.
Search /
Erich Fromm - Bekstvo Od
Slobode
Uploaded by Vojin Milojkovic
" 100% (1) · 219 views · 109 pages
Document Information
Date uploaded
Jan 14, 2014
Download now
Copyright
© Attribution Non-Commercial (BY-NC)
Available Formats
PDF, TXT or read online from Scribd
Share this document
Facebook Twitter
$Email
Did you find this document useful?
% &
Improve Your Experience
Is this content inappropriate? Report this Document
Rating will help us to suggest even better
related documents to all of our readers!
% Useful
& Not useful
ERICH FROMM: DJELA
u 2 sYczaka
•
Izdaju
»NAPRIJED«
Izda ko t t g o v ~ k o ndua organizacija
Zagreb Palmotiteva 30
NOLIT
z d a v a ~ k a ntdna orga olz:acija
Beograd Teruije 27
Urtt ii
:leljko Falout Gv02de 11 Flego
NGJlov Uvomlk a
rldl Fl"O DIIl
ESCAPE FROM FRJ EDOM
@ Holt Rlnehart and Winstoa
New Ycrit, "41.
sistema koji su uspe no zagospodarlll i dru§tvenim i licnim zi6
votom eovekovim bila jc pot6injavanje svih )judi, uuzev jedne
§acice, autoriteta nad kojim oni nisu imali nikakvu maC.
.Isprva su sc mnogi tdiU da je pobeda tog autoritarnog siste6
ma protttrokovana ludilom nekolicinc i da e ih to Judilo vre6
menom doVesti do propasti. Drugi su se obmanjivali verovanjem
da italijansld narod i i i Nemci nisu dovoljno dugo vaspitavani u
duhu demokratije i da stoga eovek m o u samozadovoijno da e-
ka dok oni ne dostignu p o l i t i & zrelost zapadnih demokratija.
Druga opSta obmana, mo da najopasoija, bila je mi§ljenje da
su judi kao to jc Hitler stekli moe nad ogromnim dr a\lllim
aparatom jedino lukavstvom i podvaljivanjem, da oni i njibovi
sateliti vladaju pukom ,silom, a da je titavo stanovni§h.'O samo
bezvoljni predmet izdaje i tcrora.
U godinama koje su otada protelde ove zablude su postale
ocite. Bili smo primornni da priznamo da su milioni u Nema&
koj fudeli da se odreknu slobodc isto tako kao to su nekad nji6
hovi ocevi felcH da se bore za nju; da su umesto felje za slo6
bodom trniili natin kako da jc izbegnu; da su drugi milioni
bili ravnodu§oi i nisu verovali u vrednost borbe i smrti za od·
branu slobode. Tak<XIe prlznajemo da kriza demokratije nije
problem svojstven samo Italiji Ill Njemackoj nego problem koji
stoji pred svakom modernom drfavom. Nije vafno .koje simbole
odabiru neprijatelji ljudske slobode: sloboda se ugroiava pod6
jednako ako se napa da u me anUfa§lzma kao i u me otvore6
nog f a ~ i z m a . Ovu istlnu je lzrekao Dfon Djul tako snafno da je
lzra avam njegovim retimn: •Nc ugrofava na§u demokratiju to
sto postoje neke totalitarne drfave. Nju ugrofava to ito i u
na§irn lienim stavovima i u naSim ustanovama postoje uslovi koji
su u tim zemljama doveli do pobedc spoljaSnjeg autoriteta, do
discipline, jednoobraznosti I zavlsnosti od Voda. Bojno p61je
je, prema tome, i ovde - u nama samima i u naUm ustanova·
m c
Ako ho6emo da se 'liorimo protlv fa§izma, moramo ga shva6
titi. Prifeljkivanje njegove propasti n e ~ c nam p o m o ~ i - A reci6
tovanje formula p o k a z a ~ e se podjednako nepodesno i nekorisno
. kao sto je I indijanski obred prizivanja ld§e.
Sem ekonomskih l druhvenih problema iz kojih j e fasizam
potekao, postoji i ljudskl problem koji treba shvatiti. Svrha ove
knjige jeste ispitivanje onih dinamiOldh Bnilaca u braktemoj
strukturi modernog ~ o v e k a koji su u f a i s t i ~ zemljama pro-
10
jateljstvo priznali za polcretal ke snnge u l oveku, o b j a ~ n j a v a l i su
postojanje tih snaga kao logil nu posledicu licnih interesa: po§.
to su ljudi jednaki, onl omaju stu u l j u za s r e ~ o m a posto ne:
rna dovoljno bogatstva da ih sve u istoj meri zadovolji, onl
se nu no bore jedni protiv drugih i prifeljkuju m o ~ ne b i l njo:
m e obe:tbedill u d u ~ u ivanje u onomc §to .sada poseduju. Ali
HobSO\>a. slika jc zastarela. S to je srednja klasa uspdnlje lo:
mila moc politickih i l l verskih poglavara, to su vUc judi uspe:
vali da ovladaju prirodom i to su vUe milionl pojedinaca posta:
jali ekonomski nezavisnl, to j e vile rasln vera u racionalan s ~ e t
i u ooveka kao su tinski racionalno bi6e. Mral ne i davolske sile
eovekovc· prirodc prognane su u srednji vek t u jos raniia isto:
rijska razd oblja i obja Jnjava ne pomanjl<anjem znanja iii luka:
vim sp letkama podlih kraljeva i sve tenlka.
Na ta razdoblja gledalo se l<ao to bi se moglo gledati na
vulkan k ojt vee dugo nije opasan. e o ~ - e k se osec ao bezbedan i
verovao je da su dostignuc a moderne demolcratije u n i ~ t i l a sve
opake sile; svet je izgledao svetao bezbedan -poput dobro
osvetljenih ulica nekog modernog grada. Pretpostavljalo se d su
ratovi poslednji ostaci pro lih vremena i da je potreban sa mo
jo§ jedan rat da bi se ratovanje okonCalo. Pretpostavljalo se d
su ekonomske lcri.te s lucajnost, mada se ta slueajnos t ponavljala
s izvesnom pravilno c u . · dihotomiju izrnedu ljudi i dru§tva, kao i tradicionalnu doktrinu
Ka da j e f a ~ i z a m d o ~ o na vlast, vec ina. ljudi Je bila i teorii·
ski i praktil no nespremna. Nlsu bili u stanju da poveruju da
l ovek mol da poka e talcvc slclonosti ka zlu, takvu zudnjtt za
moci, talcvo nepostovanjc prava slabih i talcvu zelju za potcinje:
no c u. Same je nelco fcina bila svcsna tutnjave vulkana kpja pret·
hodi izbij anju lave. Nice jc uznemirio samozadovol jn i O 1l:nizam
devetnaes tog veka; to jc, samo na drugi nacin, ucinio i Marks.
Drugo upozorenjc do§lo jc, ne§to knsnije, od Fr oj da . Dakako,
on i vecina njegovih ueenika mali s u veoma naivnu predstavu
o tome sto se zbiva u dru§tvu i uglavnom je l)jegova Rrimena
psihologije na dru§tvene problcme blla samo zavodljiva konstrulc·
cija; pa ipnk, zanimnjuc i sc pojavnma emocionalnih i mentalnih
. poremec ajn l ovjeka, on nas je doveo do vrba .tog velikana i
naterao nas da pogledamo u njegov uzavreli krater.
Frojd j e oti§ao daljc no iko drugi pre njega u posmatranju
i analizi iracionalnih nesvesnih sila kojc delimieno odreduju
ljudslco pona anje. Ni on ni njegovi slcdbenlci u modemoj psi:
hologiji nisu samo otkrili iracionalno i nesve sno u l ovekovoj
12
maciju) ill ukoliko dopuJta ve6e zadovoljavanje (te tako Zrtvuje
kulturu).
Kao i takozvani osnovni covekovi instinkti koje su raniji psi·
holozi prihYatili, Frojdovo shvatanje ljudske prirode bilo je u
su tini odraz najvaf.nljih poriva moderoog eoveka. Za Frojda
je eovek iz njegova vremena predstavljao eoveka uop te, a na
strasti i nespokojstvo svojstvenc eoveku u moderoom dru tvu
gledao je kao na veene snage uko rcnjene u eovekovom biolo C
kom sklopu.
