogled, a
ona se nasmejala: »O-kej, izvin’te, nema uvrede«. Nosila
je jedan staklast, ispupĉen bedţ, one vrste koja menja
poruku kad se pomerite. Pod nekim uglovima pisalo je,
Uhuru za Simbu, a pod drugim, Slobodu za Lava. »To je
zbog pravog znaĉenja imena koje je on za sebe izabr’o«,
objasni mu ona bez potrebe. »Na afriĉkom.« - »Na kojem
jeziku?« ţeleo je Saladin da zna. Ona je slegla
ramenima, pa se okrenula da sluša govornike. Bilo je to
afriĉki: roĊeno, zvukom nje same, u Luišemu ili
Detfordu ili Nju Krosu, sve što je njoj bilo potrebno da
ĉuje... Pamela mu zašišta u uho. »Vidim da si najzad
našao nekog prema kome se moţeš osećati superiorno.«
Ona je još mogla da ga ĉita kao otvorenu knjigu.
Neku sitnu ţenicu sedamdesetih godina vodio je ka
podijumu na kraju hola jedan viţljast ĉovek koji je,
Ĉamĉa je bio gotovo siguran, stvarno liĉio na nekog
lidera ameriĉkog crnaĉkog pokreta, zapravo na onog
mladog Stoklija Karmajkla - sa istim debelim naoĉarima
- i koji se ponašao kao neka vrsta compere-a, kuma.
Ispalo je da je on Volkot Roberts, mlaĊi brat dr. Simbe, a
da je ona sitna starica njihova majka, Antoaneta.
»Bogzna kako je nešto onako golemo kao Simba moglo
da iziĊe iz nje«, šapnu Dţampi, a Pamela ljutito frknu,
zbog njenog osećanja solidarnosti sa svim trudnim
ţenama, kako sa onim prošlim tako i sa sadašnjim. Ali
kad je Antoaneta Roberts progovorila, glas joj je,
zahvaljujući samo njenim plućima, bio dovoljno moćan
da ispuni celu prostoriju. Ţelela je da govori o danu
suĊenja njenom sinu, pred istraţnim sudijom, i bila je,
bogme, sjajna izvoĊaĉica u toj predstavi. Glas joj je, po
Ĉamĉinom mišljenju, bio ono što se smatra za obrazovan
glas; govorila je sa BBC-akcentom osobe koja je uĉila
englesku dikciju iz emisija World Service, ali tu je bilo i
jevanĊelisanja i pakleno-ognjenih propovedi. »Moj sin
se našao u pritvoru«, rekla je ona utišanoj masi u holu.
»Gospode Boţe, on je tu ćeliju svojim telom ispunio.
Moj Silvester - vi mi nećete zameriti ako upotrebim to
ime koje sam mu dala, bez namere da umanjim znaĉaj
njegovog ratniĉkog imena koje je on sam uzeo, ali ja to
pominjem samo iz navike - Silvester je grunuo naviše iz
te ćelije kao Levijatan iz morskih talasa. Ţelim da znate
kako je on govorio: govorio je glasno i jasno. Govorio je
gledajući svog dušmanina pravo u oĉi, i da li, onda,
njegov tuţilac moţe da ga natera da obori pogled? Nikad
u mesecu Svetih nedelja. A ţelim i da znate šta je on
rekao: ,Ja stojim ovde’, izjavio je moj sin, ,zato što sam
se odluĉio da preuzmem staru i ĉasnu ulogu oholog
crnĉuge. Ja sam ovde zato što nisam voljan da izgledam
umerenjaĉki razuman. Ja sam ovde zbog svoje
nezahvalnosti.’ On je bio kolos meĊu patuljcima. ,Ne
grešite’, rekao je on pred tim sudom, ,mi sino ovde zato
da menjamo stvari. Ja, sa ovog mesta, i smesta,
dopuštam da se i mi sami menjamo: mi Afrikanci,
Karibljani, Indijci, Pakistanci, Bangladešani, Kiprani,
Kinezi, mi smo nešto drugo no što bismo bili da nismo
prešli okeane, da naše majke i oĉevi nisu prešli nebesa u
potrazi za radom, ljudskim dostojanstvom i boljim
ţivotom za decu svoju. Mi smo iznova napravljeni: ali ja
kaţem da ćemo mi biti i oni koji će ovo društvo
preinaĉiti, koji će ga reformisati od glave do pete. Mi
ćemo biti oni tesaĉi mrtvog drveta i baštovani novog
rastinja. Na nas je sad došao red.’ Ţelim da znate to što
je moj sin, Silvester Roberts - dr Uhuru Simba, rekao u
palati pravde. Mislite na to dok odluĉujemo o tome šta
moramo ĉiniti.«
Njen sin Volkot pomagao joj je da siĊe s podijuma
sred aplaudiranja i skandiranja; ona je mudro klimala
glavom u pravcu buke. Zatim su drţani manje
harizmatiĉni govori. Hanif Dţonson, Simbin advokat,
dao je ĉitav niz sugestija - da galerija za publiku u
sudnici mora da bude prepuna, da se deliocima pravde
mora staviti na znanje da su pod prismotrom; oko zgrade
suda moraju da kruţe demonstranti sa pisanim parolama;
a treba i potraţiti finansijsku pomoć. Ĉamĉa promrmlja
prema Dţampiju: »Niko nije ni pomenuo njegovu
seksualnu agresivnost.« Dţampi je slegnuo ramenima.
»Neke od ţena koje je on prepadao upravo se nalaze u
ovoj prostoriji. Na primer, Mišal, gle - eno je tamo, u
ćošku pored podijuma. Ali ovo nije ni mesto ni momenat
za takve stvari. Simbino bikovsko ludilo predstavlja -
moglo bi se reći - nešto grešno u familiji. Ono što nas
kolje jeste nevolja sa Ĉovekom.« Pod drukĉijim
okolnostima, Saladin bi imao mnogo toga da kaţe u
odgovor na takvu izjavu. - On bi se, na primer,
usprotivio tome da se slika ĉoveka-nasilnika tako lako
odvaja od njega kad je optuţen za ubistvo. - A nije voleo
ni upotrebu tih ameriĉkih, crnaĉkih termina, kao što je
»Man« - ĉovek u sasvim drukĉijoj britanskoj situaciji,
gde nije bilo robovske prošlosti; to mu je zvuĉalo kao
pokušaj da se pozajmljuje sjaj jedne druge, opasnije
borbe, stvar koju je takoĊe osećao kao rešenost
organizatora mitinga da govori budu naglašavani takvim,
znaĉenjima nabijenim pesmama kao što je ona Mi ćemo
nadvladati, pa ĉak i ona, tako im boga, Nkosi Sikelel’ i
Afrika. Kao da su svi ciljevi bili isti, sve istorije
izmenljive, u smislu »ja-tebi-ti-meni«. - Ali on ništa od
toga nije rekao, jer je poĉinjalo da mu se vrti u glavi i da
mu se ĉula teturaju, zato što mu je prvi put u ţivotu bilo
dato jedno zatupljujuće predosećanje smrti.
Hanif Dţonson je završavao svoj govor. Kao što je
dr. Simba zapisao, novine će ući u ovo društvo
kolektivnim a ne individualnim akcijama. On je citirao
ono što je Ĉamĉa prepoznao kao jedan od Kamijevih
najpopularnijih slogana. Prelazak od reći na moralnu
akciju, govorio je Hanif, ima jedno ime: postati human. -
A zatim se jedna slatka mlada britanska Azijatkinja, sa
malĉice-suviše-baburastim nosićem i podlim bluz-
glasićem unela u pesmu Boba Dilena, Ţao mi je jadnog
doseljenika. Ali uz jedan falš i ubaĉen prizvuk: ta pesma
je, tako, delovala neprijateljski prema doseljenicima,
mada je u njoj bilo stihova koji su udarali u ţice što
govore o doseljenikovim vizijama koje se razbijaju kao
staklo, o tome kako on »krvavo« mora da »gradi svoj
grad«. Dţampi, sa svojim versifikatorskim pokušajima
da ponovo definiše staru rasistiĉku sliku reke krvi,
morao je da eeni ovu recitaciju. - Saladin je te stvari
doţivljavao i promišljao kao da se nalazio daleko od
svega loga. - I šta se dogodilo? Ovo: kad mu je Dţampi
Dţoši ukazao na prisustvo Mišal Sufijan u zdanju za
skupove prijatelja, Saladin Ĉamĉa, gledajući u njenom
pravcu, video je kako neka vatra bukti nasred njenog
ĉela; i, istog Irenutka, osetio je klepet, i ledenu senku,
para dţinovskih krila. - Doţiveo je neku vrstu
zamagljivanja zdruţenog sa duplom vizijom, te mu se
ĉinilo da istovremeno gleda u dva sveta; jedan je bio
jarko osvetljen - hol sa upozorenjem da je tu zabranjeno
pušenje - a drugi je svet bio svet fantoma, u kojem se
Azrijel, anĊeo-uništitelj, obrušavao na njega dok je
devojĉino ĉelo i dalje buktalo vatrom zloslutnom. - Ona
je za mene smrt, eto šta mi ona znači, pomislio je Ĉamĉa
u jednom od ta dva sveta, dok je u drugom rekao sebi da
ne bude lud; hol je bio pun ljudi koji su nosili one šašave
plemenske bedţove, u poslednje vreme tako popularne
neonski zelene oreole i Ċavolske rogove ofarbane
fluorescentnom bojom; Mišal je verovatno nosila neki
komad »nakita« - drangulije svemirskog doba. - Ali
njegovo drugo ja opet prevlada, ona ne igra za tebe, reĉe
mu ono, nama nisu otvorene sve mogućnosti. Svet je
ograničen; nade se prelivaju preko njegovih rubova. -
Na što mu srce preĊe u svoju nepravilnu radnju,
bababum, bumba, dabadum.
On je sad bio izveden napolje, uz uplašeno-briţno
staranje ţivĉanog Dţampija, mada je i sama Pamela bila
zabrinuta za Ĉamĉino zdravlje. »A, u stvari, ja bi trebalo
da budem slaba, sa ovim kolaĉićem u mojoj rerni«, rekla
je sa grubim ostatkom neţnosti. »Šta ti je trebalo da se
onesvestiš?« zabrinuto ga je pitao Dţampi, pa mu
odluĉno predloţi: »Bilo bi ti najbolje da sad poĊeš sa
mnom u moju školu Liratea; da malo posediš tamo na
miru, a ja ću te posle ĉasa odvesti kući.« - Ali Pamela je
htela da zna da li mu je polreban doktor. Ne, nije mi
potreban, idem sa Dţampijem, biće mi dobro. Unutra mi
je bilo mnogo vruće. Nisam imao vazduha. A i mnogo
sam se toplo obukao. Glupost. Koještarija.
Tu se nalazio jedan ozbiljan bioskop, pored same
Kuće prijatelja, i Ĉamĉa je stajao naslonjen na zid sa
jednim filmskim plakatom. Film se zvao Mefisto, priĉa o
jednom glumcu, zavedenom u saradnju s nacizmom. Na
plakatu je bila slika tog glumca - igrao ga je nemaĉki star
Klaus Marija Brandauer - odevenog kao Mefistofeles,
lice mu belo, telo mu u crnom ogrtaĉu, a ruke podignute
uvis. Iznad glave mu stoje stihovi iz Fausta:

- Pa, ko si ti, onda?

- Deo te moći, neshvaćene, pobro,
Koja uvek ţeli Zlo, a uvek čini Dobro

U Sportskom centru: teško se odluĉio da pogleda u

Mišalinom pravcu. (I ona je bila napustila Simba-miting
da bi na vreme stigla na ĉas.) - Iako ga je celog obujmila
svojom srdaĉnošću kad ga je ugledala, vratio si se,
kladim se da si došao da mene vidiš, baš lepo od tebe, on
je jedva uspeo da prozbori dve-tri prigodne reĉi, a još
»jedvije« da je pita da li si ti, ono, nosila nešto blistavo
nasred svog... jer to joj se sad više nije videlo na ĉelu,
dok je izbacivala noge u stranu i izvijala svoje gipko,
dugaĉko telo, sjajno u svom zategnutom crnom trikou. -
Sve dok se, osećajući hladnoću u njemu, nije udaljila,
sva zbunjena, i povreĊena ponosa.
»Naša druga zvezda nije se danas pojavila«,
pomenuo je Dţampi Saladinu tokom pauze u veţbanju.
»Gdica Aleluja Koun, ona što se popela na Everest. Imao
sam nameru da vas predstavim jedno drugom. Ona zna,
mislim, ona je oĉigledno sa - Dţibrilom. Sa Dţibrilom
Farištom, onim glumcem, tvojim sapatnikom s kojim si,
zajedno, preţiveo onu avionsku nesreću.«
Stvari počinju da me opsedaju sa svih strana.
Dţibril mu se pribliţavao, kao ono, kad se u iskoni,
Indija odvojila od zemlje Gonduane, protokontinenta, i
plovila ka Lauraziji. (Njegovi procesi mišljenja, zapaţao
je odsutno, kretali su se sa nekim priliĉno ĉudnim
asocijacijama.) A kad su se sudarili, ta sila je podigla
Himalaje. - Šta je planina? Prepreka; transcendencija;
iznad svega - posledica.
»Kud si pošao?« doviknuo mu je Dţampi. »Pa, ja
sam hteo da te odbacim. Je l’ ti sad dobro?«
Odlično. Potrebna mi je šetnja, to je sve.
»O-kej, al’ samo ako si siguran.«
Siguran. Otidi što pre, da ne uhvatiš Mišalin tuţan
pogled.
...Na ulici. Hodaj brzo, što dalje od tog pogrešnog
mesta, od tog Hada. - O Boţe: nema bekstva. Evo nekih
izloga, neke radnje što prodaje muziĉke instrumente,
trube saksofone oboe, kako se zove? - Lepi duvački, i tu,
u izlogu, jedan obiĉan letak - najavljuje skori povratak
- ĉiji? - da, taĉno - povratak arhanĊela Dţibrila, Gavrila.
Njegov povratak i spasenije zemlje ove. Hodaj. Brzo
dalje odavde.
 ... Zaustavi onaj taksi. (Njegova odeća izaziva
poštovanje šofera taksija.) Izvolite, gospodine, da li vam
smeta radio? Govori neki nauĉnik koga su šĉepali oni
otmiĉari aviona, pa mu otfikarili pola jezika. Neki
Amerikanac. Kaţe da mu je jezik kasnije ponovo
napravljen od mesa koje su mu odsekli sa guzice -
izvin’te što govorim francuski. Ja baš ne bi’ mnogo vol’o
da mi usta budu puna mog dupeta, al’ nesrećni badţa
nije im’o drugog izbora. Ĉudan frajer. Ima neke
nezdrave ideje.
Judţin Damsdej, liĉno, diskutovao je na radiju,
svojim novim guziĉnim jezikom, o vremenskim
jazovima izmeĊu raznih fosila. Đavo je pokušao da me
ućutka, ali dobri Bog i američka hirurgija su ga
nadmudrili. Ti jazovi su bili glavni punktovi kreacionista
za prodaju pameti: ako je prirodna selekcija istina, gde
su, onda, sve one nasumiĉne mutacije koje su postale
deselekcionirane? Gde su ona deca-monstrumi,
deformisane bebe evolucije? Fosili ćute. Tu nema konja
sa po tri noge. Ma, nema smisla raspravljati se sa tim
šašavim kurotresinama, reĉe šofer. Ja se, lično, ne
slaţem sa Bogom. Da, nema smisla raspravljati se sa
njima, sloţi se jedan mali deo Ĉamĉine svesti. Nema
smisla natuknjivati da »fosilni zapisi« nisu neka vrsta
ormana sa savršeno sreĊenim fasciklama. A teorija
evolucije prešla je veliki put od Darvina do danas. Sad se
dokazuje da se glavne promene kod vrsta nisu dogaĊale
sluĉajno, nasumice, kako se isprva zamišljalo, nego u
velikim, radikalnim skokovima. lstorija ţivota nije neko
idi-mi-doĊi-mi bumbarovo kretanje napred - ono samo
napredovanje engleske srednje klase - kako je
viktorijanska misao ţelela da to bude, nego je to bila
jedna ţestoka, dramatiĉna stvar, kumulativne
transformacije: po staroj formulaciji, više revolucija
nego evolucija. - Jao, dosta mi je ovoga, reĉe taksista.
Judţin Damsdej išĉeze iz etera, i zameni ga disko-
muzika. Ave atque vale.
Ono što je Saladin Ĉamĉa tog dana shvatio bilo je
to da je on ţiveo u stanju laţnog duševnog mira, da je
ona promena u njemu bila i ostala promena za veĉna
vremena. Jedan nov, mraĉan svet bio se otvorio pred
njim (ili: u njemu) kad je pao s neba; bez obzira na to
koliko se on pomno trudio da ponovo ostvari svoju staru
egzistenciju, ovo je bila ĉinjenica, shvatio je on sada,
ĉinjenica koja se nije mogla rašĉiniti. Ĉinilo mu se da
vidi ispred sebe jedan put koji se raĉvao, ulevo i udesno.
Zatvorivši oĉi i zavalivši se na zadnjem sedištu taksija,
on izabra levu stazu.
 2

Temperatura je i dalje rasla: i kada je toplotni talas

dostigao svoj najviši stepen i na njemu se zadrţao tako
dugo da se ceo grad, sa svojim zĊanjima, svojom rekom i
svojim stanovnicima, opasno pribliţio taĉki kljuĉanja -
tad su mister Bili Batuta i njegova druţbenica Mimi
Mamulijan skorašnji povratnici u metropolu posle
jednog perioda provedenog u gostima kod policije
Njujorka - objavili da prireĊuju prijem povodom svog
»velikog izlaska«. Bilijevi poslovni prijatelji u Menhetnu
bili su sredili stvar tako da se laj sluĉaj raspravi pred
jednim naklonjenim sudijom; zahvaljujući svom liĉnom
šarmu, Bili je uspeo da ubedi sve one bogate ţene,
»marke«, od kojih je izvukao onako lepe pare da bi svoju
dušu otkupio od Ċavola (ubedio je ĉak i gĊu Struelpiter),
da potpišu jednu peticiju za blagu kaznu, u kojoj su
gospe izrazile svoje uverenje da je mister Batuta iskreno
okajao svoj greh, i molile sud, u svetlu njegove zakletve
da će odsad da bude usredsreĊen samo na svoju zaista
sjajnu preduzetniĉku karijeru (ĉiju društvenu korist u
smislu stvaranja bogatstva i obezbeĊivanja zaposlenja
mnogim ljudima - natuknule su one - sud takoĊe treba da
ima u vidu radi blaţeg ocenjivanja njegovih prestupa),
kao i da će se svakako podvrgnuti kompletnom
psihijatrijskom lcĉenju da bi savladao svoju slabost
prema kriminalnim šalama - te da mu slavni sud odmeri
neku kaznu lakšu od robije, jer, po mišljenju dama, »u
ovom sluĉaju bi sud neke hrišćanskije vrste bio pouĉniji
od lišavanja slobode«. Mimi, sudski ocenjena samo kao
Biliju potĉinjena i ljubavlju zaluĊena osoba, bila je
kaţnjena uslovno; kazna za Bilija - deportacija iz zemlje
i debela globa, ali i to je ispalo znatno blaţe, kad se
sudija sloţio s molbom Bilijevog advokata-branioca da
se njegovom klijentu dozvoli da dobrovoljno napusti
zemlju, da mu u pasošu ne bi stajala ta stigma, taj
udareni ţig sramotne deportacije koji bi nanosio
ogromnu štetu njegovim poslovnim interesima. Dvadeset
ĉetiri ĉasa posle izricanja presude, Bili i Mimi su ponovo
bili u Londonu, diţući galamu u hotelu »Krokford« i
šaljući šik-pozivnice potencijalnim zvanicama za prijem
koji je imao da bude glavni društveni dogaĊaj te
neobiĉno vrele i znojave sezone. Jedna od tih pozivnica
našla je svoj put, posredstvom g. S.S. Sisodije, do stana
Aleluje Koun i Dţibrila Farište; druga je, sa nešto malo
zakašnjenja, stigla u »skrovište« Saladina Ĉamĉe,
proturena ispod vrata od strane briţnog Dţampija. (Mimi
je Pamelu telefonom pozvala na prijem, pa je, usput, sa
svom svojom neposrednošću upitala: »Je l’ imaš pojma
gde ti se deo onaj tvoj muţ?« - na što je Pamela
odgovorila sa engleskom nelagoĊnošću, yes er but [da,
ovaj, ali...]. Mimi je celu priĉu izvukla iz nje za nepunih
pola sata, što nije bilo loše, i likujući zakljuĉila: »Meni
ovo zvuĉi kao da se tvoj ţivot samo poboljšava, Pam
draga. Dovedi ih obojicu; ili koga ti ’oćeš od njih
dvojice. To će da bude pravi cirkus«.)
Mesto za odrţavanje tog prijema bilo je još jedan
neobjašnjiv Sisodijin trijumf: ogromna tonska sala
jednog od filmskih studija Šeperton bila je dobijena u tu
svrhu, oĉigledno besplatno, da bi gosti mogli da uţivaju
u ogromnoj scenografskoj (i reţijskoj) rekonstrukciji
dikensovskog Londona postavljenoj svuda okolo, tj. još
neuklonjenoj posle tek snimljenog filma: muziĉke
adaptacije poslednjeg romana velikog pisca, sa novim
naslovom Prijatelj!, za koji je scenario i songove
napisao proslavljeni genije muziĉke scene, g. Dţeremi
Bentam, i koja je doţivela ogroman uspeh i u
londonskom Vest Endu i na Brodveju, uprkos nekim
jezivim scenama; i tako je sad film Drugari, u biznisu
poznat pod tim naslovom, dobijao velike pohvale od
strane finansijski moćnih filmskih producenata. »Lju lju
ljudi iz propa propa propagande«, govorio je Sisodija
Dţibrilu preko telefona, »misle da će oooooovaj
društveni doga doga - ovaj prijem, biti najebi najebi -
nabijen svetom i da će to da bu bu bude dobro za njihovu
propa propagandu i publi publi publicitet.«
I stiglo je to veĉe: veĉe straviĉne vrućine.

Šeperton! - Pamela i Dţampi su već tu, doleteli na

krilima Pamelinog eMDţija (MG-a) dok Ĉamĉa,
prezirući njiliovo društvo, stiţe jednim od autobusa koje
su domaćini prijema stavili na raspolaganje onim
gostima koji iz bilo kog razloga više vole da budu voţeni
nego da voze. - A došao je i neko drugi - onaj sa kojim je
naš Saladin pao sa neba na zemlju - i on se sad ufurava u
salu za prijem.
Ĉamĉa ulazi u arenu; i zapanji se. - Ovde je
London izmenjen - ne, već kondenzovan - u skladu sa
zakonima filma. - Pa, ovo je prava Štukaturija na
Šperpločanip, pa gle i one tamo ganc-nove, uštogljene,
mizanscenske statiste, tako zapanjujuće blizu Portman
Skvera, i onaj ugao u senci sa kafanicama za brzu klopu.
- I još crnje i gore: vidi samo one gomile Ċubreta koje
skuplja ĉistaĉ ulica na Bofins Baueru, verovatno sasvim
blizu Holouveja što se u ovoj smanjenoj metropoli
uzdiţe iznad Fledţebijevih Fascinantnih soba za
izdavanje u Elbaniju, u samom centru Vest Enda! - Ali
gosti nisu raspoloţeni za gunĊanje; taj ponovo roĊeni
grad, ĉak i sa ispremeštanim kvartovima, zaustavlja dah
posmatraĉima; naroĉito u onom Ċelu ogromnog studija
kroz koji krivuda reka, reka sa svojim maglama i
ĉamcem dvojnika Gafera Heksema, oseĉna Temza što
teĉe ispod dva mosta, jednog gvozdenog i drugog
kamenog. - Po njenim kaldrmisanim obalama sad veselo
gaze gosti; a tamo odjekuje tuţni, maglom zaglušeni bat
koraka sa zloslutnom notom. Ţućkasto-beliĉasti dim od
suvog leda diţe se preko kulisa.
Društveni velikani, manekenke, filmske zvezde,
velike budţe raznih korporacija, jedan par manjeg
znaĉaja iz kraljevske porodice, korisni (upotrebljivi)
politiĉari i sliĉan ološ, znoje se i mešaju u tim
krivotvorenim ulicama sa mnogim ljudima i ţenama isto
tako znojavim kao i »pravi« gosti, isto tako
krivotvorenim kao taj grad: unajmljeni statisti u
starinskim kostimima, kao i jedan izbor vodećih glumaca
iz tog filma! Ĉamĉa, koji, u trenutku kad ga je ugledao,
shvata da je taj susret bio sama svrha njegovog dolaska
ovamo - ĉinjenica koju je on sve do ovog trena uspevao
da drţi daleko od sebe - Ĉamĉa jasno vidi Dţibrila u sve
uskomešanijoj i buĉnijoj gomili sveta.
Da: tamo, na Londonskom Mostu Kamenom, bez
ikakve sumnje - Dţibril! - A ono mora da je njegova
Aleluja, njegova Kraljica Leda, Koun! - Gle kako
odsutan izraz lica izgleda da ima, kako se malo naginje
ulevo; i kako ona izgleda zaćorena njime - kako ga svi
oboţavaju: jer on je meĊu najvećim liĉnostima ovog
prijema, Batuta mu je s leve strane, Sisodija i Eli sa
desne, a svuda okolo mnoga lica koja bi mogli da
prepoznaju ljudi od Perua pa sve do Timbuktua! - Ĉamĉa
se probija kroz gomilu koja postaje sve gušća kako se on
pribliţava mostu; ali on je odluĉan - do Dţibrila, on će
do Dţibrila doći! - i, odjednom, sa poĉetnim praskom
tasova, zaĉu se buĉna muzika, jedna od besmrtnih,
sjajnih melodija g. Bentama; muzikanti prolaze a masa
sveta se cepa na dva dela kao Crveno more ispod dece
Izrailja, da ih propuste. - Ĉamĉa, izgubivši ravnoteţu,
posrće unazad, guran gomilom koja se deli i njega
priĉvrljuje uz jednu laţnu polubrvnaru - uz šta drugo do -
Malu prodavnicu retkosti; i, da bi se od mase zaštitio, on
unatraške ulazi u tu radnjicu, dok, napolju, velika
raspevana horska gomila sisatih dama sa širokim
kapama, u nabranim bluzama, u pratnji jednog mnoštva
gospodiĉića sa sulundarskim šeširima na glavama,
prolazi razdragano i buĉno ulicom pored reke, pevajući
koliko ih grla nose.

Kakav li je čovek
Naš zajednički prika?
Kakve su mu namere?
Da l’ nam moţe biti dovek
Oslonac i dika?
itd. itd. itd.
 »Ĉudna je ta stvar«, neki ţenski glas kaţe iza
njega, »ali kad smo igrali šou u Teatru-Ce, meĊu
glumcima je došlo do prave provale strasne poţude;
nešto neuporedivo u mom iskustvu. Glumci su poĉeli da
gube šlagvorte zbog sprdanja i zezanja u oba krila bine.«
Ţena koja to govori - sad vidi on - mlada je,
punaĉka i ţivahna, daleko od neprivlaĉne, vlaţna od
vrućine, zajapurena od pića, i oĉigledno zahvaćena
groznicom te poţude o kojoj govori. - U toj »sobi« ima
malo svetlosti, ali on ipak vidi sevanje njenih oĉiju.
»Imamo vremena«, nastavlja ona, praktiĉno. »Kad se
ovaj hor završi, na redu je solo-partija g. Podsnapa. A
zatim ona zauzima vaţan stav agenta osiguravajućeg
zavoda i baca se u svoju sopstvenu verziju programirane
mjuzikalske Podsnaperije:

Naš jezik je raskošan i bogat,

Za strance je mučan i rogat;
Nacija je naša miljenica Boga;
Da nas ugrozi neko - nema toga!...

Pa onda u reks-harisonovskom (My Fair Lady)

reĉitativu, obraća se nekom nevidljivom strancu. »I kako
vam se sviĊa London? - (Stranac): Ajnormejmong rič
(bogat). - (Enormously) Inomesli (grdno) riĉ, kaţemo
mi. Naši engleski prilozi nikad se ne završavaju sa mong.
- A da li vi, Ser, nalazite mnoge dokaze o dejstvu našeg,
Britanskog Ustava, na ulicama ove Svetske Metropole -
Londona, Londres-a, Londona? - Rekao bih«, dodaje ona
i dalje podsnapujući, »da kod Engleza postoji jedno
kombinacija od osobina od jedno skromnost, od jedno
nezavisnost, od jedno odgovornost, i od jedno mirno
spavati, koje se uzalud treba traţiti kod drugih nacija od
ovaj svet.«
Dok je govorila ove replike, ţena se primicala
Ĉamĉi - otkopĉavajući svoju bluzu, istovremeno - a on,
mungos pred njom-kobrom, stoji skamenjen, dok ona
izlaţe svoju lepo uobliĉenu desnu sisu i, pruţajući mu je,
pokazuje mu kako je na njoj crvenim flomasterom
nacrtala - kao ĉin graĊanskog ponosa - ništa manje nego
mapu, plan grada Londona, a plavom hemijskom
olovkom - reku. Metropola ga zove k sebi; ali on,
kriknuvši na pravi dikensovski naĉin, okrene se prema
izlazu iz Male prodavnice retkosti i poĉne da se probija
kroz gungulu u ludilo ulice.
Dţibril gleda, sa Londonskog mosta, pravo u
njega; njihovi pogledi - ili se to Ĉamĉi tako ĉini - sad su
se - susreli. Da: Dţibril se podiţe na prste i mahne mu
rukom, bez uzbuĊenja.

Ono što sledi, jeste tragedija. - Ili, bar, odjek

tragedije, punokrvne, originalne i, kako se kaţe, budući
nepristupaĉne modernim ljudima i ţenama. - Burleska za
naše uniţeno, imitatorsko vreme, u kojem klovnovi
iznova glume ono što su, nekad, prvi odigrali heroji i
vitezi. -Pa, onda, neka bude tako. - Pitanje koje se ovde
postavlja, i dalje je, kao i uvek, krupno: a to je - priroda
zla, kako se zlo raĊa, zašto ono raste, kako ono
jednostrano obuzima mnogostranu ljudsku dušu. Ili,
recimo, zagonetka zvana Jago.
Nije nepoznata stvar da tumaĉi knjiţevnih,
dramskih dela, poraţeni postupcima negativnog junaka,
pripisuju njegov ĉin »zlobi bez motiva«. Zlo je zlo i ono
će ĉiniti zlo, i to je to; gujin otrov je prava definicija
guje. - Ali, ovakvo sleganje ramenima, s prezrenjem,
neće proći na ovoj paradi. Moţda moj Ĉamĉa nije
nikakav Stari Venecijanac, ni moja Eli neka zadavljena
Dezdemona, a niti Farišta moţe da se meri sa onim
Mavrom, ali oni će barem navući na sebe kostime takvih
tumaĉenja kakva će moje shvatanje stvari dopustiti. - I,
tako, Dţibril sad maše Ĉamĉi u znak pozdrava; Ĉamĉa
mu prilazi; zavesa se diţe i otkriva scenu koja se
zamraĉuje.

Opaţajmo, najpre, kako je ovaj Saladin osamljen,

ovde; iako je bio stekao samo jednu trzajuću druţbenicu
- naćefleisanu i sisno kartografski dezeniranu tuĊinku, on
se sam probija kroz razmiĉuću gomilu sveta u kojoj sva
lica izgledaju (a nisu) prijatelji jedni drugima; dok tamo,
na Londonskom mostu stoji Farišta, opkoljen svojim
oboţavaocima, usred gomile sveta;
a pored Dţibrila - poštujmo taj utisak koji je dobio
Ĉamĉa, ĉovek koji je voleo Englesku u vidu svoje
izgubljene ţene-Engleskinje - zlatno, bledo i gleĉerski
ledeno prisustvo Aleluje Koun; Ĉamĉa hvata jednu punu
ĉašu s posluţavnika koji nosi kelner u prolazu, brzo
popije piće, uzima drugo; i ĉini mu se da u udaljenoj Eli
vidi sve ono što je izgubio;
a u drugim smislovima, takoĊe, Dţibril brzo
postaje za Saladina ceo zbir njegovih poraza; i u tom
trenutku pored Dţibrila se nacrta još jedna izdajnica:
ovca u haljini jagnjeta, sa preko pedeset godina, trepćućj
kao cura od osamnaest - Ĉamĉina agentkinja, grozna
Sarlota Selers; a ti njega, Sarlota, nikad ne bi uporedila
sa onom transilvanijskom krvopijom (Drakulom), je l’
da?! - zakuka u sebi ozlojeĊeni posmatraĉ, Ĉamĉa; i
šĉepa još jednu ĉašu s posluţavnika; a na njenom dnu
ugleda sopstvenu anonimnost i slavu onog drugog, i
veliku nepravdu u toj razlici;
i, posebno, najposebnije - gorko razmišlja on - jer
Dţibril, osvajaĉ Londona, ne vidi nikakvu vrednost u
tom svetu koji pada pred njegove noge! - pa, taj kopilan
se uvek podsmevao ovom gradu, pravom-pravcatom
Londonu, Vilajetu, Englezima, tim tupadţijama, kako on
kaţe, tim hladnim ribama, ĉasti mi! - i dok se Ĉamĉa
nepopustljivo probija kroz gomilu ka njemu, ĉini mu se
da vidi, baš sada, onaj isti podsmeh na Farištinom licu,
onaj prezir jednog izopaĉenog Podsnapa, za koga je sve
ono što je englesko vredno ismevanja umesto hvale; o
Boţe, kakva je surovost u tome, da on, Saladin, ĉija je
borba (kao nekad ona krstaška), ĉija je svrha bila
osvajanje ovog grada, mora da gleda kako taj grad kleĉi
pred njegovim prezrivim suparnikom! - a tu je i ovo: da
Ĉamĉa ţudi za tim da bude u Farištinim cipelama, dok
Dţibrila Ĉamĉina obuća uopšte ne zanima.
Šta je neoprostivo?
 Gledajući Farištino lice, Ĉamĉa prvi put posle
onog njihovog grubog rastanka u holu kuće Roze
Dajamond, i zapaţajući istu onu ĉudnu prazninu u
pogledu tog drugog, seća se, veoma ţivo, one ranije
praznine: Dţibril je stajao na stepeništu ne hoteći da bilo
šta uĉini, dok su Ĉamĉu, rogatog i uzapćenog, odvlaĉili u
noć; i oseća kako mu se mrţnja vraća, oseća kako ga
mrţnja ispunjava od-glave-do-pete sveţom ţuĉi zelenom
- zanemari izvinjenja, kriĉi ona u njemu, do Ďavola sa
mokrim krpama i šta-sam-drugo-mogaovima; ono što je
neoprostivo jeste neoprostivo. O unutrašnjoj povredi ne
mozeš da sudiš prema dubini spoljašnje rane.
I tako: Dţibril Farišta, izveden od Ĉamĉe pred sud,
nalazi se na dţombastijem drumu nego što je bio onaj
kojim su bili voţeni Mimi i Bili u Njujorku, i proglašen
je krivim, za veĉna vremena, zbog one Neoprostive
Stvari. Iz ĉega ono što sledi, sledi. - Ali nama moţe biti
dopušteno da malo spekulišemo o pravoj prirodi tog
Krajnjeg, tog Neokajivog Greha. - Da li je to, i moţe li
to biti, prosto, ono njegovo ćutanje na Rozinom
stepeništu? - Ili, pak, tu postoji i neka dublja srdţba, grĉ
zbog kojeg je onaj Primarni Uzrok, odista, ništa više no
jedna zamena, surogat - fasada? - Jer, nisu li, njih
dvojica, zdruţeni protivnici, svaki senka onog drugog? -
Jedan koji nastoji da se preobrazi u stranstvo kojem se
divi, a drugi koji više voli da, prezrivo, preobraţava;
jedan, zlosrećan badţa koji kao da je neprestano
kaţnjavan zbog nepoĉinjenih zloĉina, i drugi, nazivan
anĊeoskim i od pojedinaca i od svih zajedno, tip ĉoveka
koji uspeva da se svega kloni. - Ĉamĉu moţemo opisati
kao ĉoveka nešto manjeg od prirodne veliĉine; ali buĉni,
vulgarni Dţibril je, neosporno, znatno veći od prirodne
veliĉine, što predstavlja nejednakost koja bi u Ĉamĉi
lako mogla da izazove neoprokrustovske ţudnje: da sebe
istegne i produţi fikareći Farištu do normalne veliĉine.
Šta je neoprostivo?
Šta, ako to nije ona uzdrhtala golotinja koja je
potpuno poznata osobi kojoj se ne veruje? - I zar Dţibril
nije video Saladina Ĉamĉu u situacijama - otmici aviona,
padu, hapšenju - u kojima se tajne svake liĉnosti potpuno
otkrivaju?
Pa, onda? - Da li se mi pribliţavamo tome? Da li
treba da kaţemo ĉak i to da su njih dvojica dve
fundamentalno razliĉite vrste liĉnosti? Moţemo li se
sloţiti s tim da Dţibril, i pored svog scenskog imena i
izvoĊenja na sceni, i uprkos sloganima ponovnog
roĊenja, novih poĉetaka, metamorfoza - ţeli da,
umnogome, ostane stalan - to jest spojen sa svojom
prošlošću da bi i dalje rastao iz nje; da on nije sam
izabrao ni onu svoju gotovo fatalnu bolest ni onaj
preobraţavajući pad; da se on, u stvari, iznad svega plaši
izmenjenih stanja u kojima mu snovi cure u, i
nadvladavaju, njegovo burno ja, praveći od njega onog
anĊeoskog Gavrila-Dţibrila što on ne ţeli da bude; te je,
tako, on i dalje ono njegovo ja koje, za našu trenutnu
svrhu, moţemo opisati kao »istinsko«... dok je Saladin
Ĉamĉa kreatura odabranih nestalnosti, jedna voljna
ponovna izmišljotina; dok njegova najradija pobuna
protiv istorije, prošlosti, pravi od njega ono što je, po
našem izabranom idiomu - »falš«? I zar ne bismo, onda,
mogli da kaţemo i to da taj falšeraj njegove liĉnosti
omogućuje da se u Ĉamĉi stvaraju i dublji i gori falšeraji
- nazovimo to »zlom« - i da je to istina, da su to vrata
koja su se u njemu otvorila usled onog pada? - Dok se
Dţibril - po logici naše ustanovljene terminologije - ima
smatrati »dobrim« zbog ţelje da ostane, uprkos svim
njegovim promenama, jedan, u dubini duše, na jezik
neprevodljiv ĉovek.
Ali, i opet ali: ovo zvuĉi - zar ne? - opasno kao
neka intencionalistička obmana (kao da cilj treba da
opravda sredstva)? - Takve razlike, koje poĉivaju, kao
što moraju, na ideji o sebi kao o (idealno) homogenom,
nehibridnom, »ĉistom« ja - na krajnje fantastiĉnoj
zamisli! - ne mogu, ne smeju da budu dovoljne. Ne!
Bolje da kaţemo jednu oporiju stvar: da zlo moţda nije
tako duboko usaĊeno ispod naše površine, kako volimo
da mislimo i govorimo. - Da mi, u stvari, zlu teţimo
prirodno, to jest, ne protiv naše prirode. - I da je Saladin
Ĉamĉa krenuo da uništi Dţibrila Farištu jer se, najzad,
pokazalo da je to tako lako uĉiniti; pošto je istinska
privlaĉnost zla u zavodljivoj lakoĉi kojom ĉovek moţe
da krene tim putem. (I spomenimo, u zakljuĉku, kasniju
nemogućnost povratka.)
Ali Saladin Ĉamĉa insistira na jednoj prostijoj
liniji. »Bila je to njegova izdaja u kući Roze Dajamond;
njegovo ćutanje, i ništa drugo.«
I on zakoraĉi na krivotvoreni Londonski most. Sa
mosta gde se nalazi mala lutkarska, crveno-belo prugasta
šatra g. Punch-a i one besne lutke Dţudi što deveta
ostale lutke na bini - Ĉamĉa dovikuje Dţibrilu: Tako se
to radil Posle ĉega i Dţibril njemu dovikuje u znak
pozdrava, ali mu reĉi oduševljenja blede zbog
neprikladne ravnodušnosti u glasu: »Ma jesi li to ti,
Tupadţijo! Đavole prokleti. Jesi, bogami, i to u prirodnoj
veliĉini. DoĊi ’vamo, Salad-baba, Ĉamĉo, drugaru stari.«
 *

