yj r- 50728 h i i DR ASIM PECO i | | pe ‘DIPLE KOLO eFa| | | | | | PREGLED i SRPSKOHRVATSKIH | | DISALEKATA | } CETVRTO IZDANIE | NewinaP2919 PREGLED SRPSKOHRVATSKIH DUALEKATA, Iedavat IP .Nautna kiga” Beograd, Uzun-Mirkova 5 Recenzent Prof. dr Duton Josie Prof. dr. Radoje Simié Zaindavita Dr Bato Perovic Urednike Nikola Dontew Tehnigk wredoik Gordana Krsié Korckior Rutlea Samardsjevie Korice Milot Majstorovie ‘Tirad $00 primeraka ISBN 86-23-70018-X Stampa: SP Bakar" Bor of Samadi gover SADRZAI Uvodna napomena ws pre indane Napomena ur IV adaaje Ommomna literature. 7 : (Odnos knjievnog ji prema govorima njegove oanvice ) JUDNOSLOVENSKA JEZICKA ZAJEDNICA SRPSKOHRVATSKA JEZICKA ZAIEDNICA RAZVTTAK DUALEKTOLOGIE NA SRPSKGHWATSKOM SEaIGKOM POOR | NARECJA SRPSKOHRVATSKOG JEZIKA STOKAVSKO NARECIE Granice Zsjednicin cxsbine Pode. A Stakneeld govt = ‘Zajednichs eabine Podala BRAVSKI GOVORI V Prisresko-timoeh gor ‘Granice ajedniehs eaabine Podela Osobine pojedisih govenihtipova Tekstovi “Fikoeomko-rsavet gover ‘Graaice Podela Smtr ‘Saisiiko-vojvedachi govrt Naa Gratice “ajednichececbine (< Podela -- 4 Vojvodansld gover (Glavneoncbine Telatorh Gover sa nezamenienim fata (2) Teak’ govort ‘Opste napomene Podela © Deak gover “ajednithe exsbine 5 Peels lee eck lin gover one Tekstod Tears gover! hercegorasog tina ella gover hcg a « Glarneotobine « Tekst = lari poved ies pa a rac cei ‘elas govoriw zapadno} Se oeyi tapadacbosansl lawehi goror ip ‘he ssn {tia fp tp Goyr Boa Korine Gener Bure Sto aa orl Glos cubes ne ‘as ver Bare ‘Gwenn ee ia rec ‘Morto Ravalih govora a granicama Stolawkor nares ‘ajednie ecbine Porela avi takawrh genera i Anbahowaeks awl” gover 5 Testor ecco / Seataveki gover ‘ecto scakavtinew tslwakim gratia, Podela Vavsioteataeld gover Podela woos \/ Posavski govorni ti. ‘Glavne ossbine Slavoald gover ip lane osobne stall gov pow ‘Teton ceeves darian gro tp Vi cevert Itee {Gover Jutne i jugotapadn Istre Tito neeeceese YEAKAVSKO NARBGIE «1 Granis: Literature nee 4 KAIKAVSKO NARECIE, Uteratare GOVORT SRPSKOWRVATSKOG JEZIKA VAN GRANICA SERS « Tekatvi ----- Radoviosrpaohrvatkimn ‘govern Yan granica SPIO, ‘aes UVODNA NAPOMENA UZ PRVO IZDANIE Ovaj priruenik prvensiveno je namenjen studentima koji slusaju i dijalek- tologiju kao jedan od predmeta u toku svojih studija, Polazedi od te namene, 3 pridrlavajuci se postojeceg programa ovoga predmeta, ovde se dajeslika savremne- nog stanja scpskobrvatskih dijalekata. A daje se na osnovu postojece literature i autorovih istrativenja. Samo u nekim slutajevima, kada se ¢inilo da je to neop- hhodno, dat je siri osvrt na problem o kome je ree. Autor je bio svestan tetine zadatka pred kojim se nasao. Svestan je i cinjenice da u nase vreme kompletne dijalektologije, bilo koga jezike, possbno natega jerike, noma bea timskog rads. Samo je tim, sastavljen od jerithih strucnjaka raslicit spetijalnost, 6a solidnim uvider u sociolingvisticku problematiku, i jasnim mar- Icsistickim opredeljenjem, sposoban da uradi takv dijalektologiju, Posto je taj i takav projekat za sada kod nas tetke ostvarliiv, a potrebe nasih studenata iriskuju priruenik ove vrste, smatrao sam da ée i ovakva knjiga doprineti lakem i braem ‘usvajanju bar osnovaih znanja iz ove nautne oblast. Ovo tim pre sto celoviti- jeg uvida u savremeno stanje nasih dijalekata do sada nemamo. Dijalektologije stpskohrvatskog jeaika (na nasem i nemackom jediku) prof. Pavia Tviea vise su nedostupne vecem broju studenata, uz napomenu da je u njitma data samo slika stokavskog dijalekta. [Na pocetku ovoga prirucnika data je osnovna literatura, cna bea koje se tetko ‘mogu slwatiti pojedini problemi o kojima je ree i u ovoj knjiei. Peschne rasprave inavode se u radu, tamo gde je to bilo potrelino. Iserpnija dijalektolotka bibliografiia, moze se naci u nasim strucnim publikscijama, prvenstveno u Jutnoslovenskom filologa, ‘Tekstovi koji se navode uz pojedina poglavija usimani sw iz postojecih dije- lektoloskih radova. Ukoliko se to posebno ne ounatava, tekstovi su uzeli iz moje Aijalektoloske fonoteke. To, isto tako, vredi i za primere koji se navode w radu, Pri obelezavanju akcenata upotrebljavani su i auaci kakve nalazimo wu rado- Vim iz kojih se uzimaju primeri. To vredi i za obelezavanje otvorenih/zatvorenih vokala, Tha kraju, Prijatna mi je duznost da se ovom prilikom, i na ovom mest, najiskrenije ehvalim svome profesoru dr Radosava Beskovieu na cestin i vrlo koris. nim savetima koje mi je davao prilikom pisanja ovega priruénike, Isto tako dugujem2 iskrenu zahvalnost svojim kolegama: dr Branislava Milenoviea, dr Dusany Joview dr Redoja Simicu, koji su citali rakopis ove knjige i dali mi korisne primedbe. Dr Botidar Finks bio je jubszan da, istina na brzinu, pregleda poglavije rukopisa, (0 takavekom, a dr Antun Sojat pogiavlje o kajkavskom. T njima iskreno hyele za Gate primedbe i sugestie. Hvala i svima deugima koji su mi pomagali pri izradi fovoga prirucnika i koji su doprineli da on ugleda svetlost dana. Boograd, maj 1977. A, Peco NAPOMENA UZ IV IZDANJE Cetvrto indanje ovoga priruenika, ni po koncepeiji rade, ni po nameni, bitno se ne raslikuje od prethodnih: u pitanju Je priruenik u kome se daje pregled st pekobrvatekih/hrvatskosrpskih dijalekata. Istina, u tekstu su vrsene neke izmene, data su i neka nova poglavija - ave w telji da se dobije celovitijaslika rasporeda i karakteritike nasih dijalekata. Ovo, narotito, u poglavlju o stokavskom naregj Ua to, ovde se daje i bogatij spisak radova 0 pojedinim nasim naregjima i njihovim govoritna.. Prijatma mi je duanost da se zabvalim, na owme mestu, mojim saradnicima: mr Petru Dukanoview i mr Senahidu Halilovien 2a pomoé koju su mi ukazali pri sastavljanju spiska literature, Beograd, februara 1988. AP.OSNOVNA LITERATURA LUDABENICI Belic Aleksandar, Osnovi istorijesrpskohrvatskog jezik, I, Fonetika, Beograd 1969, Beli¢ Aleksendar, Istorija srpskohevatskog jezika, knj, I, Resi sa deklinacijom, Beograd 1969. Belié Aleksandar, Istorija srpskohrvatskog jezika, knj. Il, Reti sa konjugaci- Jom, Beograd 1951, ‘Boskovie Radosay, Osnovi uporedne gramatike slovenskih jsika, I, Fonetika, Beograd 1972. Boskovie Radosav, Osnovi uporedne gramatike slovenskih jesika, Il, Morfo- logija, Niksie 1985. Ivie Pavle, Dijalektologija srpskohrvatskog jecika, Novi Sad 1955. Iie Pavle, Die serbokrostischen Dialekte, ihre Struktur und Entwicklung, ‘The Hague 1958, Iv8ie Stjepan, Slavenska poredbena gramatika, Zagreb 1970. Peco Asim, Osnovi akcentologiie srpskohrvatskog jezika, Beograd 1970. Peco Asim, Pregled srpskohrvatskih dijalekata, Beograd 1978 Popovic Ivan, Istorija srpskohrvatskog jesika, Novi Sad 1955. Popovie Ivan, Geschichte der serbokroatischen Sprache, Wiesbaden 1960. ‘Vokovie Jovan, Istorija srpskohrvatskog jezika, I dio, Uvod i fonetika, Beograd 1974, H.CASOPIst 2) dijalektoloski Bosanskohercegovatki djalektolski sbornik, Sarajevo (pet knjiga) Hrvatski dijalektoloski zborni, Zagreb (sedan knjiga) Sipski dijaektoloski shornik, Beograd (trideset dve kn | / |bs) se aiaektolotkom gradom Kaj Zagied Cabaret ie Slt 6) stl nso ; ibanolsteatrstivana (Gjurmime albonctogke), Pristina Anal Polstog fakulta, Beogtod Archiv far slaveche Phillie, Berlin ‘Djol Nauenog drsiva Bone | Hercegvin, Sarajevo Glumnik-Jogovenkg profeoratog drut, Beograd Glanik Musee Kosova Metoie, Pristine Giasik Zemalskog musa, Sarajevo Glanik SANU, Beogeod Gadlanjak Footing fakulta Novorn Sado, Novi Sad Gaainjak Contra za balanoltka inpitivanje, Sarajevo Goinjak Floeottog fakultet w Novom Sue, Nev Sod Godltnjak Zacusbine Soe | Vase Slojanovin, Beograd Hovatstozagone, Krona JubnclvensHolog,Beorad Kajlavel sora, Zitar Kolo, Zagreb Kowceti, Daograd Tetopis Matce ps, Budim-Novi Sud TotopsJagclavensteakadem, Zagreb Nastani wei, Zagreb Naver astana slavsta u Vakove dane, Bogred Onstage Loe renal pier, Boog Prosar, jy ator ltr, Bega Prilozi proucavanju jezika, Novi Sad Rd Jogosavenke dadenje nanst i umetnsti, Zagreb ; adi Noweng dstve Bose ecegovine Akademie nauk umjetnos Bosne i Herrgevine, Sariovo osfog fakulta u Sarajov, Sarovo adov Filvlsog fakultet w ada, Zodae adoviInsttta 0 ji, Sarjevo Rado Institute 2 eik JAZAU, Zagreb Raoprave Zavoda sek, Zagreb Spl hnitovl gi Bograd Serio sbrni, Ss Straranj, Celine ‘Skolski vjesnik, Zagreb Vienae/Viena, Zagreb Vianiei glam, Vine ask rev, Zadar Fre puede tet olxe Jota Slavens, Zag 41 2. 43, ve 45. 46, 4. Is, 2 10. 11 2 13. “4 Stpski etnografski abornik, Beograd Bbornikradova Binograskog institut, Beograd Bhornik Cakavskog sabora, Zin} Zhornik Filzofskog fakulteta u Pristni, Pristina Zhomnik a fllogiu i ingvstu, Novi Sad Zhoraik 2a jeik i knjitevnost, Titograd Zbornik Zagrebacke slavstcke skole, Zagreb (isp. A. Peco, Dijlektologia 1 easopisima na srpskohrvatskom jeriku, Radovi ANUBIH, EXX, Odjelenje rustvenih nauka knj. 21, Sarajevo 1981, ste, 73-194). TILRADOVI SA OPSTLOM PROBLEMATIKOM SRPSKOHRVATSKIE DUALEKATA Barjaktarevie Danilo, Klasifilacja Stokavakihijekavslih govora Zb. PF Pris tina, VI1069, 15-27 Beli¢ Aleksandar, Dijalektologiceskaja harta serbskogo jasite, Sbornik po slavjanovedeniju II, Sanktpeterburg 1905, 1-59 Belie Aleksandar, O srpskim ili hrvatskim dijalktima, Glas SKA. knj. 78, Drugi razzed, knj. 47, Beograd 1908, sr. 60-165, Beli¢ Aleksandar, Osnovne ceteistriskog rasvitka stpskog jesika Goditnjak SKA XX, Boogtad 1909, ste. 106-110. Belie Aleksandar, O Vukovim posledima na srpake dijlekte i knjtevnijesik, Glas SANU, knj. 82. Drugi razzed, knj. 49, Beograd 1910, st. 101-243, Belié Aleksandar, Zum heutigen Stande der serbokroatischen Dialektologie, Rocanik slawistyezny II, Krakow 1910, st. 82-103. Belie Aleksandar, Les rapports mutuels du serbo-eroate et du slovene, Revue des etudes Slaves 3, Paris 1921, str. 20-27 Beli¢ Aleksandar, Koko se u nasem jezku ogleda nase narodnojedinstvo, Nab Jk IM, Beograd 1084/35, ste. 257-264 Belie Aleksandar, Iz srpskobrvatske akcontologie i dijalektologie, JF XIX, Beograd 1951, str. 117-181 elie Aleksandar, Periodicaija srpskohrvatskog jtika, Knjitevuost i jexik, sod. V, br. 45, Beograd 1958, str. 161-170. Belie Aleksandar, O eakavskoj osnovnoj akcentuacji, Glas SAN 168, 1935, 139. Brorovie Dalibor, hi razdobljau razvitku nase djalktologije, Radovi Fito. fakul. u Zadra, reedio lingvsttko-lolotk, 1, Zadar 1960, str. 51-66. Brozovie Dalibor, O strukturalnim i genetskim kriterjima wu Klasfikacjihe- vatskosrpshih dijalekate, bornik 2a fil ilingy. 1, Novi Sad 1960, st, 68-85 Brozovie Dalibor, O rekonstrukeiji predmigeacionog mozaika hrvatsko-erpe- Tih djaleata, Fllogija 4, Zagreb 1963, sie. 45-55. - Breve Daler, alta naevni marin proteins hf) Sos stepste djlelilai Sek god X, be. 2, Za = 1065/04. 50, R Lo Neue4 16 1. 18. 19. a. 2 23, 31 32, Brovovié Dalibor, Dijelektska slike hrvatekosrpskoga jeritnog prostora, Rac ddovi Fil, fakul. u Zadeu, razdio lingy. -Sloloski 5, Zadar 1970, sr, 5-63. Brozovie Dalibar, Mjesto hrvatskosepskog jezika u slavenskoj jezienoj zajed- nici, Radovi ANUBIB knj. XXXV, Odjeljenje drustvenih nauka koj. 12, Sarajevo 1969, str. 129-145. Danitié Duro, Razlike izmedu ezika srbskoga i hrvatskog, Glasnik Drastva arbake slovesnosti IX, Beograd 1857, str. 1-59, Haste Mate, Bibliografija radova it dijalektologije, antroponimije, toponi- ‘miei hidronimmije ne podugju hrvatskoga ili srpskoga jeztha, DZD. 1, 1956, 387-470. Ivie Pavle, O nekim problemima nase istorijske dijalektologije, 3? XX1, Beog- rad 1955/56, ste. 97-125 Ivie Pavle, Prilog rekonstrukeiji predmigracione slike srpskohrvatske jezitke ‘oblasti, Zhornik 2a fil. i ling: IV-V, Novi Sad 1961/62, str. 117-190- vie Pavle, Dva glavna pravea razvitka konsonantizma u stpskohvatskom Jjeziku, Godignjak Filoa, fakul. u Novom Sadu, Novi Sad 1957, str. 159-184. vie Pavle, Znacaj lingvisticke gcografie za uporedno i istorisko proutavanje jutnoslovenskih jezika i njihovib odnosa prema ostalim slovenskim jezicima, ‘JE XXIL, Beograd 1957/58, str. 179-206. Ivie Pavle, Osnovaye puti razvitija serbskohorvatskogo vokalizma, Voprosy jasikoznanija, Moskva 1958, VI, str. 3-20, vie Pavle, Nasi dijlekti i istorija, Letopis Matice srpske, Novi Sad 1958, 382, str, 224-231. Ivie Pavle, O deklinacionim oblicima u srpskohrvatskim dijalektima, Godis- jak Fil, fakul. u Novom Sadu, Novi Sad 1959, 1V, 180.215. knj. V, 1960, str, 7507. vie Pavle, Importance des caractéristique structurales pour la description ot Ja classification des dialectes, Orbis, Louvain, 1963, XII, 1, str. 117-181. vie Pavle, Ponoloski sspekt genetickog odnosa izmedu stokavske, éakavske i kajkaveke dialekatske grupe, Orbis seriptus, [Festschrift far Dmitrij TS: chizevskij zum 70. Geburstag] Munchen 1966, sir. 375-385. 1a. Ivie Pavle, Paralele péljskome "pochylenie” na srpskohrvatskom terenu, Studia linguistiea in honorem Thaddei Lehr-Splawin’ski, 1963, 227-248 , Ivie Pavle, Phonologisehe Bemerkungen zur historischen Sparchgeograp- hie (mit Beispielen aus dem slavisehen Sprachgebiet,) Wiener slavistiscies, Jahrbuch XT, 1964, 104-113: vie Pavle, O danasajem stanju sxpskohrvatske djalektologie, Zeszyty nau- owe Uniweraytetu Jagiellon'skiogo, Krakov 1968, LX, str. 399-403, Ivie Pavle, O Klasifilaciji srpskobrvatskih dijalekata, Knjievnost i jezik, Beograd 1963, god. X, str. 25-37. Ivie Pavle, Razvoj principa disteibueije fonema w srpskobrvatskom jeziku, Knjitevnost i jeri, Beograd, 1968, god. XV, str. 13-22, Ivie Pavle, Knjitevni i narodni jezik kod Srha, Istorija srpskog maroda, kj TH, Beograd 1982, ste. 519-534, vie Pavle, Srpski narod i njegor jesik, SIZ, Beograd 1971 38, 35, 38, 37, 38, 39. 40. 41 2. 43, a 46. a7. 48. 49. 50, 51, 52, 5a: 54, 2 Iie Pavle, Jesicke prilik, Istorija srpskog nazoda, knj. VI2, Beograd, 1983, ste. 257-290, Iie Pavle i Jovan Kasie, O jeziku kod Srba w razdoblju od 1804, do 1878. god. Istorija stpskog naroda, knj, V2, Beograd 1983, str. 257-200. Iie Pavle i Aleksandar Miadenovie, O jeziku kod Srbs u rasdoblju od 1609, do 1804,,Istorija sxpskog naroda, IV 2, Beograd 1986, str. 69-106, Junkovie Zvonimir, Jezik Antuna Viamca j podrijetlo kajkavskog dijalekta, Rad JAvknj. 