.Mada bismo mogli da navedemo mnoge primerc za O\"O (kao
to su, reclmo, dru tvena osnova neprijateljstva koje danas preC
ovla( Uje u modernog eoveka, Edipov kompleks, takozvani komC
pleks kastracije u iena), ielimo samo da damo jos jedan primer
koji je posebno va an zato to se odnosi na Citav pojam o
eoveku kao dru tvenom bi6u. Frojd uvek p r o u ~ v a pojedinca
u njegoYim odnosima prema drugima. Ti odnosi su, onako kako
ih Frojd vidi, s l i ~ n i ekonomskim odnosima pojedinaca u kapi·
t a l i s t i ~ k o m druJtw. Svak radi za scbe, individualistilli, ila sopC
stvenu odgovornost, a ne prvenstveno u saradnji sa drugima.
Ali pojedinac nije Robinzon Kruso; njemu su potrebni drugi,
kao kupei, kao name tenici l kao poslodavci. On mora da Jr.u.
puje i da prodaje, da daje i uzima. Trtl te, bilo da se na njemu
trguje robom l l radom, odrcc:lujc te odnose. Tako pojedinac, prvoC
bitno s m i samodovoljan, stupa u ekonomske odnose sa druC
gima kao sa sredstvom za postizanje Odrec:lenog cilja: prodaje
i kupnje. Frojdov pojam -ljudskih odnosa je u s u ~ t i n i isti: poC
jedinac se rac:la pot pun o sll:lbdeven biolosJti. da tim nagonima,
koje treba zadovoljiti. Da bi ih zadovoljio, on stupa u odnose
sa drugim •objektima•. Tako su drugi pojedinci uvek sredstvo
za postizanje necijeg c;ilja, za zadovoljavanje stremljenja koja
samostalno nastaju u pojedinca pre no to on stupi u vezu s
drugima. U Frojdovu smlslu, oblast ljudskih odnosa je slicna
trli§tu - ona se sastojl iz nwnenc zadovoljenja bioloski datih
potreba, pri cC)DlU j e odnos prema drugom pojedincu uvek sred·
stvo za postlzanje kakvog ciija, ali nikad cilj po sebi.
Supromo Frojdovu glediJtu, analiza data u ovoj knjizi zasno-
. vana je na prctpostavci da jc kljueni problem psihologije piC
.tanje posebne povezanosd pojedinca sa svetom, a ne pitanje za.
dovoljavanja i l l osujemvanja ove l l one instinktne potrebe per se;
ltavi e, n a pretpostavci d odnos izmec:lu eoveka i dru tva nije
s t a t i ~ n Taj odnos nije odnos u kome bi sc s jedne strane
nalazlo pojedinac, koga j c priroda snabdcla izvesnim nagonima,
14
z ovoga to smo rekli sledi da sc glcdi te i zneto u ovoj
.knjizl razli.lrujc od Frojdova utoliko to se jasno razilazi s
njcgovim tumal enjima istorije kao psibolo k.ih snaga koje same
po sebi nisu dru tveno uslovljene. Ono se isto tako jasno razi.
Jazl i s onim teorijama koje zanemaruju ulogu roveka kao jednog
od d i n a m i ~ n i n elemeoata u dniStvenom procesu. Ova kritika
upravljena jc oe samo protiv sociolo kih teorija koje otvoreoo
icle da iz sociologije odstraoe psiholo§ke probleme [kao to
su teorije Dirkema (Durkheim) i njegove kole] vee i protiv
onih koje su manje-vi e obojene b i h e v i o r i s t J ~ k o m psihologijom.
Svim tim 1corijama zajednicka je pretpostnvkn da sama ljudD
ska priroda nije d i n a m i ~ n a i da p s i h o l o ~ k e promenc treba shvaD
titi kao razvijanje novih •navika• usled prllagodavanja novim
kulturnim obrascima. Mada te tcorije govorc o psiholo kom l -
niocu, one ga u isti mah svodc na senku kultumin obrazaca.
Samo jedna dinamilna psihologija, lije jc tcmeljc postavio Frojd,
m o ~ e cia u ~ i n i vgc ncgo to jc verbalno odavanje priznanja llo(
veku kao liniocu. Iako ljudska priroda nije data jednom za.
svagda, nc mofemo smatrati da je ona bezgranilno savitljiva i
kadra da se prilagodi svakakvim uslovima ne razvijajuci sop·
stveni psiholo ki dinamizam. Ljudska priroda, mada proizvod
istorijskc evolucije, ima izvesne sebi svojstvene menanizme i
zakone, a zadatak psibologije je da ih otkrije.
Da bi se potpuno shvatilo ano lito je dosad bilo rel eno, kao
i ono Sto sledi, treba d a objasnimo pojam pri/agoi avanja. Time
istovtemeno dajemo primer za ono ~ t o podrazumcvamo pod psiD
h o l o ~ k i m mehanizmima i zakonima.
Korisno bi bilo n a ~ i n i t i razliku izmcl u • s l a t i ~ n o g c i •dinaD
m i ~ n o g • prilagol avanja. Pod stat ilnim prilagol avanjem pod·
razumcvnmo takvo prilagodavanjc obmscima pri kojem Wava
knrakterna struktura ostaje ncpromcnjcna i :Jcojc u su t.ini z n a ~ i
jedlno dn je usvojcna neka nova navika. Primer za ovakvo priD
lngo( avanjc je prelafenje sa kincskog n a ~ i n a na zapadnu na,iku
sluienja vilju§kom i nofem. Kincz .koji dol c u Ameriku prilagodiee
se tom novom obrascu, ali ovo prilagodavanje samo JX sebi
malo delujc na njegovu l i ~ n o s t ; ono nc budi nove nagone niti
karakternc osobenosti.
i o a m i ~ n o prilagodavanje odnosi se na prilagodavanje do koga
dolazi kada se, na primer, jedan delak potlini naredbama svog
strogog i opasnog oca - zato to se plaJi da d r u k ~ i j e postupi
i postane •dobroc dele. Dok sc prilagodava potrebama situ-
16
Sasvim suprotne tim potrebama su one potrebe koje su ne2
""menljivi doo ljudske pdrode i koje bezuslovno iz.lskuju zado2
v o l j e n j e ~ naime one potre.be koje su uk:orenjene u fizlolo§koj
struktun >veka - na pnmer glad, fed, potreba za snom, itd.
Svaka od tih potreba ima izvestan prag iznad koga je nedosta2
tak :zadovoljenja nepodno§ljiv, a kada se taj prag prede, temja
da ·se potreba zadovoljl postaje s v m o ~ n o stremljenje. Sve te
fiziolo§ki u s l o ~ j e n e potrebe mogu se safeti u pojmu potrebe
za s a m ? o d . r Z a n J : ~ · ~ o t r ~ b a za s ~ o o d . r Z a n j e m je onaj dco ljud2
skc pnrode kOJt JZJskuJe zadovo Jenje u svim okolnostima, te
stoga predstavlja glavni motiv ljudskog ponaSanja.
Iz'=':zimo ovo u jednostavnom obrascu: >vek mora da jede,
da P•Je, da spava, da sc titi od neprijatelja itd. Da bi sve to
~ i n i o , on m?:a da cadi i da proizvodi. •Radc, medutim, nije ne2
to op§te m t apstraktno. Rad je uvek konkretan, to jest odre2
den rad u odredenom ekonomskom sistemu. Neko moie u feu2
dalnom slstemu da radi kao rob, u indijanskom pueblu kao
z ~ m l j o r a d n i k , u kapitalistil kom dru tvu kao nezavisan sopstve2
mlc, kao prodavac u modernoj robnoj kuci, kao radnik na bes2
krajnoj traci ." v e l i ~ o ~ fabric . 2a te raznovrsnc poslove po2
trebne su sasv1m razhcJte karakterne osobine koje doprinose da2
povczanost sa drugima bude raznovrsna. Kad se covek rodi za
njega je v ~ spremna po:z.ornica. On mora da jede i d a PiJe,
te stoga mora d a cadi, a to znaci d a mora d a radi u onim.
uslovima i na onaj nacin koji je za njega odredila vrsta dru-
tva u kojoj je rodeo. Oba ta cinioea, svoju potrebu za zivo-
tom i dru§tveni sistem, on kao pojedinac ne moie u naCelu
da menja, a to su cinioci koji odreduju razvoj onih d r u g i h
osobina koje se mogu lak e uobliciti.