Ovo se desilo:
U trenutku kad se Saladin Ĉamĉa našao u blizini
Eli Koun, pred kojom se ukoĉio i malĉice sledio od
njenih oĉiju, osetio je kako se njegovo ponovo roĊeno
neprijateljstvo prema Dţibrilu proširuje na nju sa njenim
ispod-nule idi-do-Ďavola izrazom lica i drţanjem osobe
koja je u intimnim odnosima sa nekom velikom tajnom
svemira; a i sa nekom osobinom, na koju će on kasnije
pomisliti kao na pustoš, divljinu, na nešto tvrdo i rasuto,
antidruštveno, rezervisano, na samu suštinu njene
liĉnosti. Zašto ga je to kod nje toliko nerviralo? Zašto ju
je, pre no što je i otvorila usta, ocenio kao deo svog
neprijatelja?
Moţda zato što ju je ţeleo; a on je nju ţeleo tim
više zbog onog što je smatrao da predstavlja njenu
unutarnju sigurnost; a kako on to nije imao, on joj je
zavideo i ţeleo da uništi to na ĉemu joj zavidi. Ako je
ljubav ţudnja da se liĉi na (ili ĉak da se postane) voljeno
biće, onda se mrţnja - to mora da se kaţe - raĊa iz iste
ambicije, kad ona ne moţe da se ostvari.
Ovo se desilo: Ĉamĉa je izmislio jednu Eli i postao
neprijatelj svoje fikcije... ali ništa od toga nije pokazao.
Osmehivao se, rukovao se, rekao da mu je drago što su
se upoznali; i onda je zagrlio Dţibrila. Ja ga pratim da
mu nešto uzvratim. Eli, ništa ne sumnjajući, izvini se.
Njih dvojica sigurno imaju dosta tema za razgovor, rekla
je; i, obećavši da će se brzo vratiti, ode: ide, kako reĉe,
da istraţuje. Ĉamĉa je zapazio da je dva-tri koraka malo
hramala; zatim se zaustavila, pa odluĉno otkoraĉala
dalje. MeĊu stvarima koje on nije znao o njoj, bio je njen
fiziĉki bol.
Ne znajući ni da je taj Dţibril koji stoji ispred
njega, odsutna pogleda i površan pri pozdravljanju, bio
pod najpaţljivijom lekarskom kontrolom; ili da je
redovno morao da uzima lekove koji su mu zatupljivali
ĉula, zbog veoma realne mogućnosti da mu se povrati
ne-više-bezimena bolest, što će reći: paranoidna
šizofrenija; ili, pak, da je bio dugo drţan po strani, na
Elino odluĉno insistiranje, od lilmskog sveta u koji je
ona bila poĉela ozbiljno da sumnja, još od onog
Dţibrilovog poslednjeg urnebesa; ili, ĉak, da je njihovo
prisustvo na ovoj batuta-mamulijanskoj zabavi bila sivar
kojoj se ona zdušno protivila, pristavši samo posle
straviĉne scene u kojoj je Dţibril grmeo, govoreći da on
ncće više da bude zarobljenik i da je ĉvrsto odluĉio da i
dalje nastoji da se vrati u svoj »stvarni ţivot«; ili da se
Eli u svom napornom staranju o svom poremećenom
ljubavniku - koji je bio u stanju da viĊa šišmiške vraţiće
kako glavom nadole vise u friţideru - ofucala i istanjila
kao iznošena košulja, prinuĊujući samu sebe da igra
ulogu bolniĉarke, »ţrtvene jarice« i štake, što je, sve u
svemu, zahtevalo od nje da radi protiv svoje sloţene i
ugroţene prirode; i ne znajući ništa od svega toga, ne
shvatajući da je i taj Dţibril, na koga je on gledao i
verovao da ga vidi kao oliĉcnje deteta sreće, kao to što je
od-furije-gonjenom Ĉamĉi tako upadljivo nedostajalo, da
je i taj isti Dţibril bio isto tako kreacija njegove mašte,
isto tako jedna fikcija, kao i njegova izmišljena-
omraţena-Eli-ţena, ta klasiĉna-»crkni-pukni«-plavuša
iliti femme fatale doĉarana njegovom zavidljivom,
izmuĉenom, orestovskom imaginacijom - Saladin je u
svom neznanju ipak, sasvim sluĉajno, prošao kroz
pukotinu u Dţibrilovom (istina, pomalo donkihotskom)
oklopu, i shvatio kako taj njegov Drugi moţe brzo da se
uništi.
Dţibrilovo banalno pitanje je napravilo taj otvor
Ograniĉen sedativima na obiĉno ćaskanje, upita on
Ĉamĉu, maglovito: »A kako je, reci mi, tvoja dobra
supruga?« Na što mu Ĉamĉa, razvezana jezika
alkoholom, izbrblja: »Kako je? Udešena za vrbicu.
Napumpana - trudna. Jebeno noseća.« Poluuspavani
Dţibril nije zapazio bes u njegovom govoru, pa se
odsutno razvedrio i obgrlio Saladina oko ramena.
»Šabaš, mubarak - aferim«, ĉestitao mu je »našinski«.
»Alal ti vera, Tupadţijo, ti brzo radiš.«
»Ĉestitaj njenom švaleru a ne meni«, zadebljana
jezika, gnevno reĉe Saladin. »Ĉestitaj mom starom
drugaru, Dţampiju Dţošiju. Priznajem, pojavio se pravi
badţa. Izgleda mi da ţene mnogo trzaju na njega.
Bogzna zašto. Sve luduju za njegovom prokletom
decom, pa ĉak i ne ĉekaju na njegovu liĉnu dozvolu.«
»A koja to, na primer, ne ĉeka?« dreknu Dţibril,
glave se okreću prema njemu, a Ĉamĉa se trgne,
iznenaĊen pitanjem. »Kako koja koja koja?« dreĉi i
Ĉamĉa i izaziva pijane kikote okoline. I sam se Saladin
nasmeja: ali nezadovoljno. »Reći ću ti koja, na primer.
Moja ţena, na primer, eto koja. Ona nije nikakva dama,
mister Farišta, Dţibrile. Pamela, moja jok-damska
supruga.«
I baš u tom trenutku, kako to sreća ponekad hoće -
dok je naćefleisani Saladin bio potpuno nesvestan
dejstva svojih reĉi na Dţibrila - u ĉijoj su se glavi dve
slike eksplozivno mešale: prva, njegovo iznenadno
sećanje na Rehu Merĉant sa letećeg ćilima, koja ga je
upozoravala na Elinu potajnu ţelju da ima dete bez
obaveštavanja oca - ko pita seme za dozvolu da se
poseje, i druga, zamišljeno telo instruktora borilaĉkih
veština spojeno u visokoritajućoj putenosti sa idom iste
gospoĊice Aleluje Koun - figura Dţampija Dţošija
viĊena kako prelazi most, »Sautvek bridţ« u stanju
nekakve uzbuĊenosti - a u stvari juri za Pamelom, od
koje je on bio odvojen u toku one iste horske navale
dikensovskih pesama, koja je Saladina bila gurnula na
kartografske metropolitanske sise one mlade ţene u
Maloj prodavnici retkosti. »Ovo je razgovor o Ċavolu«,
naglasi Saladin.
» Takva ti je ta baraba.« I okrenu se on Dţibrilu:
ali Dţibril beše negde nestao.
Vrati se Eli Koun, besna, mahnita. »Gde je on?
Isuse! Pa, zar ja ne mogu ni jedan jedini trenutak da ga
ostavim samog? Zar nisi mogao da obratiš malo proklete
paţnje na njega?«
»Pa, u ĉemu je stvar?« Ali sad se i Eli već bila
bacila u guţvu, te kad Ĉamĉa ugleda Dţibrila kako
prelazi »Sautvek bridţ«, ona se već nalazila daleko van
domašaja njegovog glasa. - A sad se tu pojavi i Pamela, i
oštro ga upita: »Jesi li video Dţampija? - A on joj
pokaza, »Eno ga tamo, u onom pravcu«, posle ĉega i
ona, bez ikakve pristojne reĉi, prosto, nestade; i sad se
Dţampi mogao videti kako prelazi »Sautvek bridţ« u
suprotnom smeru: kovrdţava mu kosa ĉupavija nego
ikad ranije, ramena - vešalica-za-kapute - skupljena mu
pod gornjim kaputom koji nije hteo da skine, oĉi
uznemirene u traganju za nekim, a palac mu pajki u
ustima; a malo kasnije, eto ti i Dţibrila kako srlja preko
imitacije onog mosta sazdanog od gvoţĎa, ulući u
Dţampijevom smeru.
Ukratko, zbivanja behu poĉela da pomalo liĉe na
farsu; ali dok je nekoliko minuta docnije onaj glumac što
igra ulogu »Gafera Heksama«, ĉamdţije koji nadgleĊa
jedan deo dikensovske Temze u traganju za plovećim
leševima, da bi ih oslobaĊao od para i dugih vrednosti,
pre no što ih preda policiji - veslao brzo niz reku u
studiju, sa svojom nakostrešenom i prljavom perikom na
glavi, farsa se završila; jer je u njegovom zloglasnom
ĉamcu leţalo onesvešćeno telo Dţampija Dţošija u
njegovom vodom totalno natopljenom gornjem kaputu.
»Gadno tresnut po glavi«, uzviknu ĉamdţija, pokazujući
na ogromnu ĉvorugu koja je i dalje bujala na potiljku
Dţampijeve lobanje, »a kako sam ga našao
onesvešćenog u vodi, pravo je ĉudo što se nije udavio.«

Nedelju dana posle toga, odazvavši se na ţarki

telefonski poziv Eli Koun, koja ga je traţila i pronašla
preko Sisodije, Batute i, konaĉno, Mimi, i to u na izgled
priliĉno raskravljenom stanju posle šoka, Saladin Ĉamĉa
je sedeo na zadnjem sedištu trogodišnjeg srebrnastog
»stejšn vagona« Citroen-a, koji je buduća Alicija Boniek
bila poklonila svojoj kćeri pred svoj duţi boravak u
Kaliforniji. Eli ga je doĉekala na ţelezniĉkoj stanici
Karlajl, ponavljajući reĉi svojih prethodnih telefonskih
izvinjenja - »Ja nisam imala prava da s tobom onako
razgovaram; ti ništa nisi znao o onom njegovom - o,
bogu hvala što niko nije video kad je ĉoveka napao, i
izgleda da je cela ta stvar zataškana, ali jedan ĉovek, s
leĊa tresnut veslom po glavi, mnogo nezgodno; a mi
smo, zapravo, uzeli jednu kuću gore na severu, ustupili
nam je neki moji prijatelji koji su otputovali, jer prosto
mi se ĉinilo da će najbolje biti da se sklonimo od sveta, i,
moram da ti kaţem, da on stalno pita za tebe; i ja mislim
da ti stvarno moţeš da mu pomogneš, a, iskreno
govoreći, i meni će biti lakše uz tvoju pomoć«, što je
Saladina malo opametilo, ali i utopilo u veliku
radoznalost - i sad je Škotska jurila pored Citroenovih
prozora, strašnom brzinom: jedan rub Hadrijanovog
Zida, pa Gretna Grin, rajsko naselje - mesto potajnog
venĉavanja odbeglih parova zaljubljenih, pa zatim
duboka unutrašnjost ka Juţnoj Visiji; Eklfeksen, Lokebi,
Bitok, Elvenfut. Ĉamĉa je bio sklon razmišljanju o tome
kako su sva ne-metropolitanska mesta neka udubljenja u
meĊuzvezdanom prostoru, a putovanja u njih puna
opasnosti: jer sruĉiti se u te praznine, sigurno bi moglo
da znaĉi umreti sam i neotkriven. Zabrinuto je zapazio
da je jedan od Citroen-ovih farova bio neispravan i bez
svetla, da je na instrumentu za pokazivanje nivoa
benzina gorela crvena svetlost (pokazalo se da je i to bilo
neispravno), spuštao se sumrak a Eli je vozila kao da je
drum A74 bio silverstonska auto-strada usred bela i
sunĉana dana. »On ne moţe, bez kola, da ode daleko, ali
nikad se ne zna«, objasnila mu je, namrgoĊeno. »Pre tri
dana je ukrao kljuĉeve od kola, pa su ga zaustavili dok je
vozio uz jednosmeran izlaz sa druma M6, viĉući o
prokletstvu. Pripremite se za osvetu Boziju, rekao je
saobraćajnim policajcima, jer ću ja uskoro pozvati svog
poručnika, Azrijela. Oni su sve to zapisali u svoju malu
beleţnicu.« A Ĉamĉa, i dalje puna srca svoje sopstvene
osvetniĉke ţudnje, pravio se da je time šokiran i
pokazivao svoje saosećanje. »A Dţampi?« pitao jc. Na
to Eli podiţe obe ruke sa volana i raširi ih u gestu ja-se-
predajem, dok su se kola straviĉno gegala na jednoj
krivini druma. »Lekari kaţu da je ta Dţibrilova
posesivna ljubomora moţda deo iste stvari i da to moţe
da mu prekine ludilo, kao ,kurcšlus’.«
Bilo joj je drago što s nekim moţe da razgovara; a
Ĉamĉa joj je pruţio svoje naklonjene uši. Ako mu je
onţi verovala, to je bilo zato što mu je verovao i Dţibril;
Ĉamĉa nije imao nameru da to poverenje kvari. On je
jednom proigrao moje poverenje; i pustimo ga sad, neko
vreme, da se uzda u mene. Ĉamĉa je bio poĉetnik, lutkar-
novak; bilo mu je potrebno da prouĉi marionetske konce,
da vidi šta je tu vezano za šta... »Ja sam tu nemoćna«,
govorila je Eli. »Ja nekako maglovito osećam da sam
kriva zbog njega. Naš zajedniĉki ţivot ne ide kako treba,
i to je moja greška. Moja majka se uvek naljuti kad ja
ovako govorim.« Alicija, pred ulazak u avion što leti na
zapad, grdila je svoju ćerku na Terminalu br. 3. »Ja ne
shvatam odakle tebi takve predstave«, vikala je meĊu
ranĉevima, torbama i uplakanim azijskim mamama.
»Mogla bi da kaţeš i da ţivot tvog oca nije išao po
planu. I da li, onda, njega treba kriviti za one
koncentracione logore? Prouĉavaj istoriju, Aleluja.
Istorija je u ovom veku prestala da obraća paţnju na
stare psihološke orijentacije stvarnosti. Mislim da u ovo
naše vreme ĉovekov karakter ne odreĊuje više njegovu
sudbinu. Ekonomija mu je sudbina. Ideologija mu je
sudbina. Bombe su mu sudbina. Šta brine glad, gasnu
komoru, granatu, kako si ti proţivela svoj ţivot? Kriza
dolazi, smrt dolazi, a tvoje patetiĉno individualno ja
nema s tim ama baš nikakve veze, sem što mora da trpi
posledice. A taj tvoj Dţibril: moţda ti se on dogaĊa kao
što ti se i istorija dogaĊa.« Bila se vratila, bez
prethodnog upozorenja, onom visokom stilu svoje
garderobe koju je Oto Koun najviše voleo da vidi na
njoj, i kao da su joj, recimo, najbolje pristajali veliki crni
šeširi i nabrane haljine. »Uţivaj u Kaliforniji, majko«,
oštro joj je rekla Eli. »Nek’ je zadovoljna bar jedna od
nas dve«, rekla je Alicija. »A zašto ne bih to mogla da
budem ja?« I pre nego što joj je ćerka mogla da
odgovori, ona brisnu pored barijere »samo-za-putnike«,
mašući pasošem, avionskom ulaznicom i kartom, na putu
ka »duty free«-bocama Opijuma i Gordon-dţina,
izloţenim za prodaju ispod jednog aluminijumskog
natpisa koji je glasio: NA RASTANKU RECITE
ZDRAVO I KUPITE PIĆE JEFTINO I PRAVO!
U poslednjoj svetlosti dana, drum je obilazio jedan
niz bezdrvnih, vresom obraslih bregova. Davno, u jednoj
drugoj zemlji, u drugi sumrak, Ĉamĉa je obilazio drugi
jedan takav niz bregova iza kojih su se ukazale ruševine
Persepolisa. Medutim, onjesad putovao kajednoj ljudskoj
ruševini; ne da joj se divi već moţda (jer odluka da se
ĉini zlo nikad se ne donosi konaĉno, sve do samog
trenutka izvršenja; uvek postoji poslednja šansa za
povlaĉenje) ĉak i da ga vandalski opustoši. Da naškraba
svoje ime na Dţibrilovoj koţi: Ovdi bijo Saladin. »Zašto
si ti sa njim?« upita on Eli, koja, na njegovo iznenaĊenje,
pocrvene. »Zašto sebe ne poštediš tih muka?«
»Ja tebe, zapravo, i ne znam, uopšte te ne
poznajem, stvarno«, poĉe ona; zatim malo zastade, pa
odluĉi da kaţe. »Ne ponosim se ovim odgovorom, ali on
je istinit«, reĉe ona. »To je seks. Nas dvoje smo u tome
neverovatni, savršeni, ja ne znam ništa sliĉno. Ljubavnici
snova. Ĉini mi se da on, prosto, zna. Da zna mene.«
Onda ućuta; noć joj je skrivala lice. Ĉamĉa opet oseti
navalu gorĉine. Sve sami ljubavnici snova oko njega; a
on »neosnovan«, ĉovek lišen snova, moţe samo da ih
posmatra. Srdito je škrgutao zubima i sluĉajno se malo
ujeo za jezik.
Dţibril i Eli su se bili zavukli u Djurisdir, u jedno
tako malo selo da nije imalo ni »pab«, i stanovali su u
jednoj neposvećenoj, bivšoj crkvi (Freekirk), pa
preobraćenoj - taj kvazireligijski termin Ĉamĉi je ĉudno
zazvuĉao - zapravo adaptiranoj za stanovanje; adaptaciju
je izvršio jedan arhilekta, Elin prijatelj, koji se obogatio
praveći takve metamorfoze svetog u profano. Ta zgrada
je na Saladina sumorno delovala, uprkos njenim belim
zidovima i ĉupavom (apisonu od-zida-do-zida. U vrtu je
bilo nadgrobnih spomenika. Kao sklonište za ĉoveka koji
pati od paranoidne iluzije da je glavni anĊeo Gospoda
Boga, pomislio je Ĉamĉa, ovo mesto ne bi moglo da
bude njegov, liĉni, prvi izbor. Ta Freekirk je stajala malo
izdvojeno od desetak drugih kuća od kamena i crepova
koje su saĉinjavale to seoce: osamljenih ĉak i u toj
osamljenosti. Dţibril je stajao na vratima - senka ispred
osvetljenog predsoblja - kad su se 'kola zaustavila pred
kućom. »Došao si«, uzviknu on. »Baš dobro. Dobro
došao u krvavu tamnicu.«
Dţibril je zbog lekova koje je uzimao postao
trapav. Dok su njih troje sedeli oko kuhinjskog stola od
sveţe borovine, ispod centrifikovane lampe sa tegom, na
povlaĉenje gore-dole, dvaput je rukom zakaĉio svoju
šolju s kafom (hvalio se da više ne pije ţestoka pića, dok
je Eli, da bi Ĉamĉi pravila društvo, nalila dve dobre
»šarţe« škotskog viskija u njihove ĉaše), i, psujući,
posrtao po kuhinji traţeći papirne salvete da upije
prosutu kafu. »Kad mi ovakav naĉin ţivota dozlogrdi, ja
to jednostavno prekinem, a njoj ništa ne kaţem«,
priznade on. »Ali onda razna sranja poĉinju da se
dešavaju. Kunem ti se, Tupadţijo, ne mogu da podnosim
krvavu pomisao da to neće nikad prestati, i da su mi
jedini izbor lekovi ili bube u glavi. Ne mogu to krvavo
prokletstvo da podnosim, pa to ti je. Kunem ti se, kad
pomislim na sve to, doĊe mi, uh, ne znam, ne znam šta
bih uradio.«
»Prestani da priĉaš«, blago mu reĉe Eli. Ali on
uzviknu: »Je l’ znaš, Tupadţijo, da ja nju ĉak i udarim?
Krvav pakao.
Jednog dana mi se uĉinilo da je ona neki od onih
naših besnih-razemsa (indijskih demona), pa sam kren’o
da je gonim. Znaš li ti kako je to jako, ta moć ludila?«
»Ja sam, srećom, pohaĊala one ĉasove - bu! ups!
uuuk!-samoodbrane«, isceri se Eli. »On preteruje, da bi
se vadio. A, u stvari, to se završilo tako što je on sam
lupao glavom o pod.« - »Da, baš ovde«, posramljeno
priznaĊe Dţibril. Kuhinjski pod je bio od kamenih ploĉa.
»Bolno«, usudi se Ĉamĉa da kaţe. - »Jezivo si u pravu«,
zaurla Dţibril, ali sad neobiĉno veselo. »Bio sam
nokautiran, naĉisto.«
Unutrašnjost Freekirk-a sastojala se od jedne
prostrane (što bi preduzimaĉi nazvali »dupleks«) sobe za
prijem na dva nivoa - bivšeg hola za verske skupove - i
druge, konvencionalnije polovine, sa kuhinjom i
nusprostorijama dole, kao i spavaćim sobama i
kupatilom, gore. Pošto, iz nekog razloga, nije mogao da
spava, Ĉamĉa je u ponoć ustao i odbazao u veliku i
ledenu - (toplotni talas je moţda i dalje harao na jugu
Engleske, ali ovde, gde je vreme bilo jesenje i hladno, ni
privirio nije) - dnevnu sobu i tu bazao meĊu sablasnim
glasovima izagnanih propovednika, dok su Dţibril i Eli
ĉinili ljubav buĉno i naveliko. Kao Pamela. Pokušao je
da misli na Mišal, na Zini Vakil, ali to mu nije pomoglo.
Nabijajući prste u uši, borio se protiv zvuĉnih efekata
kopulacije Farište i Aleluje Koun.
Taj njihov spoj, pomislio je, veliki je rizik od
samog poĉetka: najpre, ono Dţibrilovo napuštanje
karijere i jurnjava za Eli preko sveta, a sad i njena
beskompromisna rešenost da to sredi, da pobedi u njemu
onu ludu, anĊeosku boţanstvenost i obnovi onu njegovu
ljudskost koju je volela. Za njih dvoje nema
kompromisa; oni idu na sve ili ništa. Dok se on, Saladin,
opredelio za ţivot pod istim krovom sa svojom ţenom i
njenim švalerom. Šta je tu bilo bolje? Kapetan Ahab se
udavio, podsetio se; a dvoliĉnjak Išmiel je preţiveo.

Sutradan ujutro Dţibril naredi da poĊu na izlet do

»vrha« obliţnjeg brda. Eli je odbila da ide, mada je
Ĉamĉi hilo jasno da je nju povratak na selo ispunjavao
radošću. »Ama, pusti prokletu dustabanlijku«, reĉe
Dţibril, ali s ljubavlju. »Idemo nas dvojica. Pokazaćemo
mi gradski prašinari ovoj osvajaĉici Everesta kako se
planinari. Ovo ti je baš ţivot okrenut tumbe. Mi se
veremo uz planinu, dok ona sedi ovde i preko telefona
vodi poslovne razgovore.« Saladinu je jedna misao
stizala drugu: on je sad shvatio onu ĉudnu nepriliku u
šepertonskom studiju; a shvatio je i to da će im ova
mirna luka biti samo privremeno skrovište - da je Eli,
dolaskom ovamo, ţrtvovala sopstveni ţivot i da to ona
neće moći da nastavlja u beskonaĉnost. I šta sad on treba
da uradi? Nešto? Ništa? - Ako osveta ima da se izvrši,
onda kada i kako? »Obuj ove cokule«, naredi mu
Dţibril. »Da li će ova jebena kiša da pada ceo dan?« I
pre nego što su stigli do piramide od kamenja na vrhu
Dţibrilovog izabranog pravca pentranja, bili su već
obavijeni finom izmaglicom. »Mnogo lep pogled«, reĉe
Dţibril zadihano. »Gledaj: eno je tamo dole kako sedi
zavaljena kao Veliki Pandţadram.« Pokazivao je rukom
dole na Freekirk. Ĉamĉi je srce gruvalo u grudima i on
se glupavo osećao. Moraće poĉeti da se ponaša kao
ĉovek sa nekom srĉanom manom. Jer, dţaba mu to što bi
bilo slavno umreti od šloga na ovom nikakvom vrhu, ni
zbog ĉega, u izmaglici! Onda je Dţibril izvadio svoj
dogled i poĉeo da razgleda dolinu. Tamo nije bilo gotovo
nikog za gledanje - samo dva-tri ĉoveka, poneko kuĉe i
nekoliko ovaca, i to je bilo sve. Dţibril je malo pratio te
ljude svojim dogledom. »Dakle, sad, kad smo sami«, on
iznenaĊa reĉe, »mogu da ti kaţem zašto smo, u stvari,
pobegli u ovu prokletu rupĉagu. Zbog nje. Da, da; nemoj
da te zavede moje ponašanje! Sve je to zbog njene
proklete lepote. Muškarci, Tupadţijo: jure je kao
odvratne muve. Kunem ti se! Ja ih vidim kako balave i
kako hoće da je šĉepaju. To nije pravo. Ona je veoma
privatna osoba, najprivatnija na svetu. Mi je moramo
zaštititi od poţude.«
 Ove reĉi su Saladina iznenadile. O nesrećniĉe,
pomislio je on, ti stvarno gubiš svoju ludu glavu
postepeno ali brzo. I odmah za tom mišlju, kao nekom
magijom, u svesti mu odjeknu reĉenica: nemoj da
uobraţavaš da to znači da ću te ja ostaviti na miru.

Dok su se Eli i Ĉamĉa vozili natrag ka Karlajlskoj

ţelezniĉkoj stanici, Ĉamĉa pomenu opadanje
stanovništva u unutrašnjosti zemlje. »Ovde nema posla«,
reĉe Eli. »I zato je prazno. A Dţibril kaţe da ne moţe da
se navikne na pomisao da ceo taj prazan prostor govori o
siromaštvu: njemu to liĉi na luksuz, u poreĊenju sa
prenaseljenošću u Indiji.« - »A tvoj rad?« upita je
Ĉamĉa. »Šta je sa njim?« Ona se osmehnu na njega, već
davno bez one fasade ledene cure. »Baš lepo od tebe što
me to pitaš. Ja stalno mislim o tome kako će jednog dana
moj ţivot biti u centru paţnje, na prvom mestu. Ili,
dobro, iako je meni teško da se posluţim prvim licem
mnoţine: naš ţivot. Je 1’ da to bolje zvuĉi?«
»Ne daj mu da te odvoji od tvojih stvari. Ni od
Dţampija, ni od svega drugog što predstavlja tvoj svet.«
Ovo je bio trenutak u kojem je njegova kampanja
stvarno poĉela; jer je zakoraĉio na taj glatki, zavodljivi
put kojim se moglo kretati samo na jedan naĉin. »U
pravu si«, rekla je Eli. »Gospode, kad bi on samo znao.
Njegov dragi Sisodija, na primer: ne juri on samo one
visoke starlete, mada i njih mnogo voli.« - »Pokušavao
da ti se pribliţi«, pretpostavi Ĉamĉa; i istovremeno
odloţi taj podatak za moguću kasniju upotrebu. »On je
totalno bestidan«, reĉe Eli kroz smeh. »I to pred
Dţibrilovim nosem. Ne smeta njemu ni kad ga odbiješ:
samo se pokunji i promrmlja, ,Nema ljuljuljutnje', i to ti
je to. Moţeš misliti šta bi bilo kad bih to rekla Dţibrilu?«
Na ţelezniĉkoj stanici Ĉamĉa poţele sreću Eli.
»Mi ćemo se za dve-tri nedelje vratiti u London«, rekla
mu je kroz prozor automobila. »Ja imam tamo neke
sastanke. A ti i Dţibril bi onda mogli opet da se druţite;
njemu je ovo stvarno dobro ĉinilo.«
»Pozovi me kad god ţeliš«, mahnuo joj je na
rastanku i gledao za Citroen-om dok ga nije izgubio iz
vida.

To da je Eli Koun, treći vrh tog trougla fikcija - jer

zar se Dţibril i Eli nisu zbliţili dobrim delom
izmišljajući, iz svojih liĉnih potreba, jednu »Eli« i
jednog »Dţibrila« za zaljubljivanje; i zar im Ĉamĉa nije
sad nametao zahteve svog sopstvenog izmuĉenog i
razoĉaranog srca? - imala da Inide nesvesni, bezazleni
duh-pokretaĉ Ĉamĉine osvete, postalo je ĉak jasnije
samom zavereniku, Saladinu, kad je video da Dţibril, sa
kojim se bio našao da zajedno provedu jedno ekvatorsko
londonsko popodne, nije ţeleo ništa drugo do da mu u
zbunjujućim pojedinostima opisuje svoju bludnu ekstazu
u krevetu sa Eli. Kakvi su to ljudi, pitao se Saladin sa
gaĊenjem, koji svoje najintimnije stvari nameću onima
koji u tome ne uĉestvuju? Dok mu je Dţibril (sa
izvesnim uţivanjem) opisivao pozicije, tajni reĉnik
poţude, i ljubavne ugrize, šetali su se kroz park Brikhol
Filds izmeĊu uĉenica i dece na rolšuama i oĉeva koji su
loše bacali bumerange i one »frizbi«-leteće tanjire
svojim podsmešljivim sinovima, i probijali se kroz
pripljeskano meso sekretarica koje su se u pauzi za ruĉak
kuvale na suncu; i Dţibril prekide svoju erotiĉnu
rapsodiju da bi pomenuo, mahnito, da »Ja ponekad
gledam ove ruţiĉaste ljude i ţene i umesto njihove koţe,
Tupane, vidim ukvareno mesište; evo, tu osećam smrad
njihovog truljenja«, ţestoko se lupkao po svojim
nozdrvama, kao da otkriva neku misteriju, »u svom
nosu«. Zatim se vratio meĊu Eline butine, njenom
zamagljenom pogledu, onoj savršenoj dolini pri
završetku njenih leda i onim malim kricima koje je
volela da ispušta. Bio je to ĉovek u bliskoj opasnosti da
se iscepa na svojim šavovima. Ta njegova divlja energija
i maniĉna taĉnost u opisivanju erotiĉkih pojedinosti,
govorile su Ĉamĉi da je on opet smanjivao doze svojih
droga, da se kovitlao naviše ka vrhuncu svog
poremećenog »neba«, ka onom stanju grozniĉave
uzbuĊenosti sliĉnom »mrtvom« pijanstvu, u jednom
pogledu (kako mu je priĉala Eli), naime, da se Dţibril ne
seća niĉeg što je govorio ili radio, kad bi se, što je bilo
neizbeţno, vraćao dole, na zemlju. - I nastavljao je da
priĉa, sada o neobiĉnoj duţini njenih bradavica na
sisama, o tome kako ona ne voli da joj se dira pupak, o
preosetljivosti njenih noţnih prstiju. Ĉamĉa je rekao sebi
- bilo to ludilo ili ne, tek, ono što je ovaj razgovor o
seksu otkrivao (jer on je razgovarao i sa Eli, u Citroen-u)
bila je slabost njihove takozvane »velike strasti« - naziv
koji je Eli samo u polušali upotrebila - jer, u frazi nema
niĉeg što bi znaĉilo bilo šta dobro; tu, jednostavno, nije
postojao ni jedan drugi vid njihove zajednosti za
uzbuĊeno opisivanje. - MeĊutim, on je, istovremeno,
osećao kako u njemu samom raste uzbuĊenje. Poĉeo je
da zamišlja sebe kako dţedţi ispred prozora njene sobe,
dok ona stoji tamo gola kao neka glumica na ekranu, a
ruke nekog muškarca je miluju na hiljadu naĉina,
dovodeći je sve bliţe ekstazi; pa je sebe ugledao, kao da
su te dve ruke njegove, i gotovo je osećao hladnoću
njene koţe, njene reakcije i skoro ĉuo njene krike. -
SavlaĊivao se. Zgadio se od sopstvene ţudnje. Eli je bila
nedostiţna; ovo je bio ĉist voajerizam, a on se tome neće
prepuštati. - Ali ţudnje koje su Dţibrilova otkrića
izazvala u njemu, nije mogao da se oslobodi.
Dţibrilova seksualna opsesija, podseti se Ĉamĉa,
zapravo olakšava stvar. »Eli je svakako veoma privlaĉna
ţena«, promrmlja on probno, a Dţibril ga na to,
zauzvrat, ošinu besnim pogledom. Ali odmah zatim,
praveći se da se obuzdava, obgrli Saladina jednom
rukom i zagrme: Izvinjavam ti se, Tupadţijo, ja imam
mnogo gadnu narav kad se radi o njoj. Ali ti i ja! Mi smo
bhai-bhai - drugari! Prošli smo ono najgore i izišli sa
osmehom; hajdemo sada iz ovog malog parka koji
nikuda ne vodi. Idemo u grad.«
Postoji trenutak pre zla; zatim trenutak zla; a onda
vreme posle toga, kad korakneš dalje i svaki ti sledeći
korak biva sve lakši. »Vaţi, drugar«, odgovori mu
Ĉamĉa. »Baš mi je drago što si ovako lepo raspoloţen.«
Jedan deĉkić od šest ili sedam godina proĊe pored
njih na BMX-biciklu. Okrenuvši se za njim, dok je
odmicao, Ĉamĉa vide kako se deĉkić lako vozi dalje
jednom avenijom natkriljenom krošnjama drveća duţ
nje, kroz koje je sunce uspevalo da se ovde-onde
provuĉe i kapne. Šok od otkrića lokacije iz njegovog sna
zbunio je, zaĉas, Ĉamĉu i ostavio ga sa lošim ukusom u
ustima: gorkim ukusom od onog što je moţda-i-bilo.
Dţibril zaustavi jedan taksi; i reĉe taksisti da ih odveze
do Trafalgar Skvera.
O, bio je on u sjajnom raspoloţenju, tog dana,
kudeći London i Engleze sa dosta svoje stare ţivahnosti.
Gde bi Ĉamĉa video privlaĉno izbledeli sjaj i veliĉinu,
Dţibril bi video propast, robinzonovski grad, ostavljen
na pustom ostrvu svoje prošlosti, koji pokušava, da uz
pomoć Petka - najniţe klase - i dalje izgleda pristojno.
Pod buljenjem kamenih lavova na Skveru, Dţibril je
gonio golube, viĉući: »Ĉasna reĉ, Tupko, ovi leteći
bucovi ne bi jedan jedini dan opstali u našoj domovini;
da uzmemo jednog i da ga odnesemo kući za veĉeru.«
Ĉamĉina poengleţena duša grĉila se od stida. Kasnije, na
trgu Kovent Garden, on je za Dţibrilovo dobro priĉao o
onom danu kad je stara pijaca voća i povrća bila
preseljena odatle, od starog pozorišta, u kraj zvani Najn
Elms (Devet brestova). Vlasti su tada, zabrinute zbog
pacova, zapeĉatile kanalizaciju i uništile desetine hiljada
pacova; ali još su stotine bile preţivele. »Tog dana su
izgladneli pacovi vrveli na ploĉnicima trga«, sećao se on.
»Svugde ih je bilo, jurili su niz Strend i preko mosta
Vaterlo, uletali i izletali iz dućana, u oĉajniĉkom
traganju za hranom.« Dţibril je frknuo kroz nos. »Sad mi
je jasno da je ovo brod koji tone«, uzviknuo je, a Ĉamĉa
je bio besan što mu je pruţio mogućnost da se na ovaj
naĉin otvori. »Ĉak su i krvavi parcovi pobegli.« A posle
kraće stanke, reĉe: »I onda im je bio potreban samo onaj
šareni Hamelinski frulaš, zar ne? Da ih uz neku melodiju
odvede u propast, da se udave u reci.«
 Kad nije vreĊao Engleze ili opisivao Elino telo od
korena kose do onog mekog trougla »ljubavnog mesta,
prokletog yon21i«, kao da je ţeleo da pravi spiskove:
kojih je deset knjiga Tupadţija najviše voleo, hteo je da
zna; takoĊe, koje filmove, filmske glumice i kakvu je
hranu najviše voleo.
Ĉamĉa mu je davao konvencionalne kosmopolitske
odgovore. Njegov spisak filmova je ukljuĉivao
Oklopnjaču Potemkin, GraĎanina Kejna, Otto e Mezzo,
(Osam i po), Sedam samuraja, Alfavil, El Angel
Exterminador (AnĎeo Uništitelj). »Tebi je ispran
mozak«, podsmehnu mu se Dţibril. »Sve sama sranja
zapadnjaĉke kujne umetnosti.« Njegovih deset vrhunskih
filmova bili su samo oni njihovi »domaći« i to agresivno
prostaĉki. Majka Indija, Mr India, Shree Charsawbees:
nipošto filmovi Reja, ili Mrinala Sena, pa ni Aravindana
ili Gataka. »Tvoja je glava puna starudija«, obavestio je
Saladina, »ti si zaboravio sve ono što je vredno
pamćenja.«
Njegovo sve veće uzbuĊenje, njegovo brbljanje o
tome kako je odluĉio da ovaj svet pretvori u jedan buket
hit-parada, njegovo ţestoko hodanje ulicama - mora da
su bili prešli tridesetak kilometara do kraja šetnje -
govorilo je Ĉamĉi da mu neće još mnogo trebati da bi ga
gurnuo u provaliju. Čini mi se, Mimi, da sam ispao i
čovek od poverenja. Umetnost ubice je u tome da svoju
ţrtvu što bliţe privuče k sebi; da je što bolje prilagodi
noţu. »Ja sam ogladneo«, objavi Dţibril, sa
zapovedniĉkim tonom. »Odvedi me u neku od tvojih
deset najmilijih kloparnica.«
U taksiju, Dţibril je bockao Ĉamĉu, koji mu nije
rekao kuda idu. »Je 1’ u neki francuski pajzl, ah? Ili u
japanski sa ţivim ribama i hobotnicama. O boţe, što se
ja oslanjam na tvoj ukus.«
Zaustavili su se pred Šaandaar-kafeom.

Dţampija nije bilo tamo.

A, oĉigledno, ni Mišal Sufijan da se dţapa sa
svojom majkom; Mišal i Hanif su bili odsutni, ali
Anahita i njena majka nisu Ĉamĉi uputili pozdrav koji bi
se mogao opisati kao topao. Samo im je hadţi Sufijan
poţeleo dobrodošlicu: »DoĊite, doĊite, sedite; lepo mi
izgledaš.« Kafana je bila neobiĉno prazna, a ĉak ni
Dţibrilovo prisustvo nije izazvalo nikakvo komešanje.
ĉamĉi je trebalo samo nekoliko sekundi da shvati šta se
tu zbivalo; ugledao je ĉetvoricu belih momaka koji su
sedeli za jednim stolom u uglu i izgledali agresivno.
Mladi konobar, Bengalac (kojeg je gospa Hind
morala da uzme posle odlaska njene starije ćerke) priĊe
njihovom stolu i primi narudţbinu - avokado, sik-ćevap i
pirinaĉ gledajući srdito u pravcu one nezgodne ĉetvorice,
koji su bili, što Saladin sad zapazi, zaista veoma pijani.
Konobar, Amin, bio je ljut na Sufijana isto toliko koliko
i na mlade pijance. »Nije smeo da ih pusti da sednu«,
promrmljao je Ćamĉi i Dţibrilu. »A sad ja moram da ih
sluţim. To odgovara gazdi; nije on na udaru, kao što
vidite, nego ja.«
Mladi pijanci su dobili svoje porudţbine u isto
vreme kad i Ĉamĉa i Dţibril. Kad momci poĉeše da se
ţale na ukus jela, atmosfera u lokalu postade još
naelektrisanija. I oni, konaĉno, ustadoše od stola. »Mi ne
jedemo ova govna, piĉka vam materina!« razdera se
voĊa grupe, jedan mršav i krţljav momak sa sivkastom
kosom, bledim licem i pegama. »Ovo su govna. Jepte si
vi svoju mater, piĉke pocepane.« Njegova tri drugara,
kikoćući se i psujući, iziĊoše iz kafane. VoĊa ostade još
malo. »Je 1’ vama prija ova klopa?« vrisnu on na Ĉamĉu
i Dţibrila. »To je jebeno sranje. Je 1’ to ono što vi jedete
kod kuće, ah? Piĉke.« Na Dţibrilovom licu lebdeo je
izraz koji je razgovetno i jasno govorio: dakle, ovo je
ono što su Britanci, ta velika nacija osvajaĉa, na kraju
postali. On nije reagovao. Mali govornik pacovskog lika
pride njihovom stolu. »Ja sam vam postavio jedno
jebeno pitanje«, reĉe on. »Pitao sam: da li vama prija ova
vaša jebeno-usrana večera?« A Saladin Ĉamĉa, moţda
zbog ljutnje što se pred Dţibrilom ne nalazi ĉovek koga
bi on maltene bio u stanju i da ubije - drţeći se pasivno
iza njegovih leĊa, kukaviĉki - ĉu sebe kako odgovara:
»Moţda bi nam i prijala da vi niste tu.« Momak-pacov,
klateći se na nogama, svari tu informaciju, a zatim uĉini
jednu veoma iznenaĊujuću stvar. Duboko udahnuvši
vazduh, naduva se 150 x 150cm, u visinu i širinu, naţe
se napred i nekoliko puta obilno pljunu na njihova jela.
»Znaš, baba, ako se ovaj restoran nalazi meĊu
tvojih najomiljenijih deset«, reĉe Dţibril u taksiju kojim
su se vozili kući, »onda nemoj nikad da me vodiš na
mesta koja ti nisu toliko omiljena.«
»,Minnamin, Gut mag alkan, Pern dirstan’«,
odgovori mu Ĉamĉa. »A to znaĉi, ,Dragi moj, od Boga si
gladan, a od Đavola ţedan’. Nabokov.«
»Opet on«, pobuni se Dţibril. »Koji ti je taj
straviĉan jezik?«
 »On ga je izmislio. To je ono što zemblanska
dadilja kaţe Kinboteu, kao detetu. U Bledoj vatri.«
»Perndirstan«, ponovi Farišta. »Zvuĉi kao neka
zemlja. Ipak se predajem. Ali kako da ĉitaš ĉoveka koji
piše na jeziku koji je on sam izmislio?«
Pribliţavali su se mestu odakle su bili pošli,
Elinom stanu koji je gledao na Brikhol Filds. »Dramski
pisac Strindberg«, reĉe Ĉamĉa odsutno, kao da je išao za
nekim svojim dubokim mislima, »posle dva nesrećna
braka, oţenio se ĉuvenom i ljupkom
dvadesetogodišnjom glumicom Harijetom Bose. U
njegovoj drami San, ona je igrala ulogu velikog Ċavola,
Puka. Strindberg je i za nju pisao: na primer, lik
Eleonore u drami Uskrs. ,AnĊeo mira’. Mladići su bili
ludi za njom, a Strindberg, da, postao je tako ljubomoran
da zamalo nije poremetio pameću. Pokušao je da je drţi
kod kuće, pod kljuĉem, daleko od pogleda muškaraca.
Ona je ţelela da putuje; a on joj je donosio knjige
putopisa. Bilo je to nešto kao ona pesma starog lafa Klifa
Riĉarda: Ako je zaključam u kofer/to nema veze/doći će
neki šofer/pa će da mi je odveze.«
Fariština teška glava klimnu u znak priznanja te
istine. Bio je pao u neku vrstu sanjarenja. »I šta se
dogodilo?« upita on kad su stigli pred kuću. »Ona ga je
ostavila«, reĉe Ĉamĉa, bezazleno. »Rekla je da nije
mogla da ga pomiri sa ljudskom rasom.«

Dok je iz »Tjuba« išla kući, Aleluja Koun je ĉitala

majĉino deliriĉki oduševljeno pismo iz Stanforda,
Kalifornija. »Ako ti neko kaţe da je sreća nedostiţna«,
pisala je Alicija svojim krupnim, zavrznutim,
zavaljenim, levorukim i ukopisom, »ti mu ljubazno
pokaţi rukom u mom pravcu. Ja ću ga srediti. Ja sam
sreću našla dvaput u ţivotu - prvi put sa tvojim ocem,
kao što znaš, a drugi put sa ovim neţnim, široko
duševnim ĉovekom ĉije lice ima apsolutno istu boju kao
pomorandţa koja ovde raste na sve strane. Duševno
zadovoljstvo, Eli. Ono nadmašuje uzbuĊenje. Probaj ga,
dopašće ti se.« Kad je sa pisma podigla glavu, Eli je
ugledala duh Morisa Vilsona kako sedi na vrhu krošnje
jedne velike bakaraste bukve, u svojoj uobiĉajenoj
vunenoj odeći: škotski bere s ćubom, karirani Pringle-
dţemper i široke pantalone »pumperice« - preterano
natrontan sred vrućine koja je vladala. »Sad nemam
vremena za tebe«, rekla mu je, a on je slegao ramenima.
Ja mogu da čekam. Stopala su je opet bolela. Ona zaćuta
i ode dalje.
Saladin Ĉamĉa, stojeći sakriven iza te iste
bakaraste Imkve sa koje je duh Morisa Vilsona
posmatrao Eli kako bolno hoda, ugledao je Dţibrila
Farištu kako izleće iz kapije stambene zgrade, u kojoj je
nestrpljivo ĉekao Eli da se vrati; ugledao ga kako
zakrvavljenih oĉiju besni. Demoni ljubomore sedeli su
mu na ramenima, a iz njega je strujala ista ona stara
pesma jao-gde-je-ta-kurva šta-to-ona kome-to-ona misli-
da-zamazuje-oĉi jao-kako-se-usuduješ-da-me-tako-radiš
kurvokurvokurvo. Izgledalo je da je Strindberg uspeo da
uĉini ono što Dţampi (sada odsutan) nije mogao.
Onaj posmatraĉ sa vrha krošnje išĉeze; a ovaj
drugi, zadovoljno klimnu glavom i odšeta dalje jednom
avenijom raskošnog, senovitog drveća.
 *

Telefonski pozivi koji su sad poĉeli da

uznemiravaju i Eli i Dţibrila, najpre u njihovom
londonskom stanu, a zatim i mnogo dalje, u Damfrizu i
Galoveju, kuda su se preseljavali, nisu bili baš tako ĉesti;
a ipak se nije moglo reći ni da su bili retki. Nije bilo ni
mnogo glasova vrednih nekog poverenja, mada je i
takvih bilo priliĉno. Nisu to bili kratki pozivi onih što
zloupotrebljavaju telefonsku mreţu da u jednom dahu
izvreĊaju i ispsuju ĉoveka, ali, opet, ti razgovori nisu
trajali ni tako dugo da bi ih onaj policijski »lovac«-
prisluškivaĉ mogao uspešno da prati i locira. I, najzad, ni
ta neprijatna epizoda nije dugo trajala - nešto manje od
mesec dana, posle ĉega su pozivaĉi zauvek prestali da se
javljaju; ali moglo bi da se napomene da je to trajalo
upravo onoliko dugo koliko je i bilo potrebno, to jest,
sve dotle dok Dţibril Farišta nije bio naveden da Eli
Koun uĉini ono što je ranije uĉinio Saladinu - naime, onu
Neoprostivu Stvar.
Treba reći da niko, ni Eli, ni Dţibril, pa ĉak ni oni
najmljeni ţivi prisluškivaĉi njihovih telefonskih
razgovora, nikad nisu imali utisak da je te pozive
obavljala ista osoba; ali za Saladina Ĉamĉu, nekad
ĉuvenog (mada samo u krugovima znalaca) Ĉoveka sa
Hiljadu Glasova, takvo obmanjivanje bilo je prosta stvar,
stvar bez ikakvog napora i rizika. Sve u svemu, on je
morao da (od svog hiljadu i jednog glasa) izabere
ukupno trideset devet.
 Kad se Eli javljala na telefonske pozive, slušala je
nepoznate ljude kako joj u uho mrmljaju o njenim
najintimnijim tajnama, tuĊine koji su, izgleda, poznavali
najskrivenija udubljenja njenog tela, slušala bezliĉne
muškarce koji su joj davali dokaze o tome kako su,
preko svog iskustva sa njom, saznali ono što ona najviše
voli od bezbrojnih vidova fiziĉke ljubavi; i kad su poĉela
njena nastojanja da utvrdi ko je to zove, osećala je sve
veće poniţenje, jer sad više nije bivala u stanju da spusti
slušalicu, već je morala da stoji i sluša, sva zajapurena,
vrela lica i ledene kiĉme, pokušavajući (bez uspeha) da
zapravo produţava razgovor.
I Dţibril je dobijao svoje porcije glasova: vrhunske
bajronovske aristokrate koji su se hvalili da su »osvajali
Mont Everest« i oholo iskazivali besramne reĉi;
utešiteljske glasove najboljih prijatelja koji su se mešali
sa saţaljevanjem uz prizvuke ruganja - i to ti je jedno
naravoučenije, ako si pametan, al’ kako moţeš da budeš
tako glup, debilu jadni, zar ne vidiš kakva je ona, da voli
sve one u pantalonama, primi ovo od jednog svog
iskrenog drugara. Ali jedan glas se izdvajao od svih
ostalih, uzvišen, duševan glas pesnika, jedan od prvih
glasova koje je Dţibril tu ĉuo, i taj mu se zavukao
najdublje pod koţu - glas koji je govorio samo u
stihovima, recitujući tra-la-la-pesmice ĉiji je podtekst bio
naivnost, pa ĉak i nevinost, pesmice koje su bile u tako
velikom kontrastu sa drkadţijskom grubošću većine
ostalih pozivaĉa, ali koje je Dţibril ubrzo shvatio kao
najpodmuklije i opasnije od svih drugih.

