predmet: Matematička analiza 2

KRIVOLINIJSKI INTEGRAL

Primeri parametrizacije krive

Parametarski oblik jednačine krive: x = x(t), y = y(t), t ∈ [α, β].

1. Odrediti parametarski oblik jednačine duži AB zadate sa: y = 2x + 1, 0 ≤ x ≤ 1.

I Rešenje: Parametarski oblik jednačine duži AB je x = t, y = 2t + 1, t ∈ [0, 1].
II Rešenje: Jednačinu duži AB možemo zapisati u parametarskom obliku i na sledeći način:
x = t + 1, y = 2t + 3, t ∈ [−1, 0].
III Rešenje: Jednačinu duži AB možemo zapisati u parametarskom obliku i na sledeći način:
t−1
y = t, x = , t ∈ [1, 3].
2
2. Odrediti parametarski oblik jednačine kružnice k : (x − x0 )2 + (y − y0 )2 = r2 .
Rešenje: Parametarski oblik jednačine kružnice k je: x = x0 + r · cos t, y = y0 + r · sin t, t ∈ [0, 2π].

Krivolinijski integral I vrste

ˆ
1. Izračunati (xy + y 2 ) dl, gde je L rub trougla sa temenima A(−1, −1), B(1, 1) i C(−3, 1).
L

Rešenje: Kriva L je unija 3 duži, L = AB ∪ BC ∪ CA.

Odavde
ˆ sledi da ˆje ˆ ˆ
(xy +y 2 ) dl = (xy +y 2 ) dl + (xy +y 2 ) dl + (xy +y 2 ) dl.
L AB BC CA
Ako je parametrizacija duži AB,

AB = {(x(t), y(t)) ∈ R2 : x(t) = t, y(t) = t, t ∈ [−1, 1]}

onda je x0 (t) = 1 i y 0 (t) = 1. Prema tome

ˆ ˆ1 √ ˆ 2
1
√ t3 1
 √ √
2 2 2
p 2 2 4 2
(xy + y ) dl = (t + t ) 12 + 12 dt = 2 2 t dt = 2 2  = (1 − (−1)) = .
3 −1 3 3
AB −1 −1

Ako je parametrizacija duži BC, BC = {(x(t), y(t)) ∈ R2 : x(t) = t, y(t) = 1, t ∈ [−3, 1]}, onda je
x0 (t) = 1, y 0 (t) = 0. Stoga,

ˆ ˆ1 ˆ1  2 1  
p t 1 9
(xy + y 2 ) dl =

2 2
(t + 1) 1 + 0 dt = (t + 1) dt = +t  = +1−
 −3 =0
2 −3 2 2
BC −3 −3
 Ako duž CA parametrizujemo na sledeći način,
CA = {(x(t), y(t)) ∈ R2 : x(t) = t, y(t) = −t − 2, t ∈ [−3, −1], onda je x0 (t) = 1, y 0 (t) = −1. Stoga,
ˆ ˆ−1 √ √ ˆ
−1
√ ˆ
−1
2 2 2 2
(xy + y ) dl = (t(−t − 2) + (−t − 2) ) 2 dt = 2 (−t − 2t + t + 4t + 4) dt = 2 (2t + 4) dt
CA −3 −3 −3
−1
√ √
 2
t 
= 2 2 + 4t  = 2(1 − 4 − (9 − 12)) = 0
2 −3

ˆ √ √
2 4 2 4 2
Konačno, imamo (xy + y ) dl = +0+0= .
3 3
L
ˆ
2. Izračunati x dl, gde je L rub oblasti ograničene sa y = x + 1, y = 1 − x2 i x-osom.
L
Rešenje: Zadata kriva L je unija tri krive L = L1 ∪ L2 ∪ L3

ˆ ˆ ˆ ˆ
Odavde sledi da je x dl = x dl + x dl + x dl.
L L1 L2 L3

Parametrizacijom krive L1 = {(x(t), y(t)) ∈ R2 : x(t) = t, y(t) = 0, t ∈ [−1, 1]}, gde je x0 (t) =
1, y 0 (t) = 0, dobija se
ˆ ˆ1 p ˆ1 2 1

t 1 1
x dl = t 12 + 02 dt = t dt =  = − = 0.
2 −1 2 2
L1 −1 −1

Ako krivu L2 parametrizujemo na sledeći način L2 = {(x(t), y(t)) ∈ R2 : x(t) = t, y(t) = 1 − t2 , t ∈