Otu<L oblik Zivota pojedinca, po§to ga odreduju spccifianosti
ckonomskog sistema, postaje prvi clnilac pri odredlvanju citave
njegove karakterne strukture, jer ga bezuslovna potreba za sa2
moodrtanjem prisiljava da prlhvati uslove ·u kojima mora da
zivi. To ne znaci da on ne moie da poku a da, zajedno s dru2
gima, izvrli izvesne ekonomske i politicke promene; ali njegovu
. lienost prvenstveno uobliwje odreden oblik fivota, po to se on
u detinjstvu s njim \ e ~ suoeio posredstvom porodice, koja pred2
stavlja sve odlike tipicne za odredeno d r u § t v o l l klasu.'
F i z i o l o ~ k e potrebe nisu jedini nuian .deo >vekove prirode.
Postojl i jedan drugi deo kome se takode ne mole odoleti, deo
koji ne police od telesnih procesa vee od su tine ljudskog ob-
18
Trusted by over 1 million members
Try Scribd FREE for 30 days to access over 125 million
titles without ads or interruptions!
Start Free Trial
Cancel Anytime.
. Sva_ki p o ~ u ~ a j da se odgoyori na pitaD.je z a ~ t o je strah od
JZdvoJenostl tako snafan u wvcku odvco bi nas daleko od glav8
nog pura koga so u ovoj knjizi drl.imo. Medutim da &talac ne
bi stekao utisak da potreba saoseennja sa drushna ima neko
tajanst\•eno svojstvo, voleo bih da ukaiem na pravac gde mi·
slim, leu odgovor. ' mOCnih nagona koji motiviJu radnje I oseeanja :pojedinca. Po 8
J ~ ~ a n od ~ l a j n i h elemenata je i &njenica da judi ne mosu
da uve bez bilo kaltve saradnje s drugim a U svim moguam kul-
~ m a . wvek treba,. ako fell da opstaD.e, da saraduje s dru·
guna, b ~ o . 1:4to da bt ~ e odbranio od neprijate)ja l l prirodnih
? P a s ~ s t i , di zato da bt bio u stanju da radi i proi.zvodi. Cak j e
1 Robmzona Krusoa pratio njegov wvek Petko; bez njega bi
on, verova_tnc;>, _ne samo poludeo v=.
zbilja, umro. U detinjstvu
svako doiiVIJUJC tu potreb_u za tudom pomoci \-eoma suro\"0.
~ g stvarne nesposobnosu da se samo stara o svojim fivot·
P_Otrebama, detetu je opJtenje sa drug:ima pitanje fivota
1 smrti. Moguenost da bude ostavljeno samo je prema tome
najozbiljnija pretnja l itavom detetovom o p ~ ' bora do sjedinjenja sa svetom u spontanosti ljubavl i proi.zvod·
Med;ttim, j o ~ jedan element postoji zbog koga j e potreba
za •pnpadanjemc tako neodoljiva: samosvest sposob nost m Slje8
nja, pomocu koje wvek biv3 svestan d3 j ~ pojedinal no biee
da s ~ razli 'ttje od prirode. ~ g i h judi. Mada se stupanj o v ~
svesti mt;nJa, kao Jto ~ e btti JStaknuto u idueem poglavlju, nje·
II? postoJnnje suol ava wvek:t s :problemom koji je suJtastveno
IJudski: s v e ~ u j e odvojen od prirode i drugih Jjudi, sveJcu
- rna 1 v co ma ne ja sn om - o smrti, o bolesti o starenju· wvek
nufn? o s e ~ d3 j e bemal ajan i slcu§:ur u ~ r e d e n j u sa' svemi8
r o ~ 1 sa SVllll3 d r u ~ i m a k?ii nisu •Orur. Kad nc bi imao negde
SVOJe. mesto, knd nJegov f1v0t ne bl im:Lo ncki smisao i put,
on. b _ sc osecno kno runl ic3 prnJinc i bio bi svladan svojom
poJedmal nom beznal aJnoJcu. On ne bi bio kadar da se vefc ni
za kakav ~ i s t e m koJi. bi dno smisao i pr3vac njegovom Zivotu,
o ~ u z e l a b1 ga SumnJa, a ta sumnja bl, kunal no, parali.zovala
nJegoVll .s posobnost delanja - to jest fivljenja.
Mofda bi, pre no Jto nastavimo, bilo korisno d a safmemo ono
. t o smo istakli u vezi sa n a ~ i m op tim pristupom problcmima
socijalne psiliologlje. Ljudska priroda nije ni bioloski utvr4en
i urocten ukupan zbir nagonA, nitl j c beZivotna senka kulturnih
obrazaca kojim3 se lako prl.t.godava; ona j e proizvod ljudskc
~ o l u c i j e , ali ona 1m3 takode izvcsne sebi svojstvene mchanizme
1 zakone. Izvesni &nioci ljudskc prirode utvrcteni su i nepro-
20
1953, str. 84, i dalje; ~ l t a l a e ee i ubuduee bit u p u ~ i v a n na n d e
izdanje Burklmrtova deJa - prim. prev.).
S Nav. delo, str. 165 i dalje.
6. Sr. priloee sociolop Di. Dolarda (J. Doll:ml), K. Manhajma K.
Mannhelm) i H. D. Lasve a (H. D. Lasswell), i antropologa R.
BenediktO\C (R. Benedict), DZ. Ha ovela (1. Halowell), R. Untona
(R. Linton), M. llfidove (M. Mead), E. Sapira (E. Sapir), i A. KarO
dioerovu A. Kardiner) prlmenu psihoanaliti&lb pojmova na auO
ttopolosiju.
7. Hteo bih da upozorim na zabunu do koje 6esto dolazi u vezi s
ovlm problemom. Ekonomska struktura jednos dru§tva dejstvuje
pri odredlvanju oblika Zivota pojedinca kao us/ov za razvitak UC.
nostl. Ti ekonomski t<Siovi sasvim se mzlikuju od sul>jektivnih
ekonomsklh motiva, kao ~ t o je zelja za matcrijalolm bogatstvom,
na koju su mnogi pi.sci, od renesanse pa sve do izvesnih markO
slstllkih autora koji nisu uspeli da shvate Marksove osnovne poj·
move, gledali kao na glavni motiv ljudskog pond::mja. U stvari,
neodoljiva 2elja za materijalnim bogatstvom jc potreba svojstveO
na jedino nelcim kulturama, a drukaji ekonomski uslovi mogu
da stvore osobine licnosti koje se gnulaju materijalnog bogatO
stva ill su prema njemu ravnoduJne. 0 ovom problemu podrob-
no sam rasprnvljao u • t l b e r Methode und Aufpbe einer anaJyti.
scben Sozialpsychologiec, Zeitschrift f u r So:;ia/forschung, JUrsch.
eld, LaJpcls 1932, Vol I, str. 28 i dalje; v. 8. svezal< ovog izdanja,
str. 7-36.
8. I atnje jednog pronalazaea je trea deo l:;gtd>ljenih ilutija. Mesto
JC navedeno prema prevodu Jelisavete M a r k o v i ~ , l:;gubljene i/uzije,
Prosveta, Beograd, 1961, str. 724-725. - Prim. prev.
9 u dodatku ro podrobolje rnspravljati 0 op§tim vidovima ttt:ljamO
nos odnosa p s i h o l o ~ k i h i drustveno-ekonomskih sruga.
10. Proulavanje razlieitih vldova slobode prilcnzano je, posle z a v r ~ e n j a
ovog rukopisa, u knjiz.i Z11acenje slobode Freedom, I t s Meaning)
koju jc zamislila i priredila R. N. n ~ o (R. N. Anschen), HarO
court, Brace and Co., Njujork, 1940. Ovde blh n a r o ~ l t o hteo da
uputlm ~ l t a o c a na radove A. Bcrgsona, Df. Djulja, R. M. MckajO
vera (R. M. Mciver), K Riclera K. Riezler), P. T i l i h ~ P. Tillich).