Volim i kafu, volim i čaj,

 Al’ šta mi ti radiš - volim naj!

Reci joj to, glas je zatim zamro, pa se prekinuo.

Sledećeg dana, isti glas se vratio sa drugim ritmiĉkim
zveckanjem:

Volim buter, volim i tost,

Al’ ti si mi najdraţi gost.

Predaj joj i ovu poruku - budi tako ljubazan. Bilo

je neĉeg demonskog, zakljuĉio je Dţibril, neĉeg duboko
nemoralnog u toj pokvarenosti zaogrnutoj
kvazistihovima sa raznih ilustrovanih ĉestitki.

Rumena jabuka i torta sa šlagom –

To je ime koje dajem svome dragom.

Ma, nosi se... u... zgaĊen i uplašen, Dţibril tresnu

slušalicu i uzdrhta. Posle toga, stihoklepac se jedno
vreme nije javljao; ali je Dţibril poĉeo da oĉekuje
njegov glas, strahujući od njegove ponovne pojave, a
moţda i prihvativši, na nekoj razini dubljoj od svesti, da
će to pakleno, detinjasto zlo biti ono što će ga uništiti
zauvek.

Ali, O kako je sve to ispalo lako da lakše ne moţe

biti! Kako je zlo bilo udobno smešteno u tim mekim i
gipkim glasnim ţicama, u ţicama majstora-lutkara u
marionetskom pozorištu! Kako je ono iskoraĉivalo i
glatko hodalo po visokim ţicama telefonskog sistema,
odraţavajući na njima ravnoteţu kao bosonogi akrobata;
kako je to zlo samouvereno izlazilo pred svoju ţrtvu i
bilo sigurno da će izazvati onaj isti utisak koji izaziva lep
ĉovek u savršeno skrojenom odelu! I kako se samo
obazrivo koristilo svojim raspoloţivim vremenom,
dajući sebi svakog glasa sem onog koji će zadati coup de
grace - jer je i Saladin shvatao posebnu snagu onih loših
stihova - dubokih glasova i piskavih glasova, sporih i
brzih, tuţnih i veselih, agresijom-nabijenih i stidljivih.
Oni su, jedan po jedan, kapljali u Dţibrilove uši, slabeći
mu korene u stvarnom svetu i uvlaĉeći ga malo-pomalo
u svoju obmanljivu mreţu, te su tako, mic-po-mic,
njihove bestidne, izmišljene ţene poĉele da prekrivaju
onu stvarnu ţenu kao neka lepljiva, zelena opna, dok je
on, uprkos svojim otporima, klizio sve dalje od nje; a
onda je došao ĉas za male, satanske stihove zbog kojih je
Dţibril pobesneo.

Ruţe su crvene, ljubičice plave,

Al’ ništa slaĎe od tvoje lepe glave.

Prenesi dalje. Vraćao se glas, bezazlen kao uvek,

stvarajući haotiĉno leptirsko treperenje u Dţibrilovom
grĉećem stomaku. Posle ovoga, navaljivali su gusti i brzi
stihovi. U njima je moglo biti i one prljavštine iz
školskih dvorišta.
 O Ramona, bela dona!
Sudar beše sred Londona:
Bio sam bez pantalona,
A ti - bez kombinezona;

ili, dva-tri puta, u ritmu skandiranja navijaĉkog

podstrekaĉa na utakmici:

Strašna ševa, vol -

ej! Huja, Huja! Zabiće ti gol,
ej, Aleluja!
To je kura!
Ura! Ura! Ura!

I naposletku, kad su se vratili u London, a Eli nije

bila kod kuće, jer je uĉestvovala u sveĉanom otvaranju
jednog marketa zamrznutih namirnica u Haunzlou,
poslednji stihovi:

Ljubičice plave a ruţe crvene,

Sad je ona u krevetu pored mene.

Gudbaj, naivčino!
I telefonski signal.

*
 Kad se Aleluja Koun vratila kući, videla je da
Dţibrila više nema, pa je u vandalizovanoj tišini svog
stana odluĉila da ga ovog puta ne primi natrag, bez
obzira na to u kakvom bi jadnom stanju ili udvoriĉkom
drţanju dopuzio, moleći je za oproštaj i ljubav; jer pre
nego što je otišao, on joj se slraviĉno osvetio: razbio je
sve one male imitacije Himalaja koje je ona godinama
skupljala, otopio onaj ledeni Everest koji je drţala u
svom zamrzivaĉu, svukao i iscepao na froncle one
baldahinske planinske vrhove od padobranske svile
iznad njenog kreveta, i na parĉiće iseckao (sekiricom
koju je ona drţala pored aparata protiv poţara u ostavi)
onii u drvetu izrezbarenu uspomenu na osvajanje
Ĉomolungme, koju joj je dao šerpa-Pemba, i kao
upozorenje i kao suvenir. Za Eli Bibi. Za mi imali sreću.
I za da ne pokušamo opet.
Širom je otvorila prozore i vrišteći sipala kletve na
neĊuţni Filds ispod nje. »Dabogda sporo umirao! U
paklu goreo!«
A zatim je, plaĉući, pozvala telefonom Saladina
Ĉamĉu da mu javi te loše vesti.

Mister Dţon Mazlama, vlasnik noćnog kluba

»Vreli vosak«, lanca prodavnica ploĉa pod istom
firmom, i »Finih duvaĉkih instrumenata«, legendarne
radnje u kojoj ste mogli da kupite najfinije trube,
klarinete, saksofone i trombone - koji se mogu naći za
duvanje u celom uţem gradu Londonu, bio je veoma
zauzet ĉovek, te je zato mogao da samo Boţanskom
ProviĊenju uvek (posle toga) pripisuje srećnu okolnost
što se nalazio u svojoj duvaĉkoj radnji upravo kad je
Boţji ArhanĊeo ušetao u nju sa gromovima i munjama
smeštenim kao lovorov venac oko njegovog otmenog
ĉela. Pošto je bio praktiĉan biznismen, g. Mazlama je do
tog trenutka krio od svojih nameštenika svoju vanrednu
aktivnost u svojstvu glavnog glasnika Nebeskog i
Poluboţanskog Bića u povratku, stavljajući plakate u
izloge svojih radnji kad bi bio siguran da ga niko ne
gleda, propuštajući da potpisuje velike oglase koje je
davao u novine i ĉasopise o svom liĉnom velikom
trošku, koji su najavljivali skori Sjajni Dolazak Gospoda.
Izdavao je i štampane izjave preko Valansove
propagandne agencije, zahtevajući da ga drţe u strogoj
anonimnosti. »Naš klijent je u mogućnosti da izjavi« -
tajanstveno je pisalo u tim »materijalima« koji su jedno
vreme jako zabavljali hroniĉare Flit Strita - »da je
sopstvenim oĉima video gorepomenuti Sjaj. Arhangel
Gavrilo je u ovom trenutku meĊu nama, negde u samom
Londonu - verovatno u Kamdenu, Brikholu, u kraju
Tauer Hamlets ili u Hakneju - i on će se uskoro otkriti,
moţda za koji dan ili za koju nedelju.« Sve je to bilo
nejasno trojici visokih i mlitavih trgovaĉkih pomoćnika
u radnji »Finih duvaĉkih instrumenata« (Mazlama nije
hteo da prima u sluţbu ţenske pomoćnice; »moje je
geslo«, voleo je da kaţe, »da mušterija ne veruje
ţenskama da mu mogu pomoći oko njegovog roga«); i
zato niko od njih trojice nije mogao da veruje svojim
oĉima kad je njihov ukrućeni gazda odjednom izmenio
svoju narav i sam jurnuo ka ovom divljem, neobrijanom
strancu, kao da je ta individua bila Gospod Bog - a
Mazlama u svojim dvotonskim Iakovanim cipelama,
elegantnom odelu i sa nadole zalizanom robert-de-
nirovskom kosom iznad bujnih obrva, ipak nije izgledao
kao neki poltron, ali eto šta je on sad činio, srozao se do
krajnosti, odgurnuo svoje pomoćnike u stranu, Ja ću sam
da usluţim gospodina, klanjajući se nezgrapno, idući
korak napred, dva koraka nazad, moţete li verovati? -
Bilo kako bilo, tek taj stranac izvuĉe ispod košulje svoj
pojas-buĊelar nabijen parama i poĉe da vadi i broji
krupne novĉanice; pokaza rukom na jednu trubu na
visokoj polici, onu hoću, baš tako, a da je trubu jedva i
pogledao, a g. Mazlama se smesta popentra uz
merdevine, Ja-ću-to-da-skinem rekao-sam-da-ću-ja-da-
usluţim-gospodina, a zatim istinski zapanjujuća stvar: on
pokuša da odbije plaćanje, on, Mazlama! - u stilu ne ne
gospodine, ovo je besplatno, gospodine - ali je stranac
ipak platio, nabijajući novĉanice u gornji mali dţep
Mazlaminog sakoa, kao da je on neki mali hotelski
momak - trebalo je to samo da vidite - i na kraju svega,
mušterija se okreće prema celoj radnji i viĉe koliko ga
grlo nosi, Ja sam Boţja desna rukal - I zaista, da ne
verujete, krvavi sudnji dan je bio tu, negde, u blizini.
Mazlama je posle te izjave bio raspamećen, sav
uzdrman, i stvarno je pao na svoja stvarna kolena. -
Zatim je stranac podigao trubu iznad svoje glave i
uzviknuo, Ja krstim ovu trubu imenom Azrijel,
Poslednjom Trubom Boţijom, Uništiteljem Ljudi! - a mi
smo samo stajali tamo, kaţem vam, skamenjeni, jer se
oko jebene glave tog ludaka pojavio sjaj znate? - sjaj koji
kao da je izvirao iz neke taĉke na njegovom potiljku.
Oreol.
 Kaţite šta god hoćete, ponavljala su trojica
trgovaĉkih pomoćnika svakom ko je hteo da ih, kasnije,
sluša, kaţite šta god hoćete, ali mi videsmo što videsmo.
 3

Smrt dr Uhuru Simbe, ranije zvanog Silvester

Roberts, dok se nalazio u pritvoru oĉekujući suĊenje,
opisao je neki policijski inspektor Stivn Kinĉ, inaĉe
oficir za vezu Brikholske opštine, kao onaj jedini
nenormalan sluĉaj koji se dogodi na »milion normalnih«.
Izgleda da je dr Simba imao neku straviĉnu noćnu moru
zbog koje je tako prodorno vrištao u snu, da je odmah
privukao paţnju dvojice deţurnih policajaca. Ovi su
dţentlmeni pojurili ka njegovoj ćeliji i stigli upravo u
trenutku kad je taj i-dalje-spavajući kolos od ĉoveka
bukvalno odleteo sa svog malog kreveta uvis pod zlim
uticajem sna i tresnuo na pod. Obojica policajaca su,
kaţu, ĉuli jedno buĉno »škljoc«; bio je to zvuk slamanja
vrata dr Uhuru Simbe. Smrt je bila trenutna.
Mrtvaĉeva sićušna majka, Antoaneta Roberts, u
crnoj haljini i pod jeftinim crnim šeširom, sa crnim
velom prkosno odbaĉenim sa lica na leĊa, stajala je
pozadi na kamionetu svog mlaĊeg sina i nije oklevala da
se uhvati za reĉi inspektora Kinĉa i da mu ih baci natrag
u njegovo zadriglo lice s velikim podvoljkom, lice
evnuha sa šinterskim izrazom koje je svedoĉilo o
poniţenjima i uvredama od strane njegovih kolega koje
su ga zvale otrov-za-crnčuge i, još gore, pečurka, što je
znaĉilo da je on uvek bio drţan u mraku i da su ga ljudi s
vremena na vreme - kao, na primer, pod ovakvim tuţnim
okolnostima - zasipali govnima. »Ţelim da shvatite«,
obraćala se gĊa Roberts priliĉno velikoj gomili ljudi koji
su se u gnevu bili okupili ispred policijske stanice u
Visokoj ulici, »da se ovi ovde kockaju sa našim
ţivotima. Oni ,secuju’ pare kladeći se na nas i naše šanse
da preţivimo ili ne preţivimo. Ţelim da svi razmislite
o tome koliko nas oni poštuju kao ljudska bića.« A Hanif
Dţonson, kao doskorašnji advokat pokojnog Uhuru
Simbe, takoĊe stojeći pozadi na kamionu Volkota
Robertsa, ukazuje na ĉinjenicu da je njegov klijent,
navodno, latalno pao sa donjeg od ona dva dvospratna
kreveta u njegovoj ćeliji; da je u ovom veku krajnje
pretrpanosti zatvora, najblaţe reĉeno, neobično da na
onom gornjem nije bilo nikoga, iz ĉega proishodi da,
osim zatvorskih ćtivara, nije bilo drugog svedoka
njegove smrti; i da noćna mora nije mogla da bude
jedino moguće objašnjenje vrištanja jednog crnog
ĉoveka u rukama zatvorskih vlasti. U svojim zakljuĉnim
primedbama, kasnije nazvanim od strane mspektora
Kinĉa »potpaljivaĉkim i neprofesionalnim«, Hanil je reĉi
tog opštinskog policajca za vezu vezao za one reĉi
notornog rasiste Dţona Kinzlija Rida, koji je jednom,
reagujući na vest o smrti nekog crnca, izgovorio parolu,
»Jedan je skiknuo, ali još milion njih ima da skikne«.
Gomila je gunĊala i kljuĉala; bio je to jedan zao i vreo
dan. »Ostanite ovako vrući«, uzviknuo je Simbin brat
Volkot prema gomili. »Neka se niko od vas ne ohladi.
Odrţavajte svoj bes.«
Kako je Simbi, u stvari, na neki naĉin već bilo
suĊeno i kako ga je, po njegovim reĉima, već i osudila
»štampa svih duginih boja - crvena kao crepovi, ţuta kao
munja, plava kao stari filmovi, zelena kao sluz«, njegov
kraj je delovao na mnoge bele ljude kao surova pravda,
kao boţja odmazda nad monstruoznim ubicom. Ali u
jednom drugom sudu, tihom i crnom, on je bio dobio
sasvim drugaĉiju, povoljniju presudu, pa su se ta dva
razliĉita mišljenja o pokojniku, posle njegove smrti,
pokrenula, izišla na gradske ulice i tamo previrala sred
neprestane tropske vrućine. »Dugina štampa« bila je
puna navodnih Simbinih podrški Kazafiju, Homeiniju,
Luisu Farahanu; dok su na ulicama Brikhola mladići i
devojke odrţavali svoju tihu vatru gneva, vatru-senku,
ali onu koja je u stanju da izbriše svetlost.
Dve noći kasnije, tamo iza Ĉeringtenske pivare u
kraju Tauer Hamlets, Bakutanerski Trbosek je ponovo
udario sa paranjem i seckanjem. A sledeće noći, druga
jedna starica bila je ubijena u blizini igrališta u Viktorija-
parku, Hekni; i ponovo onaj Trbosekov jezivi
»svojeruĉni potpis« - ritualno poreĊani unutrašnji organi
ţrtve oko njenog tela, ĉiji taĉan raspored nikad nije bio
prikazan u štampi - bio je onaj obavezni dodatak zloĉinu.
Kad se inspektor Kinĉ, delujući malĉice dronjavo i
kukavno, pojavio na televiziji da iznese neobiĉnu teoriju
o »prekopiranju« pravog ubice ĉiji je »rukopis« ovaj
imitator nekako otkrio, iako se to dugo skrivalo od
javnosti, pa je tako preuzeo onu koprenu koja je bila
spala sa pokojnog Uhuru Simbe - a zatim je Starešina
policijskog odseka smatrao za shodno da, kao
preventivnu meru, uĉetvorostruĉi broj policajaca-
pozornika na ulicama Brikhola, a pošto je tolike
policijske snage odvojio u tu svrhu, pokazalo se da je
neophodno odloţiti odrţavanje zakazanih fudbalskih
utakmica u gradu za taj vikend. I uistinu, strasti su se
ponovo-uzbudile zbog starog dronjka od sluĉaja Uhuru
Simbe; Hanif Dţonson je objavio svoju izjavu u smislu
da je povećano prisustvo policije »provokativno i
palikućsko«, a u Šaandaar-kafeu i Pagal Hani poĉele su
da se skupljaju grupe mladih crnaca i Azijaca rešenih da
se suprotstave šunjajućim policijskim patrolnim kolima.
U »Vrelom vosku« voštani lutak izabran za topljenje nije
bio niko drugi nego ona oznojena i već topljiva figura
policajca za vezu sa opštinom. A temperatura je i dalje
neumoljivo rasla.
Sve ĉešće su se dogaĊala razna nasilja: napadi na
crnaĉke porodice koje su ţivele na opštinskim
parcelama, uznemiravanje i maltretiranje crne školske
dece na putu kući, izazivanje sukoba i nereda u
»pabovima«. U kafani Pagal Hani, jedan momak
pacovskog lika i njegova trojica drugara pljuvali su po
jelima mnogih gostiju za stolovima; kao posledica
nastale tuĉe posle toga, tri bengalska konobara bila su
optuţena za fiziĉki napad na njih i za nanošenje telesnih
povreda; mada Pljuvaĉki kvartet nije bio priveden u
policiju. Priĉe o brutalnosti policajaca, o brzom
ubacivanju crnih mladića u neregistrovane automobile i
zatvorene kamione koji su pripadali specijalnim
policijskim patrolama, i o kasnijem izbacivanju tih
mladića, podjednako diskretno, sa modricama i
ozledama po celom telu, širile su se po gradskim
kvartovima. Samozaštitne patrolne grupe mladih Sika,
Bengalaca i Afro-Karibljana opisane od njihovih
protivnika kao grupe divljih pozornika - poĉele su da
tumaraju tim delovima grada, i pešice i u starim
automobilima »zodijak«-fordaljkama i »kortinama«,
rešene da se odluĉno suprotstave. Hanif Dţonson je
rekao svojoj ljubavnici-domaćici, Mišali Sufijan, da će,
po njegovom mišljenju, sledeće Trbosekovo ubistvo
upaliti fitilj na eksplozivu. »Taj ubica ne samo da se
puva što je još na slobodi«, rekao je, »već se i smeje
zbog Simbine smrti, i to je ono što ljudi ne mogu da
podnose.«
I jedne nesezonski vlaţne noći, na tim tiho
strujećim ulicama pred kljuĉanje, pojavi se Dţibril
Farišta, duvajući u svoju zlatnu trubu.

U osam sati te subotnje veĉeri, Pamela Ĉamĉa je

stajala sa Dţampi-Dţošijem - koji nije hteo da je pusti da
ide sama pored kabinice za »brzu fotografiju« na jednom
uglu glavnog platoa stanice Justen, i osećala se smešno
zavereniĉki. U osam i petnaest prišao joj je jedan viţljast
mladić koji joj je sad izgledao viši od onog istog kojeg
se sećala; ulući za njim bez reĉi, ona i Dţampi uĊoše u
kabinu njegovog izlupanog plavog kamioneta, kojim ih
je on odvezao u neki stanĉić u kući iznad jedne pivnice,
na Rejlton Roudu, u Brikstonu, gde ih je taj mladić,
Volkot Roberts, upoznao sa svojom majkom,
Antoanetom. Trojica prisutnih muškaraca, o kojima je
Pamela kasnije mislila da su Haićani, nisu joj, iz
stereotipnih razloga, bili predstavljeni. »Popijte po ĉašu
ovog slatkog vinca«, naredi Antoaneta Roberts. »A
zdravo je i za bebu.«
Pošto je Volkot obavio formalnosti oko ukazivanja
poĉasti i majci i gostima, gĊa Roberts, sićušna u
ogromnoj ofucanoj fotelji (sa svojim iznenaĊujuće belim
nogama, tankim kao šibice, koje su joj izvirivale ispod
crne haljine i završavale se u neprikladnim roze-
soknicama obrubljenim finim ĉipkicama, noţicama koje
joj zamalo nisu stizale do poda), preĊe na posao. »Ova
gospoda su bili kolege moga sina«, reĉe ona.
»Ispostavilo se da je verovatni razlog za ubistvo mog
sina bio njegov rad na jednom predmetu koji je, kako
ĉujem, u sferi vašeg interesovanja. Mi verujemo da je
došlo vreme da se na tome radi zvaniĉnije, preko kanala
koje vi, gospoĊo, predstavljate.« I na to, jedan od trojice
»Haićana« predade Pameli jednu crvenu plastiĉnu
fasciklu. »Tu vam se nalaze«, blago objasni gĊa Roberts,
»mnogi podaci o postojanju skupova veštaca i veštica
širom gradskih policijskih ispostava.«
Volkot ustade. »Sad bi trebalo da se vratimo«, reĉe
on odluĉno. »Molim vas, poĊimo.« Pamela i Dţampi
ustadoše. GĊa Roberts klimnu glavom, zamišljeno,
odsutno, pucketajući zglobovima svojih šaka sa
nabranom koţom. »Zbogom«, reĉe Pamela, i zausti da
izrazi konvencionalno saţaljenje. »Štedi reĉi, devojko«,
preseĉe je gĊa Roberts. »Samo zabij glogov kolac u te
vešce i veštice. Zabij im ga u samo srce.«

Volkot Roberts ih je istovario u Noting Hilu, oko

deset. Dţampi je grozno kašljao i ţalio se na bolove u
glavi koji su mu se ĉesto vraćali od one povrede veslom
u Šepertonu, ali kad mu je Pamela priznala da je
uznemirena zbog ĉinjenice da trenutno poseduje samo
jedan primerak tih eksplozivnih dokumenata u plastiĉnoj
fascikli, Dţampi je ponovo navaljivao da je otprati do
kancelarije Brikholskog saveta za meĊuljudske odnose u
opštini, gde je nameravala da dokumente fotokopira i da
ih izdeli nekolicini svojih pouzdanih prijatelja i kolega. I
tako su u deset i petnaest njih dvoje u Pamelinom
dragom MG-iju jurili ka istoĉnom delu grada, dok su se
na nebu skupljali crni olujni oblaci. Pratio ih je jedan
plav, zatvoren kamion »mercedes«, kao što je bio pratio i
Volkotov kamionet, a da ga niko nije zapazio.
Petnaest minuta ranije, jedna patrolna grupa od
sedmorice mladih krupnih Sika zbijenih u jednom
automobilu marke Vauxhall Cavalier, vozila se preko
kanalskog mosta Malaya Crescent u juţnom kraju
Brikhola. Ĉuvši neĉiji vrisak na obali kanala ispod
mosta, zatekli su jednog lepuškastog, bledunjavog
ĉoveka srednjeg rasta i srednje graĊe, sa svetlom kosom
koja mu je nemirno padala preko ĉela i oĉiju lešnikove
boje, kako skaĉe na noge, sa skalpelom u ruci, i beţi
dalje od tela jedne starice kojoj je plavkasta perika bila
pala sa glave i kao meduza plivala na površini kanala.
Mladi Siki su lako stigli i savladali ĉoveka koji je beţao.
Do jedanaest uveĉe, vest o hvatanju masovnog
ubice ušla je u svaku pukotinu tog gradskog kvarta i bila
propraćena mnogim glasinama: policija se ustezala da
optuţi manijaka, ĉlanovi patrole Sika zadrţani su radi
ispitivanja - spremalo se prikrivanje sluĉaja. Poĉelo je
okupljanje na uliĉnim ćoškovima, a kako su se »pabovi«
praznili, tako je dolazilo do mnogih tuĉa. Uništavana je i
tuĊa imovina: na nekoliko automobila rulja je
porazbijala prozore, video-kasete ukrala i nekoliko cigala
zavrljaĉila. I u tom trenutku, u jedanaest-i-trideset, te
subotnje noći, kad su klubovi i »dansing-holovi« poĉeli
da izbacuju svoje uzbuĊene i visoko naelektrisane goste,
policijski šef kvarta, posle konsultacije sa višim
vlastima, izjavio je da je u centru Brikhola došlo do
nereda, pa je pustio sa lanca sve gradske policijske snage
protiv »izgrednika«.
U tom istom trenutku, Saladin Ĉamĉa, koji je
upravo vcĉerao sa Eli Koun u njenom stanu, ĉiji su
prozori gledali na Brikhol Filds, drţeći se
dostojanstveno, izišao je u noć, saosećajući sa masom i
mrmljajući svoje ohrabrujuće, neiskrene reĉi; onda je
ugledao policijske »specijalce« sa šlemovima, plastiĉnim
štitovima i elektriĉnim palicama kako preko parka kreću
ka njemu odluĉnim, neumoljivim korakom; video
dolazak jednog roja nebeskih skakavaca-helikoptera koji
su dole bacali pljusak zrakova svojih reflektora; opazio
napredovanje vodenih topova; i, pokoravajući se
neodoljivom primarnom refleksu, podvio rep i poĉeo da
beţi, ne znajući da se kreće u pogrešnom pravcu, da
punom brzinom trĉi ka Šaandaar-kafeu.

Televizijske kamere stiţu upravo u trenutku

napada na klub »Vreli vosak«.
Ovo je slika koju vidi televizijska kamera: sa
manje dara od ljudskog oka, njeno noćno viĊenje je
ograniĉeno na ono što će bleštava klieg-svetlost da
otkrije. Jedan helikopter lebdi iznad tog noćnog kluba i
ispišava dugaĉke zlatne mlazeve svetlosne mokraće;
kamera kapira tu sliku. Drţavna mašina pritiska svoje
neprijatelje. - A sad, eto i jedne kamere na nebu; neki
urednik vesti odobrio plaćanje troškova za fotografije iz
vazduha, te iz drugog helikoptera jedna ekipa izveštaĉa
slika odozgo. Niko se ne štrapacira da taj helikopter
otera. Buka rotor-elisa zaglušuje graju gomile. U ovom
pogledu i sluĉaju, takoĊe, ureĊaj za video-rikording je
manje osetljiv nego ljudsko uho.
- Rez. - Neki ĉovek, osvetljen sunčanim topom,
brzo govori u mikrofon. Iza njega ĉitavo zamešateljstvo
senki. Ali izmeĊu reportera i zamešateljnog »šatirunga«
stoji jedan zid: »specijalci« sa šlemovima i štitovima.
Reporter govori ozbiljno; bombe-od-flaša-sa-benzinom
plastiĉni-meci povreĊeni-policajci zaplenjeni-vodeni-
topovi, ograniĉavajući se, svakako, na ĉinjenice. Ali
kamera vidi ono što on ne kaţe. Kamera je stvar koja se
moţe lako razbiti ili zdipiti; ona je zbog svoje krhkosti
sklona probiraĉkoj drskosti. Kamera zahteva pravila, red,
tanku plavu liniju. Nastojeći da se saĉuva, ona je stalno
iza zaštitnog zida, posmatrajući zemlje senki izdaleka i,
svakako, odozgo: to jest, ona bira strane.
- Rez. - Sunĉani topovi osvetljavaju jedno novo
lice, uvuĉene brade u podvoljak, zajapureno. To lice se
zove - subtitlovane reĉi se pojavljuju preko njegovog
mantila: Inspektor Stivn Kinč. Kamera ga vidi onakvog
kakav je sada: dobriĉina na jednom nemogućem poslu.
Jedan otac, ĉovek koji voli svoju dnevnu kriglu piva. On
govori: ne-mogu-se-tolerisati-nepodobni-krajevi-grada
potrebna-je-i-bolja-zaštita-policajaca je-l’-vidite-da-i-
plastiĉne-štitove-specijalaca-zahvata-vatra. On pominje
organizovani kriminal, politiĉke agitatore, fabrike
bombi, droge. »Mi shvatamo da neki od tih klinaca
moţda osećaju izvesnu nepravdu, ali mi nećemo i ne
moţemo dopustiti da budemo ţrtveni jarci društva.«
Ohrabren reflektorima usmerenim na njega i strpljivim,
nemim soĉivima kamera, on ide dalje. Ovi klinci nemaju
pojma koliko su srećni, napominje on. Oni bi trebali da
se posavetuju sa svoji roĎaci i prijatelji. Od Afrike, od
Azije, od Kariba: a to su sad mesta sa stvarnim
problemima. To su mesta gde ljudi moţda defakto
osećaju nepravde vredne uvaţavanja. Ali ovde stvari ne
stoje tako loše, ne onako kao tamo; ovde nema klanja,
nema torture, nema vojnih puĉeva. Ovde ljudi trebaju da
cene ono što dobiju pre nego što to izgube. Naša je
zemlja uvek bila miroljubiva, kaţe on. Naša vredna i
marljiva ostrvska rasa. - A iza njega, kamera vidi nosila,
kola hitne pomoći, lica iskrivljena od bolova. - Ona vidi i
kako se neka ĉudna humanoidna obliĉja iznose iz utrobe
kluba »Vreli vosak«, i prepoznaje voštane figure
moćnika. Inspektor Kinĉ objašnjava. Oni ih peku tamo u
nekoj furuni i to nazivaju svojom zabavom, što ja, liĉno,
ne bih tako nazvao. - Kamera sa gnušanjem slika te
voštane figure. - Zar one nemaju nešto veštičje na sebi,
nešto ljudoţdersko, nešto jako nezdravo? Zar se ovde
nije praktikovala crna magija? - Kamera gleda razbijene
prozore. Ona vidi i nešto što gori u blizini: neki auto,
neki dućan. Ona ne moţe ni da pojmi ni da pokaţe šta te
stvari postiţu svojim gorenjem. Ovi ljudi spaljuju svoje
sopstvene ulice.
- Rez. - Vidi se jedna jarko osvetljena radnja za
prodaju video-ureĊaja. U izlogu nekoliko televizora;
kamera, ta najdeliriĉnija od svih narcistkinja, gleda
televiziju, i u jednom trenutku stvara utisak beskonaĉnog
povlaĉenja ĉitavog niza televizora koji se gube u daljini.
- Rez. - Evo sad i jedne ozbiljne ljudske glave koja se
kupa u svetlosti: razgovor u studiju. Glava govori o
kriminalcima. O Biliju Kidu, Nedu Keliju: to su bili ljudi
koji su se borili i za i protiv. Savremene masovne ubice,
osobe koje nemaju tu herojsku dimenziju nisu ništa
drugo do bolesna, oštećena ljudska bića, potpuno bleda
kao liĉnosti, dok im se zloĉini odlikuju paţljivom
procedurom i metodologijom - recimo ritualom - moţda
kao posledica ţudnje ne-entiteta da bude zapaţen, da se
uzdigne iz gomile i da, za trenutak, bude zvezda. - Ili,
pak, kao posledica premetnute ţudnje za smrću: da se
ubijanjem voljenog bića uništi sopstvena stvarna liĉnost,
svoje ja. - A gde spada Trbosek bakica? pita jedan
postavljaĉ pitanja. A gde, opet, Dţek Trbosek? Pravi
kriminalac - insistira glava - jeste mraĉna pljunuta slika
heroja. Je l’ to, moţda, vaţi i za ove izgrednike? ĉuje se
provokacija. Zar vi ovim ne dolazite u opasnost
zavodljivog podsticanja i »opravdavanja« kriminala? -
Glava odmahuje, glava jadikuje nad materijalizmom
savremene omladine. Provale u video-radnje nisu ono o
ĉemu glava govori. - Ali šta onda da kaţemo o onim
starinskim kriminalcima? O Buču Kasidiju, Braći
Dţejms, Kapetanu Munlajtu, Kelijevom gangu? Zar nisu
svi oni pljačkali banke? - Rez. - Kasnije, te noći,
kamera će se vratiti izlogu radnje. U njemu više neće biti
onih televizora.
- Iz vazduha, kamera posmatra ulaz u klub »Vreli
vosak«. Policija je završila sa iznošenjem voštanih figura
i sad izvodi napolje prava ljudska bića. Kamera se
zadrţava na uhapšenim osobama: na jednom visokom
albino-frajeru; i na jednom ĉoveku u finom odelu koji
liĉi na mraĉnu pljunutu sliku R. de Nira; zatim na jednoj
mladoj curi od - koliko? - ĉetrnaest, petnaest godina? -
pa na jednom sumornom mladiću od dvadesetak.
Njihova imena nisu titlovana; kamera ne poznaje ta lica.
MeĊutim, postepeno, činjenice izlaze na videlo. Klupski
disk-dţokej, Sjusanker Rem, poznat kao »Ruţiĉasti«, i
vlasnik kluba g. Dţon Mazlama, koji će biti optuţeni
zbog »grosistiĉke« operacije na trţištu droga - »trave«,
»ţutog šećera«, hašiša, kokaina. Ĉovek uhapšen zajedno
sa njima, jedan nameštenik u Mazlaminoj obliţnjoj
radnji »Fini duvaĉki«, u prodavnici »muzikalija«,
registrovani je vlasnik jednog kombija u kojem je
otkrivena izvesna, nespecifikovana koliĉina »opasnih
droga«; kao i veći broj »vrućih« video-rikordera. Ime
one mlade cure je Anahita Sufijan; ona je maloletna,
kaţu da mnogo pije i, naravno, ima seksualni odnos
barem sa jednim od trojice uhapšenih. Zatim se o njoj
izveštava da je beţala iz škole i da se druţila sa poznatim
kriminalnim tipovima: delinkventkinja, jasno kao dan. -
Jedan nadahnuti novinar kasnije će, više sati posle tog
dogaĊaja, pruţiti naciji ove »puslice« od vesti, ali te
vesti su već uveliko bile ţestoko prepriĉavane na
ulicama: Ruţiĉasti! - pa Vosak: oni su razorili taj lokal -
sredili ga naĉisto! - Dakle, to je rat.
A to se dogaĊa - kao i mnoge druge stvari - na
onim mestima koje kamera ne moţe da vidi.

Dţibril:
Kreće se on kao kroz san, jer posle više dana
lutanja po gradu bez hrane i odmora, sa trubom
nazvanom Azrijel bezbedno zavuĉenom u dţep njegovog
teškog mantila, on više nije kadar da pravi razliku
izmeĊu hodanja i spavanja; on sad shvata nešto od onog
što sveprisutnost mora da znaĉi, jer se on sad
istovremeno kreće kroz nekoliko priĉa: to je jedan
Dţibril koji jadikuje zbog nevernosti Aleluje Koun;
zatim jedan Dţibril koji lebdi iznad samrtne postelje
jednog Proroka, pa jedan Dţibril koji iz potaje prati
napredovanje hodoĉasnika ka moru, oĉekujući trenutak u
kojem će se prikazati, i, najzad, jedan Dţibril koji oseća,
svaki dan sve jaĉe, volju svog protivnika koga on
privlaĉi sve bliţe sebi i vuĉe u njihov poslednji zagrljaj:
tog prepredenog, prevarantskog protivnika koji je uzeo
lik njegovog prijatelja - Saladina, njegovog najiskrenijeg
drugara, Dţibrila, uljuljkao u stanje opuštenosti,
smanjene odbrambenosti. I tu je sad jedan Dţibril koji
hoda ulicama Londona, pokušavajući da shvati Boţiju
volju.
Da li je on viĊen da bude podstrekaĉ gneva
Boţijeg?
Ili ljubavi Njegove?
Da li je on osveta ili oproštaj? Da li ta fatalna truba
treba da ostane u njegovom dţepu ili on treba da je
izvadi i dune u nju?
(Ja njemu ne dajem uputstva. I ja sam
zainteresovan za njegov izbor - za ishod njegovog
rvaĉko-bokserskog meĉa. Lik protiv sudbine: makljaţa u
slobodnom stilu. Dva pada, dva potĉinjavanja ili će tu
nokaut odluĉiti.)
Sa rvanjem, u svim priĉama o njemu, on samo
nastavlja.

*
 Ima trenutaka kad on pati zbog nje, zbog Aleluje,
kad ga samo njeno ime uzbuĊuje; ali on se zatim seti
onih Ċavolskih stihova i skrene svoje misli na drugu
stranu. Truba u njegovom dţepu zahteva da se u nju
duva; ali on se obuzdava. Još nije vreme za to. Traţeći
putokaze - šta da se radi? - on se šunja gradskim
ulicama.
Kroz jedan veĉernji kućni prozor u parteru on
ugleda upaljeni televizor. Na ekranu glava neke ţene,
neke ĉuvene »predstavljaĉice« koju intervjuiše jedna isto
tako ĉuvena, ţmirkava irska »voditeljka«. - Šta bi za vas
bila ona najgora stvar koju biste mogli da zamislite? -
Oh, mislim, zapravo, sigurna sam da bi to moglo da
bude, oh, da: biti sama na Badnje veĉe. Onda biste
stvarno morali da se suoĉite sa samom sobom - zar ne? -
da se pogledate u neprijatnom ogledalu i upitate sebe, da
li je to sve što postoji? - A Dţibril, sam, ne znajući koji
je datum, hoda dalje. U ogledalu, njegov protivnik mu se
pribliţava istom brzinom hodanja, maše mu i širi ruke.
Grad mu šalje poruke. Ovde, kaţe mu u jednoj,
ovde je mesto gde je holandski kralj bio odluĉio da ţivi
kad je došao pre više od tri veka. U to vreme, ovo je bilo
predgraĊe, jedno selo, usred zelenih polja engleskih. Ali
kad je taj kralj došao tu, da sagradi kuću, londonski
skverovi su iznikli sred poljane, crveno-ciglena zdanja sa
holandskim puškarnicama koja su se ka nebu dizala za
dvorjane njegove, da oni u njima borave. Nisu svi
doseljenici nemoćni, šapuću još postojeća zdanja.
Nameću oni svoje potrebe svom novom tlu, ostvarujući
svoje sopstveno vezivanje sa novopronaĊenom zemljom
koju iznova svojom zamišljaju. Ali, pazi - grad
upozorava. I odvezivanje mora da ima svoj dan. Dok je
jahao jednog dana kroz ovu zelenu, haštensku zemlju u
kojoj je bio odluĉio da ţivi - koju je civilizovao - tog
Vilijema Trećeg zbaci njegov konj, te on nezgodno
padne na tu nepokornu zemlju i slomi svoj kraljevski
vrat.
U neke dane, Dţibril se nade i meĊu hodajućim
leševima, sred velikih grupa mrtvaca koji listom ne
priznaju da su sreĊeni za sva vremena, sred leševa koji
buntovniĉki nastavIjaju da se ponašaju kao ţivi ljudi, te
pazare po radnjama, hvataju autobuse, flertuju sa
ţenskama, odlaze sa njima kući da se tucaju, i puše
cigarete. Ali vi ste mrtvi, viĉe on njima. Zombičine,
vratite se u svoje grobove! A oni ga iĉ ne »šljive«,
uopšte ga ne »konstatuju«, pa mu se smeju ili se
ponašaju zbunjeno ili mu, pak, pesnicama prete. On
zaćuti, pa odjuri dalje.
Grad postaje nejasan, amorfan. Postaje nemoguće
opisivati ovaj svet. Hodoĉašće, prorok, protivnik - sve se
u jedno sliva, u magli nestaje, pa opet ispliva. Baš kao i
ona: Eli-Aleluja, Al-Lat. Ona je ptica uzvišena. Mnogo,
nmogo ţeljena. I sad se on seća: priĉala mu je, davno,
o Dţampijevoj poeziji. On hoće da napravi zbirku svojih
pesama. Knjigu. Taj palac-sisajući umetnik sa svojim
infernalnim gledištima. Knjiga je proizvod pakta sa
Đavolom i ona okrece tumbe faustovski ugovor, rekao je
on Eli. Dr Faustus je ţrtvovao besmrtnost za dvadesetak
godina moći; pisac pristaje na uništenje svog ţivota, i
stiĉe (ali samo ako ima sreće) moţda ne besmrtnost, ali
barem potomstvo. Kako god okreneš (to je bila
Dţampijeva poenta), pobeĊuje Đavo.
 Šta piše pesnik? Stihove. Šta zvecka i zvekeće u
Dţibrilovom mozgu? Stihovi. Šta mu je slomilo srce?
Stihovi i, opet, stihovi.
Truba, Azrijel, doziva iz dţepa od mantila: Izvadi
me! Dadada: Trubi! Do Ďavola sa svim tim, u pakao nek
se nosi čitava ta tuţna zbrka: samo naduvaj obraze i
prp-tut-tut. Hajde, sad je vreme za zabavu i svirku!
O kakva je vrućina: zapara, teška, nepodnošljiva.
Ovo nije Pravi London: nije to ovaj ne-pravi grad. Pista
Broj Jedan, Mahagoni, Alfavil. On luta kroz zbrku od
jezika. Babilon: kontrakcija od asirske reĉi »babilu«.
»Boţija kapija«. Babilondon.

Gde je sad ovo?

- Da. - On besciljno luta, jedne noći, iza
katedrala Industrijske Revolucije, po ţelezniĉkim
stanicama severnog Londona. Anonimni King’s Cross,
pa motki-sliĉna groza od Kule St Pancras, i oni crveno-
crni gasodršci što se naduvavaju i izduvavaju kao
divovska gvozdena pluća. Tamo gde je nekad u bici sa
Rimljanima pala kraljica Budika, Dţibril Farišta se rve
sa samim sobom.
Robna dţada: - ali O kakva roba, kakvi soĉni
»proizvodi« od mesa gluvare po kapijama ispod
tungsten-lampi, kakvi se sve delikatesi nude na toj dţadi!
- klate im se tašne, dok one dozivaju i pozivaju
mušterije, vrckajući se u srebrnastim suknjicama i
mreţastim crnim ĉarapama, zategnutim: ta roba nije
samo mlada (u proseku trinaest do petnaest godina) nego
i jeftina. Te cure imaju kratke, istovetne istorije: sve one
imaju bebe koje skrivaju negde, sve su one izbaĉene iz
kuće od svojih srditih, puritanskih roditelja, i nijedna nije
bela. Podvodaĉi sa noţevima uzimaju devedeset odsto od
njihove zarade. Roba je, najzad, samo roba, a naroĉito
kad je Ċubre.
- Dţibrila Farištu pozdravljaju iz senki i ispod
lampi, i on, isprva, ubrzava svoj korak. Kakve ovo ima
veze sa mnom? Proklete pice na kilo. A zatim usporava
hod i zastaje, jer ĉuje nešto drugo kako ga poziva ispod
lampi i iz senki, neka potreba, neka molba bez reĉi,
skrivena ispod glasića kurvi za deset funti. On prestaje
da koraĉa i sad stoji u mestu. Zadrţan je njihovim
ţeljama. Za čim? One se sad kreću ka njemu, privuĉene
njime kao ribe mamcima na nevidljivim udicama. Dok
mu se pribliţavaju, hod im se menja, bokovi im se više
ne njišu, lica im poĉinju da otkrivaju prave godine,
uprkos šminki. Kad mu se pribliţe, one kleknu. Šta
mislite, ko sam ja? pita ih on, i ţeli da doda: Ja znam
vaša imena. Sreo sam vas jednom, ranije, na drugom
mestu, iza zavese. Vas dvanaest, tada, kao i sada. Ajša,
Hafsa, Ramla, Sada, Zaina, Maimuna, Safija, Đuvairija,
Um Salamah od Mahzumita, Rehana Jevrejka, i divna
Marija Koptkinja. One i dalje kleĉe, bez reĉi. Šta je
jedan arhanĎeo drugo do lutka? Kutputli, marioneta.
Vernici nas savijaju po svojoj volji. Mi smo sile
prirodne, a oni su naši gospodari. I gospodarice. On
oseća kako mu zbog ţege oteţavaju udovi, a u ušima mu
zuji kao što pĉele zuje u letnja popodneva. Da se lako
onesvestiš.
Ali on ne pada u nesvest.
On stoji meĊu ţenskom decom koja kleĉe i ĉekaju
svoje podvodaĉe.
 I dok oni dolaze, on konaĉno vadi i na svoje usne
pritiska svoju nemirnu trubu: uništitelja, Azrijela.