[0, 1]}, pri čemu je x0 (t) = 1, y 0 (t) = −2t, dobija se
ˆ ˆ1 p    √
 = ··· = 1 5 5 − 1
 integral rešavamo smenom  
2
x dl = t 1 + 4t dt = 
s = 1 + 4t2  12
L2 0

Krivu L3 parametrizujemo na sledeći način L3 = {(x(t), y(t)) ∈ R2 : x(t) = t, y(t) = t + 1, t ∈

[−1, 0]}, pri čemu je x0 (t) = 1 i y 0 (t) = 1, i dobijamo
ˆ ˆ0 √ √ t2 0
 √
2
x dl = t 2 dt = 2  = −
 .
2 −1 2
L3 −1

ˆ √ √
5 5−1−6 2
Konačno, imamo da je x dl = .
12
L
 Dužina luka krive

3. Izračunati dužinu luka kružnice x2 + y 2 = 4 u prvom kvadrantu.

Rešenje:

Ako krivu L parametrizujemo na sledeći način h πi

L = {(x(t), y(t)) ∈ R2 : x(t) = 2 cos t, y(t) = 2 sin t, t ∈ 0, }, onda je x0 (t) = −2 sin t, y 0 (t) =
2
2 cos t. Prema tome

π π π π
ˆ ˆ2 p ˆ2 p ˆ2 √ ˆ2 π
2 2 2 2
∆l = dl = (−2 sin t) + (2 cos t) dt = 4 sin t + 4 cos t dt = 4 dt = 2 dt = 2 t|02
L 0 0 0 0
π
= 2 = π.
2
√ !
3 3
4. Izračunati dužinu kraćeg luka kružnice x2 + y 2 = 2x izmedu tačaka A(0, 0) i B , .
2 2
Rešenje: Zadata kriva L je deo kružnice čija je jednačina (x − 1)2 + y 2 = 1.

2
h π i parametrizovati na sledeći način L = {(x(t), y(t)) ∈ R : x(t) = 1 + cos t, y(t) =
Krivu možemo
sin t, t ∈ , π }, pri čemu je x0 (t) = − sin t, y 0 (t) = cos t. Dužinu luka krive računamo na sledeći
3
način
ˆ ˆπ p ˆπ
2π
∆l = dl = (− sin t)2 + (cos t)2 dt = 1 dt = t|ππ = .
3 3
L π π
3 3
 Krivolinijski integral II vrste
ˆ
1. Izračunati x dy, gde je L pozitivno orijentisan rub trougla sa temenima A(2, 0), B(0, 2) i C(0, 0).
L
Rešenje:

Kriva L je unija tri duži,

L = AB ∪ BC ∪ CA

odakle je
ˆ ˆ ˆ ˆ
x dy = x dy + x dy + x dy
L AB BC CA

Duž AB parametrizujemo na sledeći način AB = {(x(t), y(t)) ∈ R2 : x(t) = t, y(t) = −t + 2, t ∈

←−−
[0, 2]. Stoga je

ˆ ˆ0 0
t2 
x dy = t · (−1) dt = −  = 2.
2 2
AB 2

←−−
Duž BC parametrizujemo na sledeći način BC = {(x(t), y(t)) ∈ R2 : x(t) = 0, y(t) = t, t ∈ [0, 2]}.
Stoga je

ˆ ˆ0
x dy = 0 · 1 dt = 0.
BC 2

Duž CA parametrizujemo na sledeći način CA = {(x(t), y(t)) ∈ R2 : x(t) = t, y(t) = 0, t ∈ [0, 2]}.
Stoga je

ˆ ˆ2
x dy = t · 0 dt = 0.
CA 0

ˆ
Zaključujemo, x dy = 0 + 2 + 0 = 2.
L
ˆ
2. Izračunati integral (y + 3) dx + (2x − 1) dy duž krive L = {(x, y) ∈ R2 : y = 1 − x2 , 0 ≤ x ≤ 1}
L
orijentisane od tačke A(1, 0) do tačke B(0, 1).
 Rešenje:

Ako krivu parametrizujemo na sledeći način

←−−
L = {(x(t), y(t)) ∈ R2 : x(t) = t, y(t) = 1−t2 , t ∈ [0, 1]},
onda je x0 (t) = 1, y 0 (t) = −2t.