Sr. i K. Stojerman (Carl S t e u e r m : ~ n n Der Mensch ut dcr Flucht
S. Fischer, Berlin, 1932. ' koja ga vezuje za s p o l j a ~ n j i svet; ·ali te veze J?U prufuJU bez·
nost i omogu6uju mu <Ia se snac e. Te spone povezuju dete
s majkom, ~ l a n a prlmitivne zajednice s plemenom i prirodom,
a srcdnjovelcovnog roveka s a erkvom i dru tvenim staleiom. ¢im
pojedinac dospe do stupnja potpune individuacije i oslobodi se
tih primamih veza, on se suo< ava s novim zadatkom: sa snala·
unjima u svetu i d r u k ~ i j i m ostvarivanjem bezbednosti od ostva·
rivanja u toku njegova r e d i n d i v i d u a l i s t i ~ o g postojanja. Tada slo<
boda ima drugo z n a ~ e n j e od onog Jcoje je imala pre nego sto
je dostlgnut taj .stupanj evolucije. Moramo se ovde zaustaviti
i te pojmove razjasniti konkretnim raspravljanjcm o njima u
vczi sa o j e d i n a ~ i drutvenim razvojem.
Taj relativno nagli prelaz sa fctusnog na Ijudsko postojanje
i odsecanje p u p ~ a n e vrpce obelcbvaju detctovu nezavisnost od
m a j ~ i n a tela. Ali ta nezavisnost jc stvarna samo u grubom smi·
slu odvajanja dvaju tela. U funkcionalnom smislu dele ostaje
deo majke. Majka ga hrani, nosi i stara sc o svemu §to m u je
potrebno za zivot. Majku i drugc predmcte dcte polako p o ~ i n j e
da posmatra kao bi6a koja su od njega odvojena. Jed an anilac
u tom procesu jeste neurolo§ki i op ti fizll ld razvoj deteta,
njegova sposobnost da - f i z i ~ k i i mentalno - uhvati predmete
i da ovlada njima. Ono vlastitom delatno 6u do ivljava svet van
sebe. Proces individuacije o d s t i ~ se procesom obrazovanja. Ovaj
proces p o v l a ~ i za sobom mnoga osuje6enja i zabrane; oni pre<
obraiavaju ulogu majke u ulogu osobe s drukl ijim ciljevima,
koji se sukobljavaju s detetovim ieljama, ~ e s t o u ulogu neprija·
teljsld raspoloicne i opasne osobe.1 Taj antagonizam, koji je
deo procesa obrazovanja a nikako ~ i t a v proecs, jcste v d a n l i·
nilac u p o o ~ t r a v a n j u razlike izmec u •jac i •ti•.
Tek nckoliko mescci posle roc enja dcte raspoznafe drugu osobu
kao takvu i l<adro je da odgovori osmchom, a potrcbno je da
proc:tu godine da bi pocelo da pravi razliku lzmc(lu sebe i sveta.•
Sve dotlc ono pokazuje posebnu egoecntril nost, tipicnu za dccu,
egocentril nost koja ne iskljucuje ndnost prema drugima i za.
nimanjc za njih, p o . ~ t o ono druge j o ~ odrec eno ne dofivljuje
kao stvarno odvojene od samoga sebe. Iz istog razloga i detetovo
. oslanjanje na autoritet u toku tih prvih godina ima drukcije
znal enjc od kasnijeg oslanjanja n a autoritet. Roditelji, l l ma ko
bio taj autorilet, j o ~ se n e smatraju bitno odvojenim bi6ima;
oni su deo detetova sveta, a taj svet jc jo§ uvck deo deteta;
stoga je p o ~ i n j c n o s t njima drukcija od potl iojenosti koja se
javlja l im se dva pojedinca stvarno razdvoje.
4 25
ovog t n p n j a mofemo u potpunosti shvatltl jedlno ako razu.
JDemo d i j a l e l c t i ~ k o svojstvo tog procesa sve ve< e individuacije.
Taj pnx:es ima dva vida: jedan je da dete j ~ f i z i ~ . emo=
cionalno i mentalno. U svakoj od ovih sfern rnstu i intenzitet
i aktivnost. U isti m h se te sfere sve viJe integruu. Razvija
se organizovana struktura, kojom rukovodc volja i razum poje=
dinca. Alco tu integrisanu i organizovanu cclinu jedne osobe na=
zovemo l l ~ n i m ja, mozemo reCi da je jedna strana to g sve veeeg
procesa individuaclje porast snage l i ~ n o g ja Razvitak individu·
acije i l i ~ s t i delimrce zavisi od pojedinca, ali g u sustini
odrec uju drustveni uslovi. Jer mada izgleda da su, u ovom
.pogledu, razlike izmec u pojedinaca vclikc, svnkom drustvu svoj·
s r t ~ : n a je izvcsna razina individuacijc koju normalna osoba ne
m o ~ c da prevazUte.
Drug vid tog procesa individuacijc jc sve ve t u;;amljenost.
l'tilnarnc veze pruzaju pojedincu bezbcdnost i bitno ga sjedi·
njuju sa spoljasnjim svetom. Dete postajc svesno da je usam·
Jjeno, da je en:itet odvojen od svih drugili, u onoj meri u kojoj
se izdne iz tog sveta. Tim odvajanjem od sveta kojl je, u pore·
c enju sa vlastitim postojanjem pojedinca, neodoljivo s n a h n i
m « a n , C esto pun pretnji i opasnosti, stvarn se o s e w j e n.e.
mo< i i ncspokojstva. Dok god je oovek deo tog sveta, nesve=
stan mogucnosti i odgovornosti pojedinal ne rndnje, on n.e mora
d a ga se pWi. Kad postane pojedinac, on je sam i suOC:tva se
sa svim to je u svetu opasno i nadmo< no.
u ooveka se javljaju impulsi da odustane od individualnosti, i
da potpunim utapanjem u spoljasnji svet savlada oseeanje usam·
ljenosti i ncmoci. Mec utim, t impulsi i nove vcze jcoje iz njih
proizlaze nlsu istovetni sa pr.imarnim veznma, kojc su prekinute
u samom procesu razvijanja licnosti. Kno §to se dcte nikad ne
mo c fizicki vratiti u majcinu utrobu, tako ono niknd ne moze
psiliickl obrnuti proces individuacije. Talevi pokusajl numo uzi·
maju oblik potanjavanja, u kome se nikad ne otklanja osnovna
protivrebtost izmec u autoriteta i deteta koje mu se potCJnjava.
Dele se svcsno more oseeati bezbedno i zadovoljno, li ono ne=
svesno shvata da cena koju za to plaea jeste odwtajanje od
snage i integriteta lie nosti. Talco je ishod. potClnjavanja uprnvo
snprotan onomc to je trebalo da bude: pot&javanje uveeava
detetovu nesigurnost i, u isto vreme, stvarn net:rpeljivost i bun·
tovni§tvo, koji jo§ viSe ulivaju strah zato §t su uperenl uprnvo
p r o t i ~ t onih osoba od kojih dete ostaje - ill postajc - zavisnn.
6 21
Improve Your Experience
Rating will help us to suggest even better
related documents to all of our readers!
% Useful
& Not useful
Trusted by over 1 million members
Try Scribd FREE for 30 days to access over 125 million
titles without ads or interruptions!
Start Free Trial
Cancel Anytime.
Improve Your Experience
Rating will help us to suggest even better
related documents to all of our readers!
What isUseful
Scribd?
%
Millions of titles at your fingertips
* + , -
Rate
Share
& Not useful
Home Books Only $8.99/month. Cancel anytime.
#
!
'
Erich Fromm
Bekstvo
od slobode
reveli
Slobodan :E>ordevic
Aleksandar I. Spasic
ZAGREB 1986
s ~ d r Z j
SLOBODA - P Sl ll OL OS KI PROBLEM?
PROCES INDIVIOUACIJE I
DVOSMISLENoST SLOBODE 23
SLOBODA U DOBA REFORMACIJE 34
1. Sredn)Ovckovno naslcilc i renesansa 34
47
2. Razdoblje rcformacijc
IV DVA VIDA SLOBODE ZA MoDERNOG
COVEKA 78
100
v MEHANIZMI BEKSTVA
1. Autoritarizam 103
2. Ru.Silahvo 127
3. Saobrala\'anjc pojcdinca 131
PSIHOLOGIJA NACIZ.MA 146
VI
SLOBODA I DEMOKRATUA 168
VII
1. Obmana o individualnosti 168
2. Sloboda i spontanost 178
DODATAK 193
Karakter i dru tveni proces 195
J NDEKS POJMOVA I MEN A 211
Ak<> tJisam z scbe, ko < c za m ne bit{}
.Ako sam .samo za sebe fta sam ja? ·
Ako e sada kada?