Pošto mu je iz otvora zlatne trube pokuljala vatra i

progutala podvodaĉe koji su mu prilazili - prvo ih
obmotala ĉaurom od plamena, pa ih onda tako potpuno
sagorela da im ni cipele nisu ostale da cvrĉe na trotoaru -
Dţibril shvata stvar.
On nastavlja da hoda, ostavljajući iza sebe
zahvalnost kurvi, i kreće se u pravcu kvarta Brikhol, dok
se Azrijel ponovo nalazi u njegovom širokom i dubokom
dţepu. Stvari se razjašnjavaju.
On je arhanĊel Dţibril, anĊeo Propovedi, i u
njegovim se rukama nalazi moć otkrovenja. On je kadar
da prodire u duše muškaraca i ţena, da im izvlaĉi ţelje iz
najvećih dubina i da ih ostvaruje. On je gasilac ţudnji,
umirivaĉ poţude, ispunilac snova. On je duh iz lampe a
njegov gospodar je onaj dţinovski orao Rok.
Kakve se ţudnje, kakvi imperativi nalaze u
ponoćnom zraku? On ih udiše. - I klima glavom, da,
neka bude tako.
Neka bude poţar. Ovo je grad koji se jednom
oĉistio u vatri, proĉistio izgorevši do temelja. Vatra,
vatra sa neba. »Ovo je presuda koju je doneo Bog u
svom gnevu«, objavljuje Dţibril Farišta razuzdanoj noći,
»da se ljudima ţudnje srca ostvare i da ih one unište.«
Okruţen je visokim stambenim zgradama -
soliterima, od lošeg (jeftinog) materijala. Crnčuga jede
govna belog čoveka, kaţe jedan neoriginalan zid. Zgrade
imaju svoja imena: »Isandluana«, »Rorkijeva hrpa«. Ali
na delu je i jedan revizionistiĉki poduhvat - dva od ĉetiri
solitera dobila su nova imena, i sad se zovu »Mandela« i
»Toussaint L’Ouverture«.22 - Ti soliteri stoje na štulama,
a u betonskoj bezobliĉnosti ispod i izmeĊu njih stalno
zavijaju vetrovi i kovitlaju razne otpatke: odbaĉene
kuhinjske predmete, izduvane bicikletske gume, cepke
od razbijenih vrata, noge lutaka, Ċubre rasuto iz
plastiĉnih kesa koje cepaju gladne maĉke i dţukele,
ambalaţu od namirnica, kotrljajuće prazne konzerve,
razbijene izglede za dobijanje sluţbe, napuštene nade,
izgubljene iluzije, istrošene ljutnje, nagomilane gorĉine,
ispovraćane strahove, i jedno zarĊalo korito. On stoji bez
pokreta dok pored njega prolaze grupice stanara i u
raznim pravcima odlaze. Neki (ne svi) nose oruţje.
Motke, flaše, noţeve. U svim grupama ima i bele i crne
mlaĊarije. On podiţe svoju trubu, prinosi je ustima i
poĉinje da svira.
Pupoljĉići vatre skakuću po betonu naloţenom
hrpama odbaĉenih liĉnih stvari i snova. Tu je i jedna
trula gomilica zavisti: ona gori zelenim plamenom u
noći. Vatre su u svim duginim bojama, a gorivo nije
svakoj potrebno. On izduvava plamene cvetiće iz svoje
trube i oni poigravaju na betonu, i njima nije potreban ni
zapaljivi materijal niti korenje drveća. Ovde baci jedan
rozikasti! Onde - šta bi lepo pristajalo? znam: srebrnasta
ruţa. - A sad se plameni pupoljci rascvetavaju u vatreno
ţbunje koje se kao puzavica penje uz solitere i sjedinjuje
sa susednim plamenovima, stvarajući ţivu ogradu od
raznobojne vatre. Ovo je kao posmatranje nekog sjajnog
vrta sa rastinjem ĉiji se rast ubrzava mnogo hiljada puta,
vrta koji se rascvetava, razmahuje, koji obrasta, zarasta,
pa se upliće, prepliće i neprobojan postaje, vrta
isprepletenih himera što se na svoj usijani naĉin
nadmeću sa trnjem koje je obujmilo ceo dvorac Trnove
Ruţice iliti Uspavane Lepotice iz druge jedne, davne,
davne bajke.

Ali ovde nema lepotice koja unutra spava. Tu je

Dţibril Farišta koji hoda po svetu vatre. U Visokoj ulici
on vidi kuće od plamena sagraĊene, sa zidovima od
vatre, a plamenovi kao navuĉene zavese na prozorima
vise. - A tu su i ljudi i ţene sa koţom vatrenom koji
tumaraju, trĉe ili se vi te oko njega u kaputima od
plamova. Ulica je u crvenom usijanju, istopljena, ulica je
postala reka boje krvi. - Sve, sve je u plamenu, dok on
duva u svoju veselu trubu, dajući ljudima ono što ţele;
kose i zubi gradana crvene se i dime, i staklo gori, a
iznad glava ptice lete, mašući svojim uţarenim krilima.
Protivnik je vrlo blizu. Protivnik je magnet, on je
virovo oko - neodoljiva crna rupa vrtloga, ĉija sila
gravitacije stvara vidokrug sluĉaja iz kojeg ni Dţibril ni
svetlost ne mogu da pobegnu. Ovuda, dovikuje mu
protivnik. Ovde sam ja, preko puta.
Nikakva palata, već samo jedna kafana. A sobe
iznad nje - pansion sa krevetom i doruĉkom. Unutra,
nigde nspavane princeze-lepotice, osim jedne razoĉarane
ţene, snvladane dimom, koja tu leţi u nesvesti, a pokraj
nje, na podu pored njihovog kreveta, takoĊe u nesvesti,
njen muţ, hadţija koji se vrati'o iz Meke, bivši uĉitelj,
Sufijan. – Dok u drugim sobama zapaljenog Šaandaara,
bezliĉna lica stoje na prozorima i, u svom jadu, tuţno
mašu za pomoć, nesposobna (bez usta) da vrište.

Protivnik: evo ga gde udara!

Samo njegova silueta na zadnjoj plamenoj zavesi
zapaljivog Šaandaar-kafea - gle! - to je taj badţa,
glavom i bradom!
Azrijel, bez molbe, Ċipi u Farištinu ruku.

Ĉak i jedan arhanĊeo moţe da doţivi neko

otkrovenje pred svojim oĉima, i nakon što u magnovenju
Dţibril hvata pogled Saladina Ĉamĉe - u sledećem deliću
jednog beskrajnog trenutka, veo mu se cepa sa oĉnjeg
vida - i on sad vidi sebe kako se sa Ĉamĉom šeta
brikholskim parkom, izgubljen u svom uzbuĊenom
priĉanju kojim otkriva najintimnije tajne svog
ljuboĉinstva sa Alelujom-Eli Koun - iste one tajne koje
su mu kasnije u telefon šaputali onoliki zli glasovi - a
ispod svih njih Dţibril sada razaznaje objedinjujući
talenat svog protivnika, kadrog da podraţava i one
grlene i one piskave glasove, koji ga je i vreĊao, koji mu
se i dodvoravao, i navalno i stidljivo, koji je bio i
prozaiĉan - da! - i poetski nastrojen. - I sada, konaĉno,
Dţibril Farišta prvi put shvata da protivnik nije
jednostavno usvojio Ĉamĉin lik za svoje prerušavanje;
niti da je ovo neki sluĉaj paranormalnog posedovanja
tuĊeg lika, kraĊe tela od strane nekog napadaĉa iz Pakla;
da zlo, kratko reĉeno, nije na Saladinovoj površini, već
da ono izvire iz nekih dubina njegove sopstvene, prave
prirode, da se ono rasprostire kroz njegovu liĉnost kao
rak, potirući sve ono što je u njemu bilo dobro, brišući
njegov duh - i, delujući tako, uz mnoga obmanjivaĉka
pretvaranja i vrdanja, ponekad je izgledalo kao da se
povlaĉi; dok je, u stvari pod iluzijom povlaĉenja, pod
tom maskom, tako reći, zlo nastavljalo da se opasno širi;
i sad ga je, bez ikakve sumnje, celog ispunjavalo; sad od
Saladina nije ništa drugo bilo ostalo osim ovoga, osim
ove crne vatre zla u duši njegovoj, koja ga je gutala isto
onako potpuno kao što ona druga, raznobojna vatra sada
proţdire vrišteći grad. I zaista, ovo su »najstrašniji,
najzlobniji, najkrvaviji plamenovi, daleko od onog finog
plamena obiĉne vatre«.
Poţar je jedan luk preko neba. Saladin Ĉamĉa,
protivnik, koji je takoĊe Tupadţija, mojstari drugar
Čamč, nestao je u kapiji Šaandaar-kafeaa. To je ona
ĉeljust crne rupe; vidik se skuplja i zatvara oko nje, sve
druge mogućnosti blede, univerzum se skuplja u tu
jedinu i neodoljivu taĉku. Duvajući u trubu i izbacujući
iz nje vatreni prasak, Dţibril se baca kroz otvorena vrata.

Zgrada sa prostorijama Brikholskog saveta za

opštinske meĊuljudske odnose bila je jednospratni
monstrum od purpurne cigle, s prozorima neprobojnim
za metak, bunkersko zidanje iz šezdesetih godina ovog
veka, kad se takva arhitektura smatrala prijatnom za oko.
U tu zgradu nije bilo lako ući; na kapiji se nalazio
ugraĊen aparat »interfon« i ona se otvarala prema uskom
hodniku sa jedne strane zgrade koji se završavao pred
drugom kapijom, takoĊe zakljuĉanom sigurnosnom
bravom. Bio je tu i alarmni ureĊaj protiv provalnika.
 Taj alarm, kasnije je izišlo na videlo, neko je bio
iskljuĉio, verovatno dve odreĊene osobe - jedan
muškarac i jedna ţena - koji su uspeli da uĊu pomoću
kljuĉa. Zvaniĉno je nagovešteno da su te dve osobe
uĉestvovale u aktu sabotaţe, u »internom poslu«, jer
jedna od njih dvoje, sada initva, bila je zapravo
sluţbenica organizacije ĉije su se kancelarije nalazile u
toj zgradi. Razlozi za taj kriminalni akt ostali su nejasni,
a kako su zloĉinci nestali u poţaru, nije bilo verovatno
da će se ikad razjasniti. Neki »njihov cilj« - to je bilo
najverovatnije objašnjenje.
Tragiĉan sluĉaj; mrtva ţena bila je u dobro
poodmakloj trudnoći.
Inspektor Stivn Kinĉ podneo je izveštaj u kojem je
naveo te ĉinjenice i jiaglasio da postoji neka »veza«
izmeĊu poţara u Brikholskom savetu za OMO i onog u
pansionu Satmdaar-kafea, u kojem je drugi mrtvac, taj
muškarac, bio povremeni stanar. Mogućno je, kaţe se
dalje u izveštaju, da je taj ĉovek bio pravi podmetaĉ
poţara, a ta ţena - koja mu je bila ljubavnica, iako udata
za drugog ĉoveka sa kojim je i dalje zajedno stanovala -
ništa drugo nego njegova obmanuta ţrtva. Politiĉki
motivi - obe osobe su bile dobro poznate po svojim
radikalnim gledištima - ne bi se ovde mogli zanemariti,
mada je voda u tim krajnje levim grupicama sa kojima su
se oni druţili toliko mutna da je teško sieći neku jasnu
predstavu o kakvim se tu motivima radilo. TakoĊe je
moguće da su ta dva zloĉina, iako ih je poĉinio moţda
isti ĉovek, imala i dve razliĉite motivacije. Moţda je taj
ĉovek bio prosto najmljeni zloĉinac da zapali Šaandaar
radi novca od osiguranja od poţara, po nalogu sada
mrtvih vlasnika, a da je vatru podmetnuo Brikholskom
SOMO-u po nalogu svoje ljubavnice, verovatno zbog
neke interne kancelarijske krvne osvete?
Da je poţar u Brikholskom SOMO-u bio ĉin
zlonamerne paljevine, bilo je van svake sumnje. Velike
koliĉine benzina bile su prosute po pisaćim stolovima,
papirima i zavesama. »Mnogi ljudi ne znaju kako se
vatra od zapaljenog benzina brzo širi«, izjavio je
inspektor Kinĉ brzoškrabajućim novinarima. Leševi koji
su bili tako grozno ugljenisani, da su radi identifikacije
morali da se podnose zubarski izveštaji, naĊeni su u sobi
za fotokopiranje. »To je sve što mi imamo.« I kraj.

Ja imam više.
A, ipak, imam i neka pitanja. - Na primer, o onom
nezapaţenom plavom zatvorenom kamionu marke
»mercedes«, koji je pratio kamionet Volkota Robertsa, a
zatim i »MG« Pamele Ĉamĉa. - O ljudima koji su izišli
iz tog kamiona, sa licima pod karnevalskim maskama, i
koji su silom upali u Brikholske SOMO kancelarije u
trenutku kad je Pamela otkljuĉala spoljnju kapiju. - O
tome šta se stvarno desilo u tim kancelarijama, jer se
kroz zidove od purpurne cigle i prozore otporne na
metak, ljudsko oko ne moţe lako probiti. - I, najzad, o
tome gde je završila ona crvena plastiĉna fascikla sa
dokumentima.
A vi, inspektore Kinĉ? Jeste li vi tamo?
Ne. On je otišao. On nema odgovore za mene.

*
 Evo g. Saladina Ĉamĉe, u svom kaputu od
kamilhara sa svilenom kragnom, kako beţi Visokom
ulicom kao neki najobiĉniji lopov. - Isti onaj straviĉni g.
Ĉamĉa koji je upravo proveo veĉe u društvu smušene
Aleluje Koun, a da pri tom ne oseća nikakvu griţu
savesti. - »Ja mu stopala gledam«, rekao je Otelo o Jagu,
»al’ basna je to.« A ni Ĉamĉa više nije basnoslovan;
njegova ljudskost je dovoljan vitl i objašnjenje njegovog
postupka. On je uništio ono što nije on i ne moţe da
bude; on se okrenuo osveti, uzvraćajući izdajom zbog
izdaje; a to je ućinio koristeći se slabošću svog
neprijatelja, ozleĊujući mu nezaštićenu petu. - Ima
zadovoljenja u tome. - A ipak, evo ga Ĉamĉe kako beţi.
Svet je pun gneva i sluĉajeva. Stvari vise u ravnoteţi.
Jedna zgrada gori.
Bum-ba, gruva mu srce. Dum-ba, bum-ba, da-dum.
I sad on ugleda Šaandaar, zahvaćen vatrom; i
zakoĉi se u svom trku. Steţe mu se u grudima; ba-dum-
ba! - i oseća bol u levoj ruci. On to ne zapaţa; samo bulji
u zapaljenu zgradu.
I ugleda Dţibrila Farištu.
Pa se okrene - i jurne unutra.
»Mišal! Sufijan! Hind!« viĉe zli g. Ĉamĉa.
Prizemlje zgrade još nije zahvaćeno poţarom. On naglo
otvara vrata prema stepeništu, a odatle ga vreli, prljeći i
kruţni vetar odbacuje unazad. Zmajev duh, pomisli on.
Odmorište na stepeništu već gori; plamenovi liţu
tavanicu. Nemoguće je probiti se gore.
»Ima li nekog?« vrišti Saladin. »Da li je neko ţiv
gore?« Ali zmaj grmi glasnije od njega.
 Nešto ga nevidljivo ritne u grudi i on se obeznani i
pada nauznak, na pod kafea, izmeĊu praznih stolova.
Duum, peva mu srce. Na! Ovo. Pa ovo!
Iznad glave mu neka buka kao jurnjava miliona
pacova, sablasnih glodara što prate avetinjskog Frulaša.
On podiţe pogled: tavanica je zahvaćena vatrom. Oseća
da ne inoţe da ustane. I dok gleda gore, jedan deo
tavanice se otkida i on vidi kako komadeška zapaljene
grede pada odozgo na njega. On prekršta ruke iznad
glave u slabaĉkoj zaštiti.
Greda ga zakucava za pod, lomeći mu obe ruke.
Grudi ga neizmerno bole. Svet išĉezava. On teško diše.
Ne moţe da govori. On je Ĉovek sa Hiljadu Glasova, a
nijedan mu nije ostao.
Dţibril Farišta, drţeći Azrijela, ulazi u Šaandaar-
kafe.

Šta se dogaĎa kad pobeĎujete?

Kad vam neprijatelji zavise od vaše milosti i
nemilosti: kako ćete se vi onda ponašati? Kompromis je
iskušenje slabih; ovo je ispit jakih. »Tupadţijo«, Dţibril
klima glavom na palog ĉoveka. »Ti si me stvarno
zaluĊivao, mister; ti si strašan badţa, ĉasna reĉ.« - A
Ĉamĉa, videći šta se nalazi u Dţibrilovom pogledu, ne
moţe da ospori to što vidi. »Ššš«, poĉinje on, predajući
se. Šta nameravaš da mi uradiš? Vatra je sada svuda oko
njih: cvrĉanje zlatne kiše. »Zašto si mi ono radio?« pita
ga Dţibril, a zatim odmah odbacuje svoje pitanje jednim
kratkim gestom. »Baš mi je glupo to pitanje. Bolje bi mi
bilo da te pitam šta te je to opselo i nateralo da hrupiš
ovamo? Kakva glupost s tvoje strane! Je 1’ zbog ljudi,
ah? Tupadţijo? Zbog ovih kretena ovdašnjih? Samo
zbog njih.«
A sad su ĉitava jezera vatre oko njih dvojice.
Ubrzo će ih sa svih strana opkoliti i ostaviti na pustom
ostrvcu sred mora smrtonosnog. Ĉamĉa i po drugi put
oseti šut u grudi i od toga se ţestoko trza na podu.
Suoĉen sa tri vrste smrti - od vatre, od »prirodnih
uzroka« i od Dţibrila - on se oĉajniĉki upire,
pokušavajući da govori, ali iz njega samo neko
kreketanje izlazi. »Krrk. Urr. Oprr.« Oprosti mi. »Ha.
Imm.« Imaj milosti. Stolovi u kafeu bukte. Nove
zapaljene grede padaju odozgo. A Dţibril izgleda kao da
je pao u nekakav trans. On, mutno, ponavlja. »Krvavo
glupe stvari.«
Da li je mogućno da zlo ponekad nije potpuno, da
njegova pobeda, bez obzira na to koliko je nadmoćna,
nije uvek apsolutna?
Razmislimo o ovom palom ĉoveku. On je
nemilosrdno nastojao da razori svest drugog ljudskog
bića; a da bi to mogao da uĉini, iskoristio je jednu
potpuno nevinu ţenu, i to bar delimiĉno zbog svoje
nemoguće i voajeristiĉke ţudnje za njom. A ipak, taj isti
ĉovek se izloţio smrtnoj opasnosti u svom bezumnom
pokušaju da ljudska bića spasava.
Šta to znaĉi?
Vatra je sad potpuno opkolila njih dvojicu a dim
ispunjava ceo prostor. Tu postoje prešnija pitanja koja
traţe odgovor nego što su bilo koja o ovim prokletim
budalama.
Kakav će izbor uĉiniti Farišta?
Da li on uopšte ima neki izbor?

Dţibril pušta trubu da mu padne na pod; saginje se;

oslobaĊa priklještenog Saladina ispod grede; i podiţe ga
na svoje ruke. Ĉamĉa, sa slomljenim rebrima i rukama,
jeĉi slabašno i zvuĉi kao onaj kreacionista Damsdej pre
nego što je dobio nov jezik od najfinijeg ribića svoje
straţnjice. »Iss. Kass! Isuviše je kasno. Rub njegovog
kaputa zahvata jedan mali liz vatre. Reski i jetki crni dim
ispunjava svaki prostor, gmiţe mu kroz oĉne duplje iza
oĉiju, zaglušuje mu uši, zapušava mu nos i zagušuje mu
pluća. - Ali, sad, Dţibril Farišta poĉinje tiho da izdiše, i
to je jedan dugaĉak, neprekidan izdisaj koji neobiĉno
dugo traje, i dok mu dah šiša ka vratima, on preseca dim
i vatru kao noţ; a Saladin Ĉamĉa, dašćući i gubeći svest,
sa mazgom koja baca ĉifte u njegovim grudima, kao da
vidi - ali će se uvek docnije pitati da li je to stvarno
video - kako se vatra razdvaja pred njima kao da je
Crveno more postala, a isto tako i dim, kao neka
razmaknuta zavesa ili razderani veo; sve dok im se nije
ukazala ĉista staza do izlaza; a na samim vratima Dţibril
Farišta brzo izleće napolje, noseći na rukama Saladina
po stazi oproštaja i iznoseći ga u vreli vazduh noćni; te
tako, ove noći, dok je grad u ratnom stanju, noći teškoj
od neprijateljstava i besa, tu dolazi do jedne male
oslobaĊajuće pobede ljubavi.

*
 Završeci.
Mišal Sufijan stoji ispred Šaandaara kad se njih
dvojica pojavljuju, plaĉe za svojim roditeljima, a Hanif
je teši. - Sad je red na Dţibrila da klone; i dalje noseći
Saladina na svojim rukama, on pada u nesvest pred
Mišalinim nogama.
Sad su Mišal i Hanif u kolima hitne pomoći pored
dvojice ljudi bez svesti, i dok se na Ĉamĉinom nosu i
ustima nalazi maska za kiseonik, Dţibril, pateći ni od
ĉega goreg no što je iscrpljenost, govori u snu: to je neko
buncanje o ĉarobnoj trubi i vatri koju ona bljuje, kao
muziku, iz svog otvora. - A Mišal, koja se seća Ĉamĉe
kao Ċavola, i zato sposobna da prihvata i razne druge
mogućnosti, pita, u ĉudu: »Da l’ ti misliš da je on?« - Ali
Hanif je odluĉan i ĉvrst. »Ni govora o tome. Ovo je
Dţibril Farišta, glumac, zar ga nisi poznala? Taj
nesrećnik sad samo veţba neku scenu iz filma.« No
Mišal ne popušta: »Ali, Hanife« - i to njega malo uzruja;
no ipak govori blago, da je ne povredi, jer je upravo
izgubila roditelje, ali je on i dalje uporan. »Ovo što se
veĉeras dogodilo u Brikholu, to je jedan društveno-
politiĉki fenomen. Nemojmo da upadamo u zamku
nekog prokleto-glupog misticizma. Mi sad razgovaramo
o istoriji: o jednom dogaĊaju u istoriji Britanije. O
procesu promena.«
Dţibrilov glas se odjednom menja, kao i njegova
tema. On pominje hodočasnike, i neku mrtvu bebu, i
kaţe, kao u filmu Deset Boţjih zapovesti, pa dodaje, i
Palata koja propada, i jedno drvo; jer u otavi
preĉišćavajuće vatre on sanja, poslednji put, jedan iz niza
svojih snova; a Hanif kaţe: »Ĉuj me, Mišu draga.
Zamisli da je ovo bilo kobajagi, i to je sve.« On je obgrli
jednom rukom, poljubi je u obraz, drţeći je ĉvrsto.
Ostani sa mnom. Svet je stvarnost. Mi moramo da ţivimo
u njemu; mi moramo da ţivimo ovde, da ţivimo dalje.
I upravo u tom trenutku, Dţibril Farišta, još u snu,
vikne koliko ga grlo nosi:
»Mišal! Vrati se! Ništa se ne dogaĊa! Mišal, imaj
milosti; okreni se, vrati se, vrati!«
 VIII RAZDVAJANJE ARABIJSKOG
MORA

Šrinivas, trgovac deĉjim igraĉkama, imao je obiĉaj

da s vremena na vreme preti svojoj ţeni i deci da će,
jednog dana, kad mu materijalni svet postane bljutav, sve
bataliti, ĉak i svoje ime, i da će postati asketski sanyasi -
prosjak lutalica od sela do sela, samo sa jednom
cimentom za prošnju i štapom. GĊa Šrinivas je imala
razumevanja za te njegove pretnje, znajući da njen
pihtijasti i dobroćudni muţ voli da ga smatraju za
poboţnog ĉoveka, ali i pomalo za avanturistu (zar on nije
pre mnogo godina, u Ameriki zahtevao onaj apsurdni i
zastrašujući let avionom kroz Veliki kanjon?); a ideja o
tome da postane sveti ĉovek-prosjak zadovoljavala mu je
obe potrebe. A, ipak, kad bi ona videla njegovu veliku
straţnjicu tako udobno smeštenu u naslonjaĉi na njihovoj
prednjoj verandi kako bulji na ovaj svet kroţ ĉvrstu
ţiĉanu mreţu - ili kad bi ga posmatrala kako se igra sa
njihovom najmlaĊom kćerkom, petogodišnjom Minu - ili
kad bi zapaţala kako, sa godinama, njegov apetit -
daleko iznad proporcija prosjaĉkih malih porcija -
postaje sve gurmanskiji i veći - gĊa Šrinivas bi napućila
usne, napravila bezbriţan izraz lica neke filmske lepotice
(mada je bila debela i razgegana kao i njen suprug) i
onda bi zviţdućući ušla u kuću. Ali kad je zatekla
njegovu fotelju praznu, sa ĉašom nedopijene »lajm«-
unade na jednom ruĉnom naslonu, bila je više nego
iznenaĊena.
 Istini za volju, sam Šrinivas nikad nije mogao
taĉno da objasni šta ga je navelo da se liši svoje
udobnosti na svojoj jutarnjoj verandi i da odšeta preko
nje da bi posmatrao dolazak seljana Titlipura.
Mangupĉići, koji su sve znali ĉitav sat pre nego što se to
desilo, vikali su na ulici da dolazi jedna neverovatna
povorka ljudi sa vrećama i prtljagom, koja se kreće
»krompirskom dţadom« ka velikom glavnom drumu,
predvoĊena jednom curom sa srebrnom kosom, sa
rojevima uzrujanih leptirova iznad njihovih glava, dok se
na repu povorke Mirza Said Ahtar, kao da mu je u grlu
zastao knedlasti mango-plod, vozi u svom maslinastom
»mercedes-benc« stejšn-vagonu.
I pored svih mesnih silosa za krompir i ĉuvenih
fabrika igraĉaka, Ĉatnapatna ipak nije bila tako veliko
mesto u kojem bi dolazak sto i pedeset osoba mogao da
proĊe nezapaţeno. Pred sam dolazak povorke, Srinivas
je primio jednu delegaciju svojih fabriĉkih radnika, koja
ga je zamolila da im dopusti da prekinu rad za dva-tri
sata kako bi mogli da gledaju taj veliki dogaĊaj. Znajući
da bi oni u svakom sluĉaju prekinuli rad zbog toga, on se
sloţio. Ali je on sam, neko vreme, tvrdoglavo ostao da
stoji na svojoj verandi, pokušavajući da se pravi kako to
leptirsko uzbuĊenje nije poĉelo da se komeša i u
njegovom velikom stomaku. Docnije, on će priznati
Mišali Ahtar: »Bilo je to neko predosećanje. Sta da se
kaţe? Ja sam znao da svi vi niste došli ovamo samo radi
okrepljenja na putu.« Ona je bila došla ovde zbog mene.
Titlipur je stigao u Ĉatnapatnu sa jednim uţasom
od vrištećih beba, dreĉeće dece, raţdţakanih odraslih, i
gorkih šala onog Osmana sa svojim klim-klim bikom, na
koga je Šrinivas gledao kao na smrdljiv sir. Onda su
mangupĉići obavestili kralja igraĉaka da se meĊu tim
putnicima nalaze i supruga i tašta zamindara Mirze
Saida, i da one idu peške kao oni seljaci, odevene u
obiĉne košulje-kurte i bez ikakvog nakita. I u tom
trenutku se Šrinivas sruĉio na drum do drumske kantine
oko koje su se titlipurski hodoĉasnici tiskali da dobiju
jela od krompira kao što su burte i parate. On se tu
našao u istom ĉasu kad je stigao i ĉatnapatnanski
policijski »dţip«. Inspektor je stajao na putniĉkom
sedištu i kroz megafon vikao da će preduzeti oštre mere
protiv ovog »komunalnog« marša, ako se njegovi
uĉesnici smesta ne raziĊu. Hindu-muslimanska rabota,
pomislio je Šrinivas; loše, loše.
Policija je ovo hodoĉašće tretirala kao neku vrstu
sektaške demonstracije, ali kad je Mirza Said Ahtar
istupio i rekao mu istinu, inspektor se zbunio. Sri
Šrinivas, brahman, oĉigledno nije bio ĉovek koji je ikad
razmišljao o odlasku na hodoĉašće u Meku, ali je ipak
bio impresioniran. Probio se kroz gomilu da ĉuje šta je
govorio zamindar: »A cilj ovih dobrih ljudi je da pešice
doĊu do Arabijskog mora, u svom jakom uverenju da će
se ta voda razdvojiti za njih.« Glas Mirze Saida zvuĉao
je nemoćno, te nije delovao uverljivo na inspektora, šefa
policijske stanice u Ĉatnapatni. »Je l’ vi to ozbiljno
mislite, gospodine?« Mirza Said reĉe: »Ne ja. Ali oni
svakako, oni i misle i veruju u to vraški ozbiljno. Ja
nameravam da ih odvratim od toga pre nego što se desi
neka glupa nesreća.« Šef policije, sav u kaiševima, sa
brkovima i vaţnim drţanjem, zatrese glavom. »Ali,
vidite, gospodine, kako ja da dopustim tolikom broju
pojedinaca da se skupljaju na ulici? Strasti mogu da se
raspale; incidenti su mogućni.« Upravo tada gomila
hodoĉasnika se razdvoji a Šrinivas sad prvi put vide
fantastiĉnu figuru devojke u kompletnoj odeći od
leptirova, sa sneţno belom kosom koja joj se slivala sve
do noţnih ĉlanaka. I on viknu, »Ajša, jesi li to ti?« pa
dodade, šašavo: »Pa, šta je onda sa mojim lutkama za
planiranje porodice?«
Niko nije obraćao paţnju na njegov ispad; svi su
gledali Ajšu kako prilazi naduvenom šefu policije. Ništa
nije govorila već se smeškala klimajući glavom priklono,
a ĉovek je izgledao kao da postaje dvadeset godina
mlaĊi, sve dok, na naĉin deĉkića od desetak godina, ne
reĉe, »O-kej o-kej, gospojce. Izvin’te, madam. Bez
uvrede. Pardonirajte me, molim.« To je bio kraj nevolja
policije. Kasnije tog dana, na popodnevnoj vrućini, jedna
grupa gradskih mladića za koje se znalo da imaju veze sa
organizacijom Vishwa Hindu Parishad i pobornicima
hindu socreligijskog sistema, poĉela je da baca kamenice
sa obliţnjih krovova; na što ih je šef policije za dva
minuta pohagsio i smestio u ćuzu.
»Kćeri Ajšo«, glasno reĉe Šrinivas u prazan
vazduh, »kakav te je to vrag spopao?«
Za vreme dnevne ţege, hodoĉasnici su se odmarali
u svakom hladu koji su mogli da naĊu. Šrinivas je bazao
izmeĊu njih u stanju neke vrste zaslepljenosti, ispunjen
emocijama, shvatajući da mu se ţivot neobjašnjivo našao
na jednoj velikoj prekretnici. Oĉi su mu stalno traţile
onaj preinaĉeni lik Ajše vidovnjaĉice, koja se odmarala u
hladu jedne smokve zajedno sa Mišal Ahtar i njenom
majkom, gĊom Kureiši, i u Ajšu do-ušiju-zaljubljenim,
zaćorenim Osmanom sa svojim bikom. I najzad je
Srinivas tu naleteo na zamindara Mirzu Saida, koji je
leţao prostrt na zadnjem sedištu svog »mercedes-benca«,
budan - ĉovek na mukama. Šrinivas mu se obrati sa
poniznošću roĊenoj u njegovoj zaĉuĊenosti. »Uzvišeni
gospodaru, vi ne verujete u tu devojku.«
»Šrinivas«, Mirza Said se pridiţe i sede da bi mu
odgovorio, »mi smo moderni ljudi. Mi znamo, na primer,
da starci umiru na dugim putovanjima, da Bog ne leĉi od
raka, i da se okeani ne razdvajaju. Mi moramo da
spreĉimo ovaj idiotizam. PoĊi sa mnom. Ima mnogo
mesta u ovim velikim kolima. Moţda bi ti mogao da mi
pomogneš da ih odvratimo od ovoga što su naumili; ova
Ajša, ona je tebi zahvalna, pa će moţda i da te posluša.«
»Da poĊem vašim kolima?« Šrinivas se osećao
bespomoćno, kao da su ga neke snaţne ruke stezale za
udove. »Ali, ja sam ovde zauzet svojim poslom, znate.«
»Ovo je samoubilaĉka misija za mnoge naše
ljude«, podsticao ga je Mirza Said. »Potrebna mi je
pomoć. Naravno, ja to mogu da platim.«
»Ne radi se o novcu«, ustuknu Šrinivas, povreĊen.
»Oprostite, molim, uzvišeni gospodaru. Moram da
razmislim.«
»Zar ti ne shvataš?« viknu Mirza Said za njim. »Ti
i ja nismo obiĉni opštinski ljudi. Hindu-muslimanski
cile-mile drugari! Mi moţemo da otvorimo svetovni
front protiv tih mraĉnih i besmislenih mambo-dţambo
vradţbina.«
Šrinivas se okrete prema njemu. »Ali ja nisam
nevernik«, usprotivi se on. »Sliku boginje Lakšmi stalno
drţim na zidu.«
»Boginja obilja je sjajna ikona na zidu jednog
biznismena«, reće Mirza Said.
 »Ali ona je i u mom srcu«, dodade Šrinivas. Na
ovo Mirza Said izgubi strpljenje. »Ali boginje, ĉoveĉe!
Ĉak i sami tvoji filozofi priznaju da su to samo
apstraktni koncepti. Otelovljenja šakti - ţenskog naĉela
ili generativne moći koja su po sebi apstraktni pojmovi:
dinamiĉka moć bogova.«
Trgovac deĉjim igraĉkama gledao je dole na Ajšu
kako spava pod pokrivaĉem od leptirova. »Ja nisam
filozof, uzvišeni gospodaru«, reĉe on. Ali nije rekao da
mu je srce iz grudi odskoĉilo u usta, jer je video i shvatio
da ta usnula devojka i ona boginja na kalendaru što visi
na zidu u njegovoj fabrici imaju istovetno, potpuno isto
lice.

Kad su hodoĉasnici napuštali gradić, Šrinivas im

se pridruţio, oglušujući se o preklinjanje svoje
nakostrešene ţene koja je podigla malu Minii i tresla je
ispred muţevljevog lica. On je objasnio Ajši da, i pored
toga što ne namerava da poseti Meku, ima neodoljivu
ţelju da neko vreme hoda sa njom, moţda ĉak i do mora.
Kad je zauzeo svoje mesto u koloni titlipurskih
seljana i uhvatio korak sa ĉovekom pored sebe, zapazio
je sa mešavinom neshvatanja i straha kako bezrojni
rojevi leptirova lete iznad njihovih glava, kao neki
gigantski amrel koji hodoĉasnike štiti od sunca. Kao da
su leptiri Titlipura bili preuzeli funkcije onog njegovog
ogromnog drveta. Sledećeg trenutka ori lako kriknu od
straha, iznenaĊenja i zadovoljstva, jer se nekoliko
desetina tih kameleonskih, krilatih stvorenja bilo spustilo
na njegova ramena i smesta poprimilo istu nijansu
crvene boje njegove košulje. I on sad prepoznade ĉoveka
pored sebe - sarpanĉa, Muhamada Dina, koji nije hteo da
hoda na ĉelu kolone. On i njegova ţena Hadidţa
zadovoljno su koraĉali napred uprkos svojim
poodmaklim godinama, a kad je Muhamad Din video da
se leptirski blagoslov spustio na trgovca igraĉkama,
ispruţio je ruku i ĉvrsto mu stegao šaku.

Bilo je sve jasnije da će ih kiše mimoići. Ĉitavi

redovi mršave stoke selili su se preko krajolika u potrazi
za vodom. Ljubav je voda, neko beše kreĉom napisao
preko ciglenog zida jedne fabrike bicikala. Na drumu su
sreli druge porodice sklupĉane na crkavajućim
magarcima koje su se vukle ka jugu, u nadi da će tamo
naći vodu. »Ali ne krvavu slanu vodu«, vikao je Mirza
Said titlipurskim hodoĉasnicima. »I ne da bi je gledali
kako se razdvaja! Oni ţele da ţive, a vi ludaci ţelite da
umrete.« Lešinari su se skupljali pored druma i
posmatrali hodoĉasnike kako prolaze.
Prvih nekoliko nedelja hadţijskog hodanja ka
Arabijskom moru, Mirza Said je proveo u stanju stalne,
histeriĉne uzbunjenosti. Hodalo se uglavnom u rana jutra
i kasna popodneva, a Said bi u to vreme ĉesto iskakao iz
svog »stejšn-vagona« da bi umoljavao svoju umiruću
ţenu. »Osvesti se, Mišu. Ti si bolesna ţena. DoĊi i bar
malo lezi, pusti me da ti izmasiram noge.« Ali ona je to
odbijala, a njena majka ga je samo sikterisala. »Znaš,
Saide, ti si u mnogo negativnom raspoloţenju, i to
deprimirajuće deluje. Idi u svoj E.K. auto i pij onu koka-
kolu, a nas puĉane ostavi na miru.« Posle prve nedelje
voţnje, taj njegov Er-Kkondicionirani auto izgubio je
svog vozaĉa. Šofer Mirze Saida dao je ostavku i
pridruţio se hodoĉasnicima-pešacima; zamindar je
morao sam da sedne za volan. Posle toga, kad bi ga
spopala strepnja, on je zaustavljao i parkirao kola, pa je
onda pomamno jurio tamo-amo meĊu hodoĉasnicima,
preteći im, preklinjući ih da se zaustave, i nudeći im
mito. Bar je jednom dnevno psovao Ajšu u lice što mu je
upropastila ţivot, ali nikad nije mogao dugo da je grdi,
jer kad god bi je pogledao, on bi osetio kako mnogo ţudi
za njom, pa bi se odmah postideo. Mišalina koţa je od
raka poĉinjala da dobija sivu boju, a i gĊa Kureiši je
poĉinjala da se ofucava; njene graĊanske cipelice su se
razbucale, i ona je sad patila od straviĉnih plikova na
stopalima koji su liĉili na vodene balonĉiće. Ali kad joj
je Said nudio komfor u svojim kolima, ona ga je i dalje
klot odbijala. Ĉini koje je Ajša bila bacila na
hodoĉasnike i dalje su se ĉvrsto drţale.
A na kraju tih njegovih juriša u srce hadţiluka,
Mirza Said, sav znojav i ošamućen od ţege i svog sve
većeg oĉajanja, video bi da su hodaĉi ostavili njegov
auto priliĉno daleko iza kolone, pa je morao da se sam
tetura natrag do njega, da se vraća sav utonuo u ĉamu.
Jednog dana, kad se lako vratio do svog »stejšn-vagona«,
našao je jedan prazan kokosov orah baĉen kroz prozor
autobusa u prolazu, koji mu je razbio ljuspasti vetrobran,
sada sa izgledom paukove mreţe pune dijamantskih
muva. Morao je da sve te parĉiće stakla iznokautira
napolje, dok su ti stakleni dijamanti izgledali kao da mu
se rugaju, padajući na drum i upadajući mu u kola, i kao
da mu govore o prolaznosti i bezvrednosti zemaljskog
blaga; ali kako svetovan ĉovek ţivi u svetu sivari, tako ni
Mirza Said nije imao nameru da se razbije isto tako lako
kao njegov vetrobran. On bi noću odlazio da leţi pored
svoje ţene na ćebetu pod zvezdama, pokraj velikog
glavnog druma. Kad joj je ispriĉao o nezgodi s
vetrobranom, ona mu je pruţila hladnu utehu. »To je
neki znak«, rekla je. »Ostavi taj ,stejšn-vagon’ i konaĉno
se pridruţi nama ostalima.«
»Da napustim jedan ,mercedes-benc’?« kriknu
Said, istinski uţasnut.
»Pa šta?« odgovori mu Mišal svojim sivim,
iscrpljenim glasom. »Ti stalno govoriš o propasti. I šta tu
moţe da izmeni jedan ,mercedes’?«
»Ti to ne razumeš«, zakuka Said. »Mene niko ne
razume.«

Dţibril je sanjao sušu:

Zemlja postaje mrka pod beskišnim nebom. Leševi
autobusa i drevnih spomenika trunu u poljima pokraj
useva. Mirza Said vidi kroz svoj razbijeni vetrobran
navalu propasti: divlji magarci se umorno tucaju i padaju
mrtvi, dok drveće, i dalje zdruţeno, nasred druma, stoji
na svojim korenima razgolićenim usred erozije tla,
sliĉnim ogromnim drvenim kandţama koje grebu zemlju
da bi došle do vode, a oskudni farmeri, obavezni da
argatuju za drţavu kao manuelni radnici, kopaju
rezervoar pored glavnog druma, praznu cisternu za
kišnicu, od kiše koja neće da pada. Jadni ţivot pokraj
druma: jedna ţena sa bošĉom na glavi ide ka šatoru od
štapa, krpa i kanapa, jedna devojka osuĊena da svaki dan
riba te ovaj lonac, te onu šerpu, na svojoj krpici prljave i
prašnjave zemlje. »Da li su ti ţivoti stvarno vredni kao
ovi naši?« pita se Mirza Ahtar. »Kao ovaj moj? Kao
Mišalin? Kako su samo malo iskusili oni ovaj svet, kako
malo imaju onog što dušu hrani!« Jedan ĉovek sa
platnenim pojasom oko prepona i opuštenim ţutim
turbanom na glavi stajao je kao ptica na kamenu-
iviĉnjaku sa obeleţenim miljama, nasaĊen na njega sa
jednom nogom na drugom kolenu, sa jednom rukom
ispod drugog lakta, pušeći krdţu. Dok je Mirza Said
prolazio pored njega, on pljunu i pogodi zamindara
pravo u lice.
Putovanje poklonika sporo je napredovalo; tri sata
hodanja ujutro, i još tri posle ţege, a hodali su korakom
najsporijeg hodoĉasnika u koloni, te su stalno bili u
zakašnjenju; ometala ih je i povremena bolest dece; pa
onda i nevolje sa usputnim vlastima, pa je sa jednih
volovskih kola otpao toĉak - i kretali su se najviše tri
kilometra dnevno, a do mora je trebalo preći oko dvesta
pedeset kilometara, što će reći, pribliţno jedanaest
nedelja putovanja. Prva smrt se dogodila osamnaestog
dana. Hadidţa, netaktiĉna stara gospa, koja je pola veka
bila zadovoljna i zadovoljavajuća supruga sarpanĉa
Muhamada Dina, usnila je san u kojem je videla
arhanĊela. »Dţibrile«, šaputala je, »jesi li to ti,
Gabrijel?«
»Ne«, odgovorila je prikaza. »To sam ja, Azrijel,
onaj što se bavi onim vašljivim poslom. Ţao mi je što
sam te razoĉarao.«
Sutradan ujutro je nastavila da hoda sa ostalima, ne
govoreći svom muţu ništa o viziji koju je imala. Dva
sata kasnije, pribliţili su se ruševini jedne od mogulskih
drumskih krĉmi. koje su, u ta davna vremena, bile
sagraĊene na svakih pet milja duţ te glavne dţade. Kad
je Hadidţa ugledala tu ruševinu, ona nije ništa znala o
njenoj prošlosti, ni o onim putnicima koje su razbojnici
pljaĉkali na spavanju, i sliĉno, ali je dosta dobro shvatala
njihovu sadašnjost.
»Ja moram tu da uĊem i legnem«, rekla je
sarpanĉu koji se pobuni: »Ali, naše putovanje!« - »Ne
brini za to«, blago mu je rekla. »Stići ćeš ti njih kasnije.«
Legla je na krš stare ruševine sa glavom
poloţenom na ledan gladak kamen koji joj je našao
sarpanĉ. Starac je plakao, ali to ništa nije pomoglo, jer je
ona već minut kasnije bila mrtva. On se trĉeći vratio do
kolone i pun gneva stao pred Ajšu. »Uopšte nije trebalo
da te ikad slušam«, rekao joj je. »A sad si mi i ţenu
ubila.«
Marš se prekide. Mirza Said Ahtar, videvši priliku
za svoj nastup, buĉno je zahtevao da se Hadidţa sahrani
po svim muslimanskim propisima i u odgovarajući grob.
Ali Ajša se usprotivi. »Nama je arhanĊeo naredio da
odemo pravo do mora, bez vraćanja ili skretanja.« A
Mirza Said se ohrati hodoĉasnicima. »Ona je bila ţena
vašeg voljenog sarpanĉa«, uzviknuo je. »Je 1’ vi hoćete
da je bacite u neku rupĉagu pored druma?«
A kad su se titlipurski seljani sloţili da se Hadidţa
odmah sahrani, Said nije mogao da veruje svojim ušima.
Shvatio je da je njihova odluĉnost bila veća nego što je
pretpostavljao: ĉak se i unesrećeni sarpanĉ pokorio.
Hailidţa je bila sahranjena u jednom uglu jalove livade
iza razrušene krĉme iz prošlosti.
 Ali, sutradan, Mirza Said je zapazio da je sarpanĉ
duhovno odsutan od hodajućih poklonika i da se,
neutešan, samo vuĉe u koloni, zapravo nešto dalje od
ostalih, zastajkujući i njušeći cvetiće u bugenvilskom
ţbunju. Said iskoĉi iz »mercedesa« i odjuri do Ajše, da
napravi još jednu scenu. »Ti, ĉudovišna devojko!«
dreknu on na nju. »Ĉudovište bezdušno! Zašto si onu
staricu dovela dovde, da tu skonĉa?« Ona nije obraćala
paţnju na njega, ali kad se on vraćao svom »stejšn-
vagonu«, pride mu sarpanĉ i reĉe: »Mi smo bili
siromašni ljudi. Znali smo da za nas nema nade da ikad
odemo u Svetu Meku, sve dok nas ona nije ubedila u
suprotno. I ona nas je ubedila, a mi sad vidimo ishod
njenog delovanja.«
Ajša, vidovnjakinja, pozvala je sarpanĉa na
razgovor, ali mu nijednu reĉ utehe nije pruţila. »Oĉvrsni
veru svoju«, rekla mu je s prizvukom karanja u glasu.
»Onoj što umre na velikom hodoĉašću, obezbeĊeno je
Rajsko naselje. Tvoja ţena sad sedi meĊu anĊelima, u
cveću; i zašto bi ti morao da budeš u ţalosti?«
Te veĉeri je sarpanĉ Muhamad Din prišao Mirzi
Saidu dok je ovaj sedeo pored male logorske vatre.
»Izvini, uzvišeni gospodaru«, reĉe mu on, »ali da li bih
ja sad mogao, kao što si mi jednom ponudio, da se vozim
tvojim automobilom?«
Potpuno nevoljan da se odrekne namisli za koju je
njegova ţena umrla, ali, pri tom, i nesposoban da u sebi i
dalje odrţava onu ĉvrstu veru koju je taj poduhvat
zahtevao, Muhamad Din uĊe u »stejšn-vagon«
skepticizma. »Moj prvi preobraćenik«, radosno pomisli
Mirza Said.
 *

