Professional Documents
Culture Documents
Zbirka 1
Zbirka 1
Zbirka 1
ФИЗИКА
1
3 бирка задатака и тестова
за I разред гимназ^е
Седмо издан.е
С х ) кБ Ер Оу Гг Р А У У , ЗОЛ О.
Аутор: Наташа ЧалуковиН, професор Математичке гимназще у Београду
ФИЗИКА 1
Збирка задатака и тестова за I разред гимназще
Седмо издан,е
13ВН 978-86-7136-166-8
1. Кинематика
2. Сила
3. Ротадаца око фиксне осе. Статика
4. Гравитащуа
5. Закони одржа&а у механици
Сваки тест има око 40 питан,а различитог типа: допуааване реченице или
цртежа, повезиваье по]мова, упоре^иван>е вредности, заокруживавье одговора,...
Тестови треба да послуже за проверу знан>а, али и да допринесу разводу мшшьен>а
и способности повезивааа и примене стечених знааа. Наставницима би тестови
могли користити као некакав модел за креира&е содствених тестова за проверу и
утвр^ивашз знак,а ученика.
Молим наставнике да не схвате Збирку као обавезну литературу за редов-
ну наставу, вей да, према способностима сво]их ученика, направе одговара]уЙи
избор задатака и питан>а из тестова за рад на часу, домайи рад и за додатну
наставу.
Захвал>у]ем се редензентима на сарад&и. Посебну захвалност за похвале,
примедбе и сугести^е упуйу]ем колегама ко]и су користили збирку у свом до-
садапиьем раду - и кьихови предлози утицали су на изглед новог издан>а овог
приручника.
а -
У дримерима приказании на цртежима (а) и (б) одредити збир вектора а
и Ь.
а
^30"
(а) (б)
Сл. уз зад. 1
а
I 1 ! 1 1N 1 1 !—И
Н
ъ1 Н И—I ! 1 Н—I (-
(а) (б)
Сл. уз зад. 2
45"
н—и—--
(а) (б)
Сл. уз зад. 3
2 Текстови задатака — Глава I
(в)
Сл. уз зад. 3
1 ! 1 1 1 И -1-
Сл. уз зад. 4 Сл. уз зад. 5(а)
а
н н
ь
I ! ! к I 1 1—ы
Сл. уз зад. 7 Сл. уз зад. 8 Сл. уз зад. 9
V
1. Основне операщце са векторима
Г
10. НаЙи вектор 6, = а-г Ь — с (слика).
а
I 1И
~Ъ ъ
I 1 1 •! I 1 1—N
Сл. уз зад. 10 Сл. уз зад. 11
Л ,
Сл. уз зад. 12
И—I
ь
Н
Сл. уз зад. 13
а
_) 1—н т
"А
а 45'
I—I—>н-
а -Ь
1 1 1—• 1'
Сл. уз зад. 16 Сл. уз зад. 17
х
(а) (б)
Сл. уз зад. 18
а
45" 30°
Сл. уз зад. 19
Глава II
КИНЕМАТИКА
>
т - ^ А Г л
Тренутна орзина: V = , Ай О
3) V2 — + 2аз
2. Кинематика 7
2) $ = - -аЬ 2
3) V2 = г>5 - 2аз
Величине кед има се опису^е кружно кретавье
1) и — шо ± <хЬ 4) г1 = г>о ± а* 4
2) 0 = 5) з =
3) и 2 = ц^ ± 2с*0 6) гг = у^ ± 2а*з
8 Текстоеи задатака -— Глава II
24. Дечак с то] и у учионици и држи у руци тениску лоптицу. Од ]едног зида
дечак ]е удален 7 т , а од другог 2 т (слика). Висина лоптице изнад дода ]е
2,4 т . Ако ]е координатни систем поставлен као на слици, одредити:
а) координате лоптице;
б) удал>еност лоптице од угла учионице (О);
в) удаленост десне ноге дечака од угла учионице.
у.'-. $
У
2.2. Средаа брзина 9
25. Колики ]е интензитет вектора пом ер а] а матери] а лне тачке ко] а пре^е:
а) из положа]а ( 2 , 5 , - 3 ) у положа] ( - 3 , - 5 , 7 ) ;
б) из по ложа] а ( 4 . 6 , - 7 ) у положа] (—4,2,1)?
26. Лопта ]е бачена са балкона, са висине Ю т од плочника. Максимална
висгаа ко]у ]е лопта достигла у односу на балкон ]е 3,2 т , а пала ]е на плочник
на расто]ан>у 12 т од зграде. Ако раван путакье одре^у]у хоризонтална х-оса и
вертикална у-оса (слика), одредити:
а) у-координату на]више тачке путаае лопте;
б) координате тачке у ко]о] лопта додирне плочник;
в) интенизтет вектора номера]а лопте од почетног положа]а до пада на плочник.
27. Пас трчи по кружници полупречника Ю т . Колики пут пре^е ако оби^е
^10,5 кругова? Колики номера] направи при томе? _
Г28. Колики пут пре^е и колики направи номера] човек ко]и пре§е 500 т дуж
правда ]уг- север и ]ош 500 т дуж правда запад-исток?
29. Радар одре^у^е координате авиона мерейи удаленост (г) авиона и угао ( а )
измену правда радар-север и правда радар-авион. Ако се правад радар-север
узме за у-осу, а за координатни почетак се изабере положа] радара, одредити
положа] авиона када ]е т = 100 к т и а = 45°.
30. Матери]ална тачка се крейе у равни тако да се вьене координате током
времена (2) мевьа]у по законима: х = А1 и у — В12, где ]е А — 2 т / з и
В = 1 т / з 2 . Колико ]е матери]ална тачка удалена од координатног почетка
у тренутку й = 2з?
31. Два права дута секу се под правим углом. У истом тренутку са раскрсниде
полазе два аутомобила: ]едан се крейе дуж ]едног пута тако да сваке секунде
прелази 2 0 т , а други дуж другог дута у свако] секунди прелази по 15 т . После
колико времена Йе расто]ан>е измену аутомобила бити 250 т ? Колико ]е тада
сваки аутомобил удален од раскрсниде?
36. ТрчеЙи праволишцски пас пре^е 20ш у ]едном смеру, а потом ]ош 8ш
у супротном смеру. Израчунати средшу путну брзину и интензитет средае
векторске брзине ако ]е укупно време кретал>а пса 4з.
37. Камен, бачен вертикално навише оде до висине 20 т за 2 з и врати се назад
за исто време. НаЙи средььу путну брзину ж интензитет средае векторске брзине.
38. Аутомобил пре^е дуж правог пута 400 ш за 20 з, а затим скрене под правим
углом и пре^е ,]01п 300 ш за 15 з. НаЙи номера] и средау путну брзину.
43. Тело ]е прешло прву половину пута за 2$, а другу за 8з. Лужина целог
пута]е 2 0 т . Колика ]е средаа брзина тела на: а) делом путу; б) прво] половини
^ пута; в) друго] половини пута?
I 44. а) Воз се у прво] половини времена кретао брзином 7 2 к т / Ь , а у друго]
половини времена брзином 36кт/Ь.. Колика ]е средаа брзина воза за све време
! кретааа?
| б) Тело се у прво] четвртини времена кретало брзином 36 к т / Ь , све остало
1^зреме брзином 7 2 к т / Ь . Колика ]е средьа брзина на целом путу?
У
33
'(Ь) 2 4 б /(з)
51. Лати су графици зависности путева два тела од времена. Ко]е тело има
\^веЙу брзину и колико пута?
52. Поред тренера ко]и сто]и цро^е атлетичарка ко]а трчи брзином 5 ш / з Л
Након 2з поред тренера про^е атлетичар ко]и трчи брзином 7 , 5 т / з . Када Йе !
атлетичар престийи атлетичарку? Колико Йе они тада бити удалени од тренера |
ако ]е стаза права? |
53. Лва тела крейу се равномерно дуж истог правца и у истом смеру. Брзина
предньег тела (Л) ]е З т / з , а задн>ег (В) 4 , 5 т / з . Колико ]е почетно расто]ан>е !
12 Текстоеи задатака -— Глава II
' N
измену *ьих ако ^е после Юз: а) тело В за 2,5ш иза тела А; б) тело В за 2,5га }
испред тела А?
54. Звук се кроз ваздух простире брзином 3 4 0 т / з , а кроз челик брзином
5 к т / з . На ]едном кра]у моста удари се мал>ем. На другом кра^у звук кроз
челик чу] е се за 1,1 з пре него кроз ваздух. Колика ]е дужина моста?
55. Покретне степенице у подземном пролазу им а] у нагиб 30° (према хоризон-
тали). Н]ихова брзина ]е 6 0 с т / з . Човек ко]и сто]и на степеницама попне се
н>има до врха за 1 гшп. Одредити хоризонталну и вертикалну компоненту брзине
степеница и дубину на ко]о] се налази подземни пролаз.
56. Покретном траком, нагнутом под углом 45°, премешта]у се производи из
]едног дела хале у други. НаЙи хоризонталну и вертикалну компоненту брзине
траке ако производи за Юз пре^у пут 4 т .
57. Матери]ална тачка се крейе дуж х-
осе. На слици]е приказан график зависно-
сти положа]а матери] а л не тачке од време-
на.
а) У ком положа]у се налази матери] а л на
тачка у почетном тренутку (2 = 0)?
б) У ком смеру се крейе?
в) Колики пут пре^е за прве 4з кретаньа?
г) Колика ]е брзина матери]алне тачке?
Сл. уз зад. 57
58. У ком смеру и коликом брзином се крейе бициклиста ако се гьегов положа]
мен.а по датом графику (слика)?
600-
г(тт)
Сл. уз зад. 58
59. Из места А и В (на правом путу) истовремено крену ]едан према другом
два дечака - ]едан на мотору (из А), други на бициклу (из В). На слици
су приказани графици по ко]има се мен>а]у н>ихови положа]и. За координатни
почетак а:-осе изабрано ]е место А .
а) У ком тренутку и на коликом расто] аньу од места А се мимоилазе
мотоциклиста и бициклиста?
б) Колике су брзине мотора и бицикла?
2.4. Класични закон сабираьа брзина 13
83. НаЙи кра]н.у брзину аутомобила ако се зна да ]е она 3 пута вейа од почетне
и да ]е средаа брзина 2 0 т / з .
89. Одредити убрзаае тела чща се брзина мекьа по датом графику и наЙи пут
ко.]и оно пре1ре за прве 2з.
16 Текстоеи задатака -— Глава II
о 1 2 3 4
<5)
Сл. уз зад. 87
А ^
1 2 ,( 5 ) 1 2 3 " 4
90. Одредити убрзан-е тела чи^а се брзина мен>а по датом графику и наЙи пут
ко]и оно пре^е у прво] секунди кретааа.
*00
б)
Сл. уз зад. 93
А А**?)-
г)
21---
1
Г(5) 1 * 3 4 <5)
Сл. уз зад. 94
95. На основу датог графика зависности брзине од времена нацртати график за-
висности убрзаеьа од времена и одредити
средн»у брзину за првих 14 з кретаььа. Аг;(2)
96. На основу датих графика зависно-
сти убрзакьа од времена нацртати график
зависности брзине од времена. Почетна
/ 11 \
брзина тела]е 2 т / з и истог ]е смера као // 1 \\
почетно убрзан>е. 2 4 о1» Ю 12 1,4 г(з)
А
2- «<7)
1-
/(з) 1 2 3 4
0- — -1-
1 2 3 4
-24--
Сл. уз зад. 96
0 А В V Щ А О
1 1 • > > 1 1—
I 60т-
Сл. уз зад. 103 Сл. уз зад. 104
А1/(т/з)
^(кш/Ь)
54
20 15 20 25
Сл. уз зад. 111 Сл. уз зад. 113
138. Точак почиъе да ротира из мироваьа угаоним убрзаъем 0,5 гас!/з 2 . Колику
угаону брзину Йе имати после Юз? Колики угао Йе описати за то време?
4 ф)
(а) (б) (в)
Сл. уз зад. 146
150. Када трамваз стс^и, кали кише на бочном стаклу оставл>а]у траг нагнут под
углом 30° према вертикали. Ако се трамваз крейе брзином 18кт/Ь., траг кише
на стаклу ]е вертикалан. Одредити брзину ветра и брзину кипших капи у односу
на ваздух. (Ветар дува у хоризонталном правцу.)
151. Чамац се крейе од места А до места В (на истоз обали реке) и назад. При
кретаььу узводно утроши три пута више времена него када плови низводно. Найи
брзину чамца у односу на воду и брзину речног тока ако ]е средаа брзина чамца
на целом путу З к т / Ь (у односу на обалу).
152. Од пловка ко]и миру]е на средини широке реке отишла су два чамца. Они
се, у односу на обалу, крейу дуж узазамно нормалних праваца - ]едан у правцу
речног тока, а други попреко. Када се удал>е на иста расточай?а од пловка,
чамци се врайа^у назад. НаЙи однос времена кретавьа ових чамаца од одласка до
повратка ако ]е брзина сваког чамца у односу на воду 1,2 пута вейа од брзине
воде.
153. Од ]едног до другог села, на исто] обали реке, чамац стигне за 3 сата, а
сплав за 12 сати. Колико времена путу]е чамац у супротном смеру?
155. Са чамца ко]и се крейе узводно испао ]е по]ас за спасава&е. Након 15гшп
од тог тренутка чамац се окренуо и пошао назад. За ко]е време Йе он стийи до
по] аса?
156. Два дугачка штапа, ко]и се секу под правим углом, крейу се ]еднаким
брзинама V у правцу сво]их нормала (слика). Коликом брзином се крейе тачка
пресека штапова?
МЮ
\
/
/
/ 1
1 >
157. Први вагон воза кози полази из станице пролази поред посматрача 2$.
а) За ко]е време Йе пройи цела композици]а ко]а се састо]и из 9 истих вагона
(укл>учу]уйи и локомотиву)?
б) Колико времена пролази поред посматрача последили вагон? Воз се крейе
равномерно убрзано.
2.9. Додатак уз главу 2 25
I
Сл. уз зад. 168 Сл. уз зад. 170
ч.
26 Текстови задатака — Глава II
169. Колски точак, ко]и има осам паока занемархиве дебльине, окрейе се око
сво]е осе учестаношйу 2,5обрт/5. Хойемо да испалимо стрелу у правцу пара-
лелном оси ротаци]е кроз ротира] у Заи точак. Колику минималну брзину треба да
има стрела дужине 20 с т да би пролетела измену паока?
170- Осовина на вд]0] су учвршйена два паралелна диска (слика) ротира уче-
станошйу 1600обрт/гшп. Расто]аае измену дискова ]е 5 0 с т . Метак ко]и лети
паралелно са осовином пробила оба диска. При том ]е рупица од метка у другом
диску померена у односу на рупицу у првом диску за утао од 0,21 гай. Коликом
брзином лети метак измену дискова?
171. Точак полупречника 60 с т котрл-а се без клизаньа по правом путу. Брзина
центра точка ]е З т / з . Колика ]е угаона брзина ротаци]е точка око сво]е осе?
172. Точак се котрльа без клизааа по непокретно] подлози брзином V (слика).
Одредити тренутне брзине тачака М и N.
173. Тренутна брзина тачке А на точку (слика) ко]и се равномерно котрльа без
клизааа ]е 2 , 8 т / з . Колики дут пре1)е центар точка за 1 ш т ?
174. Точак унутраппьег долупречника 20 с т и спол>апдьег 25 с т равномерно се
котрл>а без клизааа брзином 1 , 5 т / з . Колика ]е тренутна брзина тачке М ?
V
Глава III
ДИНАМИКА И СТАТИКА
кугла - / =
танак штап - I = — т I 2
28 Текстоеи задатака -— Глава II
Важней закони
Основни закон динамике транслацще:
Ар —»•
а) општи случай — Р {Ар - промена импулса тела; А1 -
временски интервал; ако А1 0, онда ]е Р тренутна вредност, а ако
]е АЬ произвольно. Р ]е средаа вредност резулту^уйе силе ко]а делу]е на
тело)
б) ако маса константна: та = Р (а - убрзагье)
Основни закон динамике ротацще:
1) = 2) Е м * = о
г=1 г=1
176. а) Хомогена коцка странице Ю с т има масу 8,7 к§. Колика ]е густина
материала од ког ]е коцка направлена?
б) Месингани валак полупречника 6 с т има масу 4,8 к§. Одредити висину
валика. Густина месинга ]е 8500 к § / т 3 .
3.1. Н>утнови закони механике 29
179. а) Коликим убрзаъем се крейе тело масе 50 § када на аега делу]е сила
2К?
б) Колика сила треба да делу]е на тело масе 100 § да би се оно кретало са
убрзаъем 0 , 5 т / з 2 ?
180. а) На тело ко]"е миру]е почне да делу]е сила 0,5N. После колико времена
Йе тело имати импулс 5 к § т / з ?
б) Импулс тела промени се за 2з са 8 к § т / з на 1 2 к § т / з . Колика сила
]е деловала на тело?
184. а) На пуну бакарну коцку странице 5 с т , ко]а лежи на глатком столу, почне
да делу]е сила 12,5 N у правцу паралелном столу. Колики пут Йе прейи коцка за
2з? Густина бакра ]е 8 9 0 0 к § / т 3 .
б) На гвоздену куглицу полупречника 1 с т делу]е сила 0,1 N. Колику
брзину доби]е куглица после 1 з ако ]е пре деловаъа силе мировала? Густина
гвож^а ]е 7900 к § / т 3 .
185. а) На тело масе 40§ делу]у силе истих интензитета 0,2N. Угао измену
праваца деловаъа сила ]е 120° (слика). Колико ]е убрзаъе тела?
б) На тело масе 2к§ делу]у у ме^усобно нормалним правцима силе ЗК и
4Ы. КОЛИКО ]е убрзаъе тела?
30 Текстоеи задатака -— Глава II
/777777/777777777777777/77/7777777777
Сл. уз зад. 186
187. Тег масе 1 к§ обешен ]е за лаку неистегл>иву нит. Колика ]е сила затезаъа
нити ако се тег крейе убрзаъем 0,5 т / з 2 усмереним: а) вертикално навише;
б) вертикално наниже?
РЯГ
189. НаЙи убрзаъе тела и силу затезаъа нити у систему приказаном на слици
ако ]е т а = 2к§ и т 2 = 4к§. Масе нити и котура, као и треъе, занемарл,иви
су-
190. На тело масе 2к§, прислоъено уз глатки вертикални зид, делу]е сила 10 N
(слика). Коликим убрзаъем се крейе тело? Колика ]е сила реакци]е подлоге?
3.1. Н>утнови закони механике 31
191. Тело масе та се постави на глатку стрму раван нагиба 30° (слика).-Колико^
Йе бити убрзаъе тела? Колика ]е сила нормалног притиска тела на подлогу?
192. а) Тело се пусти да клизи са врха глатке стрме равни нагиба 45°. За ко]е
време Йе се тело спустити низ раван дужине 2 , 8 2 т ?
б) Коликом силом треба вуйи тело масе 10 к§ уз глатку стрму раван нагиба
30° да би се оно кретало равномерно?
193. а) Под де]ством силе од ЮМ опруга се истегне за 1 с т . Колики ]е
коефиищент еластичности опруге?
б) Коликом силом треба деловати на опругу коефицщента еластичности
104 И / т да би се сабила за 2 с т ?
194. а) На слици ]е приказан график зависности еластичне силе опруге од вьене
деформащце. За колико се истегне та опруга у вертикалном положа] у кад се за
ъу окачи тег масе 7к§?
б) За колико ^е истегнута опруга ако се она, за]едно са тегом масе 7к§,
крейе вертикално навише убрзаъем 2 т / з 2 ?
Т г
V ' 45°
х(сш)
Сл. уз зад. 195
1 .
С195. Куглица масе 10§ лети према зиду брзином Ю т / з у правцу ко]и заклапаЛ
угао 45° са зидом (слика) и одби]а се од ъега истом брзином и под истим углом.
| Ако контакт куглице и зида тра]е 0,5 т з , найи средъу силу ко]ом куглица делу]е
• на зид. Раван кретаъа куглице ]е хоризонтална.
196. Урадити претходни задатак ако ]е угао измену правца кретаъа куглице и
! зида: а) 60°; б) 30°. ад
| 197. На слици ]е приказана временска зави-
| сност силе ко]а делу]е на тело масе 10 к§. Ако
] ]е пре деловаъа силе тело мировало, колика ]е
| ъегова брзина након 5 з од почетка деловаъа
силе?
Сл. уз зад. 197
198. На тело ко]'е миру]е почне да делу]е сила ко]а се меъа са временом по датом
графику. Колика ]е маса тела ако ]е после 2з ъегова брзина Ю т / з ?
32 Текстоеи задатака -— Глава II
200. Одредити убрзаъе тела и силе затезаъа лаких неистегл>ивих нити у систему
приказаном на слици ако ]е тп\ = 1к§, т г = 2к§, т з = Зк§, Р = 12N. Треъе
]е занемарл>иво.
т т
М:
1 Р
202. НаЙи силе затезаъа лаких неистегл>ивих нити и убрзаъе тела у систему
приказаном на слици ако ]е гпх — 1к§, т 2 = 2к§ и т з = 2к§. Треъе ]е
занемарл>иво. Колика сила притиска на осовину котура?
Вт, Ж.
/7777777/777^777777777777777777777777
204. Тела приказана на слици крейу се по глатко] подлози. НаЙи убрзаъе тела
и силу затезаъа нити ако ]е ^ > Р2. (Силе и масе сматрати познатим.)
/и,
/777777/77/777777777777777777 /7777777777777777777777777/7777777777
Сл. уз зад. 204 Сл. уз зад. 205
3 . 1 . Н > у т н о в и закони механике 33
Г.
205. НаЙи силу затезаъа нити у систему приказаном на слици ако ]е Р = 1,73 N,
т\ — 1 к§, гп.2 = 2 к§. Систем се крейе по глатко] подлози.
206. а) Под детством силе Р (слика) тело се крейе равномерно уз глатки вер-
тикални зид. Колика ]е маса тела? Колика ]е сила реакци]е подлоге?
б) Нека ]е Р = 2-/21Ч, а маса тела 250 За ко]е време Йе тело прейи 1 т
без почетне брзине? У ком смеру се крейе тело?
С л . уз зад. 2 0 6 С л . уз зад. 2 0 7
207. Оба тела у систему приказаном на слици има]у исту масу т — 1к§.
Коликим убрзаъем се они крейу? Колика ]е сила затезаъа нити? Треъе ]е
занемарл.иво, као и масе нити и котура.
208. На тела маса ш\ = Зк§ и т<± — 1к§ (слика). ко]а се налазе на глатко]
подлози, делу]е сила 16N. Коликом силом ]едно тело притиска друго?
ШП1$
ЛГП-,
/77777777777777777777ГГП77Т77777Т777
С л . уз зад. 2 0 8 С л . уз зад. 2 1 0
С л . уз зад. 211
I б) У систему приказаном на слици (б) ]е тп,\ = 1к§, тп2 = 0,5 к§, а опруга
| ]е истегнута за 2 с т . За колико Йе бити истегнута опруга ако тела гпх и тп2
} замене места?
кщшкшшё! т1
ш/^тмшшшЪшШ/ш угштя.тзШЩ т2
(1) (2)
С л . уз зад. 2 1 2
I 212. Када ]е систем у положа]у (1), дужина опруге ]"е 1\, а када ]'е у положа]'у
| (2), дужина опруге ]е Ь - Колика ]е дужина опруге у недеформисаном стан.у?
V У
3.2. Тренье
213. Сандук масе 100 к§ лежи на поду. Коликом минималном хоризонталном
силом треба деловати на ъега да би се померио ако ]е коефищфнт треъа 0,2?
214. Под де]ством хоризонталне силе 0,5 N тело масе 0,5 к§ крейе се равномерно
по хоризонтално] подлози. Колики ]е коефици]ент треъа?
215. Колица масе 5к§ вуку се хоризонталном силом 131М. Колики ]е коефици-
]ент треъа ако ]е убрзаъе колица 2 , 5 т / з 2 ?
216. Коефици]ент треъа измену кути]е масе 2к§ и стола ]е 0,06. Колики пут
пре^е кутила за 1 з ако на ъу почне да делу]е сила 1,8 N у правцу паралелном
са подлогом?
217. У систему на слици ]е т.\ = 1к§, т 2 =
т , т ,
2к§, Г = 18К, а коефици]ент треъа измену
сваког тела и подлоге ]е 0,3. Колико ]е убрзаъе
/777ТпПТГП777777ТГГ7Ти7777ТПТП7 тела?
С л . у з зад. 2 1 7
3.2. Тре-ье 35
! 226. На тело делу]е стална сила у с лед чега се оно крейе равномерно, брзином
| 0 , 5 т / з , по хоризонтално] подлози са коефици]ентом треъа 0,08. У ]едном тре-
1 нутку тело пре§е на хоризонталну подлогу са коефици]ентом треъа 0,1. Колики
| пут Йе прейи по то] подлози до зауставл>аъа?
