Kemp primer-Kosta Bunuševac

Postoji dosta pojava i stvari koje nemaju ime, ili čak imaju ime ali nikada nisu bile
opisane. Jedna od takvih je svakako i senzibilitet koji je nepogrešivo moderan, poput neke vrste
sofisticiranosti, koja se opet teško naziva i sofisticiranošću a objedinjena je kultnim
imenom-,kemp. 

Kemp je pobeda estetskog nad moralnim gde svet posmatramo isključivo kao estetski
fenomen, ne u smislu lepote istog već pre njegove stilizacije. U kempu je stil taj koji dominira
nad sadržajem. Svesno je površan i kao takav ezoteričan je, namenjen manjem broju osoba.

Govorićemo o kemp ličnosti-magu ili urbanom samuraj, idolu svakako, Kosti Bunuševcu.
Bunuševac je uprkos svima i svemu bio ali i ostao kako bez prethodnika tako i bez sledbenika. U
pitanju je ličnost koja je više nalik na ikonopisca 21. veka. Odatle je i njegovo pojmanje estetike
jedini pravi umetnički nadrealizam, a on poslednji heroj kako elitnog tako i estetskog.

Slika 1. Kosta Bunuševac

Izvor: 
 Njegovo prezime Bunuševac nije vezano samo za porodicu umetnika, već je u periodu
vladavine dinastije Obrenović većina žitelja njegovog sela, koje je sada praktično predgrađe
Vranja, nosilo prezime Bunuševac. Rođen je 1948. godine u Splitu. Akademiju likovnih
umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo, završio je 1971. godine u klasi prof. Stojana Celica.
Ovaj veoma svestan umetnik ostvario je brojne samostalne i grupne izložbe kako u zemlji tako i
u inostranstvu. Umetnost Koste Bunuševca višestuko je orijentisana, kroz teatar, dizajn,
marketing, muziku, arhitekturu, glumu na filmu, pozorište ali i televiziju. Radio je kao profesor
na Akademiji lepih umetnosti od 1999. do 2007. godine. Idejni je tvorac TV emisija “Beograd
noću” i “Oliver Mandić”. Autor je znaka Vojvođanske banke.

Svojim prvim crtežima na studijama večernjeg akta, a u duhu najboljih akademskih

realista, unutar jedne male grupe ezoterika, Kosta Bunuševac objavio je svoju likovnu moć i time
se istakao na srpskoj umetničkoj sceni svojom posebnošću. Ono što je obeležilo ovog umetnika
od prvih dana je svakako krajnja ponesenost, kao i ushićenost kojom vlada strog, gotovo okrutan
sistem, kartezijanska logika i asketizam.

Bunuševac je slikar, crtač, dizajner, performer, promoter, demijurg, zapravo „one man
show“,  koji uz još dve tri ličnosti, postaje centar svih, ne samo underground već i okupljanja
vertikalnog Beograda sedamdesetih i osamdesetih  čiji duh je sazrevao u spektakularnim
izazovima i iluminacijama ovog umetnika.

Naposletku, kako kemp nije ideja već senzibilitet, kao što smo već i naveli, potrebno je
istaći da za razliku od recimo kiča, nije reč o ukusu već o stilu. Kič predstavlja praktočno
promašaj. Sitan je i nizak, dok je kemp grandiozan i glamurozan. Kemp se bavi načinima
izvođenja a kič samim delom i nesvestan odsustva ukusa, dok je kemp poprilično smišljen I
prostudiran. Zapravo, iako fluidan i neuhvatljiv, termin-kemp je bio i ostao živ i u upotrebi.

Kemp se pozicionira daleko od neposrednosti prirode, simboliše neprirodnost i uvek je

proizvod urbanosti. Kemp je sklonost ka preteranom, ka tome ,,da stvari budu ono što nisu” i da
budu šokantno preterane, kao što je slučaj u stvaralaštvu i izražaju Koste Bunuševca. Kosta je
bio i ostao “pozitivna mutacija u srpskoj umetnosti”.
Literatura

1. Kosta Bunuševac, Slike od reči, Književna radionica Rašić, 2015.

2. http://www.krr.rs/mobile/m-bunusevac.html (pristup: 22.08.2020.)
3. https://www.konkretno.co.rs/kultura-i-umetnost/kultura/kemp(pristup: 22.08.2020.)
4. https://www.rockomotiva.com/magazin/zapisi/kemp-od-bebi-dol-do-ramba-amadeusa/
(pristup: 23.08.2020.)
5. https://www.infovranjske.rs/2017-07-19/mag-ili-urbani-samuraj.html(pristup:
23.08.2020.)
6. https://galerijaslika.org/artikal/kosta-bunusevac(pristup: 23.08.2020.)