Pred kraj ĉetvrte nedelje, bekstvo sarpanĉa

Muhamada Dina beše poĉelo da ispoljava svoje
posledice. Sedeo je na zadnjem sedištu »mercedesa« kao
da je on bio zamzidar a Mirza Said šofer, te su tako,
malo-pomalo, onaj pravi koţni »tapacirung« sedišta, pa
»er-kondišn« u kolima, i ono ormanĉe sa viskijem i
sodom kao i oni na dugme pokretani spolja zrcalni
prozori, poĉinjali da ga uĉe visokom stilu ţivota; digao
je nos i poprimio naduveno drţanje ĉoveka koji moţe da
gleda napolje a da ga pri tom drugi ne mogu da vide
spolja. Mirza Said, na šoferskom sedištu, osećao je kako
mu se i oĉi i nos ispunjavaju prašinom koja je kroz rupu
na bivšem vetrobranu ulazila u kola, ali uprkos toj
neudobnosti, osećao se bolje nego ranije. I tako, sad,
pred kraj svakog dana, jedna grupa hodoĉasnika bi se
okupljala oko »mercedes-benca« u kojem je sedela
njegova sjajna zvezda, a Mirza Said je pokušavao da te
ljude urazumi, dok su gledali kako njihov sarpanĉ
Mohamad Din automatski podiţe i spušta zadnji zrcalni
prozor na kojem su, naizmeniĉno, ĉas mogli da se
ogledaju, ĉas, kad je bio spušten, da gledaju njegov lik.
Sarpanĉevo prisustvo u »mercedesu« pridavalo je novu
vaţnost reĉima Mirze Saida.
Ajša nije pokušavala da seljane tera dalje od
automobila, i dotle je njena vera u njih bila opravdana;
nije bilo novih bekstava u logor nevernika. Said je
zapaţao poglede koje je ona upućivala u njegovom
pravcu; ali bila ona vizionarka ili ne, Mirza Said je
mogao da se kladi da su ti pogledi dolazili od jedne loše
raspoloţene mlade devojke koja više nije bila sigurna da
stvari drţi ĉvrsto u svojim rukama.
Onda je ona nestala.
Otišla je u toku jednog popodnevnog odmora i nije
se ponovo pojavila ĉitav jedan dan i pola sledećeg, a
dotle je meĊu hodoĉasnicima vladao pravi pakao - jer
ona je uvek bila kadra da njihova osećanja-usmerava u
svom ţeljenom pravcu, priznao je to Said; a zatim se
šetnim korakom vratila njima, idući preko prašnjavog
krajolika, dok joj je srebrnasta kosa, ovog puta, bila
prošarana zlatnim pramenovima, a i obrve su joj bile
zlataste. Pozvala je seljane k sebi i rekla im da je
arhanĊeo nezadovoljan zato što su Titlipurani puni
sumnji zbog uspenja jedne ţrtve u Rajsko naselje.
Upozorila ih je na to da on ozbiljno razmišlja o
povlaĉenju svoje ponude da razdvoji more za njih, »tako
da sve što će vam Arabijsko more pruţiti bude jedno
obiĉno kupanje u slanoj vodi, i, zatim, povratak vašim
napuštenim krompirištima - poljima na koja kiša nikad
više pasti neće«. Seljani su bili zapanjeni. »Ne, to
nikako«, molili su oni. »Oprosti nam, BibiĊi.« Bilo je to
prvi put da su izgovorili ime one davne svetice, s
namerom da opišu tu devojku koja ih je tako samovlasno
vodila da je poĉinjala da ih mnogo plaši i isto toliko
impresionira. Posle tog njenog govora, sarpanĉ i Mirza
Said ostali su u »stejšn-vagonu« usamljeni. »I drugu
rundu dobio arhanĊel«, pomislio je Mirza Said.

*
 Pred kraj pete nedelje hodanja, zdravlje većine
starijih hodoĉasnika poĉelo je da se naglo pogoršava;
zalihe namirnica su se znatno smanjile, do vode se teško
dolazilo, a deĉji suzni kanali bili su suvi. Jata ptica-
lešinara nikad nisu bila daleko od njih.
Što su hodoĉasnici sve više iza sebe ostavljali
seoske krajeve i sve se više pribliţavali naseljenijim
podruĉjima, tako su se povećavale i njihove nevolje.
MeĊugradski autobusi na drumu ĉesto nisu hteli da
skreću da bi ih propustili, te su ovi pešaci morali da
skaĉu i da im se, vrišteći i padajući, sklanjaju sa puta.
Biciklisti, motociklisti i razne sitne dućandţije na
»vespama« obasipali su ih grdnjama. »Kreteni! Gedţe!
Muslimani!« Ĉesto su morali i celu noć da hodaju, jer
vlasti u ovom ili onom gradiću nisu htele da takvom
ološu dopuste da spava na njihovim trotoarima. I drugi
su, neminovno, umirali.
Onda je onaj bik preobraćenika Osmana pokleknuo
sred jedne gomile okupljenih biciklista i kamilje balege u
nekom bezimenom gradiću. »Diţ’ se, idiote«, vikao je
on na bika, nemoćno. »Šta ti je, zašto mi baš sad crkavaš
pred ovako bogatom stranom publikom?« Bik je dvaput
klimnuo glavom za »da« i stvarno crkao.
Leptiri su prekrili mrcinu usvajajući sivu boju
njene koţe, rogova i zvonĉića na njima. Neutešni Osman
odjurio je do Ajše (koja je ovog puta, za ljubav prividne
gradske ĉednosti bila obukla jedan prljav sari, mada su
oblaci od leptirova, kao slova, i dalje lebdeli iznad nje).
»Da li i bikovi odlaze u Raj?« upitao je on Ajšu tuţnim
glasom; ona je slegla ramenima. »Bikovi nemaju dušu«,
hladno mu je odgovorila. »A mi hodamo zato da bismo
svoje duše spasli.« Osman ju je pogledao i shvatio da je
više ne voli. »Ti si postala demon«, rekao joj je sa
gnušanjem.
»Ja nisam ništa«, odgovorila mu je Ajša. »Ja sam
samo jedna boţja izaslanica.«
»Pa, reci mi, onda, zašto taj tvoj Bog tako rado
uništava nevine«, besneo je Osman. »Ĉega se on to
plaši? Zar on nama toliko ne veruje, da mu je potrebno
da umiremo kako bismo mu dokazali da ga volimo?«
I kao odgovor na ovakvo bogohuljenje, Ajša je
ljudima nametnula još stroţu disciplinu, zahtevajući da
hodoĉasnici ĉitaju svih pet molitava dnevno, i naredivši
da petak bude dan posta. Do kraja šeste nedelje, ona je
hopaĉe bila naterala da još ĉetiri mrtva tela ostave tamo
gde su pala: dva starca, jednu staricu i jednu
šestogodišnju devojĉicu.
I hodoĉasnici su i dalje marširali, okrećući leĊa
mrtvima; ali, iza njih, Mirza Said Ahtar je skupljao
mrtvace da bi im omogućavao pristojnu sahranu. U tome
su mu pomagali sarpanĉ Muhamad Din i bivši
nedodirljivi Osman. U takve dane, oni bi dosta zaostajali
iza kolone u hodu, ali »stejšn-vagonu« marke
»mercedes-benc« ne treba mnogo vremena da stigne
nešto više od sto i ĉetrdeset ljudi, ţena i dece koji
umorno hodaju ka moru.

Broj mrtvih je rastao, a grupe pokolebanih

hodoĉasnika su se iz noći u noć povećavale oko
»mercedesa«. Mirza Said je poĉeo da im priĉa priĉe.
Govorio im je o poljskim miševima i o tome kako je ona
grĉka ĉarobnica Kirka pretvarala ljude u svinje; ispriĉao
im je i priĉu o frulašu koji je decu jednog grada svojom
svirkom domamio u planinsku pećinu. Pošto im je tu
priĉu ispriĉao na njihovom jeziku, on je recitovao i
stihove na engleskom, da bi oni ĉuli muziku te poezije,
iako nijednu reĉ nisu razumeli. »Hamelin-grad je u
Brunzviku švapskom«, poĉeo je on. »Blizu ĉuvenog
grada Hanovera. Reka Vezer, duboka i široka,
zapljuskuje mu zidine sa juţne strane...«
I sad je bio zadovoljan što devojku Ajšu vidi
besnu, kako i dalje hoda, dok se leptiri iza nje kao
logorska vatra ţare i stvaraju utisak da plamenovi izlaze
iz njenog tela sopstvenog.
»Oni što Đavolove stihove slušaju, recitovane
Đavolovim jezikom«, uzviknula je ona, »na kraju će i do
Đavola otići.«
»Pa, to je, onda, stvar izbora«, odgovorio joj je
Mirza Said, »izmeĊu Đavola i dubokog plavog mora.«

Osam nedelja je prošlo, a odnos izmeĊu Mirze

Saida i njegove ţene Mišal bio se tako pogoršao da njih
dvoje više nisu mogli ni da razgovaraju. A dotle, uprkos
raku koji ju je bio pretvorio u sivilo sliĉno pepelu
spaljenog mrtvaca, Mišal je bila postala Ajšina glavna
poruĉnica i najodanija uĉenica. Sumnje ostalih hodaĉa
samo su je uĉvršĉivale u njenoj veri, a zbog tih sumnji
ona je nesumnjivo optuţivala svog muţa.
 »A osim toga«, prekorevala ga je u njihovom
poslednjem razgovoru, »u tebi više nema nikakve
topline. Prosto se bojim da ti priĊem.«
»Nema topline?« jauknuo je on. »Kako moţeš to
da kaţeš? Nema topline? A zbog koga sam ja pojurio za
ovim kretenskim hodoĉašćem? O kome da se staram?
Zbog koga, i koga ja volim? I zbog koga sam ja toliko
zabrinut, toliko tuţan i toliko jadan? Nema topline? Jesi
li ti neka tuĊinka? Kako moţeš tako da govoriš?!«
»Slušaj ti sebe kako govoriš«, reĉe mu ona glasom
koji je bio poĉeo da joj se gasi u neku vrstu dimljivosti,
neprozirnosti. »Uvek gnev. Hladan gnev, kao da si neka
ledena tvrĊava.«
»Nije to gnev«, viknu on. »To je strepnja,
nezadovoljstvo, jad, povreĊenost, bol. Gde ti to ĉuješ
gnev?«
»Ĉujem ga«, reĉe ona. »Svako moţe da ga ĉuje, i
na velikoj udaljenosti od tebe.«
»PoĊi sa mnom«, molio je. »Vodiću te u najbolje
klinike Evrope, Kanade, SAD. Veruj zapadnoj
tehnologiji. Oni tamo ĉuda stvaraju. Ti si uvek volela i
one njihove praktiĉne napravice.«
»Ja idem na hodoĉašće u Meku«, reĉe ona, pa se
okrete i krenu.
»Glupa kuĉko prokleta«, zagrme on za njom.
»Samo to što ćeš ti da umreš ne znaĉi da moraš i sve ove
ljude da povuĉeš za sobom.« Ali je ona nastavljala da
ide, preko njihovog provizornog logora pored druma, ne
okrenuvši se ni da ga pogleda; i pošto je on sad ono što
je Mišal rekla o njemu samo potvrdio, izgubivši kontrolu
nad samim sobom i rekavši ono što se ne govori, Said
pade na kolena i zaplaka. Posle ove svaĊe Mišal nije
htela da spava pored njega. Ona i njena majka su prostrle
svoju posteljinu pokraj leptirima obavijene proroĉice
koja im je obećala Meku.
Mišal je preko dana neprestano delala meĊu
hodoĉasnicima, ohrabrujući ih, uĉvršćujući ih u njihovoj
veri i skupljajući ih pod svoje neţno okrilje. Ajša je bila
poĉela da se sve dublje povlaĉi u ćutanje, a Mišal Ahtar
je, sa svom svojom predanošću cilju, postala voĊa
hodoĉasnika. Ali bila je meĊu njima jedna osoba na koju
Mišal više nije mogla da utiĉe: gĊa Kureiši, njena majka,
supruga direktora drţavne banke.
Dolazak gospodina Kureišija, Mišalinog oca, bio je
i-te-kakav dogaĊaj. Hodoĉasnici su se bili zaustavili u
hladu jednog drvoreda platana, skupljali suve granĉice i
ribali šerpe i lonce, kad se limuzina u pratnji dva
motocikla pojavila na vidiku. GĊa Kureiši, koja je sad
bila desetak kilograma lakša, smesta je, ciknuvši, skoĉila
na noge, pomamno pokušavajući da otare prljavštinu sa
svoje odeće i uredi kosu. Mišal je gledala majku kako
slabo petlja prstima oko svog lipstika da bi izvukla malo
istopljenog karmina, pa je upitala: »Kakvi su to
pundravci ušli u tebe, mama? ’Ajde, opusti se.«
Njena majka mlitavo pokaza rukom u pravcu
limuzine koja se pribliţavala. Nekoliko trenutaka posle
toga, ozbiljna figura velikog bankara stajala je iznad
njih. »Da ovo nisam svojim oĉima video, ne bih
verovao«, reĉe on. »Obavestili su me, ali ja sam ih
ismejao, uz pih-pih. I zato sam dosta vremena izgubio da
ustanovim u ĉemu je stvar. I da vi bez ijedne reĉi
upozorenja nestanete iz Peristana: pa kakvo je to
prokletstvo?«
 GĊa Kureiši je bespomoćno drhtala dole, ispod
oĉiju svog muţa, poĉinjući da plaĉe i osećajući ţuljeve
na nogama i umor koji se bio zavukao u svaku poru
njenog tela. »O Boţe, ne znam, izvini«, reĉe mu ona.
»Bog-sveti-zna šta nas je to snašlo.«
»Zar ti ne znaš da sam ja na jednom osetljivom
poloţaju?« vrisnu g. Kureiši. »Tu je poverenje javnosti
bitna stvar. I kakva je onda ta slika na kojoj se moja ţena
vucara sa ološem?«
Mišal, obgrlivši svoju majku, reĉe ocu da prestane
sa tim siledţijskim prepadanjem. G. Ahtar sad prvi put
vide da se na ĉelu njegove kćerke nalazi znak smrti, pa
trenutno splasnu kao unutrašnja guma automobila. Mišal
ga obavesti da ona boluje od raka i da joj je
vidovnjakinja Ajša obećala da će se u Meki dogoditi
ĉudo i da će biti potpuno izleĉena.
»Pa, onda mi dopusti da te avionom smesta
prebacim u Meku«, zamoli je otac. »Zašto da ideš peške
kad moţeš onim Airbus-om?«
Ali Mišal je bila nepokolebljiva. »Idi ti svojim
putem«, rekla je ocu. »Samo vernici mogu to da ostvare.
Mama će se starati o meni.«
G. Kureiši, u svojoj limuzini, bespomoćno se
pridruţi Mirzi Saidu na kraju povorke, pa je stalno slao
jednog od svoje dvojice pratećih slugu na motociklima
da pitaju Mišal da li joj treba neka hrana, neki lek,
limunada, bilo šta. Mišal je odbijala sve njegove ponude,
i posle tri dana - jer bankarstvo je bankarstvo - g. Kureiši
odjezdi ka gradu, ostavivši jednog od svojih
motorizovanih »ĉaprasa« da sluţi ţene. »On će da vas
sluša«, rekao im je. »I ne budite glupe. Olakšajte sebi
ovo što više moţete.«
Istog dana po odlasku g. Kureišija, ĉapras Gul
Muhamad bacio je svoj motocikl u jarak i prišao
pokloniĉkom društvu »na pešaka«, vezavši maramicu u
ĉvor oko glave, da pokaţe svoju odanost. Ajša nije ništa
govorila, ali kad je videla kako se motor-valah
pridruţuje hodoĉasnicima, ona se tako šeretski
osmehnula da je to Mirzu Saida podsetilo da je ona, ipak,
ne samo lik iz snova, nego i mlada devojka od-krvi-i-
mesa.
GĊa Kureiši je poĉela da se ţali. Kratki dodir sa
njenim starim naĉinom ţivota slomio je njenu volju i
odluĉnost, i sad, pošto je već sve bilo kasno, krenula je u
stalno razmišljanje o prijemima, o mekim jastucima i
ĉašama sveţe i ledene »lajm«unade sa sodom. I
odjednom joj se uĉinilo krajnje nerazumnim da osoba
njenog odgoja treba da hoda bosa kao neka obiĉna
seljanĉura. I pojavila se pred Mirzom Saidom, sa
bojaţljivim i posramljenim izrazom na licu.
»Sine Saide, da li ti mene samo mrziš?«
dodvoravala mu se, a punaĉko joj se lice pretvaralo u
neku parodiju koketerije.
Saida je zapanjila ta njena grimasa. »Svakako da
ne«, uspeo je nekako da kaţe.
»Ali, ipak, ti se mene gnušaš, znam, i znam da je
moj dlj beznadeţan«, rekla mu je koketno.
»MamaĊi«, Said proguta knedlu, »šta vi to
govorite?«
»Tako govorim zato što sam ti se, ponekad, grubo
obraćala.«
 »Molim vas da to zaboravite«, reĉe Said zbunjen
njenim iz.vodenjem, ali ona nije htela. »Moraš da znaš
da sam ja sve lo radila iz ljubavi, zar ne? Ljubav je«,
reĉe gĊa Kureiši, »puna lepote i sjaja.«
»Ona na svetu sve pokreće«, sloţi se Mirza Said,
pokušavajući da uĊe u duh konverzacije.
»Ljubav sve pobeĊuje«, potvrdi gĊa Kureiši. »Ona
je pobedila i moju ljutnju. Ja ti to moram pokazati tako
što ću se vozati s tobom u tvojim kolima.
Mirza Said se nakloni. »Vaša su, MamaĊi.«
»Pa onda zamoli onu dvojicu seljaka da odsad sede
napred pored tebe. Dame treba štititi, je 1’ tako?«
»Tako je«, odgovori on.

Priĉa o selu koje je hodalo ka moru bila se proširila

po celoj zemlji, a devete nedelje hodoĉasnicima su
dosaĊivali novinari, lokalni politiĉari u potrazi za
biraĉima, biznismeni koji su se nudili za sponzore marša
ukoliko ti puĉani pristanu samo da nose na sebi
»sendviĉ«-table s reklamama za razne proizvode i
usluge, strani turisti u traganju za misterijama Istoka,
nostalgiĉni gandijevci, i ona vrsta ljudskih lešinara koji
idu na moto-trke da gledaju sudare i ostale karambole.
Kad su videli ono mnoštvo kameleonskih leptira i kako
su oni istovremeno i haljina i jedina ĉvrsta hrana devojke
Ajše, ti posetioci su bili zapanjeni, pa su se povlaĉili sa
pomućenim oĉekivanjima, što će reći sa jednom rupom u
svojim predstavama o ovom svetu koji nisu mogli da
bace na hartiju. Ajšine fotografije su se pojavljivale u
svim novinama, a hodoĉasnici su ĉak pronosili velike
reklamne panoe na kojima je leptirska lepota bila
namalana u neprirodnim veliĉinama, sa parolama kao što
je Naša je odeća fina kao leptirova krila, i sliĉnim.
Zatim ih stigoše alarmantnije vesti. Izvesne
ekstremistiĉke verske grupacije objavile su saopštenja u
kojima su »Ajšin hadţiluk« optuţivale kao pokušaj
»hajdţekerske« otimaĉine paţnje javnosti i »udaranje u
tanke ţice sentimenta zajednice«. Rasturani su leci -
Mišal ih je skupljala sa druma - u kojima se tvrdilo da je
»padjatra, ili pešaĉki hadţiluk, drevna, preislamska
tradicija nacionalne kulture, a ne uvezena svojina
mogulskih doseljenika«. Osim toga: »KraĊa te tradicije
od strane takozvane Ajše BibiĊi svesno je i skandalozno
sipanje ulja na vatru ionako osetljive situacije.«
»Neće biti nikakvih nevolja«, vidovnjakinja je
prekinula svoje ćutanje da bi to objavila.

Dţibril je sanjao predgraĊe:

Dok se Ajšin hadţ pribliţavao Sarangu,
najudaljenijem predgraĊu velike metropole na
Arabijskom moru ka kojem ih je ta devojka-vizionarka
vodila, novinari, politiĉari i policijski sluţbenici su
podvostruĉili svoje posete. Policajci su isprva pretili da
će silom razbucati kolonu hodaĉa; ali politiĉari su
savetovali da se to ne ĉini, jer bi takav potez mnogo liĉio
na neku sektašku akciju, pa bi mogao da izazove bes
naroda od vrha do dna zemlje. I najzad su se šefovi
policije sloţili da dopuste marš, ali su ipak preteći
gunĊali zato što su »nemoćni da hodoĉasnicima
garantuju bezbedan prolaz«. Mišal Ahtar je rekla:
»Idemo dalje.«
PredgraĊe Sarang je za svoje relativno bogatstvo
moglo da zahvali obliţnjim velikim naslagama uglja
koje je eksploatisalo. Ispalo je da rudari Saranga, ljudi
koji su svoj vek provodili bušeći staze kroz utrobu
zemlje - »razdvajajući« je, tako reći - nisu mogli da
svare predstavu o tome da jedna devojka moţe da uĉini
istu stvar, samo jednim pokretom ruke: da razdvoji more.
Kadrovi izvesnih grupacija komunalaca stupili su u
akciju, podstrekujući rudare na nasilje, i kao rezultat
aktivnosti tih agenata-provokatora, stvarala se rulja sa
transparentima i parolama: NEĆEMO ISLAMSKU
PADJATRU! LEPTIRSKA VEŠTICE, IDI KUĆI!
Te noći, pred njihov ulazak u Sarang, Mirza Said
je uputio još jedan jalov apel hodoĉasnicima.
»Odustanite«, preklinjao ih je uzalud. »Sutra ćemo svi
biti uništeni.« Ajša je nešto šapnula Mišali na uho, i ona
progovori: »Bolje ţrtva nego kukavica. Ima li ovde
nekih kukavica?«
Nije bilo nijedne. Šri Šrinivas, istraţivaĉ Velikog
kanjona, vlasnik fabrike igraĉaka Toy Univas, ĉiji je
moto bio stvaralaštvo i pošteno junaštvo, drţao je stranu
Mirzi Saidu. Kao verni posvećenik boginje Lakšmi, ĉiji
je lik bio tako zbunjujuće isti kao Ajšin, on je osećao da
nije sposoban da uĉestvuje u predstojećim
neprijateljstvima ni na jednoj ni na drugoj strani. »Ja sam
slab ĉovek«, priznao je Saidu. »Ja sam uvek voleo
gospoĊicu Ajšu, a ĉovek treba da se bori za ono što voli;
ali, šta da radim, meni je potreban neutralan status.«
Šrinivas je bio peti ĉlan otpadniĉkog društva u
»mercedes-bencu«, te sad gĊa Kureiši nije imala drugog
izbora nego da zadnje sedište deli sa jednim prostim
ĉovekom. Šrinivas ju je nesrećno pozdravio, i, videći
kako ona osorno odskaĉe na sedištu što dalje od njega,
pokušao je da gospoĊu umiri. »Molim vas da primite
ovaj znak mog poštovanja.« - I iz svog unutrašnjeg
dţepa izvadi jednu lutku za Planiranje Porodice.
Te noći su dezerteri sedeli u »stejšn-vagonu«, dok
su vernici molili pod vedrim nebom. Bilo im je
dopušteno da logoruju u dvorištu napuštenog stovarišta
robe koja se nekad transportovala velikim kamionima;
oko logora je bila postavljena straţa vojne policije.
Mirza Said nije mogao da spava. Razmišljao je o neĉemu
što mu je Šrinivas rekao - o tome kako je on u duši
gandijevac, »ali ja sam i suviše slab da bih takve ideje
primenjivao u praksi. Izvin’te, al’ to je istina. Nisam ja
stvoren za patnje, uzvišeni gospodine. Trebalo je da
ostanem pored ţene i deĉice i da odbacim taj svoj
bolesni avanturizam zbog kojeg sam se sad našao na
ovakvom mestu«.
I u mojoj porodici - odgovorio je Mirza Said, u
svojoj nesanici, zaspalom trgovcu igraĉkama - ima jedna
bolesna pojava od koje patimo: a to je naša otuĊenost,
nesposobnost da se vezujemo za stvari, zbivanja,
osećanja. Većinu ljudi definiše i objašnjava njihov rad ili
njihovo poreklo, i tome sliĉno; dok smo mi ţiveli
preterano povuĉeno u sebe, u svoje glave. A tako je
prokleto teško hvatati se ukoštac sa stvarnošću.
Drugim reĉima, njemu je bilo teško da veruje da se
sve ovo stvarno dogaĊalo; ali dogaĊalo se.
 *

Kad su Ajšini hodoĉasnici sledećeg jutra bili

spremni za pokret, veliki oblaci leptirova koji su sa
njima putovali još od Titlipura, odjednom su se razišli i
nestali iz vida, otkrivši kako se na nebu skupljaju drugi,
prozaiĉniji oblaci. Ĉak su i oni leptiri koji su saĉinjavali
Ajšinu haljinu - te elitne trupe, tako reći - pobegli, te je
ona sad morala da vodi povorku odevena u svetovnost
jednog starog pamuĉnog sarija obrubljenog naštampanim
lišćem. Nestanak ĉuda, koje kao da je potvrĊivalo
vrednost njihovog hodoĉašća, potištalo je sve hodaĉe; te,
uprkos svim podsticajima Mišal Ahtar, nisu bili u stanju
da pevaju dok su se kretali napred, lišeni leptirskog
blagoslova, da se suoĉe sa svojom sudbinom.

Protivnici islamske padjatre, uliĉna rulja, priredili

su Ajši »doĉek« u jednoj ulici s mehaniĉarskim
barakama za opravke bicikala. Blokirali su put
hodoĉasnika starim, neispravnim biciklima i ĉekali iza te
barikade od slomljenih toĉkova, iskrivljenih »guvernala«
i zarĊalih zvonaca, kad je Ajšin hadţ ušao u severni
sektor ulice. Ajša je koraĉala ka rulji kao da rulje uopšte
nema, a kad je stigla do poslednjeg raskršća, izvan kojeg
su je ĉekali noţevi i tojage, zaĉu se grmljavina kao zvuk
trube Strašnog suda i ĉitav okean kiše sruĉi se sa neba na
zemlju. Suša je prestala prekasno za spasavanje useva;
docnije su mnogi hodoĉasnici verovali da je Bog štedeo
vodu upravo za ovu svrhu, puštajući je da se skuplja na
nebu sve dok se nije pretvorila u bezmerno more,
ţrtvujući godišnju ţetvu da bi spasao proroĉicu i njene
ljude.
Zapanjujuća snaga pljuska pomela je i hodoĉasnike
i njihove napadaĉe. U haosu poplave zagrmela je druga
truba Strašnog suda. A to je, u stvari, bila sirena
»mercedes-benc«-stejšn-vagona Mirze Saida kojeg je on
velikom brzinom vozio kroz zagušljive sporedne
prokope predgraĊa, rušeći raĉvastim motkama poduprte
konopce sa vešom, piljarska kolica sa bundevama i
tezgice sa jeftinim plastiĉnim drangulijama, dok nije
izleteo na sokak korpara koji je sekao ulicu krpaĉa
bicikala na samoj severnoj strani barikade. Tu je ubrzao
voţnju što je više mogao i jurnuo ka raskršću,
raspršujući pešake i korparske hoklice na sve strane. Do
raskršća je stigao u trenutku kad je more palo sa neba, i
ţestoko, u mestu ukoĉio auto. Šri Šrinivas i Osman
iskoĉiše napolje, zgrabiše Mišal Ahtar i proroĉicu Ajšu i
uguraše ih u »mercedes« u jednoj zbrci od nogu,
pljuvaĉki i psovki. Said dade gas, ubrza i šmugnu s
poprišta pre nego što je iko uspeo da se oslobodi
zaslepljujuće vode u oĉima.
A u kolima: jedna besna guţva od izmešanih tela.
Mišal Ahtar, sa dna gomile, izbacivala je uvrede na svog
muţa: »Saboteru! Izdajico! Đubre! Mazgove!« - na što
joj je Said sarkastiĉno odgovorio: »Muĉeništvo je vrlo
laka stvar, Mišal. Zar ti ne ţeliš da gledaš kako se okean
otvara, kao cvet?«
A gĊa Kureiši, proturajući glavu izmeĊu
Osmanovih podignutih nogu, sva zajapurena, dodade
dašćući: »O-kej, Mišu, pusti to sad, prekini. Mi smo
imali dobru nameru.«

Dţibril je sanjao poplavu:

Pred dolazak kiša, rudari Saranga su sa svojim
pijucima u rukama ĉekali hodoĉasnike, ali kad je
barikada od bicikala bila zbrisana sa ulice, nisu mogli a
da ne pomisle da je Bog na Ajšinoj strani. Gradska
kanalizacija je smesta popustila pred nadmoćnom
bujicom, te su rudari ubrzo stajali u blatnjavoj vodi koja
im je dosezala do struka. Neki od njih su pokušali da se
pokrenu ka hodoĉasnicima, koji su se takoĊe borili da se
probijaju napred, svojim putem. Ali sad je pljusak sa
olujom udvostruĉio svoju silinu, a zatim se još dvaput
pojaĉao, padajući sa neba u vidu debelih kopalja, meĊu
kojima je bilo teško disati, jer kao da je voda gutala
zemlju a nebeski svod se sjedinjavao sa svodom
zemaljskim.
Sanjajući, Dţibril je osećao kako mu voda
zamraĉuje oĉnji vid.

Kiša je, najzad, prestala a vodnjikavo sunce je

bacalo svoje zrake dole na venecijanski prizor pustoši.
Drumovi Saranga sad su bili kanali, po kojima su plivali
svi mogući predmeti. Tamo gde su tako reći maloĉas
prolazile motorizovane rikše, taljige sa kamiljom
zapregom i osobe na popravljenim bicikletima, sada su
na vodenoj površini plivale mnogobrojne raznovrsne
stvari: novine, cveće, drvene grivne, lubenice, kišobrani,
papuĉe, crne naoĉari, korpe, govna, boĉice od lekova,
karte za igranje, gaće, palaĉinke, lampe. Voda je imala
neku ĉudnu, crvenkastu boju, što je mokri narod navelo
da uobrazi da ulicama teĉe krv. Nije bilo ni traga od
siledţijskih rudara ili Ajšinih hodoĉasnika. Jedno kuĉe je
plivalo preko poplavljenog raskršća pored srozane
barikade od bicikala, a svuda je okolo vladala ukvašena
tišina poplave ĉija je voda podlokavala napuštene
autobuse, dok su deca buljila dole sa krovova
raskaĉkanih straćara, i suviše uplašena da bi sišla da se
igraju.
Onda su se leptiri vratili.
Niotkuda, kao da su bili skriveni iza sunca; i da bi
proslavili prestanak kiše, svi su u sebe bili upili boju
sunĉevih zraka. Dolazak tog ogromnog saga svetlosti sa
neba pomeo je sve ljude Saranga, koji su se već teturali u
otavi poplave; strahujući od apokalipse, pobegli su od
kuća, da se sakriju, i zalupili kapke na prozorima.
MeĊutim, na padini jednog obliţnjeg brega, Mirza Said
Ahtar i njegovo društvo gledali su povratak ĉuda i svi su
zajedno, ĉak i sam zamindar, bili ispunjeni nekom
vrstom straha.
Mirza Said je dotle ludaĉki brzo vozio, i pored
toga što je bio poluzaslepljen kišom koja ga je zasipala
kroz razbijeni vetrobran, sve dok nije, vozeći putem koji
je vodio naviše oko padine brega, zaustavio kola ispred
kapije br. 1 Saranškog ugljenokopa. Ulazi u okna jedva
su se videli kroz kišu. »O, budalo«, grdila ga je Mišal
Ahtar slabim glasom. »One barabe nas samo ĉekaju
tamo unutra, a ti nas dovodiš pravo meĉki na rupu.
Mnogo pametno, Saide. Sjajno.«
Ali njih više nisu ugroţavali rudari. Upravo se tog
dana dogodila nesreća u rudniku: petnaest hiljada rudara
bilo je ţivo zatrpano ispod brega Sarangi. Said, Mišal,
sarpanĉ Din, Osman, gĊa Kureiši, Srinivas i Ajša stajali
su iscrpljeni i mokri do gole koţe pored druma, dok su
mnoga kola hitne pomoći, vatrogasci, spasioci i šefovi
rudnika u gomilama pristizali i, mnogo kasnije, odlazili
vrteći glavama. Sarpanĉ je stezao svoje ušne školjke
izmedu palca i kaţiprsta. »Ţivot je patnja«, reĉe on.
»Ţivot je bol i šteta, on je novĉić bez vrednosti, vredi
manje od jednog zrna suvog groţĊa ili groša.«
Osman od Mrtvog Bika, koji je, kao i sarpanĉ, u
hodoĉašću bio izgubio ţivotnog saputnika, takoĊe je
plakao. GĊa Kureiši je pokušala da stvari gleda sa svetle
strane: »Glavno je da smo mi o-kej«, ali to nije imalo
nikakvog odziva. Onda je Ajša zaţmurila i izrecitovala
pevušeći, glasom proroĉice, ove reĉi: »Stigla ih je Boţja
kazna zbog loših namera prema nama.«
Mirza Said se naljuti. »Ovi rudari nisu bili na ovoj
krvoţednoj barikadi«, uzviknu on. »Radili su pod
prokletom zemljom.«
»Kopali su sopstvene grobove«, odgovori Ajša.

Tada su ugledali leptire koji su se vraćali. Said je

sa nevericom posmatrao taj zlatni oblak, dok se isprva
skupljao na nebu a zatim bacao krilate zrake lepršave
svetlosti u svim pravcima. Ajša je zahtevala da se vrate
na ono raskršće. Said se usprotivio. »Pa, tamo je sve
poplavljeno. Mi samo moţemo da se odvezemo dole, niz
suprotnu padinu brega, i da izbijemo na drugu stranu
grada.« Ali Ajša i Mišal su se već bile zaputile natrag;
proroĉica je pridrţavala onu drugu, pepeljastu ţenu,
obgrlivši je oko struka.
»Mišal, tako ti boga«, uzviknu Mirza Said za
svojom ţenom. »Tako ti tvoje ljubavi prema Njemu! Šta
ću ja sa ovim autom bez tebe?«
Ali ona je nastavljala da ide niz brdo, ka poplavi,
svom teţinom oslonjena na proroĉicu Ajšu, ne osvrćući
se na svog muţa.
I tako je Mirza Said Ahtar odluĉio da napusti svoj
dragi »mercedes-benc«-stejšn-vagon parkiran blizu ulaza
u potopljeni rudnik Saranga, i da se pridruţi
hodoĉasnicima-pešacima koji su išli ka Arabijskom
moru.
Ovo Sedmoro zablaćenih putnika stajalo je sad u
vodi do bedara na raskršću ulice bicikala i sokaka
korpara. Malo-pomalo voda je poĉela da opada.
»Shvati«, dokazivao je Mirza Said. »Hodoĉašće je
završeno. Bogzna gde su seljani, moţda su se podavili, a
moţda su i pobijeni - u svakom sluĉaju su izgubljeni.
Nikog više, osim nas, nema da ide za tobom.« Primakao
je svoje ĉelo Ajšinom. »I zato zaboravi to, sestro; ti si
ugasila.«
»Gle!« reĉe Mišal.
Sa svih strana, iz malih krpaĉkih ĉatrlja, seljani
Titlipura su se vraćali ka mestu sa kojeg su se bili
razbeţali. Svi su bili, od noţnih ĉlanaka do grla, u
haljinama od zlatnih leptirova, a dugi redovi tih malih
stvorenja sa krilcima leteli su ispred njih, kao konopci
koji su ih kao iz nekog bunara izvlaĉili napolje u
bezbednost. Stanovnici Saranga u strahu su ih posmatrali
sa svojih prozora, a dok su se vode odmazde povlaĉile,
Ajšin hadţ se ponovo obrazovao nasred druma.
»Ja ne verujem svojim oĉima«, reĉe Mirza Said.
Ali to je bila istina. Leptiri su svakog pojedinog
ĉlana hodoĉašća vukli i vraćali na glavni drum. A i
ĉudnijih je tvrdnji bilo kasnije: na primer, kad su se
leptiri skupljali na nekom naprslom zglobu, povreda bi
se odmah zaleĉila, ili bi se otvorena rana zatvorila kao
nekom maĊijom. Mnogi hodaĉi su priĉali da su dolazili k
sebi iz nesvesti oseĉajuĉi kako im leptiri lepršaju oko
usana. Neki su ĉak verovali da su bili mrtvi, da su se
udavili, a da su ih leptiri vratili u ţivot.
»Ne budite glupi«, vrisnuo je Mirza Said. »Bura
vas je spasla; ona je zbrisala vaše dušmane, te zato nije
nikakvo ĉudo što vas je samo nekoliko bilo povreĊeno.
Budite malo nauĉni, molim vas.«
»A ti, Saide, upotrebi svoje oĉi«, reĉe mu Mišal,
ukazujući mu na prisustvo preko stotinu ljudi, ţena i
dece obavijenih blistavim leptirima. »Šta tvoja nauka
kaţe na ovo?«

Poslednjeg dana njihovog pokloniĉkog putovanja,

ceo je grad bio okupljen oko hodoĉasnika. Zvaniĉnici
Gradske opštine sastali su se sa Mišal i Ajšom i
dogovorili kojim će putem kolona proći kroz taj veliki
grad. Na tom putu bilo je dţamija u kojima su
hodoĉasnici mogli da noće a da ne zakrĉuju ulice. I
uzbuĊenje u gradu bilo je veliko: svakog dana, kad su se
hodoĉasnici zaustavljali pred sledećim odmorištem,
gledale su ih ogromne mase graĊana; neki su im se rugali
i bili neprijateljski raspoloţeni, ali mnogi su im donosili
slatkiše, lekove i razna jela.
Mirza Said, iscrpljen i prljav, bio je u stanju
duboke osujećenosti zbog svog neuspeha da ubedi više
od onih nekoliko hodoĉasnika da je bolje verovati
razumu nego ĉudesima. Ali ĉudesa su im priliĉno dobro
ĉinila, upozoravali su ga titlipurski seljani, i to dosta
razumno. »Da nije tih prokletih leptira«, gunĊao je Said
pred sarpanĉem, »mi bismo imali neku šansu.«
»Ali oni nas od poĉetka prate«, odgovorio mu je
sarpanĉ, slegnuvši ramenima.
Mišal Ahtar je oĉigledno bila blizu smrti; poĉinjala
je da vonja na smrt i da poprima belu boju kreĉa, koja je
Saida veoma plašila. Ali Mišal mu nije dopuštala da joj
se pribliţi.
I svoju je majku oterala, a kad joj je otac uzeo
odsustvo od bankarstva da je poseti prve noći boravka
hodoĉasnika u jednoj gradskoj dţamiji, ona mu je rekla
da se nosi odakle je došao. »Stvari su stigle do taĉke«,
izjavila je ona, »na kojoj samo ĉisti mogu da budu sa
ĉistima.« Kad je Mirza Said ĉuo kako njegova ţena
govori kao proroĉica Ajša, on je izgubio gotovo svaku
nadu.
Došao je petak, i Ajša se sloţila da hodoĉasnici
ostanu jedan dan radi uĉešća u Petaĉkim molitvama.
Mirza Said, koji je bio zaboravio gotovo sve arapske
stihove kojima se nekad kljukao bubanjem, i koji se
jedva sećao kad treba da ispruţi šake ispred sebe kao da
drţi knjigu, kad da se koleno priklanja, i kad da pritisne
ĉelo uz tlo, zbunjivao se i grešio tokom celog obreda sa
sve većim gaĊenjem od samog sebe. MeĊutim, na kraju
molitvi, dogodilo se nešto što je Ajšin hadţ zakoĉilo na
njegovom putu.
Dok su hodoĉasnici gledali kako skup vernika
izlazi iz dţamijske porte, poĉelo je neko komešanje
ispred glavne kapije. Mirza Said je otišao da vidi šta se
tamo dogaĊa. »Kakva je to halabuka?« pitao je dok se
probijao kroz gomilu na stepenicama mošeje; zatim je
ugledao jednu kotaricu na prvom stepeniku. - I ĉuo kako
se iz kotarice razleţe plaĉ odojĉeta.
Nahoĉe je bilo moţda dve nedelje staro, oĉigledno
vanbraĉno, a isto je tako bilo jasno i da su mu izbori u
ţivotu bili veoma ograniĉeni. Gomila sveta se nalazila u
neodreĊenom raspoloţenju, u zbunjenosti. Onda se imam
dţamije pojavio gore, na stepeništu, pored proroĉice
Ajše, ĉija se fama bila širila kroz ceo grad.
Gomila sveta se razdvoji kao more. Imam se saţe i
kratko osmotri bebu; zatim se uspravi i okrete prema
gomili da joj se obrati.
»Ovo dete je roĊeno u Ċavolskoj raboti«, reĉe on.
»To je Đavolovo dete.« Imam je bio mlad ĉovek.
Raspoloţenje gomile preĊe u ljutnju. A Mirza
Ahtar uzviknu: »A ti, Ajša, vidovnjakinjo? Šta ti kaţeš
na ovo?«
»Od nas će se sve traţiti«, odgovori ona.
 A gomila, bez potrebe za jasnijim pozivom na
akciju, kamenova bebu i usmrti je.