• 227. Тело се спусти низ глатку стрму раван нагиба 60° за дупло крайе време
него низ храпаву раван истог нагиба и исте дужине. Колики ]е коефицщент треъа
\^измег)у тела и храдаве равни? ^
36 Текстоеи задатака -— Глава II
С228. Плочица клизи низ стрму раван нагиба 30° сталном брзином. Ако се
| плочица гурне уз ту стрму раван почетном брзином V, колики Йе пут прейи до
| зауставл>аъа?
| 229. Цигла клизи низ кров нагнут под углом 45°. Прешавши расто]аъе 40 с т
| (без почетне брзине), она доби]а брзину 2 т / з . Колики ]е коефищцент треъа?
|
| 230. Аутомобил се крейе убрзаъем 1 т / з 2 уз успон: на сваких 25 т пута
| висинска разлика ]е 1 т . Маса аутомобила ]'е 1 0 0 0 а коефици]ент треъа ]е
| 0,1. Колику вучну силу развита мотор аутомобила?
| 231. Магнет масе 50 § „прилешьен]е за вертикалну гвоздену плочу. Да би
магнет равномерно клизио низ плочу, треба га вуйи вертикално наниже силом
| 1,5N. Коефици]ент треъа измену магнета и плоче ]е 0,2.
| а) Колика ]е магнетна сила ко]ом ]е магнет „прилешьен" за плочу?
| б) Коликом би силом требало вуйи навише магнет да би се он кретао равномерно
| уз плочу?
I
( 232. На хоризонтално] дасци масе 3 0 л е ж и тело масе 10к§ (слика). Кое-
I фици]ент треъа измену тела и даске ]е 0,08,
| т а измену даске и подлоге ОД. Колика ]е мак-
М симална сила статичког треъа измену тела и
штштшттттштшйшщ 1=- *>
/у//у//У////у/у//7)/ ///////////////у/ даске, а колика измену даске и подлоге:
^ Сл. уз зад. 232
234. Под де]ством силе 9 N тело масе 300 § крейе се по кружно] путаъи пре-
чника 6 0 с т . Колики ]е период тог кретаъа?
с^со •
С А
*
Сл. уз зад. 235 Сл. уз зад. 236
236. Камен масе ОД к§ везан за лак неистепьив конац дужине 0,5 ш крейе се по
кружно] путаъи у вертикално] равни (слика).
а) Ко] а сила обезбе^ле центрипетално убрзаъе камену у на]нижо], а ко]а у
на]вишо] тачки путаье?
б) Ако се камен крейе константном брзином 3 т / з , колика ]е сила затезаъа конца
у на]нижо], а колика у на]вишо] тачки путаъе камена?
237. Камен везан за лаку неистегл>иву нит равномерно ротира у вертикално]
равни. НаЙи масу камена ако ]е раз лика максималне и минималне силе затезаъа
1(Щ.
238- Аутомобил масе 11 крейе се преко моста у облику испупченог кружног
лука полупречика кривине 1 к т .
а) Колика ]е сила притиска аутомобила на мост у на]вишо] тачки ако ]е брзина
аутомобила 5 4 к т / Ь ?
б) Коликом брзином би требало да се крейе аутомобил да не би притискао мост
У^у на^вишо] тачки?
Г239. Камен масе 1к§ обешен за неистегл>иви канап равномерно се крейе по ,
кружно] путаъи у вертикално] равни. За колико се разлику]у силе затезаъа |
канапа у положа]има 1 и 2 (слика)? |
• ^ 2т
| '~*Г I |
! Сл. уз зад. 239 Сл. уз зад. 240 |
^242. Хоризонтални диск ротира око свс^е вертикалне осе правепи 15 обрта]а^
| у минуту. На диску се налази новчий. Коефици]ент треъа измену новчийа и |
| диска ]е 0,025. На колико] макс има л но] удал-ености од осе диска новчий може да |
| миру]е на диску? I
243. Колику максималну брзину може развити бициклиста ко]и се крейе по
кривини полупречника 5 0 т у хоризонтално] равни ако ]е коефищфнт трен>а |
измену точкова и пута 0,3 ? |
244. По унутрашъо] страни прстена може да клизи без треъа мало тело масе
10 Када прстен ротира угаоном брзином 10гас1/з, тело ]е у равнотежи у
приказаном положа]у. НаЙи полупречник прстена и силу притиска тела на прстен.
251. На диску ко]и равномерно ротира око сво]е осе лежи мало тело. Ко]е силе
делу]у на тело у инерци] алном систему, а ко]е у неинерци]алном (везаном за диск)?
252. За осовину глатке хоризонталне платформе везана ]е опруга на чи]ем кра]у
]е тело (слика). Платформа равномерно ротира око сво]е осе, при чему се тело
не крейе у односу на ъу. Ко]е силе делу]у на тело (у хоризонтално] равни) у
У^инерци]алном систему, а ко]е у систему везаном за платформу?
с!^ со
253. а) За плафон лифта везана ]е нит за ко]у ^е окачен тег масе 5 Колика ]е
сила затезаъа нити ако ]е убрзаъе лифта 2 т / з 2 усмерено навише? Задатак
решити на два начина: са становишта посматрача у лифту и са становишта
посматрача ван лифта (у инерци]алном систему).
б) Урадити исти задатак за случа] да ]е убрзаъе лифта усмерено наниже.
254. На плочу ко]а се крейе убрзаъем 1 т / з 2 прислоъено ]е тело (слика). Ко-
ликим убрзаъем се крейе тело низ плочу ако ]е коефиди]ент треъа 0,5 ? Задатак
решити са становишта посматрача у: а) инерци] алном систему; б) неинерци] алном
систему везаном за плочу.
255. Систем приказан на слици налази се у лиф- т\
^258. За динамометар ко^и се налази у лифту обешено ]е тело масе 1к§. Колику
| силу показухе динамометар ако се лифт крейе:
! а) убрзано навише са убрзаъем 5 т / з 2 ;
• б) успорено навише са убрзаъем интензитета 5 т / з 2 ;
| в)убрзано наниже са убрзаъем 5 т / з 2 ;
| г) успорено наниже са убрзаъем интензитета 5 т / з 2 ;
I д) равномерно?
|
\ 259. На ]едном кра]у колица дужине 1 т налази се мало тело (слика). Колица
| се крейу убрзаъем 2 т / з 2 . За ко^е време Йе тело склизнути са колица ако ]е:
| а) треъе занемарл.иво;
| б) коефици]ент треъа измену тела и колица
а 0.3;
^ в) коефици]ент треъа измену тела и колица
/777777777777777777777777777777777777 0,1?
Сл. уз зад. 259
260. Куглица масе 200§ обешена ]е помойу две ]еднаке нити као на слици.
Колике су силе затезаъа нити ако се систем крейе навише са убрзаъем 4 т / з 2 ?
262. За плафон вагона обешена ]е нит на ко]о] виси тег. Када се вагон крейе
брзином 10 т / з по кривини у хоризонтално] равни, нит ]е отклоьена од вертикале
за угао од 30°. Колики ]е полупречник кривине?
^264. Колики би требало да буде период ротавдуе планете око сво]е осе да тело
I на екватору не би вршило притисак на подлогу? Убрзаъе силе теже ]е р, а
\ полупречник планете г.
265. а) Точак полупречника 20 с т може да ротира око сво]е осе. На обод точка
делу^е тангенвдцална сила 3 N. Колики ]е момент силе?
б) На ком расто]аъу од осе ротащце треба на тело да делу]е тангенцт-уална
сила 5М да би ньен момент био 0 , 5 К т ?
266. а) Полупречник точка ]е 3 0 с т . Сила од ЮМ делу]е као на слици а).
Колики ]е момент силе у односу на осу ко]а пролази кроз центар точка и нормална
]е на раван точка?
б) У систему на слици б) ]е г = 20 с т и Г = 15N. Колики ]е момент силе
у односу на осу ко] а пролази кроз тачку С и нормална ]е на раван цртежа?
ш и ш ^ШШ
ЩйШМш/
а) б)
Сл. уз зад 266
б) штапа масе 1к§ и дужине 1 т ксди ротира фреквенщцом Юз 1 око осе ко]а
пролази кроз ъегову средину?
271. НаЙи момент инерци]е и момент импулса ротаци]е Земл>е око сво]е осе.
Зем.ъу сматрати хомогеном куглом полупречника 6370 к т и масе 5,96 -10 24 к§.
272. КОЛИКО ]е угаоно убрзаъе точка момента инерщце 1 к§Т2 када на ъега
делу]е момент силе 0,5 Н т ?
273. За колико се промени момент импулса вал>ка када на ъега током 5 з делу]е
момент силе 1 К т ?
274. Масивни точак има момент инерци]е 70 к § т 2 . Колико ]е угаоно убрзаъе
ако се за Юз угаона брзина точка равномерно повейава од нуле до ЗОгай/з?
Колики момент силе при томе делу]е на точак?
275. Хоризонтални диск масе 5к§ и полупречника 0,5 т може да ротира око
сво]е вертикалне осе. На обод диска почне да делу^е хоризонтална тангенци]ална
сила ЮМ. Колики ]е момент те силе? Коликим угаоним убрзаъем Йе се кретати
\диск? ^ __
276. Колики ]е момент инерци] е хомогеног штапа масе 30 § и дужине 1 т у
односу на осу ко] а пролази кроз ]едан ъегов кра] и нормална ]е на правац штапа?
277. На ^едном кра]у штапа дужине 50 с т и масе 50§ учвршйена ]е куглица
масе 100 §. Колики ]е момент инерщф система
у односу на осу ко]а ]е нормална на правац
штапа и пролази кроз она] кра] штапа на ко]ем:
а) ]е куглица; б) нема куглице?
тх,1х ™"""
278. Тело ]е саставл,ено од два танка штапа
маса т 1 и 7П2 И дужина и 12 (слика). Ко-
лики ]е момент инерци]е тела у односу на осу:
= 1' '-2' а) 1 - 1 ' ; б) 2 - 2 ' ?
Сл. уз зад. 278
284. Зама]ац ротира учестаношйу 20 з" 1 при чему ]е ъегов момент импулса
2000к§ш 2 /з. Када престане да делу]е момент силе ко]и ]е доводио до ротаци]е,
зама]ац се заустави после 1000 обрта]а. Найи момент сила треъа и време ко]е
протекне од престанка деловаъа обртног момента до зауставл>аъа.
285. Точак почиъе да ротира из мироваъа угаоним убрзаъем 0,5 гаё/з 2 и након
15 з има момент импулса 73,5 к§ш 2 /з. Найи мо-
мент силе ко] и делу]е на точак и момент инерци] е
точка.
286. Диск масе 2 к§ и полупречника 25 сш може
да ротира око сво]е осе (нормалне на равне стра-
I не диска). Коликим угаоним убрзаъем ротира
| диск ако на ъега делу]у силе = 4 N и .Ро = 2 N
као на слици?
! Сл. уз зад. 286
I
1
I 287. Преко котура полупречника 10 сш момента инерци]е 0,5 к § т 2 намотано ]е
неистегливо лако уже на чи]ем кра]у виси тег. Када тег пада, котур се обрйе
| угаоним убрзаъем 0,4гас1/з2. Колики момент силе треъа делу^е на котур ако ]е
\^сила затезаъа ужета 5 N ?
3.6. Статика
291. За кра]еве нити пребачене преко два лака котура обешени су тегови маса
60 и 80 е; (слика). Када се на нит измену котурова обеси трейи тег, угао измену
нити ]е 90°. НаЙи масу трейег тега.
292. За кра]еве нити пребачене преко два котура (као у претходном задатаку)
обешена су два иста тега маса 5 к§. Колики тег треба обесити на средини измену
котурова да би угао измену нити био 120° ?
293. На тело о бешено за нит делу)е стална хоризонтална сила ус лед чега ]е нит
отклонена од вертикале за 45° (слика). НаЙи ту силу и силу затезаъа нити ако
]е маса тела 15 к§.
294. Тег масе 40к§ обешен помойу два ужета као на слици. НаЙи силе
затезаъа ужади.
304. Хомогени штап ]е зглобно учвршйен у тачки О. Ако на ъега делу]е сила
Р = 2,5 N као на цртежу, штап се отклони од вертикале за 30°. НаЙи масу штапа.
тшшлтш
Сл. уз зад. 304 Сл. уз зад. 305
305. Хомогени штап масе 4к§ зглобно ]е учвршйен у тачки О. Лруги кра]
штапа везан ]е за нит пребачену преко котура. На нити виси тег. Колика треба
да ]е маса тог тега да би систем био у равнотежи у положа]у приказаном на слици?
46 Текстоеи задатака -— Глава II
306. Зедан краз греде масе 10к§ ]е зглобно учвршйен у тачки О, а други ]е
везан хоризонталним ужетом за зид (слика). НаЙи силу затезаъа ужета ако ]е
угао измену греде и хоризонтале 45°.
307. У углу просторнее сто]и хомогена греда масе 1 0 У г а о измену греде и
пода ]е 45°. Колика ]е сила треъа измену греде и пода? Треъе измену греде и
зида ]е занемарл>иво.
309. На тело ко]е лежи на глатко] хоризонтално] подлози почиъе да делу]е сила
чи]и се интензитет повейава током времена. Правац силе заклапа угао 45° са
подлогом. Одредити убрзаъе тела у тренутку одва]аъа од подлоге.
310. Преко непокретног котура пребачено ]е уже на чи]ем ]е ]едном кра]у обешен
тег масе 64 к§. На другом кра]у ужета ]е гимнастичар масе 65 к§, ко]и вукуйи
уже подиже тег, а сам оста]е на исто] висини од пода. После колико времена се
тег подигне на висину З т од свог почетног положа]а? Масе ужета и котура су
занемарл>иве.
311. Колица масе 500§ спо]ена су лаком нити са тегом масе 200§ (слика).
У почетном тренутку колицима ]е саопштена брзина 7 т / з у назначеном смеру.
Одредити смер и бро]ну вредност брзине након 5 з, као и пут ко]и колица пре^у
за то време. Узети д = 9,8 т / з 2 и занемарити треъе.
V„ М
<
32т
/Г7ГГ7ГГГГ77Г777Т7777777^Т}77?7777777
Сл. уз зад. 311 Сл. уз зад. 312
ЩШ У Ы
/7777/7777777777777777777777777777777
Сл. уз зад. 313 Сл. уз зад. 314
314. Торба масе 4к§ поставлена на даску масе 5 к§ ко]а лежи на глатко]
подлози. Коефищцент треъа измену торбе и даске ]е 0,3. Коликом максималном
силом Р (слика) се може деловати на даску, а да не до^е до проклизаваъа торбе?
М
///////////////////////////////////// /777777777777777777777777777777777777
Сл. уз зад. 315 Сл. уз зад. 316
317. На ]едком кра]у даске масе 10 к§ и дужине 2 т лежи мало тело масе 2к§
(слика). Коефици]ент треъа измену тела и даске ]е 0,1, док ]е треъе измену даске
и подлоге занемарливо.
а) Коликом минималном силом Р треба деловати на даску да би тело склизнуло
са ъе?
б) Ако на даску делу]е хоризонтална сила 15 N, за ко]е време Не тело склизнути
са ъе?
М
/777777777777777 777/777777 /77777/777777777777777777777777777777
Сл. уз зад. 317 Сл. уз зад. 320
48 Текстоеи задатака -— Глава II
319. На достол>у лежи тело обешено за плафон помойу лаке еластичне опруге. У
почетном тренутку опруга ]е недеформисана. Постол.е се затим почне спуштати
констатним убрзаъем а. После колико времена Йе се тело одво]ити од постол>а?
Коефищуент еластичности опруге ]е к, а маса тела т .
322. Уре^а] приказан на слици ротира око вертикалне осе 00'. Дужина I ]е
2 0 с т , а маса куглице ]е 100§. Колика треба да буде фреквенвдуа обртаьа да
би нит са куглицом заклапала угао 30° са вертикалом? Колика ]е тада сила
затезаъа нити?
324. На кра]у хоризонталног диска полупречника 1 т лежи мало тело масе 50§.
Диск почне да ротира око сво]е вертикалне осе равномерно убрзано. Након
2 т т угаона брзина диска ]е 1,4гай/з. Колика сила треъа делу]е на тело у
том тренутку ако оно не клизи? При ко]им вредностима коефици]ента треъа тело
тада не клизи?
325. На глатко] призми нагиба 30° ко]а се крейе убрзаъем а лежи тело масе т
(слика). НаЙи убрзаъе тела у односу на призму и силу притиска тела на призму.
3.7. Додатак уз главу 3 49
г Л
/777
Сл. уз зад. 325 Сл. зад. 326
326. Низ стрму раван нагиба 30° клизи призма чи^а ]е горъа површина хори-
зонтална (слика). На ъо] миру^е тело масе то. НаЙи силу треъа измену тела и
призме. Треъе измену призме и стрме равни занемарл>иво.
327. За плафон лифта везана ]е нит за ко]у ]е закачено тело масе 1к§. За то
тело ]е везана друга нит на чи]ем ]е доъем кра]у тег масе 2к§. Лифт се крейе
убрзано. НаЙи силу затезаъа горъе нити ако ]е сила затезаъа доъе 10N.
328. Експериментатор у возу мери силу ко]ом тег масе 5 к°; истеже динамометар.
Колику силу показу]е динамометар ако воз пролази кроз кривину полупречника
2 0 0 т брзином 2 0 т / з ? (Раван путаъе воза ]е хоризонтална.)
329. За припремаъе космонаута користе се специ]алне центрифуге. При ко]о]
фреквешщуи обртаъа центрифуге полупречника 5 т космонаут трпи исту силу
притиска столице као када ракета узлейе са Земле вертикалним убрзаъем Зд?
(Центрифуга се обрйе око вертикалне осе.)
330. У унутразшьости суда облика купе налази се новчий. Угао при врху купе ]е
120°, а новчий се држи на расто]аъу г = 10 с т од вертикалне осе купе. Коликом
угаоном брзином треба да ротира купа око те осе, да би новчий, када се пусти,
излетео из ъе ако ^е коефици]ент треъа 0,8?
т,
ОТ
7ИГ
340. Две ] еднаке глатке кугле маса т нал азе се измену два вертикална зида као
на слици. НаЙи силу ко] ом: а) гора а кугла делу^е на десни зид; б) кугле делу] у
]"една на другу; в) дон>а кугла делу]е на под.
341. Ледан кра] лаког штапа ]е зглобно учвршйен у тачки О. За други кра]
штапа везана ]е нит, пребачена преко котура, на ко]о] виси тег масе Зк§ (слика).
Дужина штапа ]е I, а на расто]ан>у I/3 од тачке О за штап ]е окачен тег масе
777-2 • У приказаном положа]у систем ]е у равнотежи. Найи масу тега т г -
I т2 * а ^ г^и. Л
Сл. уз зад. 341 Сл. уз зад. 343
342. За кра]еве полуте обешене су две металне куглице истих маса, али од
различитих материала. Полуга има ослонац на средини, па ]е и са обешеним
куглицама у равнотежи. Када се ]една куглица потопи у воду, а друга у ул,е
густине 800 к § / т 3 , полуга ]е опет у равнотежи. НаЙи однос густина материала
од ко]их се направл>ене куглице.
343. Хомогена палица зглобно ]е учвршйена за зид, а кьен други кра] ]е у води
(слика). У стан>у равнотеже палица ]е искошена и у води те половина палице.
Колика ]е густина материала од ког ]е направлена палица?
344. Мердевине масе т и дужине I поставл,ене
су у углу просторнее тако да заклала]у угао 30°
с а зидом (слика). Тежиште мердевина ]е на ви-
сини к од пода. У средини мердевина делу]е се
хоризонталном силом Р . При ко]о] минимално]
вредности те силе Йе се горн»и кра] мердевина
одво]ити од зида? Треае о под ]е велико, па дон>и
кра] мердевина не проклизава. '/ттттттггттттттГттттттттг
Сл. уз зад. 344
V У
Глава IV
ГРАВИТАЦША
Планета
III Кеплеров закон: ^ = сопз!
а6
(Т - период обиласка планете око Сунца;
а - дужа полуоса путан>е планете око Сунца
(слика))
77117712
1Ьутнов закон гравитацще: Ъ = 7—^—
2) У =
>
// // /У/ //// ///// //
О ц
Закони положа]а и брзине код косог хица (слика):
1) х = г^ =
1
2) у = ь0уг - ~д12; уу = у0у - дЬ
362. На ко]о] висини над површином Земле у равни екватора треба да кружи
сателит са запада на исток да би био непокретан за посматрача на Земл>и? (К г =
6400кт, д0 = 9,81 т / з 2 . )
370. Колико убрзаъе треба да има космички брод да би тежина космонаута масе
т била 4тд! Размотрити три случа]а: |
а) брод полейе са Земле у правцу вертикале;
б) брод се вертикално приземлу]е; |
в) брод лети ван утица]а Землиног гравитационог пола. !
371. Камион масе 5Ь крейе се брзином 60 к т / Ь преко удубленог моста полу-
пречника кривине 100 т . Колика ]е тежина камиона у на]нижо] тачки моста?
(рЮт/з2) |
372. За колико ]е тежина тела масе 10 к§ на екватору Земле маъа него на полу? |
Землу сматрати хомогеном куглом полупречника 6400 к т . \
I
373. Период ротаци]е планете око сво]е осе ]е 2Ь40тдп. Найи густину планете
ако ]е тежина тела на полу два пута вейа него на екватору. 1
56 Текстоеи задатака -— Глава II
г "
| 387. Тело ]е бачено вертикално навише почетном брзином 2 0 т / з . Када ]е оно
достигло на]вишу тачку, са истог места са земле бачено друго тело тако^е
I брзином 2 0 т / з . На К0]0] висини Йе се тела сударити?
| 388. Тело бачено вертикално навише по]авлу]е се на висини 9 т два пута у
| временском размаку од Зз. Коликом брзином ]е бачено тело са земле?
389. Камен бачен са висине Ю т почетном брзином 20 т / з у хоризонталном
I правцу. НаЙи:
| а) после ког времена Йе камен пасти на землу;
| б) домет камена;
| в) брзину ко.]ом камен пада на землу.
; \
401. Камен бачен брзином 12 т / з под углом 45° према хоризонту пао ]е на ]
неком расто]аъу I од места са ког ]е бачен. Са ко]е висине би требало бацити !
камен истом почетном брзином у хоризонталном правцу да би му домет био исти? |
402. Камен бачен са земле под углом 60° према хоризонту брзином ЗОт/з,
после 2з пао ]е на кров. НаЙи висину зграде и ъено расто]аъе од места са ког I
]е камен бачен. I
403. Камен ^е бачен са земле под углом 30° према хоризонту брзином Ю т / з . |
НаЙи на]крайе расто]аьье од места са ког ]е камен бачен до места на ком се налази
\^после 0,5 з.
405. Найи минималан период ротащце сателита неутронске звезде ко]а има
густину 101' к § / т 3 .
407. Сателит масе т кружи око Земле по орбити чи]и ]е полупречник дупло
вейи од полупречника Земле. Колики импулс треба тренутно предати сателиту да
би се раван орбите обрнула за 60°, а брзина сателита остала иста? Полупречник
Земле ]е Л, а убрзаъе слободног пада на површини Земле ]е д.
408. Тело слободно пада са висине 270 т . Поделити та] пут на три дела таква
да сваки од ъих тело пре§е за исто време.
410. При слободном паду тела средаа брзина у последъо] секунди кретаъа
дупло ]е вейа него у претпоследъо]. Са ко]е висине пада тело? (д = Ю т / з 2 )
411. Тело ко]е слободно пада у последъо] секунди кретаъа прелази три четвр-
тине укупног пута. Са ко]е висине пада тело?
5.11..Додатакуз главу 5 59
Ё тгцг»
Положау центра масе система матерщалних тачака: тс =
1=1
(гпг - маса матерку алне тачке; т\ - ъен вектор положа] а)
1С ттъ
Брзина центра масе: г>с = г=1п
Е гщ
г=1
РЬ
419. Из пушке масе 5к§; излети метак масе 5 § брзином 600 т / з . Колика ]е
брзина узмака пушке?
420. а) Колица масе 40 на ко]има сто]и човек масе 70 к§ миру]у на подлози.
Човек крене по колицима брзином 1 т / з (у односу на подлогу). Коликом брзином
Йе пойи колица?
б) Човек масе 100 к§ сто]и на сплаву масе 5000 к§ ко]и лежи на мирно]
површини ]езера.' Коликом брзином Йе се кретати сплав ако човек почне да се
крейе по ъему брзином 2 т / з (у односу на сплав)?
62 Текстоеи задатака -— Глава II
421. Човек масе 70 сто] и на чамцу масе 280 ко]и миру]е на површини
]езера. НаЙи брзину чамца ако човек почне да се крейе по н>ему брзином 2 т / з
у односу на: а) воду; б) чамац.
422. а) Вагон масе 251; крейе се брзином 2 т / з и спа]а се са платформой масе
151; ко]а миру]е на подлози. Коликом брзином Йе се кретати вагон и платформа
после спа]аъа? Тренье ]е занемарливо.
б) Вагон масе 61; крейе се брзином 8 т / з и спа]а се са платформом ко]а
миру^е на прузи. НаЙи масу платформе ако се после спа]аъа вагон и платформа
крейу брзином 4 т / з . Треъе занемарливо.
423. Отворени вагон масе 800 к§ крейе се по хориознтално] прузи брзином
0 , 2 т / з . За колико Йе се смаъити брзина вагона ако се у ъега одозго сручи
200 к§ шодера?