ˆ ˆ0 ˆ0
2
(y + 3) dx + (2x − 1) dy = ((1 − t + 3) · 1 + (2t − 1)(−2t)) dt = (4 − 5t2 + 2t) dt
L 1 1
0
t3 t2 
  
5 10
= 4t − 5 + 2 =0− 4− +1 =− .
3 2 1  3 3
ˆ
3. Izračunati y dx − x dy duž krive L = {(x, y) ∈ R2 : x2 + y 2 = 4y, y ≥ 2} orijentisane od tačke
L
A(2, 2) do tačke B(−2, 2).
Rešenje: Kriva L je deo kružnice x2 + (y − 2)2 = 22 .

Parametrizacijom krive L = {(x(t), y(t)) ∈ R2 : x(t) = 2 cos t, y(t) = 2 + 2 sin t, t ∈ [0, π]}, dobija se
x0 (t) = −2 sin t i y 0 (t) = 2 cos t. Vrednost traženog integrala je
ˆ ˆπ ˆπ
y dx − x dy = ((2 + 2 sin t) · (−2 sin t) − (2 cos t) · 2 cos t) dt = (−4 sin t − 4 sin2 t − 4 cos2 t) dt
L 0 0
ˆπ
= (−4 sin t − 4) dt = (4 cos t − 4t)|π0 = 4 cos π − 4π − (4 cos 0 − 0) = −8 − 4π.
0
ˆ
4. Izračunati integral dx + y dy duž pozitivno orijentisane krive L = {(x, y) ∈ R2 : y = 0, 0 ≤ x ≤
√ L √ √
2} ∪ {(x, y) ∈ R2 : x2 + y 2 = 2, 1 ≤ x ≤ 2, y ≥ 0} ∪ {(x, y) ∈ R2 : y = x, 0 ≤ x ≤ 1}.
Rešenje: Kriva L je unija tri krive L = L1 ∪ L2 ∪ L3 .

ˆ ˆ ˆ ˆ
dx + y dy = dx + y dy + dx + y dy + dx + y dy
L L1 L2 L3
Krivu L1 možemo parametrizovati na sledeći način √
L1 = {(x(t), y(t)) ∈ R2 : x(t) = t, y(t) = 0, t ∈ [0, 2], pri čemu je x0 (t) = 1, y 0 (t) = 0. Stoga,
√ √
ˆ ˆ2 ˆ2 √
dx + y dy = (1 · 1 + 0 · 0) dt = 1 dt = 2.
L1 0 0

Krivu L2 parametrizujemo na sledeći način

√ √ h πi
L2 = {(x(t), y(t)) ∈ R2 : x(t) = 2 cos t, y(t) = 2 sin t, t ∈ 0, }, pri čemu je x0 (t) =
√ √ 4
− 2 sin t, y 0 (t) = 2 cos t. Prema tome
π π
ˆ ˆ4 √ √ √ ˆ √
4

dx + y dy = (1 · (− 2 sin t) + 2 sin t · 2 cos t) dt = (− 2 sin t + sin 2t) dt

L2 0 0
√
√ π 1 π √ 2 √ 1 3 √
= 2 cos t|04 − cos 2t|04 = 2 − 2 − · (−1) = − 2.
2 2 2 2
√ ←−−
Parametrizujmo krivu L3 na sledeći način L3 = {(x(t), y(t)) ∈ R2 : x(t) = t, y(t) = t, t ∈ [0, 1]},
1
pri čemu je x0 (t) = 1, y 0 (t) = √ . Tada je
2 t

ˆ ˆ0 √ ˆ0
1 1 3 3
dx + y dy = (1 + t · √ ) dt = (1 + ) dt = t|01 = − .
2 t 2 2 2
L3 1 1

ˆ √ 3 √ 3
Konačno, dx + y dy = 2+ − 2 − = 0.
2 2
L
 Nezavisnost integracije od putanje
ˆ
5. Odrediti realan parametar a tako da integral ay dx + 3x dy ne zavisi od putanje integracije.
L(AB)
Zatim, izračunati integral od tačke A(−3, −1) do tačke B(1, 3)

(a) duž krive L = {(x, y) ∈ R2 : y = −1, −3 ≤ x ≤ 1} ∪ {(x, y) ∈ R2 : x = 1, −1 ≤ y ≤ 3};

(b) duž krive L, gde je L je duž koja spaja tačke A i B;
(c) pomoću totalnog diferencijala.