Posle toga, Ajšini hodoĉasnici odbiše da idu dalje.

Smrt nahoĉeta je stvorila atmosferu pobune meĊu
umornim seljanima, od kojih niko ne beše podigao ili
bacio kamen na odojĉe. Mišal, sad već sneţno bela, bila
je zbog svoje bolesti i suviše onemoćala da bi se
suprotstavila hodaĉima; a Ajša je, kao i obiĉno, odbila
svaku raspravu. »Ako vi okrenete leĊa Bogu«, upozorila
je seljane, »nemojte se iznenaditi ako i On okrene leĊa
vama.«
Hodoĉasnici su ĉuĉali šćućureni u grupi, u jednom
uglu te velike dţamije, koja je spolja bila ofarbana
zelenom bojom a iznutra svetloplavom, i, kad je bilo
potrebno, osvetljavana je raznobojnim neonskim
»cevastim svetiljkama«. Posle Ajšinog upozorenja, oni
su joj okrenuli leĊa i još su se više zbijali u grupu, iako
je vreme bilo toplo i dosta vlaţno. Mirza Said, videvši
svoju šansu, odluĉi da Ajšu još jednom neposredno
izazove. »Reci mi«, upita je on ljubazno, »kako ti je to
anĊeo dao sva ta obaveštenja? Ti nam nikad taĉno ne
kaţeš šta ti je on rekao, već nam samo daješ svoje
tumaĉenje njegovih reĉi. Ĉemu takva posrednost? Zašto
ga, prosto, ne citiraš?«
»On se meni obraća«, odgovori Ajša, »u jasnoj i
znaĉajnoj formi.«
Mirza Said, pun jetke jaĉine svoje ţudnje za njom,
i patnje zbog otuĊenosti od svoje umiruće ţene, kao i
sećanja na sve one kubure u toku marša, nanjuši u njenoj
suzdrţanosti slabost koju je dugo istraţivao. »Molio bih
te da budeš odreĊenija«, navaljivao je. »Jer, inaĉe, zašto
bi ti ljudi verovali? Kakva je to forma u kojoj ti se on
obraća?«
»ArhanĊeo mi peva pesme«, priznade ona, »uz
muziku popularnih hitova.«
Na to Mirza Said oduševljeno zapljeska rukama i
poĉe da se glasno smeje sa prizvukom osvete, a bikov
momak Osman mu se pridruţi, udarajući u svoj mali
bubanj, poskakujući oko ĉuĉećih seljana, pevajući
poslednje filmske šlagere i trepćući kao indijske igraĉice.
»Ho Ċaj!« zapevao je. »Ovako Dţibril uzvikuje, ho Ċaj!
Ho Ċaj!«
I hodoĉasnici poĉeše polako, jedan po jedan, da
ustaju, da se pridruţuju u igri bubnjaru koji se vrteo u
krug i da, tako, kroz igru izraţavaju svoje razoĉarenje i
gnušanje zbog onog što se u porti dţamije zbilo, sve dok
nije dotrĉao imam i dreknuo na njih da prestanu sa tim
bogohuljenjem.

Pala je noć. Seljani Titlipura bili su okupljeni oko

svog sarpanĉa, Muhamada Dina; vodili su ozbiljan
razgovor o povratku u Titlipur. Moţda se nešto malo od
ţetve još moglo spasti. Mišal Ahtar je leţala i umirala sa
glavom u krilu svoje majke, razdirana bolovima, i sa
samo jednom suzom koja joj se pojavila iz levog oka. A
u jednom dalekom uglu porte ove zeleno-plave dţamije
sa cevastim osvetljenjem u tehnikoloru, vizionarka i
zamindar su sedeli sami i razgovarali. Mesec - mlad,
rogat, hladan - bacao je dole svoju bledu svetlost.
»Ti si vešt ĉovek«, reĉe mu Ajša. »Ti si umeo da
iskoristiš svoju šansu.«
To je bilo onda kad joj je Mirza Said ponudio da se
nagode. »Moja ţena umire«, reĉe on. »I ona mnogo ţeli
da ode u Svetu Meku. Prema tome, ti i ja imamo
zajedniĉke interese.«
Ajša ga je slušala. Said je i dalje navaljivao: »Ajša,
ja nisam loš ĉovek. Ĉekaj da ti kaţem, na mene su
mnoge stvari u toku ovog hodanja ostavile snaţan utisak;
veoma snaţan utisak. Ti si ovim ljudima pruţila jedan
dubok duhovni doţivljaj, tu nema spora. Nemoj da misliš
da nama modernim tipovima nedostaje duhovna
dimenzija.«
»Mene su ljudi napustili«, reĉe Ajša.
»Ljudi su zbunjeni«, odgovori joj Said. »Stvar je u
tome, ako ti njih zbilja odvedeš do mora i tamo se ništa
ne dogodi, O Boţe moj, onda se oni stvarno mogu
okrenuti protiv tebe. I evo pogodbe: ja sam to nagovestio
Mišalinom tati i on se sloţio da snosi polovinu troškova.
Mi predlaţemo da tebe i Mišal, i, recimo deset-dvanaest!
- seljana, pošaljemo avionom u Meku, u roku od
ĉetrdeset osam sati. Mesta mogu da se rezervišu. Tebi
prepuštamo da izabereš ljude koje smatraš
najpodobnijim za to putovanje. I, stvarno, ti ćeš tako
izvesti ĉudo bar za neke ljude umesto ni za koga. A po
mom mišljenju, samo ovo hodoĉašće bilo je jedno ĉudo,
na neki naĉin. Prema tome, ti ćeš mnogo uĉiniti.
Zaćutao je, oĉekujući njen odgovor.
 »Moram da razmislim«, reĉe Ajša.
»Razmisli, razmisli«, Said ju je zadovoljno
hrabrio. »Pitaj svog arhanĊela. Ako se on sloţi, onda će
to biti pravedno.«

Mirza Said Ahtar je znao: kad Ajša objavi da je

arhangel Dţibril prihvatio njegovu ponudu, njena će moć
biti za svagda uništena, jer će seljani uoĉiti njeno
nepoštenje, kao i njeno oĉajanje. -I kako bi ona uopšte
mogla da ga odbije? - Kakav bi drugi izbor mogla da
ima? »Osveta je slatka«, rekao je on sebi. I ĉim ta ţena
bude izgubila svoj dobar glas i poverenje, on će svakako
odvesti Mišal u Meku, ako to ona i dalje bude ţelela.
Titlipurski leptiri nisu ulazili u dţamiju. Oni su joj
pokrivali spoljašnje zidove i lukoviĉastu kupolu, svetleći
zeleno u mraku.

Ajša u noći: šunja se meĊu senkama, leţe, pa

ustaje i opet lunja. Ima neke nesigurnosti u njoj; zatim ju
je obrvala tromost, te je izgledala kao da se rastvara u
senke mošeje. Vratila se u zoru.
Posle jutarnje molitve upitala je hodoĉasnike da li
bi mogla da im se obrati; i oni, neodluĉno, pristadoše.
»Prošlu noć anĊeo nije pevao«, rekla im je.
»Umesto pesme, priĉao mi je o sumnji, i o tome kako se
Đavo njome koristi. Ja mu rekoh, ali oni sumnjaju u
mene, šta da ĉinim? On mi na to odgovori: samo dokaz
moţe da ućutka sumnju.«
 Oni su je sa punom paţnjom slušali. Zatim im je
ispriĉala šta joj je Mirza Said predloţio noćas. »Rekao
mi je da idem da pitam svog anĊela, ali ja znam bolje«,
uzviknu ona.
»Kako bih ja mogla da izaberem neke ljude meĊu
vama? Ili svi zajedno, ili niko.«
»Zašto bismo mi išli za tobom«, upita sarpanĉ,
»posle smrti onih naših ljudi, posle onog odojĉeta, i
svega ostalog?«
»Zato što ćete biti spaseni kad se more razdvoji.
Ući ćete u Slavu i Sjaj Onog Najuzvišenijeg.«
»Kakvo more?« dreknu Mirza Said. »Kako će se
ono razdvojiti?«
»PoĊite za mnom«, zakljuĉi Ajša, »i sudite o meni
po njegovom razdvajanju ili nerazdvajanju.«

U njegovoj ponudi bilo je sadrţano jedno staro

pitanje: Kakva si ti vrsta ideje? Koja predstava čoveka?
A ona mu je, zauzvrat, ponudila jedan stari odgovor. Bila
sam iskušavana, ali sam obnovljena; ja sam
beskompromisna; apsolutna; čista.

Bila je plima kad su Ajša i njeni hodoĉasnici

marširali jednom lepom stazom pored hotela »Holiday
Inn«, ĉiji su prozori bili naĉiĉkani švalerkama filmskih
starova, koje su slikale svojim novim Polaroid-
kamerama - kad su hodoĉasnici osećali pod nogama
kako gradski asfalt postaje šljunak, pa prelazi u meki
pesak - kad su zatim hodali po Ċubretu od trulih
kokosovih oraha baĉenih praznih paklica od cigareta
konjske balege flaša koje se ne vraćaju kora od voća
meduza i hartije - i dalje do polumrkog peska ispod
visokih i nagnutih kokosovih palmi i balkona luksuznih
zdanja sa apartmanima i pogledom na more - pa pored
ekipa mladića ĉiji su mišići bili tako dobro isklesani da
su izgledali kao deformacije i koji su skladno radili sva
moguća gimnastiĉka uvijanja izvijanja istezanja, kao
neka ubilaĉka armija baletskih igraĉa - i izmeĊu
dokoliĉara na plaţi, raznih klubaša i porodica koje su tu
došle na vazduh ili da sklapaju poslovne ugovore ili,
pak, da kao ĉistaĉi zarade koju paricu od skupljanja
otpadaka iz peska - i, najzad, prvi put u svojim ţivotima
ugledaše Arabijsko more.
Mirza Said je gledao Mišal, koju su pridrţavala
dvojica iz kolone seljana, jer ona sad više nije imala
snage ni da stoji sama. Ajša je bila pored nje, a Said je
imao predstavu da je proroĉica nekako bila izišla iz
umiruće ţene, da je sav onaj Mišalin sjaj iskoĉio iz
njenog tela i uzeo svoj mitološki oblik, ostavivši iza sebe
ljušturu da umre. Zatim se naljuti na samog sebe što je
dopustio da Ajšina natprirodnost i njega inficira.
Seljani Titlipura bili su pristali da poĊu za Ajšom
posle jednog dugog razgovora u kojem ona, po njihovoj
ţelji, nije uĉestvovala. Zdrav razum im je govorio da bi
bilo glupo da se sad vrate kad su ĉak dovde došli i kad se
nalaze pred svojim prvim ciljem; ali nove sumnje u
njihovoj svesti podrivale su im snagu u telu. Ĉinilo im se
kao da se pojavljuju iz neke Šangri-La-idiliĉne utopije
Ajšine proizvodnje, jer pošto su sad prosto koraĉali iza
nje za razliku od idenja za njom u pravom smislu reĉi,
ĉinilo im se da na svakom koraku bivaju sve stariji i
bolniji. Dok nisu ugledali more, bili su jedna hroma,
teturava, reumatiĉna, grozniĉava, crvenooka gomila, te
se Mirza Said pitao kako će mnogi od njih uspeti da
preĊu onih poslednjih nekoliko metara do ruba vode.
Leptiri su bili sa njima, visoko iznad njihovih
glava.
»Šta sad, Ajšo?« doviknu joj Said, onespokojen
strašnom mišlju da mu voljena ţena moţe umreti ovde
pod kopitima konjića za iznajmljivanje i pred oĉima
prodavaca soka od šećerne trske. »Ti si sve nas dovela
do ivice iscrpljenosti, ali evo sad jedne neosporne
ĉinjenice - tu je more. Gde je sad onaj tvoj anĊeo?«
Ona se, uz pomoć seljana, pope na jednu praznu
tezgu pored dućanĉeta sa voćnim sokovima, i nije
odgovorila Saidu dok se nije našla na svojoj novoj visini
sa koje je mogla da ga gleda odozgo. »Dţibril kaţe da je
more sliĉno dušama našim. Kad ih otvorimo, moţemo da
se probijemo u mudrost. Ako moţemo da otvorimo naša
srca, moţemo otvoriti i more.«
»Razdvajanje je bilo velika nesreća ovde na
kopnu«, reĉe joj on podrugljivo. »Mnogo ih je poginulo,
moţda se sećaš. Ti misliš da će u vodi biti drukĉije?«
»Pst!« neoĉekivano izusti Ajša. »AnĊeo samo što
nije došao.«

Ovde, na licu mesta, iznenaĊivalo je to što posle

sve one paţnje koju su hodoĉasnici na svom putu
izazivali gomila okupljenog sveta na ovoj plaţi nije bila
velika; ali vlasti su na vreme preduzele mnoge mere
predostroţnosti - drumove zatvorile, saobraćaj skrenule
u drugim pravcima; te se tako na plaţi našlo samo oko
dve stotine radoznalih zevaĉa. I nema da brineš.
Ono što je bilo ĉudno bila je ĉinjenica da gledaoci
nisu videli leptire, ni šta su oni sledeće uradili. Ali Mirza
Said je jasno video kako ogroman blistavi oblak odleće
iznad mora; kako se zaustavlja; kako lebdi; i kako uzima
obliĉje nekog kolosalnog bića, svetlećeg kolosa celog
sazdanog samo od sićušnih razmahanih krilaca, koji se
prostirao od horizonta do horizonta, ispunjavajući nebo.
»AnĊeo!« doviknu Ajša hodoĉasnicima. »Sad
vidite! On je sve vreme bio sa nama. Da li mi sad
verujete?« Mirza Said vide kako se apsolutna vera vraća
hodoĉasnicima. »Da«, uzviknuše oni kroz plaĉ, moleći je
za oproštaj. »Dţibril! Dţibril! Ya Allah!«
Mirza Said uĉini i poslednji napor. »Oblaci
dobijaju razne oblike«, uzviknu on. »Oblike slonova,
filmskih zvezda, svakojake. Gledajte, to se ĉak i sad
menja.« Ali na njega niko nije obraćao paţnju; oni su
posmatrali, zapanjeno, kako leptiri rone u more.
Seljani su vikali i igrali od radosti. »Razdvajanje!
Razdvajanje!« klicali su. Neki prisutni graĊani
doviknuše Mirzi Saidu: »Hej, mister, zbog ĉega su se ovi
tako raspalili? Mi ne vidimo da se nešto dogaĊa.«
Ajša je bila krenula ka vodi, a Mišal su ona dvojica
pomoćnika vukli pored nje. Said jurnu do Mišal i poĉe
da se bori sa tim seljanima. »Sklanjajte se od moje ţene!
Smesta! Prokletinje! Ja sam vaš zamindar. Pustite je;
skidajte svoje prljave ruke sa nje!« Ali Mišal prošaputa:
»Neće. Odlazi, Saide. Ti si zatvoren. More se otvara
samo za one koji su otvoreni.«
 »Mišal!« vrisnu on, ali njena stopala su već bila
mokra.
Ĉim je Ajša ušla u vodu, seljani su poĉeli da trĉe.
Oni koji nisu mogli da trĉe skakali su na leĊa onih koji
su to mogli. Drţeći u rukama svoju malu decu,
titlipurske majke su srljale u more; unuci su na
ramenima nosili svoje babe i jurili u talase. U roku od
nekoliko minuta celo je selo bilo u vodi, pljuskajući,
padajući, diţući se, krećući se postojano napred, ka
horizontu, i uopšte se ne osvrćući natrag, na obalu. I
Mirza Said je bio u vodi. »Vrati se«, preklinjao je svoju
ţenu. »Ništa se ne dogaĊa; vrati se.«
Na rubu vode stajali su gĊa Kureiši, Osman,
sarpanĉ Din i Šri Šrinivas. Mišalina majka jecala je
operski: »O dete moje, bebice moja. Na šta će ovo
izići?« Osman reĉe: »Kad im bude jasno da se ĉuda ne
dešavaju, oni će se okrenuti natrag.« - »A oni leptiri?«
upita ga Šrinivas, gunĊavo. »Šta su oni bili?
Sluĉajnost?«
I postepeno im je bivalo jasno da se seljani ne
vraćaju. »Pa, oni ubrzo neće osećati dno pod nogama«,
reĉe sarpanĉ. »Koliko njih ume da pliva?« jecajući upita
gĊa Kureiši. »Da pliva?« uzviknu Šrinivas. »Otkad to
seoski narod pliva?« Sve ĉetvoro je vikalo jedno na
drugo kao da su ih kilometri razdvajali, skaĉući s noge
na nogu, a vlastita tela su ih vukla ka vodi, da uĊu u nju,
da nešto uĉine. Izgledali su kao da igraju na vatri. Jedna
ĉeta policajaca na duţnosti, koja je bila poslata na obalu
radi nadziravanja okupljanja svetine, stigla je baš kad je
Said izlazio iz vode.
 »Šta se to dogaĊa?« upita komandir. »Kakva je to
uzbuna?«
»Zaustavite ih«, dahtao je Mirza Said, pokazujući
prema moru.
»Jesu li oni neki zloĉinci?« upita policajac.
»Oni će stradati«, odgovori mu Said.
Bilo je prekasno. Seljani, ĉije su se glave videle
kako se pojavljuju i nestaju u daljini, behu stigli do ivice
podvodnog pruda. I gotovo svi zajedno, bez nekog
vidljivog nastojanja da se spasu, nestadoše ispod vodene
površine. I posle nekoliko trenutaka, nijednog od Ajšinih
hodoĉasnika nije više bilo na vidiku.
Niko se od njih više nije pojavio. Ni jedna jedina
glava koja grca ili ruka koja mlatara.
Said, Osman, Srinivas, sarpanĉ Din, pa ĉak i gĊa
Kureiši, jurnuše u vodu, vrišteći: »Boţe, imaj milosti!...
Ljudi! U pomoć! DoĊite svi! Spasavajte!...«

Ljudska bića, kad su u opasnosti od davljenja, bore

se protiv vode. Našoj ljudskoj prirodi je protivno da
jednostavno hodamo krotko napred dok nas more ne
proguta. Ali Ajša, Mišal Ahtar i titlipurski seljani mirno
su potonuli, nestali ispod morskog nivoa, i više nikad
nisu viĊeni.
GĊu Kureiši su policajci izvukli na obalu; lice joj
je bilo modro, pluća su joj bila puna vode, te joj je bio
potreban onaj poljubac ţivota. Osman, Srinivas i sarpanĉ
Din su izvuĉeni ubrzo posle nje. Samo je Mirza Said
Ahtar nastavio da roni, sve dalje i dalje ka puĉini,
ostajući pod vodom sve duţe i duţe; dok i njega nisu
spasli iz Arabijskog mora, iscrpljenog, bolesnog i
klonulog. Hodoĉašće je bilo završeno.

Mirza Said se probudio u jednom bolniĉkom

odeljenju i pored svog kreveta ugledao jednog ĉoveka iz
Odseka za kriminalistiĉka istraţivanja (OKI). Vlasti su
razmatrale mogućnost gonjenja preţivelih iz Ajšine
ekspedicije zbog pokušaja ilegalnog emigriranja, a
detektivima je bilo naloţeno da svakog ponaosob
saslušaju i naprave zapisnike pre nego što im se ukaţe
prilika da se naĊu i dogovore šta da kaţu.
Ovo je bilo svedoĉenje titlipurskog sarpanĉa
Muhamada Dina: »Baš kad sam izgubio snagu i pomislio
da ću se sigurno udaviti u toj vodi, svojim sam roĊenim
oĉima video - video sam kako se more razdvaja, kao
kosa koju ĉešljate i pravite razdeljak na sredini; a oni su
svi bili tamo, daleko od mene, i još su se više udaljavali.
I ona je bila sa njima, moja ţena, Hadidţa, koju sam
voleo.«
A ovo je izjava koju je dreser bika, momak Osman
dao detektivima koji su bili jako uzdrmani sarpanĉevim
svedoĉenjem: »Isprva sam se mnogo plašio da se ne
udavim. A ipak sam tragao, tragao uglavnom za njom, za
Ajšom, koju sam znao i pre nego što se izmenila. I
konaĉno sam video kako se to dogodilo, ta ĉudesna
stvar. Voda se otvorila, a njih sam ugledao kako hodaju
po dnu okeana, meĊu ribama koje su crkavale.«
Šri Šrinivas se zaklinjao u boginju Lakšmi da je
video razdvajanje Arabijskog mora; i pre nego što su
došli do gĊe Kureiši, detektivi su bili krajnje uznemireni,
jer su znali da je bilo nemoguĉe da ti ljudi zajedniĉki
iskonstruišu tu priĉu. Mišalina majka, supruga velikog
bankara, ispriĉala je istu priĉu svojim reĉima. »Verovali
ili ne«, emfatiĉno je završila, »ali ono što su moje oĉi
videle, moj jezik ponavlja.«
Najeţeni OKI-detektivi pokušaše i sa onim
grubim, »trećim stepenom« saslušavanja: »Slušaj ti,
sarpanĉe, nemoj da sereš iz pljuce. Toliko je ljudi bilo
tamo i niko nije video te stvari. Tela udavljenih već
plutaju ka obali, naduvena k’o baloni i smrdljiva k’o
strvine. Ako nastaviš da nas laţeš, mi ćemo te odvesti
tamo i nabićemo ti njušku u istinu.«
»Moţete vi meni da pokaţete što god vam volja«,
rekao je sarpanĉ Muhamad Din svojim ispitivaĉima. »Ali
ja ipak videh ono što videh.«
»A vi?!« OKI-detektivi se sakupiše, kad se
probudio, da i Mirzi Saidu Ahtaru postave isto pitanje.
»Šta ste vi videli na onoj plaţi?«
»Kako smete da me to pitate?« pobuni se on.
»Moja ţena se udavila. Nemojte da mi dolazite i da me
treskate po glavi tim vašim pitanjima.«

Kad je saznao da je Mirza Said bio jedini preţiveli

iz Ajšinog hadţa koji nije posvedoĉio da su se talasi
razmakli - Šri Srinivas je bio onaj koji mu je ispriĉao šta
su ostali videli, dodavši tuţno: »Naša je sramota što
nismo smatrani za vredne da im se pridruţimo. Pred
nama su se, uzvišeni gospodine, talasi zalupili kao dveri
Rajskog naselja.« - Mirza Said se slomi i briznu u plaĉ;
plakao je ĉitavu sedmicu i jedan dan, a suvi jecaji tresli
su mu telo još dugo posle nestanka soli iz njegovih
suznih kanala.
 Onda je otišao kući.

Platnene ventilatore (punke) Peristana behu pojeli

moljci a biblioteku razorili milioni gladnih crvića. Kad je
Said otvarao slavine, iz njih su umesto vode curile zmije,
a razne bube su bile nastanjene u velikom krevetu sa
ĉetiri stuba i baldahinom u kojem su vicekraljevi nekad
spavali. Bilo je to kao da je vreme ubrzano teklo u
njegovom odsustvu, da su, nekako, vekovi a ne meseci
prošli, te kad je dotakao onaj ogromni umotani persijski
tepih u balskoj dvorani, sag se mrvio pod njegovom
rukom, a kade su bile pune ţaba sa crvenim oĉima. Noću
mu je vetar donosio zavijanje šakala. Veliko, uzvišeno
drvo bilo je mrtvo, ili blizu smrti, a polja sprţena i suva
kao pustinja; vrtovi Peristana, u kojima je on, davno,
prvi put video jednu divnu mladu devojku, odavno behu
poţuteli i poruţneli. Lešinari su bili jedine ptice na nebu.
Izvukao je stolicu za ljuljanje na verandu, seo u
nju, i blago se uljuljkivao u san.

Jednom, samo jednom je otišao da poseti drvo.

Selo se vremenom drobilo, krunilo i u prašinu
pretvaralo; neki seljaci-bezemljaši i pljaĉkaši behu
pokušavali da prigrabe napuštenu zemlju, ali ih je suša
oterala. Tu nije padala kiša. Mirza Said se zatim vratio u
Peristan i zakatanĉio zarĊalu kapiju. Nije ga zanimala
sudbina njegovih preţivelih sapatnika; prišao je telefonu
i istrgao ţicu iz zida.
 Posle više dana koje nije brojao, sinulo mu je da
sve vreme ništa nije jeo i da zapravo umire zbog
gladovanja; jer je osećao kako mu telo smrdi na aceton;
ali kako nije bio ni gladan ni ţedan, odluĉio je da se ne
bakće oko traţenja hrane. A i zašto da je traţi? Mnogo je
bolje da se ljulja u ovoj stolici i da ne misli, ne misli, ne
misli.

Poslednje noći svog ţivota, zaĉuo je buku kao da

neki div lomi šumu gazeći po njoj, i osetio smrad sliĉan
divovskom prdeţu; i onda je shvatio da drvo gori.
Izvukao se iz svoje stolice i oteturao, ošamućen, dole do
vrta da gleda vatru ĉiji su plamenovi gutali istorije,
memorije, genealogije, preĉišćavali zemlju i kretali ka
njemu da ga oslobode; a kako je vetar širio poţar ka
njegovom posedu sa palatom, o brzo će, brzo i na njega
doći red. Gledao je kako se drvo rasprskava u hiljadu
komadića i kako mu stablo puca, kao srce; zatim se
okrenuo i posrćući krenuo ka onom mestu u vrtu na
kojem je Ajšu prvi put video; i sad oseti kako ga tromost
savlaĊuje, teret neki veliki, i on leţe dole na tlo
prekriveno suvim prahom. Pre no što su mu se oĉi
zatvorile, on oseti kako mu se nešto ĉeše o usne i ugleda
mali roj leptira koji su lepršali nastojeći da mu uĊu u
usta. Onda se more sruĉi na njega, i on je sad bio pod
vodom pored Ajše koja ĉudesno beše izišla iz tela
njegove ţene... »Otvori se«, vikala je. »Širom se otvori!«
Pipci svetlosti su joj strujali iz pupka i on ih je oštricom
šake, kao satarom, seckao, seckao. »Otvori se«, vrisnula
je. »Ĉak si dovde došao, pa sad uĉini i ostalo.« - Kako je
mogao da ĉuje njen glas? - Bili su pod vodom, izgubljeni
u huci mora, ali on je nju ipak jasno ĉuo, svi su je ĉuli,
taj glas poput zvona. »Otvori se«, reĉe ona. On se
zatvori.
Bio je tvrĊava ĉija se kapija sa gvozdenim treskom
zalupila. - Davio se. - I ona se davila. Video je kako joj
voda ispunjava usta, ĉuo kako poĉinje da klokoće ulazeći
joj u pluća. Onda nešto u njemu odbi to, napravi drukĉiji
izbor, i u tom trenutku, kad mu srce prepuĉe, on se
otvori.
Telo mu se rascepi nadvoje od adamove jabuĉice
do prepona, te je ona tako mogla da dopre duboko u
njega, a sad je i ona bila otvorena, svi su bili otvoreni; i u
trenutku njihovog otvaranja, voda se razdvoji i oni
krenuše ka Meki, hodajući preko dna Arabijskog mora.
 IX ČAROBNA LAMPA

Osamnaest meseci posle svog srĉanog napada,

Saladin Ĉamĉa je ponovo seo u avion odazivajući se
tako na telegram sa vešću da mu se otac nalazi u
poslednjem stadijumu multipnog mijeloma, sistemskog
raka koštane srţi, koji je »sto-posto fatalan«, kako je
Ĉamĉi nesentimentalno rekla njegova lekarka opšte
prakse kad ju je pozvao telefonom da proveri. IzmeĊu
oca i sina nije bilo stvarnog dodira još od onog davnog
vremena kad je Ĉangez Ĉamĉavala poslao Saladinu
pismo sa novcem od prodatog njegovog drveta, oraha
koji je on tada oborio. Saladin mu je bio poslao vrlo
kratko pisamce sa obaveštenjem da je preţiveo nesreću
Bostana, a oĉevo pismo bilo je još jezgrovitije:
»Obaveštenje primljeno«. Ali kad mu je stigao telegram
sa tom lošom vešću - potpisala ga je njemu nepoznata
oĉeva druga ţena, Nasrina II, a ton je bio priliĉno
nelakiran: OTAC ODLAZI BRZO + AKO ŢELIŠ DA
GA VIDIŠ BOLJE ODMAH KRENI + N
ĈAMĈAVALA (GĐA) -sa iznenaĊenjem je otkrio da je
i posle veĉno zamršenih odnosa sa svojim ocem, posle
mnogih »kurcšlusa« i »neopozovljivih razilaţenja«,
ponovo bio u stanju da reaguje normalno i bez
komplikacija. Jednostavno, i prevashodno, osećao je da
mora stići u Bombaj pre nego što Ĉangez ode iz njega
zauvek.
Najduţi deo dana proveo je, prvo, stojeći u redu za
vizu pred konzularnim odsekom u zdanju zvanom India
House, a zatim je pokušavao da jednog umornog
sluţbenika ubedi da mu je viza hitno potrebna. Glupo je
bio zaboravio da ponese telegram, i zato mu je ovaj
rekao da je »potreban dokaz. Znate, tako bi svako mogao
da doĊe i kaţe da mu je otac na samrti, zar ne? Da bi
ubrzao stvar«. Ĉamĉa se borio da savlada svoj bes, ali
naposletku planu. »Da li vam ja liĉim na nekog
kalistanskog sektaškog fanatika?« Sluţbenik sleţe
ramenima. »Reći ću vam ko sam ja«, riknu Ĉamĉa
raspaljen tim gestom. »Ja sam onaj nesrećnik koga su
teroristi digli u vazduh, u vazduhu, koji je sa neba, sa
visine od devet hiljada metara padao zbog terorista, a sad
zbog tih istih terorista moram da trpim uvrede mastiljara
kao što ste vi.« Njegova molba za vizu, koju je njegov
neprijatelj dobro zavukao na dno jedne velike gomile
molbi, bila je rešena tek tri dana kasnije. Prvi avion, po
redu letenja, polazio je trideset šest sati posle toga: i to je
bio jedan Air India 747, sa nazivom Đulistan.
Đulistan i Bostan, rajski vrtovi-blizanci-jedan je
eksplodirao, a sad je tu i drugi koji... Idući jednim od
kanala kroz koje putnici sa Terminala Tri kaplju u avion,
Ĉamĉa ugleda namalani naziv na trupu pored otvorenih
vrata »boinga« 747, i za dve-tri nijanse postade bleĊi u
licu. Potom zaĉu indijsku stjuardesu u sariju koja ga je
pozdravljala dobrodošlicom ali sa nepogrešivo
kanadskim akcentom, na što on izgubi hrabrost pa poĉe
da se vrti ka izlazu da pobegne, sa refleksom pravog
straha. I kad se tu zaustavio, licem prema mnoštvu
razdraţljivih putnika koji su ĉekali da se ukrcaju, bio je
svestan toga kako mora da im glupo izgleda, sa svojom
smeĊom koţnom torbom u jednoj ruci, dve vreće na
»zip« za odela u drugoj i sa izbuljenim oĉima; ali
nekoliko trenutaka nije mogao ni da se makne. Gomila
sveta je postajala nervozna; ako je ovo arterija, pomisli
on i protiv svoje volje, onda sam ja u njoj prokleti čep.
»I ja sam nekad bio ku ku kukavica u av av avionu«,
reĉe jedan veseo glas. »Ali sad zana zana znam jedan
dobar š-š-š štos. Kad av av letelica uzleće, ja mama
mama mašem rukama kao ptica i av av aeroplan odleti
pravo u neje neje nebo.«

»Danas je glavna bobo boginja apsolutno Lakšmi«,

Sisodija poverljivo otkri preko ĉaše viskija ĉim su se
bezbedno uzdigli. (I bio je od reĉi - ţestoko je mahao
rukama dok je Đulistan jurio po pisti pred uzletanje, pa
se posle zadovoljno vratio na svoje sedište, blistajući
ĉedno. »To uvek papa pali.« Obojica su putovali sedeći
na gornjem »deku« dţambo-dţeta 747, rezervisanom za
nepušaĉe u »biznis-klasi«, a Sisodija se bio premestio na
prazno sedište pored Ĉamĉe, kao vazduh koji ispunjava
vakuum. »Zovite me Viski«, zahtevao je. »Kojom se vi
pro profesijom bavite? Koko koliko zaraĊujete? Koliko
ste već dudu dugo van zem zemlje? Je l’ znate neke ţene
u gradu, ili vam je tamo potrebna neka popo popo
pomoć?«) Ĉamĉa zatvori oĉi i usredsredi misli na svog
oca. Najtuţnija stvar bila je ĉinjenica, shvatio je on, da
nije mogao da se seti ni jednog jedinog srećnog dana sa
Ĉangezom u toku celog svog ţivota odraslog ĉoveka. A
najugodnija stvar bilo je otkriće da se, posle svega, na
kraju, ĉoveku moţe oprostiti ĉak i onaj neoprostivi
zloĉin što je neĉiji otac. Drţi se! molio je ćuteći.
Dolazim što brţe mogu. »U ova vivi visoko
materijalistiĉka vremena«, objašnjavao je Sisodija, »koja
druga boboginja ako ne boboginja bobogatstva i obilja?
U Bombaju mladi biznismeni priprireĊuju hihi hindu
religiozne ,puĊa’-obrede uz kok kok koktel-partije, koji
traju cece celu noć. Kip boginje Lakšmi predsedava, sa
is ispruţenim rukama dok joj se male sis sijalice duţ
njenih prs prstiju brzo pale-gase - shvatate - kao da pro
prosipa blabla blago iz svojih šaka.« Ispred bioskopskog
ekrana, stjuardesa je demonstrirala razne bezbednosne
procedure. A u jednom uglu ekrana odvijala se
projekcija kratkog filma na kojem je neka muška figura
prevodila njena verbalna uputstva na jezik znakova. Bio
je to napredak, priznao je Ĉamĉa. Film umesto Ijudskih
bića, jedno malo povećanje u sofisteriji (davanje
znakova) i jedno veliko povećanje cene prevoza. Visoka
tehnologija toboţ u sluţbi bezbednosti putnika; dok je u
stvarnosti putovanje avionom svaki dan postajalo sve
opasnije - svetska flota putniĉkih aviona je starila i niko
nije mogao da snosi izdatke za njeno obnavljanje. Sa tih
aviona je svaki dan ponešto otpadalo, ili je bar tako
izgledalo, a povećavao se i broj sudara aviona i onih za-
dlaku-izbegnutih. Prema tome, taj film je bio jedna vrsta
laţi, jer je on zapravo govorio: Gledajte dokle mi idemo
radi vaše bezbednosti! Mi vam pravimo čak i filmove o
tome. Stil umesto suštine, slika umesto stvarnosti... »Ja
nameravam da fifi finansiram snimanje jednog veve
velikog filma o njoj«, reĉe Sisodija. »To je u najstroţoj
tata tajnosti. Moţda će glavnu ulogu igrati znamenita
Šridevi, nana nadam se. Pošto je Dţibrilov povratak ĉab
ĉab ĉabrirao, ona je sad glavna fofo fora.«
Ĉamĉa je ĉuo da je Dţibril Farišta zajebao stvar
svojim povratkom na film. Njegov prvi film Razdvajanje
Arabijskog mora strašno je loše prošao; pravo zglajznuće
i ĉabar: specijalni efekti su delovali kao »domaća
radinost«, cura u glavnoj ulozi Ajše, neka Pimpl
Bilimorija, bila je tuţno neprikladna, a Dţibrilov
sopstveni portret arhanĊela na mnoge je kritiĉare
delovao kao narcistiĉki i megalomanski. Vreme kad on
nije mogao da greši bilo je prošlo; njegov drugi film,
Mahaund, sudario se sa svim mogućim verskim
grebenjem i potonuo bez traga. »Znate, on je sam
izabrao da radi sa nekim drugim producentima«,
jadikovao je Sisodija. »Pohpoh pohlepnost filmske zve
zvezde. Kod mene ti efef efekti uvek dobro funkcionišu,
a tu se i dobar uk ukus pod, podera, podrazumeva.«
Saladin Ĉamĉa zatvori oĉi i zavali se u sedištu. Popio je
svoj viski suviše brzo zbog straha od letenja, pa je
poĉelo da mu se vrti u glavi. Sisodija se, izgleda, nije
prisećao svojih prošlih veza sa Dţibrilom, što je Ĉamĉi
odgovaralo. A veze i pripadaju tamo: prošlosti. »Šš šš
Šridevi kao Lakšmi«, pevušio je Sisodija, ali ne naroĉito
poverljivo. »Ma, to je ĉiĉi ĉisto zlato. Vi ste glu glu
glumac. Vi treba da radite tamo kod kuće. Javite mi se.
Moţda ćemo moći da napra napravimo neki posao. A taj
film: biće to ĉista plat plat platina.«
U Ĉamĉinoj glavi se vrtelo. Kako reĉi dobijaju
ĉudna znaĉenja. Samo nekoliko dana ranije, to tamo kod
kuće zazvuĉalo bi mu laţno. Ali sad mu je otac umirao a
stare emocije su slale svoje pipke da ga šĉepaju. Moţda
mu se jezik opet uvrće, šaljući svoje akcente na Istok
zajedno sa ostalim delovima njegovog bića. Jedva se
usudivao da otvara usta.
Skoro dvadeset godina ranije, kad je mladi Saladin,
sa tek dobijenim novim (umetniĉkim) imenom, noktima
strugao sredstva za ţivot sa margina londonskog teatra,
da bi odrţavao bezbedno rastojanje od svog oca, dok je
Ĉangez, na svoj naĉin, uzmicao, povlaĉeći se i od sveta i
postajući religiozan; dakle, tada, jednog dana, sasvim
neoĉekivano, otac je pisao sinu nudeći mu kuću. Ta
oĉeva svojina bila je jedna loše projektovana velika vila
u stilu palate, na brdu Solanskom. »To je moje prvo
imanje u ţivotu«, pisao je Ĉangez, »i sad je takoĊe prvo
koje tebi poklanjam.« A Saladinova prva reakcija bila je
u njegovom viĊenju te ponude kao zamke, kao naĉina za
njegovo vraćanje kući, u mreţe moći njegovog oca; a
kad je doznao da je na to solansko imanje drţava već
davno bila stavila zabranu zbog neplaćenog poreza (tada
još u naturi, u vidu odreĊene koliĉine crnog bibera u
zrnu), i da se u tom zdanju već godinama nalazila, pod
kirijom, neka škola za deĉake, taj poklon se pokazao i
kao obmana. Šta je Ĉamĉu bila briga da li će ta škola da
ga, prilikom njegovih eventualnih poseta, tretira kao
nekog šefa drţave u viziti i da ga postavlja na poĉasnu
tribinu na dan školskog sleta i gimnastiĉkih veţbi?
Takve stvari su godile Ĉangezovoj neizmernoj sujeti, ali
Ĉamĉi ništa od toga nije bilo potrebno. A zapravo škola
uopšte nije nameravala da se seli iz te zgrade; taj poklon
je zato bio nekoristan, a uz to bi stvarao i administrativne
glavobolje. Pisao je ocu da odbija njegovu ponudu. I to
je bio poslednji put da je Ĉangez Ĉamĉavala pokušao da
mu nešto da. Kuća se povukla pred bludnim sinom.
»Ja nikad ne zaboravljam lilica«, govorio je
Sisodija. »Vi ste mimi Mimin prijatelj. Onaj preţiveli iz
Bostana. Znao sam ja to već onog trenutka kad sam vas
vivi video onako upa upa upaniĉenog na ulazu. Nadam
se da se više ne osećate m-m-m-mnogo lolo loše.«
Saladinu se srce steţe i on odmahnu glavom, ne, dobro
se osećam, zaista. Sisodija, sijajući kao zategnuto
koleno, ruţno namignu na jednu stjuardesu i naruĉi još
viskija. »Kaka kakva šteta ono sa Dţibrilom i njegovom
dada damom«, nastavljao je Sisodija. »Ka-kako joj samo
lele lepo bebe beše ono njeno ime, ala ala Aleluja. I
kakakakav temperament u tog momka, i kokoliko je on
jedan ljubo ljubomoran titi tip. A to jako teško papa papa
pada jednoj modernoj dede devojci. Oni su se ras-kanta-
kanta raskantali.« Saladin se ponovo povuĉe u svoj laţni
san. Ja sam se tek oporavio od prošlosti. Idi, ostavi me
na miru.
On je formalno bio izjavio da se potpuno oporavio,
zapravo tek pet nedelja ranije, na svadbi Mišal Sufijan i
Hanifa Dţonsona. Posle smrti njenih roditelja u poţaru
Šaandaara, Mišal je bila opsednuta strašnom,
nelogiĉnom krivicom, zbog ĉega joj se majka javljala u
snu, koreći je: »Eh, da si mi samo pruţila onaj aparat za
gašenje vatre koji sam ti traţila. Da si samo dunula malo
jaĉe. Ali ti nikad ne slušaš šta ti ja govorim, a i pluća su
ti toliko trula od tih cigareta da kad duneš ne moţeš ni
sveću da ugasiš a kamoli kuću koja gori.« Pod strogim
pogledom duha svoje majke Mišal se odselila iz
Hanifovog stana, unajmila sobu u nekoj kući sa još tri
ţene, podnela molbu i dobila posao u sportskom centru
da radi na starom, upraţnjenom mestu Dţampija
Dţošija, i borila se sa osiguravajućim kompanijama dok
joj nisu isplatile novac od osiguranja kuće protiv poţara.
Tek kad je Šaandaar bio renoviran i spreman za
otvaranje pod njenim upravljanjem, duh Hinde Sufijan se
sloţio da je vreme da ode u zagrobni ţivot; posle ĉega je
Mišal telefonirala Hanifu i upitala ga da li hoće da se
njom oţeni. On je bio toliko iznenaĊen da nije mogao da
joj odgovori, pa je pruţio slušalicu jednom svom kolegi,
koji joj je objasnio da je g. Dţonsonu maca pojela jezik,
te je on prihvatio Mišalinu ponudu u ime zanemelog
advokata. I tako su se svi oporavljali od tragedije; ĉak je
i Anahita, koja je morala da ţivi kod jedne svoje
ubistveno staromodne tetke, uspela da izgleda
zadovoljno na venĉanju, moţda zato što joj je Mišal bila
obećala svoje sopstvene sobe u renoviranom hotelu
Šaandaar. Mišal je bila zamolila Saladina da joj bude
venĉani kum, iz zahvalnosti za njegov pokušaj da spase
ţivot njenih roditelja, i na njihovom putu k;i matiĉnom
uredu, u kombiju Ruţiĉastog (sve optuţbe protiv ovog
disk-dţokeja i njegovog gazde, Dţona Mazlame, bile su
povuĉene zbog nedostatka dokaza), Ĉamĉa je rekao
nevesti: »Danas se i ja osećam kao da mi ţivot poĉinje
iznova; moţda poĉinje i svima nama.« Što se, pak, njega
liĉno ticalo, on je izdrţao »baj-pas«-operaciju i imao
teškoće da se pomiri sa onoliko smrtnih sluĉajeva kao i
sa svojim noćnim košmarnim vizijama kako se ponovo
pretvara u neku vrstu paklenog demona s razdeljenim
kopitima. A bio je, neko vreme, i profesionalno osakaćen
tako dubokim stidom da je - kad su klijenti najzad poĉeli
da ga ponovo pozivaju traţeći da im pozajmljuje neki od
svojih glasova za televizijske reklame, na primer, glas
zamrznutog zrna graška ili neke razigrane kobasice
poput »ĉiĉa-gliše« sa tankim rukama i nogama - osećao
kako mu uspomena na one njegove telefonske
kriminalne rabote izvire iz grla i davi personifikacije na
samom poĉetku. Ali na Mišalinom venĉanju, on se
neoĉekivano oseti slobodnim. Bila je to jedna moćna
ceremonija, dobrim delom zato što tokom cele proceĊure
mladi par nije mogao da se uzdrţi, pa su se svaki ĉas
ljubili, tako da ih je matiĉarka (jedna prijatna mlada
ţena) morala da opominje da je ne zadrţavaju i da
saslušaju njene prigodne reĉi pre zakazanog vremena za
sledeće venĉanje (upozorila je i goste da tog dana ne piju
mnogo ako nameravaju da voze kola). Posle toga,
ljubljenje se nastavilo u Šaandaaru, poljupci su im
postepeno bivali i duţi i eksplicitniji, dok gosti, konaĉno,
nisu poĉeli da se osećaju kao osobe koje im se naturaju u
njihovim intimnim trenucima privatnog ţivota, pa su se
tiho izvukli, ostavljajući Hanifa i Mišal da uţivaju u
strasti koja ih je toliko bila obuzela da ĉak nisu ni
primetili kako im prijatelji odlaze; zaboravili su i na
malu grupu dece koja su se skupljala napolju ispred
prozora Šaandaar-kafea da ih gledaju. Ĉamĉa, poslednji
gost koji je odlazio, uĉinio je mladencima uslugu time
što je spustio roletne, na veliko nezadovoljstvo dece; pa
je odšetao dalje rekonstruisanom Visokom ulicom,
osećajući se tako lak na nogama da je u stvari, malo
smeteno, i poskakivao.
Ništa nije veĉito, pomislio je iza zatvorenih oĉiju
negde iznad Male Azije. Moţda je nezadovoljstvo onaj
kontinuum kroz koji se ljudski ţivot kreće, a radost samo
jedan niz kratkih svetlica, ostrvaca na brzoj reci. Ili ako
to nije nezadovoljstvo, onda je bar melanholija... Ova
njegova nutrenja prekide krepko hrkanje iz sedišta. G.
Sisodija je spavao, sa ĉašom za viski u ruci.
Producent je oĉigledno bio »hit« za stjuardese.
Nestašno su trĉkarale oko njegove zaspale liĉnosti,
odvajale ĉašu od njegovih prstiju i premeštale je na neko
bezbedno mesto, pokrivale mu ćebetom donju polovinu
tela i drhtavim glasovima izraţavale svoje divljenje
iznad njegove rashrkane glave: »Zar nije cakan k’o neka
buca-kuca? Gledaj ga samo, pravi mali slatkiš, ĉasna reĉ!
Puslica!« Ĉamĉa se iznenada seti kako su ga one dame iz
visokog bombajskog društva tapkale po glavi u toku onih
malih »soarea« njegove majke, te se borio da zaustavi
suze od iznenaĊenja. Sisodija je zapravo izgledao
malĉice bestidno; bio je skinuo naoĉare pre nego što je
zaspao, a bez njih je imao neki ĉudno razgolićen izgled.
On je Ĉamĉi mnogo liĉio na jedan ogroman Šivin lingam
- na onaj falus, simbol koji se nosi na obredu oboţavanja
hinduistiĉkog boga Šive. Moţda je to objašnjavalo
njegovu popularnost medu damama.
Prelistavajući magazine i novine koje su mu dale
stjuardese, Saladin sluĉajno zapazi da mu je jedan stari
poznanik u nevolji. Hal Valansov preĉišćeni i sanirani
Aliens Show gadno je krahirao u Sjedinjenim Drţavama i
skinut je sa televizijskog programa. A što je još gore,
njegovu reklamnu agenciju i pridruţene kompanije
progutao je neki ameriĉki gigant, i bilo je veliko pitanje
da li se Hal moţe izvući iz te platke, jer je posle pobede
tog prekookeanskog zmaja pognuo glavu. Teško je bilo
ţaliti Valansa, nezaposlenog i spalog na nešto preostalog
kapitala, napuštenog od svoje voljene gĊe Torčer,
prognanog u predvorje pakla rezervisano za pale
miljenike, zajedno sa upropašćenim preduzetnicima-
novatorima u aeronautici, finansijerima-sivim
eminencijama i otpadniĉkim bivšim ministrima; ali
Ĉamĉa, leteći ka oĉevoj samrtnoj postelji, bio je u tako
uzvišenom emocionalnom stanju da je uspešno u svom
grlu izazvao praštajuću knedlu ĉak i za grešnog Hala.
Pored čijeg bilijarskog stola, maglovito se pitao, ona
njegova Bebica sad drţi tak i udara lopte?
 U Indiji, rat izmeĊu muškaraca i ţena nije
pokazivao nijedan znak smirivanja. U listu Indian
Express proĉitao je belešku o najnovijem »samoubistvu
neveste«. Njen muţ, PraĎapati, iščezao i negde se krije.
Na sledećoj strani, roditelji mladih momaka i dalje traţe
a roditelji mladih devojaka ponosno nude neveste
»beliĉaste« koţe. Ĉamĉa se seti ţeninog prijatelja
Bupena Gandija koji je sa velikom gorĉinom i besom
govorio o takvim stvarima. »Kako da optuţujemo druge
zbog predrasuda kad su i naše ruke tako prljave?«
besedio je on. »Mnogi od vas Indijaca u Britaniji govore
o ţrtvama raznih blefera. Dakle: ja nikad nisam bio
lamo, ja ne znam vašu situaciju, ali moje liĉno iskustvo
mi govori da ja nikad nisam mogao da se ugodno osećam
kad me je neko opisivao kao ţrtvu. U klasnom smislu,
oĉigledno, ja to nisam. A kulturološki govoreći, ovde
imamo sve moguće vrste bigoterije, sve one postupke
vezane za tlaĉiteljske grupe. I dok su mnogi Indijci
nesumnjivo potlaĉeni, ja mislim da niko od nas nije
ovlašćen da polaţe pravo na jedan tako sjajan poloţaj.«
»Nevolja sa Bupenovim radikalnim kritikama«,
primetila je Zini, »jeste u tome što reakcionari kao što je
ovaj Salad-baba prosto uţivaju da ih halapljivo gutaju.«
Besneo je i skandal oko naoruţanja; da li je
indijska vlaĊa šljunula lovu posrednicima, u vidu
provizije, pa se zatim sakrila iza lepog paravana? Tu su
velike sume novca potrošene, a poverenje Predsedniku
vlade je oslabilo; ali Ĉamĉu ništa od toga nije moglo da
uznemiri. On je buljio u jednu mutnu fotografiju, na
jednoj od unutrašnjih strana novina, na kojoj su se
nejasno videli neki naduveni oblici, u velikom broju,
kako ih nosi reka. U jednom gradu na severu Indije došlo
je do pokolja muslimana i njihovi leševi su bili pobacani
u vodu, gde su oĉekivali akciju nekog dikensovskog
ĉamdţije Gafera Heksama dvadesetog veka.Bilo je na
stotine naduvenih i smrdljivih tela; ĉinilo mu se da se
smrad diţe i širi sa same te strane novina. A u Kašmiru
je jedan, nekad popularan, glavni sveštenik dobio za
vreme molitve cipele u glavu, kojima su ga gaĊale
rasrĊene grupe islamskih fundamentalista zato što je
»šurovao« sa Kongresom-I. Na sve strane: komunalizam
i sektaška zategnutost: kao da su sami bogovi krenuli u
rat. U veĉitoj borbi izmeĊu lepote i surovosti ovoga
sveta, surovost je svakodnevno napredovala. Sisodijin
glas upade u ove mrzovoljne misli. Producent se bio
probudio i ugledao jezivu fotografiju iz mesta Miruta
koja je buljila u njega sa Ĉamĉinog isturenog avionskog
stoĉiĉa. »Ĉinjenica je«, reĉe on bez svoje uobiĉajene
dobroćudnosti, »da je religijska ve-vera koja ozakonjuje
dup dup duboke i uz-uzvišene ljudske teţnje, danas u
našoj dom-domovini sluškinja najniţih nag nag nagona,
a bobo Bog je kreatura zla.«
POZNATI ISTORIĈARI ODGOVORNI ZA
UBISTVA - naveo vladin predstavnik na konferenciji za
štampu, ali »napredni elementi« odbacili tu analizu.
GRADSKA POLICIJA ZAGAĐENA KOMUNALNIM
AGITATORIMA, protivargumenat nagoveštava.
HINDU-NACIONALISTI POBESNELI I VRŠE
NASILJE. U jednom politiĉkorn ĉasopisu nalazila se
fotografija oglasne table istaknute ispred dţamije Juma
Masjid u Starom Delhiju. Imam, trbušast ĉovek ciniĉnih
oĉiju, koji se skoro svakog jutra moţe naći u svom
»vrtu« - zapravo u jednoj pustolini sa crvenom zemljom
i tucanikom, u senci dţamije, kako broji rupije od
priloga vernika, i od svake novĉanice posebno pravi
svitak, te tako izgleda kao da drţi punu šaku onih
prostih, uvijenih cigareta od krdţe i koji, liĉno, nije bio
tuĊin u komunalistiĉkoj politici - oĉigledno je bio rešen
da onaj uţas u Mirutu okrene na dobro. Ugasimo vatru
pod našim grudima, vapila je tabla. Poklonimo se i
odajmo poštu onima koje policijski meci pretvoriše u
mučenike. A zatim: A vaj! A vaj! A vaj! Probudi se,
Predsedniče vlade! I najzad, poziv na akciju: Krenućemo
u bandh! - i datum tog štrajka u koji će krenuti.
»Teški dani«, nastavljao je Sisodija. »Ovi Del(h)i
Del(h)i delikti zadaju gaga gadne udarce fifi filmu kao i
tele televiziji i privredi.« Zatim se razvedri kad ugleda
stjuardese kako prilaze putnicima. »Poveriću vam da
sam ĉaĉaĉa ĉlan kluba na vis visokom nivou«, reĉe on
veselo da ga ĉuju domaćice aviona. »A vi? Da li treba da
i vavav vama pripremim neko pić pić pićence?«
O, te disocijacije za koje je ljudska svest sposobna,
divio se Saladin sumorno. O, te protivureĉne liĉnosti
koje se meĊusobno guraju i ćuškaju u ovoj našoj vreći od
ţive koţe. Nije nikakvo ĉudo što smo nesposobni da se
dugo usredsredujemo na neku stvar; nije ĉudo ni to što
smo izumeli daljinski upravljaĉ i ureĊaj za skakanje sa
kanala na kanal. Kad bismo te instrumente okrenuli
prema sebi, otkrili bismo više kanala nego što bi ijedan
kablovski ili satelitski moćnik ikad mogao i da sanja... I
sam je primećivao kako mu misli skreću - uprkos tome
što je uporno nastojao da ih usredsredi na svog oca - ka
pitanjima koja su se odnosila na gĊicu Zinat-Zini Vakil.
On joj je unapred poslao telegram, obaveštavajući je o
svom dolasku; da li će ga doĉekati na aerodromu? Šta bi
moglo i šta ne bi moglo da se desi izmeĊu njih? Da li je
on, ostavivši je, ne vrativši joj se i izgubivši vezu sa
njom, jedno vreme - uĉinio onu Neoprostivu Stvar? Da li
se ona - pomisli on uz šok što mu to nije ranije palo na
pamet - udala? Da li je u nekog zaljubljena? Za nekog
vezana? A što se njega tiĉe: šta on stvarno ţeli? Znaću
kad je budem video, pomisli Saladin. Budućnost, ĉak i
kad je ona samo pitanjima obmotano svetlucanje, neće
biti pomraĉena prošlošću; pa ĉak i kad se smrt pribliţava
središtu bine, ţivot nastavlja da se bori za ista prava.
Let je prošao bez ikakve nezgode.
Zinat-Zini Vakil nije ĉekala na aerodromu.
»Hajde, poţurite«, mahnu mu Sisodija. »Moja
koko kola ĉekaju, molim vas dodopustite mi da vas
odbacim.«