363, Zagreb 1972. Keradai¢ Stef. Vuk, Srbi svi i svuda, Skupljeni gramaticki i polemniki spisi, kaj. IIL, Beograd 1896, str. 200-208, Karadaic Stef. Vuk, Srbi i Hrvati, Skuplieni gramatieki i polemiehi spisi, kn. ITH, Beograd 1896. ‘Mogus Milan, Calavsko narjegj, Zagreb, Skolska knjiga 1977, ‘Moskovljevie Milos, Danasnja granica jzmedu ckavskog i jekavskog iggovora 1 Srbiji, prlog srpskoj dijalektologiji,Prilozi a knjigevnost, jezik, istoiju, Iknj. IX, Beograd 1929, str. 109-122. Nikolic Berislav, Osnovne dijalekatske pojave u mladim novostakavskim go- vorima, JF knj. XXVIII, Beograd 1969, str, 180-207. Pavlovie Milivoj, Dijalektoloski atlas j problematika srpskobrvatskog jezike, Godisnjak Fil. fak, u Novom Sadu, Novi Sad 1959, knj. IV, 165-187. Pavicie Stjepan, Podrijetto naseljai govora u Slavoniji, JAZU Zagreb 1953, Peco Asim, Strani uticaji na fonetiku srpskobevatskog jecika, Anali Filoloskog, fakulteta u Beogradu, knj. VI, Beograd 1966, str. 321-330, Peco Asim, Utieaj ¢urskog jezika na fonetiku stokavskih govors kaj. XVI, Sv. 3, Beograd 1967, ste. 127-145, Peco Asim, Promene nepalatainih suglasnika u veei sajna srpskohrvatskom podrucju, JF, knj. XXVI, av, 1-2, Beograd 1969, str. 143- 187. Peco Asim, Rad prof. A. Belica na proucavanju natih dijalekata, Knjiteynost i jezik, god. XVI, br. 2, Beograd 1970, str. 195-140. Peco Asim, Razvitak dijalektologiie na srpskohrvatskom jesitkom podruc{u w XIX veku, Naueni castanak slavista u Vukove dane, 1973, str. 105-113. Peco Asim, Kujitevni jezik, standardni jezik i narodni govori, Kujitevnost i jezik, Beograd 1977, sv. 1, str. 191-136. Peco Asitn, Mjesto dijalokata u savremenom srpskobrvatskom jeziku, Knji tevnost i jezik, Beograd 1979, sv. 23, str. 225-251. Peco Asim, Pogledi Jerneja Kopitara na srpskohrvatski jeik i njegove dija- lekte, Knjizevnost i jezik, Beograd 1980, sv. 2, str. 135-151, Peco Asin, Dijalektologija u casopisima na srpekohrvatskom jezi¢kom po dragju, Naucni sastanak slavista..knj. IX, Beograd 1979, str. 141-163, prosireno u: Radovi ANUBIH, knj. LX, Sarajevo 1981, ste, 73-194 Peco Asim, Kritanicevi pogledi na srpskohrvatski jesik i njegove dijalekte, JE, knj. XXXVI, Beograd 1981, str, 151-177, Peco Asim, O problema scakavskih govora uopste, uvodni deo u monograliji Tkavskos¢akavski govori zapadne Bosne, BHDZb I, Sarajevo 1975, ste. 7-82. Nas Seaik,10 58, 56, st, 58. 59, 6 62, 63, a. Peco Asim, Gledanje Vuka Karadsica na povezanost jezika i nacije i savre- ‘mena slika srpskahrvatskog jezika, Zbornik radova o Vaku Karadzi¢u, Sara- Jjevo 1987. str. 27-34. esikan Mitar, Stanje proucavanja crogorske govorne zone i dali zadaci, ‘borwik 2a fil. i lingv. XHI/1, Novi Sad 1969, str, 185- 194. Pesikan Mitar, O osnovima stokavske akcentuacije, JF XVII, ev. 1-2, 1969, str, 107-142. Retetar Milan, Die serbokroatische Retonung siddwestlicher Mundarten, Bet 1900. Refetar Milan, Der stokavisehe Dialekt, Bet 1907. Resetar Milan, Die éakavstina und deren einstige und jetztige Grenzen, Ar- chiv fir sl. Phil. XIII, Berlin 3891, str. 99-109. 161- 199 i 361-388, Retetar Milan, Zur Frage iber die Gruppierung der serbokroatischen Dia- Jekte, Archiv flr el. Phil. XXX, Berlin 1909, ste. 597-625. Sulek Bogoslav, Srbi i Mrvati, Skupljent gram. i pol. spisi Vuka Stef. Ka radtiea, knj. Il, Beograd 1896, str. 443-463, Vukovie Jovan, Glas é u istorijskom razvitku i u savtemenom srpskohrvats- kom jesiky, Radovi ANUBHIT knj. XLI, Sarajevo 1971, str. ‘Vukovie Jovan, Reflelsi medujezickih dodira u fonetskim osobinama bosan- skohereegovackih govora, Radovi Nauenog drustva Bill, knj. XX, Sarajevo 1063, str. 157-172 ‘Vukovie Jovan, Bosanski i hercegovackiijekavski govorni tipovi, Glasnik Ze- maljskog muzeja, Btnologija, XVII, Sarajevo 1963, str. 17-28 IW.RADOVI OPSTLIEG ZNACAJA U ENCIKLOPEDIIAMA T SSLICNIM PRIRUCNICIMA BelicAlokeandar, Kejkavaki dijalekat, Narodna enciklopediasrpsko-hrvatsko- slovenacka, (St. Stanojevta) Beograd 1927, kn. Ml, str. 210-215, Beli¢ Aleksandar, Cakavski dijalekat, Narodna enciklopedija... knj. IV, Beog- rad 1929, str. 931-934 Beli Aleksandar, Srpskohrvatsi jexik, Narodna enciklopedija 1V, str, 892- 408, Beli Aleks 1064-1077. Belie Aleksandar, Jevikstpskobrvatski (hrvatskostpki), Bncklopedija Ju- aoslvie IV, str, 900-501 Mate Hzaste, Narodai jes i njegovi dijalekti, Cakavski dijlekat, Bncilo- peda Jugoslvie, nj. IV, Zagreb 1960, str. 806508. Mate Fraste, Narodni jest niegovi dileti, Kajkavski djalekat,Enciklo- peta Jugosivie, hn. TV, Zagreb 1960, str. 808-811. Stevanovie Mibsil, Narodai jek i njegov dijaleti, Sokavskieijalskat, En- Cikdopeija Jugoslavie, kn 1V, Zagreb 1960, str. 501-606. dar, Stokavski dijslekat, Narodna enciklopedijo..knj- TV, str. 10. LL 2 13. 14 15. 16. 1. 18. 19. 2. u Peco Asim, Cakavski dijalokat, Moasik znanja, Srpskohrvatski jesik, Interp- res, Beograd 1972, ste. 51-53. Peco Asim, Kajkavski dijalekat, Mozaik znanjal.. str. 171-178. Peco Asim, Stokavshi dijalekat, Mozaik rnanja.. ste. 441-448 Brozovie Dalibor, Kajkavsko narjedje, Jezik, Skolski leksikon (dr. Stjepan Babi¢), Panorama, Zagreb 1965, str. 118-125. | Brozovie Dalibor, Stokavsko narjetje, Jeaik,.. str. 265- 273, Brozovie Dalibor, Torlacko narjeje; Jexik.. str) 278-281 Finka Botidar, Cakavsko narjdje, Jezik.. stt. 29-34, Peco Asim-Pefikan Mitar, Caksvski dialekst, Informator 0 savremenom knji- sevnom jeaiku sa reenikom, Mlado pokolenje, Beograd 1967, str. 35-36. Peco Asim-Pesikan Mitar, Kajkavski dijalekat, Informator..., str. 33-35, Peco Asim-Pesikan Mitar, Stokavski dijalekat, Informator..., ste. 36-67, Yelowe Dake, Cineges gor, Encklopatij Jugsaie 2,2. se. Fonoloshi opisi srpskohrvatskih/brvatskosepskib, slovenackib i makedonskib .govora obulvacenih Opsteslovenskim lingvistickiraatalasom, Posebna iedanja ANUBIH, knj. LX, Odjeljenje drustvenih navka knj. 9, Ssrajevo 1981 \V.SKUPOVI SA DIJALERTOLOSKOM PROBLEMATIKOM. Znanstveni skup: Catavsko najegie, HDZb V, 1981. Priloai sa znanstvenog skupa: Kajkavsko narjegie, HDZb VI, 1982. ‘Znanstveni skup: Stokavsko natjegje, HDZb VIT, 1985, Grogorski govori revultati dosadasnjih ispitivanaj i dalji rad nia njihovom proutavanju, CANU, naueni skupovi, knj. 12, Titograd 1984. \VLUPITNICLI UPUTSTVA 2A PRIKUPLIANIE DIJALBKATSKE GRADE Upitnik za srpskohrvatski dijalektoloski atlas, Jugoslovenski komitet 2a dija- lektoloske atlase, Beograd Upitnik za ispitivanje bosansko-hercegovackih govora, BHDZb 1, Sarajevo 1875, str. 347-308, Beli¢ Aleksandar, Misli o prikuplianju dijalekatskog materiala, JP V, 1926- 1927, str. 1-10. Finka Botidar, Naputak za ispitivanje i obradivanje cakavskih govora, HDZb ML, 1973, str. 577. Haste Mate, Metodologija ispitivanja nasih dijalekata, J Iknj. 8 ste. 71-81 - vie Milka, Repertoar sintaksicke problematike u stpskohrvatskim dijalek tima, ZFL VI, 1963, ste. 13-30, “ Zagreb 1960,10. uL 12. 18, 6 vie Milka, Kvestionar za upotrebu padeta u savremenom srpskohevatskom Iknjitewnom jeziku, ZBL. XTV, 1971, str. 159-170. Ivie Pavle, Inventar fonetske problematike stokavskih govora, Godisnjak PF 1u Novo Sadu, Novi Sad 1962-1963, str. 99-110. Ivsie Stjepan, Nacrt 2a istrazivanje hrvatski i srpski narjecja, Koveetic 7a hnrvatska i srpska narjegja, knj. 1, JAZU, Zagreb 1914, 43. ‘Mogus Milan, Nacrt 2a tjetnik eakavskog narjecja, HDZb VII, 1985, str. 319- 336. Nikolic Berislav, Upitnik 2a ispitivanje akcenata u stokavskim govorima, IF XXVI, sv, 1-2, 1966-1967, str. 307-336. Resetar Milan, Nacrt za isteazivanje hrvatskih isrpskih narjecja (prikes ‘Stjepana Ivsica) Asl Phil. XXXVI, 1916, str. 274-276. Resetar Milan, Pitanja 0 govoru prostoga naroda (i2danje Bosansko berce- hhovachi zemaljski muzej, Sarajevo 1897, 22 st.) ada, \VILDUJALEKATSKI TEKSTOVI Sekulie Nevenka, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine, SDZb XXVIT, Beograd 1981, str. 107-805. Simunovie P. / Olesch R.: Cakavische Texto, Bablau Verlag, Kaln-Wien 1983. Geil Karoly und Neweklowsky Gerhard unter Mitarbeit von Marianne Gran- dits, BraShlgut der Krosten aus Stinats im siidlichen Burgenland, kroatisch lund deutsch, Wiener slawistischer Almanach, Sonderband 10, Wien 1983. Neweklowsky Gethard und Kéroly Gaal: Totenklage und Erziblkultur in Stinats, Wiener slawistischer Almanach, Sonderband, 19, Wien 1987, Remeti¢ Slobodan, Dijalekatski tekstovi iz Zabara kod Topole, SDZb. XXX1, 1986, str. 501-549, Ardali¢ Vladimir, Tekstovi i Bukovice, ZNZ knj. 1V, V, VII, X, X1, XIII, XV, XVII, XIX, XX, XXI, XXII, XXV, XXVI,, Sajnovie Ivo, Kola - B. Luka, ZNZ WI, XI. VII DUALBKATSKI RECNICL Duleig Jure, Dulei¢ Pere, Rjeenik bruskoga govora, HD2b VII, 1985. Blezovi Glisa, Recnik kosovsko-metohijekog govora, SDZb 1V, 1932. Grujie RM., Topogtafick rjecnik gospickog kotara, ZNZ, 22, 1017. Hraste Mate/Simunovie P./Olesch R, Clakavisch-deutsches Lexicon I, Slavis- che Forschungen 25/1, Bblau 1979, str. 1415, knj. If Deutsches Wortregister (Olesch R./Simunovie P.), Slavisehe Forschungen 25/11, Kéln-Wien 1981 Jursie Blaz, Rjetnik govora otoka Vrgade, Biblioteka HDZb, 1973. Mardesi¢-Centin Pavao, Rjecnik Komiskog govora, HDZb IV, 1977. 18 Mtv Mog, Resi mcg gota u GeO D2 XXX, Maso Ljbomie, Reni lage nasog gover ie ago nsog oor RII JAR, 05, Aen Bran, Reni kovcg gover, eos 164 Meat itn rl aig no, DED VE, 18 iat grads eal canbe Nios (io ly) Basta Pettovie Drogas, Rea (gros Rov) vk M. Beko Remi jedan cock, Prosveta, Bed 1970. 7 “ Tek escape Lj hjerog jst (wei Bias fen Intern ots (eka Boia Pika) Steno Maik, Pail rik imottog gor SO Ist. 7019 Soiat Anton, Zarek rch ajarth poor, DZD VT, ass To le, Gov Sinn, Sb st, Re e183 ai Sepie-Tomin Rei else irra (poate Bakara | Skrijeva), Rijeka 1977. i. ie Bek Zivkovie Noviea, Retnik pirotskog govora, 3. 1987, IX.MONOGRAFUE 12, ONOMASTIKE, Bjelanovie Zivko, Imena stanovnika mjesta Bukovice, S 7 ijesta Bukovice, Spit 1978, Grkovie Milica, Imena u decanskim hrisovuljama, Novi Sad 1983. Jovieevi Radoica, Liena imena u staraslovenskom jetiku, Beograd 1985. Fesikan Mita, Zeek humato-ata mens na pote arog abs, Beograd Simanovie Petar, Teponiia oon Bray Supetar 1972 imunovie Petar, Nasa preeimena, porijeklo, rnacenje, rasprostranjencs: ae 8, ori tatenje, rasprostranjenost, ‘Vujieie Dragomir, Hidronimi (vodna imena) w lijevom slivu Drine, Sarajevo. X-RADOVI 0 MEDUJBZICKIM I MEDUDJALEKATSKIM DODIRIMA, Deke Alaa, Dit ion ite Sn, SUZ, 2, Boga 15 Bageei Rank dei v dasa, Prosveta, Beograd 108 Fiporic Rada Jeri w entation podianj Sevten gi kn IV, Zageh 186N ce 238 Flpove Rly Kenta jerit stoi ipa i Evra jen, Stl jg, Zope 1071 Hovranck Bohl, Proematln mijn ria, adam revi, 1663 Ivié Milka, Pravei u lingvistici, Ljubljana 1975. : Fevle,O govora Gala Soe S02 XI, Boge 1967, st. 520 .etodici nastave“4 8, Jazitnite kontakti vo jugoslovenskata zaednica, Zbornik na trudovi od Kon ferencijata Jazienite kontakti vo Jugoslovenslats zaednica (ut. R. Bugarski, D. Kalogiera, M. Raleva, O. Miseska-Tomik) Skopje 1984. 9. Muljacie Zarko, Jeziei u'kontaktn i jezicko posudivanje, Suvremena lingvis- tika, IV, Zageeb 1967, str. 123-182, 10. Peco Asim, Prilog proueavanju prelaznih govora, Radovi ANUBIIE, 43-52, + 27 karata. LL, Zetevie Vesna, Ogled kajkavsko-stokavshog Kontakta, Rad JAZU knj. 368, Zagreb 1975, str. 178-260. SKRACENICE U bibliografiji koja se daje u ovoj knjizi pored punih naziva pojedinih casopisa { publikacija ima i skracenica, Neke su vee uobieajene u nagoj strutnoj literaturi, rneke su, opet, manje obiene. Radi boljeg upucivanjarna izvore, ovde se daje popis tih skra¢onica: 7 "ANUBIHf, Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hereegovine ‘Anali FF, Anali Filoloskog fakulteta u Beograd. ‘AslPh, Atchiv fir slavische Philologie BUDZb, Bosanskohercegovacki dijalektoloski zbornike CANU, Crnogorska akademija nauka i umjetnosti Gr, Cakavska rie Djela JAZU, Djela Jugdslavenske akademija znanosti i umjetnosti Gls SKA, Glas Srpske kraljevske akademije Glas SANU, Glas Srpske akademije nauka i umetnosti Godisnjak SKA, Godisnjak Sepske kraljevske akademije G2SV, Godignjak Zaduabine Sare i Vase Stojanoviea GIPD, Godisnjak jugoslovenskog profesorskog drustva Godisnjak FF u Novom Sadu, Godisnjak Filozofskog falulteta u Novom Sadu God. 2b. FF u Skopliu, Godisen zbornik Filo. fakul. w Skoplju GZM, Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu HDZb, Hrvatski dijalektoloski zbornik JE, Jusnoslovenski flolog {JAZU, Jagoslavenska akademnija znanosti i umjetnosti TJAZU, Ljetopis Jugoslavenske aksdemije snanosti i umjetnosti NVj, Nastavni vjesnike NSSVD, Naueni sastanak slavista u Vukove dane NDBiE, Naveno drustvo Bosne i Hercegovine 'PPJ, Prilozi proucavanju jezika PIGIP, Prilozi 2a knjitevnost, jezik, istorii folktor Rad JAZU, Rad Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti RIJ JAZD, Rasprave Institute 2a jezik JAZU ESF, Rasprave Zavods 2a slavensku filotog SANU, Srpska akademija nauka i umetnosti 15 ‘SKA, Srpska iraljevska akedemija SIZ, Srpska knjitevna zadruga SKG, Sepski knjtevni glasuik SNE, Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko sloven anojeviea 22h, dora oop nga ne Se Sto 2N2, Lbornik 2a narodni zivot i obitaje Jutnih Slavena ZEF ws Pristni, Zork Filozofshog fakulteta ty Prstini ZEF u Zagrebu, Zornik Flozofsg fokulteta u Zageebu 2SiPb, Zeitschrit fir sav, PhilologieODNOS KNJIZEVNOG JEZIKA PREMA GOVORIMA NJEGOVE OSNOVICE VU naSoj strutno} literaturi nejednako se vrednuju pojmovi dijaekat, naredje, A govor. Cesto se dijalekat i naretje javljaju kao sinonimi: stokavski dijalckat/sto- Kravsko naresje, Mada bi se mogla pravti podelasrpskohvatskog jezickog podtutja po shemi: stokavski difaletat, ekavsko nareeje, cumadijski govori, kako je rane { bilo u ovome priruéniku, ja ovde prihvatam termin naretje (um, ranijeg dialekat) 1a o2natavanje vete governe caine. To jest, ja ovde delim sh jericko podrucje na tri naregja: stokaysko, Cakavsko i kajkavsko naretje. Do ove iamene dolazi samo bog jednoga razloga: takvu podelu nalazimo kod sagrebackih jciekih struenjaka Da se ne bi itu, w ovoj djalektoloskoj terminologii, pravile rzlike sa mogucom varijantskom obojenos¢u, ja prihvatam takvu podelu i kao svoju Istina, i u Enciklopediji Jugostavije (kaj. 1V, 1960, 500i dale), ix pera prof. A, Belica, ctamo o stokavskom dijalektu, 0 kajlavskom dijalektu, o ¢akavskom dijalektu, ‘Pakvu terminology nalazimo i kod prof. M. Hraste, koi je tu obredia ‘akavski i Kajkavski dijaletat. Ali, posto je termin naretje (narjetje) ustaljen kod jeviekih struenjoka iz Hirvatske, u zajedniekom je interesu da ovde pribvatimo jedinstvene nazive. Dakle, sapskohrvatski jezik se deli na tri osnovna nareéja: stokavsko, cakavsko i kajkavsko naete Na pitanje: koji govori ine uau osnovicu nafega knjitevnog, standardnog je- zika, odgovor je od ranije pomnat. To su oni gover koji su w svojoj evolucii dosti stepen savréenstva’, fj. koji su u potpunosti rasvli eetvoroakcenatsku sistema i ‘opstil sedmopadezue deblinacioné obrasce sa Bovim oblikom genitivi mnctine (na A. -3)inovim oblicima dativa-instromentala{loktiva tiiotine (aa hia). Dable, osno- view scpskolirvatskog knjizevnog jezika cine govor cijase evolucija kretala u praveu politonijske akcentuacij i posebne detlinacje. U natoj navci o jek ti su govori patnatl kao novostokavski govori (ranje su nazivani i hercegovacki govor, goveti istoznohercegovackag tipa, iako je jasno de je prostor sit Rome waladio Te govore ‘inaTHO GAT Od Kereegovackih geanica; ali je, isto tako, tatno da u hercegovackim stanicama ne nalasimo govora