424. а) Кугла масе 20 к§ улейе хоризонталном брзином 50 т / з у вагон са песком
масе 101; и оста]е у песку. Коликом брзином Йе пойи платформа? Колики ]е
коефици]ент треъа измену платформе и подлоге ако се платформа заустави после
прежних 5 0 с т ?
б) Човек масе 70 к§ ко]"и сто]и са клизалкама на леду, баци камен масе 3 к§
у хоризонталном правцу брзином 8 Т / З . За КОЛИКО расто]аъе Йе се након тога
померити клизач ако ]е коефици]ент треъа измену клизальки и леда 0,02?
425. Два дечака на котурал>кама сто]е ]едан наспрам другог. Маса е'едног
]е 40 к§, а другог 50 к§. Први баци другом куглу масе 2к§. Хоризонтална
компонента брзине кугле ]е 5 т / з . НаЙи брзину првог дечака после бацаъа кугле
и брзину другог после ъеног хватаъа.
426. Вагон масе ЮОО.ке^-креЙе се по хоризонтално] прузи брзином З т / з . У
сусрет ъему крейе се други вагон масе 1500 к§. Коликом брзином и у ком смеру
Йе се кретати вагони после спа]аъа ако ]е други вагон пре тога имао брзину:
^а) 1 т / з ; б) 2 т / з ; в) З т / з ?
, •
427. На платформи, ко] а се крейе без треъа брзином 1 т / з по хоризонтално]
прузи. учвршйен ]е топ. Маса платформе са топом ]е 61;. Колика Йе бити брзина
платформе ако из топа излети граната масе 20 к§ хоризонталном брзином 600 т / з
(у односу на пругу):
а) у смеру кретаъа платформе; б) у супротном смеру?
428. а) Човек масе 70к§ сто]и на]едном кра]у чамца дужине З т и масе 140к§
ко]и миру]е на ]езеру. За колико Йе се померити чамац ако човек пре§е на ъегов
други кра]?
б) На ]едном кра]у чамца дужине 3,5 т и масе 200 к§ сто]и рибар. Та] кра]
чамца удален ]е од обале 1 т . НаЙи масу рибара ако при ъеговом преласку на
други кра] чамца чамац додирне обалу.
429. Граната масе 10к§ ]е избачена из ору5а укосо према хоризонту. У на]-
вишо] тачки ъена брзина била ]е 2 0 0 т / з . У то] тачки дошло ]е до распада
5.2. Нентар масе 63
439. Маса Сунца ]е 2 • Ю 3 0 к§, а Земл>е 6 • 1024 к§. Расто]авье измену центара
Сунца и Земле ]е 1,5 • 1 0 8 к т . Где се налази центар масе овог система?
440. Матери]алне тачке маса га, 2т и 3т поставе се, тим редом, дуж истог
правца. Расто]ан>е измену сваке две суседне ]е 2 с т . Одредити положа] центра
масе овог система.
У*
1
1
— > •-
О
-1 —
(а) (б)
Сл. уз зад. 441
443. Два штапа маса 20 § и дужина 40 с т образу]у прав угао. На ком расто]ан>у
од темена тог угла се налази центар масе система?
445. ^дно тело масе Зк§ крейе се брзином 2 т / з , а друго масе 5к§ брзином
1,5 т / з у супротном смеру. Колики ]е импулс овог система? Коликом брзином и
ком смеру се крейе центар масе система? ^
~
! 446. На мирно] води сто]и чамац масе 100 к§ и дужине 2 т . На ]едном кра]у
| чамца ]е отац масе 80 к§, а на другом дете масе 40 к§. За КОЛИКО Йе се померити
|
; чамац ако човек и дете замене места?
I 447. На^едном кра]у чамца масе 120к§ и дужине 2 , 4 т сто]и рибар масе 90
! Чамац миру]е на ]езеру. За КОЛИКО Йе се померити чамац ако рибар пре^е на
1 аегов други кра]? Задатак урадити посматраьем положа]а центра масе.
5.3. Мехакички рад 65
448. а) Вучна сила аутомобила ]е 1,5 Ш . Колики рад она изврши ако аутомобил
пре^е 10 к т ?
б) Аутобус се крейе 5 ш т константном брзином 7 2 к т / Ь . Колика^е вучна
сила аутобуса ако она при том кретаъу изврши рад 12 МЛ?
449. Под детством силе 10 N тело се крейе убрзаъем 1 т / з 2 . Колики рад изврши
та сила за 2з ако она делу]е у правцу пута?
450. Колики рад изврши сила Земл>ине теже при елободном паду тела масе 10 к§
ако падаъе тра]е Юз?
451. а) На тело масе 5к§ делу]е вертикална сила услед чега се оно крейе
равномерно навише. Колики рад изврши та сила ако се тело подигне на висину
од 7 т ?
б) Колики рад изврши дизалица за 5 з при равномерном подизаъу терета
масе 21 брзином 3 0 т / т т ?
452. При кретаъу тела масе 1 к§ по хоризонтално] подлози, рад силе треъа ]е
—50Л. Колики пут ]е прешло тело ако ]е коефицэдент треъа 0,5?
453. Тело масе 1к§ крейе се под де]ством хоризонталне силе Р убрзаъем
2 т / з 2 по хоризонтално] подлози. Коефици)ент треъа ]е 0,1. НаЙи рад силе
Р и рад силе треъа за 10 з ако ]е почетна брзина ]еднака нули.
454. На сандук ко]и лежи на хоризонтално] глатко] подлози почне да делу]е сила
20 N под утлом 30° према хоризонтали. Колики рад изврши та сила док сандук
по подлози пре^е 2 т ?
455. На слици ]е приказано како се меъа интензитет силе дуж пута. Колики рад
изврши та сила на првих 4 т пута?
7-
2 4 5 (щ) 5 10 $(ст)
456. На слици ]е приказано како се меъа интензитет силе дуж пута. НаЙи рад
У^силе на првих 5 с т и на других 5 с т пута.
457. Под детством вертикалне силе терет масе 100к§ се попне на висину 4 т за
2з без почетне брзине. Колики рад изврши та сила? у
66 Текстоеи задатака -— Глава II
[ 458. Тело масе 2к§ крейе се под де]ством хоризонталне силе 5 N по хоризон-
] тално] подлози. Колики рад изврши та сила за 2 8 ако ]е коефици]ент треъа 0,1,
' а почетна брзина тела з'еднака з'е нули?
!
| 459- Камен масе 2 слободно падне са неке висине и зари]е се у песак на дубину
| 5 сш. Рад силе отпора песка при томе ]е —100Л. Колики ]е интензитет убрзаъа
| камена у песку? Коликом брзином улети камен у песак?
!
I 460. Тело масе 2к§ склизне низ стрму раван нагиба 30° и дужине 1 т . Колики
) су радови силе теже и силе треъа ако ]е коефициуент треъа 0,05?
| 461. Терет масе 200 к§ вуче се равномерно уз стрму раван нагиба 30°. Кое-
[ фищфнт треъа ^е 0,1. Колики рад изврши вучна сила (делу]уйи паралелно са
| стрмом равни) док терет пре^е З т ?
![
| 462. Тело масе 2к§ крейе се равномерно по хоризонтално] подлози под детством
! силе Е усмереном под углом 60° према хоризонту навише. Коефици]ент треъа
| измену тела и подлоге ]е 0,2. НаЙи радове силе Е , силе треъа, силе теже и силе
| нормалне реакци]е подлоге ако тело пре^е пут од 1 т .
| 463. а) На тело у правцу кретаъа делу]е сила чир-1 се интензитет дуж пута од
I 1 2 т равномерно повейава - на почетку пута сила ]е 10К, а на кра]у 36N.
{ Колики ]е рад силе на том путу?
I б) На тело у правцу кретаъа делу^е сила чи]и се интензитет дуж пута
I равномерно смаъу]е. Рад силе на путу од Ю т ]е 60Л. Колики ]е интензитет
\^силе на кра]у пута ако ]е на почетку 8К? ^
464. Колику кинетичку енерпцу има лопта масе 300 § ко]а лети брзином 20 т / з ?
465. Тело масе Зк§ крейе се са убрзаъем 2 т / з 2 без почетне брзине. Колика
]е ъегова кинетичка енергща после 2з?
466. Колики ]е импулс тела масе 1 к§ ако ]е ъегова кинетичка енергща 8 Л?
467. Тела маса 2к§ и 4к§ има]у ]еднаке: а) брзине: б) импулсе. Какав ]е однос
ъихових кинетичких енергща?
468. Тело масе 1к§ бачено ^е вертикално навише брзином 1 5 т / з . Колика ]е
кинетичка енергща тела после 1з?
469. Колики рад треба изврдшти да би се телу масе 2к§ брзина повейала са
2 т / з на 5 т / з ?
470. Вагон масе 201: крейе се брзином 1 8 к т / Ь . Колика треба да ]е сила треъа
да би се он зауставио после прежних 250 т ?
5.5. Снага 67
473. На тело масе 10 к§ делу]е стална сила 0,5 N током 2з. Колики рад изврши
У^та сила? НаЙи кра]ъу кинетичку енергщ'у тела ако ]е почетна ]еднака нули.
478. На тело масе 4к§ делу]е вертикално навише сила 50N. Колика ]е кине-
| тичка енерги]а тела на висини Ю т ако ]е у почетном тренутку тело мировало
| на површини земле?
I 479. Авион пикира вертикално наниже са висине 1,5 к т до висине 500 т . БЬего-
| ва почетна брзина на том путу ]е 3 6 0 к т / Ь , а кра]ъа 540кт/Ь. Найи силу
| отпора ваздуха сматра]уйи ]е константном. Маса авиона ]е 21, а мотор ]'е при
| овом кретаъу исклучен.
| 480. Дечак масе 20к§, сто]еЙи на леду, гурне санке масе 4к§ брзином 4 т / з .
'^Колики рад изврши при томе? Треъе ]е занемарливо.
5.5. Снага
481. а) Вучна сила аутомобила ]е 5кГч. Колика ]е снага мотора ако аутомобил
пре^е 500 т константном брзином за 25 з?
б) Снага мотора локомотиве ]е 640 к\У. Колика ]е вучна сила ако се воз
крейе константном брзином 72 к т / Ь ?
482. Трактор се крейе по ъиви константном брзином савла5у]уйи силу треъа
10кК. Колика ]е брзина трактора ако ъегов мотор разви]а снагу 40к\У?
68 Текстоеи задатака -— Глава II
I 486. Камион масе 201; крейе се брзином 5 т / з узбрдо - на сваких 100 т цута
| висинска разлика ]е Ю т . Колику снагу развща мотор при томе ако коефици-
I ]ент треъа 0,05?
!
: 487. Найи средъу и максималну снагу мотора авиона масе 1701; ако се он одва]а
! од земле брзином 360кт/Ь. Дужина узлетне писте ]е З к т , а коефищцент треъа
| 0,05. Сматрати да ]е убрзаъе константно.
| 488. Из пушке излейе метак масе 10§ брзином 4 0 0 т / з . Дужина канала цеви
пушке ]'е 1 т . Колику средъу снагу разви]а]у барутни гасови при испаливаъу
метка? Занемарити масу гасова, треъе и узмак пушке и сматрати да гасови делу]у
на метак у цеви константном силом.
] 489. Дизалица подигне за 7Ь терет масе 30001; на висину Ю т . Колика ]е
| корисна снага дизалице? Колику снагу троши мотор дизалице ако ]е степен
| корисног де]ства 60%?
1 490. Мотори шинобуса троше снагу 800 к\У при равномерном кретаъу брзином
| 72 к т / Ь . Степен корисног де]ства ]е 80%. Колика ]е вучна сила мотора?
I
1 491. НаЙи снагу турбине хидроцентрале у ко] о] у 1 з падне 250 т 3 воде са виси-
( н е Ю О т . Степен корисног де]ства турбине ]е 90%. Густина воде ]е 1000 к § / т 3 .
514. Тело масе 2к§ слободно пада са висине Ю т . Колика ]е кинетичка енергща
тела на средини пута, а колика при паду на землу?
5.8. Закон одржааа енерги]е 71
т V
— >
м
Сл. уз зад. 521 Сл. уз зад. 523
525. Тело масе 200 2 бачено са земле вертикално навише врати се на землу
после 1,5 5. НаЙи кинетичку енергиду тела при паду на землу и потенцидалну
енергиду у надвишо] тачки.
526- Тело де бачено са површине земле под углом 45° према хоризонту са
кинетичком енергидом 20 3. НаЙи кинетичку и потенцид алну енергиду тела у
надвишо] тачки путаъе.
527. Тело масе 4к§ крейе се уз стрму раван нагиба 45°. На почетку стрме
равни кинетичка енергида тела де 128 3. Колики пут пре^е тело до зауставлаъа
ако де коефицидент треъа 0,6?
528. а) Лаки штап дужине 1 ш учвршйен де на свом горъем краду тако да може
да ротира око хоризонталне осе ко]а пролази кроз та] кра]. На доъем кра]у
штапа ]е учвршйена куглица. Колику минималну брзину треба дати куглици у
хоризонталном правцу да би штап описао пун круг?
б) Урадити исти задатак ако ]е куглица обешена за неистегливу нит, а не штап.
529. Куглица масе 500§ учвршйена де за доъи кра] лаког штапа дужине 1 т .
Г'оръи кра] штапа ]е учвршйен тако да штап може да ротира у вертикално] равни.
У куглицу улети метак масе 10 § хоризонталном брзином 500 т / з и остане у ъо].
I Колику Йе брзину имати куглица у на]вишо] тачки своде путаъе?
!
I 530. Са коде минималне висине треба пустити тело да би описало петлу полу-
| пречника Я (слика)? Треъе де занемарливо.
| 531. Тело масе 30 § пусти се да клизи низ мртву петлу описану у претходном
I задатку са висине 3К. Колика де сила притиска тела на подлогу у надвито] тачки
I кружног дела петле? Треъе де занемарливо.
т Ей.
/7777/77777
5.9. Судари
538. Теда маса 2к§ и Зк§ крейу се дуж истог правда, дедно према другом, бр-
зинама З т / з и 1 т / з . НаЙи брзину тела после ъиховог апсолутно нееластичног
судара и губитак кинетичке енергиде у судару.
539. Тело масе Зк§ крейе се брзином 4 т / з и судара се апсолутно нееластично
са телом исте масе коде мируде. Колика де релативна промена кинетичке енергиде
система при овом судару?
Г540. Две куглице маса 200 § и 100 § обешене су о две деднаке вертикалне нити -,
тако да се додируду. Прва куглица се отклони до висине 4,5 с т и пусти. До коде 1
висине Йе се подийи куглице после ъиховог апсолутно нееластичног судара? 1
541. Тело масе 1 к§ крейе се брзином 4 т / з и судара се са телом масе 2к§ коде |
мируде. Сматрадуйи судар централним и еластичним, найи брзине тела после ]
судара. |
I
542. Кугла масе 1,8к§ еластично се судара са куглом вейе масе кода мируде. |
При томе маъа кугла изгуби 36% своде кинетичке енергиде. НаЙи масу вейе {
кугле ако де судар централни. \
543- При централном еластичном судару вейа кугла пре судара мируде, а након |
судара има 3/4 укупне кинетичке енергиде. НаЙи однос маса кугли.
544. Кугла масе т ^ судара се еластично са куглом масе т ^ кода мируде.
а) Какав треба да де однос маса т ^ и т о да би се брзина првог тела сман>ила
1,5 пута, без промене смера кретаъа?
б) Колику кинетичку енергиду Йе у том случаду имати друга кугла после судара
ако де кинетичка енергида прве кугле пре судара била 1000 Л ? Судар де централни.
74 Текстоеи задатака -— Глава II
/ 545. а) Колика де брзина центра масе валка коди се скотрла без клизаъа низ Л
| стрму раван са висине 1 т ? Почетна брзина валка де нула. I
I б)Хомогена кугла крейе уз стрму раван нагиба 30° брзином 4 ш / з . Колики
| пут Йе прейи до зауставлаъа ако се котрла без клизаъа?
I 546. Хомогени танки штап дужине 20 с т поставлен де вертикално на сто. Услед
| нестабилности он почиъе да пада. Сматрадуйи да доъи крад штапа не проклизава,
' найи брзину кодом Йе ударити у сто: а) горъи
| | крад штапа; б) средина штапа.
I | \ 547. Горъи крад штапа дужине 85 с т де учврш-
| \ Йен тако да штап може да ротира у вертикалнод
1 \ равни. Коликом минималном брзином треба гур-
\ | \ нути доъи крад штапа да би штап: а) описао круг;
| /7777а7777777777777777>/ б) ДОШаО у ХОрИЗОНТЭЛаН ПОЛОжаД?
Сл. уз зад. 546
549. а) Хоризонтални диск масе 140 к§ може да ротира око своде вергтикалне
осе. На краду диска стоди човек масе 70 к§. Коликом угаоном брзином Йе
ротирати диск ако човек почне да се крейе по ъеговом рубу угаоном брзином
1,5гас1/з (у односу на земл>у)?
б) На краду хоризонталног диска коди мируде стоди човек масе 60 к§. Ко-
ликом брзином (у односу на землу) треба да крене човек дуж обода диска, да би |
диск ротирао фреквенцидом 0,8 з - 1 ? Маса диска де 100 к§, а полупречник 2 т . |
550. Човек масе 70 к§ стоди на ивици хоризонталног постола коде мируде. По-
столе има облик диска масе 110к§. Колика йе бити угаона брзина ротациде
постола око своде осе ако човек крене дуж ъеговог обода угаоном брзином 1 гас!/з |
(у односу на постоле)? За колики угао се обрне постоле ако човек оби§е дедан |
цео круг на ъему? {
551. У центру хоризонталног диска масе 120 к§, коди ротира око своде осе
угаоном брзином 2 гай/з, стоди човек масе 60 к§. Колика Йе бити угаона брзина !
диска ако човек пре^е на ъегов крад?
: 552. У центру хоризонталне платформе кода ротира фреквенцидом 2 з - 1 стоди
' човек коди у раширеним рукама држи по дедан тег масе 5к§. Распон руку човека ]
V. У
5.11. .Додатак уз главу 5 75
553. Хоризонтални диск масе 100 к§ и полупречника 1,5 т ротира око своде
вертикалне осе фреквенцидом Юоб/гшп. Човек масе 60 к§ стоди при томе на
краду диска. Коликом Йе фреквенцидом ротирати диск ако човек пре^е у н>егов
центар? Колики рад изврши човек при том прелазу?
554. а) Горъи крад хомогеног штапа масе 990§ и дужине 1 т де учвршйен тако
да штап може да ротира у вертикалнод равни. У доъи крад штапа улейе метак
масе 10§ хоризонталном брзином 4 0 0 т / з . Коликом угаоном брзином Йе почети
да ротира штап кад метак улети у ъега? (Метак остаде у штапу.)
б) Хомогени штап масе 1к§ и дужине 0,5 т учвршйен де у средини и може
да ротира у вертикалнод равни. На доъи крад вертикалног штапа налети куглица
масе 50 § и залепи се за штап. НаЙи брзину куглице пре судара ако штап почне
да ротира учестаношйу 8 з - 1 .
555. На глатком столу лежи даска масе т . На ъен крад налети плочица масе
т / 2 хоризонталном брзином и. Коликом брзином Йе се кретати даска и плочица
када престане клизаъе плочице по дасци? Колики де рад силе треъа клизаъа?
556. Два чамца крейу се по мирнод води дуж паралелних праваца дедан према
другом. Када се поравнаду, са првог на други чамац полако се пребаци цак масе
25 к§. Брзина кодом се пребацуде цак у односу на чамац има правац нормале на
бочну страну чамца. Након пребациваъа цака први чамац има брзину 8 т / з , а
други се зауставио. Маса другог чамца (оног у коди де пребачен цак) де 1000 к§.
Одредити брзине чамаца пре пребациваъа цака.
557. На дедном краду чамца дужине I коди мируде на дезеру стоди човек држейи
лопту масе т на висини к. Маса чамца са човеком де М. Коликом хоризонтал-
ном брзином треба човек да баци лопту да би она пала на други крад чамца?
558. На површини баре мируде штап масе 0,5 к§ и дужине 0,5 т . На дедном
краду штапа чучи жаба масе 200 Коликом брзином треба да се одрази жаба
под углом 30° да би доскочила на други крад штапа?
559. Граната, дансирана са површине земл>е под неким углом, у надвишод тачки
путаъе распала се на два деднака дела (слика). Први део вратио се по истод
путаъи назад. На ком растодаъу од места избациваъа гранате де пао други део?
76 Текстоеи задатака -— Глава II
1 Поп-
ел. уз зад. 559 Сл. уз зад. 562
560. Граната масе 10 к§, избачена са земле брзином 400 т / з под углом 60°, у
надвишод тачки путаъе распала се на два деднака дела. Ледан део де непосредно
после распада имао брзину деднаку нули. После колико времена и коликом
брзином Йе сваки део пасти на землу?
561. Тело масе т склизне без треъа низ стрму раван нагиба 30° са висине к и
упадне у колица масе М кода стоде на глаткод хоризонталнод подлози. Коликом
брзином Йе се кретати колица кад тело буде у ъима?
563. У епрувети масе 15 § налази се занемарливо мала маса гаса коди се загрева.
Епрувета де обешена за нит и налази се на висини 1 т од стола (слика). Након
доволно дугог загреваьа, чеп масе 5 е; излети из епрувете при чему се центар
масе епрувете попне на висину 3 , 5 с т . На ком растодаъу од тачке О Йе пасти
чеп?
-с—г
564. Санке се пусте да клизе низ стрму раван са висине 4 т , а потом пре!)у
на хоризонтални део пута. Зауставе се након пре^еног хоризонталног растодаъа
8 0 т (види слику). Одредити коефицидеят треъа ако де он дуж целог пута исти.
Г
566. Куглица масе 0,5 к§ обешена де за неистегл>ив конац. Конац се отклони од Л
вертикале за 30° и нусти. Колика Йе бити сила затезаъа нити када куглица буде
пролазила кроз равнотежни положад?
567. Са врха полусфере полупречника К пусти се да клизи без тревьа мало тело.
На кодод висини Йе се оно одводити од полусфере?
568. У тело масе М , везано за опругу коефицидента еластичности к, улейе
метак масе т брзином у (слика). За колико Йе се максимално сабити опруга ако
метак о стаде у телу?
579. У валак полупречника К и масе тл-х коди мируде улейе метак масе Ш2
брзином г>о • Правац кретаъа метка пролази на растодаъу к од центра валка
(слика). Сматрадуйи да де судар апсолутно нееластичан и да де т г гпх, найи
брзину центра валка и угаону брзину ротациде валка око своде осе непосредно
након судара.
т V
м
СЛ. уз зад. 5 7 9 СЛ. уз зад. 580
6.1. Кинематика
I. Допуни речсенице
1. де тело чиде се димензиде и облик у датом кретаъу
могу занемарити.
2. Ако су х, у и г координате матерщалне тачке, интензитет вектора положада
те тачке де
3. Пре^ени пут де деднак површини испод линиде кода, на графику, приказ уде
зависност од
4. Вектор угаоне брзине има правац
5. Брод обртада тела у дединици времена назива се
а) брзина
б) убрзаъе
в) пут 5) 6)
г) померад <00
6.1. Кинематика 81
Ащ Да) Да
Аа Да
4) 5)
18. Ако тело на деднод половини пута има константну брзину а на другод
половини константну брзину у2 ( ф у2), да ли де средъа брзина на целом путу
VI + У2 о
19. Ако се тело крейе убрзано, да ли се узек ъегов правац кретаъа поклапа са
правцем вектора убрзаъа?
22. Пут коди тело пре^е за неко време I, крейуйи се право лини] ски, одре^ен де
форму лом 5 = 44 -г 212 (где су константе у одговарадуйим ] единидам а 51 система).
Како се током тог времена меъа:
а) брзина тела? б) убрзаъе? в) пут?
23. Брзина материдалне тачке кода се крейе праволинидски зависи од времена
по закону V = 5 — 21 (где су константе у одговарадуйим дединицама 31 система).
Како се меъа интензитет брзине у интервалу времена:
а) од * = 0 до Ь = 2з? б) од 4 = 2з до I = 2,5з?
в) од I = Зз до 4 = 5з?
V* ®
а) 1, 2 и 3 б) 2 и 3 в) 1 и 2
г) 1 и 3 д) само 1
37. Колико пута де угаона брзина велике (минутне) казал>ке сата вейа од угаоне
брзине мале (сатне)?
а) 12 б) 720 в) 24
г) исте су д) зависи од дужина казал>ки
38. Хеликоптер лети у хоризонталном правцу. Пилот баца предмет у вертикал-
ном правцу (у односу на хеликоптер). У односу на,референтни систем везан за
земау путаъа предмета де:
а) вертикал на права б) хоризонтална права в) крива
г) права, искошена у смеру кретаъа хеликоптера
д) права, искошена у супротном смеру од смера кретаъа хеликоптера
39. Растодаъе измену два места на истод обали реке де 3700 т . Ако чамац плови
низводно брзином Ю т / з , а брзина речног тока де 1 к т / Ъ . за коде време стигне
из дедног у друго место?