Tridesetpet minuta docnije, Saladin Ĉamĉa bio je

na Skandal Pointu, i sa torbom i vrećama za odela stajao
pred kapijom svog detinjstva, gledajući u uvozni video-
kontrolni sistem iznad ulaza. Na visokom zidu oko
imanja, na jednom delu blizu kapije bili su »sprej«-
farbom napisani slogani protiv narkomanije: DO
ĐAVOLA, NE KOD BOGA/ODVEŠĆE TE TVOJA
DROGA./BUDUĆNOST TI JE CRNA, STOGA!
Hrabro, lafe, bodrio je sebe; i, kako je pisalo, zazvonio
je, jednom, dugaĉko, da bi ga dobro ĉuli.

*
 U bujnom vrtu, uznemiren mu pogled pade na panj
oborenog oraha. Sad im verovatno sluţi kao piknik-sto,
pomislio je ogorĉeno. Njegov je otac uvek imao dara za
melodramatiĉne, samosaţaljevajuće gestove, te da on tu
ruĉa, na površini koja nosi u sebi snagu za udaranje
dobrih emocionalnih šljaga - uz, bez sumnje, mnoge
duboke uzdahe izmeĊu velikih zalogaja - sasvim bi liĉilo
na njega. Da li će on i do same svoje smrti da kampuje,
pitao se Saladin. Kakvu li tek sad razmetljivu igru sa
glumatanjem i traţenjem saosećanja od publike izvodi
taj matori kopilan!? Ko god se nalazi u blizini ĉoveka
koji umire, potpuno zavisi od njegove milosti i nemilosti.
Udarci zadati sa samrtne postelje ostavljaju modrice koje
nikad ne prolaze.
Njegova maćeha iziĊe iz mramorne palate ĉoveka
na samrti da Ĉamĉu pozdravi, i to uĉini bez i najmanjeg
nagoveštaja neke zlobe. »Salahudine. Dobro je što si
došao. To će mu podići duh, a on sad baš sa svojim
duhom mora da se bori, jer mu je telo manje-više
propalo.« Bila je moţda šest ili sedam godina mlada
nego što bi sad bila Saladinova majka, ali izvaĊena iz
istog pticolikog kalupa. Njegov krupni, rasprostrivi otac
bio je izvanredno dosledan, bar u tim stvarima. »Koliko
mu je još ostalo?« upita Saladin. Nasrina je bila isto
onako trezvena kao i u svom telegramu. »To moţe da se
desi svaki dan.« Mijelom se bio proširio kroz sve
Ĉangezove »dugaĉke kosti« - rak je bio doneo svoj
sopstveni reĉnik u kuću; tu se više nije govorilo o
rukama i nogama - niti se na taj naĉin mislilo.
Kancerozne ćelije bile su otkrivene i u njegovoj krvi oko
kostiju. »Trebalo je to na vreme otkriti«, reĉe Nasrina, a
Saladin poĉe da oseća moć te stare dame, snagu volje
pomoću koje je ona vladala svojim osećanjima. »On je
upadljivo slabio za ove poslednje dve godine. A ţalio se
i na glavobolju i bolove u kostima, na primer, u
kolenima. Znaš kako ti je to: kod starog ĉoveka za sve
kriviš njegove godine, pa i ne pomišljaš na neku groznu,
podmuklu bolest.« Zaustavila se, osećajući da treba da
obrati paţnju na svoj glas. Kasturba, bivša ajah, beše
izišla da im se pridruţi u vrtu. lspostavilo se da je njen
muţ Valab umro skoro godinu dana ranije, od starosti, u
snu: neţnija smrt od one koja je sad razjedala telo
njegovog poslodavca, zavodnika njegove ţene. Kasturba
je i dalje nosila šarene sarije Nasrine Prve: za danas je
bila izabrala jedan od najvrtoglavijih sa crno-belim
naštampanim op-art dezenom. I ona se srdaĉno
pozdravila sa Saladinom: zagrljaj-poljupci-suze. »A što
se mene tiĉe«, rekla je jecajući, »ja neću prestati da
molim da se desi ĉudo, dok god ima i najmanje daha u
njegovim jadnim plućima.«
Nasrina Druga zagrli Kasturbu; glava svake od njih
poĉivala je na ramenu one druge. Bliskost izmeĊu te dve
ţene bila je spontana i neuprljana srdţbom; kao da je
bliskost smrti sprala sve kavge i ljubomore ţivota. Dve
siare dame tešile su jedna drugu, svaka ublaţavajući bol
onoj drugoj zbog bliskog gubitka najdragocenije stvari:
ljubavi. Ili, pre: voljenog ĉoveka. »Hajde«, Nasrina
najzad reĉe Saladinu. »On treba da te vidi, odmah.«
»Da li on zna?« upita Saladin. Nasrina odgovori
neodreĊeno: »On je inteligentan ĉovek. Stalno pita - kud
ode sva ta krv? Kaţe, postoje samo dve bolesti kod kojih
krv ovako nestaje. Jedna je tuberkuloza.« Ali Saladin je
bio uporan - zar on nikad nije izgovorio tu reĉ? Nasrina
pognu glavu. Tu reĉ nikad nije izgovorio ni Ĉangez niti
iko u njegovom prisustvu. »Pa, treba li on to da zna?«
upita Ĉamĉa. »Zar ĉovek nema prava da se pripremi za
svoju smrt?« I on zapazi kako Nasrinine oĉi jednog
trenutka zasijaše. Ko si ti da nam govoriš šta je naša
duţnost. Ti si sva prava ţrtvovao. Zatim taj sjaj ugasnu, i
dok je sad govorila, glas joj je bio ravan, bezosećajan,
nizak. »Moţda je taĉno to što kaţeš.« Ali Kasturba
zavapi: »Ne! Kako da mu se to kaţe, jadniku? To će mu
slomiti srce.«
Rak je bio zgusnuo Ĉangezovu krv do te mere da
ju je njegovo srce sa najvećim mogućim naporom
pumpalo i stvaralo cirkulaciju. TakoĊe mu je zagadio
krvotok stranim telima, ploĉastim ćelijama bez
hemoglobina, koje su napadale svaku krv koju je dobijao
transfuzijom, iako je bila njegove grupe. Znači, ja čak ni
tako malo ne mogu da mu pomognem, shvatio je Saladin.
Ĉangez bi lako mogao da umre zbog tih uzgrednih
posledica pre nego što ga sam rak dokrajĉi. Kad bi on
umro od raka, njegov kraj bi bio ili zbog zapaljenja pluća
ili prestanka funkcije bubrega; lekari, znajući da nikako
ne mogu da mu pomognu, poslali su ga kući da tu saĉeka
kraj. »Pošto je mijelom sistematska bolest, hemoterapija
i zraĉenje se ne primenjuju«, objašnjavala je Nasrina.
»Jedini lek za to je melfalan koji u nekim sluĉajevima
moţe da produţi ţivot, ĉak i više godina. MeĊutim, rekli
su nam da on spada u kategoriju koja ne reaguje na
melfalan-tablete.« Ali to nije njemu rečeno, Saladinov
unutrašnji glas bio je uporan. A to je greška, greška,
greška. »Ipak se dogodilo ĉudo«, uzviknu Kasturba.
»Doktori su rekli da je to jedan od najbolnijih rakova; ali
tvoj otac nema bolove. Ako se moliš Bogu, onda ti on
ponekad podari milost.« I upravo je zbog tog ćudljivog
odsustva bolova trebalo da proĊe toliko vremena da bi se
utvrdila dijagnoza; rak se bar dve godine širio u
Ĉangezovom telu. »Sad bih morao da ga vidim«, blago
reĉe Saladin, molećivim tonom. Dok su razgovarali u
vrtu, bio je prišao jedan sluga i odneo mu torbu i vreće
sa odelima u kuću; a sad je i on, konaĉno, pošao za
svojim odelima.
Unutrašnjost kuće bila je nepromenjena -
velikodušnost druge Nasrine u poštovanju uspomene na
prvu izgledala je neograniĉena, bar tokom tih dana,
poslednjih dana ţivota njihovog zajedniĉkog supruga na
ovom svetu - sem što je Nasrina II bila doselila svoju
zbirku punjenih ptica (pupavaca i retkih papagaja pod
staklenim zvonima i jednog velikog kraljevskog
pingvina koji je stajao u mermernom holu sa mozaikom,
dok su mu na kljunu vrveli mali crveni mravi) i
zastakljene drvene kutije sa leptirima pribodenim
ĉiodama. Saladin je prolazio pored te šarolike galerije
mrtvih krilaca idući ka radnoj sobi svoga oca - Ĉangez je
zahtevao da mu se isprazni spavaća soba na spratu i
njegov krevet prebaci dole u njegov kutak osamljenosti,
kabinet sa drvenim lamperijama, pun trulećih knjiga,
kako ukućani ne bi morali da ceo dan trĉe gore-dole radi
staranja o njemu - i najzad priĊe vratima smrti.
Rano u svom ţivotu Ĉangez Ĉamĉavala je stekao
zbunjujuću veštinu da spava sa potpuno otvorenim
oĉima, »da uvek budem na oprezu«, kako je voleo da
kaţe. Ali, sad, kad je Saladin tiho ušao u sobu, utisak
koji su stvarale te otvorene sive oĉi, slepo iskolaĉene
prema tavanici, bio je zaista uznemirujući. Saladin je
jednog trenutka pomislio da je stigao prekasno; da je
Ĉangez umro dok je on ćaskao u vrtu. Onda se ĉovek u
postelji nekoliko puta kratko nakašljao, okrenuo glavu i
ispruţio jednu nesigurnu ruku. Saladin je prišao svom
ocu i sagnuo glavu ispod starĉevog illana koji ga je
milovao.

Ljubav prema ocu, probuĊena posle dugih ljutih

decenija, bila je vedro, spokojno i divno osećanje;
obnavljajuća, ţivotvorna stvar, hteo je Saladin da kaţe,
ali nije rekao, jer mu je to zvuĉalo vampirski; kao da on,
isisavanjem tog novog ţivota iz svog oca, tvori u
Ĉangezovom telu mesto za smrt. Ali, iako o tome nije
govorio, Saladin se iz sata u sat osećao sve bliţi mnogim
svojim starim odbaĉenim »ja«, mnogim alternativnim
Saladinima - ili, taĉnije, Salahudinima - koji su se
otcepljivali od njega dok je pravio razliĉite izbore u
ţivotu, ali koji su oĉigledno nastavili da egzistiraju,
moţda u paralelnim svetovima teorije kvanta. Rak je bio
oljuštio Ĉangeza Ĉamĉavalu doslovno do kostiju; obrazi
su mu bili upali u udubljenja lobanje, a pod straţnjicom
je morao da drţi jastuk od sunĊeraste gume zbog atrofije
tkiva. Ali, oljuštio mu je i mane, sve ono što je u njemu
bilo oholo i samovoljno, tiransko i surovo, te se ispod
ljuske ponovo pojavio onaj vragolasti, dragi i blistavi
ĉovek, da ga svi vide. Eh, kam’ da je celog svog ţivota
bio ova osoba, Saladin (kome je poĉeo da se dopada
zvuk njegovog punog, nepoengleţenog imena, prvi put
za dvadeset godina) uhvatio je sebe kako to sad uzalud
priţeljkuje. Baš je bilo bolno naći oca a pri tom nemati
drugog izbora sem da mu kaţeš zbogom.
 Tog jutra, kad se vratio kući, Salahudina
Ĉamĉavalu je otac zamolio da ga obrije. »Ove moje stare
ţene ne znaju dobro da rukuju tom mašinicom.«
Ĉangezu je koţa visila na licu, sva meka i zbrĉkana, a
dlaĉice brade (kad je Saladin praznio elektriĉni aparat za
brijanje) bile su mu kao pepeo. Salahudin nije mogao da
se seti kad je poslednji put ovako dodirivao oĉevo lice,
zateţući mu koţu neţno dok je prelazio zaobljenim
aparatom preko nje, a zatim je milovao da se uveri kako
je sad glatka. Kad je završio, nastavio je da još nekoliko
trenutaka povlaĉi prstima duţ Ĉangezovih obraza.
»Pogle starca«, reĉe Nasrina Kasturbi, kad su ušle u
sobu, »ne moţe da odvoji oĉi od svog sina.« Ĉangez
Ĉamĉavala razvuĉe usne u iscrpljeni osmeh i otkri usta
puna polomljenih zuba sa patrljcima istaĉkanim
kapljicama pljuvaĉke i mrvicama od hleba.
Otac mu je ponovo zaspao, pošto su ga Kasturba i
Nasrina naterale da popije malo vode, i izbuljio oĉi
naviše u — u šta? - On je svojim otvorenim, usnulim
oĉima mogao istovremeno da se zagleda u tri sveta: u
stvarni svet svog kabineta, u svet snoviĊenja, kao i u
onaj onostrani, zagrobni, koji mu se pribliţavao (ili je
bar Saladin u jednom trenutku sanjarenja uhvatio sebe
kako to zamišlja); zatim je sin otišao u Ĉangezovu staru
spavaću sobu da se odmori. Groteskne glave od obojene
terakote kezile su se, sa zidova, dole na njega: rogati
demon; prezrivi Arapin sa sokolom na ramenu; ćelavko s
prevrnutim oĉima i isplaţenim jezikom u paniĉnom
strahu od ogromne crne muve koja mu stoji na obrvi.
Pošto dugo nije mogao da zaspi ispod tih figura - koje je
celog ţivota znao, a i mrzeo, jer je bio poĉeo da ih vidi
kao Ĉangezove portrete - naposletku je prešao u drugu,
neutralnu sobu.
Probudivši se pred veĉe, on ode dole i ispred
Ĉangezove sobe ugleda obe starice kako se dogovaraju
oko pojedinosti u vezi s njegovim lekovima. Osim
melfalan-tableta koje je reĊovno uzimao, bilo mu je
prepisano i mnoštvo lekova u pokušaju da se suzbiju
opasne prateće posledice oboljenja od raka: anemija,
veliko naprezanje srĉanog mišića, i tako dalje. Izosorbid
dinitrat, po dve tablete, ĉetiri puta dnevno; furosemid, po
jednu tabletu, tri puta dnevno; prednisolon, po šest
tableta, dvaput dnevno... »Ja ću to«, reĉe on staricama
kojima laknu. »To je bar jedna stvar koju ja mogu da
uĉinim.« Agarol za njegov zatvor, spironolakton za ko-
će-ti-ga-znati šta, pa onda neki zilorik, alopurinol: i on
se iznenada šašavo seti jednog prikaza antiĉkog teatra u
kojem je engleski kritiĉar Kenit Tajnen zamislio likove
sa mnogosloţnim imenima u Marloovom Tamerlanu
Velikom kao jednu »hordu pilula i ĉudotvornih lekova
koji se meĊusobno kolju i desetkuju«:

Čikaš li me ti to, Barbiturate drski?

Gospon badţo, tvoja baba - stara Nembutal
Upiškila j’ krušku i mrtva je ona sad.
Šljokice-zvezde plakaće za Nembutalom...
Zar to nije više nego hrabro biti kralj
Aureomicine i Formaldehide! –
Zar to nije više nego hrabro biti kralj
I projahati, O, slavno kroz Amfetamin?
 Stvari koje vam sećanje zna da izbljuje! Ali moţda
ovaj farmaceutski Tamerlan i nije bio baš tako loša
eulogija za palog monarha koji je leţao ovde u svom
crvoknjiţnom kabinetu, buljeći u tri sveta. »Hajde, aba«,
veselo je umarširao kod svog baba. »Vreme za
spasavanje tvog ţivota.«
I dalje na svom mestu, na jednoj polici u
Ĉangezovom kabinetu, stajala je izvesna
bakarnomesingana lampa, koja je, navodno, imala moć
da ispunjava ţelje, ali je dosad (jer nikad ne beše
protrljana) bila neisprobana. Sada malo potamnela,
gledala je dole na svog umirućeg vlasnika; a nju je
zapaţao njegov jedini sin; koji je jednog trenutka bio u
velikom iskušenju da je skine sa police, triput protrlja, i
naredi duhu-Ċinu da izvede neku volšebnu ĉaroliju... ali,
Salahudin je ipak pusti da stoji gde je bila. Ovde nije bilo
mesta za Ċine, zloduhe ili demone; duhovima i
fantastiĉnim prikazama pristup je bio zabranjen; mogle
su da ulaze samo pilule nemoćne. »Evo tvog apotekara«,
otpevuši Salahudin, zveckajući boĉicama i budeći svog
oca iz sna. »Lekovi«, Ĉangez napravi deĉju grimasu
gaĊenja. »Ih, bah, uf.«

Te noći, Salahudin je naterao Nasrinu i Kasturbu

da spavaju udobno, u svojim krevetima, dok je on bdeo
nad Ĉangezom sa jednog dušeka na podu. Pošto je uzeo
svoju ponoćnu dozu izosorbida, umirući ĉovek je spavao
tri sata, a zatim je osetio potrebu da ide u toalet.
Salahudin ga je jednostavno podigao na noge, i bio je
zapanjen Ĉangezovom lakoćom. On je uvek bio teţak
ĉovek, ali sad je bio ţivi obrok ćelijama raka koje su
napredovale... u toaletu, Ĉangez odbi svaku pomoć.
»Neće on da ti dopusti da mu pomogneš pri jednoj
stvari«, Kasturba se onomad poţalila sa toplinom u
glasu. »Jer on ti je mnogo stidljiv ĉovek.« Kad se vraćao
ka svom krevetu, lako se oslonio na Salahudinovu ruku i
dustabanlijski vukao noge u svojim starim, iznošenim
kućnim papuĉama, a ona retka preostala kosa štrĉala mu
je na glavi pod komiĉnim uglovima, dok je glavu drţao
pticoliko nagnutu napred, na svom ţgoljavom i krhkom
vratu. Salahudin odjednom poţele da starca podigne na
svoje ruke, da ga ljuljuška i da mu peva neke neţne,
utešne pesme. Umesto toga, on, u ovom
najneprikladnijem trenutku za to, izbrblja svoju molbu za
pomirenje. »Aba, ja sam došao ovamo zato što nisam
ţeleo da ti i ja više budemo u lošim odnosima...« Jebeni
idiote. Nek te Đavo zacrni, budalo sa licem boje pavlake.
I ti to da kaieš usred noći! A ako on dosad nije
naslućivao da umire, onda će mu ovaj tvoj govor pored
njegove samrtničke postelje sigurno ukazati na to.
Ĉangez je nastavljao da vuĉe noge pored njega; i samo
malo jaĉe steţe sina za ruku. »To više nije vaţno«, reĉe
on. »To je zaboravljeno, pa ma šta to bilo.«
Sutradan ujutro, Nasrina i Kasturba su se pojavile
u ĉistim sarijima, delujući odmorno i ţaleći se. »Oka
nismo sklopile noćas, strašno nam je bilo što smo morale
da spavamo tako daleko od njega.« Pale su na Ĉangeza i
tako su ga neţno milovale i mazile, da se Salahudin
osećao kao onda na svadbi Mišal Sufijan, kad mu se
ĉinilo da ljude špijunira u njihovim intimnim trenucima.
Tiho je izišao iz sobe, dok se troje ljubavnika grlilo i
ljubilo plaĉući.
Smrt, ta velika ĉinjenica, plela je svoju volšebnu
mreţu oko kuće na Skandal Pointu. Salahudin se
predavao tom saznanju, kao i svi ostali, pa ĉak i Ĉangez
koji se tog drugog dana osmehivao onim svojim starim
zakrivljenim smeškom, onim koji je govorio Znam ja šta
se dešava, poći ću ja sa njom, i nemojte misliti da
moţete da me obmanjujete. Nasrina i Kasturba su se
predano bavile njime, trĉkarale su oko njega, ĉetkajući
mu kosu, milujući ga i nagovarajući ga da jede i pije.
Jezik mu je debljao u ustima, smetajući mu malo pri
govoru a mnogo pri gutanju; odbijao je da jede sve što je
bilo vlaknasto i ţilavo, pa ĉak i pileće grudi koje je celog
ţivota voleo da jede. Samo kašiku supice, pire od
krompira, zalogajĉić pogaĉice. Hranu za bebe. Kad je
sedeo u krevetu, Salahudin se smeštao iza njega; Ĉangez
se naslanjao na telo svog sina, i tako je jeo.
»Otvorite kuću«, naredio je Ĉangez tog jutra.
»Hoću ovde da gledam neka nasmejana lica, a ne ta vaša
tri smrknuta.« I tako, posle dugog vremena, ljudi poĉeše
da dolaze: i mladi i stari, poluzaboravljeni roĊaci,
roĊake, teĉe, tetke; nekoliko drugara iz starih dana
narodnjaĉkog pokreta, elegantni dţentlmeni-pokeraši sa
sedom kosom i monoklima; nameštenici raznih fondacija
i filantropskih organizacija koje je Ĉangez osnovao pre
mnogo godina; konkurentski proizvoĊaĉi poljoprivrednih
prskalica i veštaĉkog dubriva. Prava vreća puna svega i
svaĉega, pomislio je Salahudin; ali se i divio tome kako
su se svi sjajno ponašali pred ĉovekom na samrti: mladi
su mu intimno priĉali o svom ţivotu, kao da su ga
hrabrili stavom da je ţivot nepobediv, pruţajući mu,
tako, vrednu utehu da je i on ĉlan te velike povorke
ljudske rase - dok su stari evocirali uspomene iz
prošlosti. Te je on tako saznao da ništa nije bilo
zaboravljeno, ništa izgubljeno; da je on, uprkos svim
godinama njegove samonametnute povuĉenosti, i dalje
bio spojen sa svetom. Smrt je tako izvlaĉila na videlo
ono što je u ljudima najbolje; dobro je bilo videti -
shvatio je Salahudin - kako i ovo pokazuje kakva su
ljudska bića: paţljiva, draga, pa Ĉak i otmena. Mi smo
još kadri da se uzdiţemo, pomislio je u sveĉanom
raspoloţenju; uprkos svemu, mi još moţemo da
transcendiramo. Jedna ljupka mlada ţena - Salahudinu
pade na pamet da je ona verovatno njegova nećaka, pa se
postide što joj ne zna ime - slikala je svojim Polaroidom
Ĉangeza u društvu sa njegovim posetiocima, a bolesni
ĉovek je bezmerno uţivao, praveći razne prigodne
grimase, pa i ljubeći mnoge ponuĊene obraze, sa nekim
sjajem u oĉima koji je Salahudin sebi tumaĉio kao
nostalgiju. »Pa ovo je kao na nekom roĊendanu«,
pomislio je. Ili: kao na Finigenovom bdenju. Mrtvac
odbija da legne i dopusti ţivima da se lepo zabavljaju.
»Moramo da mu kaţemo«, zahtevao je Salahudin
kad su posetioci otišli. Nasrina je oborila glavu; i
klimnula njome potvrdno. Kasturba je briznula u plaĉ.
Odluĉili su da mu kaţu sutradan ujutro, pozvavši
prethodno lekara-specijalistu da bi odgovarao na pitanja
koja bi Ĉangez mogao da postavi. Specijalista, po imenu
Panikar (Panikkar, ime koje bi Englezi pogrešno
izgovarali, uz kikotanje, pomislio je Salahudin, kao i ono
muslimansko Fakhar), stigao je u deset, blistajući od
samouvaţavanja. »Trebalo bi da mu ja to kaţem«, reĉe
on, uzimajući vlast u svoje ruke. »Većina pacijenata se
stidi da pokaţe strah pred voljenim ukućanima.«
»Đavola ćete vi da mu kaţete!« reĉe Salahudin sa
ţestinom koja ovoga trţe i jako iznenadi. »Pa, u tom
sluĉaju«, Panikar sleţe ramenima, kao spremajući se da
ide; što je rešilo stvar u njegovu korist, jer sada Nasrina i
Kasturba saleteše Salahudina: »Nemojte da se svaĊate« -
»Molim te«. Salahudin, pobeĊen, sprovede doktora u
oĉevu sobu i zalupi vrata za njim.

»Ja imam rak«, Ĉangez Ĉamĉavala reĉe Nasrini,

Kasturbi i Salahudinu kad je Panikar otišao. Govorio je
razgovetno, izgovarajući tu reĉ s prkosnom, preteranom
paţnjom. »I mnogo je uzeo maha. Nisam iznenaĊen.
Panikaru sam kazao: ,Pa ja sam vam to već prvog dana
rekao. Kud bi inaĉe sva ona krv mogla da ode?‘« - Izvan
kabineta, Kasturba reĉe Salahudinu: »Kad si ti došao,
njemu su oĉi zablistale. A tek juĉe, sa svim onim
ljudima, kako je bio srećan. Ali sad mu je pogled ugašen.
On sad neće da se bori.«
Tog dana, po podne, Salahudin se našao sam pored
svog oca dok su se dve ţene malo odmarale. Otkrio je da
je - uprkos svojoj ranijoj odluĉnosti da se sve iznese na
videlo i izgovori ona reĉ - sada smeten i neodreĊen, i da
ne zna kako da razgovara sa ocem. Ali Ĉangez je imao
nešto da kaţe.
»Ţelim da znaš«, reĉe on svom sinu, »da ja nemam
nikakav problem zbog ove stvari. Ĉovek mora od neĉeg
da umre, i ovo nije onako kao što bi bilo kad bih umirao
mlad. Ja nemam iluzija; znam da posle ovoga neću
nikuda otići. To je kraj. I to je o-kej. Jedina stvar koje se
plašim jeste bol, jer kad ĉoveka nešto boli, on izgubi
svoje dostojanstvo. Ne bih voleo da mi se to desi.«
Najpre svim srcem ponovo zavoliš svog oca, pa onda
naučiš i da mu se diviš. »Lekari kaţu da ti spadaš u one
najreĊe sluĉajeve, jedan u milion«, odgovori mu on
iskreno. »Izgleda da si zato pošteĊen bolova.« Na ovo se
u Ĉangezu nešto opusti, a Saladin shvati koliko je stari
bio uplašen i koliko mu je bilo potrebno da mu se to
kaţe... »Basta«, mrzovoljno reĉe Ĉangez Ĉamĉavala.
»Onda sam spreman. A, uzgred, da ti kaţem: najzad
dobijaš lampu.«
Sat kasnije poĉeo mu je proliv: retko, crno
curkanje. Nasrina je, sva oĉajna, nekoliko puta pozivala
telefonom Odeljenje hitne pomoći bolnice »Briĉ Kendi«
ali Panikar nije bio tamo. »Odmah prestanite da mu
dajete agarol«, naredio je deţurni lekar i umesto toga
preporuĉio imodijum. To nije pomagalo. U sedam uveĉe,
rizik od dehidracije bivao je sve veći, a Ĉangez je postao
suviše slab da bi mogao da sedi u krevetu radi uzimanja
hrane. On zapravo više nije osećao potrebu za jelom, ali
Kasturba je uspela da mu kašikom unese u usta nekoliko
kapi retkog griza u mleku s pasiranom kajsijom. »O-ho-
ho«, izusti on ironiĉno, uz svoj krivi osmeh.
Zaspao je, ali do jedan po ponoći morao je tri puta
da ustaje i da se vraća u krevet. »Tako vam boga«, vikao
je Salahudin u slušalicu, »dajte mi onda Panikarov kućni
broj telefona.« Ali to je bilo protiv bolniĉkih propisa.
»Morate sami da procenite«, reĉe deţurna lekarka, »kad
je vreme da ga dopremimo ovamo.« Kuĉka, reĉe u sebi
SalahuĊin Ĉamĉavala. »Mnogo vam hvala.«
Oko tri sata, Ĉangez je bio toliko slab da ga je
Salahudin manje-više nosio do toaleta. »Isterajte kola iz
garaţe«, viknu on na Nasrinu i Kasturbu. »Idemo u
bolnicu. Smesta.« Dokaz o Ĉangezovom padu bilo je to
što je on sad prvi i poslednji put dopustio sinu da mu
pomogne u toaletu. »Crno govno je loša stvar«, reĉe on
dašćući, i gušeći se skoro. Pluća su mu bila straviĉno
zapušena; dah mu je podsećao na mehuriće koji se
probijaju kroz lepak. »Neki rak je spor, ali ja mislim da
je ovaj vrlo brz. Sve crnje i gore, i sve brţe.« A
Salahudin, apostol istine, izgovori utešne laţi: Ne brini,
aba. Biće ti dobro. Ĉangez Ĉamĉavala zatrese glavom.
»Ja odlazim, sine«, reĉe on. Grudi poĉeše da mu se
nadimaju; Salahudin brzo zgrabi jedan plastiĉni bokal i
podmetnu ga pod Ĉangezova usta. Umirući ĉovek
povrati više od pola litra sluzi pomešane sa krvlju: a
posle toga bio je nemoćan i da govori. Salahudin je ovog
puta stvarno morao da ga nosi - do zadnjeg sedišta
»mercedesa«, gde je sedeo izmeĊu Nasrine i Kasturbe,
dok je Salahudin najvećom brzinom vozio ka bolnici
»Briĉ Kendi«, koja se nalazila pola milje dalje na drumu.
»Je l’ da otvorim prozor, aba?« upita on jednog trenutka,
a Ĉangez odmahnu glavom i promrmlja: »Ne«. Mnogo
kasnije, Salahudin je shvatio da je to bila poslednja reĉ
njegovog oca.
Odeljenje hitne pomoći. Stopala u trku, bolniĉarke
i bolniĉari, invalidska kolica, Ĉangeza istovaruju na
krevet, zavese. Jedan mlad lekar radi ono što je moralo
da se radi, veoma brzo ali bez utiska da se ţuri. On mi je
simpatičan, pomisli Salahudin. Zatim ga lekar pogleda
pravo u oĉi i reĉe: »Ne verujem da će se izvući.« Kao
udarac pesnicom u stomak. Salahudin uvide da se drţao
jalove nade, oni će ga srediti i mi ćemo ga odvesti kući;
ali ovo nije »to«, te je njegova trenutna reakcija na
doktorove reĉi bio bes. Vi ste sad mehaničar. Nemojte mi
reći da kola ne mogu da krenu; popravite tu prokletu
stvar. Ĉangez se oĉigledno davio u sopstvenim plućima.
»Ne ide ovako sa grudnim košem - ova kurta mu je do
guše zakopĉana; moţemo li...« Cepajte je. Radite sve što
morate. Kapljanje, pip-pip...pip - na ekranu, slabljenje
otkucaja srca, bespomoćnost. Mladi lekar mrmlja:
»Bogami, još malo, i...« na što Salahudin uĉini jednu
grubu stvar. Okrete se Nasrini i Kasturbi i reĉe im:
»Brzo doĊite. DoĊite ovamo i recite mu zbogom.« - »Šta
to znaĉi, zaboga!« prasnu lekar... ţene nisu plakale, ali
priĊoše Ĉangezu i svaka ga uze za jednu ruku. Salahudin
je crveneo od stida. On nikad neće saznati da li je njegov
otac ĉuo tu smrtnu presudu koja je kanula sa usana
njegovog sina.
Salahudin sad naĊe bolje reĉi: vraćao mu se njegov
stari jezik, urdu muslimanski, posle duge potisnutosti.
Svi smo pored tebe, aba. Svi te mnogo volimo. Ĉangez
nije mogao da govori, ali to je bio - zar nije? - da, mora
da je bio - jedan mali znak prepoznavanja: kao da je
klimnuo glavom. On me je čuo. A zatim Ĉangez
Ĉamĉavala iznenada napusti svoje lice; još je bio ţiv, ali
beše otišao na neku drugu stranu, okrenuo se
unutarnjosti, da pogleda u nešto što bi se tamo moglo
videti. On me uči kako se umire, pomisli Salahudin. On
ne skreće svoj pogled, već gleda smrt pravo u lice.
Nijednog trenutka, dok je umirao, Ĉangez Ĉamĉavala
nije izgovorio ime Boţije.
»Molim vas«, reĉe lekar, »idite sad dalje od zavese
i pustite nas da radimo svoj posao.« Salahudin povuĉe
dve ţene nekoliko koraka dalje; a sad, kad je zavesa
skrila Ĉangeza od njihovih oĉiju, one zaplakaše. »On se
zakleo da me nikad neće ostaviti«, jecala je Nasrina,
njeno gvozdeno savlaĊivanje konaĉno je bilo slomljeno,
»a ipak je otišao.« Salahudin priĊe zavesi i proviri kroz
pukotinu; i vide kako u telo njegovog oca pumpaju
struju, dok se na ekranu monitora naglo pojavljivala
jedna zelena zupĉasta linija pulsa; vide kako lekar i
sestre udaraju po grudima njegovog oca; vide poraz.
Poslednja stvar koju je ugledao na licu svog oca,
pred sam kraj intervencije medicinske ekipe i
beskorisnih napora, bio je blesak tako dubokog straha da
je Salahudin osetio jezu do samih kostiju. Šta li je to otac
video? Šta li je to bilo što ga je ĉekalo, što nas sve ĉeka, i
ulilo toliki strah u oĉi jednog hrabrog ĉoveka? - I sad,
pošto je sve bilo završeno, on se vrati i stade pored
Ĉangezovog kreveta; i vide da su krajevi usana njegovog
oca izvijeni naviše, u osmeh.
On pomilova te drage mu obraze. Danas ga nisam
obrijao. Umro je sa strnjikom na licu. O, kako mu je to
lice već bilo hladno; ali mozak, mozak je zadrţao nešto
topline. Nabili su mu vatu u nozdrve. Ali šta ako je to
bila greška? Šta ako on ţeli da diše? Nasrina Ĉamĉavala
je stajala pored njega. »Hajde da ti oca vratimo kući.«

Ĉangeza Ĉamĉavalu su vratili kući mrtvaĉkim

kolima, poloţenog na aluminijumsku ploĉu na podu,
izmeĊu dve ţene koje su ga volele, dok ih je Salahudin
pratio u »mercedesu«. Ljudi iz kola uneli su ga u njegov
kabinet i tu ostavili da poĉiva; Nasrina je ukljuĉila er-
kondišner na najjaĉe. Bila je to, uostalom, smrt u
tropskom delu sveta, a i sunce je trebalo ubrzo da
izgreje.
Šta li je on to video? - neprestano je Salahudin
mislio o tome. Zašto onaj strah? I otkud onaj poslednji
osmeh?
Svet je ponovo dolazio. Teĉe, tetke, roĊake, roĊaci,
prijatelji uzeše stvar u svoje ruke, pripremajući sve što je
bilo potrebno. Nasrina i Kasturba sedele su na belim
ĉaršavima prostrtim preko poda sobe u kojoj su, jednom
davno, Saladin i Zini posetili onu neman, Ĉangeza; ţene
su sedele zajedno sa njih dve i oplakivale umrlog, a
mnoge meĊu njima su i stalno recitovale prigodnu
versku »kalmu«, uz pomoć brojanica. Salahudina je to
nerviralo; ali nije imao snage da im kaţe da prestanu. -
Onda je došao i mula i sašio Ĉangezov mrtvaĉki pokrov,
te je sad bilo vreme da se telo okupa; i mada se tu
nalazilo dosta muškaraca koji su mogli da to obave i bez
njegove pomoći, Salahudin im se nametnu. Ako on moţe
da gleda njegovoj smrti u oči, onda to mogu i ja. - I dok
su mu oca kupali, okretali su mu telo ĉas na ovu ĉas na
onu stranu, po mulinim komandama; a kad mu je
ugledao mokro telo, puno modrica, i oţiljak od operacije
slepog creva, dugaĉak i mrk, Salahudin se setio onog
jedinog drugog puta u svom ţivotu kad je svog fiziĉki
stidljivog oca video golog: Salahudin je tada imao devet
godina i greškom je ušao u kupatilo gde se Ĉangez
tuširao, te je prizor oĉevog penisa za njega bio šok koji
nikad nije zaboravio. Taj debeli, zgureni organ, kao neka
batina. O, koja snaga u tome; i ništavnost njegovog
sopstvenog... »Neće da mu se zatvore oĉi«, ţalio se
mula. »To je trebalo ranije da uĉinite.« Bio je to jedan
zdepast, pragmatiĉan badţa, taj mula sa bradom bez
brkova. On se prema mrtvom telu odnosio kao prema
nekoj najobiĉnijoj stvari, kojoj je potrebno pranje kao
automobilu, ili prozoru ili ĉiniji. »Ti si iz Londona? Iz
samog Londona? - Ţiveo sam ja tamo mnogo godina.
Bio sam vratar u hotelu ,Kleridţ‘.« Oh? Stvarno? Baš
zanimljivo. Taj je ĉovek ţeleo da s njim ćaska! Salahudin
je bio zapanjen. Pa ovo je moj otac, zar ti to ne shvataš?
»A ova odeća«, upita mula, pokazujući na Ĉangezovu
poslednju kurta-pidţamu, onu koju su mu u bolnici
razderali na grudima radi lakše manipulacije. »Da li vam
treba?« Ne, ne. Uzmite je. Molim. »Baš ljubazno.
Hvala.« Krpice od crnog platna nabili su u Ĉangezova
usta i zavukli mu ih ispod oĉnih kapaka. »Ovo platno je
bilo u Meki«, reĉe mula. Vadite ga! »Ne razumem. To je
sveta tkanina.« Jeste li me čuli: vadite, vadite! »Nek se
Bog smiluje duši tvojoj!«
I onda:
Odar, posut cvećem, kao kolevka neke ogromne
bebe.
Telo, umotano u beli ĉaršav, a svuda po njemu
strugotine od sandalovog drveta, da lepo miriše.
Još cveća, i jedan zelen prekrivaĉ sa zlatom
vezenim stihovima iz Kurana.
Mrtvaĉki automobil, sa odrom u njemu, ĉeka
dozvolu udovica da bi krenuo.
Poslednji oproštaji, od ţena.
Groblje. Muški oplakivaĉi zaleću se da podignu
odar na svoja ramena a jedan svom teţinom hrupi na
Salahudinovu nogu i odvaljuje mu parĉe nokta na
noţnom prstu.
 MeĊu oplakivaĉima jedan odaljeni stari Ĉangezov
prijatelj, tu je uprkos zapaljenju oba plućna krila; i drugi
jedan stari gospodin, on plaĉe, suza mu suzu stiţe, a i
sam će već koliko sutra umreti; i još mnogi drugi razni
ljudi, hodajući zapisi o ţivotu jednog mrtvog ĉoveka.
Grob. Salahudin silazi u raku, stoji na njenom
kraju gde će leţati glava, a grobar na drugom, gde će
leţati noge mrtvaca. Ĉangeza Ĉamĉavalu spuštaju u
raku. Glava moga oca, svom teţinom, u mojim rukama.
Spustio sam je na zemlju; da tu počiva.
Svet je - neko je napisao - mesto ĉiju realnost
dokazujemo našim umiranjem u njemu.