koji bi svajom steukturom, svojim fonetsko- mor- i18 folotkim i prozodijskim karakteristikema, bitno odustupali od standardnojeri¢kih normi. ‘Taj momenat, s jedne strane, icinjenica da naziv hercegovacki govori datira jos od Vaka, ea druge strane, doprineli su ustaljivanju naziva hercegovacki govori ‘b nagoj maui o jeziku kao zajedni¢hog imenitelja svih govora sa razvijenom novo akcentuacijom i deklinacijom). . Govore ovoga tipa nalazimou sve éetirinase republike u kojima je maternji sh jetik. Tekvih govora, uz to, nalssimo ina ekayskom, ina jeksvskom i na iknyskom podrueju . Prema tome, svi ti govari, teoretski, eine osnoview nasega knjizevnog Jaaika. Istina,ikvski govori ne utestvuju u stvaranju knjizevnojeritke norme, ato 20g toga sto jos od prosloga veka ikavski govori nemaju status knjizevnih govora. U nage vreme, istina, mogu se sresti j knjizevna dela napisana na dijalekatskom iarazu, pa i na ikavekom izgovoru. Takva dela, bez sumnje, mogu imati znatajne ‘umetnitke kvalitete, ali ona ostaju van granica standardno-jezitke norme: posto sama nisu proteta takvom normom, ona na nju i ne utie ‘X Stajje knjizevni, a sta standard jeaik? | “Weavtemenoj lingvisticko} erminologijiobitno se smatra da je knjigevni jezik notmizani jezik eije se norme prihvataju kao pravilne i obavezne 22 sve one koji ele da ce slute takvim jezikom; uz to taj jezitki obrazac suprotstavija se celokupnom sojom strukturom svim dijalektima i naresjima. Kod R. Simeona citamo da ‘se pod knjitevnim jezikom podrazumeva "u prvom redu...jeik, Koji se razvio na snow narodnoga jezika, keji je gramaticki pravilan i cist od tudih elemenata, koji je britno razvijan j usavréavan i Kojim se sluze u govoru i pisanju obrazovani slojevi nnaroda” (Enciklopedijski rjeenik lingvistickih naziva, s. v. knjitevni jek). Ranije je ovaj naziv - knjizevni jezik - bio jedino u upotrebi za omnatavanje jetitkog obrasca koji je vreded kao uzor. Danas se u nas pod tim.nazivom sve.vise 4 nisi na jerik umetnitke knjigevnosti koji je protet novosLokavskim govornim o50- binama, ali koji u svojoj celekupnoj struktur narotito w leksiciisintaksi, nadrasta govore svoje osnoviee, i pojedinacno, i uzete u celini. Knjizevni jezieki obrazac, i to je vredno istaci, posebna neguje domacu ret j cuva nase fonetsko-morfoloske i prozodijske odlike, 5 Standard jezik je novili Vermin. U natoj lingvistitko} terminologii upot rebljava se odskora. Po jednima, to je sinonim onoga prvogs naziva - knjitevni jezik - po drugima, standardni jezik ima znatno siru osnovicu i fleksibilniju norma fod knjizevnog jezika. Iako su osnovne kategorije fonetske, morfoloske i prozodijhe iste i za knjizevni jeaik -u njegovom klasienom smislu - i za standardni jeaik - a rnjegovom danasnjem smislu - ipak so izmedu ovih dvaju vidova jezitke realizacije Tako uotavaju raalike u odnosu prema leksici i feazeologiji. Knjitevnojezicka norma, ‘g onakva Kakvu nalazimo u delima klasika nase pisane reti, ne prihvata sve ono sto ‘audi savremeni jeitki izrar, kako ruralne tako i urbane stedine. ‘Tu postoje svojev- 1oni pretistati koji mnoge lokalne govorne osobine, provincijlizme, ne propustajt [Na taj natin knjitevni jezik stoji ienad svih lokalnih govora, pa i mnogih inovacija u jeriku. Taj jeritki obrazse, na izvestan natin, objedinjuje u sebi samo one osobine koje se prema svim merilima mogu smatrati uzornim. Standardni jezicki izras, standardna jeziéka norma, ako se pod tim nazivom podrazumeva i ono sto danas ‘mudi jezik sredstava msovne Komunikacije, pa i jesik nekih mladih pisaca, ima ). Ovakav stav Vuk je branio tinjenicom sto ni stati Grei i Latini 19 Grugatiji odnos prema svemu onome sto nudi nasa svakodnevies, nasa stvarnost. ‘To narotito vredi za leksiku. NaS savremeni opstekomunikativni jevicki obrazac na za mnoge pojedinosti koje je tesko naci w jeziku piseca koji neguju lepu ree, koji Klesu gvoju retenicu. Mada se jesithi struéujaci vise priklanjaju oniim prvim piscima, i jeaik ovih drugih privlaci njihovu paznju. Verovatno ce w vremenu koje doleai pisana ree sve vise voditi racuna o opstekomunikativnom jezickom obrascy, ‘mada se nece napustati ni tetnja da jezicka norma sacuva svoje kriterijume Kod nas se esto twrdi da je nas standardni jeik, ranije se govorilo nas Iknjiteyni jezik, verna kopija natodnih govors koji ¢ine uau osnovieu njegovu, ida je tako jo8 od Vuka. Na takvom misljenju zasniva sei Konstatacija koju je, pre sto godina, izrekao jedan of pornatih vukovaca u Irvatskoj, Armin Pavie. Pisuci o uri Danitieu Pavie je napisao i ovu misao: ”Vuk je u svom pisanju srpski jezik fotografisao onako kako se govori”. A ovo ¢e biti samo delimieno tatno, ‘Tatno je da je Vokowo fonetsko mateo islo 2a tim da se v,pisano} reti javlja ono tto Postoji u govoru, ali samo w principu, a fonetski pravopis teti ka tome da pisana, ree bude sto vernijaslika onoga sto se i kako se govori. Ipak, i to je poansto, ni Vuk, niti bilo ko posle njega, nije bio za to da se uvek ide 28 govornom reti ija je pisana ret potivala na fonetskim natelima, nisi sh Tako daleko uv. pisanju, Sve ovo, opet, nina je postedica vetitog kretanja u jezik. Normirani jek dat je u form kakwa Je svojstvena jednoj eposi, jednom vremenu. Ona u tom vidu mote biti verna sika govorne reti. Ali samo u tom vremenu, I kao takva ona nosi u sebi foneisko- rmorfoloska obeletie toga vremena. Posto je jezik drustveni produkt: #ivij raavija se zajedno sa onims koi se njime suze, sasvim je razumljivo sto on wavorm razvitka dotivljava i raslitte promene - i to u svim praveima. Sve te promene ne moraju biti uotljive odmah Keda se jave, ali se vremenom one jasno ispoljavaju i postaju sastavni deo govorne revi date epoke. Otuda prostie i raalke koje se w odredenom vremenskom periodu javijajuamedu govornei pisane esi, Dok pisana ree odrazava stanje koje je bilo karekteristieno 2a njenu forma u viemenu kada je ona stavijena na harlju il kada je normirana, govorna ret, koja ne tna za kalupe i koja je stalno Talozena promenama, ide svojim faavojnim putem. Otuda nesklad iamedu pisane i govorne reti, otuda nesklad izmedu fonetskog i etimetoskog pravopisa, nesklad izmedu pisane reti zasnovane na fonetskom pravopisu i govorne retiu dva raalicita ‘cemenske perioda, Svega ovoga bio jesvestan i Vuk Karadzic. Ovoga su svesni i savtemenijevitki strugnjaci. Niko danas ne traai da nasa standard jezicka norms potiva na govoru *prostote”, niko danas ne sahteva da nam za jegeki wzor slut u svim pojedinostima sgovor nasega sels, mada ima osobina koje naga jericka norma mote, joS uvek, da ppodeiava prema stanju koje nalazimo u onim sredinama koje ulaze u uau osnovieu nasega jetikn i koje nis inlotene jacem uticaju urbanih svedina. Ali je einjenica da govor nasega sela nikako nije uzor kako treba da se danes govori. To je bilo i Vakovo glediste. Iako je u potetku svoga rada na reformi jesike i pravopisa potazio od natela *pisi kako se govori", doenije ee i on biti prstalice natela “opeenite pravilnosti” koja ne prihvata sve nijanse govorne rei, eak ni govora koji tine wea osnovicu knjitevnog jetika. Da se u to uverimo dovolno je pogledati u Vukove0 radove nastale u petiodu izmedu 1818. { 1839. A to je upravo period kada se vodi odluéna bitka za reformu nafega jezika i pravopisa. Osnovni Vukow stav prema knjizevnom jeziku - da se 2a njegovu osnovu usmnu ‘narodai govori novostokavskog tipa - bio je itorijski nuzan. Ne samo da je taj go- vorni tip bio u lingvistiekom smislu ponajvise samosvojan i kao takav éinio solidna ‘osnoview 2a dalji ranvitak pisane reci na njemu rasnovane, nego je takav jezicki dobrazac od samoga potetka nosio u sebi sve elemente potrebne za stvazanije stps- Ikobrvatekog knjizevnog jeaika rajednickog svim njegovim korisnicima, Dakle, Vuk je svojim opzedeljenjem ra novostokavske govore, i njihovu gramatick strukturu, ‘makar toga ine bio avestan u prvim danima borbe a reforme, na samom potetktu te borbe dao svom jezickom obraseu opstesrpskohrvatski Karakter i time omogucio ‘stvarenje svih onih poduhvata koji su vodili ka stvaranju zajednichog stpskolr- vatskog knjitevnog jetika u proslom veku, Bez takvog opredelienja, i bez takve dijalekatske podloge njegovom knjitevnojesitkom obrascu, bilo kakvi razgovori © Iknjizevnojezitko} normi prihvatljivej za ave clanove nase jezitke zajednice bili bi nemoguc, ‘Od Vulka do danas nas knjizevni jezik, i sve ono &to prilvata njegova norma, anatno se usdigao iamad govora koji nm cine osnoview, i ne sazno.u leksiei-i-frax -2cologij, mada, kako je to ovde vee reteno, jezik dobrih pisaca ne prihwata ni sve ‘ono ato mu nudi nas svakodnevni tivet. Petar Skok, nas poznati lingvista, dao je ‘ovakav sud 0 tome jeziku: "Danas se pouzdano mote kazati, da je na hrvatsko} i nna stpskoj strani knjitevni jezik (koine), kao i saobraeajni (langue parlée), koliko se ne njems zasniva, znatuo prerastaa hereegovatko i dubrovatko, odnosno istoéno narjedje, ostavivsi ih kao provineijalizme ign sebe”. Ali, da to i ponovimo, iako je ova konstatacfja prof. Skoka gaena, to nikako ne znaci da je nasa standardnojezicka norma prekinula svaku veru sa svojom govornom bazom, 68 govorima koji tine os- novicu toga jesitkog obrasca. Ima gramatickih Kategoria, recimo u prozodij, gde je stanje koje nalasimo upravo u tim govorima jos uvek anatajan regulativ. U ‘ostalim osobinama 28 uzot nam mogu peslusiti dobri pis PLT JUZNOSLOVENSKA JEZICKA ZAJEDNICA Scpatohreatahi jes, zajedno sa slovenackim, makedonskim i bugarskim,pri- pada jutnoslovensho) evi) zajednici. (To) aajednicl pripedao je ieumli stares. Jovenski jetik, na kone su nasali masta pani sloveski spameaiei). Ising, w navel ne postojijedinstveno mienjeo postojanu te jeaithe anjednice. Za jedae nsuenike ona je postojala, 2a druge, pal, nje uopste nije i bilo. Ipak ee biti w pravu oni koji smatraju da je na puty in pradomovineSlovena do Palkana postojao jedan period eajednitkog tivota one slovnske grape koja je hrenula na jug. Prot Boskovi,w vei ea tim pitanjem, kage: "Za nase ona 1. jutnoslovenskazajedniea, ALP) fabat: ima its nizeta ju mjeticime koje e lesko mogu ob- jamniti ber pretpostovke o postojanju junoslovens pose raspadanja prastovetiskog jezika® (It. Boskovie: Osnovi uporedne gramatike slovenskih jeaika, Beograd 1968, str. 16). Evo neki od th esobina, nko th daje prof. Boskovie Skupine: tn > te, ne praslovensk polatalizovanisuglasic ne prelaze 1 palatle (5 malim ieuzetkom kei se tice nekih bugarih gowora) Grupes det, te > rat, layup. nae: riven, rst flat; Grupe: tort, tert, tolt, telt> teat, ta, tet, tt, up. nase: vrin iva, mieko; Praslov. ¢> 0: pa brijeg, , dset; Drugom i treom palatslizacijom h (ch) > s; up. st. sl. muse, dusis Grupe kvé, gvé> ové, dave(>eve): evét, xvéeda; Grupe ff, dl su uproseene u J, up. nase: r8lo, ple (jauzetak eine neki slo venathi govori u kojima se sporadichi javla it, dl). Javlja se epentetsko Iu sufiksalnim slogovima (inusetak imamo u bugarskom, jesiku): z2mlja, zabavijat ‘Uopsten je nastavak -omb u instrumentalu jednine imenica m, ise. roda -0 fosnova: britom, sélom. Javlja se vei broj zajednickih sufiksa: -Ihja (-albja,iThia) -al’bka (4Tke), ice (Boskovie, Uporedna gramatika, 16-17).2 Mada navdene cokiveweaju isa sednot neko ih ns ishjtvo Junmotncaske pe pk, na ivestan nti, pons sve elanoejuneorenae cite sajetoin. se sun fbnolvenke ihe rjednie rao je dtl do unutraeg slo Jovani dle na dvevte gore skapine: toes zap gap, Prem Hanes anes med ihe jinjom od Pete ug atmo o tne nl: a alc juneloven ie apadno of ie tapednolutndovenshi Ainek, Zapodnennetovenki lei tne bude jk orpakobvots ilo venel as SRPSKOHRVATSKA JEZICKA ZAJEDNICA ‘Jutnoslovenska jezicka zajednica trajala je dosta digo pre konaenog naselja- vanja nasih predaka na Balkansko poluostrvo. U tom period javljaju se i osabine koje Ce postati relevantne za buduce raslojavanje zapadnog dela juanoslovenske ‘ajednice na tri naredja. Upravo vee tada se u jednim govorima vopstava 2ame- nica kaj, u drugima eh (docnije ea), a u treeima sto. (Osnova je * kj -, lat. ‘quid, sto, posle izvréenih glasovnih promena u opsteslovensko} jezickoj sajednici, daje ¢b. Ovaj zamenicki oblik sa reteom -to, daje ebto, od kojeg, posle gublienja poluglasnika i deaftikatizacije foneme -¢, daje sto: ebto>eto>'*to>sto. Cakavsko ¢a vodi poreklo od 2am. oblika ¢b koje je bilo akcentovano. Kaj- kkavsko aj ima u osnovi oblik plur. neut. 8 i partikulu -, up. ovaj onaj). Istina, 1 to vreme jo8 nismo dobili potpuno oblikovanje tih buducih nareeja, ali je, kako pise prof. Belic, "nesumnjivo da se vee tada, pared razlike pomenute zamenice, razvilo u krajevima obelezenim cazlienom formom ove zamenice dosta drugih os0- bina” (Fonelika, ste.8). I jos jedno. U ovo vreme postojala je tesnja veze izmeduy buducih kajkavskih i cakavskih govora nego sto je to bilo docnije. Dakle, slike je mogla izgledati ovako: aj cbt a U ovom periodu, dake, dotai do prvog obliovanja buducih nash naretjaxdo razvijanja osobina koje ce postali karakteristiene samo 28 ovaj deo juauoslovenske jenitke rajednice. Medu tim osobinama nalaze sj ove: Sekvence tj i dj prelaze u paltalue okluzive t i a). Sudbina ovih glasova, Aalje,zavisige od naretja, ali je bitno da je to jedna od osobina "time se odlikuje ceo rapadni deo juanoslovenskog jezika od istoenog” (Beli, Fonetika, 8) va poluglasnika se fonetski jednate - bilo u korist poluglasnika reda 0° ili reda 0°.” 1 zameni¢ko-pridevakoj promeni wopstava se oblieki zavrttak -ga u genitive { akuzativa, ako su ta dva oblika jednake: tvoga, dobroga. 1-1, lieu mnotine sadaénjeg vremen uopstava se oblitki eaveéetak -mo: imamo, radimo. 