TJJtmudska I: reka
MiituJJr Abot
ismo ti dali ni nebesko i cmatjsko ni smrl·
tJO ni bcsmrtno o l ~ i • da bl mo gao da butUJ
slobodan, po vlastitoj volji i l ast , da b u d d v ds-
t i t i tvorac i 11eimar Samo smo t t b i dali da ra s-
t S i razvijaJ se po slobodnoj volji. Ti 11osii u
sebi klice jednog sveopJteg ivota.
l i k o <lela M RANDOU
,. )r4Jio d ~ HtmlinU Dipii.U•
Nista, dakle, 11ije 11eprommljivo i:.uzev l oveku
svojstvt:Jtih i o njega 11CO ul1ivih prava.
Tomas tEFERSON
I Sloboda-
psiholoski problem?
Glavno stremljenje modeme evropske i a m e r i ~ k e istorije jes7
te osloba4anje judi od p o l i t i ~ k i h ekonomskih i duhovnih okova
koji su ih sputavali. orbe za slobodu vodili su potlauni, eleCi
no ''" prava, protiv onih koji su branili svoje povlastice. BoreS
se za vlastito oslobo4enje od gospodara, jedna klasa je vero7
vala da se bori za lj udsku slobodu kao takvu, te j e stoga bila
kadra da se poziva na ideal, na U nju za slobodom ukorenjenu
u svim potlaunim. Me4ulim, u dugoj i doista neprekidn oj borbi
za slobodu, klasc kojc su se u jednoj fazi borile protiv tlaunja
pristajalc su uz neprijatelje slobodc kada je pobeda dobijena i
kada jc trebalo braniti nove povlastice.
Uprkos mnogim porazima, sloboda je pobellivala. Mnogi su
u 'tim borbama umirali uvereni da je umreti u borbi protiv
tiaeenja bolje no fivcti bez slobodc. Takva smrt je bila krajnja
potvrda njihove individualnosli. Izgledalo je da istorija dokazu7
je da ~ o v c k mo:te sobom da vlada, da samostalno odlueuj e i d a
misli i o s ~ kako nalle za shod no. Izglcdalo j e da potpuno ispo7
ljavanje ~ o v e k o v i h m o g u ~ n o s t i jeste cilj kome se dru§tveni raz7
voj brzo priblifava. a ~ e l a ckonomskog Jiberalizma, p o l i t i ~ k ~ de7
mokratije, religijske autonomije i individualizma u l i ~ n o m zi\fotu·
izrazavala su tu ceinju za slobodom, a uz to j e izgledalo i da
priblifuju covecanstvo njenom ostvaren ju. Spone su kidane jedna
za drugom. Covck je oborio vlast pr irode i postao Jl'jen gospo7
dar; oborio je vlast crkvc i vlast a p s o l u t i s t i ~ k e driave. Cinilo
se da jc ukid nje spolj inje vl sti ne samo nuzno ve¢ i dovolj7
no z a postizanjc zeljenog cilja: slobode pojedinca.
Mno gi. su smatralL d a je svetski rat poslednja borba za slobo7
du, a njegov zavr§etak konal na pobeda slobode. Izglcdalo je
d a su p o s t o j e ~ e ·demokratije ojaWc, a stare monarhije Z3 11enje-
ne su novim demokratijama. No v e ~ posle nekoliko godina poja·
v su se novi sistemi lcoji su porekU sve ono ~ t o su judi ve-
rovali da je stei eno vekovnim borbama. Jer s u ~ t i n a tih novih
budili u njega felju da odustane od slobode i kojih uveliko ima
u milionima naUh judi.
Kad posmatramo ljudski vid slobode, &fnju za p o t ~ i n j e n o J a l
i fudnju za mocl, n m ~ nam se s l e ~ pitanja: Sta j e slo6
boda kao ljudski do ivljaj? Da l je felja za slobodom svojstve6
na ljudskoj prirodi? Da Ii je ona uvek istovetan dozivljaj bez
obzira na kulturu u kojoj eovek iivi, se razlikuje prema ·ste6
penu mdividualizma postignutog u odredenom dru tvu? Da l j e
sloboda samo odsustvo spoijdnjeg pritiska i l l je isto tako i pri-
sustvo neaeg i ako je tako, eega? Koji dru§tveni i e.konomski
tioioei u drultvu doprinose stremljenju ka slobodi? Mofe l slo6
boda da postane breme isuvi e te ko za eove.ka, ne to §to on
pokuSava da izbegne? Otkuda je onda sloboda mnogima feljeni
cilj, a mnogima pretnja?
Ne postoji li, mofda, pored uro<tene felje za slobodom i in6
stinlctivno :prifeljldvanje poUiinjenosti? Ako ne postoji, kako se
mofe objasniti to Jto pottinjenost v<XIu danas privlaB tolike
jude? Da 1i se eovek ·uvek pot8njava javnom autoritetu l l se
pottinjava j intcrnali:tovanim autoritetima, kao sto su dufnost i
savest, unutrasnjim prinudama III anonimnim autoritetima, kao
§to j e je;vno mnenje? lma l skrivenog zadovoljstva u p o t ~ i n j e -
nosti, i kakva je njegova suJUna?
Sta to · u ljudi stvara nezasitu pohlepu za mo6i? Je l to
njihova fivotna energija - lll je osnovna slabost i nesposob6
nost da iivot dofivljavaju spontano i s Ijubavlju? Koji psiho6
losk uslovi doprinose soazl tih stremlj enja? I na kojim se dru·
stvenim uslovima zasnlvaju takvl psiholosld uslovl?
An:illza Jjudskog vida s lobode i autoritarizma primora' a n a ~
da prou8mo jedan o p m problem - problem uloge kOJU pSI·
holosld Bnioei kao aktivne snage igraju u drustvenom procesu;
a to nas, k o n a ~ n o , dovo'di do problema uzajamnog dclovanja psi·
holoskib, ekonomsltih I ideoloskih &ilaca u drustvenom proce6
su. Svaki poku§aj da shvatimo kako fa§izam ' P r v l a ~ velike na6
cije nagoni nas da priznamo ulogu pslboloSklh ~ l D t l a c a . Jer
ovde se bavimo p o l i t i ~ k i m sistemom koji se u s u J ~ n i _ne ob':":ea
racionalnim snagama lienog interesa vee pobuduJe 1 mob1llie
mra ene sile u eovelcu, za koje smo verovali da ne postoje ili, bar,
da, su odavno I§eez e. U toku poslednjih vekova btla je raspro6
stranjena predstava o eoveku kao razumnom bic u ~ l j e pos ?p6
ke odreduju JiCnl lnteres i sposobrrost da deJa u skladu s DJim.
Ca.k i pisci kao §to je bio Hobs, koji su fudnju za moti i nepri·
prirodi, §to je moderni raclonalizam zanemario. Frojd je tako<le
pokazao i da se te iracionalne pojave vladaju po izvesnim za)l:o-
nima i d se stoga mogu razumom shvatiti. On nas j ucio da
shvatimo jezik snova i telesnih simptoma, kao i iracionalno u
Jjudskom ponabnju. On je otkrio da su i ta iracionalnost i ci:
tava l<arakterna struktura pojedinaca reakcije n a uticaje koj e
..n i spoljasnji svet, a posebno na uticaje koji se javljaju u
ranom detirrjstw.
Ali Frojd j e bio toliko proiet duhom svoje lrulture da nije
mogao p r e v a z i ~ i iz\·esne granice koje jc ona postavljala. Te gra-
nice su postale prepreka Cak i za njegovo razumc:\'3Jlje obolelih
pojedinaca; one su ometale njegovo razumevanje normalnih oso:
ba i iracionalnih pojava Jcoje deluju u dru tvenom Zivotu
Po to ova .knjiga n a g l a ~ v a ulogu psiholoskih cinilac a u cita:
vom dru tvenom procesu i po§to se ova analiza zasniva na ne-
.kim osnovnim Frojdovitn otkric ima - posebno na onima koja
se tieu delovanja nesvesnih snaga u l o ~ e l c o v u karakteru i nj i:
hove zavisnosti od spoljaJnjih uticaja - mislim d c e za Citaoca
biti korisno da se o d samog poeetka upozna sa nekim opstim na·
Celima na§eg pristupa, kao i sa glavnim nzlikama izmedu tog
pristupa i klasitilih frojdovskih pojmova.'