Rešenje: Neka je P = ay i Q = 3x. Tada je Py = a i Qx = 3. Vrednost integrala neˆzavisi od putanje

integracije ako i samo ako Py = Qx , što u ovom slučaju važi za a = 3. Integral 3y dx + 3x dy
L(AB)
ne zavisi od putanje integracije i računamo vrednost ovog integrala.

(a)

Kriva L je unije dve krive L = L1 ∪ L2 , koje parametrizuje-

mo na sledeći način

L1 = {(x(t), y(t)) ∈ R2 : x(t) = t, y(t) = −1, t ∈ [−3, 1]}

L2 = {(x(t), y(t)) ∈ R2 : x(t) = 1, y(t) = t, t ∈ [−1, 3]}

Koristeći navedenu parametrizaciju računamo traženi integral

ˆ ˆ ˆ
3y dx + 3x dy = 3y dx + 3x dy + 3y dx + 3x dy
L(AB) L1 (AC) L2 (CB)
ˆ1 ˆ3
= (3 · (−1) · 1 + 3t · 0) dt + (3t · 0 + 3 · 1) dt
−3 −1
ˆ1 ˆ3
= −3 dt + 3 dt
−3 −1

= −3 t|1−3 +3 t|3−1 = −3(1 − (−3)) + 3(3 − (−1)) = 0.

(b)
 Duž AB je deo prave y = x + 2, te je možemo parame-
trizovati na sledeći način
L = {(x(t), y(t)) ∈ R2 : x(t) = t, y(t) = t + 2, t ∈ [−3, 1]}.

Na osnovu date parametrizacije, računamo integral

ˆ ˆ1 ˆ1  2 1
t 
3y dx + 3x dy = (3(t + 2) · 1 + 3t · 1) dt = (6t + 6) dt = 6 + 6t 
2 −3
L(AB) −3 −3

= 3 + 6 − (27 − 18) = 0.

(c) Kako dati integral ne zavisi od putanje integracije, možemo ga izračunati pomoću funkcije V
takve da je dV = 3y dx + 3x dy. Dakle, tražimo funkciju V takvu da je Vx = 3y i Vy = 3x.
Stoga
ˆ ˆ
V = Vx dx = 3y dx = 3xy + ϕ(y)

Odakle je Vy = 3x + ϕ0 (y). Kako tražimo

ˆ funkciju Vˆ takvu da je Vy = 3x, dobijamo da mora
0 0
da važi ϕ (y) = 0, odakle je ϕ(y) = ϕ (y) dy = 0 dy = 0 + C = C. Tražena funkcija je
V = 3xy + C, te je vrednost integrala
ˆ
3y dx + 3x dy = V (B) − V (A) = 3 · 1 · 3 + C − (3 · (−1) · (−3) + C) = 0.
L(AB)

Formula Grina
˛
6. Primenom formule Grina, izračunati vrednost krivolinijskog integrala xy dx + (x + y) dy ako je
L
kriva L = {(x, y) ∈ R2 : y = x2 , 0 ≤ x ≤ 1} ∪ {(x, y) ∈ R2 : x = 1, 0 ≤ y ≤ 1} ∪ {(x, y) ∈ R2 : y =
0, 0 ≤ x ≤ 1} pozitivno orijentisana.
Rešenje:

Neka je P = xy i Q = x + y. Tada je Py = x i
Qx = 1. Kriva L je zatvorena pozitivno orijentisana
kriva. Kako je oblast

σ = {(x, y) ∈ R2 : 0 ≤ x ≤ 1, 0 ≤ y ≤ x2 }

ograničena krivom L i funkcije P, Q, Py i Qx nepre-

kidne nad σ ⊂ R2 , ispunjeni su uslovi teoreme Grina
i sledi
 ˛ ¨ ¨ ˆ1 ˆx2
xy dx + (x + y) dx = (Qx − Py ) dx dy = (1 − x) dx dy = dx = (1 − x) dy
L σ σ 0 0
ˆ1 ˆ1 ˆ1 1
x3 x4 