'U 3, lieu jednine i mnotine toga cblika uopstavaju se forme bez krainjes suglasnika -t:bije- bij ‘Tada se skratuje § indoevropski akut i jedn asi. Dolaskom nasih predaka na Balkansko poluostevo, a tose desilo do VII veka (wp. fod Belica: "Pocetkom VI veka glavna masa zapanog dela Jusnih Stovena haselila je Balkansko Poluostrvo" sto, at. 9), dijalekatskerazlike, koje su se zatele rv intensitetu, 1 predbalkansko} epost, dabijaju na svom intensitet 'U tom period jos postoje tesnje vere izmedu kajkavskih i eakavskih govora, [Nekoliko izoglasa upucnje na takav zabljueak (0d palatalnog okluziva d’ (starije dj) w obs ova dijalekta razvilo se 0. Istina, ova osobina Trrakterie samo jedan deo cakavskih govora, onaj severnit u juanim Cakavskim _govorima tu je -om/-on : ‘0d IX veka takavshi govori u mnogim pojedinostima iu eajedno oa stokay- skim govorima, Ukazujeino na neke osobine koje eu im zajednitke: ‘Navalai samoglasnile 9 zamenjen je samoglasnikom -ur ruka, aku, 2ub, mud jakom a: san, dan. Sruzect st Poluglasnik w jakom polozaju prelazi w puni vokal -«: san, poznat i nekim stokavelinninekimcakavskim govorima ij ranvitak,abog radliitih istoriskih okolnosti, nije bio sinhronizovan sa razvitkorn centrabnih govora ovib narecja. - ‘Nazalni samoglasnik prednjega veda ¢ ingubio je svoju nazalnu komponenta | mesto njega se javio prednji samoglasnik srednjeg reda -e: pet, devet. Inuzetek tine eekvence palatalni suglasnik -+ ¢ u eakavskim govorima u Kojima imamo am. fe: pocati,2aja,jazik ‘Vokalno J sem nekih iauzetaka, u oba ova govora preso je w-u: vuk suea, Za juzetke anaju i neki éakavski i neki stokavski govor. Tako na éakavskom sever, Kvarnetska osteva, m. [imamo: el: vélna, jibelha (Cres), [ oblkel, dls, ple (Rsk), o> e: joka, vin, beh, dg (Omisal) ol ele, vlas,dolg (Debris, sva nn Keka), als vlna, pals, mali (Losin). Noo Lasts m. Limamo 0: dos dosan, boka, se. Od stokavskih govora vokalno Ijo8 se éuva u prizrensko-timotka} ‘oni. Istna, itu su refleksi neujednacent: J Ib lu (¥. nite) i ve sa? brit > brit, dasé> 2 U rezvitku oblika ima podosta slicnih razvojnih tendencija w stokavskiun i eskavakim govorima: sve imenicke promene svele su se na 4 dekl. obrasca: ali ima i nevjednacenosti. Istina, kada se prave ovakva poredenja, obieno se 2a stokaveki obrazac wai: ‘aju govori hercegovackog tipa. Zbog toga tu dolazi do vecih dijalekatskih nes laganja. ‘Ako bi se polazilo od stanja koje nude neki athaicniji stohavski govori, recimo posavski, broj zajednickih osobina bio bi unatno veti. Uz to, juzniji cakav- ski govori pokazuju vise slicnosti sa Stokavskim oblicima nego sto je to slueaj sa severnotakavskim govorima: u prvoj grupi imamo, npr.,u promeni imenica 2. r.- osnova uopstene nastavke statih mekif osnova; w severnijim Cakavskim govorima oseéaju se jati uticaji starih tvrdih osnova (up. gen, sing. duse, zene: 2eni, dusi ial). Isto stanje se stece i u akuz. pl. im, m. t. isp. iz severnotak. govora ‘gradi, Cas, stoli (Belie)): mise, zube, iz jutnotakaskih govora, mada i tu mote biti inusetaka. Akcentuacija je, navelno uzeto, imala i podudaenih i sazlicitih raavojnih ten- dencija. Zajednieka osobina je bila teznja da se uprosti nasledeni prozodijshi sis ‘tem, 1 reaultati toga uproscavanja donckle su zajedniehi, Ali ne i u potpunosti 2ajedniko je bilo uklanjanje indoevropskog akuta, zajeduieka je i teanja ka neut. Zalizacji prozodijskih opozicija izmedu dvaju kratkih akcenata, Ali su rezultati tih Drocesa mogli iti i razlciti. Dok su se oba kratka ("i") u stokavskim govorienaia- Jednacila w korist staroga kratkog, koji je bio silazno intoniran (up. ndgu, nébo, sa starim kratkim, i: brata, krva, sa novim kratkim, koji je postao od staroga akula), 1 jednom delu éakavskih govora, onom severnijem, prisutni si tragovi kratkog ak conta uzlazne intonacije: ako se taj akcenat duljiu stokavskim govorima, dobija se stlracstirea; u severnotakavskim govorima, pak, u takvim situacijama nalazizno ? stlrac : stdrca, bojit se : bat se (isp. A. Relic: O eakavskoj osnovnoj akcentuarifi, Glas SKA, kn. 86). Od XV veka cakavski dijalekat nastavlja samostalni razvitak. Tz toga perioda ima nekoliko erta koje mogu, ali ne moraju, biti opstetakavske, To su ove otabine: Debilabijlizacija sonanta -m: znan, rukon, tobon, Misi se da se ova osobina. raavija od XVII veka, Sonant fj prelazi u j: jubav, nevoja, Sekvenes ck gubi plozivay komponentu u afrikati ¢ i pretazi u sk: masks, ‘maskare, Istu sudbinu doaivijava i sekvenea ck koja prelazi u sk: kosha; ém>am. posi. ‘Vovom periodu dolazi do zatvaranja dugih samoglamika u Cakavskim go- vorima ostrva: gla*va, muoj, piet sa razlicitim stepenom ispoljenosti te fonetske pojave, Uzrotniei ovo} pojavi, 2a koju znaju i neki stokavski govori, mogu biti raalititi, ali je 2a cakavske govore bio od znataja i strani uticaj U to vreme cakavski govori gube i dvojinu, i to, za raaliku od stokavskih ‘govora, ber njenog uticaja na mnotinu, | | /“SLOVENSKI JEZICI in ln Fm 1 rusk I= belorueiy I - rains, TV ~ pol LVI bogus; IX - makedonshl;X - apskahevateis XI sovensei ‘Slovenslijaid prema S. B, Berntsjna (Oterk sraviteljno}gramatik savjanekh jraykov, ‘Moskva 1961 st. 99) . RAZVITAK DIJALEKTOLOGIJE NA SRPSKOHRVATSKOM JEZICKOM PODRUCSU U XIX VEKU Difalektologia kao zassbna nauéna distiplina nie tako stata. ‘Pek se u XVIIT ‘yeu lingvisti obracaju narodnim govorima da bi w njima nasli potvrde za pojedine svoje postavke i zabljueke veku dobili posebau granu lingvstike ja je st ‘ovore. Za razvoj djalektolo- Q mladogramati¢arima. Jos je A. Meje (A. Millet) rekao da nema ni storie jek, ni lingvstike bee dijalektolo fi lingvnieh geogae. Danatn naka oj taki e mols zai .edataka hoje.nam mudi djalektologja. Dijalektologija nam pomate ne samo onesuovasees narodnog govora nego ida pratimo razeojng puteve Pojedinih fonetske-morfoloskih promena, Dijalekti za lingviste, po reima Severa Popa, imaju istu vrednost kao billke a botani¢are (La Dialectologe.. Louvaine, str, IX) latina, bilo je vemena kada se nije tako mislilo o natodnojriznic jeviekih podstaka, blo je vremena kada su narodni govari siatraninesim rugnim, post nim, netim sto zasluzuje da so unist, jer je produkt neananja i kaprica. Neravno, nama je danas potpuno jasno da au takva mitljenj, i takve telje, xabluda jeduog odredenog perioda razvitka nauéne misl, kno i toda nikaki dekreti niga w'stanju 4 uniste narodne govore i da svim élanovima jednejestke 2. jednice nametnu pot- uno identitan jezieki iaroz. Tupravo abog takvih svofih osobina narodni gover su nepresusna rianica i koje storia erika horsti ono so joj je potrebno. Pisana te, koja nam omogueuje da pratimo jeritku evolueju od prvi pisanth spomenika na ‘ovamo, ma Kaliko bila dragocena i ber koje je nezamislv rad na istorijsko) grama- tick jednoga jetta, ima i svojih nedostatak, Ne samo da nam ona ne nudi nista 6 fitiloskim i provodijskim karekteristikama fonema, morfema i govornih celina, nego je, éesto, opterecena kaneelaijskim sablonima iz kojih tesko prodiru csobine tive reti vremena i mesta gde je ta ret stavijena na pisaci material. Dijalekto- Jogija tu ima vigestruku prednost. Ona nam nudi mateijl iz tivog govora, ‘Taj ‘material, sto zavisi od toga ko ga beleti,daje nam visestruke podatke ofonetskim8 ednosims. ojetiaihfoema kil nam, ope, omogutavaju da donsime sudove pajednim glcovnim promenama iwtenim tatyo roi ueiku. Bea djteke ‘aah podataa ama bi danas bile mane jane i tmnoge pave w prozdit ne ‘ato naga jerk eg slovensih ata eli. Diaetlsh ado su wpravo Sern eka tort otk, npr. postojane {reds metaionisg abate aD Diulektobek pedo ako su pros hoe rk stata, imajo eeu vrenost sGionnge so nasa ponent, Pion rts itt pod pista jxkolvon Gio optconunitaivna rot wilada nj nentarvekabulora some poedince. Sve nen jeprodue"hopren", mie zajedno sa sai Kretoima. U pina} eso nije ako ease iv bil poteebno rei ds vidi opravdanost Vokovog postu pe bran hatodnom gover ro sve ono slo gj neva is obac jt, tbo bog ogee one reid Vk tlanoie Karedes rodenatsnik ove ne nauene discipline. Tstina, i pre Vuka, i znatno pre Vuka, mi nslazimo u delima nasihy Mincen lilograta | ramaiarapodastadjlktlate grade, lie injniea de do ‘iim a nema siteratskeg prikplann ijatolskog materi nigovog Publiownje, Meda Vak nie bjovie, sit nap, lo Takvu rsprave i ove ‘eke dacilie, mit dane Go polsimo of materla ke nem jon sto, ‘hn penebeguom cnjnie dw pov psa dekamentina ns nase jisitu ima djaleiolaskog materia koi na obsvestav,priblino tae, bo ne sernaio meta nastanka log psnnog dokomenta, ik be prekla negovog sar, Memotco nda ne ukazemo na horsnstpodataka kaj nam o poedinim narod. Tigers pra nas pometiKomedioga iz Dubrowita, Mavin itt. Pred Tovoshescinenjgowhsradans, 4 Ralasimo i cob in govoredubrovatog Sida: eakawiih goer, Hercegovae, Kolar, to je porno, Pomato je to qh Die Hao honalatje Milun Teta, nije telco dad "nekakvu dijaleolosa secon, mega je smo oor im d,po primer ainsi Komedograf ¥0- Jun nan poeta lomicht eft ooh sali cn eos lore eine oe Te ge au dubrovatke radane bl sagasijem gvoraneobien, po sto nese’, Hed drgih placa tga wrerena na dijlekatskog, materiale, mada STUSU nih ones tenja na stvaranjem knjzevnog iraza i oprdelenje x jedan vont tp : frm ea ekskopali,fakode, vot ajlholske rate ma aatem seiko ta ato nije novatno,nmogh od ih 0 opredelou 2 jo nate [Rion goon Gp, loko be, po ule na ace drge jr Errope, Kod nas rete lint pian isos Tenors tte poe saz eksiogr!Takor ‘Mikalja povlaceci paralelu izmedu jezika, koji je on izabrao za svoj retnil i njego- ee maerneg jena tajnsog U teljaskom jek, ise Milla, i vlo ‘ehh semolfotugovort skoda se pie, natojse dato bude nafoskansorn I retonn nae {ase tu da tim anesjem pie hig ~ Zato Fo, ko 5 \ 9 neki drogileksikogral toga vremena, predlaze da se usvoji bosanshi govorn tip 23 nasa pisanu ree (v. 0 tome V. Jagie: Ieabrani kraciepisi, Zagreb 1948, 49-50) Sve su ov, da ponovimo, bili pomeni a nasim narodnim govorima. Bitniieg ulatenja u tu problematiku nemamo sve do Vuka. Vuk jei ty poteo da krei nov stazu. On je dao i prvu celovitiju shiku nasih dijalekata i njihovu podetu na tri ‘omovna nare¢ja koja se odetala sve do natih dana Tstina, Vukovo gledanje na nase dijalekte menjolo se onsko i onoliko koko je ‘on uspevao da se leno obavestio skupu njihovih zelevantnil osobina. U pesmariel iz 1814. spominju se samo hercegovatko i stemsko naretje i daje se njihova osnovna. Aliferencijalna osobina, rflksijata, kao i njihora triorijana rasprostranjenos. Naravno, sve prema tadaéajem njegovom poensvanjy ove problematike. U Piste. nici iz iste godine, spominju se hereegovacko,stemsko i slavonsko glavna raaika Jeu nejednakim refleksima jata, Dakle, tu je jo ret samo o govorims stokavskog naregja. Nin Rjeciku iz 1818. ne ide se daljeod ove podele. Tu je: hercegovacko, resavsko i sremsko, kao iu godinu dana rane objavjenoj recenziji Vidakovieevog *Ljuborira-u Elisa”. Slavonsko nazesje Vuk tu ne spominje, Okosniea nave deni naretja Je zamena jata: hercogovacko ima ij, jejstemsko e, alsa iavesnim brojem ikavizama; resavako je dosledno ekavsko, a ana i za neke foneske | mor- folotke oeobine koje ne nalasimo u druga dve naretja. Sve su to padaci u koje se nije moglo surnnjati. Njih je Vuk lino zabeletio, ii ih je dobio od siguenog infor rmatora (v. Lj. Stojanovic: Zivot i rad Vuka Stef, Karadzica, Beograd 1924, 92. i dalje). Tu docnijim Vukovim radovima, ave do Pisama o jeziku, iz 1845, Vuk se dati stokavekog naretja i daje podatke o njegovim govorima, a 1889, u "Odgovora na sitnie jetikoslorne” J. Hadgica, Vuk daje novi nazive nareéjima stokavskog Aijalekta:istoeno, sa e m. jata;zepadnje, sa im. jatai juano, ede se ja iagovara "od vise ruku” - fe, je, ei (Skupljeni gram. i pol. spisi, Hl, 36-37). Ovu podelu Sokavakog nated, Koja regionalne nazive zamenjuje opstegeogeaskim, prvi put nalazino kod J. Grima jostace u nasoj nauci sve do nasih dana. Znatajno je da ‘Vuk uvek sva ta naretja daje kao potpuno ravnepravna. Potpuno je shvalljve sto se Vuk sve do pedesetth godina prosloga veka dr2a0 Sokavskog naretja i davao njegovu podelu. Za to, tins mi se, postoje dva vaana rzlogs 1. On je iznosio material srpskoga jezik (i xetik i gramatita imaju oded bu: sxpsk), 9 celog tivota je smatrao da stokavskim naretjem govore samo Srbi, 2. ‘Njemu sve do pedesetih godina nieu bile poznate osobine ni cakavskil ni kajkavskih Aijalekta, iako je imao moguenosti da se upozna sa starijim reencima w Kojima se daje leksicko blago i tih dijalekata (w pismu Kopitaru od 14. jaiiuara 1816, iz + sanastira Sisatovea, Vuk moli Kopitara da mu potalje "sve Sokaeke rjetnike, ino np. Stulia, Jambresica, Delabelu i Belostenca” (Vukova prepiska, 1158), sto je ovaj odmah j unio (op. cit. 161). Ie th reenika Vuk je mogao da dabije slik io ‘staladva naretjanasegajezka, aise on wt nije upusiao, Prva zat so ta naretja,30 nije smatrao stpskim, drugo zato sto material koji su ma nud ov rednii nije sven edgovaran njegovom shvatanjy i njegovor principu odbitaleksicke grade. Istina, on ¢e iw radovima pre pedesetih godina spominjat i eakavee i kejkavee 1U Reena ix 1818. Vuk dajeofredniew kekaac (knjkavac) en objainjenjem: Der Kroate, der faj (siatt sta) spricht, Dakle, tn je 2a njega kajkavec Hrvat, a ne Slovenae, kao sto je-mislio Kopitar. U Rietaiku ima inesto eakavse i kajkavake leksike (Belt: Vuhove Borba, 168), a i sam se 1836. i 1853, upornao sa csobinama ti dijlekata.Ipak, sve do potetia pete decenijep.v. on ne daje vise rade o takevskionjkajkavakim govorima. njegovom lanka "Keita u jes", bjavljenom 1843, citamo da su Eakavti oni "koji mjsto stoi sta katu c3" i kei Jimaju satuvano Ina kraj slog pital, eek Kada je Vuk uvideo da bi bilo dobro da njegore reforma jeika i pravopisa cobubvati clo srpskohrvatskojeitko podruti, on je moreo da donekte menia svoje shvatenieo knjitemnom jerk, mada nije pomenio i shvatanie povezanostijeika i nncionalnepripadnosti oni koji govoretimetikomn, A upravo mi je toi smetalo da se oslobodi anatno ranije privacenog misljena, koje nije moglo da inde kritiku ‘remena, po kome st stokavei Sti, Hrvatiéakave, a kajkavel sv ii Slovenci it nekaka prelz iomeda srpskog i slovenaékog jetka, i da usvo, inate razloane i argumentovane dokaze koje jeu vei sa ovom problematikom ianco B, Sulkk. Sto je to bilo tako,ne treba rivti amo Vuka. To je bilo shyatanjeondasnjih vodesh slavista: Kopitara i Miklsicn(v, kod Jagi¢a: Spomeni mojega tvota, Beogred 1930, 1 351). Tupravo 2bog toga on potetkom pedeseith godina prikuplis gradu io takavskom naretju, Ne treba taboravti da je Kopitar umro 1844 i da je Vuk imma jak elu da nade zajednieh enka predtavnicima ilnskog pketa a to je bio imperativ vremena. Sve je to, prividno, imalo uticaja i na Vukovo interesovanje za govore van stokavakihgranica V Pimms o srpskom pravepisy i jeiku iz 1845, pored ionosenja mishenia o govorima ttokavskog naretja i real koji su uticali na njegovo opredeljenje 28 ijckava ingovor, Vuk tu navodi i cakavee i kajkavee, Za prve Inte da "govere ‘opéenojecikom Dalmatinskjch primoraca i ostrljana? a Kranjci"zanose mnogo na pravi Hrvatski ii Kranjoi jek” (Shup. gram, pis 1 182). Godinu dana amije,u *Kritici o jeiku”, daje se ssi pogled na cakavske govore. Evo kako to Vok ios = Cakavee sam ja, pise Vuk, spominjao do sad njekoliko puta, a sad éu da kazem o njima vite, Cakavei su po svoj prilii ostaci Porfrogenitovijeh Hrvata, Njihova je danas - prava zemlja il domovina Delmotinska sire i gdjeloja primorsa mjsta...osim toga ima ih po Trvatske, po zapadnoj Madiarko} i po Austr gotovo do Beta Jerik se njibov malo razlituje od prevogs Srpskog, alte ope ajemu blah nego i atom drugome Slavenskom naretj” (Skupjen gram. sii TT, 195). Od takas- skih osobina navode se: ikavizam, neizmenjeno I na kraju sloga, j prema stok. d. wu: 31 imeja, preja; stabilnost foneme h, gen. pl. bes -a ili sa - ih: golubih, prstenih; lok pl na-ih i-ah;u 3.1 pl. prez. -du:‘pisedu, molidu; éuva se