Ĉekala ga je da se vrati sa groblja: ona - bakarno-

mesingana lampa, njegovo obnovljeno nasledstvo. On
uĊe u Ĉangezov kabinet i zatvori vrata. Pored kreveta, na
podu, leţale su njegove stare papuĉe: postao je, kao što
je i predskazao, »jedan par ispraţnjenih cipela«. Na
posteljini se još video otisak tela njegovog oca; soba je
bila ispunjena teškim mirisima: sandalovog drveta,
kamfora, karanfilića. On skide lampu sa police i sede za
Ĉangezov pisaći sto. Izvadivši iz dţepa maramicu,
ţivahno protrlja lampu: jedanput, dvaput, triput.
Odmah se sva svetla upališe.
U sobu uĊe Zinat-Zini Vakil.
»O boţe, izvini, moţda si ti ţeleo da se sva ugase,
ali sa ovim spuštenim roletnama ovde je baš bilo
sumorno.« Mašući rukama, govoreći glasno svojim
divnim kreketavim glasom, upletene kose - najzad
jednom - u debelu kiku do struka, stajala je tu ona,
njegov i samo njegov duh-Ċin. »Toliko mi je krivo što
nisam došla ranije, jer sam baš htela da te povredim, i
zamisli koji sam trenutak izabrala, ali nema veze,
kenjatoru samozadovoljni - ipak mi je drago što te vidim,
siroĉe jedno, gusanu bez roditelja.«
Bila je ista, kao uvek, ogrezla u ţivot do guše,
baveći se jednom kombinacijom povremenih predavanja
o umetnosti, koja je drţala na univerzitetu, svoje
lekarske prakse i politiĉkih aktivnosti. »Bila sam u onoj
prokletoj bolnici kad si ti tamo došao, je l’ znaš? Baš
sam tamo bila, ali pojma nisam imala o tvom tati sve dok
se cela ta stvar nije okonĉala, pa ni onda nisam došla da
te zagrlim, baš sam kuĉka, je l’ da? - ali ako ti sad hoćeš
da me izbaciš, nema ljutnje.« Ona je bila velikodušna
ţena, velikodušnija od svih koje je znao. Znaćeš kad je
budeš video, tako je obećao sebi, i to se pokazalo kao
istina. »Ja te volim«, ĉuo je sebe kako joj to kaţe,
zaustavljajući je zahuktalu na njenom koloseku. »O-kej,
neću te drţati za reĉ«, izjavi ona, najzad; izgledala je
veoma zadovoljno. »Ravnoteţa tvoje svesti oĉigledno je
poremećena. Srećan si što nisi u jednoj od naših velikih
javnih bolnica; oni tamo ludake smeštaju pored narkosa,
a u tim odeljenjima je tako veliki promet droga da jadne
šizike završavaju sa lošim navikama. - Uostalom, ako mi
to budeš rekao i posle četrdeset dana, ĉuvaj se, jer ću to,
onda, moţda i ozbiljno da shvatim. A sad bi to kod tebe
moglo da bude neko oboljenje.«
Neporaţenom (a, izgledalo je, i nevezanom)
Salahudinu, Zinin ponovni ulazak u njegov ţivot
završavao je proces obnavljanja, regeneracije, što je
predstavljalo krajnje zaĉuĊujući i paradoksalan produkt
fatalne bolesti njegovog oca. Njegov stari engleski naĉin
ţivota sa svojim bizarnostima i zloćudnostima - sada mu
je izgledao veoma dalek od njega, pa ĉak i stran, kao i
njegovo potkušeno pozorišno ime. »Bilo ti je krajnje
vreme«, sloţi se Zini kad joj je rekao da se vratio svom
pravom imenu, Salahudin. »Sad, konaĉno, moţeš
prestati da se baviš glumom.« Da, to je liĉilo na poĉetak
jedne nove faze, u kojoj će mu svet biti solidan i realan, i
u kojem krupna figura jednog roditelja više neće stajati
izmeĊu njega i neminovnosti groba. Ţivot siroĉeta, kao
što je bio Muhamedov; kao svaĉiji. Ţivot osvetljen
jednom ĉudnom smrti koja zraĉi, koja nastavlja da sija
pred njegovim duhovnim okom, kao neka vrsta ĉarobne
lampe.
Ja tako moram da mislim na sebe, kao da ću odsad
neprestano ţiveti u prvom trenutku budućnosti, odluĉio
je nekoliko dana kasnije, u Zininom stanu, u uliĉici
Sofija Koledţ, dok se u njenom krevetu oporavljao od
obostranog oduševljenja tokom ljubavnih aktivnosti uz
veliku halapljivost i rad zubića. (Ona ga je bila stidljivo
pozvala kući, kao da je skidala veo posle dugog
skrivanja iza njega.) Ali nije baš tako lako otresti se
istorije; on je ipak ţiveo u sadašnjem trenutku prošlosti,
a njegov stari ţivot se spremao da ga ponovo zapljusne
sa svih strana, i da upotpuni svoj završni ĉin.

Postao je svestan toga da je on sad bogat ĉovek. Po

odredbama Ĉangezovog testamenta, ogromno bogatstvo
pokojnog industrijskog i finansijskog moćnika i bezbroj
unosnih poslovnih interesa imali su da budu pod
nadzorom eminentnih staratelja, a prihodi da se dele na
tri ravne ĉasti, izmeĊu Ĉangezove druge ţene Nasrine,
Kasturbe, koju je u tom dokumentu pomenuo kao »u
svakom istinskom pogledu, moje treće«, i njegovog sina,
Salahudina. MeĊutim, posle smrti tih dveju ţena,
starateljstvo moţe da prestane kad to Salahudin bude
hteo: ukratko, on je naslednik cele mase. »Pod
uslovom«, Ĉangez Ĉamĉavala je nestašno uglavio, »da
taj lupeţ prihvati moj poklon koji je ranije prezrivo
odbio, tj. rekviriranu školsku zgradu koja se nalazi u
Solanu, Himaćal Pradeš.« Ĉangez je mogao da poseĉe
onaj orah, ali nikad nije ni pomislio da Salahudina
iskljuĉi iz svog amaneta. - MeĊutim, kuće u Pali Hilu i
Skandal Pointu bile su izuzete iz svih odredbi. Prva je
odmah prešla u vlasništvo Nasrine Ĉamĉavale; a druga
je, takoĊe sa neposrednim dejstvom, pripala samo
Kasturbi-bai, koja je brzo objavila da tu staru kuću
prodaje zavodu za razvoj grada. To imanje je vredelo
više desetina miliona rupija, ali Kasturba je bila potpuno
nesentimentalna prema nepokretnom imanju. Salahudin
se ţestoko bunio protiv toga, ali ona ga je nemilosrdno
nokautirala. »Ja sam ceo svoj vek provela ovde«,
obavestila ga je. »I zato o tome mogu samo ja da
odluĉujem.« Nasrina Ĉamĉavala bila je potpuno
ravnodušna, ne mareći za sudbinu stare kuće. »Jedan
uspon više, jedan komad starog Bombaja manje«, i
slegla je ramenima. »Kakva je tu razlika? Gradovi se
menjaju.« Ona se već pripremala da se preseli natrag u
Pali Hil, skidajući kutije sa svojim leptirima sa zidova i
skupljajući svoje punjene ptice iz hola. »Ma, pusti«,
rekla mu je Zini Vakil. »Ti ionako ne bi mogao da ţiviš
u tom muzeju.«
Ona je svakako bila u pravu; tek što je bio odluĉio
da se okrene budućnosti, poĉeo je da gluvari okolo i da
ţali za krajem svog detinjstva. »Idem da se naĊem s
Dţordţom i Bupenom, sećaš ih se«, rekla mu je. »Sto i ti
ne bi pošao sa mnom? Ti moraš da poĉneš da se šaltuješ
u grad.« Dţordţ Miranda je upravo bio završio jedan
dokumentarni film o komunalizmu za koji je intervjuisao
Hinduse i muslimane svih boja. Fundamentalisti obeju
religija smesta su našli razloge za zabranu prikazivanja
tog filma, i, mada su bombajski sudovi odbili taj zahtev,
sluĉaj je otišao na Vrhovni sud. Dţordţ, sa još većom
bradom, proreĊenijom kosom i pupaviji nego ranije,
koliko se Salahudin sećao, pio je rum u šljokarnici Dobi
Talao i svojim pesimistiĉkim pesnicama udarao po stolu.
»Taj ti je Vrhovni sud stekao onu šah-banovsku slavu«,
vikao je, aludirajući na taj zloglasni sluĉaj u kojem je,
pod pritiskom islamskih ekstremista, Sud presudio da je
plaćanje alimentacije suprotno volji Alaha, te je tako
zakone Indije uĉinio reakcionarnijim od, na primer, onih
pakistanskih. »Prema tome, ja nemam mnogo nade.
Ţalostivno je uvrtao voštane krajeve svojih brkova.
Njegova nova cura, jedna visoka i mršava Bengalka s
potkresanom kosom koja je Salahudina malo podsećala
na Mišal Sufijan, izabra ovaj trenutak da napadne
Bupena Gandija što je objavio zbirku pesama o svojoj
poseti »gradiću sa hramovima« Gagarija u planinama
Zapadnih Gata. Te pesme je kritikovala hinduistiĉka
desnica; jedan eminentan juţnoindijski profesor
obznanio je da je Bupen »izgubio pravo da se naziva
indijskim pesnikom«, ali po mišljenju te mlade ţene,
Švatilehe, Bupen je bio zaveden religijom u opasnu
dvosmislenost. Ozbiljnom Bupenu se seda kosa
razmahivala a okruglo lice mu je blistalo, dok se branio.
»Ja tu kaţem da su bogovi od kamena koji se odvaljuje
sa planina jedina ţetva Gagarija. Govorim o krdima
legendi sa svetim kravljim klepetušama koje im zvekeću
dok pasu na obroncima bregova. Te slike nisu
dvosmislene.« Švatileha nije bila uverena u to. »Naš
poloţaj, danas, mora da se opisuje kristalno jasno. Sve
metafore mogu pogrešno da se tumaĉe.« Ponudila je
svoju teoriju. Društvo je orkestrirano onim što je ona
nazivala velikim naracijama: istorijom, ekonomikom,
etikom. U Indiji, razvoj korumpiranog i zatvorenog
drţavnog aparata »iskljuĉio je narodne mase iz etiĉkog
projekta«. Kao posledica toga, mase su zadovoljenje
svoje potrebe za etikom potraţile i našle u onoj
najstarijoj od svih naracija, to jest, u religijskoj veri. »Ali
tim naracijama manipulišu teokratija i razni politiĉki
elementi na jedan potpuno retrogradan naĉin.« A Bupen
reĉe: »Ne moţemo osporiti sveprisutnost vere. Ako
svojim pisanjem tu veru unapred osudujemo da je na
neki naĉin obmana ili laţ, nismo li mi onda krivi zbog
elitizma, zbog toga što masama namećemo svoj pogled
na svet?« Švatileha je bila puna prezira. »U Indiji se
danas konfrontiraju dve borbene linije«, uzviknu ona.
»Svetovno protiv religijskog, svetlost protiv mraka.
Bolje bi ti bilo da vidiš na kojoj si strani.«
Bupen ljutito ustade da ide. Zini ga je smirivala:
»Mi ne moţemo podneti raskole. Nas ĉeka planiranje.«
On ponovo sede, a Švatileha ga poljubi u obraz. »Izvini«
reĉe mu. »Mnogo sam fakultetski obrazovana, tako mi
Dţordţ uvek kaţe. Meni se, u stvari, sviĊaju tvoje
pesme. Ja sam samo raspravljala jedan sluĉaj.« A Bupen,
umekšan, napravi gest kao da hoće da je udari po nosu; i
kriza proĊe.
Oni su se sastali, Salahudin je sad shvatio, da
diskutuju o svom uĉešću u jednoj znaĉajnoj politiĉkoj
demonstraciji: u obrazovanju jednog ljudskog lanca koji
treba da se proteţe od »Indijske kapije« pa sve do
najudaljenijih severnih predgraĊa grada, u znak podrške
»nacionalnoj integraciji«.
Komunistiĉka partija Indije (marksista) bila je
nedavno organizovala upravo jedan takav ljudski lanac u
Kerali, i to sa velikim uspehom. »Ali«, Dţordţ Miranda
primeti, »to će ovde, u Bombaju, da bude potpuno
drukĉija stvar. U Kerali je KP(m) na vlasti. A ovde, sa
ovim barabama što vlaĊaju gradom, moţemo oĉekivati
sve vrste maltretiranja - od policijske opstrukcije pa do
gadnih napada rulje na delove lanca, naroĉito kad bude
prolazio, kao što će i morati, kroz Senine tvrĊave, u
Mazagaonu, i tako dalje.« Ali i pored tih opasnosti,
objasnila je Zini Salahudinu, takve javne demonstracije
su bitna stvar. Dok su nasilja u gradu sve ĉešća - onaj
pokolj u Mirutu bio je samo najnovija nesreća u ĉitavom
nizu zlikovaĉkih incidenata - nuţno je da se silama
dezintegracije ne dopusti da rade šta hoće. »Moramo
pokazati da i suprotne sile deluju.« Salahudin je bio malo
ošamućen od brzine kojom mu je ţivot, ponovo, bio
poĉeo da se menja. Zar to ja učestvujem u jednom
dogaĎaju KP(m)?! Čuda nikad neće prestati da se
dešavaju; mora biti da sam stvarno zaljubljen.
Kad su rešili sva pitanja - koliko će prijatelja svako
od njih moći da povede sa sobom, gde će se sakupiti, šta
treba poneti od hrane, pića i pribora za prvu pomoć -
opustili su se, popili onaj jeftini mrki rum i neobavezno
ćaskali; i tada Salahudin prvi put ĉu glasine o ĉudnom
ponašanju filmskog stara, Dţibrila Farište, koje su bile
poĉele da kolaju po gradu, i oseti kako ga njegov stari
ţivot ubode kao skriveni trn; ĉu kako mu prošlost, kao
zvuk trube iz daljine, odzvanja u ušima.

Ovaj Dţibril Farišta, koji se vratio u Bombaj da

pokupi konce svoje filmske karijere, nije bio, po opštem
mišljenju, onaj stari, neodoljivi Dţibril. »Badţa je,
izgleda, sav rašrafljen i na dobrom putu da izvrši
samoubistvo«, izjavi Dţordţ Miranda koji je znao sve
filmadţijske traĉeve. »Ko zna zašto? Kaţu da je zbog
neke nesrećne ljubavi malĉice poremetio pameću.«
Salahudin je drţao jezik za zubima, ali je osećao da mu
lice gori. Eli Koun je, posle poţara u Brikholu, odbila da
primi Dţibrila natrag. U onoj stvari opraštanja za grehe,
razmišljao je Salahudin, niko se nije setio da se
posavetuje sa potpuno neduţnom i veoma povreĊenom
Alelujom; mi smo njen ţivot, još jednom, pretvorili u
periferiju našeg. Nije čudo što ona još skače od besa. U
njihovom poslednjem i nešto nategnutom razgovoru
preko telefona, Dţibril je rekao Salahudinu da se vraća u
Bombaj »u nadi da više nikad neću morati da je vidim -
ni nju ni tebe - a, vala, ni ovaj prokleti, hladni grad, u
onom što mi je još ostalo od ţivota«. A sad je on bio tu,
i, po svemu sudeći, ponovo brodolomnik koji je ovog
puta naleteo na hridi svoje otadţbine. »On pravi neke
grozne filmove«, nastavi Dţordţ. »Ali sad je morao da u
njih ulaţe svoju lovu. Posle dva ĉabriranja, producenti su
pobegli glavom bez obzira. A ako mu i ovaj hovi potone,
on će bankrotirati, propašće, načisto.« Dţibril je sada
snimao modernu verziju ranije filmovane priĉe iz
velikog epa Ramajana, u kojoj su junaci i junakinje kod
njega postali pokvareni i zli, umesto moralno ĉisti i
nepodloţni grehu. Kod njega je Rama bludnik i pijanica
a Sita lakoumna ţenska; dok je Ravana, kralj-demon,
opisan kao dostojanstven i ĉestit ĉovek. »Ravanu igra
Dţibril«, objasni Dţordţ obuzet uţasom. »Izgleda kao
da on svesno pokušava da se definitivno konfrontira sa
verskim sektašima - znajući dobro da ne moţe da ih
pobedi - da bi ga oni razbili u param-parĉad.« Nekoliko
glumaca koji su u tom filmu dobili uloge već je okrenulo
leĊa kameri i napustilo snimanje, a neki su dali i jezive
intervjue u kojima optuţuju Dţibrila za »bogohuljenje«,
»satanizam« i druge prestupe. Njegova poslednja
švalerka, Pimpl Bilimorija, pojavila se na naslovnoj
strani Cine-Blitz-a, sa izjavom: »Bilo je to nešto kao
ljubljenje s Đavolom.« Dţibrilov stari problem pakleno
smrdljivog daha iz usta.
Njegovo ĉudno ponašanje izazivalo je više zlih
jezika nego njegov izbor tema za film. »U neke dane on
je sušta ljubaznost i vedrina«, reĉe Dţordţ. »A u druge,
dolazi na posao kao gospod bog svemogući i stvarno
traţi od ljudi da pred njim padaju na kolena. Ja, liĉno, ne
verujem da će taj film biti završen sve dotle dok, i
ukoliko, on ne sredi svoje duševno zdravlje koje je, ja to
stvarno osećam, poremećeno. Prvo ona njegova bolest,
pa ona eksplozija aviona, i sad ta njegova nesrećna
ljubav: shvatate ĉovekov problem.« A bilo je i gorih
glasina: Dţibrilova poreska afera nalazila se pod
istragom; posetili su ga i policijski inspektori da mu
postave pitanja u vezi sa smrti Rehe Merĉant, a Rehin
muţ, kralj kuglagera, zapretio je »da će tom kopilanu sve
koske polomiti«, te je Dţibril nekoliko dana morao da se
kreće u pratnji svojih telohranitelja kad god se koristio
liftom u zgradi Everest Vilaz; a što je bilo od svega
najgore, ĉula su se govorkanja i o tome da on noću
posećuje gradsku ĉetvrt sa crvenim lampama gde je,
kako je natuknuto, ĉesto zalazio u izvesne »ustanove« na
zloglasnom drumu Foras, sve dok ga »mame« nisu
izbacile zato što je ozleĊivao ţene. »Kaţu da su neke od
njih zadobile i teške povrede«, reĉe Dţordţ. »I da je
morao da šljune veliku lovu da bi se to zataškalo. Ne
znam. Svet svašta priĉa. A onoj Pimpl, svakako, odmah
je skoĉila numera. Čovek koji mrzi ţene. Ona od svega
toga pravi sebi imidţ zvezde - fatalne ţene filma. Ali
kod Farište stvarno ima neĉeg mnogo grešnog. Ĉujem da
ga ti poznaješ«, završi Dţordţ, gledajući Salahudina,
koji buknu.
»Ne tako dobro. Samo zbog one avionske nesreće
i, sliĉno.« Bio je zbunjen. Izgledalo je da Dţibril nije
uspeo da pobegne od svojih unutarnjih demona. On,
Salahudin, beše verovao - naivno, sad se to pokazalo - da
su dogaĊaji u brikholskom poţaru, kad mu je Dţibril
spasao ţivot, na neki naĉin obojicu oĉistili, isterali iz
njih one Ċavole da izgore u onoj proţdirućoj vatri; da je,
u stvari, ljubav pokazala svoju humanizujuću moć,
veliku kao i moć mrţnje; da ljude vrlina moţe da
preobraţava isto kao i porok. Ali ništa nije veĉito;
nijedno izleĉenje, izgleĊa, nije potpuno.
»Filmska industrija je puna šizika«, Švatileha je
govorila Dţordţu. »Pogledaj samo sebe, mister.« Ali
Bupen se uozbilji. »Ja sam Dţibrila uvek video kao
pozitivnu silu«, reĉe on. »Glumac iz jedne manjine koji
igra uloge likova iz mnogih religija, i svi ga prihvataju.
Ako je on pao u nemilost, to je rĊav znak.«
Dva dana kasnije, Salahudin Ĉamĉa proĉita u
nedeljnim novinama da je jedan meĊunarodni tim
planinara, na svom putu da se popne na Skriveni vrh,
stigao u Bombaj; a kad vide da se u tom timu nalazi i
ĉuvena »Kraljica Everesta«, gĊica Aleluja Koun, imao je
ĉudan osećaj da je progonjen, neko ĉuvstvo da senke
njegove uobrazilje izlaze u svet stvarnosti, da sudbina
stiĉe sporu, fatalnu logiku sna. »Sad znam šta je utvara«,
pomisli on. »Nezavršen posao, eto šta je.«

Elina prisutnost u Bombaju poĉela je, tokom

sledeća dva dana, da ga sve više opseda. Svest ga je
nagonila da neke stvari dovodi u ĉudne meĊusobne veze;
na primer, oĉigledan oporavak Elinih stopala sa
prekidom njenih ljubavnih odnosa sa Dţibrilom: kao da
je on nju sakatio svojom ljubomornom ljubavlju.
Salahudinova racionalna svest je znala da je njen
problem sa ravnim tabanima u stvari prethodio njenoj
vezi sa Dţibrilom, ali bilo ga je obuzelo neko ĉudno
sanjalaĉko raspoloţenje, te je izgleda bio neprobojan za
logiku. Sta je ona stvarno radila ovde? Zašto je u stvari
došla? Postajao je uveren da je tu, negde, po strani,
pohranjen ĉekao neki strašan udes.
Zini, zauzeta svojim lekarskim poslovima,
predavanjima u koledţu i radom na organizovanju
demonstracije ljudskim lancem, nije, trenutno, imala
vremena za Salahudina i njegova morbidna raspoloţenja,
pa je u njegovom introvertnom ćutanju pogrešno videla
izraz sumnji - zbog njegovog povratka u Bombaj, zbog
njegovog uvlaĉenja u politiĉku aktivnost one vrste koja
mu je uvek bila odvratna, a i zbog nje same. Da bi
sakrila svoj strah, ona mu se obrati u formi lekcije. »Ako
si ozbiljno mislio da se otarasiš svog tuĊinstva, Salad-
baba, onda nemoj umesto toga da propadaš u neku vrstu
podruma pakla bez temelja. Vaţi? Svi smo ovde.
Stojimo licem okrenuti prema tebi. Ovog bi puta stvarno
trebalo da pokušaš da se kao odrastao ĉovek upoznaš sa
ovom sredinom. Pokušaj da prigrliš ovaj grad, ovakav
kakav on jeste, a ne tamo neke svoje uspomene iz
detinjstva zbog kojih si i setan i bolan. Privuci ga k sebi.
Taj stvarno postojeći grad. Shvati njegove mane kao
svoje. Postani njegovo biće; pripadaj.« On klimnu
glavom, odsutno; a ona, misleći da se on sprema da je
ponovo ostavi, besno izlete iz kuće, što njega ostavi u
stanju krajnje zbunjenosti.
Da li da pozove Eli telefonom? Da li joj je Dţibril
priĉao o onim glasovima?
Da li bi trebalo da pokuša da se vidi sa Dţibrliom?
Nešto je na putu da se dogodi, upozoravao ga je
njegov unutrašnji glas. I to će se dogoditi, a ti ne moţeš
ništa učiniti da tu prokletu stvar sprečiš. O, da: to je
nešto loše.

*
 I to se dogodilo na dan demonstracije, koja je,
uprkos svim procenama, predstavljala priliĉno lep uspeh.
Ĉulo se da je došlo do nekoliko sitnijih ĉarki u okrugu
Mazagaon, ali, uopšte uzevši, dogaĊaj je mirno protekao.
Posmatraĉi KPI(m) izveštavali su o jednom
neprekinutom lancu od Ijudi i ţena koji su se drţali za
ruke s kraja na kraj grada, a Salahudin, koji je stajao
izmeĊu Zini i Bupena na drumu Muhamad Ali, nije
mogao da ospori snagu tog prizora. Mnogi ljudi u lancu
su plakali. Naredbu da se svi uhvate za ruke dali su
organizatori - istaknuta meĊu njima bila je Švatileha,
koja je stajala u jednom »dţipu« u pokretu, sa
megafonom u ruci - taĉno u osam ujutro; jedan sat
kasnije, kad je buĉna i haotiĉna saobraćajna guţva
dostigla vrhunac, gomila sveta je poĉela da se rastura.
MeĊutim, uprkos ĉinjenici da su hiljade graĊana
uĉestvovale u dogaĊaju, uprkos miroljubivoj prirodi i
pozitivnoj poruci, formiranje ljudskog lanca nije
prenosila Durdaršan televizija niti je o njemu bilo reĉi u
njenim vestima. A ni Sveindijski Radio nije emitovao
nikakav izveštaj o tome. Većina listova
(subvencioniranih od vlade) takoĊe nije pomenula
dogaĊaj... samo su jedan dnevni list na engleskom jeziku
i jedne nedeljne novine objavili beleške o ljudskom
lancu; i to je bilo sve. Zini, sećajući se odnosa prema
lancu u Kerali, previĊala je to prigušujuće ćutanje, kako
je rekla Salahudinu dok su se pešice vraćali kući. »To je
jedan komunistiĉki šou«, objašnjavala je. »Prema tome,
ovo je, zvaniĉno, jedan nedogaĊaj.«
Šta su to šĉepali oni krupni naslovi u veĉernjim
novinama?
 Šta li je to vrištalo na ĉitaoce tako velikim masnim
slovima sa naslovne strane, dok za vest o ljudskom lancu
nije bilo dopušteno više od jednog šapata »petitom«?
KRALJICA EVERESTA I FILMSKl MOGUL
STRADALI
DVOSTRUKA TRAGEDIJA NA MALABAR HILU
DŢIBRIL FARIŠTA NESTAO
NOVE ŢRTVE PROKLETSTVA EVEREST VILAZA
Telo uglednog filmskog producenta, S. S. Sisodije
našla je kućna pomoćnica kako leţi na tepihu nasred
dnevne sobe u apartmanu slavnog glumca g. Dţibrila
Farište, sa probodenim srcem. GĊica Aieluja Koun, pri
onom što se veruje da je »povezani incident«, poginula
je survavši se sa krova oblakodera, sa kojeg je pre dve
godine gĊa Reha Merĉant bacila svoju decu i sama
skoĉila dole na beton.
Jutarnje novine bile su manje dvosmislene u
pogledu Farištine najnovije uloge. FARIŠTA POD
SUMNJOM NESTAO.
»Ja se vraćam u Skandal Point«, reĉe Salahudin
Zini, koja, pogrešno tumaĉeći ovo njegovo povlaĉenje u
unutrašnju komoru duha, planu. »Mister, bolje bi ti bilo
da se jednom odluĉiš.« Odlazeći nije znao kako da je
razuveri; kako da joj objasni svoje nadvlaĊujuće
osećanje krivice, osećanje odgovornosti: kako da joj
kaţe da su ta ubistva bila crno cveće niklo iz semena
koje on beše davno posejao? »Samo mi je potrebno da
razmislim«, reĉe slabim glasom, potvrĊujući njene
sumnje. »Samo dan, dva.«
 »Salad-baba«, reĉe mu ona oporo. »Moram da ti to
kaţem, ĉoveĉe. Sjajno si tempirao stvar.«

Uveĉe tog dana, posle njegovog uĉestvovanja u

ljudskom lancu, Salahudin Ĉamĉavala je gledao kroz
prozor svoje spavaće sobe iz detinjstva u noćne šare
Arabijskog mora, kad je Kasturba ţurno zakucala na
njegova vrata. »Jedan ĉovek ţeli da vas vidi«, reĉe ona
gotovo šišteći, oĉigledno uplašena. Salahudin nije nikog
video da prolazi kroz kapiju. »Ušao je kroz ulaz za
poslugu«, odgovori mu Kasturba na njegovo ispitivanje.
»I, baba, ĉujte, to je onaj Dţibril. Dţibril Farišta, o kome
piše u novinama da...« glas joj se prekide i ona poĉe
razdraţeno da gricka nokte na levoj ruci.
»Gde je on?«
»Šta sam mogla, bilo me je strah«, zavapi
Kasturba. »Pustila sam ga u... kabinet vašeg oca, on,
samo, ĉeka tamo. Al’ moţda bi bilo bolje da vi ne idete
kod njega. Je 1’ da pozovem policiju? O, Boţe, kakva
nevolja!«
Ne. Ne zovi. Idem da vidim šta hoće.
Dţibril je sedeo na Ĉangezovom krevetu i u
rukama drţao staru lampu. Nosio je prljavu belu kurtu-
pidţamu i izgledao kao ĉovek koji je loše spavao. Oĉi su
mu bile van fokusa, ugašene, mrtve. »Tupadţijo«, reĉe
on umorno, pokazujući mu sa lampom u ruci u pravcu
jedne fotelje. »Osećaj se kao kod kuće.«
 »Ti strašno izgledaš«, usudi se Salahudin da mu
kaţe, što kod ovog drugog izazva neki odsutan, ciniĉan,
neuobiĉajen osmeh. »Sedi i kušuj, Tupadţijo«, reĉe
Dţibril Farišta. »Došao sam da ti ispriĉam jednu priĉu.«
Znači, to si ti bio, shvatio je Salahudin. Ti si to
stvarno učinio: ubio si oboje. Ali Dţibril je već ţmurio;
onda je sastavio vrhove svojih prstiju i poĉeo da priĉa
svoju priĉu - koja je takoĊe bila kraj mnogih priĉa -
ovako:

Kan ma kan
Fi qadim azzaman

I bilo je i nije bilo tako u vreme koje

zaboravi svako
Pa, u svakom sluĉaju tako nekako
Nisam siguran jer kad su došli u posetu ja nisam
bio ja nikako to uopšte nisam bio ja neki
dani su teški kako da ti kaţem na šta bolest liĉi
na nešto ovako ali nisam siguran
Uvek jedan deo mene stoji napolju vrišti nemoj
molim te nemoj ali to ništa ne vredi znaš kad ta
bolest doĊe
Ja sam anĊeo bogom prokleti anĊeo od boga
ali ovih dana to ti je osvetniĉki anĊeo
Dţibril osvetnik uvek osveta zašto
Nisam siguran da je nešto ovako da je
zloĉin ljudski
 Naroĉito ţene ali ne iskljuĉivo ljudi moraju
da plaćaju
Tako nešto
I tako je on nju doveo ništa loše nije
mislio sad ja to znam on je samo hteo da nas dvoje
budemo zajedno kaka kaka kak o ne vidite reĉe on
da vas oh oh ona nije prešla ni go go go
govora o tome a vi ste reĉe on još lulu ludi za
njom to svi znaju a on je samo ţeleo da ona
i ja budemo budemo
Ali ja sam ĉuo stihove
Shvataš li Tupadţijo
stihove
Jabuka rumena a torta ţuta tra la la kruta
Ljubiĉica plava a runolist rutav seti me se
kad budem mrtav mrtav mrtav
Tu vrstu stvari
Nisam mogao da ih isteram iz svoje ćupe a ona
se pred mojim oĉima promenila nazivao sam je
svakako kurvo i tome sliĉno a on, znao sam ja sve
o njemu
Sisodija kurvar ima muda odnekuda ja sam
znao šta su njih dvoje hteli da rade
Smeju mi se u mojoj roĊenoj kući tako
nešto
Volim buter volim tost
Stihovi Tupadţijo šta ti misliš ko sastavi te
proklete stvari
 I tako ja prizvah dole gnev Boţiji uperih svoj
prst njega pogodih pravo u srce ali ona kuĉka
pomislih kuĉka hladna ko led
Stoji i ĉeka samo ĉeka a onda ne znam nisam
siguran nismo bili sami
Tako nekako
Reha je bila tamo lebdela je na svom ćilimu
ti se sećaš nje Tupadţijo
Sećaš se Rehe na ćilimu video si je kad
smo padali a osim nje još jedna osoba neki šašav
badţa škotski tip u suknjici
Nisam mu uhvatio ime
Ona ih je videla ili ih nije videla nisam
siguran samo je stajala tamo
To je bila Rehina ideja odvedi je gore na
terasu na vrh Everesta ti si već jednom bila tamo
jedini put je nizbrdo dole
Ja sad uperim prst na nju odemo gore
Nisam je ja gurnuo
Reha je nju gurnula
Ne bih je ja gurnuo
Tupadţijo
Shvati me Tupadţijo
Pakleno krvavo
Voleo sam ja tu devojku.

*
 Salahudin je razmišljao o tome kako je Sisodija, sa
svojim izvanrednim darom za srećne sluĉajne susrete
(Dţibril uskaĉe u londonski saobraćaj, sam Salahudin
paniĉi pred otvorenim vratima aviona, a sad, izgleda, i
Aleluja Koun u holu svog hotela) najzad, ipak, sluĉajno
naleteo na smrt; a razmišljao je i o Eli, padaĉu sa manje
sreće od njega, koja je (umesto svog toliko dugo
ţeljenog solo-uspona na Everest) ostvarila to sramotno
fatalno spuštanje - i o tome kako će on sad umreti zbog
svojih stihova, ali nije bio u stanju da tu smrtnu presudu
smatra za nepravdu.
Zaĉu se kucanje na vratima. Otvorite, molim.
Policija. Kasturba ih je ipak pozvala.
Dţibril skide poklopac sa ĉarobne lampe Ĉangeza
Ĉamĉavale i pusti ga da zveckajući padne na pod.
On je bio sakrio revolver u nju, shvati Salahudin.
»Pazite!« uzviknu on. »Ovde je jedan naoruţan ĉovek.«
Kucanje prestade, a sad Dţibril protrlja rukom bok
ĉarobne lampe: jedanput, dvaput i treći put.
Revolver iskoĉi i naĊe se u njegovoj drugoj ruci.
I pojavi se jedan stravičan duh-Ďin monstruoznog
rasta, seti se Salahudin. »Kakvu ţelju imaš? Ja sam rob
onoga ko drţi ovu lampu.« Kako oruţje ograniĉava
ĉoveka, pomisli Salahudin, osećajući se ĉudno odvojen
od zbivanja. - Kao Dţibril kad ga bolest spopadne. - Da,
zaista; oruţje je granica najuţa. - Jer kako je izbor sad
bio mali: Dţibril naoruţan čovek a on nenaoruţan; o,
kako se svemir skupio! Pravi duhovi-Ċini iz one davne
starine imali su moć da otvaraju dveri Beskonaĉnog, da
sve stvari ĉine mogućim, da sva ĉudesa budu ostvarljiva;
u poreĊenju s tim, kako je samo bio banalan ovaj
moderni vampir, ovaj degradirani potomak moćnih
predaka, ovaj slabašni rob lampe dvadesetog veka!
»Ja sam ti davno rekao«, tiho izusti Dţibril Farišta,
»da ako pomislim da me bolest neće nikad ostaviti na
miru, da će se uvek vraćati, neću biti u stanju da je
podnosim.«
I zatim vrlo brzo, pre nego što je Salahudin i
prstom mogao da makne, Dţibril zavuĉe cev revolvera u
svoja usta; i povuĉe oroz; i postade slobodan.

Stajao je kraj prozora svog detinjstva i gledao

napolje na Arabijsko more. Mesec je bio skoro pun;
meseĉina se protezala od stena Skandal Pointa pa sve
tamo dalje do dalekog horizonta, i stvarala iluziju
srebrne staze, kao razdeljak na sjajnoj morskoj kosi, kao
drum što vodi ka zemljama ĉudnovatim. Odmahnuo je
glavom; nije više mogao da veruje u bajke. Detinjstvo
beše prošlo, a pogled sa ovog prozora nije bio ništa
drugo do jedan stari i sentimentalni eho. Do Ċavola s
tim! Neka doĊu buldoţeri. Ako staro odbija da umre,
mlado se neće roditi.
»Hajde, poţuri«, zaĉu on glas Zinat-Zini Vakil
pored svog ramena. Izgledalo je da je on uprkos svojim
rĊavim delima, svojoj slabosti, krivici - uprkos svojoj
ljudskoj prirodi - dobijao sad još jednu šansu. Nije bilo
objašnjenja za ĉovekovu sreću u ţivotu, to je bilo jasno.
Sreća je, prosto, bila tu, i hvatala ga za lakat. »Idemo
kod mene«, ponudi Zini. »Šta ćemo, kog Ċavola, ovde?«
»Idem«, on joj odgovori i okrete se od onog
prizora napolju.
1
Allat – boginja (Allah – bog) kod muslimana, pre
Muhameda. – Prim. prev.
2
Gibreel – Dţibril, Gabrijel, Gavril, Gavrilo. – Prim.
prev.
3
queues - engl., redovi u kojima se stoji za hranu ili
bioskopske karte. - Prim. prev.
4
Purana - vrsta staroindijskih epsko-didaktiĉkih
knjiţevnih dela koja sadrţe mitološke priĉe o stvaranju,
propasti i obnovi sveta, podvige bogova i junaka, propise
o verskim obiĉajima i praznovanjima, odeljke o pravima
i duţnostima pojedinih kasta, filozofska razmatranja itd.
- Prim. prev.
5
Boginje iz perioda mnogoboţaĉkog islama. - Prim.
prev.
6
Aluzija na »poslovnog ĉoveka« Muhameda, pre nego
što je postao prorok. - Prim. prev.
7
Engl. izgovor koji podseća na ime Muhamed, mada te
dve (ovde spojene) ovako napisane reĉi postoje u engl.
jeziku i, grubo prevedene, znaĉe »skovana grimasa«. -
Prim. prev.
8
Mahaund - arhaiĉni naziv za Muhameda; arapski:
Muhammad (hvaljeni, slavljeni, dostojan slave); škotski:
Satana, od pobrkane asocijacije na Muhameda kao
»laţnog proroka«. - Prim. prev.
9
William the Conqueror - Vilijem Osvajaĉ. - Prim prev.
10
Egipatski sultan (1174-1193), osvojio Jerusalim;
suprotstavljao se krstašima. - Prim. prev.
11
Mogul, car Hindustana. - Prim. prev.
12
Muzika ili Harmonija sfera, po Platonu i
pitagorejcima: nebeska muzika koja nastaje kretanjem
nebeskih tela u vasioni. - Prim. prev.
13
Mujezin (ar. miezin) - hodţa koji sa munare poziva
verne na molitvu. Prim. prev.

14
Swadeshi (svadeši) - u Indiji, politiĉka akcija
bojkotovanja strane robe i podsticanja domaće
proizvodnje. - Prim. prev.
15
Urdu - jezik muslimana u Indiji. - Prim. prev.
16
Završni, smrtni udarac. - Prim. prev.
17
Engl. gl. izveden iz imena dr Tomasa Boudlera, koji je
1818. objavio jedno pročišćeno izdanje Šekspirovih dela,
s namerom da iz njih ukloni sve ono što »vreĊa«. - Prim.
prev.

18
Pakistanci u Engleskoj. - Prim. prev.
19
Grčki - debeo, odebljao; a pahidermi - debelokošci,
slonovi, svinje i dr. -Prim. prev.
20
Samoubistvo. - Prim. prev.
21
yoni - (sans.) u Hindu-mitologiji, falusni simbol
oboţavanja vrhovne ţenske stvaralaĉke sile prirode. -
Prim. prev.
22
Toussaint L'Ouverture, Pierre Dominique (1743-
1803), haićanski crnac, oslobodilac i general. - Prim.
prev.