2
= (1 − x) y|x0 dx (1 − x)x2 dx = (x2 − x3 ) dx = −
3 4 0
0 0 0
1 1 1
= − = .
3 4 12
ˆ
7. Primenom formule Grina, izračunati vrednost krivolinijskog integrala −y 3 dx+x3 dy, ako je kriva
√ L
L duži luk kružnice x2 + y 2 = 22 od tačke A(2, 0) do tačke B(1, 3).
Rešenje:

Kriva L nije zatvorena. Ako na krivu L dodamo krivu

L1 dobijamo novu krivu L? = L∪L1 , koja je zatvorena
i negativno orijentisana, te je kriva −L? zatvorena,
pozitivno orijentisana kriva.

Ako je P = −y 3 i Q = x3 , onda je Py = −3y 2 i Qx = 3x2 . Kako je oblast σ = {(x, y) ∈ R2 :

x2 + y 2 = 22 } ograničena krivom −L? i funkcije P, Q, Py , Qx su neprekidne nad σ, kriva −L? ,
funkcije
ˆ P, Q, Py , Qx i¨
oblast σ zadovoljavaju
¨ uslove teoreme Grina i važi
−y 3 dx + x3 dy = (Qx − Py ) dx dy = (3x2 + 3y 2 ) dx dy. Odakle je
ˆ?
−L σ¨ σ

−y 3 dx + x3 dy = − (3x2 + 3y 2 ) dx dy. Dalje, kako je L? = L ∪ L1 , sledi

L? σ
ˆ ¨ ˆ
3 3 2 2
−y dx + x dy = − (3x + 3y ) dx dy − −y 3 dx + x3 dy.
L σ L1

Dvostruki integral nad σ računamo uvodeći smenu polarnim koordinatama x = ρ cos ϕ, y =

ρ sin ϕ, ρ ∈ [0, 2], ϕ ∈ [0, 2π], odakle sledi

¨ ˆ2π ˆ2 ˆ2π ˆ2 ˆ2π 2 ˆ2π ˆ2π

2 2 2 3 ρ4 
(3x + 3y ) dx dy = dϕ 3ρ · ρ dρ = 3 dϕ ρ dρ = 3 dϕ = 3 4 dϕ = 12 dϕ = 24π.
4 0
σ 0 0 0 0 0 0 0

Ako krivu L1 parametrizujemo na sledeći način L1 = {(x(t), y(t)) ∈ R2 : x(t) = 2 cos t, y(t) =
h←−−π−−i
2 sin t, t ∈ 0, }, onda je
3
 ˆ ˆ0 ˆ0
3 3 3 3
−y dx + x dy = (−(2 sin t) · (−2 sin t) + (2 cos t) · (2 cos t)) dt = (16 sin4 t + 16 cos4 t) dt
L1 π π
3 3

ˆ0 ˆ0  2  2 !
2 2 2 2

1 − cos 2t 1 + cos 2t
= 16 (sin t) + (cos t) dt = 16 + dt
2 2
π π
3 3

ˆ0 ˆ0
1
= 16 · (1 − 2 cos 2t + cos2 2t + 1 + 2 cos 2t + cos2 2t) dt = 4 (2 + 2 cos2 2t) dt
4
π π
3 3

ˆ0 ˆ0   ˆ0  
2 1 + cos 4t 3 1
=8 (1 + cos 2t) dt = 8 1+ dt = 8 + cos 4t dt
2 2 2
π π π
3 3 3

ˆ0 ˆ0 0
1 0

= 12 dt + 4 cos 4t dt = 12 t| π + 4 · sin 4t
3 4 π
π π 3
3 3
√
 π 4π 3
= 12 0 − + sin 0 − sin = −4π + .
3 3 2
Prema tome,
ˆ ¨ ˆ √ ! √
3 3 2 2 3 3 3 3
−y dx+x dy = − (3x +3y ) dx dy− −y dx+x dy = −24π− −4π + = −20π− .
2 2
L σ L1
ˆ
8. Primenom formule Grina, izračunati vrednost krivolinijskog integrala −2y dx + x dy ako je kriva
L
L duži luk kružnice x2 + y 2 = 4x od tačke A(4, 0) do tačke B(2, 2).