supin, kontrshovanit zameniehi oblici: ki, Ke, ma, (Koji, koje, maja), sugl. skupina se prema stokavskoj st u: prite, ognjitee, sonant mu finalnoj posicii gubi bilabijalni karakter i prelazi ws alveolami sonant n; imaju i zamenicu ¢a "pozemu ih i Cakavcima nazivaju” (Ovaj spisak eakavekih osobine Vuk ce dopuniti u clanku "Srbi svi i svuda” koji je objavljen 1849, Tu je sada na prvom mestu odaosno-upitna zamenica ¢a, § napo- ‘menom da ima i ca, poted neki od ranije navedenih eakavskih izoglosa sada se daju i pojava am eu: jazik, jat, print, jamat, 2atim re prema Stok. ra u restii vrebac; tu je i greb, takavci imaju i leksiekih specifienosti: kris, kruh, isl. (op. cit, 291-292). Uz sve ovo dolaai i jedan celovitii pogled na nase jezicko podrucje, = Ie avoga ovoga tto je ovdje kazano, pise Vuk, vidi se da se juani Slaveni svi osim Bugara po jeviku dijele na troje: prvi su Srbi, koji govore sto ili sta (7 po cemu se prema Cakaveima i Kekaveima mogu nazvati Stolvei) i na kraju slova imajuy (0 miesto I; drugi su Hrvati, Kofi mjesto sto ili sta govore ¢a (po cemu se zovu i Cakavei) ina kraju slogova ne promjenjuju Ina 0, a u ostalome se vrlo malo raz- likuju od Seba; treci su Slovenci, ili kao sto ih mi zovemo Kranjei, Koji mjesto sto sgovore kaj (po cemu il nasi i Kekaveima zovu), Koji se i od Srba i od Hrvata po Jeti mbogo vise razlikuju nego Srbi i Hrvatiizmedu sebe, ali su opet njima bliai ‘nego i jednome drugome Slavenskom narodu” (op. cit. 205-200; delimieno je moje podvlatenje. A.P.) ‘Nama je danas jasno da Vukove predstave ¢lanovima juznosiovenske zajed- nice nisu bile potpune, jasno nam je dai njegovo vezivanje nacionalne pripadnosti 1a dijalekateku pripadnost nije moglo da ostane w mauci, jasno nam je i to da kaj- kkavsko naretje tint eastavni deo erpskohrvatske jevicke teritorije, a da je slovenatki jezik posebni clan juznoslov. jesieke zajednice. Ali, da ponovimo, Vuk je tu isao za ‘misljenjem prianatih autoritetau slavistici, jako nije robovao njihovim shvatanjima, ili ne w svim pojedinastima, U odgovoru na Sulekov clanak "Srbi i Hrvati” koji je objavio pod istim naslovom 1861, dakle, tri godine pred smrt, Vuk kate da se Tirvali "po pravdi mogu naavati 1) Svi Cakavei; 2) Kekavei uw Kraljevini Hrvats- oj Koji st se na to ime vee navikli (Skupljeni gram. spisi, IT, 467). ‘Time je ‘Vuk dao i konatni odgovor na pitanje dijalekatske razudenosti nase jezieke oblast - u granicama srpskohevatekog jezika sada su se nasli svi nasi dijalekti i date su manoge njihove bitne osobine (Ukazujem ovde na misljenje koje je prof. Stanislav Hafner ieneo na III medunatodnom skupu slavista u Beogradu. Po Hafveru: "sa danasnje tacke gledista posmatrano (Vukov) profani stay prema srednjovekovnoj tradiciji i dekonfesionalizirano jesitko samisljanje sveta stvarali su..uslove za re- {formu jezika, koji su bili potretmi da bi (njegovo) delovanje postalo poznato preko 4granica pravoslavnog Stpstva, inate bi sigumo pitenje jezika ostalo srpsko, & sa ‘mim tim i pravoslayno pitanje”. Mi uz to dodajemo da bez ovakvog, Vukovog stava ne bi dotlo ni do Betkog dogovora 1850). Ali tim nije dat i 2a nauku prihvatijv2 odgovor na pitanje da li stverno postoji apsolutno poklapanje imedu nacionalni i dijalekatskih pripadnosti, da li ur to kajkavski pripada srpskohrvatskom jeziku ill je to dijalekat slovenatkog jovika. Ta pitanja resavala je nasa jezieka nauka u ¢, d: sveca, (odnosno svijeea, svice), moda.38 © Grupa er > er: erv, ern Nazali i g> wie: rika, mas; pat, jzik 2 Sekvenea vs > av: sv8, svégi< vbse, vbsego. Sekvenca vb- se vokalizuje: nuk, udévies Vokalno Iu: vik, fabuka - i2uzeci od ovoga su malcbrojni i tiew se nekib sgovora prirensko-timotke zone, ~ Sonant [>o na kraju sloga, w najvecem broju govora Stok. naretja: ¥3, dio, radidnica, ueidnica, rede [>a reka,nosija 7 "Visi oe novo jotovanje: brica, prédgride, grdblie, sndplje, like, grdzde ~ iewzeci su poznati nekim azhaienijim govorima. Jednosloane imenice m, t, u oblicima mnotine, najéesée, prosryj svoju fesnov morfemima ov/ev: sin -slnov, kj -krdjew \ Nastavak -& u gentiva mnotine karakterise imenice svihtrijarodova: sindva, sinéva, 260, sla. Tnuzetak od ovoga eine neki athaiciji govori, ali ne w podjednako} Lokativjednine imenica m. i sr. roda ima uopsten nastavak -u u grid, na péstu, w Alu, na pili, n’ pou "4 Instrumental jednine imenica 2. 1. -a osnova ima nastavak -2m: 2n6m, } Sojilreevetaniu tri naredj, w skladas tradicionalnom Klasifitaiiom. Hosen qtoomo pitanje o satusupriarenskotimocke (torlace)dialekatse formar ovde sc nije moglo uci” (str, 6, ispod teksts). Ali, sama cinjenica da je to govoste odrusje ukljucenou stokav.natetje, mnogo gover, gover dae to, ipak, ssiavn deo srpskohrvatske stokavstine, 43 Granice Prarensh-timedt gv, foo se da tal yr eh nan eds Tn ee Prierna na jugs, Unto ovr kl enalze worn gancama: wet jure ed aja dasrnom Gaon it SFR) A Bag nen go ola SSeS Matedoie ka Para i Dati eds prke Keown a preko Rtnja na Timok. » ae stds os panies, foo mnoge io | mmoge Sage u ile apecitn ttn, | avin pesene Takk graien duksog nema, Ned srovion tl wage esa wena pa tna Ercih hin Zao ou wv san nt ane kp ta edo gn can uno go Pas hg moons ‘parca, wnke, pet, moge inal opeg meh Zajednitke osobine + Svi govori ove zone au ehavski, Tu i avski. Tu je jo8 uvek: nesk#m, ne(je), nes, stare (i), treséjase, mada mlade generacije sve vise usvaj fase ranchealt saan ijoave vite uevajn standandine forme navedenih © Poluglasnik, obieno reda a, ci eo fa cni je doskorasastavni dco voalizma ovih gor you a, ee ears th*j, jedb"*n, [b"ze, jo3 uvek se tuje i ae lasik bea volulske odredenosti Ib'ze, rekB', bn, Isto, dhsk, i ish ovbs, rucb, sbvac. (Lutnic). PBS RE oi sey Danas, pod utieajem skole i srdstava za ink sen tan rt 1 informizanj, mesto ovoge staroga sla or gk Als to rna ia, oe tn goorime | polis eset fens, Tako ope Buca Ibs oh eh serach tip) i Belom Potoku (svrljisko-zaplanjski govorni tip) im (nnd vin, init (a) pk ih ond (mie), ot (eons samenin m. fds): ov (shame samen role), Isto, & sicentrtom sou, imme: badea (N. Boglanovt SD2 XV, 9). Za pols we aaj goo ns, aot tar ve sme To ine ie Gon int, opdnak: opancir sa mogucim fonetskim varijantama ovoge starog volala(¥- Lj. ivi, Gover Lusnice, dalje). Poluglasnik nalazimo i u Poljanici kod Vranja. SPAM a Prioda vokala esto sat ‘od pozicije u rei: u_akcentovanoj poziciji vokali - ostaju zatvoreniji, a u neakcentovanoj otvoreniji, up.: boba (=baba), razgovorate; Ji anual pie, ald, glldn cdo rena mnie oce nleta,pof___ Seakako, pojdinatni govor mo “4 ovoga momenta ne fonetsku prirodtu vokala u priarensko- jve'du, kape* tan. Pored driigojece, timockim govorima imoju znatnog uticaja i susedni soglasnici, up. ‘otva?rale, ceksice, kupuval, dodinara © Poted glasova: a, 0, w, €, i, b ir, u ovim govor bude jot i sonant I: stra, slace, Ina, Zine. Istina, veednost ovoga glass ovoritna ista: pored l, kako je, obieno, u timockom, jolja se ¢ Ib: vib’na, vib‘ch Sih'ran, #lbna - uw lutniekom, a u svrjiskom Tb i Kine, progita, wib'na, vib‘; w prizrensko-judnomorayskor poted standatdne zamene u, jaja s8, u odredenim poticijama, i lu: slura, dlug- Dakle, postojanost vokalnog J, u2 istu fonetsku vrednost njegovu, nije osobina koja povezuje sve ove govore Vokalno + se javija u istim poricijama kao i u nasem standa abrai, ovrl, uml, r2ena (kod Beliés nalazimo re 28) “@ Za celu ovu govornu zonu mote se dati ovakva slika vokalskog sistema ibu ima slogotvoran moze da sm jezik an ev gu imati bogatiji vokalski sistem (v. nite 29 ovor Sanjeva), sto mote biti rezltat i vlastte evolve uticajstranog jeritkog clementa. : ‘ Affikate € i d, kao jedna od najizrazitijih osobina stokavskih govora, cine sastavni deo Konsonantizina priensko-imockih govora: Tstina, njihova fonetska Fricode mote da odstupa od nate standardne artikulasione norme, sto je, svakako, Posledice medujesickih protimanja na Balkanskom poluostrva, ‘Tako u jutnomo- Favskom i zaplanjskor govornom tipu imamo: ¢, d¥ (to su aftikate ss nepotpune [nnsenom aftikatizacjom, js su osetnitragov ploziva td), et, d® (uw ovim glaso- tiima cocea se pomerencst jezicke mase prema zadnjem delu nepea. Up. Kod Belics: vtaj ee wuk (fj, ef, A.P) obrazuje hada se srednji deo jexika priblitisrednjem delu ii ma home mest iemedu prednjega i zadnjega nepea, dakle jzmedu mest fie oo obramuju glasovi tf, i, posl invrsene eksplorie, polako od njega unapred omer.” A. Beli: Dijalekt istene i juzne Srij tt 170). Us ovakve vednosti Ehikata ei du ovo} govornoj zon javljaiu se i irazito palatalni ti glesovi ¢' ao i normalnottokavske arikate cd 1D timocko-uanitho} zoni mesto ovih glasora, dobijenih procesom starijeg Jotovanjs, imamo ili €, dai, pak, ¢, dz, alii ti govori znaju za aikate ¢i du ‘Reima preuzetim iz Luskog jeika: aéer, emu, dubre io novijeg jotovani: evece able, osnovne vrednost refleksa sta skupina “ts ne, G29, Tto potvrdaje stokavskikarakterovih govora, kao celine, Wi govori mnaju 20 afikatn dz: dzadnji, didn, daverda, dev, dzid deldan, koja se julia ko poziiona varijanta foneme 2 nepca il aj w ovim govorima, bile su 6 Fonema h je istezla iz kongonanti ih 4 ‘iaceals onsonantizma ovih govora. Spustituanti su joj B; prikot, Tikémir, zadaknd) vse 4 Nifonema ne cnisstavni deo konsonant . nsonantizma prtrensko- timookih govors. ceeee esto togn asa jaja prostrujni sonant v. vabrika, Laver sddev. letng u govoru mladih danas ce se javiti if ftélia,fritider. A pod uticajem skele, knjige idr. ih se vraca u govor ovih krajeva. aren Zale cba sib oth gorse desnorieacio-dlinioa i potpna ~ tvutnih suglasnika na kraju govornog takta; gv vi govori inaju a upreseavan suglasni¢kih skupova na kraju reti: nésves, mas, gréz* “ Atikatizecja suglasniha 6, 2 swedst 4. susedstvu sa nckim plorivom takod zajednitka fonetska crta ovih govora: peie, lipcala, ¢pij ica, videbs, sane ont govors: pete ipele,epjun, ck, peonica, vidzba, L: 3 Sve ove govore objedinjuj i neutralizcia kvlitat i ralizacia kvalitativno- kvantitativaih opo- zicija. Tu, u nadelu, postoji samo jedan akcenat, el a bile kom mestu unutar akcentogene ret dad ttinasin ovhgovrn ink nto posebno na seston jrckom {i Oxovns odin oe uteien pdetn sia j roe sih peta na Wvacblita, iewzey vokativn: na casus rectus, t- nenavini caus obi et ‘, zavisni padezni oblik. Ostali padetni odnosi iskazuju once ai iu se upotrebom predloga ue Ista, w sien i ‘ atin, vim govorima jos uvek ¢e se nai i na ostake sta dek- ies a eve (atte), kupil sam gené, kagem sudije; od bedé, od lai; up. i+ silo, deimem, jitzem; na glave, sprama glavé;zimi,jéeni, jot Ov be waa ie ao bane pare tage Mesto kolektivnih imenica na -ad ovde se javlja mnotina na -ij i prasetij, piletia, edrebetia, m oo Na ovoin govornom podrutj javlja si postpsitivn clan. Danas se Clan ne Jali utsomerastom gover aie po min rot. Beli, a) govor rane wu osobinu, pa ju je kasijeingubio (isto, stz. LXVIII): babare, babet, iratoran, i moze da se javi na jv gr na stb jn bia ee: ne nth nna usa Sept hs ann tc ee the in po eran nisin sec Pak bei, in nmin: mie ote, pei cm a0 net nw ee aoe oe mile nije Smo, odnosno a drugo lice: vi, vije. ° - Gn os nda a ej ain esa sit sane af dep, pi talon mila goin dea46 nea, kod ni ri, da ni vod da vi Kiger, da vi plea, ako vi je sho; ond sy vi vat dei obucés site ne, ce da ne ps, napuuise ne, ene osvetis; da ne su ti, “Ine pnbazem, da ve pdélim, kako ve réko; mlin ve, jk ee ve pogibim, Prewa seinem misjenju, obik ne, sa wopstenim vokalom -e, prema obliku akuzstiva eeniee mushoge i teuskoga roda, koji nalazimo u jutnomoravskom govornom tpt vam je mogao da prodte ie kesovsko-reravskih govora ee Ohiane je upotreba enkl, bl. zamenice xa svako Tice’sivmek af me seed, da si demo, ja si nb znam [jd ca 38s ce se nagledate oe poned enkitichg oblka vam, onajojupotrebliaraj ee {bli hae; on da 0 je prsto; cj: jn ¥oj dito, dide voj krpiew; i! dn vo Kiem, iavrlivo 8¢i vie Pored aku. ent. ju:.umedl ju mi, da vi ju dade akon. i dat, jvljaju oe i uf da w néguje, Komi u dade; “jones ed va Kater, nista wu nije, da rr rk, U0 Ginocko-luatkom gevornom tipu jevlja se i gu/e'v: koj gu cava, zib gu 2abolelo; on gw pita, da du Ite isl. Va sterje attic oblike komparacje na cies tagovejs ia: startj tarda, terdjo,stardjega, mids mladzji, velo rano sew ovim govarime poeela stotnbljval anafiticha komparacja ge poitiv sa rescama.po;t ua v8 uta Koompatativa{supelativa: pBvelik,nijbogat. Tako se postupa ie drugim retimn, tho njilovo enacenje mote dase poredi pogazda, najgazda; panaje, nijenju Tu konjugacit ima dosta spesifitnosti za Koje ne anaju estali govoristokavs- og naretia il ne veeina tih govora TFotor I se cbrazuje pomotu enklsighih-oblie_prezenta pomotnog,glagela tet presenta glagola koji ve menja: ce rai, co je (ove pojave ine srw areu cd granica priarensko-imoekih govora) *Dtepnom prideve glagla naif umesto starih obi sa anenenion ss tasnikom conove, po starom jotovanju (kupiti-kuplen,nositi-nasen), w ovim gove- Tyna je deslo do podnovljenog obrazovanja th oblila "od osnove sad. vremenn aoe vom en", a ne jenfjen Kako je bilo ranij, kako je w drugim stokavshim govorima, Ouada prema radito-raden, prema pravineprasen, prema nosimnoseh Kei writena, Kten, pldten, uaten, batalen, razvlen, ogilen i sl. (Bele: Dija- Tekh, 191), Aly ae javju istaritobic epnog glegol pridevs, oni sa otuvanin semenjenit sugainikom u omovi: zavéden, privéten, vide, svnéeuo, zagrid'en, prgrideno, dondsen, rznésen,narédeo, Iti, ov su obit sada prow peed (Beli, isto, 617-618, kao ina str. 152). “i elobines:neutralizacija Kvalitativno kvantitativnis odikn; gubljnje deh- Iinacijet upotreba tana daju ovim govorima posthno mesto i med governs Hokerskog novedjat meda svim drugim govorima stpskohrvatekog jaika. Uprave Shog th oebina, ie so je ovde vee retano, neki dijalktotosiovim govorima dajy Fossbpo mesto wate} natcio jeiku. Da oi asunuju posse mestow granicams reavatog naretn, to je nesurmnjivo. A da ih treba odvajat od stalih stokavskih ‘on jo zo enklitieki obi 2a da vw uviti, da ve a nao} dijalektologiji sluze kao kriterijumi za diferenciranje dijalekata, imaju w oi fovorinastokavsk rake. Sto se tice china a8 Hoe maj sao ov gov, ii jedan njihor deo,'a koje su, inaze, nepoanate ostalim dijalektima i govorima ‘sto je to slutaj i sa makedonskim i bugarskim jezikom koji, takode, voio} frst) asin notes ioc. To smd seme onm pve podrugju mogu razlikovati tri vrste karakternih osobina: ti > stokavske, belie. Lag aacinay Voss TE ste ui da sedan ilo deo, posto je neko vtemepreivo38oxtalim set dvnome, ono scm henge ela sso re na ove govore. M lonckog uticaja je bilo znatno vite (Di ‘ i do prihvatanja Clana; upravo, re¢ je o tev. balkaniz t progresivniji od zaplanjskih i juznomoravskih govora. ‘nic gover ima, osobinama koje itl