а) 20 т т б) 0,336 Ь в) 336 з г) б т т д) 6Ь
6.2. Сила
I. Допуни речевсиде
Р, Р,
1) 10 N 2) 5%/2К
а) т>
3) 5К 4)
Рг Р. .120'
в) г) 5) ЮУЗН 6) нула
86 Тестови — Глава VI
13. На тело делуде константна сила услед чега се мевьа импулс тела. На
цртежима су приказани вектори почетног (рг) и крадъег импулса (рз) тела.
Сваком од датих случадева придружи одговарадуйи правац (и смер) силе кода
делуде на тело.
а) б) I) 2)<- 3)
Р2 Рг
4) 5) 6)
в) О
Рг
Р: 7)
V 1
а) \хтд 2)
•Гъ
4)
3 2
б)
2 6) ~}лтд
УЗ
7) ц т д ( 1 + — 8) ^гпд ( 1 - ^
в)
15. Камен масе т , везан за лаку неистегл.иву нит дужине г. ротира у вертикал-
нод равни око тачке О. Сваком од датих положад'а камена придружи одговарадуйу
центрипеталну силу (<2 де Земл>ина тежа, а Т сила затезаъа нити):
в
1) Т 2) Т - < Э
3) Т+Я 4) Т + 0 +
ту2 тау2
5) Т + 6) Т -
8) Т - Ц
® 2 2
28. Тело де ставлено на стрму раван и почиъе да клизи низ ъу. Како се током
времена меъа:
а) убрзаъе тела? б) брзина тела?
в) интензитет силе треъа (ако де коефицидент треъа сталан)?
1 ^= 2
1)1 N >
,, .4, I, ,4)11 <ТП 11)11.
а) ах = а2 б) 0,2 — 1,2ах
Йм=2к§ в) ах = 1,2а2 г) а2 = 2а\
д) ах = 2а2
36. Лва тела, везала лаком неистегл>ивом нити, клизе по хоризонталнод подлози
'под- дедством силе Р.. Коефицидент треъа за тело 1 де ^х > а. за тело 2 де
^дначина кретаъа система тела де
Уз
а) Рх - б) Р12 = в) Рп = / л т х 5
г) дата дедначина кретаъа система д) све наведене формуле су тачне
37. У лифту коди се крейе навише убрзаъем а мируде тело масе тп обешено за
лаку еластичну опругу. Горъи крад опруге учвршйен де за плафон лифта. Ако
]е Ре1 еластична сила опруге, а РгП инерцидална сила кода делуде на тело, кода
дедначина де тачна?
а) та = Ргп + тд — Ре1 б) та = Ре1 - гад — Ргп в) та = Ре1 - тд -Ь Ргп
г) та = Ре1 — тд д) та — Ре[ + тд -г Р^
38. Други Нэутнов закон, у Случаду да тело има сталну масу, може се предста-
вити формулой (р - импулс, Р - сила, V - брзина, т - маса, а - убрзаъе):
АН —• —* А V —• ~Р
а) т = р Ъ)Ар-А1=Р в) —!- = Р т)та=^Р д)тАь = ~
' А * ' А1 А1
39. На колицима масе М налази се тело масе т. Ако се колица вуку силом
Р , долази до кретаъа колица убрзаъем а. При томе се тело не крейе у односу
на колица. Ако де РЬг сила треъа измену тела щ р
и колица, а треъе измену колица и подлоге де - : • •-••. 1 >
занемарливо. онда де (/* - коефицидент треъа): /ттТ/тттттттгтгтТгптттп
90 Тестови — Глава VI
I. Допуни реченице
3. Од свих паралелних оса, тело има надвеТш момент инерциде у односу на ону
осу кода пролази кроз тела.
л >.
тг2
1
тг2 2)
а) танак прстен
б) танак штап
полупречника г дужине I
2 2 3 2
4) -тг
5 2
1
в) г) -тг* 6) —тг
3 12
хомогени диск
полупречника г хомогена кугла
1
8) гт1Г>
полупречника г
\т12
12
14. На хомогенод греди масе М и дужине I налази се терет масе то. Сваком од
датих случадева придружи одговарадуйи услов равнотеже момената силе у односу
на ослонац греде:
Н
а)
Ж I „ ^ „V I , , 31
1) тд- = Мд- 2) тд- = Мд~
а
б) I
3) тд- = Мд- 4) тд- = Мд-
Ж1
4/ ±1 5) — 6) систем ниде у равнотежи
в)
~К
23. Тела истих маса нал азе се на стрмим равнима А и В . Ако де треъе
занемарл>иво. упореди:
а) силе (.Р) код"има треба деловати на
тела да би мировала;
б) убрзаъа код има клизе тела ако се Ь " Зт
д) ^=тд: N2 = 1
т9^д
6.4. Гравитацща
I. Допушя речениде
4. Максим а л на висина коду достиже тело при вертикалном хицу са земл>е зависи
од тела.
9.
б) гравитационо убрзаъе у М М
4)
близини Землине површине 7
ТГ
23. Како се меъа тежина тела у лифту коди се крейе убрзано наниже (а < д)
ако се интензитет убрзаъа смаьуде?
24. Два тела су пуштена, дедно после другог, да слободно пададу са исте висине.
Ако де отпор ваздуха занемарлив, како се током времена меъа:
а) растодаъе измену тела?
б) брзина дедног тела у односу на друго?
25. Ако се повейава угао под кодим се баца тело са земле (коси хитац), а почетна
брзина де увек иста, како се меъа:
а) време кретаъа до надвише тачке путаъе?
б) максимална висина коду достиже тело?
в) брзина тела у надвишод тачки путаъе?
6.5. Закони одржакьа у механици 101
2т А т 2т ь т 2т и т
• ^ г х—7 • 2 т т гл/2
30. Тело масе ш налази се на поду вагона коди се крейе дуж праве хоризонталне
пруге убрзаъем д/5. Колика де тежина тела?
^ ^ 6 >4 ^1 ^ ^26
а) тд б) -тд в) -тд г) -тд д) тд —г-
О О 2. О
31. Гравитационо убрзаъе на површини Земл>е де д. Колико де гравитационо
убрзаъе на висини К над површином Земл>е (Я де полупречник Земл»е)?
а) д б) 5/2 в) д/4 г) 2д д) 4д
32. Тело де бачено вертикално навише са земл>е брзином 10 т / з . Ако де =
Ю т / з 2 , време кретаъа тела до пада на землу де:
а) 1з б) 2з в) 5з г) Юз д) 20з
33. Тело да бачено са земле брзином г>0 под углом 30° према хоризонту. Брзина
тела при паду на землу де:
I. Допуни реченице
1. Закон одржаъа импулса важи у системима тела.
102 Тестови — Глава V I
5. Ако се при судару тела одржава укупна кинетичка енергида, судар се назива
а) ч ^ 1) х с = 0 2) хс = —1
- 2 - 1 0 1 2 *
т т 2т 3) х с = 1 4) хс = 2
б) н • ( • • !->
- 2 - 1 0 1 2 *
5) хс = - 1 / 3 6) хс = 1/3
2т т 2т т
в) Н • • • * ;—>
- 2 - 1 0 1 2 X 7) хс. = —1/2 8) хс = 2/3
2) 3 )'
А Е.
4) 5) 6)
12. Граната, лансирана са земле као коси хитац, у надвишод тачки путаъе
распада се на два дела. Да ли де:
а) константан импулс ракете од тренутка лансираъа до тренутка распада?
б) импулс гранате непосредно пре распада деднак укупном импулсу насталих
делова ракете непосредно након распада?
в) константан укупан импулс делова гранате од тренутка ъиховог настанка до
пада на землу?
13. Дечак масе т и отац масе 2т трче дедан према другом дуж истог правца.
Да ли се крейе центар масе система „дечак-отац" ако:
а) ободица трче истим брзинама?
б) дечак трчи брзином V, а отац брзином 2г> ?
в) дечак трчи брзином 2V, а отац брзином V ?
18. На глатком столу лежи оловка на чидем дедном краду стоди буба. У дедном
тренутку буба почиъе да се крейе дуж оловке. Упореди брзине центра масе
система „оловка-буба" у случаду да се буба крейе равномерно ( А ) и у случаду
да се крейе убрзано (В).
19. На тело делуде сила у правцу и смеру кретаъа. Упореди кинетичку енергиду
тела на почетку (А) и на краду пута (В).
20. Тело се крейе под дедством неке константне силе. Упореди средъу (Л) и
тренутну снагу ( В ) на краду пута.
21. Пун хомоген вальак (.4) и цилиндар (В) истих маса пусте се без почетних
брзина да се котрладу (без клизаъа) са врха исте стрме равни. Упореди:
а) кинетичке енергиде вальака на дну стрме равни;
б) брзине центара масе вал>ака на дну стрме равни.
22. Сателит се крейе око Земле по кружнод орбити. Упореди кинетичку енергиду
(Л) сателита и апсолутну вредност гравитационе потенцид алне енергиде ( В )
система „сателит—Земла".
23. Хоризонтална кружна платформа ротира око своде вертикалне осе. У центру
платформе стоди човек коди држи тегове у раширеним рукама (случад А). У
дедном тренутку човек спусти руке (случад В). Упореди:
а) момент импулса система „платформа-човек-тегови" у случад евима А и В.
б) угаоне брзине платформе у случад'евима А и В.
6.5. Закони одржакьа у механици 105
24. На мирнод води налази се чамац и у ъему рибар. Рибар се крейе са дедног на
други крад чамца. Како се током кретаъа рибара меъа брзина чамца ако рибар
иде:
а) равномерно? б) убрзано?
25. Како се меъа кинетичка енергида транслаторног кретаъа тела ако се:
а) повейава брзина? б) смаъуде импулс?
26. На точак делуде спрег сила константног момента. Како се меъа:
а) угаоно убрзаъе точка? б) угаона брзина точка?
в) снага точка? г) кинетичка енергида точка?
27. Тело се пушта да клизи са врха стрме равни без треъа. Ако се повейава
нагиб равни, како се меъа:
а) рад Земл>ине теже при спуштаъу тела од врха до дна стрме равни?
б) брзина тела на дну стрме равни?
28. Две деднаке куглице везане су за неистегл>иве лаке
нити деднаких дужина. Куглица 1 се отклони и пусти,
па долази до еластичног судара куглица. Како се меъа
висина коду достиже куглица 2 након судара ако се по-
вейава:
а) висина са коде се пушта куглица 1 без почетне брзине?
б) брзина кодом се пушта куглица 1 са исте висине? ^о
41. Тело масе т пусти се да слободно пада са висине А. Ако де АоЬ рад силе
отпора ваздуха, Атд рад Землине теже, Ек кинетичка енергида тела при паду
на земл>у, онда де:
а) Ао1 < 0 б) Атд = тдН в) Ек = Атд г) Ек = АоЪ д) Ек - Атд + АоЬ
6.5. Закони одржан>а у механици 107
с2 = а2+Ъ2, с= а2 + Ь2 — уЧ 2 + З2 - 5.
Сл. уз зад. 1
й
Сл. уз зад. 3(а)
б) с = 4 л/2 — -\/2.
в) Правац и смер вектора с = а + 6 добида се надовезивавьем вектора а и Ь (слика).
Интензитет вектора с може се одредити на следе Ни начин: ако де Ь хипотенуза троугла
чиди су углови 30°, 60° и 90°, онда се наспрам угла од 30° налази страница дужине
1. _ . *>л/3
-Ь, а наспрам угла од 60° де страница дужине ^ (слика). Лакле, у датом примеру де
Ъ* = Щ » Ь У = \ь. Следи:
ао2 4- аЬ^3
, /5 Нз ь 2 +Ъ—
2
= \ 2 I 4 4
т
ь
ь.
1. м
Сл. уз зад. 3(а)
=
\
= л/а2 + Ь2 - о б = л/25 + 9 — 15 = л/19.
110 Решеаа задатака
~гъ
4. Вектор 2Ъ де вектор коди има исти правац и смер као вектор Ь, али му де интензитет
два пута вейи. Надовезивакьем вектора 26 и вектора а добида се вектор с. Интензитет
тог вектора може се одредити помойу Питагорине теореме:
с = Vа 2 + (2 Ъ)2 = 725 + 16 = л/41.
5. а) Интензитети вектора 2а и Ь су деднаки, па де троугао кога чине вектори 2а, Ъ и
с = 2а+ 6 деднакостранични (слика), што значи даде и интензитет вектора с исто толики,
с = 4. б) с = бУЗ.
2а
Сл. уз зад. 5(а) Сл. уз зад. 6 (а)
—1 1 1—*
—1—1—*
!
-ь и—— -а
' а
Сл. уз зад. 6(6) Сл. уз зад. 1
8. Надовезива&ем се добида да вектор с има исти правац и смер као вектор а (слика),
а интензитет вектора с деднак де збиру интензитета вектора а и Ь: с = 5 -г 3 = 8.
с -2 Ъ
Сл. уз зад. 8 Сл. уз зад. 9
а -а
с = 2-Л с = 2 л/Т
Сл. уз зад. 14
15.
-а
с =3 •= 3^3
Сл. уз зад. 15
Сл. уз зад. 18
Глава II — Кинематика
22. а) Запис (8,1,-4) означава да су координате материдалне тачке: х = 8, у = 1
и г = - 4 . Интензитет вектора положада де г = л/а:2 + у2 + г 2 = у/64 + 1 + 16 = 9.
б) г = 14.
23. Удал>еност тачке од координатног почетка деднака де интензитету вектора положада
г = \ЛЗш.
24. а) Координате лоптице су: х = + 7 т ; у = + 2 , 4 т ; г = + 2 т .
б) Удал>еност лоптице од координатног почетка де г = у/х2 + у2 + г2 га 7,7ш.
в) Удаленост дечакове ноге од угла учионице де = л/х2 + г2 ~ 7,3т.
25. а) Координате почетног положада су: XI = 2, 3/1 = 5, г\ = — 3. Координате крадаег
положада су: 22 = — 3, 2/2 = — 5, 22 = 7. Интензитет вектора померада де
Дг = + + = У ( - 3 - 2 ) 2 + ( - 5 - 5 ) 2 + (7 + 3)2 = 15.
б) Дг = 12.
26. а) За надвишу тачку путаае де у — 10 т + 3,2 т = 13,2 т .
б) Координате тачке у кодод лопта додирне плочник су: 22 — 1 2 т , у2 = От и г^ — 0 т .
в) Координате почетног положада лопте су: хг = О т , уг = Ю т и ^ = От. Померад
лопте де Дг = \/{х2 - Хх)2 + (у1 — Уг)2 + (22 — х\)2 = 15,6т.
Глава II — Кинематика 113
27. Обим кружнице де $1 = 2гтг = 62,8т. Док оби§е п = 10,5 кругова, пас пре§е пут
5 = п51 — 659,4т. Ако де пошао из положада 1, после 10,5 кругова пас де у положаду 2
(слика). Померад де растодакье измену та два положада: Дг = 2г = 2 0 т .
\ъ = 18 к т .
о
33. а) Пут де дат у метрима. па де брзину потребно изразити у метрима у секунди;
Уз — 72кт/Ь = 72- — т / з = 20т/з. Следи: I = — = ^ ^ = 2,55. б) Пут честицеде
5 2- т 10~2
5 = 2 с т = 2 • 10~2 т , па де тражено време: I = - = ^ Т о ' б = 2 • Ю - 2 - 6 5 = 2- Ю - 8 з.
34. а) Време кретаъа де 2-= 365 дана = 365 • 24 • 3600з = 3,15 • 107 8. Следи: у3 = - =
9 4 • 10 1 1 т
- 3 • 10»т/з. 6) 1 кт/Ь
35. а) 5 = ^ - 4 = 3- Ю 7 т / з • 2 • Ю - 4 з = 6 - Ю 7 - 4 т = 6 • 103 т = б к т . б) 4 - 1 0 г т .
36. Пут де 5 = 51 + 52 = 2 8 т ; померад де Дг = — з2 = 12т; средъа брзина де
5 Дг
у3 — - — 7 т / з ; интензитет вектора средае брзине де ]гГ5| = — = З т / з .
37. = Ю т / з ; |г75| = 0.
114 Решеаа задатака
г* я
5Х + 52 + —
= -—— 53 4- У&Ч. + 8,8о готт / 5 .и
: : :
^1 + ^2 + *з
Сл. уз зад. 38
40. Дужина првог дела пута де 51 = = 20т/5 - 60 з = 1200т. Укупан пре^ени пут
$2
де 5 = 4-$2 = 1800 т . Време за коде аутомобил пре|)е други део путаде и — — = 40 з.
ъ'2
5 5
Средъа брзина де = - = = 18т/з.
I 4+12
1
41. а) Пре одмора бициклиста се кретао Ь\ = — = - к . Следи:
25 10 к т 120, „ ЛП1 „
— = — кт/Ь = 9,2 кт/Ь.
б) 5,55т/з.
42. За време = - Ь воз де прешао први део пута 51 = г'^1 = 36кт. Други део пута
1
(52 = 12кт) прешао де за време — — = - Ь. Укупан пре^ени пут де 5 = $1 +52 4-5з =
v2 5
1 1 1 31
58 к т , док де укупно време кретан>а 4 = ^ 4- + 4з = " Ь 4 - Ь 4 - Ь = ™ Ь.
2 5 о 30
а) г>5 = - = 56,13кт/Ь.
б) Прва половина пута има дужину 29кт. Израчунато де да се воз кретао брзином
72 кт/Ь првих 36 к т , што значи да де на првод половини пута баш толика средаа брзина:
= 72 кт/Ь.
в) На другод половини пута воз де надпре прешао 5' = 7 к т брзином 72кт/Ь, а за то му.
з! 7 1
де било потребно време 4' = — = — Ь. Затим де прешао 12кт за - Ь и дош 10кт за
VI 72 5
1 29 к т
- Ь . Дакле, средоьа брзина на другом делу пута де ч/1 — -ч г— = 46,23кт/Ь.
3
43. а) 2 т / з ; б) 5 т / з ; в) 1,25т/з.
44. а) Воз за исте временске интервале прелази яутеве различитих дужиза: 51 = г?г -
1
и 52 = • - г , где де 4 укупно време кретаьа. Следи:
5 _ 5 х 4" 52 _ 5 ^ 1 4 4- 5 4 ( ^ 1 + Уъ) _ VI + У2
= 54 кт/Ь.
Уз 4
46. I = 8,33 т ш .
47. а) Нека су «1 и 52 путеви ко]е пре^У бициклисти до сусрета (вида слику). Тада
51 + = 5, односно Ь\Ь + УчЬ = 5. Одатле се добиза I = ; 0,025 Ь = 1,5 ш т и
vi +у 2
51 = = 0,25кт = 250т. б) 5 = 330т.
А v. V, В А V, В V,
Сл. уз зад. 49
50. В и д е т и слику.
^(кт)
I г(Ъ)
Сл. уз зад. 50 Сл. уз зад. 55
51. Са графика се види да ]е, на пример за Ь — 2$, тело 1 прешло пут 51 — 20т, а тело
2 пут 5>> = 4 0 т . Како ]е = — = следи: — = — = - , т]. тело 2 има дупло
2 Ь VI $2 2
зейу брзину.
52. Нека }е I време од тренутка када атлетичар про§е поред тренера до тренутка када
сустигне атлетичарку. Од тренера до места сустизатьа обо^е пре^у исте путеве (5):
атлетичар та] пут пре^е за време Ь брзином «2, а атлетичарка за време (Л^ = 2з)
брзином г)1- Следи да ]е + А4) = одакле ]е I = —— = 4з. Удгиьеност од
г>2 — У\
тренера у моменту престизааа ]е 51 = + А1) — = 30т.
116 Р е ш е а а задатака
63. Брзина другог воза, у односу на путника у првом возу, износи у' = ух+у2 — 90 кт/Ь.
10
Како тад воз про^е за 4 = 6 з, гьегова дужина де i = у'1 = 90 • — т / з - 6 з = 150 т .
Глава II — Кинематика 117
и= = 45 кт/Ь.
-а
у\- = 2160кт/Ь = 600т/з. Тражено време де
I Л >
1 = ~~ = — = 4 т з .
Ъ1' У2 Сл. уз зад. 70
71. а); й = ^ = 5 - 1 0 _3
'2т/з= 2 0 .39т/з 2 72. 20,85.
Д4 10 з ' ' ' '
|Д-у| VI - У2
73. Кретаае де успорено. Апсолутна вредност убрзагьа де а =
о I
0,5т/з2. 74. 4з.
88. Дати график одговара кретаау тела код кога су вектори почетне брзине и убрзакьа
супротно усмерени.
6 /(5) 6 ,{ 3 )
Сл. уз зад. 88
Зт/з
= 0,5 т / з 2 ;
6з
в) зауставни пут ^едаак шрафирано] површини троугла на прво] слици, з2 = - • 3 т / з •
6з = 9 т ;
г) пут ко^и тело пре^е за прве две секунде кретаььа ]еднак ]е шрафирано] површини
трапеза: 5 = - ( 2 т / з + Зт/з) - 2з — 5 т .
91. График зависности брзине од времена код равномерно убрзаног кретаьа права
лини]а. Да би се она нацртала довол>но ]е одредити две тачке ко]е ]0] припада]у.
На,уедноставшуе ]'е за зедну тачку изабрати ону ко]а одговара тренутку 4 = 0 — тада
брзина V = г>о. Другу тачку можемо изабрати произволжк
а) У озом с луча] у брзина се рачуна по формули у — ъ'о -г График (слика а) се црта
4( 3 ) 0 1
по таблици
V (т/з) 2 2,4
4(з) 0 5
б) V = г/о — ой, а график (слика б) нацртан по таблици
у (т/з) 2 0
92.
Сл. уз зад. 92
94. а) Са графика датог у задатку види се да у току прве две секунде брзина равномерно
- уо 2 т/з
расте од уо — 0 до у\ = 2 т / з , па ]е убрзаше сц ~ = 1 т / з 2 . У току
Д4 2з
наредне две секунде брзина равномерно опада од у2 = 2ш/$ до ^з = 0, па ]е интензитет
120 Решен-а, задатака
(Г) (д)
2 ••
1
0-
-I 1(8)
.2 ...
Сл. уз зад. 94
96. а) Како де почетна брзина истог смера као почетно убрзалье, то де на графику г?о =
+ 2 т / з . У току прве секунде убрзан>е д е а = 1 т / з 2 , п а д ё у тренутку 4} = 1з брзина
Ух — Уо + а1\ — З т / з . Током наредне две секунде убрзагье де деднако нули, па се брзина
не мекьа. Од тренутка 42 = Зз убрзавье де негативно, тд. има судротан смер од брзине.
Брзина се равномерно сман>уде, па де на краду четврте секунде у2 = З т / з — 1 т / з 2 • 1 з =
2 т / з . б) Види слику.
97. а) Од поласка аутомобила и мотора из места А до аиховог поновног сусрета про^е
време 4. За то време оба тела прешла су исти пут =52, тд. у^ = ~а±2. Одатле се
4-
I-
1 2 Г(з)
(а)
Сл. уз зад. 96
5 1
Одатле де 4 = — — — 1,2а, паде 51 — ~ 18,4т. б) 4 = 6з: 5 = Збт.
уоа + УОБ 2
99. а) За 4Х = Зз колица пре^у пут 51 = ^а42. За 4г — 4з пре^ени пут де 52 = ^а42 • У
току четврте секунде колицапре§у пут 5 = 52 —5Х = ^й(42 —42) = 1,75т. б) 2,18т/з 2 .
100. а=
4
^ = 0,2т/з2; 4 = ^ = 1008; V - - 2а • ^ = - аз = 14,1 т / з 2 .
103. а) уа = 5 т / з ; б) а = - т / з 2 ; в) 5 = 7,5 т .
104. а) Нека де при кретаььу ка тачки О брзина тела у тачки А деднака у\. Тада де
Ь1 =Щ — 2а51, где де 51 пут коди пре^е тело до тачке А (слика). Нека де у2 брзина тела
у2
у тачки А при повратку из тачке О. Тада де у2 — 2а$2 = 2а(52 — 51). Како де з2 = ~
О
> X
—•
> 5 = Ют
Сл. уз зад- 105 Сл. уз зад. 109
УО
107. Дата тачка пе се на,]пре кретати успорено. У тренутку 4- = — = 5з она Йе се
а
зауставити и кренути назад убрзано. Ло зауставл,ааа прешла ]е пут зх = — = 12,5 т , а
2а
за наредних 4з = 4 —4^ = 2з прейи Йе ]ош 52 = = -Дакле) укупан пут за 4 — 7з
]е 5 = 51 4- 52 = 14,5т. Брзина тачке у тренутку 4 ]е у = г>о — аЬ = 5 т / з — 7 т / з =
—2т/з. Негативан предзнак показу]е да се тачка крейе у супротном смеру од почетне
брзине. (Исти резултат добили бисмо и да смо посматрали кретаае тачке од тренутка
4г до тренутка 4. За та] део кретааа почетна брзина ]е нула, убрзан>е 1 т / з 2 , а време
2з, па ]е „кра]к>а" брзина 2 т / з . ) 108. а) 12т; б) 16т; в) 2 0 т .
109. Задатак ]е н а] ]ед но ставшее решити графички. На слици ]е приказана зависност
брзине од времена, а пут ]е ]еднак шрафирано] површини: 5 = 7,5т; у3 = - — 1,25т/з.