Rešenje:

Kriva L nije zatvorena. Ako na krivu L, dodamo

krive L1 i L2 dobijamo krivu L? = L ∪ L1 ∪ L2 ,
koja je zatvorena, negativno orijentisana kriva.
Stoga, kriva −L? je zatvorena, pozitivno orijen-
tisana kriva i oblast σ je ogranična krivom −L? .

Funkcije P = −2y, Q = x, Py = −2 i Qx = 1 su neprekidne nad σ, te su zadovoljeni uslovi Grinove

teoreme i važi
ˆ ¨ ¨ ¨
−2y dx + x dy = (Qx − Py ) dx dy = (1 − (−2)) dx dy = 3 dx dy
−L? σ σ σ
3 2
= 3 · P (σ) = 3 · · 2 π = 9π.
4
 ´
Odakle je −2y dx + x dy = −9π. Kako je L? = L ∪ L1 ∪ L2 , važi
L?
ˆ ˆ ˆ
−2y dx + x dy = −9π − −2y dx + x dy − −2y dx + x dy
L L1 L2

←−−
Krivu L1 parametrizujemo na sledeći način L1 = {(x(t), y(t)) ∈ R2 : x(t) = 2, y(t) = t, t ∈ [0, 2]} i
dobijamo

ˆ ˆ0 ˆ0
−2y dx + x dy = (−2t · 0 + 2 · 1) dt = 2 dt = 2 t|02 = −4.
L1 2 2

Krivu L2 parametrizujemo na sledeći način L2 = {(x(t), y(t)) ∈ R2 : x(t) = t, y(t) = 0, t ∈ [2, 4]} i
dobijamo

ˆ ˆ4
−2y dx + x dy = (0 + 0) dt = 0.
L2 2

ˆ
Konačno, vrednost traženog integrala je −2y dx + x dy = −9π − (−4) − 0 = 4 − 9π.
L
ˆ
9. Primenom formule Grina, izračunati vrednost krivolinijskog integrala x2 dy ako je kriva L =
L
{(x, y) ∈ R2 : x2 + y 2 = 2y, y ≥ 1} ∪ {(x, y) ∈ R2 : y = |x|, −1 ≤ x ≤ 1} negativno orijentisana.

Rešenje:

Kriva L je zatvorena, negativno orijentisana kriva, te je −L zatvorena, pozitivno orijentisana kri-

va. Kako je oblast σ ograničena krivom −L i funkcije P = 0,ˆQ = x2 , P¨ y = 0 i Qx = 2x ne-

prekidne nad σ, zadovoljeni su uslovi Grinove teoreme i važi x2 dy = 2x dx dy, odakle je

ˆ ¨ −L σ

x2 dy = −2 x dx dy. Oblast σ možemo posmatrati kao uniju dve oblasti σ = σ1 ∪ σ2 , odakle

L σ
 ¨ ¨ ¨
je x dx dy = x dx dy + x dx dy. Vrednost dvostrukog integrala nad σ1 računamo uvodeći
σ σ1 σ2
smenu polarnim koordinatama, x = ρ cos ϕ, y = 1 + ρ sin ϕ, ρ ∈ [0, 1], ϕ ∈ [0, π], i dobijamo

¨ ˆπ ˆ1 ˆπ ˆ1 ˆπ 1 ˆπ
2 ρ3  1
x dx dy = dϕ ρ cos ϕ · ρ dρ = dϕ cos ϕρ dρ = cos ϕ  dϕ = cos ϕ dϕ
3 0 3
σ1 0 0 0 0 0 0
π
1 
= sin ϕ = 0.
3 0

Vrednost dvostrukog integrala nad σ2 računamo na sledeći način

¨ ˆ1 ˆy ˆ1 y ˆ1
x2  1 2
x dx dy = dy x dx = dy = (y − (−y)2 ) dy = 0.
2 −y 2
σ2 0 −y 0 0

ˆ ¨ ¨ ¨
 

Zaključujemo da je x2 dy = −2 · x dx dy = −2 ·  x dx dy + x dx dy  = −2 · (0 + 0) = 0.
L σ σ1 σ2