ce ah nti, so nin ann seme gay gen hn tn oe porodice ‘jezik, postoje i uotljive razlike izmedu pojedinih govora u granicama ree eee irene eee ree UH gana Une Ugeeolagels pelaiessledat ee Serena8 OSOBINE POFEDINIH GOVORNTE TIPova Facer ea aS o ¢ Timotke-lutnieki govori aaju aa clan kojim se omnatava tod | prisutnes, Poenatost! bv, va, v0; Bh, ta, to; bo, ma, no: Bostinat, brit, grbbat,blagoto vino; gridav; babata, bibutu, kulitu; abana, décava up. i Mensteukcje koe Sine geniiv i opti zavini padet: barjaktard toga, béga toge, poph loge, staren toga, bvole te, popbve te, mis ti, Luticko Zoplanje ne tna r0tlan 2 Novo jotovanje se ne visu: rabje, népj, diva, diving, adrduje,waglvje vba, gvézj, Kise, tse; dubje, zanjuje (Zine), tu je: kipen, jaben, griden, mliten, ssl. ® Jednoslotne i dvosloene imenice m. +, prosinyju spovu w nom, ~ akue anotine nastarkom -ore; dvérove, svitove,trigov, esl ecalive, mizove/mads eve. Pretpostata se da bi to mogao bili natavak mnotine stark Sf) canoe (e ‘kod Belica, Dijalekti, 319). Cest je i nastavak -ovi/evi: Sinovi, grobovi, gradovi, dlevizvi, mbaori, cov, zndjev; tits, ujeévi. Produktiven je mortem coe 4 Ovi govori maju za udvajanjeoblka lienih amenica: men mine trdba pate, tabe te stra, tae te je, a poznati sui enlitildoblet ni, vr da sini av, ja om fimem kigem. U jutnoj Lutnic (Bukovik) imam: ni, aj, (=mi) wie Conia dt (hj) Iinperfkat jo jo8 w upotrebi. Karakteise gat "to 8u2e kod mnogih gle sola fonetsi ijednatili obliciimpertekta i aorsta po osnowamna.. te ce tae, ike iemed ajih potetasvoditijeino ma lidne resp. vremencke nastavle" (Belts op. cit. 647), Od glogclagrobati impesfokat tu gla: grebéa gebasegrébese, srebiome-grebioste- grebéu; sorist of toga glagola las gribogebe plone, rebostergrébose (v, M. Stanojeve: Severnotimock djaloiat, SDb I ctr. ANd ‘kao i: Lj. Citie; Govor Luznice, SDZb XXIX 1983, str. 86. Podosta netipienih oscbina za ovo govorno podrutje, kakve poznajemé iz Uelievog rade, nude i neki drugi gover koi e nelne u sovorni tip. Tako ia sea Zin ja imam, sup sam zené,kazalsestrés dst pi néshr, nesh* am; nisin, sranicama datim za ovaj Jedndg dina, sjedné strane; majéiu brétu, ta, ws to is beadl, dal: dotéro, dovézo,i86.; Ovo bi moglo upueivati na zakljuesk da eu j ranie Bill teénji odnost iemeda ove govorne zone i aspadi ch govora, Ali, do konaénog suda oodnosima w ovom delu Stbije trebace jos dijalektoloskih istrativianja (isp. i R. Simic, Skica a dijalckatsku sliku severne Stbije, 103-118). 2, { Suiljisho-zaplanjski govorn tipfvavrime sredisojt deo priarensko-timotke go- orn tone” Grain nu of Tiara Bertone se ec entsicevu i Suvoj planini. Od ine uy ratim,Viasina do njenog izvora- do nen. shave ka Kio) Fl oes eeomog tia pov a seen gunned Stenena sane sor imo ops gore inate Ste Fe Pee mht palate bie Boe iene 0d Ce came: urine oon jog sine dive govern ove rn nog pa aoc d ko jtromerasiom Mn ial piso Bie vena hk em ov goon pal ne 0 vim koi oe nj aan tt, ro al: eis dem, prt, crane, edrave | edovno: bnsje, Iie, pls, grime, svbzie/ sve sree: re elm mes B ee eked enaia In pon iti, ts kre ae elie vp. gnlevan, glo, tev ale je na pojov nh mode Te aera oloavime gi E 4 on carrey governs a nals a wpotieu dans "ia zona ne zn 3. ov 2ne vies oli dena, Nek od th oruitiis i takvih koji od ranije ¢ine sastavni eae atresia tah Ko aie ie sata ch pty do die, Bu Hoe, cao ae nee Me move plat), od dnb cov, jen Brith, ae oj talon, wzouneme, a toto fra j pert Sime eiomerteaie : re ti java pedi bn deo praenso, ikea Lae ane Ngo ioe grsia ide of Slemens x Niu, od Se ee une Bo Cine Tee stin na Kev Fe dott Me ere ota je qn og over» to emo ep Fa a an prem rarns toi pron Aba ain Banca prams SR Mak pebovid ele pov ba sever ko Koso I fe Salc, aim shece natok ke Semen ' en Pokal ante ae, eomenee tat en ston, tn grog, ni prema pork a een lin, Ysa jv eo dali 5 ge jedinstv ‘nije ispunjena istim govornim osobi- aa edna ne enstvens, we pss cain tt sil ovo, gov em a ee sai, pte 9 ado ore nama Lime efeue prenoanemorea i 978 rap gavcra Up i ove opine . na mkim govern ove ane, thou Sct} 185 sa ge se, bae i an, ag Bo 0. Me Pv @ Govor Sretecke Zupe, SDZb. VIII). I govor Dakovice 2na 2a poluglas neutralnog. fonetskog obeletja: db’n, dbnbs, Ib'k, thik, iako itu: kotio, posto (v. M. Stor vanovie: Dakoracki govor, SDZb. X1). Ui govoru Janjeva pored: hn, In, whska imam i: thkbat, vbardan, dbanbasnji. Ovde bu postakcenatskoj pore dobija ‘cecbine punoga voksla il teti ka tome (v. M. Pavlvie: Govor Janjea, Matica axpska, Novi Sad, 1970, 11). U ovim govorima javijase i am. 9 weblicima glagola |‘ _na -nuti: izviknaja, sagnala se, sretnala Priroda vokala i u ovorn govornom tipu testo zavisi od susednih glasova, i esta akcenta, Za govor Janjeva, a taj govor ne ¢ini nesto izuzetno u ovaj osobini, daje se ovakva Sema vokala: @ b ¢ be ° o e a a a 1 dakovathi govor ana ea du retima turskog porekla: disek, dean. Vokalno J u ovim goverima daje, najéesee, u: vuk, jabuka, guta, ali su jos uvek posnate i drugatije vednosti ovoga slogotveriog sonanta: Ju: albica, sliza, slunce. Potvede 2a ovakvu tamenu {su vrlo stare, ali danas nisu brojne i svode se na nekolika korena. Dakovacki govor pored u, lu ana i za bm. |; 2b’t,ebtica, db'gheak, ‘Takvo stanje nalazimo i uw nekin govorims makedonskog jezika, samo je pitanje da Ii je ova osobina u dakovatkom govoru rezultat uticaja makedonskih ‘gevora, ili je ona tu autehtona. Prof. Stevanovie pomisli » Prema odnosu koji posti u primesima tipa sluza abet isl. (Dakovaeki, 45). Jutnomoravski govorni tip ana i aa tvrdo I: los, selé, 2élko, 2élba, balan, pile, sol(Belie, Dijalekti, 212, ispod teksta). U govoru Dakovice Ise javljaispred vokala zadnjeg reda, ispred suglasnika, i na kraju reti: gléva, vladika, bila, dita, eB, shiga. ‘analoski proces. suza moglo se javiti i prema Ova govorna zona ana i 2a pojavu umeksavanja suglascia jpred votala ei is daljéko, staljica, na maljitvu, mdlji gu, 2iljise (Dakovica), b’élo, biela, véee, d’ete, a'eea, sedi, s'be, id'bmo i sl. (Ianjevo), sto mote bit reaultat opsteg stan, inraritezavimost jedoih glove od drug U dakovatkom govoru imamo i ’: bévai, bovaica, pepe, biv, day, dgav, ievukor. Za ova pofava Pavlovie kate da se *mote objacniti kao posledaja fara procesa podstaknutog uti cajem visokog 1, unotenog s juga” (ett, 84). Inaee je u ovim govorima w obliku zm, 1, radnog glagolskog prideva obican nastavak ja: bia, veedraja, vidtja, vod,82 vikaja, vindja (lanjevo), bija, enti, paplja, pored: bigao, sido, znio i iadave, kara, otisa (Dakoviea) Nae yn eid svt dado ded, dado, rt, ves ie, uc pra Diese pendent cin dik (=H, furéda. Ta ie Cie’, ueliel’, Cetiri, Bdaina. Istina, u tom govoru i konstrikti SF cnost artikulacije ka zon palatauih sughasika: dra"iva, kas'em, ne, ni ao i, Koa'e ge sid prelaze wi 2", Dakovacki gover, : notine ea izmenjnim okluaivima sime, nis'i kao i: pis’ el ae dria, citek, s8ko, razbiram, miz, sin (Pavlovic, op. cit. 49}; kao i: endce, dis’éce, Sot ere my ent 9 vere et: sks Dane i eni oblii sa nastavkom -ima.w ‘TEKSTOVI Starac prica: = Kid sitm bil omit, pa sn iw Poking Ugo BIEN. Diijet, Vi PB Kd Ui wee, devel pret p gn w Roti; nl de Beker pon ita dim bre 08 Ear wi itn,» to pe poll, A dem po ptm tires Pw gu: "el Une dd, a vw su, itm gaan. We: Pa, jn mem dn avira” Doan doi tire dejar. Jas gra done dok ne abu. KbdsB ea ons alge «Hh, Begs nado pa sidomo aa Sipe rom. Kod th domacis petal oy ano alii. Kod 8 dra er on pm pete dexshame de aligna Tato u kothr. On se site, po tignu rlzu pa aréeau; pa a & ridne u kiieu, gde ob*m jB iM. R. - mi smo dvojlea... Kad isléeose on! ua méne ali, Pa Kd pbjdemo odBnde is kica use sel, ne svileu kapiju ima ienéseno vind i mead, Pésle kad da jlégnemo i(z) se, néma vite da.niisprdcau. N. G. a3brai konji, a ja sivigijde pod misku pa trim po njégo, 2n38, vido da je pilin. Okam: "sj bre N.,o€ da pdnes od Konji; dak ja da izrknem, pretite kn} i pritise ga konj njéga. I ja abvnu: "ovate bre da ievidimo covéka!” Stigose onl, izvadimo. Use T.S. iP. B., untse ga da ga vBde i avédose ga do Dervén, do eupriu, On keke pilin pa i vai s rik 28 vrat, pa th Bho nj Sbodva na kbldtma. Raabice ba livu, aon ostide via nji. P&sle mi stigomo » Mitu, tigomo jedntg ov, jedabe condi. On pide, ne mate vise d ide, Dake onijam da vézemo glivu, a lanem sast ta eapijim NikBlu s wédu. T onfja dvojiea oprimo ot kv. Posle tiga mu Patber ‘ze rm onji;pa Gjette pe pBbete s konjB. A mis Mitu podigomo Nikotu ta ga povédemo na gbre do Didinci. Pa pojd3mo na jedBtn poték. Pa on ond pide i fimre of pice. Ja ilznem Isto njegdvu kpu, pa otvérim isto, pa sipij vOdu. E anfnu covék iz Dine, pa kite: "e, bite, da ste birem do sl, nego tre cottk.” Ja ksem nj: "ii ti po svoj pit; kako timre tak’ ée otivi” Daklem mu sipuv vodu wr iista, i on pace pasle da bljije, a bljdj dokle bljuva, » kad izbljava, on malo progleda, mi ga isprimo s vbdu, pésle ga digoma odétle, ga da vidimo na balu védu... Ti alice Inn jedb’n momb*k pustaija. Bil u edad sel6 momék,v sligbu, Giade ma lumii: "3jde da te oténimo!” "Kakv’ cele da me offnite, kbd ja némam alsa” Giada mu rice: "eu ti dim kosieu i ti dadéim sto Ska tito.” Debi mu kite: "eu Gi dadémn so Ska vind.” Otenite ga. Kad ga otenite, on jedut nde démna spal, pa pobéte dvijs honda doléko. Najdé jedndga gizdu. Slusl ga timo, ani, dvijes aBdine, susil ga nepogiden; kad nivisi dvijeregBdine, kize na gazdu si, "ja bi isb*l na vilajt, da mi dadésrasin.” Gazda kite: "kakb*v natin eat; dvjes gbdine sme stil nepogtden; kod mine pre ina data: da sipemo ujodbtn hotel vdu i te slpemo u sinikaltce: sto ostine na vF, vez vidu, toba tvoje". Kad sipase, na vb, ostise tc ltce, vez vidu, Corban nm kite: ala fas ta ti aloo, onda ako Uznes; imas arim?. On se mia, pa Giz tri altice, i pod da si ide dém, Patuvd po pit. Otide pri jednii a2au na kondk, pa pita 2énu- tus "mbze li nfo, tiva da spim." Oni rése: "moa". FnjBjan mia némase, Kad bina vetdr, njgjan amit ddjde nite ne razgovlra, A on pita t2nu: "da Ij sit ova to} evel, dek shim ja dosb*1? *Nej sat; njému je edn r8ejednk 2tlea.”Tavadijednt ahiea, ide mu, na ondga domadina, da mu Kl jednw ret. Kad mu dade aicu, on mu ark: "posb'l spo pit, kad vids golem vide, mine, nema} da gi; da eka dda prete8voda.” Ton ida po pit. Dotakla golem vod ion sod ta eek’. Dojdé4 ‘Tarein shes Sta i sb®ceksends "Dig, cSrbadzi, sckeen!” Ton vlnw seksend ‘Tortin ma see: "3 eu probam vOdu ene Sta." ProbaTircin wd jhdawi =. Kad te dari Tostin, on eck ta fete vod, pa prégaaiiseksend tovaréna spire, Pojdé fo pit Jevtin, bie po rémliusb*s tovdgu. On ga pita: "sto bies bazard2an, Fe zzinljer? *Bijem, bl mi jetta dlzn jedb*n sedamdestgrBta, pa ga bem po Ih pl n& dbtn, mitvoga, da odbjem ond pare.” "Cu ti dadém sedb?mdesd grésa, nisi ga? "Otplal go, eu ga miner.” Tepij oti na njegbv dim, a 2608 si ga ne omnia, U prvnju véter on8 dob det, Det® stinu mila, na dvijesegbdine, p= Toa pel ter a _On se dle, te ize seKiru da ga ubije, ps prémisi i ne bi ga, Jhtte dben poidé deté na oranje, pa raborail lik te ka miter sk: "ane, anes Jnl sali’ 1 bn oe tegdj invest, vaso sin mo bil kBze: "da mus dades mojé dri, de co prooblet® i da gn opéret” Oni mu dide drée,oblete Spra ga. (U ova dea teksta "= { tu cesto i b*=ba) 1, Beli, Dijletiet. 052-656) ZENCKO STANULO MUSKO Indl néeidovek ri dbsteré, -vé-t stasileza- 2enidbu, parneé niko mis dafijieténi. Oné rékle na-bbsti-si da-{iJizéni, amacn neg tel (tefjjal) mikbko. ‘Togijce oné smile da-utéknu thevel. Najpre - ndjstarehjja wtékla. Bbsta, Kb vidi taj, jiene po-njis koujd, pajustighl, Ond-se ddma pretvéri u ami} a Lmifjctu ubiffe. Latiga dbs utdkne, amavsirju-bhst stihl, a-oné-se pretvotia “mf, thinji ubil bastévta, (Sil nijmladzeba dbstidste, Ovaje bilé a pricu junak,” Stine da- bet, a~ bbSA porn). Khd-jebilé blizo nekn golem rk, abba dedarju stigne, -ona-se pretv6ri u euprifja. On sbs-konjé pine de-predd prekonjG, a kbd-bil no-sr&t cuprilu,cuprilj-sestrési hGu-se uddvi. Tegi-se on pretvéri Kbkésje bila, pa-pdjde tesvet. Ck Pésle nékolko dbna najde ond trofficu obéseni, kolt su bili jos tivi. Zatraze oni od-njd milko védu, da-rbole grkljén od 2éd2: "Ako-nanvtdutinis, mi-eet fivek bidemo na-pémot, sa-da anes od-nis po-{Jedno-vtbknd, i daga-u-nevélja pripitis na dghnj, pa-te-trodmah nate slnjce déjdu urpémoe". Oné- (i napoli fze od-nitporGfedno-vIbind, pa-sistide dil ; Sooner a nae wegn svefriog una ne-ameblorogs onji. (Ovde ‘ =") (Masinto Stanojevie: Severotinocht eialeat, SD. Th, 294-235) tatri_, gain po vce i cetii po Koad dsom, Ja sim dobra bili, a s0g sim cost tend... Kad sam se odala, bil mi je ea ge a 8. ja bricu némain,setcé némam, bl je dsam ghdine prédsednik jeetiri ket, t8.. kod_ nj sam bila, én re oeuvil, JA sdm na pala gbdinn ostleod majka, soe (ivan Savi, Beli Pots, §3 godine, Ovde 2b). Devbjka ond tds hil svilakvo, Pile sm ima vam, dobr Bild dok sm izodavils tenia, ave urea... Kbd da tvs onl pomrése utr dena: tvecer u pola pat u nédelju, a sin u Béograd u pila pet isredu. Pa tdg, ga de sdg, nko? Dinds mi dosdl ovdj uni pa smo sedi ovim, da jedémo o j& ga ust pondvo da pitiijem kakd je bild, kakd je umrél u bdlnicu i kako je saranjen. (Sviig: abelesio Nedeljho Bogdanovic)- Moravac g, Mi tae bila prévise siréma, migo décu ima, sutila, pandurisia, poljék bil, pitaj baa. On se poveruvéa 6 tla, giade. Tol su bili maklénjeti (?) na polltiku -komunisticku. Njegév, faaffja, Dénea dole i vika: "Shiso)”, pa sédu na jira, naval sei pif. Aja, déeko. Vila: "Bré, Kéle, bré, da proménimo idéu, ize, pa neka viéda Ciganin. El ne nds gospéda péede.” Giae pelea, pilu mu duvan, on bila prdti kile,prétiv posinie tac mi imaa cetrndies detéta. Sirotinja prévise. Néma léba, Brat mi a pot is. ini tard, on napravia od sinduci stér, onde | dole napravila lednu ‘8 kiu i katinae, i Cine ba, Otac, nga, sirotinja mlogo, bléde. Urnemo iba, také, ridimo, tiivamo “évce nékome, eli idemo po nédnice, téramo krave u dolép, ‘imme rakilu, el tito. Ono, évee euvam, dédem od njivu, siromasan, solépan i vikam: aj, dij mi mene gba. Glidan sam." More diac astvors Idba pod ili. A on nije vida, vida na ledno_ ko, al nje €bvlino vida. 1 én vita: "Sinko, jane smém od Kéle da potrétim ki, tamin pésla, éeubije i méne i tzbe.” A méne vise 22a majku dane bije, ane méne. Ne mgu,bré, da idrBim, glidan, Vike: "Seédt stbku sto pre pa cui jida poorim pa da vetéramo.” Ne mégu. Otidem timo, prézi Jka, pa vanem dvastrdka, pa od lik eobenica vite ndcve tho stoi, ja tép-ebp, ‘ép-eép udarim gli, srédim t6 i éna soda, poturla, ade da vetfram. I, pas se stévi pYésan, déca pévise, vika: "Kéle, af jé sam stavila, daj mi, Kéle, kijie da dimo na déeu igba da vetéramo, Aide it.” On, dodo nj téa ni da vera.80 aMlbgo dc india pa nije da da voeéra da bi ido 2a décu. I on