у(т/5)А
1>(т/5)
Ш.,1
" 2 " ' х ' 1гл-
5 10 15 20 25 -31..
х 51 + 52 ,
в] ув = = 4т/2.
113- Пут де деднак површини на графику (слика): 5 = 23,5 т ; у3 = ^ = 1,96т/з.
4т 2 /з~ , V ,
114. а) Оп == — — 40т/з~. б Из ап = — следи у = ,/га п =
0,1т
>/0,04т 2 /з 2 = 0 , 2 т / з . в) 45ст.
5 2тгг 1
115. Период де Г — - = = 1,256 з, а фреквенцида и = — = 0,796 з - 1 .
v v Т
117. а) Секундна казал>ка опише дедан пун круг за 60з, па де н>ен период Т — 60з.
2тг
Угаона брзина де и = — = 0,105га<1/з; б) ш = 1,74 • 10 3 га<1/$.
2?г
118. Брзина де у — гш = 0,04т • ^ ^ = 4,2 • 10 т / з , док де нормално убрзаае ап =
2
~ = тьг — 4,4 • 10~4 т/з2 .
125. Период ротащце Земл.е око сво]е осе ]е Т — 24Ъ. Удаленост тачке А на екватору
27Г
(слика) од осе )е К — 6370 кю, па брзина = Ки> = Л— « 1670кт/Ь. Тачка В
72
на географско] ширини 45° удалена ]е од осе г — Д—у-. па аена брзина У2 = тш —
1180 кт/Ь.
126. Са графика се вида да за време 4 = 1Ь сателит опише угао в = -тг. Угаона брзина
9 4 гай ,л , « ,. „ . . ^ 2тг 2тггай
1е ш = - = ^ ~г~ ~ 1,2 • 10 ^гаа/8. Период ротащге \е Т — — = т = 1,5 Ь
4 3 Ь г - г ^ ^ гаа
= 1 а = 0,5 т / $ 2 .
б) 2,83 т/б 2 .
,,2
131. Нормално убрзагъе а п — —, а брзина се током времена меььа по закону у =
а2*2
•Уо -г = а44. Из а^ = а4 следи — па ]е 4 = , / — = 2з.
V аь
132. V = 0,42т/з; а = Югаё/з2.
133. а) Из ап = 2аг следи 7-ш2 = 2га, т]. а242 = 2а. Одатле се добила 4 = —=
0,71 з. б) 0,5 з.
1 ау/3 ,
134. Када ]е угао измену вектора а и аг ]еднак 60 , онда ]е ^ = -а и ап = - (види
л/3
слику). Следи: ап = а.4УЗ: т]. гаН2 = т \ / 3 . Одатле ]е а = — = 0,43гаё/з2.
Глава II — Кинематика 125
0 2 Г(5)
Сл. уз зад, 134 Сл. уз зад. 146
135. Брзина тачке после дедног обр та] а може се найи из израза у2 = у2 -г 2 а^ = 2 -га-
V2
2гтг = 4Г2О:7Г. Нормално убрзаьье тачке тада де ап = — — 4гатг, а тангенцидално де а* =
г
га. Укупно убрзаъе де а = у'а2 + а2 = га^Ютг2 + 1 = 12,6т/з 2 . 136. 0,01т/з 2 .
г^о + V 25
137. Из 5 = у81 = —-—I добида се да де брзина воза на изласку из кривине v = ——
V2
Уо = 25 т / з — 90 кт/Ь. Тададе нормално убрзан>е ап = — = 0,625 т / з 2 . Тангенцидално
у - ур
убрза&е де а± — = 0,333т/з 2 , а укупно а = л/а2 -г = 0,71 т / з 2
Дш 2 и>\ -г шо
140. а = —— = = 1,6/ гаЛ/з , в = шЛ = I = 37,5 гас!.
дг г ' 5
= ± = =28,2.
27Г а
146. а) Дати график одговара равномерно убрзаном кружном кретаау без почетне
брзине. Дакле, и — а&. Са графика се види да де у тренутку I = 2з угаона брзина
ш 0 . оЛ2
ш = 4гас1/з, па де а — — = 2га«1/з". Описани угао де 9 — или в — и^ или де
деднак шрафиранод
д површини на графику. У сваком случаду де в = 4гай, а брод обртада
де Л" = — = 0,64. б) 12,7; з) а = 1таЛ/з; 0 = 16гаЛ.
25 1
147. Убрзаше нити деднако де убрзаау тега: а = ^ = - т / з 2 . Убрзаьье нити деднако
де тангеяцид алном убрзакьу тачака на површини валка, па де угаоно убрзан>е валька а —
- =8,33гаа/з 2 .
126 Решен-а, задатака
148. а) Сред*ьа брзина = - . Воз прелази два дела пута истих дужина, али за
4
Ь
различите временске интервале. Време за ко]е пре^е прву половину пута 41 — — =
5 5 *
— , а другу половину за 42 = -— . Следи:
2^1 2У2
2У1Г'25 2У\У2
— 48 кт/Ь.
+ *2 зу2 -i- зу 1 з & 1 + у 2 ) у\ + у2
б) Эт/з.
51 4- 32 -г З3 _ . 1
149. Пут се састо.]и из три дела, па ; у= . При томе зе 5Х = - 5 (з - цео
+ "Ь 4з 2
5 1 1
пут), па ]е = - — . Тако^е ^е и Зо + з3 = - 5 и 42 = Н- Следи: - 5 = ъ-242 + "УЗ42 —
2^1 ^ 2 2
42(1)2 -г Уз). Одатле ]е 4з — ; па )е
2(г)2 + г»з)
з 25г>1 (г.'2 -г г>3) 2у\ {у2 Ч- Уз)
= 63,6 кт/Ь.
Ьг + 242 ^ $(у2 + г>з Ч- 2у\) у2 + Уз + 2г/-1
2уг ' у2 + г>3
150. Када нема ветра, киша пада у вертикалном правду брзином у' (то ]е брзина капи
у односу на ваздух). Ако ветар дува у хоризонталном правду брзином и - киша пада
укосо (слика). Трат кише на прозору трамва]а ]е вертикалан онда када се трамва] крейе
уз
V \ V
-и
Сл. уз зад. 150 Сл. уз зад. 152
25
151. г;, = , где з расто]ан>е измену места А и В. Следи:
2з 2 зу 1у2 _ 2у\у2
а а 8у2 + зг>1 у\ Ч~ у 2
1
У2
6^1 3 ^ „ 2
како зе и = 34!, то зе и уг = Зг>2, па ]е= — - = ~у2 - Одатле се добща -гл = =
Ау2 2 " 3
2 кт/Ь к Уу = Зг)2 = 6кт/Ь. Како зе VI = у' Ч- и и у2 = у' — и, следи: 2у' = уг +у2 и
VI Уо Ух — 1*2
2и = VI — у2, односно г?' = — - — - = 4 кт/Ь и и = — - — = 2 кт/Ь.
Глава II — Кинематика 127
152. Нека де I растодаае до ког се сваки чамац удал,и с-д пловка. Чамцу коди се крепе
„ .
у правцу речног тока потребно де време = —
I
када иде узводно и Ь — —
I
када
у' — и V + и
иде низводно (и де брзина воде, а у' брзина чамца у односу на воду). Дакле, укупно
време кретан>а тог чамца де
I I 2У 21 - 1,2и 2,41
I = +
V — и V' + и у'2 — и2 1,44и2 — у,20,44и
Да би се други чамац кретао у правцу нормале на обалу, Еъегова брзина у односу на воду
(у') мора бити усмерена под неким углом у односу на ту нормалу — тако да де г; = у ~ и .
По Питагоринод теореми тада де брзина чамца у односу на обалу у = \/у'2 — и2 . Исто йе
важити и кад се чамац буде врайао ка пловку, па де укупно време коде де н>ему потребно
да оде до места удал>еног за I и врати се
21 21 21
е =
%/у'2 — и2 иу/ЩМ'
Следи: — = ,' = м
4' УМ4
153- Нека де у' брзина чамца у односу на воду, и де брзина сплава (односно брзина
речног тока), а 5 де пут коди пре§е чамац од дедног до другог села. Тада де:
в = (у' 4- 5 = иЬ2\ 8—{у'—и)Ь з-
&
Следи: (у' 4- = иЬ2, односно у' 4- и = и— — 4и, тд. у' — Зи. Из = (у' — и)^
добида се 4з = — = — = 6Ь.
V —и 2
154. Нека де дужина степеништа I. Време за коде се попие човек коди стоди на покретним
степеницама де = —, где де и брзина степеница. Следи: и — —. Ако степенице
и
миру]у, а човек се попне уз иьих за време Ьо, тада де брзина човека у односу на степенице
у' = — . Ако се степенице крейу, и човек се крейе уз н>их, тада де брзина човека у односу
на непокретни део степеништа у = у' 4 и, па де време за коде Йе се попети
I м 2 3 .
4 - - - = - т т — 45 з,
у 1 1 и+и 4
Ь+
155. Чамац се, узводно и низводно, у односу на воду (према томе и у односу на
подас) крейе истом брзином. Према томе, у односу на подас, време кретагьа чамца
од под аса до неке тачке исто де као време кретагьа од те тачке до под аса. Дакле, од
тренутка кад де подас испао са чамца до тренутка
кад се чамац вратио до подаса прошло де време |
4 = 1 5 т т 4 - 15 т т = 30 иди. I
156. На слици су пуним линидама нацртани по-
ложади штапова у тренутку 4, а испрекидаким ли-
нидама приказали су н>ихови положади у тренутку
4 4 А4. За време Д4 сваки штап де прешао пут
а = г;Д4, а пресечна тачка де прешла пут х = иА1.
^сно де да де х = а\/2, па де г*Д4 = г;Д4л/2, тд.
брзина пресечне тачке штапова де и = ь\/2.
Сл. уз зад. 156
128 Решен-а, задатака
157. а) Ако де I дужина ]едног вагона, а ^^ време за коде про^е дедан вагон поред
посматрача, тада де I — -а4 2 . За целу композициду ]е 9/ = -а4§. Лелен>ем ових израза
о ^
4
добида се 9 = -§ . па 4Э = 34 х = 6з. б) Д4 = 49 - 48 = 4Х(3 - л/8) = 4Х(3 - 2\/2) =
ч
0 , 3 4 8.
158. Пут ко]и тело пре^е у шесто] секунда креташа деднак ]е разлици путева коде оно
пре^е за 6з и за 5з:
где де = 5з и 42 = 6 8. Следи:
5 = ^ - 1 + 1-1 + |(1 + 3). 1 + ^(3 + 4)-2 + 4-1 + ^(3 + 4)-1 + ^(3 + 2)-2 + 1-2 = 25т.
Средн.а брзина де у = ^ = 2,5 т / з . Среднее убрзаае де азг = "кт ^ Урос — 0,2 т / з 2 , где
су г-'кг и г.'р0с кра]аа и почетна брзина за дати интервал времена.
Глава II — Кинематика 129
163. Нека де 4 укупно време кретаььа, а 40 = 1$. Брзина тела у тренутку I — 240 де
VI, у тренутку 4 — ^о де -и2, а у тренутку 4 де (слика). Ако де убрзаве тела а, онда
де Ь2 = VI -г а4 о и г'з = У\ 4- а • 24о • Средаа брзина у претпоследЕьод секунди кретааа
VI + V? У2 "Г
де = — - — , а у последвьод у'5 = — - — . Из у3 = 2г>5 следи у2 4 г-3 = 2(щх + у2) •
Дал>е де VI -I- аЬ о 4 4- 2а4о = 2(у\ 4- у\ 4- аЬо), односно 2г>х = а4 о • Према томе, крад к, а
брзина тела де г;з = У\ 4- 2аЬо —5 - а ^ = 25т/з. у, у,
2
? *— ^
Пре^ени пут де 5 = = 31,25т. ) 5 1
2 а Сл. уз зад. 163
164. Задатак де наддедноставниде решити из референтног система везаног за аутомобил
В. У том систему аутомобил А има почетну брзину уо = у а — у в (где де у а тражена
брзина, а Ув = 72 кт/Ь) и убрзалье а = 0,75т/з 2 у супротном смеру од брзине Уо.
Дакле, аутомобил А крейе се успорено и биНе на надмакьем растодавьу од В онда кад му
брзина буде деднака нули. До тог тренутка он де прешао пут 5 = 60т — 6 т — 5 4 т . Како
у2
де 5 = ~ , следи у$ = \/2аз, тд. уа — ув — у/2аз. Одатле се добида уа = ув 4- \/2а$ —
29 т / з Г
165. Нека де 51 пут коди тело пре§е за првих 4Х = 5з, а 5о пут коди пре^е за наоедних
1 1
Ь2 = 5 з. Тададе 5Х = + и 5!+5 2 = г?о(41 + 4з) + ^{Ч+Ъ)2 • Какоде = 42 = 4,
1 2 ** 1
то де 5х = 4- -а4 и 5Х + $2 = 2-уо4 4- - а - 442 = 2-оо4 4- 2а42. Из прве дедначине се може
251 - аг2
изразити г>о = , а када се то уврсти у другу добида се
24
251 - а12 9
51 4" 52 — 24 • — ^ 4- 2а4 = 25Ха1~
_ • ^2 — $1 . .. . <> _ _ . 251 — аЬ~ .
Одатле де а = — ^ — = 0,02 т / з . Почетна брзина де уо = — = 0.01 т / з .
166. Ако де V брзина кодом се намотава трака, а укупно време премотаватьа траке де 4
тада де дужина траке I = у4. Површина попречног пресека калема на коди де намотана
трака (тд. шрафирана површина на слици) де 3 = 'т(К2 — г 2 ). Ако де дебльина траке с!,
иста површина може се изразити и као 5 = Ш. Следи: тг (К2 — г 2 ) = Ы = <2и4, па де
тг (Я2 - г 2 )
4= = 22,1тт. 167. ш = — = 0,25гаа/з.
д.у 2у '
/ТТТТТТТГГГГГГГПТТТТТТ^пЛТЛ
Сл. уз зад. 166 Сл. уз зад. 171
168. Авиони имаду само нормална убрзааа. Са слике дате уз задатак види се да се
сва три авиона крейу истом угаоном брзином кода се може добити из података датих за
у2 100 т / з 1 2 -.с /2
средьи авион: ш = — = — = - гаа/з. Убрзааа авиона су: аг = г ^ = 15 т / з ,
г2 600 т 6
а2 = г2иг — 16,7т/з 2 , аз = г$и2 — 18,3т/з 2 .
130 Решен-а, задатака
М V V,
/7Т7Ш^^ТТТ/^Т71ТЩ7777Т7
/777777777777/77777777777777777
Сл. уз зад. 172 Сл. уз зад. 174
174. у Како нема клизан>а. тренутна брзина тачке А де нула, тд. у — Яи.> = 0. Одатле де
и> — —. Тренутка брзина тачке М де
л
Ум = V + гш = у ^ = у 4- ^ = 2,7 т/8.
175. ум = V ( 1 + —) ; ум = у\ 1 + ~
^ , X о 1 р1 о ^ . -ч I
184. а); 5 = -аЪ2 = Ь2 - —— = -—=• = 22,4т. б Зт/з.
А А
2 2 т 2 рУ 2ра3 ;
т,
О
/777^777777777777777777^77а7Т77777777
Сл. уз зад. 185 Сл. уз зад. 186
186. а) На слици су приказане силе коде дел уд у на тела - на прво делуде вучна сила
Р и сила затезальа нити Г, а на друго само сила затезальа нити Г. Оба тела се крейу
истим убрзааем, па де т\а = Р — Т и т->а = Т. Сабиральем ових дедначина се добида
р
(т 1 + т->)а — Р, па де убрзалье а = = 0,2т/з 2 . Сила затезальа де Т = т2а =
т.1 + т2
0,4N. б) 7,5N.
187. а) На тело делуду сила затезальа нити Т (у смеру убрзаньа) и сила земл>ине теже
тд (супротно од смера убрзааа — види слику). Стога де та = Т — тд, па де Т —
т(а + д) = 10,5N. б) Т = 9,51Я.
188. На слици су приказане силе коде делуду на тегове. Када. де маса котура зане-
марл>ива, сила затезан>а нити де иста са обе стране котура. Како де т2 > , то Не тег
т2 падати, док Не се т^ подизати истим убрзан>ем. Дакле, т±а = Т — ггцд и т2а =
132 Решен-а, задатака
ТП2 ~ ТПх
т2д—Т. Сабираьем се добида а{тх+т2) = д(т2—тх), тд. а = д = 1,б6т/з 2 .
ТП\ + т 2
Лал>еде Т ^ т ^ а + д) = 11,661*. 189. 3,3т/з 2 ; 13,3N.
190. Луж вертикале на тело делуде само сила тд па се оно крейе низ подлогу убр-
заььем д. По хоризонтали на тело делуде сила Р улезо и сила реакциде подлоге удесно.
Како се по хоризонтали тело не помера, то де сила реакциде подлоге деднака (по интензи-
тету) сили Р.
191. На тело делуду две силе — сила теже тд вертикално наниже и сила реакциде
подлоге N у правцу нормале на стрму раван. На слици де сила тд разложена на две
компоненте — дедну паралелну са стрмом разни, тд. у правцу дуж ког Йе се тело кретати
а кретаае тела де
и другу нормалну на стрму раван. За • та = гц^ = -1 тд, па де
- а — 1 -д.
Уз
У правцу нормале тело се не крейе. па де N — Р± = . А* де сила кодом подлога
делуде на тело, а по закону акциде и реакциде истом толиком силом и тело делуде на
подлогу.
10 N
192. а) 0,9з. б) 50N. 193. а) к = - = — 2= 10 3 Шт. б) 200 N.
х 10" т
195. На слици су приказани вектори импулса куглице пре (рг) и после судара (р 2 ) и
г Р
вектор промене импулса Ар. Како де рх — р2 = ту, то де Ар = тпул/2 , па де Р =А — =
тпуу/2
= 282 N.
Ы
т7 т,
Т7 * Г, Г, '
5 > < • гп > < П -
лО/////
//л^7////////У//////////////////////
Сл. >-з зад. 197 Сл. уз зад. 200
200. Дуж лаке неистепьиве нити сила затезааа де у свакод тачки иста —- према томе,
прва нит делуде на тела т г и т 2 истим силама , док друга нит делуде на т 2 и
истим силама Т2 . Следи; ттгха = Р — Тх. т2а = Т\—Тг и т^а — Т 2 , Сабиран>ем ових
р
дедначина добида се 0.(771х -ггпо 4- т з ) = .Р, па де убрзадье а = 2т/з2.
т г 4- тп2 + тз
Сила затезакьа Т2 де Т2 = тза = б N, док де Т\ = .Р — тцз = 10 N.
201. Гх = 9 N, Т2 = 6 N и Гз = 3 N.
202. а) а = 2 т / з 2 ; = 8К; Т2 = 4]Ч. б) На котур делуду две силе затезааа нити
Тх (слика). Како де угао измену н>их 90°. то де резултудуйа сила притиска на осовину
котура Л = Тх \/2 = 8\/2 N.
203. а) На тело, осим силе Р, делуду и сила земл>ине теже тд и сила реакциде подлоге
N (слика). Како се тело креКе по хоризонталнод подлози, погодно де силу Г разложити
на компоненте Р\\ (паралелна с а подлогом) и Р± (нормална на подлогу). За кретан>е тела
с ^ _ , . й -РУЗ 2
по подлози важи та — Р]\ = г ——. Одатле се дооида убрзан>е а = —— — 1,эт/з .
2 2т
По вертикали се тело не помера, па де резултудуВа сила по вертикали деднака нули, тд.
N + Р± = тд. Одатле де N = тд - Р± = тд ~ -Р = 9,1 N. б) 4 з.
204. На слици су приказане силе од кодих зависи убрзан>е тела. Како се тела крейу по
подлози, силе Р\ и Р2 треба разложити на паралелне и нормалне компоненте. Нэихови
Р\л/2 _ ^ 2
интензитети су Рщ = = 9 и" Р
- 2\\ = &2Х
~ = 9 Како де Р1 > Р2, то де
и > _Р2|| с а тела крейу удесно. Тада де тха = — Т и т2а — Т — Рц.
т2
ЛГ Л>
ПТГП777777Т777Т777ТП7777 ттип/аи птп
(а) (б)
Сл. УЗ з а д . 208 Сл. уз зад. 210
209. Динамометар показуде еластичну силу своде опруге. За тело, обешено за ту опругу,
де та = Ре — тд, па де Ре — т(а т з ) = 39 N.
1тп\тп2д
210. Из гп-хо — 17цр — Г и т2а = Т — т2д добида се сила затезан>а Т =
т\ + ТП2
3,75 N. На котур делуду две силе затезаньа и еластична сила динамометра (слика). Како
де маса котура занемарл>ива (а и убрзакье котура де нула), то де Р» = 2Т — 7,5 N. Дакле,
динамометар показуде силу од 7,5N.
211. а) У првом случаду де услов равнотеже гораег тела тгд = кх 1, а у другом т2д —
кх2- Дел-еаем ових израза добида се —- = — , па де х2 — — ^ = 1сш. б) 4сш.
т2 х2 тг
212. У првом случаду де услов равнотеже горньег тела т^д = к{1 — а у другом де
услов равнотеже дон>ег тела т2д — к(12 ~ I). Одатле се добида I = т.1 ~т2т _
213. Мора се деловати силом кода де вейа од максималне силе трегьа мирован>а:
Р > кМ = ктд - 200 N. 214. 0,1.
Р — та
215. Из та = Р — Рг = р — ктд следи к = =0,01. 216. 15ст.
тд
у/Ъ
220. а) Када де тело на стрмод равни, онда де N = Рх., тд. N = тд~—, па де Р( —
у/1 ,
ктд~^~ (слика). Тададе
та = Рц - Р( = 1-тд - уД
ктд~.
,л/3 , / 1
У
- ^11 - К™9 - Р±) _ 2 \ 2 ) _ Р(УЗ + к)-2ктд 2
О, — — 1 ' - — УэОо1Х1/8 *
т т 2т
226. Нека де Р та стална сила кода делуде на тело. По првод подлози тело се крейе
равномерно, да де Р = Рц = кхгпд. Када тело пре^е на другу подлогу, сила треаа Йе
бити Р12 — к2тд. Како де к2 > кг, то де 2 > Р и тело се крейе успорено. Интензитет
убрзаааде а — — — = (ко—кЛд. Зауставни пут де 5 = ^ = , .--- = 62,5 с т .
т 2а 2(К2 — кх)д
1 / 25 I а2 а2 1
227. Пре^ени пут де 5 = , па де 4 = </ — . Следи: — = , / —, тд. — = - . Када се
2 V а 12 \ а\ А
Уз зУз
де 4(УЗ — к) = УЗ. Одатле се добида к = УЗ — = ——.
4 4
Глава III —• Динамика и статика 137
228. На слици су приказане силе коде делуду на плочицу када се она крейе низ (а) и уз
(б) стрму раван. Ако де кретаьье низ стрму раван равномерно, онда де .Рц = Р^. Када
плочица иде уз стрму раван, онда де та = -Рц + Р4 = 2р]| = тд. Следи: а — д, па де
V
з = — - —. 229. 0,3.
2а 2д
230. На слици су приказане силе коде делуду на аутомобил (Р де вучна сила). Компо-
ненте силе теже могу се одредити помойу сличности осенчених троуглова:
Ъ* 1
па де Р]| = тд у = ~тд = 400 К,
тд I'
Р± _ VI2 ~ Ь? /р
, па де Л = тд = 10 000 N.
тд I
Следи: та = Р — Рн — РЬТл одакле де Р — та + Р]| + кР± = 2,4 кN.
231. На слици су приказане силе коде делуду на магнет када се он крейе низ плочу:
Р-тад де магнетна сила, а Р де сила кодом се вуче магнет. Како се магнет не крейе у
хоризонталном правцу, то де N = Ртад.
а) Низ плочу се магнет крейе равномерно, тд. а — 0, па важи
р + тд = тд. Р + тд = кЫ, тд. Р + тд = кР„
Р 4- тд
Следи: Ртао
• тад~ ^ = 10N.
б) Ако се магнет крейе уз плочу под дедством силе Р', онда сила трельа делуде наниже,
па де
Р' = тд + РЪТ =тд~г кРтад = 2,5 N.
138 Решен-а, задатака
о ®
К
232. Сила нормалног притиска тела на даску де т.д, док де сила нормалног притиска
даске на подлогу ( т М)д. Максимална сила статичког трен>а измену тела и даске де
Р1! = к^тд = 8К, а измену даске и подлоге Р2 = к2(т-г М)д = 40N.
233. а) На основу податка да де брзина константна може се закл>учити да тело има
V
само нормално убрзан.е: ап = — . Резултуд'уЙа сила има правац и смер убрзан»а. Према
г
томе, она делуде дуж полупречника кружне путаае по код'од се крейе тело и има интензитет
ТТЛ
Р = тап^ = 0,8 N. б) Г = 21*.
г
- Г,
К \
Т, /
Г'"
239. У положаду 1 (слика) за кретавье камена важи тап — Тг — тд, тд. Тг = тд + тап.