Frojd je usvojio · tradicionalno verovanje u izvesnu osnovnu
da je covek po prirodi rdav. Za njega je eovek u osnovi anti:
drustven. Dru§tvo ga mora pripitomiti, mora dopustiti izvesno
neposredno zadovoljava.nje biolo k.ih - te otud ncislcorenljivih
nagona; ali r u ~ t v o mora uglavnom da oplemcn juje i ume§no obuz:
dava covekove osnovnc impulse. Uslcd tog drustvenog potiskiva:
nja prirodnih impulsn dc§nva sc n c ~ t o cudno: po ti snuti nagoni
pretvaraj u sc u stremljcnja koja su u kult u,rnom pogl edu vred:
na, te stoga postaju Jjudskll osnova za kulturu. Za ovo neobicno
preobra6anje potiskivanja u civilizovano poria anje Frojd je iza·
hrao r e ~ •sublimacijac. Ako je kolicina potiskivanja vec a od
sposobnosti sublimacijc, ljudi postaju neuroticni, pa se mora
"dopustiti smanjenje potiskivanja. Medutim, uopste uzev, zadovo:
ljava.nje covelcovih nagonn i lrultura stoje u obrnutom odnosu:
sto je v e ~ potiskivanjc, vec a jo i kultura (a vec a je i opasnost
od neuroticnih porcmec aja). Po Frojdovo) teoriji odnos poje:
dinca prema drustvu u su tini j e statiean: pojedina.c ostaje
stvamo isti, a menja sc jedino ukoliko dru§tvo wsi veci priti:
sak. n a njegove prirodnc oagonc (te tako iznu<luje veeu subli-
13
a s d ru ge - dr u§ tvo k ao ne to izvan njega §to zadovoljava i i i
()suje6lje te uroc:lene sklonostl. Mada ima izvesnih potreba -
kao §to su glad, .fee: , seks - koje su ljudima z a j e d n i ~ k e svi
oni nagoni koji doprinose razlik4m4 u Ijudskim karakterima -
kao to su ljubav i mrlnja, iudnja za moci i eef.nja za potci·
njenolcu. uiiva nje u l ulnom zadovoljstvu i strah od njega -
jesu proizvodi druJtvenog procesa. Najlepk, kao i najrui.nije,
sklonosti eovekove nlsu deo utvrc:lene i b l o l o ~ k i date Jjudske
prirode, ve6 proizla.ze iz dru tvenog procesa, koji u o b l i ~ v a Co-
veka. Drugim reCima, zadatak dru tva nijc samo potiskivanje
- mada je i to - ve6 i u o b l i ~ v a n j e Covckova pr irod a, njegove
suasti i nespokojstva jesu kultumi proizvod; u stvari, sam o-
vek je najva nija tvorevina I dostignu6e neprestanog ljudskog
truda, ¢ije s v ~ s t v o nazivamo istorijom.
Zadatak · socijalnc psihologije upravo se sastoji u s h ~ - a t a n j u
tog procesa eovckova stvaranja tokom istorije. Za to se odre-
c:lene promene eovekova karaktcra zbivaju od jedne istorijske
cpohe do druge? ZaJto je duh renesansc drukCiji od duha sred·
njeg veka? 7.dto je l ovekova kar akte rna struktura u monopoC
listiCkom kapitalizmu drukCija od one u devctnaeslom veku? SoC
cijalna psihologija treba da objasni zaJto se radaju nove spoC
sobnosti i nove strasti, rc:lave l l dobre. Tako, na p9tner. vi-
dimo da su od renesanse pa sve do n a ~ i h dana judi -vatreno
ifudeli za slavom, dok je to strcmljenje, koje se danas cini tako
prirod nim, m alo zaokupljalo l ovcka srcdnjovekovnog dru§tva.•
U istom razdoblju judi su razvili smlsao za prirodne Jepote, Jcoji
ranije nisu posedovali.5 U severnim evropskim zemljama, pak,
od ~ e s n a e s t o g veka naovnmo, judi su razvili neodoljivu zelju
za radom, koju pre tog ra zdoblj a slobodan l ovek nije imao.
Ali nije samo istorija stvorila eoveka - j ~ o v e k je stvorio
istoriju. Re avanje ove privldne protivreenosti spada u oblast
socijalne psihologije.6 Njen zadatak je ne samo da pokaze kako
se strasti, zelje, nespokojstvo menjaju I razvijaju kao rezultat
dru tvenog procesa, vee i kako eovekove energije, na taj nacin
uoblicene, postaju proit.vodne snage, koje uoblicuju dru tveni
proces. Tako, na primer, vclika elja za slavom i uspehom i
nagon za rad jesu snage bez kojih moderni kapitalizam ne bi
mogao da se razvije, bez tih i mnogih drugih ljudskih snaga
eoveku bi nedostajao podstrek da postupa shodrio dru tvenim i
ekonomskim zahtevima modernog komercijalnog I industrijskog
sistema.
15
acije, nelto se u njemu zbiva. On moie da razvije duboko nepriD
jateljstvo prema svom ocu, koje potiskuje zato §to bi bilo suD
vi c opasno da ga izrazi ill lak, da ga postane svestan. MeduD
tim( to potisnuto neprijateljstvo, mada ne ocigledno, jeste diD
namilni linilac njegove karakterne strukture. Ono moie da stvori
novo ncspokojstvo i da iako dovede do jo§ dublje potliojenosti;
ono mofc da izazove neodrel en prkos, lcojl nije upravljen n i
protiv koga odredeno vee pre protiv fivota uop tc. Mada se i
ovde, kao i u prvom slulajo, pojedinac prilagol ava izvesnim
spolja nim okolnostima, ovakvim prilagodavanjem stvara se u
njcmu neJto novo, bude se novi n a ~ o n i i novo nespokojstvo,
Svaka llcuroza je primer za to dinamilno prilagodavanje; ona je
u su tlni prilagodavanjc onim spolja5.njim uslovima (poscbno oni-
ma u ranom dctinjstvu) koji su sami po sebi lraclonalni i, uopD
Steno govorcei, ncpovoljni za :rast i razvoj dctctn. S l i ~ n o tome,
one d r u § t v c n ~ p s i h o l o § k e pojave koje se mogu uporediti sa neuD
r o t i ~ n i m pojavarna (kasnije eemo raspravljati o tome zaJto ih
ne treba nazivatl neurotilnim) - kao §to su sna1ni r u i l a ~ k i
i l l sadistilld impulsi u druJtvenim gruparna - jesu primer di·
namiekog prilagodavanja dru tvenim uslovima iracionalnim i ~ t e t -
nim po Jjudski razvoj.
Pored pitanja o tome do kakvog prilagodavanja dolazl, treba
odgovoriti i n a druga pitanja: ta nagoni loveka da se prilaD
goduje gotovo svim uslovima fivota i l<oje su granice njegove
prilagodljivosli?
Odgovor na prvo pitanje je: izvesni delovi ljudske prirode -gip(
kiji su i prilagodljiviji od drugih. U stremljenjima i karal<terD
nim osobcoostima po kojima se judi mcl usobno razliJmju ispoD
ljavaju se velika gipkost i savitljivost; npr., u ijubnvl, ru ila§tvu,
sadiunu, t c ~ n j i za p o t l l i n j e n o ~ c u , zudnji za moc i, nopristrasnosti,
zclji za samouzdizanjcm, strasti za Jtednjom, uZivanju :u culnom
zadovoljstvu, i strahu od culnosti. Ta i mnoga drugn stremljenja
i strahovanjn kojih- ima u ooveku razvijaju se kao reakcija na
izvesne zivotne uslove. Ona nisu osobito gipka, jcr elm postanu
deo Jcaraktera jedne osobe, ona ne i lezavaju Jako niti se preD
obrauvaju u neki drugi nagon. Ali ona su glpka u tom smislu
sto pojed.inci, narocito u svom detinjstvu, razvijaju jednu
drugu potrebu, vee prema sredini u kojoj five. Nijcdna od tih
potreba nije onako utvrdena i kruta kakva bi bila da je urodeni
deo ljudske prirodc, koji se razvija i mora da se zadovoljava
u svim okolnostima.