digne se, inva lige. "Sindo, méte, éaj podeli na svikoga po parée, pivo za kite odV6j, pa na ‘dea, pa pdale, kite, ostavi néko pte 28 Uj"tru, koj6 déte pde a po dvee.” Al ja sam bija prilieno jésan, néma da se Lizemo, iéne méne dé malo vige ne na ovila sto nésu vee éuvli, no méne malo vise i ja sam bila stvamo jésan. I také, vetéramo. Vite. pit se edés: kines vite od dva 2ineta pasilj, po asiku. "Népolje ids” Ialazimo népolj, bex ri, A -méj brit, tj ste), bila kes, starinska Kea, ali ‘na oné! tléze, Néki puit ga isteruvali njgga, napolje, kad on kad, nésu bili tina on provide sa sufdal kad bi gledia kad go ist” da gléda sta rddu tam. 1 ta ida 7 dalje méne. Kaj kaks shrlvi - népolje. Al neki pit ne istéraw po dva°trofeu, « mic Céka} i ja da vidim, éckaj i ja da vidio sta ridu tim. Polégamo, krévet od 284 do 2id. ili smo spavéli déle na agmlju, al brat tal staré! kad se “éteni, on hapravi krévet.. Asie dale, kite, pokrile se, Otac sedi Lim uw 668, pa majka i hovorodénee do méjku, Onile sve kéjo, se rokira do 2id. Lja, kad dtac Iéga, bidan hneko vréme mijka: "Ajde, ubija te bég, napravila si dzévu, sif ce bie i méne | tbe, no poliko, nemé da te oséti kad uli” I ja, polako otithe, pa us_ Kiibe, smo se zavutéth, I, tac, timo ssa on bid, lt bili, néito manjkélo, unto. Drag Stabovie, 676 GoRNIE sUHOTNO ‘Nésam ni bila na prosévinu, Zenila sam, Tak6, novodadstja ide, néjpre kudé ‘mi se svida devéjka. Mémak i devdjka se véle i pritimo nékogs koi da ni t6 napral, tu svadbu, i t6 se napralli témo... dni é¢e da didu, devéjka i mémak se gledav, begendigu se. I dnda sti, kad bidne Gvecer préznikom, a i kd je ridan din ~ im kad bilo sfmo kad 1éu: irik rakiju, i, Kipe dé, beléau dpvcjku, did pfsten, {il mardmée, all ma sto bilo, éna priti mémku, mdmak pré nije is. Résu ka ce bridne svidba, id na fit, spit se. Edu ina veneénje, Zvanice 2ovév:stardka, ledina, ddvera rdbinu, 6 sé se ide ta se zové, T d6du ua svidbu uw nedafju ito pretérau acu! acu! "Ako staréo zaktéva, Sua (nevesta) sed, ako ne sis i dna Mlégo tla se spréma. Spréma se: pte sia, papska, gibinica, cers, Klsela paprika, digériea, sip, kipus,eGvte, peesnie (edeliho Bogdanovie, Gor Alekeinuehog Posoralis) Bilé smo devéga, U suknd. Pa éamfje, Pa avinoti opbnci, Pa vice, Od osud vice. Po ind raigramo - die devéie 87 Kada déjde vréme da se 2énimo, di ida ij se tnimo, das udévao, pa of at. "Den ne bg vl, hah ein gm Dd ern sh, sv, cr old Poe ode Devo dct néielie ne laluim ngde ot Miles. 1 pile pina ves, Zakle out, dene en iar, Zab dg in ea en ‘kKéla, volivska kéla, Jedbn védi i nevésta i déver u kéla. [ vénéamo se. Vi oes ‘ig nee iio tclto Wis da baju. Shao cee Wn eesti. A tbs nei imalo tows.” A alé se je. Poe milo. Zales, sebeon na, vv ns pp east g alenh N brdo lékovi. Previze se crevd sé tovéku, otide, aparigu ga-ddi A it htt Prem eve ; iA napa: previte o-Sdnia mré, Ted e nitod boluvdl. A ka(a) deténee 2aLéra bépce, mn mu dadé medbk, dadé mu eiselko, vineé, natam nova. pot re Bee! rire ge cube lager ‘eke bis. Decks evinsi opb ne, née gi a Fa ae eck gine onbtncinéma gite, nm nit, ksi, préato je bi, Tinie cbt snije, b smo od méjeu, Manes i ginei Sto pravi jedbn u ondja tamo. Ginei, zemnj: on natiramo na sévru, na astal, . A 2a rdravje, vite zdravje imal bolivo, Svéije sb 3 0 ndriivje, vite imélo ne bolivo. Svéje sbg mldgo olive. I mnégo snaje, uniici, pardunuceta imam, aés li su, sédom li su? a Sere ae kpus w onfja ima tek ete, ee si (G, Gist, Gover Lutnice, 174-176) MERAKUEE eats so sa Duin nt, ec Pps dbo la ini meri po svt tr i znam a Doteasy : scm st esa ol Dhan rsa Naipeo, dts onde edn Arattin uote i ; edb» Annastn uote tirkoga Bh ei ma made {madi} «ce nese bin, oce de pune Been ee oneal Odes meh = Ako i oadrive, dds mi sel Ono né ru bilo iljae [lel ésa, i 6 _ lo iljae [lek]. Désa u ovoga latinskoga popa, Kad ‘désa, on mu + Taki tak! Ako mi dat pravo [pomed). Usa Dijema pve je mu Be eerste = Sise kiste, dzdrave bivolical Boieiine (pane ni alt i eM! lo, pisja mu ajmelija, «ne mu tealja Hse! ‘Kisce sisalo, na put mu kazdli: ae58 ad poste, dati Kater! Bija gu odaa bet jne tuske 2éne, Soa go nele mila decu, ~ Hin! Dotla uw Dom Jozeta “Da mi dis jeno pravo. . “Apecja gu pista, po gu jal Undo wu Béga. Ajmaliy ceive, rls uw nédra i odaéla doma snae aie cpaja gu bakl,ostaa tegsbna. - Otisla poste u brite, Imija gu brat pino tle ombve, dvee! Bij bogat! Rekla bréty rine ate, da ni das, vika i wake! Je’noga évna, jenog tratlat Waka gu brat TM jiagat etstzo, sama w tel, wani kui tcf. Same ibis eee tits na eovéka da ga nosi Ovna popu baksié [poklon] da pokléné sto gu bilo en eka: Sto tak! Ja ti nlsam rk da mi doneses Vera n ne ove pe mn PvlaesGovor ane, Nov Sad 1970, sr 172-179) DAVOL I CAROVA CERKA Nékoj divol dzey cizevacérka, inv ja pad mitke, tisow pod mire i tiny nitjuine re uate dn né mate do pabegse |e dae, Kha yidev ex 06 2 rsizinn ta, nice srazari da ne sme niko} da méte kc i dvor, mi da sie, Jase dai étbos,- dak se né nade cdrska eéta. ti reo ale paca gad iogledale da ne met, ud kta da ne pie aera etc a vor nékojeri babe, Babe i méla kia (vor) | péals. & sariaen i tegnale: "Kk ti ses da metés Ke, po jose da pes” = One 6 aaeaae Padi da né poem!” ~ "hr nel ean dns cto rks ge) 1a ec nde, ne are do of méte Iie, dace né gos’, - "A so mis 6A see ecco, a0 ja dkrae! Zbr ear mi din sto sm snot? Toke Gbniem bésee ae Lied Lem kia, a kad idem iz kiea dbrnem pred sébe- be a dele babu cavete ja Kod edra, da gu ear Stsul Cbd bilo pred cine, ee igor "miso th-da pies i da mdtes Kio, ar né amas da mk Shzale snd eéxkal?”| Get rékla: "Sto mi je gale za tvda cérka? Zbr ja som th 20 tie kiva? A aieed tintin so im ota isto Kem gsr? A 6, ako je 4434 8 are a vot sion so sm oprémni da ij née Ira see Sine, Dal irk ra ore byt dae, A’méne da me Gbuees don Ades nove géapock> ‘sbuklo” {04 Pasoves Gover Seetetke te, SDD. VI, 25) t 59 KOSOVSKO-RESAVSKI GOVORI Kororokorsavt gover na a es yori zauzimaju dosta uzak pojas koji se prosti fps nde ies an tN sro oe ne ma obi epi ie pn emo govornog tipa i severnog dela zetskih govora, a sto se vise ide ka sev. att i Lent Kvn gover dein nani ako dau duevstom he zenu zauzimaju ceo prostor.od Beograda do Derdaps i ce seri > do Derdapa,isturajusi jedan uski pojas Granice Granice kosovsko-re skih te . eaviih govora mogle bi se povuci oro: "od tro Stile, rua Gore i Albanije na Prokletijama preko cae a = Me i a = bru kod Kosovske Mitzovice, zatim Lb ls Ie poe Mtoe : z , ral Ibrom do Krslew, odetle prema Kragulc ‘Aranddonen fa Brora, tat daemons Ya Ones ee nism 4 et inn Zafer T preko Bok nha Stala¢, Qd Stalaca preko Jastrepe: von lo ayne granice prema Albaniji u re HF ate utinio i prof. Ivi¢ u nematkorn izdanju svoje dijalektologije, str. 226, v. i actu oe tekat, kao i kata ur Ivice koji Beograd, 1971). knjigu: Sepski natod i njegov jezik, SKZ,60 Zajednieke osobine Tako se konovekoeva gover prstins ns wl adutenem po}sey ie ‘aks ilsen a aii utcajimn, ia vie ions hae ave ove ovate ob in w jeden, Tina, snopov ih glen week podednae sos Sto je posledica kako nehomogenostiporeklastanovnistva, tako i raze esi os Od raednicihenbineovngovoraubaajemo ma ledeses © Blavska zamena & gnatno je doslednija nego u sumadijsko- vo) ws fovorima, ednosne u ckavekom standard, inko, opty ni w granicama Rosotal "eral goveranememe uvek jedi i jensen game ovogs stavog waka ovora nals se na_pojavy obvorenosti ili i iy osobina nisu uvel, | Na celom podeugju kos. 28 2atvorenosti vokala, mada distribucija i stepen ovih fonetskih ‘vada, podjednako obieni. lke. Fear ean snmolnita wl ve v Korn dragon it vals. « Sazimanje neakcentovanih s i ug skupine; primer! grapar eto, pov Taya Sirol areal na ovom podtwsh ‘Prefs pri csto se namenjuje prefiksom pies PRZTANGS ‘Neakcentovani samoglasnici podioani su redukei . es cae i auglas a a nadu zajesng on plovivou p,ceto se | Btrajni a losnic odd se nadusajodno SS Ben chal aa linirsiuy peBto, peeniea, Ista pojava je svojstvena u skopin 6 Aliitata dz jovlja se u odvedenim poricijama kao fonetska varijanta 2vuenog konstiitiva 2° davino, ded, dovéede, v« Fonema h eo konsonsntizme ovik govora. U novije vreme -mogu se javiti i primeri 62 ovim Beevuenim Konstriktivom, ali sa vrlo ograniéenom feekvoncijom. Fonema fe deli sudbinu foneme h, Fe, name, velo obieno govornom prostory, mada, opet, ni njegovesupstitucie nisy manje ‘U trpnom pridevu glagola na sit javlja se sekvenca se, prema “St: plscen, S16 de w fonetake athoizme ovih gover Sekvence gj, x cbieno se metatexiaju: grosi-grjve, bresje-brije. ‘Suglasnithiskupovir st, 24,8 rs, arts, pris. Na kraju govornog takta avutni suglasnici gube jedan déo svoje evutnosti grad! GOD, a He gaE SE Mog javiti w to} Posie | bervadnt suglasnicr umesto vataih: grit, xp, Cela ova zona ima posebne deklinacione.cbrasce; genitiv pl na-a = lokativ pluralo; dativ pl. na -ma = instrumental plaral; alii: akuzativ sa predlotinia Jokativ ra oznatavanje mesta(2iviu nisu Kieu, bio w Krisevac);u sabi zavisnih padeta mnotine imenica m. r. costo se javljaju i predlotke konstrukclje sa nomi nativom kao opétim padeznim oblikom: razgorira s itenic,sakrivall se po potéci, ideo sec, 6re s volbvi- sto se moglo prosiit ia istoenji i juznih govors (Dest potrrda 2a ov daje D. Mibsiloview kasi Petiin venac, SKZ Beograd 1975). U instrumentalu sing, imeniea m.s. sa nepalatalnim suglasnikom ne kraj os- nove uopéten je nastavak ep) britem, potdhem, Takav nastavakimaju i zamenieh- pridevske reti: onem, belem. U akuzativa mnotine imenica m. r. sa zadnjonepéanim suglasnikom na kraju ‘omove uopstavaju se suglasnic.c, z, «koji su rezultat palatalz ‘dredenim oblicima tih imenica: ori, jundce,zastrize roma imenicama st. x tipa: tele, prase, bure jajeju se oblci mnodine ne “ii, a ne kolektivne imenice na -ad: tele, bund, prasi Na celom ovom podrugju velo je produktiven formant -ce:sikree, sBvce. Imenice 2 x. -a osnova imaju u dativu i lokativu sing, oblieki zavrietak -: seo seste,na ruké Imenice tipa Ary, kost testo kongruitaju sa svajim odsedbama kao imenice mats ovaj Kv, n&ki 16, tétak bales, a nekad imaju i promenu imenica mr. Imenice st. r. tipa: oko, vreteno obieno protiruju svoju osnovu u zavisimn padetima: dko-keta, vetino-vretenét Enkliticki oblici zamenica 1. i 2. ica mn. ni, vij ne, ve imaju velit frek- venciju u k. -t. govorima: da ni did, 6n ne pevo, da vi pricam jf da ve enim, Dativ i lokativ sing. zameniea 1. i 2. liea glase: mine, t€be, To vredi i za samenicu svakog lice: sébe ih promena wu '62 Komparati pide esto s vor nastavom sip, BBs test J a tavak -efi/ei: novi, staré. vmrodine prezenta.glagoa tipa radii, treati vopstava se obliehi savibeei cr tem rida, a nije redak ni vopiten nastavak -du Seeds, déded, bodédu, pote 1 eoerta od zapadnijh govorastokavshog naretin li vetipe stckavski go- vorasu governs howskoresovskog podeujajoS uve eva upoteeba imperiekts ft aotistu cesto imamo oblike tipa: dodémo, rekbmo. ee Futue {vor se poobraec: ce da cil ce cu mu em, Erogolse enbliske testo dolae iw neenbitiko] ponkjs eu mu Kitem, ce radi Siroka je upoticba posesivnog dative: kiea mém britu, tna oném svriey Alconiecta je starjg ipa: silozniakeent,nstelno, mogu se javiiw sein posician,sljijltoverens ili sina, ovakvo stanje danas nije eto U * pvini govorima; Stvorena ultima je retko akeentovans, ukoliko nije u pitanju enkliza: sce sina alt toni te zow. Inate je prenotenje akcenata silane intonacje «8 areal clogore eeta pojava. Prenotene se viii w metatonskom dub, aefeae ne dug slog: FOKG-PUk ili w metataksi¢kom dul, obiéno ma kradki slog riki-riin ali nogi-nbge. ‘Dutine, po pravilu, imaju pretonitku poziciju: svirila, pisiio: ¢ito, Kagem. Kosovsho-resavsko podrusje mote se poddliti na nekoliko posebnih gov nits tipova: kosovski, 2upski, resavsti, levacki, trstenithi, derdapski, smederevsko- vrsacki govorni ti Tpprarakterte skoro dosledan ekavizam: esem, nejijse i reke; alii ‘sikira, sikree, start, dodijala. Psixoda volale ne Jem, Hare, na re, ser a vevnl od uted glasove i mesta akcents, Vokalle} ou juznom, debe Ko- ‘sova > fe, ut Treva jaca dv, Hera, Pens; bi Fena; biFlna, hive, gudina, u°tac (D. Dojaktorvie w apiau kesoveh govora ove vokal obelezavagrafckim skupom F Pine. Kosoval dialelatski tip, Zboraik Flozotsog fakulta w Peitin, VIN, ‘gris ate. 29), Govor janog dela Kosova snaju za obal a naprgnuteartibul: “diesnsto pluglsnie: Jedban, dban Iban, liu eeatralnom dela Kosova obieno dence tanec, jesam, Ova cacbina upucne kako na susedne govere taki na Feito pete sianovnika Kosova. U tom delu Kosovn imam i Just dlubine “Hama lz) ato je tipeno ra pratenskojuznomorayski govorni tip. U ova, i Sateen del Kosova, lv se jaja sporadic, ne kareers taj govor hao etn Tate u kosovskom govoruil, po pravilu, >i. ; @ ___ Abiate Ei dphednate se w owom govoru sx{@T Dovel budak sto se moo jr yd team en, og ‘lbanskog Jerk, fonanti 1i nw vedi sa vokal " lom i postaju palatal j jednate se sa Ii zabe! «cua i ispred vokala zadajegs reda: njudiji, kobilja, U severnom delu javija se Ji>Ui, ni>nji, ali ne i la>[ja, na >nja, lu>Iju. Alcentuacije Kosovskih govoravrlo je neujednatena, Ipak se mote nett ds su orain ra atenta amg ita te mato nie verano tte alo refi, a pomnate aa? Zivot, bri, potBk; bri, vabi, ga, brina, avézda, glva, ribér, bozir, Pecinka. spews rab gale Frances ela om gv, Ino eine, an 28 rae strane (v. kod Barjaktareviea, u navedenom radu i 0 yorniku ‘Pristine, see ad Da ‘horaiku Fil. fak. Pristina, EBERT Po to hn pv gr cpt goorng cro. pe-enitinnprom wes in u Heol ski sth apse Ine nb portedrugin ovine Bets Aone wana nia meni pe opegu mt __ U tupskom govoru tefleks tie naitesce ¢: Ib, micko, sino, déte kao nésmo, nési, odnosno: tam glzde, u stale, 12m covékem, za ové dans; starii, stare, 0 stdrema, Odstupanja od ovakve zamene & eau spanja od ovakve zamene & anatno su reda nego u govoru Resave lizam je _dosta stabilan. Samo ponekad vokal e ima nesto otvoreniii © con tne a Vodou ni WRGATTATaniulaciony norm: eta, *ba; wvence lt]. disimilacionim provesima > éto; pa eure Arsh Pr DBL Ki u: glika, gléto; péklja, niza camo delimitno gube svoje evueno, sp et tink Le engin tn imgicemuskog rods negbe tru pikos ne di, zagis eid Ota ne mégu do glidam ovi fry, dEnco vai fs U inate. jednne, metton, ovo eoblinstal ukstanjem sag inst unentalnog oblika ua ju i noviieg na -om: sdliom, krvlom, mascom, pimeco ‘mentale civ i novijeg , 1 pimecom, Pokazne zamen) ice ovaj, taj, onaj ium. _r._glase: ov8, 14 ce osteo sont f Hae patie nd bel 8 Nin, neg an sats Petlosine seu dug old nto eu hn i la: 2ivisa sina, bila. sam sa mfza, sti bi sas t2be?, a ea predlosima koji Hn ty Lah ate oll on hire paw hd se Kpa u mléko, u Cicak je Blo, iako i: u ovém wi a Lr em a “ie Bo, iako sm rascoku, u tém kraj, na jédnem sneer ni coding, koe ne mora biti kjuiv obsleempshog gover, jedna prozodijska osobina koja je tipiena upravo 2a supski govor. To je poiakcenta na jedaoslotnimn getimas néa, kljde, d2dk, Pls, stp, Bris\ai.