Пошто се камен равномерно крейе, аегово нормално убрзаьье исто де и у положаду 2. У
том положаду дуж полупречника делуде само сила затезааа (сила теже нема компоненту
у том правцу). Зато за кретаае камена кроз положад 2 важи тс^, = То. Разлика сила
затезан>аде 7\ — Т2 = тд = 10N.
л/2
(**) тд — Лг„, тд. тд - А'"—.
Сила притиска тела на прстен има исти интензитет као сила реакциде прстена (III Нзутнов
закон), па се може напи из дедначине (**): N — тд\[2 — 0,14N. Сада се полупречник
N
прстена може одредити из дедначине (*): К = ^ = 14ст. 245. бгай/з.
ти*
СО
246. а) На куглицу делуду сила затезаи>а нити Р и сила теже тд. На слици де сила
затезакьа разложена на хоризонталну и вертикалну компоненту. У хоризонталнод равни
се куглица крейе по кругу полупречника г = -I угаоном брзином ш. па де ттш1 = Р-п,
1 1 2
тд. 771 • -1и>2 = ~Р, односно Р = т1и/2. По вертикали се куглица не крейе. па де
УЗ
тд = Ру = Р Следи: тд — т1ш Одатле се добида угаона брзина ш =
2тт
а период де Т = — = 2тг = 1,85з. б) .Г= ^ = 1,161*.
Уз
Систем везан за вагон де неинерцидалан и у кьему на сандук делуду четири силе — осим
споменутих то д'е и инерцидална сила. Она делуде у супротном смеру од смера убрзан>а
вагона. У овом систему сандук мируде, па де Р{ ~ тд. та = Р.
251. У инерцидалном систему тело се обрйе задедно за диском, дакле има нормално
убрзаае. На тело делуду сила теже и сила реакциде подлоге, коде не утичу на нормално
убрзаье и сила треньа кода обезбе$уде телу то убрзан>е: т а „ = р . Сила трекьа усмерена
де дуж полупречника, ка центру диска. Ако се диск обрйе великом брзином, таквом да
де т а п вейе од максималне силе статичког треаа, сила трен>а нейе бити у ста&у да
обезбеди потребно убрзаае и тело Йе склизнути са диска.
У систему везаном за диск, осим поменуте три силе, на тело делуде и инерцидална —
центрифугална сила. Она де усмерена дуж полупречника, од центра диска. У овом
V2
систему тело мируде, па де Рг = Рсг, тд. Р± = т— .
т
252. У инерцидалном систему дедана хоризонтална сила де еластична сила. Усмерена де
ка центру платформе и она обезбе^уде телу нормално убрзаье.
У обртном систему, везаном за платформу, на тело у хоризонталном правцу делуду сила
затезааа и центрифугална сила. Оне имаду исте правце и интензитете, али делуду у
супротним смеровима.
253. а) На слици (а) су приказане силе коде делуду у неинерцидалном референтном
систему везаном за лифт — то су сила затезан>а (Т), сила теже [тд] и инерцидална
сила (Рг). У овом систему се тело не крейе, па де векторски збир ове три силе деднак
нули. Следи
Т = тд + Р{ = тд -г та = т(д + а) = 60 N.
На слици (б) приказане су силе коде делуду на тело у инерцидалном систему — то су само
сила затезааа и сила теже. У овом систему тело се крейе (задедно са лифтом) убрзано
навише па де, по II НЬутновом закону, та = Т — тд. Следи: Т = т ( а + 5) = 60N.
б) Г = 40 N.
11 й
11Т / 1
т
1 11
\
гт§ ггп§ 0 пг
2
(а) (б)
Сл. уз зад- 253 Сл. уз зад. 255
254. а) На тело у хоризонталном правцу делуде само сила реакциде подлоге N. У том
правцу тело се крейе задедно са плочом, тд. убрзагьем а, па де та = N. По вертикали
на тело делуду сила теже наниже и сила трен>а навише, па де
та^, —- тд — Рг — тд — кН = тд — кта.
Следи: а^ = д — ка = 9,5т/з 2 .
142 Решен-а, задатака
Ь= /И= V/5=15
У а' а
б) На тело делуду, у хоризонталном правцу, инерцидална сила и сила треньа, и то у су-
протним смеровима. Интензитет инерцидалне силе де Ргп = т а = т - 2 т / 5 2 . Интензитет
максималне силе статичког трекьа де -Р*та * — ктд — т • З т / з 2 . Како де Р^ < Рг т а х ,
закл>учудемо да се тело непе кретати у односу на колица, па не Не ни склизнути са н>их.
в) У овом случаду де Р^тах = ктд = т - 1 т / з 2 , што де макье од .Р^, тд. тело Не се
кретати у односу на колица неким убрзааем а':
та' = Ры — -Р+, тд. та' — та — ктд.
2з / 2з
Следи: а' = а — кд, Ь = \ — = \ г - = 1,41 з.
V а' \ а — кд
260. У неинерцидалном систему на куглицу делуду две силе затезан>а нити Т, сила теже
тд и инерцидална сила Рг. На слици де Л резултанта сила затеза&а. Услов равнотеже
куглице де Я — Р^ -г тд. Како де измену нити 120°, то де Я = Т, па де
Т = Р^ + тд = т(а +д) = 2,8К
261. а) Посматрано из обртног референтног система (авиона) на пилота у над'вишод тачки
путан>е делуду сила теже и реакцида подлоге наниже и центрифугална сила навише. У том
систему пилот мируде, па де тд + N = Рс/, односно тд + N — т— . При минималнод
г
771V"
брзини де А = 0, тд. тд =
г , па де V = ^/тд — 182кт/Ь.
г
б) Око 700 т .
Глава III —• Динамика и статика 143
-«-на
/
*-—3
262. На слици су приказане силе- коде делуду на тело у систему везаном за вагон. У
овом систему тело мируде, па де векторски збир тих сила нула. То значи да резултанта
сила Рс/ и тд има исти правац и интензитет као сила Т, али супротан смер. Тада
де шрафирани троугао сила правоугли, са угловима 30° и 60°, па де тд — Рс$л/Ъ, тд.
ТТЬ'О ^
тд = Уз. Одатле се добида г ~ = 17,3т.
г д
267. а) Момент инерциде система деднак де збиру момената инерциде куглица коде се могу
сматрати материдалним тачкама:
(гп1 + т2)12
+ /2 = 771! ( - ] + т 2 ) = = 1,2 • 10~3 к§т 2
Г = 1 1 + 1 2 + 13 = т 1 [ ~ ^ + т 2 ф + —тЬ1
Ш — ШГ)
274. а - — _ Н = Згай/5; М = 1а = 21(Жт.
1 (I \2 ггй2 т Р т12
I = — т г + 771 - ) = ! .
12 \2) 12 4 3
277. а) 4,17 - 10~3 к§т 2 ; б) 29,2 • Ю - 3 к§т 2 .
278. Сваки делий другог штапа удален де од осе 1— 1' за 1\, па де момент инерциде тог
штапа у односу на ту осу тл^2 - Укупан момент инерциде тела у односу на осу 1—1' де
Л= + т21\ = 1\ + т2^ .
I
Момент инерциде штапа 2 у односу на осу 2—2' деднак де нули, па де 12 — -т^ .
279. а) Прстен се може изделити на бесконачно много делийа маса Дттг коди се могу
сматрати материдалним тачкама (слика). Сваки тад де-
лий удал>ен де од осе за г, па де момент инерциде дедног
делийа А1 = Атг2. а укупан момент инерциде целог
прстена де I — пА1, где де п брод делийа на коде де
прстен издел-ен. Следи:
Л™ б) 16 - 1 0 - 3 к § т 2 .
Сл. уз зад. 279
280. Момент инерциде се може найи као разлика момента инерциде пуне кугле полупре-
2 2
чника К — 40 с т и пуне кугле полупречника г = 10 с т . Лакле, I = -тхК2 — - т ^ г 2 .
4
У задатку де дата маса шушье кугле, тд. т = ттц — т2. Како де тх = р\\ = р -Л3тг и
^ о
т г = Р -ггп, то де — = ( — } = 43 = 64. Отуда де т\ = 64т 2 , па де т = 63т->,
3 т2 Vг)
т 64т
односно т 2 = —г и 77ц = —~~. Тада де
63 63
2 (64т т Л 2т , 2. о
7 = 5Ы К ~ " ЗТ? ( 6 4 Л " Г ) т ° т ]
281- а) М = 1а = I - = Ш Ж т .
1ш2
б) Из = 2ав и 1а - М добида се М = — - = 250 N111.
26
282. М = 513 Мт, # = 600.
Следи: а =
287. Ротациду котура изазива сила затезаньа кода делуде тангенцидално. БЬен момент де
позитиван, а момент силе трен.а де негативан (треьье се супротставл>а обртаьу котура):
1а = М - Мы - гТ - М { г . Следи: Мгг = гТ-1а = 0,3 N01.
288. Све три силе треба да имаду исти правац, у дедном смеру треба да делуду силе 2 N
и 31Ч, а у другом 51М.
289. а) Може (када те силе делуду у истом правцу у супротним смеровима).
б) Не може (резултанта тих сила де 35 N ако делуду у истом смеру, или 5 N ако делуду
у супротним смеровима).
в) Не може (резултанта дведу сила различитих праваца увек де различита од нуле).
290. На слици су приказане силе коде делуду на тело — две силе затезаньа Т и сила
теже тд. Услов равнотеже тела де да векторски збир ових сила буде нула. То значи
да де резултанта сила затеза&а (Я) истог правца и интензитета као сила тд, али има
супротан смер. Како де угао измену ужади 90°, то де Я — Ту/2, па де Ту/2 = тд.
тд
Одатле де Т = 710 N.
у/2
291. Услов равнотеже првог тега де Т\ = т-уд, другог Т2 ~ > а трейег т$д =
У/Т'( + Г,2. Следи: Тгд = л/гг^д2 + тъд2, тд. т 3 = у/т2 + т\ = 1 0 0 2 9 2 . 5к§.
293. На тело делуду сила Р, сила затезаъа Т и сила теже тд. На слици де сила Т
разложена на хоризонталну и вертикалну компоненту. Услов равнотеже по вертикали де
Т
тд = Т\, = —р. Одатле де Т = тд у/2 — 211,5 N. Услов равнотеже по хоризонтали де
V2
Т
Р = Т/1 = -7= =тпд = 150 N.
V2
^ 2 тд тд
146 Решен-а, задатака
145
|\г 3
ли
р А §ттзшшшт
*
295. На слици су приказане силе коде делуду на греду (сила тд де сила притиска тега
на греду). Услов равнотеже сила де N1 4- N2 — тд — Мд — 0, а услов равнотеже момената
у односу на тачку А де тд- + Мд- — N2^ — 0. Из друге дедначине добида се N2 —
+ = 62>5Н> а из прве N1 = (М + т)д - N2 = 87,5N.
Одатле се добида х ,8 т .
7711 + ™2 + ТП
мл N
» т§ \ г
/
Сл. уз зад. 299 Сл. уз зад. 300
300. На плочу у вертикалном правцу делуду сила теже и сила трен>а, а у хоризонталном
правцу сила притиска (Р) и сила реакциде зида (слика). Подгго плоча мируде, важи:
N = Р и .Р4г = тд. Како де (у граничном случаду) Ргт = кЫ, добида се кР — тд,
„ тд
односно Р = —- = 500N.
к
301. Тежина лампе (тд) има компоненту Рх у правцу штапа АМ и компоненту Р2 у
правцу штапа ВМ (слика). Зато у сваком од штапова постоди еластична сила - на слици
су те силе означене са Рам И Рвм - Сила затезаъа штапа АМ де Рам — Р\= т д л / 2 —
28,3 N.
302. Из услова задатка може се завдьучити да у датом положаду сила статичког тре&а
измену тела А и подлоге има максималну вредност Р^ — ктд. Услов равнотеже тела А
Глава III —• Динамика и статика 147
А
ЛЯ-
N1
(а) (б)
Сл. уз зад. 303
\/3 \/3
Следи: Р1 = тд1—, тд. Р — тд— = 173N.
4 4
304. У односу на тачку О моменте имаду сила Р и сила тд (слика). Ако де дужииа
1 1 АР
штапа I, онда де услов равнотеже момената Р1 — тд- • - = 0. Следи: т — — = 1 к§.
2 2 д
148 Решен-а, задатака
305. Услов равнотеже тега де Т = гп^д • Услов равнотеже штапа, у односу на ротациду
око тачке О. де — • ^ — 0 (гдеде I дужина штапа). Следа: Ту/3 = — т д .
т.2 = —7= = 1Д6к§. 306. 50К.
2\/3
307. На слици су приказане силе коде делуду на греду. У вертикалном правцу наниже
делуде сила теже, а навише сила реакциде пода (А^): у хоризонталном правцу у дедном
смеру делуде сила реакциде зида {N2). а у другом сила трекьа. Како нема кретаъа, то де
Сила N2 се може добити из у слова равнотеже момената сила у односу на тачку О: N21/ =
у/2
тдх (моменти сила РЪг и N1 су деднаки нули). Ако де I дужина греде, ондаде у = 1-^-
I у/2 у/2 у/^ у/2 1 1
и х = - у = I—. Следи: N2!-^- - тд1—. тд. N2 = -тд, тд. Р4г = -тд = 50Г^.
А?!
308. Како на оба тела делуду исте силе исто време, то и промене импулса оба тела
мораду бити деднаке (Дрх = Дрч )• На слици а) су приказани вектори импулса првог
тела пре деловааа силе (р!) и после деловаъа силе (рг). ЕЬихова разлика де вектор
Др 1. Како де Р1 = ту и р': = т • 2у, то де Др1 = 2ту — ту = ту. На слици б)
су импулси другог тела: р2 де импулс пре деловааа силе, Др2 де промена импулса, а
вектор Р2 де добиден сабирал>ем вектора р2 и Др2 - Како де угао измену р2 и Др*2 прав,
а интензитети оба вектора су ту, то де Р2 = тьу/2. Дакле, брзина другог тела после
деловаьа силе де уу/2, а правац кретэльа заклала 45° са првобитним правцем кретаъа
и стог тела.
ру/2 Ру/2
309. Док де тело на подлози важи та — Рц = —-— и тд = Рх -ь N = — г N. У
Ру/2
тренутку одвадаъа од подлоге де N = 0, паде тд = Следи: та — тд, тд. а = д.
Глава III —• Динамика и статика 149
Г,, ,гТ
г т§
Сл. уз зад. 309 Сл. уз зад. 313
310. На гимнастичара наниже делуде сила замдине теже, а навише сила затезальа ужета.
У односу на под гимнастичар се не крейе, па се може заклучити да су те две силе деднаке:
Т = 77129- Ледначина кретааа тега де ггца — Т — ггцд, одакле де тха — {т2 — т\)д и
т2 ~ Т7Ц
а — д- Следа
7П\
2/17711
^ = = 6,25.
д(т2 - тх)
311. Ледначина кретава тегаде та = тд—Т, а колица Ма = Т, где де Т сила затеза&а
нити. Одатле се добида да де убрзаье (односно ,,успорен.е'!) колица
тд
= 2,8 т / з 2 .
М +т
Колица йе се кретати равномерно успорено улево до неке тачке у кодод Йе се зауставити
након времена : ^^ = — — 2,5 з. Потом Йе се колица кретати убрзано удесно. Након
а
2,5б од тог тренутка брзина колица бийе V = аЬ\ = 7 т / з . Дакле, након 5з од почетка
кретан-а колица Йе се кретати удесно и имайе брзину 7 т / з . Укупан пре^ени пут колица
за 5з де збир путева при успореном и при убрзаном кретааьу:
VI v 2 ул
2а 2а а
312. Ако се тела т и 2т не крейу у односу на колица, у односу на подлогу она се у
хоризонталном правцу крейу са истим убрзаььем као и колица. За кретан>е целог система
Р
по хоризонтали тада важи бша — Р, а = -— .
0771
Тело 2т не крейе се у вертикалном правду, те де сила затезаа.а нити деднака сили земл>ине
теже кода на ньега делуде: Т — 2тд.
Р За кретаье тела т у хоризонталном правду важи
дедначина та = Т. Следи: т - -— — 2тд и Р = 12тд.
313- На слици су приказане силе. Тег т-> Йе се кретати убрзано наниже, а тег тх
навише. Како де дужина конца стална, путеви коде пре^у крадкьи котурови (тд. путеви
коде пре5у тегови) за исто време су исти, па се може заюьучити да су и убрзааа тегова
тп1 2Т — т\д
иста. Тададе 7711а = 2Т—тхд и т2а — т2д-2Т. Деле&ем се добида — = —=•
т2 т2д —
150 Решен-а, задатака
Шх + 7722
314. Ако торба не проклизава, онда се оба тела крейу као дедна целина и важи
р
(•т + М)а — Р. Одатле де а = ———. На торбу делуде само сила треъа (види слику),
тР
па де та — Р^, тд. Рг ~ — . Ако нема проклизаваъа. онда де та сила Рг ^ тах,
М + т
Р
; I Л....."-.,;:
Р.
ГГП7/7777777ТП7777Т77Т7Т7777ТПТТТ7 ЛТТПТШТТТПТГГшТПШштП
316. Како де подлога глатка, оба тела йе се кретати у односу на подлогу. Ако нема
кретаъа дедног тела у односу на друго, онда се оба тела могу посматрати као дедно
• ^ ^
круто тело масе т + М, па де уорзаъе тела а = ^ .
На слици су приказане силе коде делуду на тело т . За ъегово кретаъе по хоризонтали
де тп^ = Р — N, па де
лг = Рг, — та = Р — Г т
N
м г
М + 771 М+т
По вертикали се то тело не крейе, па де Р1 — тд. Како нема проклизаваъа, то де
^ кМР л „ т(т + М)д „„Л1ЧТ
Ш , тд. < . Одатле де Р ^ ^ . л, = 320N.
т+М км
317. а) Ако тело не клизи у односу на даску, онда де та — Рг и Ма = Р — Рх, тд.
Р тР
(М + т)а = Р. па де а = — и Р* = — . У том случаду де 2^ < ктд, тд.
М + 7П М+т
р
— ^ кд, тд. Р ^ к(М + т)д. Уколико ниде испуъен тад услов, тело Йе клизити по
М+т
/ 2Ш
дасци. Дакле, Рт-т = к(М + т)д = 12Ы. б) * = , / - = — гттт г-=3,65з.
V 2Г — к(М + т)д
318. РезултудуЙа сила кода делуде на тело вертикално наниже де Р — тд + Ро1, где де
Ро1 сила отпора. Дакле, убрзаъе тела вертикално наниже де а = д-\—— . Време кретаъа
т
Уп Упт ^ _ туо
тела до надвише тачке де 4 = — — — . Следи: Ро1 — тд = 0,09N.
а тд + Р^ 4
319. Приликом спуштаъа постол>а опруга се издужуде те на тело навише делуде еласти-
чна сила. Задедно са постол>ем и тело се крейе наниже убрзаъем а, па за то кретаъе
важи дедначина
та = тд — ре — Н,
Глава III —• Динамика и статика 151
где де N сила реакциде подлоге. У тренутку када до^е до одвадаьа та сила постаде
деднака нули па де
та = тд ~ Ре = тд — кх — тд — к • -аЬ ,
2т(д - а)
одакле де 4 =
ка
320. На слици су приказане силе коде делуду на опруге. рх и Р2 су еластичне силе
опруга. На крадеве опруге 1 делуду силе Р и Р2. Како де маса опруге занемарльива,
то де и произвол масе и убрзакьа деднак нули, па. Р2 — Р • На опругу 2 делуде тело
силом Рч и опруга 1 силом , па како и ова опруга нема масу. то де Р\ — Р2. Следи:
Р Р
Р\ = Р2 = Р. тд. А1Х1 = к2х2 = Р• Одатле де хх = 7— и х2 — — , па де укупна
к2
деформацида
• в опруге х — х\ + хо =
обе .
к\к2
/7/777/7777777:
Сл. уз зад. 320 Сл. уз зад. 322
321. За кружно кретаае бициклисте у надвишод тачки путанье важи тап — тд — N1, тд.
г;2
т— ~ тд — N1. Одатле се добида сила реакциде моста N1 . Толика де и сила притиска
К
бициклисте на мост
322. На куглицу делуду сила земл>ине теже и сила затезан>а нити кода се може разложити
на компоненте у хоризонталном и вертикалном правцу (слика). За обртанье куглице у
хоризонталнод равни важи дедначина тгш2 — Ть. У вертикалном правцу се куглица не
креНе, па де тд = Ть. Како де угао измену вертикале и правца нити 30°, то де г — I,
т туД ^ „ . тгш2 ТК 11и2 1 [2~д
±\ = ~Т и Ту = Т-— . Дал>е редом добидамо:
тд 1Х 2 5 УЗ'
УЗ 2та
Дал>е де Г* =тд, Т— = тд и Т - = 1,13 N.
2 л/3
152 Решен-а, задатака
323. На тело делуду сила теже тд и сила реакциде подлоге N. На слици де сила N
разложена на хоризонталну и вертикалну компоненту. По вертикали се тело не номера,
па де А^ = тд. У хоризонталнод равни тело се крейе по кругу полупречника г угаоном
брзином и, паде тгш2 = N^^. Компоненте Л^ и могу се одредити помойу сличности
т т
троуглова (шрафирани троутлови на слици): N = Я —, па де = Я . Тако5е де
К-к . „ „Л-
_К_ = —
Я-к т 1. ... = „К-к Следи: тд = ДГ—-— и тги>2 — ЛГ—. Дел>ек.ем ових
N Я Я _ ... Я Я
израза добида се —•х = Я — к, па де и> =
Я -к
325. У систему везаном за призму на тело делуду сила теже, сила реакциде подлоге и
инерцидална сила. На слици су инерцидална сила и сила теже разложене на компоненте
у правцу стрме равни и у правцу нормале на стрму раван. За кретан>е тела дуж стрме
равни де
та = тд\\ -с- Яц\ = -тд - ^
1
та—.
Одатле се добида убрзаьье тела у односу на призму а' = ^(д — ау/3). Сила притиска
тела на призму има исти интензитет као сила Л^ тд.
»>• УЗ 1 т г-
N = тд± + Р-х = тд— + -та = ~{ду/ 3 + а).
326. Ако де маса призме М , а тела т , како тело мируде у односу на призму, то их
можемо посматрати као дедно тело масе М + т коде клизи низ стрму раван без трен>а.
Показано де у ранидим задацима да де тада убрзаае а = -д. Ако сада посматрамо тело
из референтног система везаног за призму, на н>ега делуду силе приказане на слици. Р/
де хоризонтална компонента инерцидалне силе Р г . Како се тело не крейе по хоризонтали
у овом систему, то де
УЗ УЗ 1 к
Глава III —• Динамика и статика 153
* гп§
Сл. уз зад. 323 Сл. уз зад. 328
327. Када би лифт мировао, сила затезааа доье нити била би деднака си ли теже кода
делуде на дошл тег, тд. 20N. Како де сила затезааа ман.а од т 2 д , може се заыьучити да
на дон.е тело делуде инерцидална сила навише, односно убрзанье лифта усмерено де наниже.
Услов равнотеже догьег тела де ТЬ 4- р^ = т2д, тд. Р& = т2д — Т2, тд. т2а = т2д — Т2.
Т2
Одатле се може кайи убрзан>е лифта; а — д = 5 га/$ . На горкьи тег навише делуду
7712
инерцидална сила и сила затезааа горае нити, а наниже сила теже и сила затезаьа донье
нити, па де Рл -г Тх = тхд + То. Следи: Т1 = тхд + Т2 - ггца = 15 N.
328. На тег у возу делуду сила теже, центрифугална сила и еластична сила опруге
динамометра (слика). У равнотежном положад у тега резултанта те три силе деднака де
нули. Дакле, резултанта сила тд и Рс/ има исти интензитет и правац као еластичнаа
сила динамометра, а смер де супротан,
329. При вертикалном узлетаау космичког брода на космонаута наниже делуду сила
теже и инерцидална сила, а навише сила реакциде седишта. У односу на брод космонаут
мируде, па де
тд -г Р{П — N1, тд. N1 = тд + та = Атд.
У центрифуги на космонаута делуду две хоризовталне силе - у дедном смеру центрифу-
гална, у супротном смеру сила реакциде седишта,
N•2 - Рс/ = тРао2.
/ Ад и>
= 0,45а"1.
Из Л*! = N2 следи Яш — Ад. тд. и> = \ —, тд. и = — =
VК 27Г Я
330. На слици су приказане силе коде де-
луду на новчий у референтном систему веза-
ном за купу. Дуж површине купе на новчий
делуду паралелна компонента центрифугалне
силе, паралелна компонента силе теже и сила
треьа. Да би новчий излетео из купе треба
да буде Рс|| > 0у + Р1Т. тд.
* уД 1 , лг
Рс/-- > ^гпд + кЫ.
т§
Сл. уз зад. 330
154 Решен-а, задатака
N= + тд. УЗ 1 „
N = гад— + -Ге}.