17
lika i obicaja Zivljenja: <Xlvckove potrebe za povezano cu sa
svetom izvan sebe, potrebe za izbegavanjem sam<Xe O s ~ j e
potpune usamljehosU i izdvojenosti dovodi do mcntalne dezin2
tcgracije, kao lito fuieko gladovanje dovodi do smrti. Ta po-
vezanost sa drugima nije lsto ~ t o i fizicki dodir. Pojcdinac moze
bitl godinama fizicki usamljen a da ipak budc vczan za ideje,
vrednosti iii bar za dru§tvene obrasce koji mu daju osctanje
op§tcnja •pripadanja•. S druge strane, on m o ~ da zivi me<lu
Jjud ma a da ga ipak savladn o s e ~ j e krajnje izdvojenosti, ciji
je shod, ako ono p rede izvesou granicu, stanje ludila koje pred2
stavljaju shizofrenicki poremecnji. Taj nedostntak vezanosti za
vrcdnosti, simbole, obrasce moiemo nazvati moralnom usamlje2
no§cu i ~ ~ da je moralna usamljenost nepodno ljiva kao i fi2
z ~ a l l da fizicka usamljcnost postaj e nepodno Jjiva samo ako
obuhvata i moralnu usamljenost . DuhoVJla povezanost sa sve2
tom mofe da ima mnoge vldove; monah koji u ~ l i j i veruje u
boga i pollticki zatvorenik kojl u samici s a o s ~ sa svojim sa2
barcima nisu moralno usamljcni, ·a nije ni engleski d entlemen
koji nosi smoking u najegzotienljoj sredini, ni m' -logrananin koji,
mada duboko izdvojen od svojih bliZnjih, saoseca sa svojorn na2
cijom l sa njcnim slmbolima. Takva povezanost sa svetom
moie da bude plemenita ill ni tavna, ali Cak i povezanost sa
najniZim vrstama obrazaca mnogo je bolja od usamljenosti. Re2
ligija i nacionalizam, kao i svaki obieaj i svako verovanje, rna
kako besmisleni i uniiavajuci bili, jesu, samo ako povezuju
pojedinca sa drugima, utoei te od onoga eega se >vck najvl§e
pla§i: od izdvojenosti.
Neodoljivu potrebu za izbcgavanjem moraine izdvojenosti naj2
snafnije je opisao Balzak na ovom mestu iz atnji jednog pro-
n a l a t a ~ a : .
Ali znaj ovo, ureU 10 u svoj jo§ tako mek mozak: eovck se ufa·
sava amoee. A, od svake s a m ~ e moralna usamljcnost ullva naj2
vi§e straha. Ervi pustlnjacl fiveli su s Bogom, ziveli su u najgu ce
naseljenom svetu, duhovnom svetu ... Prva misao kod eoveka, ma-
kar on bio i gubavac ill robija , propalica ill bolcsnik, jcste da
l>Otra i druga sebi. Da bi z : ~ d o • - o l j i o to o ~ j e koje je su1tina
livota, on upotreb)java sve svoje sposobnosti, svu svoju m ~ sav
ar svojeg zivota. Da nijc tc svemoeee zelje, zar bi sotona mogao
da nadc drugove? .• • 0 tome bi se mogla ispevati ~ i t a v a pesma
koja.bi. bila predigra Izgubljenom raju jer on nije ni§tn drugo
ncgo pravdanje pobunc.•
19
menljivi: potreba zadovoljavanja faiolo§Jd uslovljenih nagona i
potreba i:tbcgavanjn ·izdvojenosU 1 moraine. usamljenosti. Videll
smo da pojedinac mora da prihvat.i obllk zivota koji p o t i ~ e od
sistema proizvodnje i rospodelc s p e c i f i ~ n o g za svako dato dru8
h·o. U procesu dinamil nog prilagodavanja kulturi _azvija se viSe
jedinac mofe a nc mora da bude sves an t i h nagona, oni su
u svakom slul aju snafni i zabtevaju zadovoljenje &m se raz.
viju. Oni postaju moene snage koje deluju n a formiranje dru·
stvenog procesa. Kako ekonomskl, psilio o ki i i d e o o ~ k i Cjnioci
me4usobno deluju i b k a v se dalji op ti zakljul ak u vezi s tim
mectusobniln delovanjem mole izvesti, raspravljaeemo kasnije, u
toku anali.ze reformacije I fui.zma.' Ta rasprava e uvek bili usred·
sredena na gla\onu temu ove k:njige: da 00\-ek, stiruCi sve m
slobodu u smislu i.zdi.zanja i.z prvobitnog jedinstva sa wvekom
i prirodom, I p o s t a j u ~ i sve vi c •pojedillacc; nema drugog iz·
nog rada, ill, pak, tra enja nekakve bezbednosti u vezama sa
svetom koje razaraju Ijudsku slobodu i integritet pojedillame
l i ~ n o s t i . •
BELI UE UZ GLAvU PllVIJ
1. Termin fa izam i l l autoritarizam upotrebljavam kao oznaku za
diktatorskl sistem nemnlk.og iii itnllJanskog tipa. Xad imam u vi8
du posebno nemal ki sistem, nazivat\1' ga nacizmom.
2 D1on Djui (John Dewey , Sloboda i kultura Freedom and Cul-
ture), Allen and Unwin, London, 1940.
3. P s i h o a n a l l t l ~ k l pristup, kojl sc, mada jc zasnovan na bitninl doN
s t l g n u ~ i m a Frojdove teorijc, ipak ra.Wkuje od Frojda u mnogim
va nlm pogledima - mo e sc nat u Novim putevima u psiho-
analiti New Way s t Psyclloano.lysis) od Karen Homijeve (Karen
Homey), Kegan Paul, London, 1939, 1 u S/IVatanjima modeme
psihijatrije Conceptions o f Mode m Psycltiatry) Harija Steka SaN
livena (Harry Stack Sullivan) - l ~ First William Alanson White
Memorial Lectures, Psycblntzy, 1940 , Vol. 3, No. 1. Mada se ova.
dva n utora u mnoglm pogledima rnzlilcuju, stanovi.§te koje se
ovde Wafe slafe sc umnogomo sa glediJtem 1 jednog I drugog.
4. Jacob Burekhnrdt, Tlte Civilk;ztion o f tile Renaissance in Italy
Allen and Unwin, London, 1921 (isp. Jacob Burckhardt, ultura
rtnesanse 11 ltallji pre1-eo Milan Prelog, Matioa HrYatska, Zagreb,
21
II Proces individuacije
i dvosmislenost slobode
Pre no §to do<temo do glavl)og predmeta - pitanja znalaja sloO
bode za modernog lloveka i razloga i n a ~ i n a na koji on poku5ava
da je izbegne - moramo pretresti jedan pojam koji, mozda, iz·
glcda da je daleko od stvarnosti. On je, me<tutim, numa preO
m.i sa zn razumevanje analize slobode u modernom d r u s t ~ u . _Imam
na umu shvatanje d a sloboda obelefava IJudsko postOJDDJC kao
takvo i da se njcno z n a ~ e n j e menja pr_ema s l u p ~ j u ~ o v e k o v e
svesnosti i shvatanja da je nezavisno i zascbno bu e.
D r u ~ t v e n a istorija coveka pocela je njegovim izdizanjem iz
stanja jedinstva s prirodom do svesnostl o sebi kao entitetu
koji se odvojio od okolne p.ru:ode .i. judi. Ipak, t ~ s v c s ~ j ~ o s t a ~ a
vrlo nejasna tokom dugih 1stonjskih razdoblja. PoJedioac Je
i dalje bio tesno vezan za pri.rQdni i dru tvcni s ~ e t iz k?Ba se
izdigao; m ada delimiloo svestan d a je posebno b1Ce, on Je ose-
61o i da j e deo sveta koji ga okrufuje. Sve veee oslobadaDJC
pojedinca od prvobitnih spona, proces koji bismo mogli n a z v a t ~
individuacijom, dostigao je, cini nam se, vrh':'nac u modemoJ
istoriji u razdoblju izmedu reformacije i n d t h dana.