\Ova pojave Salo we devo w ver se akcentom ostalih oblika. Prema: ditka, diku pojevilo sei ot, okt ijaleKtlei, opel, u tome ekeenta gledajyostatke starog mstatoniiskog ‘Shp au kof os uve naj neki Sakai govt tokavakog nett, a cakes Fe Tat guven (3p. o tome A, Peeo: Osnovi akcentologie, 148-144). Novia «tte; meduti, i pokaal iekonacioniparalelizam ised metatonishes sate kei fma inanitoilorajen intonaiony lini, | ovoga akeenta u 2upskor serena Ova pak, ne isk)jutije mogwenostpostojanja i takvog akcenta u krugs aerako rent govora (up. 26 tstenickigovor kod D.Jovin, Tstenick gover, sbzb. XVI, 7-20. ‘Dugouslecn akcent, ivan ovkith primera, poznat je ovom govoru i upravo jolene dana, =, oblerje prosodic §topskog i ot neki gp ra R.Aleksi¢-Sl. Vukomanovie: Osnovne osobine ‘ora ovoga tipa (o ovome govorU ¥. visosdtovatho i brstog govora, Azali Filsltkog fakulta u Beogradu, kn). 8 1966, sr, 291-319) : Nina govor ie dso caval. fuze su: nam, isi nile, io'te taza, nési, nemo; star Pid, pored obienieg: lave Jette, keapnde, sli samo: ddim, dodjias. Ur standardne oblike: odaa ipavi va ladnd-sEoi, wn eet ion ipiéno Kosovsko-esavsioblick: or se sestrd,k rk8, pod make Za. vohalivam je karakiritieno olvatanje kratkih(ekcentovanih) samoglas rika i dgbar, vu, bee, vBdabe, vice ‘Foncma h je skoro hepoznata ovon govoru: lidan, eb, plaovito, snie, vr sirbma. Supotituclj ravie od poaicjew rei: sm, sti; vo, bva; w strBku, w pray, dikee. ‘sonemn f nema stu sudbinu Kao i fonema hb. F je u ovom govoru dosta stabilan glae Kef, nit, tara; ufti, fica, iako i, virbo, vildeén, bv Te problematike meduglasovnih jednatenja i raxjednatavanja ukazwjemo na ‘ove osobive: u primerima lice, gvoede,u Kojima posle novoga jotovanja dolani do STimilacije po mest tworbe: se>se, 24>2d, u ovom govoru, «tako jew 2upskom fovort,imamno i neivagonojednacene konsriktiva siz aftkatar. id see, (ibede, grade. istna, ov oble,. gvorde, grosde, li, tualteriraj 4 onima serie dsle do jodnatenja: lier, gvétde, aus gvoede/gvodde, grozde/grotde Atrupotieb au i tipiéno kos. ret, oblci sa fvtéenom metatezom u.skupini grdjen erijee Disimilacione pojave imamo u primerims: mb, simli, sind sresrBtnjk, kao iu dakeica,gikee; u bakea : ba8ea mote ce ogtedati i drugi proces:, bahes>bakea. U deklinaciji imamo stanje kaa i u drugim govorims ovoga tips: wopsten nastavak pm u instr. jediine imenica mr.: britem, bldakem, s bélem Hiker. 1 mnotini padeani sinkretizam: nominativ- vokativ, genitiv-lokativ; dativ-instra- mental, ev. Tokativ, po knjizevnom obrascu, T tu se javlja akuzativ u slugbi instr. 65 Ttet, blow rat, eee fre: vooveu One rade neon Boteite ale ae Srému; ali, up.: idem u livadi, p380 je na stiinice. A eee avi voljise, on voljadase da pije, sta ti trébase t? kopadise, pevadij 5 nda némadiju lekari (Jovie, op, cit. 201-205). pense ki akcenatski sistem, u natelu; babiira, th ey vasariste, oboléo, ono mladé, malo ran, ono staré, la 2 . dé i ae bn in sala ind fa dm i im a ™ 7 fl 5 oe ‘ka2i mu, prevrni ga; ali i: 28na ¢, vida e, slo Sin, stb nin tj akenat (* ) ere eaten Sate ae Intonaciona komponenta nije uvek klasi¢na, a to éesto zav sie iiod pozicije Ova zona imai *: mladi¢a, bili na Céru, sii teti, uz to, ovo stanje podrzava i enkliza. ores svojoj intonacionoj komponenti, w sa tim akeentom: ridim, uradim, ie is ve is isplatie, nadem, otidem, a a Sait earns vn tee eso ee ae inde wr Sg feteion Je. seta akcenat (up. uradim ; uradim, potrazi reat - rieam ne moe bubvait sve primereu jm joe) akon, bey coe reci da li je w pitanju otuvani metatonijski akut, makar se i : 20 ihljtivo na njegovom starom iestu, ii jew pitanje posebna pretada door Cilwnts, Alora scenat ina nso fake soa oitonconatne ponent blska opie mtatonshog-eakavaog aka, magi j et soo sve tae tae, sole init nets. ea ae si hut, tsvedoten ew mnogiteskarskim govrima oar aa fororimastokavhognnrta, Posto heeovako ent! goo ls clon fet eck66 poten incsity athena, edent na gore Derepoathag tp, x akc Gi ae neoguc das 41} acne] stent st | wei ag i huttnfalog atte, Al, dose ovo mogul ecb je vt ce Sperimentale itvana pride evga aka ajgov pretense aime ealaneog abut (vis oovome problems vod Jovi, Tse 2-20) | Levack’ gover tp] Ni levackom govoru nemame doled zamenu ¢ vo kalom e. Tauzeci su opstijes karaktera i, najtes¢e, vezani su ili za odredene pozicije ii odtedone lekseme, vp grin since, ugrjamo, ugriane,bogate,nijopasna, pravileje,doenje, lasnji, Lrupnie, iatina pored: gre se, posdali, smi, ugréalo. At dod edcent elit oper retovno naj andar for Tb: dali, dodiise alsa pored sora java we alia Priotavlal lsthn goer avsajeod yoke wf, Dok eae cent wa nor sles cnon Komponenton ne i ih voila Cnnem andazdaom ei (uted ou molt ea wlas ois Ko poe taj ato otvecf bora, ete nore), wakencrnim sgt wale tapanaje ovum govgi dao, Dp balan nic pio, ¢ pm pe SUBESSES he, Beg, gain Fonmafajetno radi geersciome ke avinaj hl, pod ut cajem sndta masons omnia, se vies aijtaeu srakodnevn sat ‘chase pontje an KononenGne esting pte: dve ube edie Tied, higijen8, st6 hiljade, hiljadu, himne, hléb, hitel, bizohodan, vrhévna komands, Shuto stomiha’ Als, svlak, boil pres Kojima ceo sas pt puno gubi: Aber, aljina, u psu, Hijade, Jeb. Supstituanti su k, v, j: kimbur, Hino, KercBgovine, Kgdnit, ribar; dik Rosia, plbkano; pasty, pastva, aktiva; pn sia jes au pore x aitata GEDako uw ekveni GSP devin dari, davtkne, devonijtako i van te poticije: dzidane, dicks, obdzdve, odzad. Sekvenca @Pjavlja se naporedo sa sekvencom ~st u nekim oblicima glagola ss noord apts ott, nopitine pen spstne, aie, Pored dvssilaznaatceota, sa dost slobodnom njhovom distrbucijom unutst akeentogene rei, javja se i dugouslani absent, eak ima potvrda i aa krathour- Tanga, bro, dno at do aaa ih natavak Gina wlevackom govru pored imenica mr. KBnjem, nétem; britem, \potdkeri i zamenitko- pridevske reci: oném bélem, javnem tugioca, vont bleed, no pretsem pn a rskem nt, te titensLounQornonke oie ne dtiva letra eine im. ‘a osnova: utéko ka Driné, idemo sviki svde kiice, u 2 vizdusne banje, u biikvice ine aabelzeo, joj sandr obo neta i rte tbe privo k mBjoj kitei, w abulnti, w bolnici Pored cha dati, istrumenal i loativa motneimeihepromene so sstaviom mato teat bla fina se oped sinksina dso a — i ali sa novim, cblikom genitiva motine na -a: po bisamaka, po sabora i visara prita, w mild dina, stBe po légora, i nastovkom -ma u dativu | instrumental drigovima, sinovima; z bémbema, kisi budilema;-po bicava, po visina, brace, ok’gaka, Uz ove oblike javija se i akuzativ uz predloge « sluzbi ostalih zavisnih padeta: 2ikopan u Badovince, bio u balnicare, uclo Sli Konjisé, alii danasnji oblik nominative moze da visi tu sluzbu:_ od bubrézi bla bSlemna, nice ne v biinketi sve.u drinjci, sa sv8 ofieiri, nocili pod oni ditovi, = voibvi ste isli (0 poslednjim oblicima postojeraclieita mishjenja: da je w ptanju oblik nominative; da je u pitanjustariji oblik akuzativa mn. imeniea m. t, tvrdih omova, tip: raby, v. M, Stevanovie: Dakovacki govor, SDZD. X, 105-108 i R. Simie: Levacki gover, SDZb. XIX, 297-288). : -esavski govorni tip,] Ovaj govorni tip nslazimo u dolini reke Resave, od afenog invora do wea, Kao sto vidimo, ovaj govorni tip zalwata samo manje podtrutje tteg govornog kornpleksacantralne Stbije i ato nazi: Kenovsko reeavsk govori nije u potpunostiadekvatan podeueju ma kome se nalaze govori ovoga tipa ‘Ao bismo ttl ka preianoat!u davai asava potent govern tiger fgovori bi se moglt nazvati: Kosovsko-stoenobauatskim. Ali posto mi drugi necivi najeesce ne imenuju celu teritoriju na kojoj se nslaai odredeni govorn’ tip, i ovde ‘ biti najbolje ako se ostane pri staijerm i vee odomacenam naoive, __« Medi tiptnie oobine resayskog govoraubrajaj se sledece:nedosledan sha. izam : miéko, belo, déte, ali: nisam, nije, nis, ranije sposobniG)i, jet, rae ‘star, ali: sBjalica,eméje se, gre, kao it dio sam efrke, po nBve made, u épsade, «,Pored otvorenog e: sila, Pé*ra, gnjézdo, u ovom govern se javljaizatvorena + -t, 8 ce, stim, Pda, sue g; i zatvoreno 0. KGtnj, 1D" je, 3d, to banin, __+ Fonema h nije danas potpuno nepomata ovory govory: héees, rane, hot, Aja ino ex tel prime be oo Lottie toe Bay Tada, kao i oni ea supstituantima ovoga glasa: vo, miya; krabar, kGtuk, pardija ' nekim mestima Resave zabelezena su i odstupanja of standardne arti. lacione norme afrikate(@) riéak; inace, (véeram, Ova pojava moze biti i nanos 1 sire, ali je verovabije da je to posledica uticaja susednih mumunskih govora, uticaja vlaskog stanovnistva koje tvi u Resavi. : Pred standardnih obits deklinacije ao: do Nita, ml eb, do potdka, zu ‘oném popu, so krevétom, Bblak sa gridom, u nisem zabrinu, bi ritu, java oe i akuzativ sa_predlorima u sluzbi instrumentala i lokative: bijo s majega sina repsto, 6njeu Mui 1 i lokativa u shi iva us glagolekrelanja: Ide nw Svilijnu, kad ddem u Bobi oes Oblieki sinkretizam, po dvejinekom obrascu, tj, gentiv na -a = Jokativs dativ na -ma = instrumental poznat je vom govoru: ima kriata,svinje ma hbo leva: Idemo po svidba, po svinja ino estas, ij krivama: sas oveima, ’ 4 Hjem, ali ou testi i oblici nowstchavshog obrasea, fj. dat. = inatt. = lok, ss nastavkom -ma: dio vobvima, riko dielma; samério se seljécima, » Konjima;68 1 protérims, porpotécima, prema nisim prlikama, dj sito svinjima; sa téma upotcebu nominative (skuzativa) sa predlozima u slut osaih padeta: granici sa slo, sas magire; bio sam u répstvo, bili u Pariz, ostila u sng; ide kros potdch za dici je ddbar, govério sa seljsei, na 6visistanci, po r5v0¥i. red dvaju silaznih akcenata. w ovom govoru se javljaju i oba uzlazns ak- dona di Tes nme once tebe oy anata to-u novostokaiakim govorima, iu nasem standardnom jezik. Si . se jo javljaju ivan iniijalnog slog, naroito na unutarnjimslogovima visesloanih rei. Istina, i uzlazni akcenti, posebno.dugi, sesvim su obitni: ruka, glava, na svétu, iz véjske, kao i: starii, jedanput, olikSo, iidrii sl. Uz ovakve primere, sa 1ssvijenom poitonijom - {j. eat voroakcenatskom sisemom ~ natne su potvede i za sretataksicko pomeranje: 28nu,eisti, cérku,seljaka (¥. A. Peco - B. Milanovi: ee DEAESEL SATE Po osm emi Lstesstamad gordo ske tone i oni naselj koja ae nalate us Dunav od Golupca do Kladova, wlat uu sastay kosovsko-resavskih govera, Od tipitnijih osobine ovoge govora ukazi- Jemo na sledece: (Naravno, mish se na veeme pre potepanja tih krajeva i stvaranje célo, mlekira, mléko imamo stariiinovia, salir: tim stvarima, 6a svikim; di/si, dodiati, dodijalo. ann jedan, Nas saps ome anddne ne Iacione norme ogledaju seu pojavilaatvorenon vokala. shirt se, mEds0 noc, jig: Yonsj, grantovanje : a ‘Meduscne ramene po jedinih vokala poznate sui ovom govoru: evé ga, klida- aac (Zhladenae), pimana (=pomen), Kérae (=kurad),JBpata (=lopia), © Kao spevifitriost Konsonantizma ovoga govora treba istaci nestabilou artiku- laciju aftkata i pojavu palatalnijih glasra( r BJaftikatshi parovi -d2, ed obieno ube svoje artikulacione- distinktivne clement® i svode se na jedan par, posted ii, cjes,"vesta} bidety db, dinate; hostsiktvi 8 # mogu biti palatali, joput jekavekih glasova $id: 2'8na, s'estica, kia'em, Béa’edés'l,vis'e. ‘2a raaliku od jutnijih govora kosovsko-resavskog podrueja, u govoru der dapske ron fiat de, tao avn, pscon, vant onsen eho javlja, ali, ipak, ni ovde taj glas nije potpuno népoznst: evn, birdza, médzu ncmfédau nde, pendeju, ali up. i zd, zdilo, penta, zvOn0, 2vonk ‘Neke od navedenih osobina, « koje inate nisu svojstvene juenijim govorima cogs ipa, ove se moge ubrea med otcine koje eu rent medic protimanianaegs iumsnshog eri, A nove th, kao |v neki rag ea tima koeovsho-resavskog govoruog podrutja, dugo vremena zajedno tive predstay- | i nici masega i rumunskog jeziko. Sasvim razumljvo, ti dgovekovai odnosi ostavli su tragova i na struktueinjihovih jezik. Sistem akeenata jestatieetipayap: dobiljam, iavldili,undei, cand, sastnci, sekiram se, imamo, doxvaljava; Erompir, kanil, seus, alle, oni, takd, sto braviy ali prOlewe, grinica, ptso, pocistila; dike, nérod, vréme, ate. Istina, ni qt talsicko pomeranje nije rtko: zm, dni, Sil, tac; a abeloven ji ekapiatorns sheznat rks, nlsam, drdn, milo, sto je, svakako, uneseno it ilacnilh tines pom, 1 u deblinaciji dz, imamo kosovskoesavake odnose: pored oblika 28 koje 2 j nad standard jezik, javljaju sei sinaksili obras koji su latent drgin sevorima ovoye tips: pita domacin, tradio sina: treba u Milanowey d ide, el su na ieetu; oduosno: u Stirom Sipu, po obicaju i: bila w-ritvor, huce mn u Golubac. U sluabi instsumentala mamo pored: s mdmkom, za ovim stlom i ¢ onaj Konpac, tivi sa 8a, bio sams jednoga covéka. ‘Takvi duos pozna ew anpotini: eset dragéva, dvacsaktara: ja ne trebam mémci ima iSrb i Vlas na AMirot, ima tamo puno izvori; pored: otto je sinovime, reko mladitima i: to som podeliosinoris pored: srs dove, ui dake ic ubio on! lad, uvatl en Newel poted: stim vojnicima, pred eSbaninn ic oviradniki, ea njihor! site, pore fa mldracima, po silasra i: radi ua ove sidve, blu ow grhdove ovaj govorzna za enkliike oblike dativa {akusativa mnotinezamenica 1 a:/da vi kagent, ce ne upropasti; da ve ranimo, 'Vslutbifutura, kao iu deugim kosovsko-resavskim govorima, obitna je kon- steukelja: enki obik 3. 1° sing, prezante glagola htti i present glagcla kei se menja: fe ee Bojil}\ce astane,{e se Zifimo- isa tim redom reti, sa enklitikom © inijialnoyFesenieRo} porici (ap. A. Peco: Govor derdapate sone, Zbornik va filol. i lingy, XV/1, 1972). ‘Jednu vistu govora kosovsko-resavakog tipa nalazimo iw podrueju Cine reke i Negotinshe/Timocke hrajine. Pored tipienih koev, reas £na kraju sloge=oj |= u, dva para afilala + de, atkatieacin i skupinama po, Spel, peenic,uptoscsvanje sugl.skupine &=¢ (dacica),nedosledne now Jato, vanje (grb, rBbije: dvi, ai), troakcensiski sistem", ”aporadiena ceo stestii™ ,deltinacia #kompareciia kosov. resavkog tps; tu se jajaja i esobine koje karakteritu istoenj, przrenskotimotke govore (up. pBubavndjladn, nj gezd8vi). U ove) soni je, w norije vieme, Ksstalovan | nedafien sta vol # (isp. R. Simic, Skie za dialekatske si severn Sthije, Jugoslovensh seminar 2a strane slaviste, Beograd 1980, 108-118). Simie navedi primere tipa: didte,sibve 5, miko, ux: 1ééa, uaése, kipto, ubifo (str. 110). Ja sam u Deedapske) nowt beletio pomerenostartikulacione beze vokala eo: s¢kirém s, miédzu noe, Yond} Sto nije davalo mogucnosti da tu teagat ta ostacima fonatkih vrednoa staroge volala &. Danas, medutim, posle noviihradova 0 orome problem, problema "ne. amenjenog jaa”, nie iskljueeno da bi se itu mogla eesti takva eamena, Ovo tim ina kao: b