Како де — ттю2, следи
2УЗ 1т . / УЗ 1
тпги > 2 9 + А I т9~2~ 7>тти}~
д(1 + кУз)
Одатле се добида и > 17 гай/8 •
г(Уз - к)
331. На слици су нацртане силе коде доводе до кретаъа у датом систему. За ротациду
вал>ка важи 1а — М, тд. -тпт2а = Тг, тд. -гпга = Т. Како нема проклизаваъа конца,
то де тангенцидално убрзаъе тачке А валка исто као убрзаъе конца, тд. као убрзаъе
тега: а( = а. тд. та — а. Тада се горъа дедначина своди на - т а — Т. За кретаъе тега
важи т 1 а — гпуд — Т. Из последъа два израза добида се а = ——Ц— = 1,67т/з 2 и
т \ -г -та
2
Т = 8,35N. Угаоно убрзаъе валька де а — - = 11,1гай/з2 .
т
332. / = таг2 - 1) = 10к§т 2 .
333. На слици су приказане силе коде утичу на кретаъе у датом систему. Сила затезаъа
нити, у случаду када маса котура ниде занемарл>ива, ниде иста са обе стране котура
— раз лика момената сила Тх и Т2 доводи до ротациде котура. Ако котур ротира у
претпоставленом смеру (што важи кад де та! > та2), ондаде 1а — — М 2 , тд. ~тт2а =
334. На слици су нацртане силе коде утичу на кретаъе система. За ротациду котура де
1а = М\ — М 2 , тд. -тт2а = (Т\ - Т 2 )г, тд. ^тта = Т\ — Т2. Конац не проклизава па де
%д(т1 — кт ) , . 2
односно а = — . ТКако су све три масе исте, то де а — -р(1 — к) ~ 3,о т9 / 8 - .
2
т + 2тх + 2 т 2 5
Силе затезаъа нити су 7\ =5711(5 — 0) = 6,4N и Т2 = т2(а + кд) = 4,6N.
335. Из дедначина 1а = РК\ — ТДг, таа = Т — 7715 и а = ,#2а добида се
Л ~ с^2(/ + т г 2 ) _
а = — —^— . ЗЗЬ. 5 = = оост.
1 + тЩ 2 тд
337. На слици су приказане силе коде утичу на кретаъе вал>ка — то су сила теже (тд.
ъена компонента Рц) и сила треъа. За ротациду валка око своде осе важи 1а = Р4г, тд.
1 1
-тг2а = рт, тд. -тга = Р{. Како нема клизаъа, то де укупно убрзаъе оне тачке валка
5 у/3
338. а) а = ПРИ котрлаъу без клизавьа де Р (г ^ кМ = ктд-^-\ сила треъа се
2>/3
б 4=V/287
•,/5—
3 ~ 1.1 з.
339. Ако нема треъа измену кугле и дедне равни, онда га нема ни на другод стрмод равни.
^р, када би постодала дедна сила треъа, она би имала момент и кугла би ротирала око
своде осе, а по услову задатка кугла мируде. На слици су приказане силе коде делуду
на куглу (С} = тд). Силе ДГ1 и N2 треба разложити на хоризонталне и вертикалне
тд
компоненте. Из услова равнотеже по хоризонтали и по вертикали добида се N1 = и
№ =
156 Решен-а, задатака
/V
Тг
Щш
ШаШш.
(б)
Сл. уз зад. 342
Када су куглице потопл,ене у течност, на н>их делуду и силе потиска (слика б); тада де
сила затезан>а деднака разлици силе теже и силе потиска:
343. На средини палице делуде сила теже, а на средини потопл.еног дела палице делуде
сила потиска (слика). У зглобу делуде и сила реакциде. али она нема момент у односу
на тачку О, па виде ни приказана на цртежу. Крак силе теже деднак де дужи ОС, док де
крак силе потиска деднак дужи ОП. Услов равнотеже момената силе де
тд-ОВ = N21^-.
\/3 %/з
Из (*) и (**) се добида тд-ОБ < ктд1—. тд. ОБ ^ к1— . Дакле, максимална дужина
дужи ОБ (при кодод нема клизаъа) де
(ОБ)тах = к^-1 = 0,261.
158 Решен-а, задатака
Глава IV — Гравитаци^а
Т~ Т? . „ „ /И3
356. а) По III Кеплеровом закону де —5- = — п а де Т = Тг\ \ — , где де Тг = 1
о V )
год. Следи: Г = 1,25 год. б) 164 год. 357. 1,84 пута. 358. 1,62-Ю 8 кт.
359. Збир максималног и минималног растодаьа деднак де дужод оси елипсе: ттах +
Ггпгп - 2а, па де с — — (т т г п + г т а х ) — 65/3,5кт. Период се може одредити помой.у III
Кеплеровог закона примеаеног на креташе Месеца и сателита око Землье:
,
360. г =г {. ф
4-7Г-
%5 =
г- а?
тд. Т3 =ТМ\^ л =0,063 дана = 1,5 Ь.
« 7400 к т .
V г
Глаза IV — Граеитацща 159
у Мт ^ ,г пг _ М
361, Из т— = 7—— добида се маса планете М = — . Густина де р — д
г г- 7
3™2 = 500 к§/т 3 .
4ТГ7Я3
362. Сателит Не бити непокретан ако ротира око Землине осе са истим периодом као
4тг2 Мт . , г/до К2Т2
Земла — дакле Т = 24 Ь. Следи: т(К+Н) —зг = — ,2 па де К = \ —, 20 • - Й =
Т 2 (й + Ь) У 4тг
3,6 • Ю 7 ш.
364. На брод не делуде сила тамо где де дачина гравитационог пола деднака нули. Дакле,
интензитети вектора дачина пола Земле и Месеца имаду исти интензитет (слика) Ст —
. Мт Мх Мт 81Мт 2 ,
Огу тд. 7т ^ = 7—г-. Следи: = —5—, тд. 81 (г - ху = х~. Одатле се
(г — ху х2 (г — х)~ х*
добида 9(г — х) = х, тд. х = —г = 3,42 • Ю 8 ш.
(а) (б)
2ф Сг
<—-—* <Эи М Я Щ
•Р,
1
1 гГПё
365. Тежина (С?) тела де сила кодом тело делуде на хоризонталну подлогу услед дело-
ваъа Землине теже. По закону акциде и реакциде та сила има исти интензитет и правац
као сила (А") кодом подлога делуде на тело, али супротан смер. Дакле, = N. На
слици су приказане силе коде делуду на тело у лифту коди се крейе равномерно и у лифту
чиде де убрзаъе усмерено навише. Како тело у односу на лифт мируде то де:
а) N = тд, па де и С} =тд — 700 N;
б) N = тд + Р{, па де и <3 = тд + Рг = т{д + а) = 933,3 N5
в) <Э = т{д- а) — 525N.
372. Због ротациде Земле око своде осе (са периодом Т — 24 Ь) на тело на екватору
4тг2
делуде центрифугална сила Рс$ = т Я - ^ ~ . На полу центрифугална сила не делуде.
Г. - Л Мт _4-7г2 а н а полу Л<2 2 Мт
Стога де тежина тела на екватору Сд = 7—^— тЯ—^г > — • Следи:
Яг Тг Я-
о^о Из
тл 7 Мт
- ^ - = п2( I 7 - ^ - ~ гпЯ\
г>471"2А добида
^ • се м =8Як .„ Како. де, М
, =4 д^тй3,
Мт 2
373.
376. ^ = =
о4 д1
386. Закони пута тела су ух = Н—— и у2 = г>о4—— . У тренутку сусрета координате
389. а) Тачка у кодод камен пада на землу има у-координату деднаку нули: 0 = Н —дг— .
[Ш
Одатле д е ^ = л = 1,4 з.
V 9
б) Ломет де ее-координата тачке у кодод камен пада на землу: ее = — 28 т .
в) Компоненте брзине камена при паду су ух = уо = 20т/з и уу = дЬ = 14т/з, па де
брзина V = ^у 2 -I- г;2 = 24,4т/з.
М V
396. а) Ако брзина кодом камен пада на землу заклала 60° са хоризонталом, тада де
г~ I— зУЗ
$ ПЯ. . Я = дд1Ьш2 Зг?2
= г^уЗ, тд. д1 = г'ол/З. Одатле де 4 = , па де к = = = 33,8т.
2
б) 4 т .
397. а) У надвишод тачки (М) тело нема вертикалну компоненту брзине: уу — 0, тд.
1)0гг ^
уоу - д11 = 0, па де = —- = — — = 3,5 5.
9 2з
к = УоуЬх 62,5 т .
2д 4д
162 Решен-а, задатака
д12
в) Тачка N у кодод тело пада на зешьу има у-координату деднаку нули: ьоуЬ — — = О,
п&де* = — - = = / 3-
9 9
г) Ломет де х-координата тачке N :
«о г?0л/2 г>5
а = -Уох^ = — = — = 250 ш.
у/2 9 9
398. Л = 5ш; й = 34,6т.
{ г'ол/З
399. V= = л/у^ + ^о у-дь)2 = ^ — д^\ = 5 , 2 т / з .
'Ч
дЪ2 д1
400- За тачку пада де у = 0, тд. Уоу1 — — 0. Одатле се налази г?ов = ~ = 10т/з.
ч
г>0
Максимална висина де Н = = 5т. 401. 7,2т.
2д
402- ж = 3 0 т ; у = 3 2 т . 403. I = у/х2 4- у2 = 4 , 5 т .
404. а) У односу на Земду утаона брзина сателита де ш' = и — , где де со- угаона
брзина Земл>ине ротациде. а ш угаона брзина сателита у односу на недокретну звезду.
2 71" 27Г 2тг
Како де = , то де ш = — + — где де Т0 = 24Ь. По услову задатка де Т = 2Т0,
Т Т То
З^г 2 ЛГт ,9я" 2 . г 9Т$
па де и; = — . Из т г * = 7 — следа г ^ = 9 К г , па де - = у ^ = 5.
9Т$
б) и' - и>г - ш, тд. и) - , па де — = = 10,5.
7Г
Г2
405. За све сателите код и круже око дедне звезде де = соизЪ, што значи да де период
от
минимален онда када де и растодан>е сателита од поврцшне звезде минимално. Дакле,
_ . _ _ 4тг2 Мт
о м Д , где де К полупречник звезде. Следи: т й - г = 7 ,2 5, па де
Я
Т =
7 М 7/>§я\й3 V 7Р
'рг 7^2
406. Лужа оса елипсе де 2а = г т ^ + г т | И ) падеполуоса а = - Из А т ^ Ч
2 а'
добида се а = г г У765 = 26,9 -108 к т . Следи: ^ = 2а - « 53 -108 к т .
407. АКО се раван орбите обрне за 60°, за исто толико
се обрнуо и радидус-вектор сателита. Како де вектор
брзине нормалан на радиду с-вектор, то де угао измену
вектора брзине пре и после корекциде импулса тако^е 60°
(углови са нормалшш крацима). На слици су приказали
векгори импулса сателита пре (р*) и после корекциде ( )
и вектор промене импулса (Др). Како се интензитет
брзине не меьа, то де рх = р2, тд. ови вектори граде
Р> деднакостранични троугао па де и Ар = тпм.
Сл. уз зад. 407
Глава IV — Гравитащца 163
ГШ
408. Укупно време кретаъа де 4 = < / — , па сваки део пута тело треба да пре^е за
V 9
1 1 2 ?
време 4х = -4. Први део пута де к\ = -д%\ = — = 30 т . Ако де други део пута /г2,
о 2 У
- /13.4-/12=
тада де ь • ь д—~— , па де
4Н Н И
к2 = 2дЬ1 - кг = — - у = у = 90 т .
2 2
410. Нека де 4о = I 8 ! а ^ укупно време ладаъа тела. Брзина тела у тренутку Ь де
V = д1, У тренутку 4 ~ 4о брзина де = — 4о), а у тренутку ^ — 24о брзина де
—о*24л0) •г.Средъа- орзина у последъод
• секунди•де- г; = —-—
+ ^ ~ *о) , а у
г-2 = =
претпоследъод у' = У1~-~ = ^ 34о) ^ _ о-^' следи 21 —Ьа = 2(24 —34о), одакле
5 дЬ2
де 24 = 54о, тд. 4 = -4о = 2,5з. Висина са коде де пало тело де Н = — = 31,25т.
411. Нека де 4о = 1з, укупно време кретаъа тела де 4, а висина са коде пада тело де
а42 к
к. Тада де к = Прву четвртину пута тело де прешло за време Ь — 40, па де - =
1 о 42
-5(4 — 4о)2 . Лел.еъем ових дедначина добида се 4 = 7- гг - Одатле де 4(4 — 4о)2 = 42.
2
Кореноваьем тог израза добида се 2(4 — 4о) = 4 или 2(4 — 40) = —4. Из прве дедначине
24о ^
де 4 = 24о = 2з, а из друге 4 = —- — ^ 5. Како де укупно време кретаъе вейе од 1 з, то
1
физичког смисла има само прво решеъе 4 = 2з. Тада де к = ~дЬ2 = 2 0 т .
412. а) Време после ког йе тело достийи максималну висину у односу на землу де
4 = •"О
—. Заото време оно де •прешло навише пут кги= й наниже к и= иЬ 4. иу0
, а балон 2 = .
д 2д д
Растодаъе измену тела и балона де к = кг + к2 — ~ (и + .
д К 2У
б) У односу на балон почетна брзина тела де у'0 = уо + и . Тело Йе бити на максималном
растодаъу од балона онда кад достигне надвишу тачку у односу на балон. Тада де к' =
у о2 _ (уо + и) 2
2д ~ 2д
а\
413. + 42 = 216кт.
~2 ' 2д
414. Тело достиже надвишу тачку после времена 4х = ~ = 2,4з. За то време пре§е пут
2
Уп
5 2
Н— = 28,8 т . Наредних 42 = 1,6 з тело слободно пада и пре^е пут к = —- = 12,8 т .
л
Укупан пре^ени пут де 5 = 2? 4- /1 — 41,6т.
164 Решен-а, задатака
ГШ 2 - 2Я
415. = у/2дН\ * = у — +
9
416. На слици су приказане брзине оба тела у неком тренутку I (с тим што су вектори
доведени на задеднички почетак). Вертикалне компоненте обе брзине су исте: ьу = дЬ.
Углови а и 0 су деднаки као углови са нормалним крацима. Из сличи ости троуглова
У01 дЬ . 2 пр . .
онда следи — = — , па де I = . Тела су тада на истод висини, па де растодан.е
д* у02 д
измену ьих
й = х1 + х2 = (чи + уы)Ь = — = 2,4т.
417. На слици де приказана путан>а ракете. Ло искл>учен>а мотора она пре^е пут 5 =
1 1
— ^д*2 • Тада де на висини кх = = и има брзину г/0 = дЬ. Лал>е се крейе
само под утица] ем земл>ине теже као тело бачено под углом од 30°. Висина к2 коду
достиже де
Щу ч д1г
к2 —
Максимална висина коду достиже ракета у односу на површину земл>е де Я = кг + к2 =
= 13,5 кт.
дг
418. I - у/(У1 - у2)2 + ' гДе1е = — , У2 = И12 = 2 = 22 т .
1 / 777,1?
424. а) «о =0,1 т / з ; к = 0.001. б)1 5 = — - — ) = 30 с т .
' ' • 2 кд\М )
7Т\ЛЛ тпи
425. ы = = 0,25т/з; у2 = = 0,19т/з.
ггг.1 7П + 7712
426. Вектори импулса вагона пре спадакьа су супротно усмерени па де укупан импулс (по
интензитету) деднак разлици импулса вагона.
а) Р1 = т71\1>1 = 3000к§т/з; р2 = гп2у2 — 1500к§т/з. Како де р\ > р2, укупан импулс
де у смеру креган-а првог вагона - у том смеру Йе се кретати вагони после спад'аььа. При
Р^ — рг,
томе де рх — р2 = (""И + гп2)у, тд. V = — = 0,6т/з.
7П1 + тп2
б) р! = 3000к§т/'з; р2 = т2у2 = 3000к§т/з. Укупан импулс де нула, па следи да Йе
се при спадаау вагони зауставити.
в) = 3000 к§ т / з ; рз = 4500 к§ т / з . Како де р2 > Рх, укупан импулс де у смеру
кретан>а другог вагона - у томР2 смеру
р1 Йе се кретати вагони после спадааа, при чему
Р2~Р1 = ("11 + т 2 )т; ; тд. V = = 0.6т/з.
+
427. а) Импулс система пре испал>иван>а гранате де р = (М 4- т)у. Импулс гранате де
Рх = туу и има исти правад и смер као импулс р. Импулс платформе са топом након
испал>ивава гранате има исти {р 2 ) правац, а претпоставийемо да има и исти смер. Тада
де р = рх 4- рг, тд. (М 4- т)у = тп-Ух + Му2 . Одатле се добида
+ т)у — туi
(М Му — тух
^2 = ' и г? = - 1 т/з.
М М
То што смо добили да де ь2 < 0 значи да се платформа не крейе у претпоставл>еном
смеру, вей у супротном.
б) Нека де р импулс платформе са топом пре испал.иван>а гранате, а р\ и р2 импулси
гранате и платформе након испал>иван>а. У векторском облику де р = рх +Р2, али како
вектор рх има супротан смер од р, у скаларном облику де р = —р\ +р 2 , тд. (М + т)у =
—ту 1 4- Мь2. Следи:
+ т)у
(М 4- ту\ Му 4- ту\
у2 = -г-1- « —Г7 = 3 т/з.
М+т М+т '
428. а) Ако де у брзина човека у односу на чамац, а и брзина чамца у односу на воду,
ондаде т{у — и) — Ми, тд. и — — . Време за коде човек пре^е са дедног крада чамца
М+т
I _ т1
на други де Ь = - , паде пут коди за исто време преде чамац з = иЬ — — = 1т.
б) 80 к§.
429. а) 66,7 т / з у истом смеру; б) 66,7 т / з у супротном смеру.
430. а) Систем платформа, топ-граната де изолован само у односу на силе коде делуду
у хоризонталном правцу (у вертикалном правцу постоди сила реакциде подлоге кода не
дозвол>ава вертикално кретан-е платформе). Стога се закон одржавьа импулса може
применити само за хоризонталне компоненте импулса. Дакле, 0 = тух — Ми где де тух
хоризонтална компонента импулса гранате, а Ми импулс платформе са топом. Следи:
тух тил/3 л л
и = -т— = = 0,72 т / з .
М 2 М
т
У ту .
б; 4,4т/з. 431. и = —— — = 1,25т/з.
' 2(М 4- т) 2М '
166 Решен-а, задатака
432. Закон одржаъа импулса може се применити само за хоризонталне компоненте (дер
де систем изолован само у том правцу; у правцу вертикале постоди сила реакциде подлоге
кода де спол>ашъа и не дозвол>ава вертикално кретаъе платформе). Пре него што падне
на платформу камен нема хоризонталну компоненту импулса, па де укупан хоризонталан
импулс система платформа-камен р — ту. Када камен буде на платформи, импулс йе
Му
бити р = (М -Ь т)у 1. Дакле, брзина платформе са каменом де У\ — — = 16 кт/Ь.
М то
Када камен испада из платформе, он има хоризонталну брзину У\ И почиъе да пада по
вертикали. Дакле, хоризонтални импулс система де р = МгьЛ-тпух, односно (М-Ьтп)^ =
Му2 -г т у 1. Одатле се добида у2 — Уг, т]. брзина платформе остайе 16 кт/Ь и после
испадаъа камена.
т2 т2у2
М 1
435. Из т = — и туд = (М - т)у следи у = -уу = 250т/з.
1 / тп V
436. Н ~ — ( —-——) Л2 1,5кт. 437. 219т/з.
2д \ то /
Глава V — Закони одржаъа у механици 167
438. Ако се х-оса усмери дуж правца коди спада матерщалне тачке, а координатни
почетак постави тамо где де прва материдална тачка (слика). онда де координата центра
масе
7П1XI + 7712X2 ТП2д.
хс = = 4 ст.
771! - Г 7712 т 1 + т 2
т
1
О А
443. Сваки штап може се заменити материд'алном тачком смештеном на средини штада.
Како су масе исте, центар масе де на средини растоданьа измеду тих материдалних тачака.
I
Троугао АВО де деднакокраки правоугли чида катета има дужину - . Тражено растодакье
446. П ос мат рад мо кретаае из система везаног за чамац. Нека де координатни поче-
так изабране а;-осе на дедном краду чамца. На слици су приказали положад и тела у
датом систему пре и после замене места (чамац де замен.ен материд алном тачком масе
М смештеном у тежиште чамца). У првом случаду положад центра масе система де
Мй + т21 МЛ + т^
XI = —:, а у другом XI = —. Дакле, центар масе се померио за
ГП1+ТП2+М т.1 + т2 + М
(тх - гп2)1
Ах = х 2 - х\ = — = 36.4 с т .
7711 + ТП2 4" М
Толики де померад центра масе у систему везаном за чамац. У систему везаном за обалу
центар масе де непокретан, тд. за 36,4ст се, заправо. померио чамац. 447. 1 т .
454. Рад врши само компонента силе кода де паралелна са путем: А = Рцз = Р — 5 =
34,6 Л.
455. Рад де деднак шрафираеод површини на слици:
.4 = - - 7 К - 2 т - г 2 М - 7 т = 21Л.
2
2к
А = Рк = тк ( + д ) = 4,8 кЛ.
2 4 5(т)
Сл. уз зад. 455
458.
2т
Глава V — Закони одржан-а у механици 169
459. Сила отпора де Р = — = 2 кГм. Вектор убрзаъа усмерен де (као и сила отпора)
уД
Аьг = —&Рх5 — —ктдз— = —0,86 Л.
461. Нека де Р вучна сила, Р*г сила треъа, а Рц и Р±_ су паралелна и нормална
компонента силе теже. Како де кретан>е равномерно, то де Р = Рц + Р>Г, тд.
Р = ^т9+ктд^- - + куД).
462. Сила теже и сила реакциде подлоге делуду под правим углом у односу на правац
кретаъа и ъихови радови деднаки су нули. Како се тело крейе равномерно, то де Рц = Р ег ,
^ л 2 ктд
тд. Рц = к(тд — Р±), тд. -Р = к тд ~ Р — . Одатле се добида Р = -= . Рад
2 \ 2 ) 1+ ку/2
силе Р де
^ 1 ктдз
А - Рцз = - Р з = 2-= яз ЗЛ.
11 2 1 + куД
Рад силе треъа има исту толику апсолутну вредност (дер де Р& = Рц), али де негативан:
Аы = -ЗЛ.
_ ту , л _ ту 1 та1x2
й1-
464. Ек = — = 60Л. 465. Ек = — = — — = 24Л.
ту
466. Ек = —— — -— , па де р = у/2тЕк = 4 к § т / з .
2 2т
467. з.) Е2 = 2Е1]Ь) Ех=2Е2. 468. 12,5Л.
2 2 2
1 РЧ 2
472. 25Ш.' 473. А = Р--а12 = -— = 0,05Л; Ек = 0,05Л.
2 2т
- _ = 4,9 т .
2кд \М + т) 2кд
482. При равномерном креташу вучна сила де деднака сили тренда Р = 10 Ш . Следи:
Р
у = — = 4т/5.
г
5
, - Ь2 ,
5
/ 10 V/9900^ л ,
0.5 1 и 2 2,5 1,(2)
Сл. уз зад. 485
следи: Р = Ру « 150 Ш .
487. Убрзаае авиона де а = — , па де вучна сила Р = т I — 4- кд ). Следи: Рп
Ру = 37МТУ, Р = 18,5 ЬШ.
Глава V — Закони одржан.а у механици 171
488. Рад силе притиска деднак де промени кинетичке енергиде метка, па де средаа снага
_ А ту2 _ з у
Р = — = ——. Време се може одредити помопу среднее брзине: у5Г = - и узг = —, па
% ^ 2*
$ V т/ц^
де - = - , тд. I = —. Следи: Р = 160кУ/.
I 2 у 45
Рк • г, тдк
489. Степен корисног дедства де г; = — . У овом случаду корисна снага де Рк = ——-,
с
490. 32 Ш . 491. =
б) А = = = — = 500Л.
V^ тт2 ш2 тг2тт2 „, . Л„ ,
493. а) Ек = — = = = 1,6Л. б) 0,38Л.
I 4 1
+ = ^ т у 2 = 1,5 Л.
498. = ^ = = Ь= у/2Щ=1кёш2/з.
р
499. Из Р = Ми следи М = -— = 216Кт.
б) Ек = ^ = +9Ь)2 = 112,5 Л.
2 2
503. Ег =тдН а ^ = ^2
у = тд- = 150Л;> Е 2 = 75Л. 504. ЕР
р = -кх2 = 12,5Л.
2
Ьс2 Рх
505. а) Из Р - кх и Ер = — следи Ер = — = 0,1 Л. б) 125тЛ.
о
о
К и -а* I
>->
и >1 Си
сх
<и 3 'с? а Ч
оч а > пЗ II
а) Ц1 ОЯ
К) о
И се о )
а % Й
о а о й
м п
ИЗ
фЕ1
- а
V о
к О Ц
о, >>
а
с Й
>
-с
оо II
тН м
ш
а н о
а о
1 §>>
Ч
0 а>
> 10
(X
о
о Н• И
СЧ
«3 «Г >? л» К| о> я
+ яЗ с
2 & § К)
лг 1Г II 3
9< с. Ч
II
СЧ
Гк V
I
г" >>
+ -У и
-I л ] ГЧ
Мм г" б И* 1с «I
3 ОНо & + II 3 см
II
УЙ СП -У н а
<Вя $
О, да Н а
05 д
И
и
с*
К) й> м
<1 54 Н 0> +
Ю3 о ^ Л
<и
! <М
V «з .