U ~ i v o t n o j istoriji pojedinca nailazimo na isti proces. Dele
je ro(leno tmda kad vge nije sjedinjeno sa m j ~ o m i k_ad po·
stane biolo§ki ·entitet odvojcn od nje. Ipak, Dlada JC ovo b10lo ko
odvajanje poeetak p o j e d i n a ~ n o g Jjudskog postojanja, dcte znatno
vreme ostaje funkcionalno sjcdinjeno sa majkom.
Pojedincu nedostaje sloboda do onog stupnja do koga on,
slikovito govoreCi, j >S nije :potpuno prekinuo pupronu. vrpcu
bednost i oseeanje da pripada n ~ e m u i da Je n e g ~ e . u k o ~ -
njen. Te spone, koje postoje pre no §to se proces indiVlduactJe
z.avr i potpunim oslobo4enjem pojedinca, ieleo bib da natovem
pritnarnim vez.ama. One su organske u tom smislu to predsta\•O
ljaju deo normalnog ljudskog rartoja; te ~ e : z e . r a z u m e v a j u
nedostata.k individualnosti, ali one p r u b j u poJedincu bezbed-
23
R. Hjuz (R. Hughes) u Otuji na Jamajci A igh Wind n la·
maica) izvanredno o pisuje kako se u d e s e t o g o d deteta budi
i ~ n j e g
svest o vlastitoj individualnosti:
I tada se Bmilijl desi ne§to veoma va no. Ona najednom shvati
leo je. Tdko se mofe objasniti w t o joj se to nije desilo pet go.
dina ranije iii pet godina kasnije; a uop te $e nc mofe objasniti
:za to jc do toga do lo ba§ tog popodneva. Jgrala se domaCice u
kutlcu na samom. pramcu, iza villa sa sidrom (o koje je obesila gre<
bcn za vunu kao zvekir); i, zasitiv i se lgrc, etala se prilimo
besclljno pd .knni neodreaeno razmi ljaju6i o p« ama i villnskoj
Jcraljlcl, kad joj najednom sinu da je ona zaista ona Zastade
kao ukopana i p o ~ na sebi da razgleda svc to jc blla kadra da
obubvall poglcdom. Mogla je da vidi samo svoju baljinu u pers<
pektlvi i svoje rukc, lead ih je podigla da lb lsp ta; no to joj
jc bilo dovoljno da otprilike zamisli sicu no tclo kojc je odjednom
shvntila kao svoje.
Ona pol c da so smejc donekle podsme ljivo. •Pnc, pomisll, •za·
misll da si jedino t od svih )judi ovalco izncnoda uhva6cna -
Sad iz toga zadugo no moieS iziCi: pre AAo to s. i z v u ~ iz te lude
kge, mora6e§ da odraste§ i da ostari c
Re cna da izbegne sve sto bi moglo da ponomcti ovaj veoma
vabn sticaj prilika, ona da se penje w: vx::zu lea svom omi<
ljenom sedalu na vrhu jarl>ola. Mec utim, lead god bi pokrenula
ruku ill nogu u toku te jednostavne radnje, otlaKe da je one tako
spremno slu aju ispunjavalo bi je novim zaprepa 6enjem. Pam<»
nje joj jc, naravno, kazivalo da su one to uvek i l lnUc: ali ranije
nikada nljc shvntila koliko to izncna(luje. Cfm. se smestila na se-
dalu, ona vcoma bruljivo pol e da ispituje lcofu na svojlm akama:
jcr je billl n/entt. Ona proturi jedno rame kro:t otvor na haljinici;
i po§to zavlrl unutra ne bi 1i se uverlla da se njeno tclo stvarno na·
s tav lja pod ode6om, ona ramenom dodirnu svoj obraz. Dodir lica
i topic solo upljinc ramcna ugodno je uzbucll, kao da je tnj dodir
bio milovanje nekog nefnog prijateija. No da I jc to oscCanjc do-
prlo do nje prcko njcnog obraza preko ramona, §ta je od njih
milova lo, a §ta je bilo milovano - to ona nikal<o nije mogla da do-
k u ~ i .
Cim je bila potpuno ubedena u zapa.UuJu6u C injerticu da je sa-
da Emillja Bas-Tomton (nije znala w t o je u.metnula to • s a d ~ •
jer svakako nije sebi uvrtela u glavu glupost da jc ranije hila
neko dnla ), ~ o:tbiljno slade da prem.i lj:t Ita tl\ &jeniea u
stvari :zona
Sto vue raste dele i §to se vile prekidaju primarne v ~ .
tim vile ooo traga za slobodom i nezavisnol6u. No sudbinu
Mec utim, potclnjavanje nije jedi.ni nacin da se izbegnu usam·
Jjenost i nespokojstvo. Drugi nae in, jedini koji je plodonosan i
koji se ne zavriava neresivim sukobom, jeste s p o n l a t ~ ~ d ' ? S
pr t m to ve ku i prirodi odnos koji pojedinca, ne isJ.?jucUJUCI DJC·
govu individualnost, vezuje za svet. Koren ovakvili o d n ~ s a -
6 ji su najvidljiviji izraz.i ljubav i proizvodni rad - nala%1 se u
integrneiji i snarl ukupne lienosti, te za njili, prema tome, vefe
is te one granice ko je sputavaju razvoj licnog ja.
Problem potlinjenosti i spontane delatnosti kao dvaju m ~ ~ c i ~
rezultata sve vece individuacije m i cemo potanko a n a h z • r a ~ •
kasnije; o.vdc elimo samo da ukazemo na o p ~ t c . n.acclo:. na. ~ · ·
jalckt,lcki proces koji proishodi iz sve vcc c mdtvlduaCIJC • . z
svc vec e .slobodc pojedinca. Dete stice vecu s l ~ b o d , l . za r a z v • J ~ ·
njc i izratavanje licnog j a p o ~ t o m u nc smclaJ';I one vcze k o J . ~
su ga sputavale. Ali ono se sve vise o s l o b ~ < l a od s y e ~ ' \ _koJI
mu je prutao bezbednost i ulivao pouzdanJC. Proces m d ~ v J d u a ·
cije je proces stalnog j ~ j i integrisanja njegovc J ? O j e d m ~ c n e
lie nosti, al i to je u isti mah proces u kome .se gub•. r v o b • ~ a
istovctnost sa drugima i u kome se dete s v ~ V I ~ o d ~ J a od ','Jih.
To svc ve< e odvajanje more imati za posledlCU JZdVOJCOOSt sbC u
bmi, koja stvara duboko I i e s p o k o j s ~ i nesigurnost;. ono m o ~
imati za posledicu novu bliskost i s o l i ~ r n o s t sa ~ ' I P ~ alto JC
de te bilo u stanju da rnzvi je unutraSOJU sna gu prruzvodnost,
koje su premisa za to novo povezivanje sa svctom.
Kad bi svaki korak ka odvajanju i individuaciji bio praeen
odgovarajucim razvojem Jicnog ja, razvitak detetn _bi . b o s l < ~ ·
dan . Mcc ut.im,- to se ne d e ~ a v a . Dok se .proces . m d • y • d ~ c · J ~
zbiva nutomatski, razvitak Jicnog ja omelaJU mn?f l p o J . e d m a ~ ~
i dru§tveni razlozi. Posledica raskoraka izmec u tth dveJu tcznJ•
jcste n e p o d n o ~ l j i v o osecanje izdvojenosti I ncmoc l, a ~ ~ o d ~ -
vodi do stvaranja psihickih mehanizama koje ccmo kasn•Je opt·
sati kao meltanitme bekstva.
Covekova istorija m o ~ e i filogcneticki da se o ~ n a ~ i l<ao ~ r o ·
ces sve v e ~ e individuacije i sve veeeg oslobadanJa. Iz P':IIJUd·
skog stanja ISovek se izclire prvim koracima ka o s ~ b a c a ~ J U od
instinkta. Alco pod instin ktom razumevamo nnroe Jil oblik :ad·
nje koji odrec uju naslec ene neuroloAke strukture, onda .u tivo=
tinj skom cars tvu mofemo da zapazimo jednu. j a s n ~ ~ e Z n J U . ~ Sto
je f.ivotinja n a niZem stupnju razvoja, to vt c. J ~ D I ~ p:ilagO:
c avanjem prirodi i svim delatnostima upravljaJU lDShnkti\•ne
reflcksne radnje. Cuvene dru§tvene organizacije nekih insekata
'
'
(
)
Audiobooks Documents