к, к, « *2
3
К) >, II
кГ н л
О а; оо . п
" О
<4 ^ 1 и
ЧЛ
пЗ Л
оо а>
о о
10 10 >> Ч К
174 Решен-а, задатака
Мт ту2 ти2
б) 8,2кт/з.
525. Е к = Ер = т д Н = т д - ^ д ( ^ = =
2
_ . _ тг!а т. ^ ~ .
526. Почетна кинетичка енергида тела де Е — = — 4- Уоу) • Како де угао под
кодим де бачено тело 45°, то де — уоу, па де Е\ — ту2х. У надвишод тачки тело има
кинетичку енергиду Ек2 = = = ЮЛ. Потекцидална енергида тела у надвишод
тачки де Ер2 = Е — Ек2 = 10 Л.
з тд Еку/2
527. Из Ек — тдк = Р^з, тд. Ек — тд—= — к—=8, добида се 5 = — . = 2,82т.
V2 у2 тпд[1 -г к)
528- а) Ако се висияа мери у односу на наднижи (почетни) положад куглице, тада де
. _ ту2 л,
укупна енергида куглице у том положаду деднака кинетичкод, Е\ = ——. У надвишод
тачки круга куглица Йе бит на висини 21, а минимална брзина коду може имати у тод
тачки деднака де нули. Дакле, Е2 = 2тд1. Из = Е2 добида се у = 2-/д1 = 6,3 т / з .
б) За раз лику од претходног случада, овде куглица у надвишод тачки мора имати брзину
различиту од нуле. У супротном, због делован>а силе теже, куглица би пала и не би
•
описала круг. За куглицу у надвишод тачки важи та — тд + тТ, тд. ——
ту2
— тд -г_ Т.
п
ту2 9
Брзина куглице де минимална кад де сила затезан>а Т — 0, па де —— = тд, тд. у% = 2д.
2 2
ту тУо ,—
Дал>е де Е\ — Е2, тд. —— = 2тд1 4 — . Сре^ивашем се добида у — %/5д1 = 7 т / з .
7"ТЬУ2
530. За положаде 1 и 2 (слика) важи = Е2, тд. тдк — тд • 2Я 4 — , тд. дк —
у2 у2
2дЯ 4- — . Брзина у положаду 2 добида се из та^. = тд 4- N. Следи: т - ~ = тд 4- N.
2 Я
Како се у задатку тражи минимална висина к, н>од одговара и минимална вредност брзине
у, а из последЕье дедначине види се да де брзина минимална кад де сила реакциде1 подлоге
у2 , • , у
N = 0. Дакле, — = д, па де у2 = Яд. Заменом у2 у дедначини дк = 2дЯ 4- — добида
Я 2
сек^-Я. 531. ^ = т 5 = 0,ЗМ. 532. Л4г = — — = -18Д.
Глава V — Закони одржан.а у механици 175
1-1 1
/7777777777
Сл. уз зад. 530 Сл. уз зад. 533
537. Према закону одржааа импулса важи т\У\ = ( т \ + т 2 ) у . одатле се добида брзина
кугли после судара у = — — = 0?071 т / з . Кинетичка енергида кугли после судара
тп\ + т 2
1е
7711 г»?
Пре судара укупна кинетичка енергида била де Ек\ ~ —-— = 0,0025Л. Губитак
кинетичке енергиде при судару де А ~ Е к1 — Ею. = 0,7тЛ.
538. Из — т 2 у 2 ~ (^1 + т г ) » добида се у — | = 0,6т/з. Губитак
7711
кинетичке енергиде де
+ ^ | _ О"! + ^ 9>6 х
539. 50%.
176 Решен, а задатака
540. За прву куглицу пре судара важи закон одржаьа енергиде: гп\дК — —-—. Одатле
се добида V = -/2дК. За судар важи закон одржааа импулса тпху = (т.} 4- тп2)у1, па
- . гп\У т\у/2дК _
де почетна брзина кодом крену куглице У\ — = . За дал>е кретан>е
ТП\ + ТП2 ГП1 + ТО2
. (т1 + т2)у?
сподених куглица важи закон одржаьа енергиде — (пц + т2)<7Д1, па де
\т1+т2у
541. Код централног судара тела се крейу дуж истог правца. За еластичан судар важи
и закон одржан>а импулса и закон одржава кинетичке енергиде:
Следи: пг^г; — у\) — т2у2 и т^у — ух){у + у\) = т2г?|. Делеьем посдедаа два
израза добида се v 4- у\ = у2 - То се може заменити у закону одржаьа импулса: т\у =
, . ( т г - 7П2)г? 2т1г1
тп\у\ 4- тп {у +
2 а одатле де г>1 = и г>2 = . Према подацима
т,\ 4- ттг2 тпг 4- ш2
4
од прЕобитног) и г>2 = - т / з .
542. Кинетичка енергида мак>е кугле пре судара де Ек — 7717^ 2 , а после судара
т у 2 __ т ( М — т) 2 г; 2
= — = 2 (М + т ) 2 '
/ М —то\2 А? — тп
ТД. Еы = 77Г- ) Ек. Из Вк1 = 0,645ь следи Г— = 0,8, па де М = 9 т =
\ М Л-гтъ) М + т
16,2 кб.
Л^Гу" 3 ту2
543. Ако вейа кугла има 3/4 укупне енергиде, маа>а има 1/4. Из — ~ = и
тг;? 1 ту2 . г» /Зт у
—— = дооида се у2 = - у — и г^ = - . Према закону одржакьа импулса де
тг; = Мг>г — тг>1. Сре^иватем се добида М = Зт,
5
544. а) ггц — 5 т 2 ; б) Ек2 = --Е^ = 555,5Л.
У
545. а) У почетном положаду укупна енергида вал.ка деднака де потенцидалнод, а на краду
. _ . ту2 I ш2 ,
стрме равни вал.ак има само кинетичку енергиду. Следи: тдп = 1 , тд. тдк —
ту2 тг2 иг 3ту2 ' /4 , л „ .
—[ — = — . Одатле се дооида у = у -дп = 3,6т/з.
г;2
б) 5 = 1,4— =2,24т.
9
Глава V — Закони одржан.а у механици 177
547. а) Ако се довьи крад штапа гурне брзином штап започиае ротациду угаоном
брзином и>о — тр , тд. има кинетичку енергиду '!! 2
1и 2 _ тп12ы§ _ ти 2 с-:
=
548. На рачун сман>ен>а потенцид алне енергиде тега, тег и вал>ак су добили кинетичке
1и- ту2 Мг2 ш2
енергиде. По закону одржан>а енергиде де тдк — ——1—— , тд. тдк — ^ ^
. " , г2ш2 { М\ ^
Како нема проклизавааа, то де V = ги. па де тдк = —-— I т + — I . Одатле де
тдк
= 6,5 гаё/з.
г V М + 2т
549. а) Укупан момент импулса система диск-човек деднак де нули, па де Д ~ 12 си2,
тд. тй 2 Ы] = ~ М К 2 ш 2 . Одатле се добида и2 = ^ 1 = 1,5гах1/з.
V 1 МК1ТЪ>
б) Из тК2 - — = -МК2 • 2жи добида се V = 8,4т/з.
К 2 т
550. Ако де и>х угаона брзина постол>а, а сУ угаона брзина човека у односу на постол>е,
онда де угаона брзина човека у односу на земд.у — ш' — . Следи: 11 ^ = 12ш2,
тд. = тК2(ш' - <л). Одатле се добида их = — ^ ^ = 0,56гас1/5. Угао коди
опише постол.6 де 6 — 1,12тг = 3,5 гай = 201,6°.
551. По закону одржаьа момента импулса важи Д и>\ = 12ш2, тд.
Мшх
Одатле се добида и2 — = 1 гаЛ/з. 552. 2,2 б - 1 .
М + 2т
/1 \ , 1 о М + 2т
553. Из 1\ шх = 12 Ш2, тд. I -М + т \ Кг и>1 = -МВт ш2 добида се и2 = — — — шц,
(М -г 2т)1/1 _ • тт • • 17
тд. = - — = 22об/тш. Почетна кинетичка енергида система де — —-—,
2
М
178 Решен-а, задатака
а крадн>а
12ш1 12 (Аш^2 _ 1?и>?
л>2 =
2 2 \ 12 ) 2/2
Рад човекаде
554. а) Пре судара метка и штапа момент импулса система штап-метак де 1/1 = р1 = ту1.
Непосредно након судара де
1 2 = (Д + 12) ш = ^1-,м„о
г - + т ^^ ^ = г- (^у + т
т 3 и
—и ~ -ту, одакле де у = —.
13 11 1
Рад сила треааде Л = — Еы = - • - т у 2 — - • - т и 2 = - -ти2.
2 2 2 2 6
556. Узмимо правац кретан>а чамца за х-осу. Нека су т х и т 2 масе првог и другог
чамца. а VI и у2 н>ихове брзине пре пребацивагьа рака. Почетни импулс система „први
чамац-цак" де рг — (тх + т)ух ( т - маса цака). Цак се пребацуде неком малом брзином
и у правцу нормале на х-осу. Тад правац и ту брзину цак има у односу на чамац. У
односу на обалу цак има брзину дуж х-осе и брзину и дуж нормале на х-осу. Према
томе, након избациван>а цака, импулс система „први чамац-цак" де
557. Ако човек баци лопту брзином г; (у односу на обалу), чамац Йекренути у супротном
смеру брзином и, тако да де ту = Ми. Следи: и — . У односу на чамац почетна
М
лопте де Уц = V + и — у [1 + , а лопта треба да има домет I. Следи: I —
Уо1 = уЛ + — ) [2Н М1
. ПГ
4
. — . Одатле се добида у = — '
\ Му V 9 М + т
Глаза V — Закони одржааа у механици 179
558. Ако де у брзина кодом се одрази жаба, онда де, по закону одржааа импулса у
правцу хоризонтале: тох — Ми,, тд. _ Ми. Одатле се добида да де брзина кодом
туу/ 3 2
йе се кретати штап и = - . У односу на штап жаба се крепе по законима косог
2М - д ,
иу 3 / т\
хица, при чему до] де почетна хоризонтална брзина у^ = ух +'и = —— 11 + — ], док
_ V м)
1 •4'!!. Пйде
. 1Л , Т 2г>оу ±
де почетна вертикална брзина Уоу = уу — - у . Време
^ ПЙ> ТО кретааа
ТЛТЧЛТ"О ТТ. 1жабе I ——- — -.
2 9 9
П - . . . , У2у/3(М + тп)
Пре^ени пут по хоризонтали деднак де дужини штапа: I — Уохг — —— . Следи:
2 Мд1 , 9
У = 2ш/з.
(М + гп)у/3
559. Ако се други део вратио по истод путааи назад, то значи да д'е вьегова брзина у
надвишод тачки путаье иста као брзина гранате пре распада, али има супротан смер. Ако
де у брзина гранате пре распада, онда закон одржаньа импулса у скаларном облику даде
ту = — -ту + , где де брзина другог дела непосредно након распада. Следи:
Уг = Зг). Та брзина усмерена де исто као брзина гранате пре распада. Дакле, кретан>е оба
дела после распада одиграва се по законима хоризонталног хица са исте висине почетним
[2Н
брзинама т; и 3-у. Домет код хоризонталног хица де ё = Уо1 — у щ — . Дакле, ако де
V 9
домет првог дела 51 = 1кт, домет другог де = $3г ~ Зкт, односно други део Не
пасти на растодаау 51 + з2 = 4кш од места са ког де лансирана ракета.
560. Надвита тачка путаъе де на висини
2д 2д\ 2 ) 8д
561. Убрзан>е тела коде клизи низ стрму раван нагиба 30° де а = ^д. Брзина тела после
пре^еног пута 5 (слика) де
у - \/2аз = у 2 • ^д • 2к = у/2дк.
562. Непосредно пре судара са призмом куглица има вертикалну брзину у = у/2дк.
Непосредно после еластичног судара куглица има хоризонталну брзину Уг (одбида се од
180 Решен-а, задатака
<®т
призме под истим углом под кодим де пала). Закон одржшъа импулса важи у хоризонтал-
ном правцу:
Ми
0 = 7ТОЛ — Ми, ОДНОСНО— —.
т
За еластични судар важи и закон одржан>а кинетичке енергиде:
Ш'У" 2тдН
Следи: тщ;2 = Ми2 ( — 4- 1 ] , тд. и = = 0,67 т / з .
\ М!
\т ;
563. Брзина кодом крене епрувета након излеташа чепа де г)} = \/2дК. Брзина кодом
излепе чеп добида се из закона одржан>а импулса т\У\ = т 2 у 2 . Следи: ь2 = — у/2дк.
ш2
Дал>е кретан>е чепа одвида се по законима хоризонталног хица. Дакле, И = и I = ь21,
[2Н лто1 г—
паде I - у2\ — = 2—у/кН = 1,12т.
д гп2
564. Почетна потенцидална енергида тела деднака
де раду извршеном против сила треаа. На стрмод
равни де Гц = кР±. па де [Лл! = кр±I. Из сли-
чности троуглова (слика)
/ \ . -^Х
следи да де — = —, па
тд I
де Р±1 = тдз\, тд. (Лл [ — ктд$х. На хоризонтал-
ном делу пута де \Аг2\ = ктдз2, па де укупан рад
извршен против сила трекьа |.44| = ктд(з\ 4- 52) —
ктдз. Следи: тдН = ктдз. паде к — — = 0,05.
Сл. уз зад. 564 8
л/3 . ту
в) Како де Ми — тУь. = ту~^~ , то де и = - — , па де
Зт
А= - 103,'ГЛ.
4М
566. Применом закона одржан>а енергиде на положаде 1 и 2 (слика) добида се тдк =
ту2 . ( >/з\ ту2 __ __ ту2
—— , тд. гпд1 I 1 — 1 = • • - - . По II гЬутновом закону за положад 2 важи —-— —
зо°\
Иъ_
2
ы .
567. Некаде 1 почетни положад, а 2 положад у кодем се тело одвада од сфере (слика). У
положаду 2 тело има центрипетално убрзаае коде му даде компонента Гг силе теже. Како
о
ТТ
се ту тело одвада од подлоге, сила реакциде подлоге деднака де нули. Дакле. У~ —ГЛЕ .
т— Т
о
г, . Ег . п тдк ту~
Из с личности шрафираних троуглова следи — = —— , па де Вг = —— . односно —— =
Я тд Я К
тдк , тт ту2 , „ . _ 3 ,
——, односно у = дк. Из Е\ = Е2. тд. тдК — ~——I- тдк добида се Яд = -дк, па де
л 2 2
3
568. За су дар метка и тела важи закон одржан>а импулса. а за кретагье система после
_ .,.' ч . ту
судара важи и закон одржааа енергиде. Дакле, ту = (М + т)уо, па де г>о = — .
М+т
(М + т)у$ _ кх2
Дал.е де тд- = кх2, па де максимално сабидаае опруге х =
М +т
М+т
569. Почетни импулс система де нула, паде и тхух = т2у2 • где су У\ и у2 орзине кодима
2 ">
почшьу кретан.е дедно и друго тело. оЗа прво тело зауставни пут де
•
= Щ — Ч ——, па• де
2 а, 2 кд
г»! = у/2кдз. Следи:
771!
у2 = —ух - ~~ у/2кдз = 0.47 т / з .
т-> то
570. Кад до^е до контакта, опруга Йе се сабидати. Стога Йе еластична сила опруге
успоравати тело тх, а убрзавати тело т2. Све док де брзина првог тела вепа од брзине
другог опруга се сабида. Дакле, максимално сабид'ан>е опруге бийе у оном тренутку кад
182 Решен-а, задатака
По III Н>утновом закону толиком силом и куглица делуде на подлогу при судару.
б) При еластичном судару брзине куглице непосредно пре и непосредно након судара су
2ттг'У
деднаких интензитета, а супротних смерова, па де Ар = 2лгу. Следи: — —тд -I- А?"
лг = ( + Д д Ь 1 \ , л л *т
* = А*
573. Ако се куглице пусте са висине к, непосредно пре судара имайе исте брзине коде
се могу одредити помойу закона одржак>а енергиде:
ту2 • /т—г
тдк — ——, тд. у — у/2 дк.
1 1 г ~
Како де т х = Зт 2 , добида се и = -V = § М а к с и м а л н а висина до коде Йе стийи
и2 1
куглице после судара де Н — — = -к.
2д 4
Пре судара кинетичка енергида куглица де
_ т^чг т2у~ . . ,
= + —— = (ТП1 + т2)дк.
к1 = — = ( т г ~ 7712
2д \т1 + тп2
2т г г;
Брзина кодом крепе друга кугла после судара де г>2 па де
т1+ т2
„ 4т?
...„А 16
2д ~ (т1 + т2)2 "э"
575. За еластичан судар важи закон одржак,а кинетичке енергиде Ек = Еы +• Ек2, тд.
-— = ч- — . Одатле се добида р2 = -Ур2 = 8к§т/з.
2т 2т 2 т
576. На слици су приказали вектори импулса кугли
пре и после судара (за векторе р и р\ зна се да
заклападу прав угао, а вектор р2 нацртан де тако да
буде задовол.ен закон одржан>а импулса + р2 — р).
За ьихове интензитете важи р2~р2+р2, тд.
о о оо о о О/ о
т2ь2 = т\и1 + т1г'*' = т\\и1 + V )•
Р
Сл. уз зад. 576
2 _ _ 2ч _ 1 . 2 2 _ \ 2
~ т2 У1}"2 3У " 3 " '
УА
V,. X
577. На слици су приказане брзине кугли пре и после судара. По закону одржан>а
импулса дуж у-осе важи
Уз
О = тпууу — ту2уТ Д . у2у = ыу = vi — .
ту* ту.
По закону одржан>а енергиде де — = —^ + ^ у2 _ у2 ^2^ . _ у2 ^
, 1 •> 3 _ у _ ту? 1 ти2 1 „
у- - уух + -г>1 + ; 0 = 2у{ — г>Ух. Следи г/х = - , односно .Ьх = — = - — = .
3
Кинетичка енергида друге кугле де Е2 = Е — Е\ = -Е.
579. За овакав судар важе закони одржан.а импулса и момента импулса. Нека де у
брзина центра вал>ка. а и> угаона брзина ротациде валка око своде осе. Тададе по закону
одржан>а импулса т2г/о = (тц. + т2)у, а како де т2 <С т\. то де т2У^ = тху, па де
гп^уо
По закону одржаььа момента импулса де
тх
2т2Уак
па де и —
580. Момент импулса система штап-куглица непосредно пре и непосредно после судара
де исти: ту1 = I . Одатле се добида угаона брзина кодом започин>е ротацида штапа
ту1
— ~— • За дал>е крета&е штапа са куглицом важи закон одржааа енергиде.
Глава. VI — Тестови 185
У односу на положад 1 (слика) центар масе штапа и куглица у положаду 2 имаду висину
, . 1у/3 1(2 - у/3) _
п— I — = . Лакле. у почетном положаду систем има кинетичку енергиду
Iщ (ту1):
У Е, = ^ ^ . Момент инерциде штапа де
1 " *"2 8
Д — 2 • 2ттг • (2/) = 1 а куглВДв Д = , па де
11 3
I = —т12. Лакле. Е\ — — ш 2 . При максималном
3 ' 22
отклону од вертикале штап има потенцидалну енергиду
Зтд1(2 - у/3)
Е2 = (ш + 2 т)дН =
Глава VI - Тестови
6.1
а М ^о
< * —> •
х 2 4 б я»
Сл. уз зад. 6 Сл. уз зад. 7 Сл. уз зад. 8
Сл. уз зад. 9
21. а) Не меьа се; б) повейава се (тело има само нормално убрзакье —, а како се
г сман>уде, убрзаае расте). 22. Дати закон пута има облик 5 = -г ^а.42, где де
уо — 4ш/б и а = 4 т / з 2 . Дакле, ради се о равномерно-убрзаном крега&у. а) Повейава
се; б) не меаа се; в) повейава се. 23. Дати закон брзине има облик v — уо — аЬ,
где де УО — 5 т / з и а — 2 т/з2. Тело се крейе успорено до зауставлаььа, а потом
се убрзано врайа назад. Време кретан>а до зауставл>ан>а де Ь = — = 2,5 з. У датим
а
временским интервалима брзина се меьа на следейи начин: а) смаауде се; б) сман.уде
се: в) повейава се. 24. Смаауде се (дер се смаауде брзина, а полупречник се не мевьа).
25. а) Не мен>а се; б) повейава се; в) смаьуде се (нормално убрзаае се повейава, а
тангенцидално се не мен.а — види слику).
1
Сл. уз зад. 27
26. А > В. 27. А > В (да би се чамац кретао дуж правца 1—2, н>егова брзина
г/ у односу на воду треба да буде усмерена под одговарадуйим углом — види слику).
28. А = В (убрзакье де д). 29. а) А> В; б )А = В:ъ)А>В. 30. а )А = В\
б) А < В; в) А = В; г) А < В.
31. д. 32. а. 33. в. 34. д. 35. б. 36. в. 37. а. 38. в (камен у
почетном тренутку има и хоризонталну компоненту брзине, деднаку брзини хеликоптера).
39. г. 40. г.
6.2
К' 1
щ р
Т ^Т [К
I" • ц - -
Г
СНГ* >Г ЩШ
Сл. уз зад. 6 Сл. уз зад. 7
(а) (б)
6.3
Сл. уз зад. 8
Т.- 1 N та\
\\ к
ГТ7ТТТТТТТ7
Сл. уз зад. 10
Сл. уз зад. 29
21. а ) А = В; б ) А > В . 22. А > В . 23. а) А < В (нагиб прве равни де 1/2, а
друге 3/5); б) А < В. 24. А < В (у првом случаду сила затезан>а ужета де Р, а у
другом 2Р). 25. А > В (сила реакциде пода има исти интензитет као Земл>ина тежа;
сила реакциде зида д'е истог интензитета као сила трен>а, а како мердевине мируду, то де
Р1т ^ цтд — 0,&тд).
26. а) Повейава се; б) повейава се; в) повейава се; г) не меньа се. 27. а) Повейава
се; б)д сман>уде се. 28. а) Не мен>а се (I = тг2 у оба случада); б) повейава се
(I — -тг2, а диск има вейи полупречник него вал>ак). 29. Услов равнотеже у тачки
С де Т2 = Р (види слику 1); у тачки В де услов равнотеже Т2 = 2Тц , тд. Р — 27\ц,
тд. Тху = - Р . а) Повейава се (паралелна компонента Тщ де константна, што де могуйе
само ако се при повейаау угла на одговарадуйи начин повейа и интензитет силе — види
слику 2); б) не меаа се. 30. Смаауде се (момент Земл.ине теже деднак де моменту силе
затеза&а; при повейаау угла смаауде се крак Землине теже, тд. одговарадуйи момент
силе; крак силе затезаьа де сталан, што значи да се смаауде н>ен интензитет).
Глава. VI — Тестови 189
6.4
т •'
/„=0 • —
',=15 » ;
г,=3з
77ТТ777ТГ777 НГГГГГТТТТТТТТТТ7
Сл. уз зад. 7 Сл. уз зад. 3
9. а - 4, б - 8, в - 5, г - 1. 10. а - 1, б - 3. в - 4. 11. а - 2, б - 4, в - 6, г - 8.
12. а - 1, б - 2, в - 6, г - 4.
13. а) Да; б) да; з) не. 14. а) Не; б) да; в) не. 15. а) Да; б) да: в) не.
16. а) Да; б) не. 17. а) Да; б) да; в) не.
18. а) А = В; б) А < В (за исто време планета из афела пре§е мавьи пут него из
перихела). 19. А > В. 20. А < В (види задатак 372). 21. А < В (у односу
на хеликоптер пута&а де права линида, а у односу на замл>у парабола).
22. Не меаа се. 23. Повейава се. 24. Нека де почетни тренутак (Ц = 0) тренутак
када прво тело започшье кретак^е, а ^ де временски интервал после кодег друго тело
почшье да пада. Тада су закони положада и брзина тих тела:
9? VI =д1
У1 = 2 '
д{г - А*)2
У2 = у2=д(Ь-А1).
6.5
29. д. 30. а.
31. д. 32. в. 33. в. 34. б. 35. б.
ту2
36. г (тдктах = 3 — ~ ; 2дктах = 3у\х ; г?^ = 3?;^; у0у = у0х\Д, па де а = 60°).
37. а
_ 7
Мт +
ту2 = Е„к - 7 - Мт
Я 2 л 'К + к1
Мт т 2 Мт
Ек = - 7 — + - Я 9 + -
1. Дужина метар ш
2. Време секунд 5
3. Маса килограм ке
4. Лачина електричне струде ампер А
5. Термодинамичка
температура келвин К
6. Лачина светлости кандела са
7. Ко личина супстакце мол то!
5. Запремина литар 1 10 -3 т3
Табела 5: ПРЕФИКСИ
тера Т Ю12
гига С 109
мета М 106
КИЛО к 103
хекто Ь- 102
дека аа 101
деци а 10~ х
центи с 10~ 2
мили т 10~3
микро М Ю-6
нано п 10~ 3
пико Р 10"12
ЛИТЕРАТУРА